1

Marko Paić, master ekonomista1

POSTOJEĆE STANJE I PERSPEKTIVE EVROPSKE

MONETARNE UNIJE

Sažetak: Prvo Grčka; potom Irska i Portugal; a zatim Italija i Španija. Iz meseca u

mesec, kriza u evrozoni postaje sve dublja, potpomognuta poricanjem, pogrešnim

prognozama i odugovlačenjem od strane kreatora politike. Od nedavno, belgijske i

francuske državne obveznice predstavljaju „rizičnu imovinu”, odnosno, povećava se

stepen rizika i neizvesnost oko očekivanog prinosa uloženih sredstava“ 2 na

finansijskom tržištu. Investitori su čak prezrivi prema nemačkim obveznicama: 23.

Novembra na aukciji državnih obveznica s rokom dospeća od 10 godina, ponuđene

su obveznice vredne 6 milijardi evra, a ponude su iznosile samo 3,6 milijardi evra

(4,8 milijardi dolara).

Ključne reči: državne obveznice, evrozona, recesija, odgovornost vlada država

UVOD

Postoje znaci koji ukazuju da će privreda evrozone otići u recesiju, ako već

nije. Industrijske porudžbine u evrozoni su pale u septembru za 6,4%, što predstavlja

najveći pad od crnih dana u decembru 2008. godine. Pažljivo posmatran indeks

ekonomskih pokazatelja evrozone, zasnovan na istraživanju menadžera prodaje u 1 Visoka škola strukovnih studija za računovodstvo i berzansko poslovanje u Beogradu (saradnik u nastavi) 2 B. Komnenić, Ponašanje kamatnih stopa, http://www.vps.ns.ac.rs/arhiva/Komnenic/ponasanje_kamatnih_stopa_skripta.pdf: datum posete 25.12.2011

2

proizvodnji i uslužnim službama, koji takođe signalizira kontrakcije. Index

potrošačkog poverenja u ekonomiju evrozone opao je u mesecu novembru, peti put

za redom.

Može doći do još većih problema. Intezivni finansijski pritisak povećava šanse za

neispunjenje finanskijskih obaveza vlada, davanje depozita bankama koje nemaju

novca, ili pobuna protiv štednje koja direktno vodi do početka raspada evrozone.

1. Postojeće stanje tržišta

Nemačka vlada će verovatno moći da

odbaci propalu aukciju: procenjuje svoje

obveznice što je više moguće, ali se povremeno

ne mogu prodati, čak i u stabilnim vremenima.

Vreme je loše i vlade nemaju sreće: razlika

između troškova pozajmica Nemačke i troškova

pozajmica drugih zemalja u evrozoni je

jednostavna (vidite grafikon 1)3.

Evropske banke odbacuju obveznice najmanje vrednosti kao i druge oblike imovine,

u pokušaju da očuvaju kapital i poboljšaju cashflow, dok se finansijska kriza

nazire.Vlade obećavaju sve oštrije smanjenje budžeta, u nadi da će se tržište

obveznica smiriti. Direktni rezultat ovih jagmi je kreditna kriza i iscrpljivanje

agregatne tražnje koje vode Evropu u recesiju. Kada se na sve to doda opadanje

potrošačkog i poslovnog poverenja, pad će biti dubok.

3 http://www.bloomberg.com/markets/rates-bonds/government-bonds/germany; datum

posete 20.11.2011

3

2. Ključni elementi krize

Tri ključna elementa za recesiju su:

• kreditna kriza,

• čvršća fiskalna politika i

• nedostatak poverenja.

Krediti evropskih banaka prevazilaze njihove depozite, oslanjajući se na veća

sredstva – kratkoročne obveznice, dugoročne obveznice ili krediti drugih banaka -

kako bi se premostio jaz. Ali, investitori se ustručavaju od pozamljivanja bankama

koje su u evrozoni i koje se ne mogu osloniti na vladu, koja već ima svoje finansijske

probleme. Dugoročne obveznice su postale retkost i američki novac- tržište fondova,

dosadašnji kupci kratkoročnih obveznica postaju sve ređi.4

Banke rapidno gube sredstva, podižući novac i koeficijent kapitala, kako bi

dostigla predviđeni minimum kapitala koje je odredila Evropska Unija i time

ostvarila ciljeve do sledećeg juna. Prve žrtve ovog smanjivanja moći su klijenti sa

tržišta u razvoju. Susedi evrozone na istoku mogu posebno biti pogođeni: Na primer,

lira u Turskoj, u proteklih nedelju dana se nalazi pod pritiskom. Postoji nagoveštaj da

novac nestaje. Repatrijacija sredstava od strane banaka evrozone bi mogle objasniti

zašto je evro toliko stabilan u odnosu na dolar proteklih nedelja, uprkos unutrašnjoj

konvulziji zone. Ali, kompanije i domaćinstva će uskoro biti pogođene retkim

kreditima i porastom kamatnih stopa, dok fondovi banaka budu prolazili dalje.

I vlada seče troškove. Potrebno je lukavo proceniti, koliko je potrebno

ograničiti troškove. Planovi za budžet u Francuskoj se privode kraju; dalje

smanjivanje troškova će biti odloženo do izbora na proleće. Italija još uvek mora da

izglasa korigovan plan smanjivanja troškova. Španska vlada je obećala dodatno

4 JOHN Ralfe; http://www.johnralfe.com/mainPages.asp?pageNum=1; datum posete 22.11.2011

4

smanjenje troškova, naročito za regionalne izdatke, kako bi se ispunili dogovoreni

deficit sa Briselom. Čak i tada, čini se da će fiskalno pooštravanje oslabiti rast. Ako

se uzmu planovi koje su zemlje prezentovale Evropskoj komisiji i doda šta je

postignuto od tada, dolazimo do zaključka da će sledeće godine iznositi 1,25% BDP-

a (bruto nacionalni dohodak – najbolji mogući parametar na svetu za merenje jačine

ekonomije jedne zemlje)5

Nemačka će biti najmanje pogođena od četiri najjače ekonomske zemlje u

evrozoni, zatim sledi Francuska. Italija i Španija će biti najviše pogođene. Preduzeća

i potrošači evrozone će imati sve manje poverenja. U jesen 2008. godine kompanije

su naučile da se ne mogu oslanjati na kreditne linije, kada se banke bore za opstanak.

Kada su banke na korak od likvidiranja, kompanije moraju pažljivo pogledati svoj

cashflow. To podrazumeva slabije akcije i smanjenje troškova, kao što su kapitalni

troškovi ili reklamne kampanje.

Oštar pad industrijskih porudžbina u septembru ukazuje da kompanije

smanjuju porudžbine. Andreas Vili, šef odseka za kapital i robu u JP Morgan-u,

naglašava da je SKF, švedska firma koja je vodeća u pravljenju kugličnih ležajeva i

predvodnik industrijske potražnje, dala je opreznu procenu svojih budućih prihoda

sredinom oktobra. Te instrukcije dalje ukazuju na omekšavanje investicionih zahteva.

Potrošači će verovatno velike kupovine odložiti sve dok se kriza ne reši i dok su

krediti oskudni. Pad potražnje kapitalne opreme, trajnih potrošnih dobara i

automobila će pogoditi centar evrozone, uključujući i Nemačku. Procenjuje se da će

sledeće godine BDP pasti za oko 0,5% u Nemačkoj, a takođe i u celoj zoni. U

septembru prognoza MMF-a je bila da će BDP zone dostići rast za 1,1% u

2012.godini, ali se procenjuje da će, ako evropske banke smanje leveridž (definiše se

kao odnos duga i sopstvenih izvora, kao relativni odnos tržišne vrednosti čistog duga i

tržišne vrednosti ukupnog kapitala i kao relativni odnos efektivnih rashoda na ime kamate i

5 Yanne Goossens , Arttu Mäkipä, Michael Kuhndtand, Policy Department Economic and

Scientific Policy, Brussels, 2007, 6

5

poslovnog dobitka koje preduzeće ostvaruje angažovanjem i korišćenjem ukupnih poslovnih

sredstava. )6, ekonomija bi se mogla smanjiti za oko 2%.

3. Prelomna tačka

Ovako jak preokret će osetno povećati pritisak u zoni.Investitori će sve manje

želeti da finansiraju banke, iz razloga što krediti za poslovanja i domaćinstva nisu

isplativi. Sa porastom nezaposlenosti, akcize će padati i socijalna pomoć će biti

povećana, a to ne olakšava vladama da obuzdaju svoje deficite i da postignu ciljeve

koje su postavili, a pitanje solventnosti tržišta obveznica je još uvek u centru pažnje.

U takvim situacijama, pravljenje grešaka u politici ili širenje panike se znatno

povećava. Proračuni investitora koji ulažu u obveznice, deponenti u bankama i

političari su skloni naglim promenama. Neizbežno je da kreatori politike ne dovedu

do propasti evrozone. Ako se držite takvih uverenja, na kraju će i biti ispunjena.

Kako? Iscrpljivanje fondova za vlade i banke predstavlja pretnju integritetu evra,

zbog potpune podele između dužnika i poverioca zemalja u evrozoni. U martu 2010.

godine, Žan –Klod Triše, tadašnji rukovodioc ECB-a, govorio je da je pripadanje

evrozoni automatski obezbeđuje bilans plaćanja. Sada tako ne izgleda.

Tokom navale kredita, jeftini kapital je odlazio u Grčku, Irsku, Portugal i Španiju za

finansiranje deficita trgovine i stanova. Kao rezultat toga, neto obaveze – kako

preduzeća, domaćinstava i vlada duguju se inostranim zemljama, i tako smanjuju

svoja devizna sredstva – i ove četiri zemlje se lagano bliže dugu od blizu 100%

BDP-a. (Poređenja radi, američke neto obaveze prema inostranstvu su 17% BDP-a).

Veliki deo dugovanja se finansira zaduživanjem kod lokalnih banaka ili prodajom

obveznica investitorima u državama koje su poverioci, poput Nemačke. Za Irsku je

sve malo neobično pošto je ona dužna u formi kapitala (kao što su sve one američke

6 dr. Mirko Vasiljević, dr Branko Vasiljević, dr. Dejan Mallinić; Finansijska tržišta, Beograd

2008, 325

6

fabrike i kancelarije koje su u njihovom

vlasništvu) i ne treba da se refinansira kao

prethodne tri.

Uz nekoliko izuzetaka, reper za

definisanje cene kredita u svakoj zemlji evrozone

se odnosi na stanje njihovih međunarodnih

dugova. Nemačka, kojoj se više duguje nego što

sama duguje, još uvek ima nizak prinos od

obveznica; Grčka koja ima velike dugove prema

inostranstvu, ima visoku cenu zaduživanja (vidite

grafikon 2)7. Portugal i Grčka (u manjoj meri) i

Španija i dalje imaju velike deficite tekućih

računa i na taj način se stalno povećavaju dugovi

prema inostranstvu. Refinansiranje gore

spomenutih postaje teško i stvara se pritisak na lokalne banke i kreditnu dostupnost.

Što su viši troškovi finansiranja, više novca odlazi u inostranstvo, kako bi se pokrili

dugovi. To je razlog zašto pitanje nacionalnog boniteta prevazilazi ono što vlade

duguju. Evrozona pokazuje simptome krize unutrašnjeg platnog bilansa,

samoispunjavajuće stanje banaka širom zemalja, što čine uzroke njihovih problema.

Takva vrsta krize pravi ogroman pritisak na devizni kurs, bez obzira koliko kreatori

politike tvrde da su stabilni.

Jedna od prvobitnih atraktivnih ponuda za članstvo u evrozonu za periferne

zemlje-pristup jeftinim fondovima- više ne važi. Ukoliko je došlo do neprilika zbog

pristupa evrozoni, možda će biti primorani da sami izmisle novu valutu. Zaista,

možda ima malo opcija. Na taj način, bi barem mogle napraviti rezime svojih

privatnih i javnih dugova kao i smanjenje plata i cena u odnosu na inostranstvo,

poboljšanje konkurentnosti. To će biti veoma skupo za dužnike i poverioce. Ali,

alternativa će biti manje privlačna. Strogost, visoka stopa nezaposlenosti, socijalni 7 http://www.economist.com/, datum posete: 26.10.2011

7

nemiri, visoki troškovi pozamljivanja i nestabilnost u bankarstvu su vrlo verovatni.

Mogućnost da se jedna zemlja oslobodi evra, dobrovoljno ili ne, može prouzrokovati

bankrotstvo u zemljama sa slabom ekonomijom. Deponenti će požuriti da podignu

svoje ušteđevine, kako bi sprečili konvertovanje u novu, ali slabiju valutu. Vlade će

morati privremeno uvesti ograničenja bankama ili da ih privremeno zatvore.

Kontrola kapitala, pa čak i zabrana putovanja bi bila potrebna da zaustavi protok

novca iz ekonomije. Takva ograničenja bi usporila protok novca i recesija bi se

produbila.

Spoljni izvori kredita bi presušili, jer bi se strani investitori, banke i

kompanije plašile da će im novac ostati zarobljen. Vlade koja ne primaju sredstva,

morale bi pronaći novi način da premoste jaz između poreskih prihoda i javne

potrošnje. Time bi se delimično mogle ispuniti obaveze, uključujući i plate u javnim

sektorima, izdavanjem malih apoena IOUs (“I own you“ – odnosno „Ja te

posedujem“; ne mora obavezno da znači da je to određena valuta, već može biti i

neki drugi proizvod gde izdavalac ima određena prava, odnosno tačno onih prava i

koja pišu na samom dokumentu)8, koji za uzvrat mogu biti korišćeni za kupovinu

robe i plaćanja računa.

Kada je novca malo, takva vrsta zamene je prihvaćena od strane trgovaca. U

avgustu 2001.godine, argentinska provincija Buenos Ajresa dala je zaposlenima kao

deo plate, 90 miliona dolara u malim novčanicama, poznatije kao

„patacones“ (obveznice). Ove novčanice su uskoro počele da cirkulišu slobodno: Mc

Donald je čak ponudio „Patacombo“ meni u zamenu za 5 dolara patacones-a.

Argentina nikada nije napustila svoju valutu, ali samo nekoliko meseci kasnije čvrsto

je vezala svoju valutu za dolar.

Ovakva vrsta zamene u stvari postaje proto-valuta. U pogođenim zemljama

evrozone doći će do promene u povlasticama u odnosu na ostale zemlje koje su

zadržale evro kao valutu, nagoveštavajući predaju evra. Da bi se sprečio dalji odliv

kapitala, vlada bi morala da donese brzo zakon, svi finansijski poslovi će se vršiti 8 David Andolfatto, Revisiting the Legal Restrictions Hypothesis, Vancouver, 2006, 12

8

prema novoj valuti, jedan za jedan kurs sa evrom. Nova valuta će biti niža u odnosu

na napušteni evro. Rezultat takve devalvacije valute jeste produbljivanje efikasnosti

vraćanja dugova država prema njenim kreditorima.

Tržišni stručnjaci i obični građani koji su izgubili na vrednosti akcija, obveznica i

nekretnina, imaju običaj da kažu da iako se lako uočavaju visoke cene nekretnina,

nemoguće je predvideti kada će one pasti.Na isti način, ne zna se šta je dovelo do

propasti evra. Ali, ima dosta kandidata. Jedan od kandidata je aukcija obveznica koja

tera zemlju u propast i time se potresa sistem evropskih banaka. Italija mora platiti

dug od 33 milijardi evra poslednje nedelje januara meseca i još 48 milijardi evra

poslednje nedelje februara (vidite grafikon 3).

Iako investitori obveznica ne žele da

prihvate pomoć štedljive Nemačke, šanse da Italija

sakupi novac koji joj je potreban za sledeću

godinu su male. Još jedna opasnost je neslaganje

između Grčke i njena tri spacioca (EU, MMF-a i

Evropske centralne banke) oko uslova koji se tiču

njenog izvlačenja iz dugova. Rizik od nesreća će

biti veći nakon izbora u Grčkoj u februaru, ukoliko se političko raspoloženje u zemlji

još više pogorša. Možda će varnicu prouzrokovati drugi izvor: bankrotstvo banke;

nove nevolje u Portugalu; ili lančani događaji koji počinju u Francuskoj zbog

mogućeg gubitka AAA rejtinga, a završava se propadanjem banaka širom Evrope.

Izloženost francuskih banaka u Italiji i drugim zemljama sa trgovinom obveznica,

ukazuje da bi se zaraza proširila i na evro jezgro.

Rasprostranjenost bankrotstva u periferijama oduzele bi veliki deo bogatstva

Nemačke i propast lanca banaka bi mogle pretvoriti recesiju u depresiju. Nekoliko

njih koje će ostati u evrozoni,( Nemačka i još nekoliko zemalja-kreditora) naći će se

u nezavidnom položaju u odnosu na novu, jeftiniju valutu. Kao i nametanje kontrole

9

kapitala, zemlje se mogu povući ka autarkiji (obično se termin koristi kao izjava o

ekonomskim sistemima i uglavnom označava zatvorenu ekonomiju; autarkija postoji

kada neki entitet može da preživi ili nastavi svoje aktivnosti bez pomoći sa strane ili

internacionalne trgovine; ne mora uvek da se koristi kao ekonomski termin, recimo:

vojna autarkija jeste kada se država brani bez pomoći neke druge zemlje). 9 Opstanak

jedinstvenog evropskog tržišta i EU, tada će zaista biti u opasnosti.

Takva katastrofa se i dalje može izbeći. ECB ( Evropska centralna banka) će

možda lansirati program o kupovini obveznica pod izgovorom da duboka recesija u

evrozoni preti deflacija. Ako se dogodi da banka Engleske preuzme tu obavezu,

mogla bi se povratiti stabilnost na tržištu evropskih obveznica. Ako se kupovina

obveznica naprave prema veličini ekonomiji svake zemlje u evrozoni, moglo bi

pomoći u otklanjanju sumnja Nemačke da se Centralna banka koristi za

obezbeđivanje povoljnih finansiranje raskalašnim zemljama. Takva vrsta akcije

ECB je osnovna polumera kratkoročnog tipa. Ali trajnija stabilnost evra zavisi od

vlada, posebno koliko su one spremne da se odreknu fiskalnog suvereniteta u

zamenu za udruživanje obaveza. Nemačka ima veoma čvrst stav koji se tiče ovog

pitanja. Nemačka kancelarka Angela Merkel, želi velike promene u ispravnosti ali se

protivi ideji o „jointu evroobveznica“ (zajedničke obveznice evropske unije).

Nemački zvaničnici tvrde da takva vrsta obaveze bi samo značila podrška

raskalašnim zemljama, kršenje nemačkog ustava i podizanje troškova svojih

zaduživanja. Čak i sada, prvi čovek Bundesbank-e, Jens Weidmann, smatra da će

nametanje fiskalne strogosti biti dovoljno da se povrati stabilnost na evropskom

tržištu obveznica.

4. Investicione mogućnosti kao uslov za prevazilaženje krize

Drugi smatraju da okolnosti zahtevaju brže rekacije za rešavanje ovih

problema. Evropska komisija je 23. Novembra iznela tri predloga za rešavanje

9 Douglas A. Irwin, Review of International Economics, 13(4), 631–645, 2005, 638

10

evropskih obveznica. Dve od tri podrazumevaju međusobnu garanciju. Postoji još

jedan intrigantan predlog-delimično zahvaljujući njegovom poreklu. Nemački savet

ekonomskih eksperata, nedavno je predložio „Pakt stabilnosti“. Ovaj pakt

podrazumeva zajednički garantni fond za one zemlje koje imaju ukupan dug preko

60% BDP. Taj fond će biti pod kontrolom MMF (Međunarodni monetarni fond) i ta

sredstva će biti pozajmljena ali uz obavezu vraćanja u roku od 25 godina. Oblikovan

je delom na primeru FED-a (Centralna banka Amerike)10, dugom američkih država,

koji je započeo Aleksandar Hamilton 1970. godine, fond će obezbediti stroge uslove

za zajednička dugovanja. Ovo bi zahtevalo da države u evrozoni uvedu ograničenja

za dugove u ustave, kao što su to učinile Nemačka i Španija; prioritet-otplaćivanja

obveznica; izdvajanja posebnih poreskih prihoda u tu svrhu; garant deviznih rezervi

kao kolateral. Na svom vrhuncu, „Pakt stabilnosti“ bi bio ogroman: ukupan dug

jointa iznosio bi 2,3 biliona evra. Ali, tehnički to bi bilo samo privremeno. Za sve

ove mere zaštite, Nemačka je rekla „Ne“.Ali, vreme ističe. I predstojeća katastrofa

zahteva radikalne odgovore.

5. ZAKLJUČAK

Više od dve trećine nemačke populacije je izgubilo poverenje u zajedničku

evropsku valutu posle krize u Grčkoj, a ta kriza se polako provlači i kroz “ozbiljnije”

članice evrozone kao što su Italija, Španija, Portugal. Bankrot preti i perifernoj

Mađarskoj, čiji dug vrtoglavo raste. To nisu samo glasine već i zaključci najnovijih

anketa koje sprovode ozbiljni časopisi. Sve je više sumnje u evro, a to pokazuje i

podaci Alensbah instituta demoskopije da čak 71% Nemaca ne veruje više u

zajedničku valutu, što predstavlja ozbiljan udarac, a na to treba dodati da i zajedničke

institucije kao što su Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond pa čak

i sam Evropski parlament gube na poverenju građana Evrope. 68% stanovništa

sumnja da će paketi pomoći koji iznose stotine milijardi evra za poljuljane zemlje

članice uspeti da stabilizuju evropsku valutu. Naravno da pored ove po malo mračne

10

Vid: http://www.federalreserve.gov/aboutthefed/default.htm

11

strane odnosno pesimizma za zajedničku valutu postoji i ona druga, optimistička ili

manje pesimistična. Napuštanje evra bi izazvalo duboki ekonomski pad, masovno

propadanje firmi, povećala bi se nezaposlenost i velike izdatke za spašavanje

nesolventnih banaka. Mnogo jeftinije od toga bi bilo podržati evro i održati ga u

životu. Pomoć Grčkoj, Irskoj i Portugalu je, prema pojedinim studijama, zasad

mnogo jeftinije, troškovi su 1.000 evra per capita. Cenu „smrti“ evra za Nemačku,

stajala bi stanovnike Nemačke šest do osam hiljada evra po glavi i to u prvoj godini,

a svake naredne iznosila bi još po 4,5 hiljada, a da ne pričamo da bi napuštanje evra

za države članice koje su manje i slabije od Nemačke, posledice bile još dramatičnije

– troškovi po stanovniku bi iznosili 11,5 hiljada evra prve godine, BDP bi pao

strmoglavo – za 40 do 50 odsto, što bi bilo katastrofalno...

Marko Paic, master in economics

CURRENT SITUATION AND PERSPECTIVES IN THE EMU

Abstact: FIRST Greece; then Ireland and Portugal; then Italy and Spain. Month by

month, the crisis in the euro area has crept from the vulnerable periphery of the

currency zone towards its core, helped by denial, misdiagnosis and procrastination

by the euro-zone’s policymakers. Recently Belgian and French government bonds

have been in the financial markets’ bad books. Investors are even sniffy about

German bonds: an auction of ten-year Bunds on November 23rd shifted only €3.6

billion-worth ($4.8 billion) of the €6 billion-worth on offer.

Key words: government bonds, eurozone, recession, states responsibility

12

LITERATURA

1. Journal of Economic Literature: The Microfinance Promise; Jonathan

Morduch,

2. Komisija za hartije od vrednosti: Finansijska tržišta: dr. Mirko Vasiljević, dr

Branko Vasiljević, dr. Dejan Mallinić,

3. John Ralfe Consulting Limited - Thoughts on the end (or not) of the DB era,

4. Lorens Bun – Bank of America annual report,

5. http://www.bloomberg.com,

6. http://www.economist.com,

7. Douglas A. Irwin, Review of International Economics,

8. Yanne Goossens , Arttu Mäkipä, Michael Kuhndtand, Policy Department

Economic and Scientific Policy

Miladin Odalović, ecc.1

Dragan Ugrinov, dipl.ecc.2

OSIGURANJE I NJEGOVA DISTRIBUCIJA

Rezime : Funkcija prodaje je najvažnija funkcija u osiguranju. Iako osiguravajuće

Društvo prodaje rizik, ono je tržišno orjentisano, vodeći računa o tržišnim osilacijama,

ponudom i potražnjom kao i konkurentskim kućama. Sami rezultati prodaje direktno

definišu dobit, a primarni akcenat je svakako na osiguraniku. Da bi osiguranik bio

zadovoljan uslugom osiguranja, a društvo ih uspešno prodavalo, potrebno je uvažiti

sledeće faktore: kvalitet usluge osiguranja [pre zaključivanja polise, za vreme trajanja

osiguranja i nakon isteka polise], konkuretnu cenu, odgovarajuće prodajne kanale,

promotivni miks i motivisane kadrove. Brza i pravična isplata odštete ili osigurane

sume, glavni je faktor koji stvara poverenje, sigurnost i zadovoljstvo osiguranika.U

ovom radu će biti razmotren upravo tržišni segment prodaje, i to prodaja usluga

osiguranja, koristeći se marketinškim pogledom na proces prodaje, kao i sami kanali u

distribuciji osiguranja Sama prodaja usluga je u fokusu osiguravajućeg društva, no

svakako treba razmatrati i sve opcije koje je u sustini omogućavaju.

Ključne reči : osiguranje, rizik, marketing, kanali distribucije, osiguranik.

Uvod

Živimo u vremenu u kome su dostignute mnoge najvažnije naučne, tehničke i

druga znanja i veštine. Zanimljivo je posmatrati taj svet koji u svakodnevnoj trci za

novim dostignućima stvara nove pristupe poslovanju. Nove tehnologije, novi pristupi i

veštine poslovnih ljudi donose dobre poslovne rezultate. Savremenost koju kreiraju

vodeće svetske sile stvara i nameće nove potrebe koje onda sa zakašnjenjem od

određenoga broja godina sledi ostali svet. Tip savremenosti kreira, dakle, čovek.

Ljudska želja za stvaranjem, uživanjem i stalna težnja za novim i boljim okreću

civilizacijski točak neviđenom brzinom. Brzina je dosad nezabeležena i verovatno

mnogi ne mogu pratiti tako ubrzani razoj. Usprkos svim inovacijama i

modernizacijama, jedna činjenica ostaje nepromenjena još od samih početaka razvitka

1 JKP „Beogradske elektrane“ Novi Beograd 2 Zavod za javno zdravlje Pančevo, ugrinov.dragan@gmail.com

2

ljudske civilizacije, a ta je da sve što se stvara i proizvodi, mora svoju potvrdu naći na

tržištu. Dakle, potrebno je za ideje, proizvode ili usluge pronaći potrošača, odnosno

kupca. Bez toga, gubi se veoma brzo svaki smisao, znatiželja i zanimljivost u poslovnim

poduhvatima. Prodaja je jedna od osnovnih funkcija u društvu za osiguranje.

Bezuspešne prodaje i naplate usluge osiguravač ne može obaviti svoj zadatak

ekonomsku zaštitu osoba i njihove imovine u slučaju ostvarenja osiguranog slučaja. Da

bi društvo uspešno prodavalo usluge osiguranja, ono mora prodajnu funkciju tretirati

kao deo integralnog marketinga. Potrebno je planirati i stvarati takve usluge osiguranja

koje će svojom kvalitetom, cenom, dostupnošću., zadovoljiti potrebe potencijalnih

osiguranika. Osiguranik, odnosno ugovarač usluga osiguranja, mora biti u središtu svih

aktivnosti osiguravača. Zadovoljan osiguranik kojeg osiguravač poštuje kao partnera

najveće je jemstvo uspešnosti prodaje usluga osiguranja.Pre svega, osiguravač mora

dobro analizirati i poznavati tržište osiguranja [segmentacija potencijalnog i ciljnog

tržišta], poznavati sve pretnje u svom okruženju [politika, pravno, konkurencija.],dobro

poznavati vlastite prednosti i slabosti [organizacija, kadrovi, kapital, javni imidž.] i na

osnovu toga, usmjeriti prodaju usluga na ona područja i prodajne kanale koji će za

društvo biti optimalni. 3Da bi osiguranik bio zadovoljan uslugom osiguranja, a društvo

ih uspešno prodavalo, potrebno je uvažiti sledeće faktore: kvalitet usluge osiguranja [pre

zaključivanja polise, za vreme trajanja osiguranja i nakon isteka polise], konkuretnu

cenu, odgovarajuće prodajne kanale, promotivni miks i motivisane kadrove. Brza i

pravična isplata odštete ili osigurane svote, glavni je faktor koji stvara povjerenje,

sigurnost i zadovoljstvo osiguranika.U ovom radu će biti razmotren upravo tržišni

segment prodaje, i to prodaja usluga osiguranja, koristeći se marketinškim pogledom na

proces prodaje.

1. Distribucija usluge osiguranja

Prodaju usluge osiguranja čine delatnosti i aktivnosti kojima se ta usluga nudi za

kupovinu potencijalnim osiguranicima, u vreme i na mjestu na kojem ih oni žele

kupovati. Usluga osiguranja može se distribuirati različitim prodajnim kanalima. Bitno

3 Miloradić J.: Osiguranje, Sr. Kamenica, 2006,78

3

je da ti prodajni kanali osiguravaju raspoloživost usluge osiguranja u pravo vreme, na

pravom mestu i u odgovarajućim količinama.

1.1. Kanali prodaje

Usluga osiguranja može se prodavati na različite načine, odnosno može se

distribuisati do mogućih osiguranika na više načina. Svi načini distribucije usluge

osiguranja mogli bi se svrstati u tri grupe:

1) prodaja osiguranja u vlastitoj prodajnoj mreži osiguravača,

2) prodaja osiguranja uz pomoć zastupnika u osiguranju i

3) prodaja osiguranja uz pomoć posrednika u osiguranju.

1.2. Tržišna pokrivenost usluge osiguranja

Tržišna pokrivenost usluge osiguranja označuje postojanje usluge osiguranja na

tržištu, mereno brojem objekata preko kojih se usluga prodaje. Možemo govoriti o

različitim intenzitetima distribucije, koji utiču na pokrivenost usluge osiguranja:

a) intenzivna distribucija,

b) selektivna distribucija i

c) ekskluzivna distribucija.

Intenzivna distribucija označava situaciju u kojoj se usluga osiguranja nudi i

prodaje svim distribucijskim kanalima, i to na čitavom tržištu. Prikladna je za usluge

osiguranja koje osiguranici moraju po zakonu kupiti. Prilikom distribucije tih usluga

veoma je važno da prodajna mjesta budu smeštena u blizini potencijalnih kupaca,

odnosno institucija uz koje su vezane dalje aktivnosti kupaca [Ispitnih stanica za

tehnički pregled motornih vozila].

Selektivna distribucija je distribucija određenih usluga osiguranja samo na

određenom tržišnom području. Takva se distribucija odnosi na one usluge koje

osiguravč ne može u tom trenutku ponuditi na čitavom tržištu. Razlozi za to mogu biti

posebnost usluge, kadrovska nepopunjenost i sl.

4

Ekskluzivnom se distribucijom koristi samo za određeno tržišno područje. Takva

su, naprimer, osiguranja brodova, koja su uglavnom vezana uz područje primorja ili uz

rečna područja.

1.3. Promocija usluge osiguranja

Promocijom se informiše i uverava potencijalni kupci da prihvate proizvod ili

uslugu. To je komuniciranje s pojedincima, sa skupovima ili organizacijama, a sa ciljem

da se izravno ili neizravno olakša prodaja usluge ili proizvoda. Postoje dva zahteva

kojima promocija mora odgovoriti:

a) Izvor poruke mora se koristiti znakovima koji su poznati i primaci poruke i

b) moraju se izbegavati znakovi koji mogu imati više značenja za primaoca.

Cilj je promocije je stvoriti poznatost proizvoda ili usluge i uveriti potrošače u

njihov kvalitet. Problem se javlja prilikom utvrđivanja učinka promocije, odnosno -

kako ustanoviti postojanje povratne veze između primaoca i pošiljaoca [izvora]. Jedan

je od mogućih načina anketirati potencijalne osiguranike o poznatosti imena

osiguravača i usluga koje se nude promocijom.

2. Promocijske metode

Promocijske metode su:

1) Oglašivanje,

2) Lična prodaja,

3) Odnosi sa javnošću i

4) Unapređenje prodaje.

Oglašivanje je plaćeni oblik informisanja i uveravanja potencijalnih osiguranika

preko medija masovnih komunikacija: radija, televizije, novina, časopisa, kataloga,

vozila javnoga prevoza. Ono može biti usmereno na relativno veliku ciljnu grupu,

odnosno na mali segment populacije. Ciljevi oglašavanja mogu biti: promocija svojstva

5

usluge u javnosti, povećanje nivoa poznatosti usluge, obaveštenje o tome gde se može

nabaviti usluga, povećanje tržišnog udela društva i dr. Tekst oglasa mora privući

pozornost i stvoriti zanimanje kod čitaoca ili slušatelja. Zato se takav pristup naziva

AIDA: pažnja [attention],zanimanje [interest], želja [desire] i akcija [action] Troškovi su

oglašivanja niski po jednom stanovniku, ali mogu biti značajni u ukupnoj masi, jer se

sredstva oglašivanja često koriste. Oglašavanje retko omogućuje brzu povratnu vezu.

Lična prodaja je oblik ličnog informisanja i uveravanja potencijalnih osiguranika

naizmjeničnom komunikacijom.4 Lična prodaja ograničena je na jednu ili na nekoliko

osoba, kao ciljnu grupu, koji sigurava neposrednu povratnu vezu. Osim komunikacije

rečima, koristi se komunikacijom pokretima tela [naprimer: glave, očiju, ruku i sl.] i

komunikacijom dodirom [ rukovanje]. Publicitet i odnosi s javnošću neplaćeni je oblik

neličnog informisanja i uveravanja potencijalnih osiguranika preko novinarske priče o

društvu za osiguranje, odnosno o njegovim uslugama [u časopisima, u novinama, na

radiju ili na televiziji.]. Posebni su razlozi za takvu priču, npr.: otvaranje novih zgrada,

zapošljavanje novih radnika, ostvareni prihodi, ostvarena dobit, godišnje nagrade,

humanitarne akcije društva i sl. No to, nikada nije sasvim besplatno, jer određeni radnici

moraju prikupiti i složiti novinarsku priču. Unapređenje prodaje deo je promocijskog

spleta koji podstiče kupce na dodatnu kupovinu postojećeg proizvoda ili usluge. To se

postiže različitim kuponima, popustima, nagradnim igrama, takmičenjima i sl., kojima

je svrha povećati prodaju.

2.1. Kriteriji za izbor promocijskih metoda

Društva za osiguranje koriste se različitim metodama promocije. Najbolja je

kombinacija svih navedenih metoda. Kojim se metodama više koristiti, a kojima manje,

zavisi o sledećim kriterijumima:

1) o raspoloživim sredstvima za promociju,

2) o karakteristikama ciljnog tržišta,

3) o sposobnostima i veštinama prodajnog osoblja,

4 Miloradić J.: op.cit., 148.

6

4) o kanalima prodaje i

5) o karakteristikama usluge.

2.2. Motivacija prodajnog osoblja

Svi zaposleni osiguravači koji obavljaju poslove prodaje osiguranja i svi

zastupnici osiguravača moraju biti motivisani za uspešnu prodaju. Osobe koje u ime i za

račun osiguravača zaključuju ugovore o osiguranju moraju imati visok stepen

samopouzdanja i motivisanosti koji osigurava agresivan način prodavanja usluge

osiguranja. Faktori motivacije prodajnog osoblja svakako su sledeći: izazovni izmerljivi

ciljevi, mogućnost zarade od prodaje, stimulativni sastav nagrađivanja, želja za

poslovnim uspehom, zadovoljenje određenih potreba zarađenim novcem, atraktivnost

usluge, uverenje o koristi usluge, sigurnost posla i sigurna plata, sklonost prijateljstvima

i društvenim kontaktima, pisana ili usmena priznanja direktora firme, usmeravanje i

poklanjanje pažnje prodajnom osoblju, očekivanja rukovodioca prodaje, mogućnost

ličnog doprinosa poslu, analiza lično ostvarenih planskih veličina, samopotvrđivanje

osobe takmičenjem sa drugima, sloboda obavljanja na vlastiti način, korišćenje vlastite

kreativnosti i inicijative, dobri međuljudski odnosi....5 Koliko koji faktor utiče na

konkretnu osobu, individualno je i zavisi od osobina te osobe. Direktor prodaje osoba je

koja mora prepoznati interese pojedinog prodavca osiguranja i prema tome uskladiti

sastav motivacije. Osnovna je razlika između motivisanog i nemotivisanog prodajnog

osoblja što motivisano osoblje prodaji pristupa kao izazovu i s njome živi

svakodnevno.6 Motivisano osoblje prodaje određenu uslugu i nudi druge usluge,

spominje uspehe društva potencijalnom kupcu, pruža i neke dodatne usluge kupcu. Ako

je motivisano, prodajno će osoblje: naučiti sve o uslugama osiguranja koje nudi,

usvojiće prodajne veštine, pristojno se odnositi prema sadašnjim i potencijalnim

osiguranicima, brzo će reagovati na zahtev osiguranika, ostvariće razumljivu

komunikaciju s osiguranikom i naučiće upravljati vremenom. Nemotivisano prodajno

5 Bennett, Peter D.: The Dictionary of Marketing Terms, Chicago,American Marketing Association, 1988, 153.

6*** Mikroekonomska analiza, Zagreb, 1997, 1802.

7

osoblje, pak, prodaji pristupa kao zadanoj obavezi i potencijalnom kupcu pristupa sa

svrhom da to može zabeležiti u dnevnik svojih aktivnosti.

3. Odluka osiguranika o zaključivanju ugovora

Osiguranici su potrošači koji svakodnevno donose odluku o kupovini različitog

broja proizvoda i usluga kojima podmiruju svoje sadašnje i buduće potrebe. Brzina

odlučivanja na kupovinu zavisi o važnosti proizvoda i usluge, o raspolaganju

informacijama o proizvodima i uslugama, o oceni alternativa i o efektima nakon

kupovine. Kupovina usluge osiguranja ipak je specifična kupovina.7 Tu se mora imati

na umu da se kupuje i prodaje obećanje u pisanom obliku, ali, svaka usluga osiguranja

nije ista. Jedne se moraju kupiti [jer su obvezne prema zakonu], a druge se svojevoljno

kupuju [prema proceni o korisnosti], pa je i način odlučivanja osiguranika na kupovinu

različit.

3.1. Informacije o uslugama osiguranja

Potencijalni osiguranici dolaze do informacija o uslugama osiguranja na više

načina. Neki su od njih: uslovi osiguravača, brošure i prospekti koje osiguravači

štampaju i dele na prodajnim mestima ili ih šalju na adrese osiguranika. Osiguravači se

koriste i velikim plakatima odnosno pokretnim reklamama. Informacije koje

osiguravači plasiraju preko sredstava informiranja, televizije, radija, novina, interneta i

sl. svakako su izvor informacija koji je namenjen širokom krugu potencijalnih

osiguranika. Informacije o osiguravaču i o uslugama osiguranja, potencijalni osiguranici

mogu naći i na internet stranicama. Stručni su časopisi poseban način izvor informacija

za osiguranike koji žele stručne i podrobnije informacije o uslugama osiguranja. Svi se

nabrojeni načini upoznavanja osiguranika s uslugama osiguravača zasnivaju na

sposobnosti jednosmernog razumevanja usluge osiguranja od strane osiguranika.

Najbolji način informiranja osiguranika o uslugama osiguranja, je razgovor sa

prodavcem te usluge. Takav način informisanja o uslugama osiguravača omogućuje

dvosmernu razmenu informacija između predstavnika osiguravača i osiguranika. U

7 Uzelac O.: Pravni aspekti ugovora o osiguranju života posmatrani u odnosu na druge slične

ugovore,Pravo – teorija i praksa, vol.28, No 7-9, 97-105, 2011.

8

takvom je slučaju, moguće postavljanje pitanja i odgovora i razjašnjenje mogućih

nejasnoća vezanih uz ugovor o osiguranju.

3.2. Ocena uslova, cena i poverenje u osiguravača

Na tržištu osiguranja deluje više konkurentskih društava za osiguranje koja nude i

prodaju iste usluge. Prema tome, na tom tržištu postoji jaka konkurencija. Budući da je

tako, osiguranik može birati između više ponuđivača iste usluge osiguranja. Najčešći

kriterijum prema kojme se osiguranik odlučuje za određenog osiguravača u uslovima

niskog životnog standarda jeste cena usluge osiguranja. Poznato je da cena usluge

osiguranja nije jedini kriterijum koji bi potencijalni osiguranici morali imati u vidu.

Cena usluge zna često zavarati, pa se uz nižu cenu nudi usluga lošeg kvaliteta.

Smatramo da bi potencijalni osiguranik morao, pre svega, temeljno razmotriti uslove

osiguravača. U uslovima osiguravača utvrđene su odredbe budućeg ugovora o

osiguranju. Prema tim odredbama će se odvijati poslovni odnos između osiguravača i

osiguranika, pa je zato veoma važno znati protumačiti odredbe uslova, a da bi

osiguranici znali šta su zapravo ugovorili zaključivanjem polise osiguranja. Da bi to

mogli, osiguranici moraju biti naročito dobro edukovani na području osiguranja, pa je

zato veoma bitna uloga prodavca, zastupnika ili posrednika u osiguranju, koji će znati

protumačiti ponudu osiguravača i preporučiti osiguraniku najbolju kombinaciju.

Poverenje se u poslu teško stiče, a lako se izgubi. Posao osiguranja, zasniva se na

poverenju. Osiguravači stiču naklonost osiguranika na različite načine. Promocija

usluga osiguranja snažna je i uverljiva kod gotovo svih osiguravača. Svi se predstavljaju

potencijalnim osiguranicima na najbolji mogući način. Veoma važan faktor za sticanje

poverenja potencijalnih osiguranika je finansijska likvidnost i solventnost osiguravača.

Potencijalni osiguranik, po pravilu, razmišlja i ponaša se logično: «ako osiguravač ima

novaca, valjda će uredno isplatiti naknadu štete ili osiguranu sumu». Najvažnija

komponenta poverenja jeste - korektna i brza isplata naknade štete ili osigurane svote.

Taj efekat najbolje učvršćuje uverenje i stav osiguranika o zaključivanju ugovora s

određenim osiguravačem. Do učvršćenja poverenja stvorenog na takav način dolazi se

ličnim iskustvom s pojedinim osiguravačem ili na osnovu iskustava drugih, koji ih

prepričavaju u krugovima u kojima se kreću. Na kraju smatramo da potencijalni

osiguranik mora uzeti u obzir sva tri kriterijuma: uslovi prema kojima se zaključuje

9

ugovor, cenu osiguranja [premiju] i poverenje prema osiguravaču8. Samo na taj način

on može doneti ispravnu odluku i izabrati najpovoljnijeg osiguravača.

4. Tržište osiguranja

Tržište se može različito definisati. Jedna od definicija je: tržište je mesto na

kome se odvija kupoprodaja proizvoda i usluga. Tržištem se, takođe, može smatrati i

odnos ponude i potražnje za određenim proizvodom ili uslugom. Za tržište usluga

osiguranja, čini nam se najprimerenijom definicijom tržišta kao odnosa potražnje

[pojedinaca i firmi] koja ima potrebu za ugovaranjem - kupovinom određenih usluga

osiguranja ili im je to zakonski propisana obveza, a uz tu potrebu imaju odgovarajuću

platnu sposobnost, želju za zadovoljenjem potrebe i ovlašćenje za ugovaranje –

kupovinu i ponudu usluga osiguranja. Smatramo da su sva četiri navedena faktora bitni

[potreba, platna sposobnost, želja i ovlašćenje] za definiciju tržišta potražnje i

nedostatak bilo kog faktora elimiše postojanje tržišta osiguranja u punom smislu.9 Da bi

tržište funkcionisalo, na njemu moraju aktivno postojati obe navedene strane: kupci

usluga osiguranja i ponuđači tih usluga – osiguravači.

4.1. Potencijalno i ciljno tržište

Potencijalno tržište za usluge osiguranja predstavljaju svi sadašnji osiguranici

koji zaključuju ili namjeravaju obnoviti ugovor o osiguranju s nekim osiguravačem i

one kategorije građana i firmi koje imaju sve preduslove postati osiguranicima, ali to još

nisu učinile. Da bi se došlo do podataka o potencijalnom tržištu usluga osiguranja

potrebno je odgovoriti na sledeća ključna pitanja o tržištu osiguranja: Ko čini tržište?

Šta se na tržištu kupuje? Zašto kupci kupuju određena dobra? Ko najčešće kupuje

određeno dobro? Kako se odvija kupovina? Kada kupci kupuju? Gde se najčešće

kupuje? Ciljnim tržištem za usluge osiguranja smatramo one pojedince i grupe kojima

društvo za osiguranje može ponuditi usluge osiguranja na određnom području. Samom

registracijom društva za osiguranje odabiru potencijalno tržište odnosno ciljno tržište.

Ako je društvo za osiguranje registrovano za životna osiguranja, tada se ciljno tržište

8 Kotler, Philip: Marketing management, Analysis, Planning, Im-plementation, and Control [Upravljanje marketingom, analiza, planiranje,primena i kontrola], Zagreb, 2001. 9 Njegomir V.: Uloga finansijskih derivata u upravljanju rizikom osiguranja, Računovodstvo, vol.55, No 3-4, 73-84, 2011.

10

takvog društva razlikuje od ciljnog tržišta društva registrovanog za neživotna

osiguranja. Isto tako, društvo registrovano za obavljanje poslova reosiguranja, zna da je

ciljno tržište za njegove usluge vezano uz osiguravače, koji deo preuzetog rizika

prenose u reosiguranje. Značajno je napomenuti da društva za osiguranje nailaze na iste

kupce različitih usluga osiguranja, samo u različitim svojstvima. Naime, iako se mogu

osigurati osobe, imovina i odgovornost, ugovarači osiguranja živi su ljudi koji se

jednom pojavljuju kao osiguranici automobila, drugi put kao osiguranici stana, treći put

kao osiguranici od odgovornosti odnosno osiguranici u osiguranju osoba i slično. Može

se kazati da tržište osiguranja dopušta masovni pristup samo određenim skupovima i

vrstama osiguranja. Ti se skupovi i vrste odnose uglavnom na zakonom obvezna

osiguranja i tradicionalno prihvaćena osiguranja, koja su u današnje vreme toliko

standardizovana, da se mogu nuditi na ukupnom tržištu. Za sva ostala osiguranja

potrebno je imati diferencijani pristup tržištu. U praksi, posebno dobrovoljnih

imovinskih i životnih osiguranja, pojavljuju se kupci s različitim potrebama, željama i

interesima. Na takve zahteve društva za osiguranje reaguju povećanom paletom

raznovrsne ponude usluga osiguranja. Kupci tih usluga pojavljuju se stalno s novim

zahtevima koje osiguravači moraju zadovoljiti novim i kvalitetnijim uslugama. Radi

kvalitetnijeg pristupa tržištu potrebno je obaviti segmentaciju tržišta, da bi se što

kvalitetnije zadovoljile potrebe potrošača i time omogućilo povećanje prodaje usluga

osiguranja.

5. Planiranje prodajnog udela Društva za osiguranje

Društvo za osiguranje, odnosno njegovi stratezi, moraju imati sposobnost pro-

cenjivanja tržišne pozicije društva u određenom razdoblju i na određenom tržištu.

Naravno, to se teško može učiniti samo na osnovi intuicije i žarkih želja. Potrebno je

tržišnu poziciju strpljivo i planski graditi, te na temelju valjanih argumenata predvideti

željeno sudelovanje društva u portfelju osiguranja. Očekivana stopa udela u ukupnom

tržišnom potencijalu određenog područja u vremenskom razdoblju [najčešće jedna

godina] naziva se prodajnim udelom društva za osiguranje. Prodajni je udeo društva,

zapravo, procena uprave društva o pozicioniranju društva za osiguranje u odnosu na

konkurente koji su prisutni na određenom području.10 Procena prodajnog potencijala

10 Uzelac O.: Pravni aspekti ugovora o osiguranju života posmatrani u odnosu na druge slične

ugovore,Pravo – teorija i praksa, vol.28, No 7-9, 97-105, 2011.

11

usluga osiguranja ne zavisi samo o prodajnim mogućnostima društva za osiguranje.

Naime, veoma je važan i preko potreban preduslov da potencijalni kupci - osiguranici

prepoznaju svoj interes u zaključivanju ugovora o osiguranju s određenim društvom.

6. Kanali distribucije

Tržište osiguranja se postepeno transformiše i napušta komandni sistem osiguranja

na osnovu pre svega institucionalnih rešenja koja snažno regulišu poslovanje

osiguravajućih društava i koja postaju sve značajniji deo finansijskog sistema Srbije.

Transformacija sektora osiguranja ogleda se u činjenici da konačno osiguravajuća

društva kao finansijskih posrednici doživljavaju značajne promena u načinu na koji

potrošači kupuju proizvode osiguranja. Osigiravajuća društva koja su osnovana kao

akcionarska društva i koja mogu da plasiraju svoje proizvode osiguranja putem

različitih kanala distribucije su:

• posrednici kao kanal distribucije proizvoda osiguranja,

• zastupnici kao kanal distribucije proizvoda osiguranja,

• agencije kao kanal distribucije proizvoda osiguranja,

• kao i bankoosiguranje.

To znači da pojedina osiguravajuća društva mogu da koriste i kombinuju

različite kanale distribucije, a na osnovu institucionalnih rešenja. Međutim, u razvijenim

tržišnim ekonomijama koriste se pored navedenih i neki specifični kanali distribucije

kao što to navode (Randy E. Dumm, Robert E. Hoyt):

• internet kao kanal distribucije proizvoda osiguranja,

• posrednici kao kanal distribucije proizvoda osiguranja,

• banke kao kanal distribucije proizvoda osiguranja, i

• zastupnici kao kanal distribucije proizvoda osiguranja.

Od navedenih kanala distribucije, najviše se analizira i očekuje se da sa aspekta

smanjenja transakcionih troškova vodeći kanal distribucije bude internet kanal.

12

Rasprostranjeno širenje interneta je uticalo na izuzetno brz rast elektronskih kanala

distribucije proizvoda osiguranja, uključujući i na neki način direktne kanale distribucije

kao što je činjenica da pojedina osiguravajuća društva koriste sopstvene web sajtove za

distribuiranje sopstvenih proizvoda osiguranja. 11Takođe, internet je snažno uticao na

razvoj elektronskih tržišta ili “razvoj elektronskih posrednika putem kojih mnogi kupci i

prodavci posluju međusobno na tržištu osiguranja” (T.W Malone, J. Yates, R. I.

Benjamin). Pre pojave interneta, većina kupaca proizvoda osiguranja koristili su

tradicionalne kanale distribucije kao što to čine osiguravajuća društva u Srbiji, putem

direktnog ugovaranja ili putem nezavisnih zastupnika. Analizirajući tradicionalne

kanale distribucije proizvoda osiguranja, tržište osiguranja je tek nedavno počelo da

prati brzi rast elektronskih kanala. Očekivalo se da će internet imati snažan negativan

uticaj na funkcionisanje tradicionlanih kanala distribucije, zastupnike i posrednike.

Međutim, potrošači nisu pokazali ogromnu zainteresovanost za elektronskim kanalima

distribucije i na taj način kupovinu proizvoda osiguranja, (Trembly, Ara C., 2001) tako

da je još uvek manje od 2% proizvoda osiguranja kupljeno putem interneta. Iako kupci

proizvoda osiguranja imaju na raspolaganju više mogućnosti nego što je to bilo pre

deset godina, nejasno je da li će i kada internet kanal distribucije proizvoda osiguranja

dominirati nad sada već tradicionalnim kanalima distribucije. Nekoliko očigledin

činilaca koji utiču na prihvatanje pojedinih kanala distribucije su:

• stavovi potrošača, i

• želje potrošača

Praktično, ovo znači da je moguće da potrošači smatraju da je kupovina proizvoda

osiguranja složenija nego što su to oni prvobitno mislili i potrošači još uvek treško

mogu da prepoznaju lične vrste osiguranja koji su njima najbitniji pri izboru. No,

postoje i drugi razlozi kako navode istraživanja.

11 Tepavac,R.:Kanali prodaje u osiguranju, Računovodstvo, vol.55, no1-2, 115-124, 2011.

13

7. Promocija u osiguranju, propaganda i unapređenje prodaje

Uloga promocije u osiguranju je da komunicira s pojedincima, grupama ili

organizacijama ida olakša izmenu informacija uveravajući ciljanu grupu, organizaciju ili

pojedinca da se radi o pravoj ponudi. Informisanje je proces koji teče u organizaciju i iz

organizacije. Promocija u osiguranju može imati važnu komunikacijsku ulogu. Neke

promotivne aktivnosti u osiguranju, kao što su publicitet i odnosi sa javnošću, mogu se

usmeriti prema organizaciji uvidu pomoći da opravda svoje postojanje i drži pozitivan,

zdrav odnos između nje i različitih grupa u marketinškom okruženju.12 Da bi društvo

ostvarilo bitnu korist od promocije, mora postupiti prema dobrom planu sprovođenja,

usklađenosti i nadzora komunikacija. Osnovna uloga promocije u osiguranju je da

komunicira, pa je važno znati šta je komunikacija i kako se odvija.

7.1. Komunikacija

Komunikaciju pri delovanju u osiguranju moguće je posmatrati kao prenos

informacija. Da bise komunikacija razumela mora se uskladiti zajednička terminologija

i način. Svakako komunikacija počinje izvorom, a izvor je lice ili lica , grupe ili

organizacije. Primalac ili publika je pojedinac, grupa ili organizacija koja dekodira

predhodno kodiranu poruku. U procesu dekodiranja znakove pretvara u pojmove, ideje,

i rešenja. Svaki kanal komunikacije ima ograničenja u obimu informacija koje može

efikasno prenositi. To ograničenje nazivamo kapacitet kanala. Važno je takođe kako se

promocija koristi prema karakteristikama subjekata. Ovo ima posebnu važnost jer

predodređuje ponašanje odnosno promocije i prihvatanje usluge osiguranja. Poslovni

ljudi u osiguranju, ne vrše promociju samo da bi se informisali već komuniciraju zato da

bi ostvarili i olakšali zadovoljavajući nivo razmene,odnosno krajnji efekat promocije,

određena je stepenom do kojeg ona kod mogućeg kupca stvara sklonost za prihvatanje

12 Kotler, Philip: Marketing management, Analysis, Planning, Im-plementation, and Control [Upravljanje marketingom, analiza, planiranje,primena i kontrola], Zagreb 2001.

14

usluge ili povećava učestalost kupovina potencijalnih kupaca13. U osiguranju je bitan

proce prihvatanja usluge. Ono je sastavljeno od pet etapa: upoznavanje usluga, stvaranje

interesa, ocenjivanje, provera efekata, prihvatanje. Prihvatanje ponude osiguranja je

veoma važan zadatak promotivne aktivnosti. Pri tome postoji pet osnovnih posledica

promotivnog komuniciranja: kategorija potrebe; poznavanje sadržaja police(marka

osiguranja); stav prema marki; namera kupovine; i omogućavanje kupovine. Uz to je

vezan promotivni splet. Mediji masovnog komuniciranja su TV, radio, štampa, pošta,

katalozi,transparenti, izlozi,internet.

7.2. Lična prodaja

Lična prodaja obuhvata informisanje kupaca i nagovaranje na kupovinu usluge

(zaključivanjem polise). Lična komunikacija ide ka jednoj ili grupi lica i ova prodaja

obezbeđuje povratnu vezu, što omogućava preduzećima sagledavanje i prilagođavanje

potrebama.

7.3. Publicitet i odnosi sa javnošću

U osiguranju predstavlja oblik posredne komunikacije. Te poruke se prenose

putem medija masovnog komuniciranja. Publicitet u osiguranju mora se sprovesti tako

da bude usklađen sa drugim odrednicama promotivnog spleta i da im pruži podršku.

7.4. Unapređenje prodaje

U osiguranju je aktivnost zasnovana na određenoj poslovnoj politici i

promotivnom materijalu, koji deluje kao neposredna podsticajna poluga, nudeći

prodajnom personalu dodatnu vrednost (podsticaj za rast prodaje). U delatnosti

osiguranja, ako društvo koristi propagandu ili ličnu prodaju tada računa na njih u

kontinuitetu ili im se vraća ciklično (npr.osiguranje učenika pred upis u školu). U

13 Stojanov A., Ugrinov D., Vaić E., Finansijska revizija javnog sektora-osnova za aktivni poslovni

ambijent, Tranzicija, 2010, vol. 25-26, 146-155

15

osiguranju se menja sastav promotivnog spleta zbog više razloga. Promotivni splet u

osiguranju nije nepromenjiv deo marketinškog spleta.Sredstva za promociju imaju

značajnu ulogu na ostvarenje ciljeva14. Svaki skup zavisi od predviđenog budžetom i

određuje organizaciji hoće li se odlučiti za ličnu prodaju ili meri obim prodaje na

osnovu učinka propagande. Promotivni planovi i ciljevi društva utiču na vrste i tipove

promocije. Vrlo je značajno i ciljano tržiše za društvo. Ciljana tržišta u osiguranju

uglavnom se određuje prema vrsti osiguranja, obimu osiguranja i visini rizika.Značenje

ciljanog tržišta može odrediti i sama obaveznost osiguranja (obavezno osiguranje

motornih vozila). Suštinska karakteristika ciljane grupe odrediće nastup osiguravača. Uz

to,usko je vezano i značenje vrste usluge, roka (period važenja osiguranja), šta se nudi i

posebno izvesnosti ishoda pismene usluge (naplata i procena štete). Pri planiranju

promotivnog spleta,preduzeća i društva moraju uzeti u obzir različite pristupe, kao što

su: politika guranja kada se usluga promoviše do sledećeg učesnika duž marketinškog

kanala (glavna filijala-poslovnica), ili politika privlačenja oblik usmeren direktno ka

potrošačima s namerom da razvija jaku želju za uslugom (zastupnik- osiguranik).

8. Zaposleni u marketingu-marketing osiguranja

Izbor kadrova za rad u marketing osiguranju nije jednostavno pitanje i ono zavisi od

mogih pitanja: stručnost, sposobnost-specijalnost, zdravlje, iskustvo, obrazovanje i

ciljevima koji se želi postići zaposlenjem. Prvi korak razmatranje marketinga u

osiguranju kao zaposlenja sastoji se u tome da se vrednuje široki broj kategorija,

zaposlenja u području: istraživanja tržišta, prodaje, odnosa sa javnošću, nabavci, na

tržištu poslovne potrošnje, upravljanje distribucijom, upravljanjem uslugama,

propagandom, direktnim marketingom15. Jedan od najdinamičnijih područja marketinga

u osiguranju je direktni marketing u kojem se koristi jedan od neposrednih medija

(telefon, pošta, štampa, internet). Za korisnike direktnog marketinga u osiguranju

veoma važno je iskustvo posebno u prodaji osiguranja, proceni štete i moguće štete.

Direktni marketing u osiguranju pruža sve više mogućnosti pokazivanja znanja i

sposobnosti i postaje profesionalno područje marketinškog delovanja. Za nove poslove i

14 Martinović M.: Nadzor zasnovan na proceni rizika, Ekonomika, vol.56. no.1,160-167, 2010.

15 Sally Dibb i ostali: Marketing, Zagreb, 1995

16

modernije, savremeniji pristup predlaže se novi menadžment kompletnih timova sa

efikasnim nivoom organizovanosti i visokim stepenom prilagodljivosti i

efikasnosti.Veoma je važno shvatiti da marketinška taktika koja radi za jednu vrstu

posla mogla bi da ne radi za drugu jer demografski i psiho grafički sastav sela, grada,

specifičnih oblasti i države variraju značajno.Isto tako treba razumeti da osnovna

namena marketing mixa je prodati što više, jer sam razvoj efikasnog i uspešnog

marketing mixa više liči na umetnost nego na naučnu disciplinu. Potrebno je znati

eksperimentisati i proceniti vrednosti koje određuju najefektivniju marketing metodu.

8.1. Brokeri – agenti osiguranja

Broker osiguranja deluje kao posrednik između klijenata i osiguravajućih društava.

Klijenti mogu biti pojedinci ili komercijalnih preduzeća i organizacije.

Brokeri koriste svoje temeljno znanje rizika i na tržištu osiguranja da pronađe i

obezbedi odgovarajuće polise osiguranja.

Polise osiguranja u rasponu od motora i kuće osiguranje za javnost, poslodavcu ili

proizvod osiguranje od odgovornosti, koja plaća naknadu po osnovu procene zakonsku

odgovornost za štetu, povrede ili štete.

Tipične radne aktivnosti zavise u velikoj meri od veličine i prirode poslodavca i

obima poslovanja. U velikoj kompaniji, broker može da se specijalizuje u jezgru oblasti;

u maloj firmi, broker može biti uključen u većini funkcija, uključujući i novi razvoj

biznisa i deluje kao postavljanje brokera i potraživanja brokera.

Zadaci obično uključuju:

• prikupljanje informacija od klijenata, procenjujući njihovo osiguranje

potrebama i profilu rizika;

• izgradnju i održavanje u toku odnosa sa klijentima, uključujući planiranje i

prisustvovanje sastancima i razumevanje prirode poslovanja klijenata i života;

• predviđa klijentu osiguranje potrebe, kao što je politika obnavljanja;

• istraživanje politike osiguravajućih društava i pregovara sa pokroviteljima da

pronađu najpogodniji osiguranje za klijente po najboljoj ceni;

17

• organizovanje specijalizovanih vrsta osiguranja u složenim slučajevima, a to

može da podrazumeva pripremu izveštaja za osiguranje pokroviteljima i geodeta i

pregovaranje sa osiguravačem;

• savetuje klijente o upravljanju rizicima i pomažu da osmisle nove načine da

smanje rizik, dodavanjem bezbednosnih mera, kao što su ograde, kamere za nadzor

ili osvetljenje poslovnih objekata da se smanji verovatnoća ;

• obnavljanja ili izmenu postojećih politika;

• savetuje klijente da li i kada treba da podnese zahtev za njihove politike;

• marketing i sticanje novih klijenata;

• razvijanje odnosa sa pokroviteljima, geodeti, fotografi, strukturne inženjeri i

drugi stručnjaci;

• administrativne poslove, kao što su bavi papirologiju, prepisku, vođenje

detaljne evidencije;

• pobeda računa u odnosu na konkurenciju;

• skladu sa promenama na tržištu osiguranja i u industriji klijenata;

• prikupljanje premija osiguranja i obrade naloga

9. USVAJANJE INOVACIJA

Da bi smo bolje razumeli koji su to činioci koji utiču na uvođenje jednog kanala

distribucije u odnosu na drugi kanal distribucije proizvoda osiguranja, čini se korisnim

analizirati neke od postojećih teorijskih stavova o usvajanju inovacija i kanalima

distribucije proizvoda osiguranja.

9.1. Banke kao kanal distribucije proizvoda osiguranja

Banke, osiguravajuća društva i klijenti imaju različite motive zbog kojih se

priklanjaju bankoosiguranju. Za banke je to način diversifikacije proizvoda i izvor

dodatnog prihoda od provizija; osiguravajuće kuće vide bankoosiguranje kao način da

se poveća prodor na tržištu i prihod od premija; klijenti ga vide kao dodatnu korist u

smislu redukovanih cena proizvoda visokog kvaliteta i isporuku do kućnog praga16.

16 Cohen, Carry: Sales & Marketing, Policies & Procedures [preveo Boran Petrić], Zagreb, 1998.

18

Bankoosiguranje koristi različite kanale distribucije (tzv. potkanale) i različite

distributivne modele. Tri su osnovna modela koji se koriste (Randy Dumm and Rob

Hoyt):

• integrativni model;

• specijalistički model;

• model finansijskog planiranja.

U integrativnom modelu distribucuija proizvoda osiguranja sprovodi se kroz

već postojeće bankarske kanale i uz pomoć zaposlenih u bankama, bankarskih

službenika. Specijalistički model proizvode osiguranja distribuira putem eksperata za

proizvode koji su obično zaposleni u osiguravajućim kompanijama ili su njeni

predstavnici. Model finansijskog planiranja je jedini model koji zastupa timski pristup i

nudi svakom klijentu mogućnost celokupnog paketa finansijskog planiranja sa ciljem

zadovoljenja finansijske potrebe pojedinca. Svaki od navedenih modela je našao svoju

primenu. Važno je napomenuti da model mora biti kompatibilan sa bazom podataka

klijenata banke i strateškim ciljevima osiguravajućeg društva.

Jedna od ključnih ekonomskih prednosti bankoosiguranja jeste ušteda koja se

ostvaruje efikasnim korišćenjem postojećih kanala distribucije banke. Činjenica da

banke prodaju svoje proizvode svakom klijentu, a osiguravači ne govori dosta. Banke

imaju prednost u kontrolisanju klijentovih finansijskih tokova. Informacije koje banke

imaju o kupovnim navikama svojih klijenata, njihovom ekonomskom statusu i

upravljanju novcem su od velikog značaja. Banke su povećale stopu pretvaranja

potencijalne prodaje osiguranja u stvarnu prodaju uspešnim pretraživanjem baze

podataka klijenata, koristeći svoju reputaciju i distributivne sisteme (ekspozitura,

telefon i pošta) za zakazivanje sastanaka, korišćenjem prodajnih tehnika i proizvoda

namenjenih srednjem tržištu. Osiguravajuća društva nemaju takvu bliskost sa svojim

klijentima i samim tim su suočeni sa neophodnošću pomeranja fokusa sa tehnologije i

administracije osiguranja na samog osiguranika. Dosadašnja struktura industrije

finansijskih usluga u Evropi i Americi je značajno različita, jer banke u Evropi igraju

glavnu ulogu u distribuciji proizvoda osiguranja. Procenat distribucije životnog

osiguranja pojedincima koji se odvija preko banaka varira u Evropskim zemljama od

19

10% u Švajcarskoj do čak 70% u Francuskoj, procenat distribucije neživotnih

osiguranja pokriva 3-10%. Stanje nije tako povoljno kada je u pitanju SAD. Skoriji

rezultati nadzora Asocijacije američkih banaka osiguravača pokazuju da banke

povećavaju svoj marketinški napor, ali osiguranje putem banaka i dalje predstavlja mali

procenat ukupnih bankarskih prihoda. Procenat banaka koje učestvuju u nekim formama

opštih linija osiguranja je porastao, međutim prihodi ostvareni na tržištu

bankoosiguranja i dalje nisu zadovoljavajući. Izveštaj pokazuje da je prihod ob

bankoosiguranja manji od 0,5% ukupnih prihoda koje banka ostvari svojim

poslovanjem.

I dok proizvodi životnog osiguranja nastavljaju da budu dominantni proizvodi

osiguranja kojima banke učestvuju na tržištu, evidentan je povećani napor na tržištu

imovine i nesrećnog slučaja. Od 26% ispitanih pokazuje prisutnost na tržištu auto-

osiguranja, osiguranja stanova a dodatnih 17% pokazuje zainteresovanost da se uključi

na tržište ovih proizvoda. Takođe, više od 10% ispitanih banaka planira distribuciju

proizvoda osiguranja lica.

9.2. Internet kanal distribucije proizvoda osiguranja

Jedan od činilaca koji vodi ka usvajanju inovacija u smislu uvođenja novih kanala

distribucije u ovom slučaju na tržištu proizvoda osiguranja je upravo činjenica kako je

rasprostranjena konkretna inovacija. Tako, Rodžers jasno ukazuje na činjenicu da široko

rasprostranjena inovacija će dovesti do značajne promene na tržištu kanala distribucije

proizvoda osiguranja, samo po sebi (Rogers, E. 1995). Međutim obrazac usvajanja

inovacija će se razlikovati na primer u sektoru turizma i ugostiteljstva u odnosu na

sektor osiguranja.

Sposobnost smanjenja transakcionih troškova u smislu međudelovanja između

kupaca i prodavaca proizvoda osiguranja je oduvek bio priznat kao centralni motiv za

korišćenje web stranice (Birkhofer et al. 1999)17. Tako sva predviđanja o takozvanom

procesu disintermedijacije, odnosno nestanku posrednika u distribuciji proizvoda

osiguranja, obično su se bazirala na smanjenju transakcionih troškova elektronskog

17 Ugrinov D., Stojanov A., WEB prezentacija finansijskih izveštaja, Ekonomski signali, vol.6, br.2, 2011.

20

međudelovanja kupaca i prodavaca proizvoda osiguranja.18 Kao primer navodi se

prodaja knjiga elektronskim putem ili zaključivanje transakcije prodaje akcija na berzi

(Hong, 2000).

Poverenje je još jedan od činilaca koji deluje na uvođenje odnosno usvajanje

interneta kao vodećeg kanala distribucije proizvoda osiguranja. Naročito se polazi od

činjenice inverznih informacija (S. Ostojić, 2009), što znači da potrošači odnosno kupci

proizvoda osiguranja ispituju zaštitu privatnosti i bezbednost informacija pri kupovini

polisa putem interneta ili elektronske kupovine (E-bay). Pri tome se navode ponovo

primeri iz online kupovine po prodavnicama knjiga, na primer Amazon.com. Ali

potrošači preferiraju siguran kanal distribucije na osnovu kojih će izvršiti bezbedno

plaćanje i kupovinu proizvoda osiguranja.

9.3. Ostali kanali distribucije proizvoda osiguranja

Interesantno je napomenuti da razlike u troškovima postoje između tradicionalnih

distributivnih sistema, ali zanimljivo je da ovi kanali distribucije i dalje međusobno

funkicionišu. Tako na primer, (Posey, L. Lipowski i Abdullah Yavas, 1995) dokazuju

da su prethodna istraživanja pokazala da osiguravajuća društva koja koriste sistem

nezavisnih agencija imaju veće troškove od onih koje koriste sistem direktnog

ugovaranja. Zato bi mogli prihvatiti njihov logičan zaključak da bi jačanje konkurencije

na tržištima osiguranja trebalo da eleminiše sistem nezavisnih agencija, što znači da je

odsustvo konkurencije razlog zašto koegzistiraju nezavisne agencije i sistem direktnog

ugovaranja.

Pojam “različite usluge” je takođe to što može da objasni zašto koegzistiraju različiti

distributivni sistemi. Tako (Barrese, James, Helen I. Doerpinghaus, i Jack M. Nelson,

1995) analiziraju ovo pitanje u odnosu na osiguranje imovine i odgovornosti. Oni su u

svojoj analizi zaključili da osiguravajuća društva pre koriste nezavisne agencije kao

kanal distribucije proizvoda osiguranja iako imaju daleko veće troškove u odnosu na

neke druge kanale distribucije. Razumno je očekivati da skuplji distributivni kanali

18 Tepavac,R.:Kanali prodaje u osiguranju, Računovodstvo, vol.55,no1-2, 115-124, 2011.

21

znače gubitak tržišnog učešća na konkurentnom tržištu. 19U skaldu sa svojom analizom

oni navode da je učešće nezavisnih agenata na tržištu autoodgovornosti u SAD-u opalo

sa 69% u 1970 na 59% u 2000god.

Pojedini autori (Regan, 1997) analizirala je prednosti kanala distribucije iz

perspektive transakcionih troškova i ustanovila da nezavisne agencije daleko češće nego

što to čine osiguravajuća društva prodaju složenije vrste osiguranja, dok ekslkuzivne

agencije osiugravajuća društva koriste samo za prodaju standardizovanih proizvoda

osiguranja. Ove transakcije kategoriasala je na osnovu učestalosti razmene, složenosti

ugovaranja, egzogene neizvesnosti i značaja nekih specifičnih investicija koje se ne

mogu prenetei na korisnike osiguranja.

Postoje i neki drugi stavovi zašto koegzistiraju više kanala distribucije. Razloge

pronalaze u nesavršenosti tržišta i razlikama u kvalitetu proizvoda. Tržišne nepravilnosti

su najčešće uzrokovane regulacijom cena, sporim širenjem informacija, kao i razlitičim

transakcionim troškovima. Skorašnja istraživanja na tržištu SAD-a pokazuju da (J.D.

Power and Associates, 2001) postoje i drugi činioci koji pokreću kupovinu osiguranja.

Od posebnog interesa surezultati koji se odnose na promenu ponašanja potrošača i

navođenje razloga za on line kupovinu osiugranja autoodgovornosti. Rezultati

istraživanja govore da i bez obzira na postojanje nekih kanala distribucije na osnovu

kojih se može uštedeti u pogledu prodaje proizvoda osiguranja, potrošači su inertni u

pogledu prihvatanja kupovine proizvoda osiguranja autoodgovornosti i da su praktično

više okrenuti kupovine polisa putem nezavinih agenata.

Zaključak

Smatramo da uspešna prodaja usluga osiguranja zavisi od nekoliko sledećih

faktora:

1] o marketinškoj strategiji [ciljevi, veštine, planovi, zadaci ..]

19 Miloradić J.: op.cit.,172

22

2] o poznavanju tržišta usluga osiguranja [poznavanje potencijalnog i ciljnog

tržišta, stvaranje baza podataka o tržištu, o segmentaciji tržišta, tržišni potencijal usluga

osiguranja, uzimanje u obzir unutrašnjih slabosti i prednosti.]

3] o marketinškom pristupu i fleksibilnom odnosu prema promenama u

okruženju

4] o kvalitetu usluge [usluga potpuno zadovoljava promenljive interese i potrebe

potencijalnih osiguranika, širok opseg pokrića, jasni i ne dvosmisleni uslovi osiguranja,

uvođenje promena postojeće usluge: kvalitet, širine pokrića, popuste, bonuse,maluse i

sl., zaštitni znak i marka usluge moraju biti garancija kvaliteta, brza, korektna i pravična

isplata odštete ili osigurane svote, brza i korektna obrada uslužne štete, obaveštenje o

isteku osiguranja, sitni pokloni osiguraniku ]

5] o poštovanju osiguranika kao partnera [poštovati svakog osiguranika,

prepoznati potrebe osiguranika, identično kvalitetno postupati u svim fazama poslovnog

odnosa [pre, za vreme trajanja i nakon isteka ugovora o osiguranju], poštovati zahteve i

potrebe osiguranika, uzimati u obzir prigovore i mišljenje osiguranika, posebno tretirati

tzv. ključne osiguranike, biti uslužan i pomoći osiguranicima, zadržati postojeće

osiguranike, jer je to mnogo jeftinije od pronalaženja novih...]

6] o motivisanosti prodajnog osoblja [dobri međuljudski odnosi, sigurnost posla

i sigurna plata, visina zarade, stimulacije, priznanja, statusni simboli (automobil,

poslovna kartica...), mogućnost napredovanja u poslu.

7] o edukovanosti prodajnog osoblja [poznavanje ciljnoga tržišta, znanje i

uverenje o kvalitetu usluge osiguranja, znanje o kvalitetu usluge konkurencije,

kvalitetan odnos prema osiguranicima, poznavanje tehnike prodajnog razgovora, način

odevanja i ponašanja sa osiguranicima.]

8] o dostupnosti usluge [različiti kanali prodaje, prodaja na mestima gde

osiguranici najčešće kupuju određenu uslugu, lokacija prodajnih mjesta, prodaja u svim

mestima na određenom području, prodaja na osnovu vezanih poslova [banka, leasing],

prodaja na osnovu načela «ja kupujem od tebe, a ti od mene» .]

23

9] o kvalitetu promocije usluge [kvalitetna i korektna likvidacija odštetnih

zahteva, kultura komunikacije sa sadašnjim i potencijalnim osiguranicima, brzina

reakcije na bilo koji zahtev osiguranika, oglašavanje, lična prodaja, publicitet i odnosi s

javnošću, unapređenje prodaje.]

10] o ceni usluge [aktuelno primerena cena, konkurentna cena, za istu cenu nudi

se veći kvalitet od konkurencije, popusti, bonusi, način plaćanja.]

11] o osećaju poverenja i o sigurnosti osiguranika [lična iskustva kod rešavanja

odštetnog zahteva, iskustva drugih kod rešavanja odštetnih zahteva, izgled i ponašanje

zaposlenih osiguravača, javni imidž osiguravača, financijska snaga osiguravača,

likvidnost i solventnost osiguravača, materijalna imovina, poslovne zgrade, oprema u

kancelarijama, vozila osiguravača i sl.].

Insurance and its distribution Sale function is the most important function of insurance. Although insurance company

sells risk, it is market-oriented, taking into account market oscillations, supply and

demand as well as a competing company. Profit is directly dependent on the selling

results, and primary accent is directed to the insured person. In order to fullfil the

condition that the insured person becomes satisfied by the insurance service, and

successfully sold by the society, it is necessary to fullfill the following conditions:

quality of insurance service (before contracting policy, during the insurance period and

after the policy deadline), competing price, appropriate selling channels, promotion mix

and motivated HR. Efficient and adequate payment of compensation or insured sum, is

the main factor generating confidence, security and satisfaction of the insured person.

In the paper, just market segment of selling, particularly selling of insurance services, is

discussed, as well as channels in the insurance distribution. Selling of services is in

focus of the insurance company, but all options making it possible, should be taken into

consideration.

Key words: insurance, risk, marketing, distribution channels, insured person.

24

LITERATURA

1.***Mikroekonomska analiza, Mate d.o.o., Zagreb, 1997.str. 1802.

2. Bennett, Peter D.: The Dictionary of Marketing Terms, Chicago,American Marketing Association, 1988. str. 153.

3.Cohen, Carry: Sales & Marketing, Policies & Procedures [preveoBoran Petrić] Biblioteka – Management za 21. stoljeće], Zagreb, 1998.

4. Stojanov A., Ugrinov D., Vaić E., Finansijska revizija javnog sektora-osnova za

aktivni poslovni ambijent, Tranzicija, 2010, vol. 25-26, pp. 146-155

5.Kotler, Philip: Marketing management, Analysis, Planning, Im-plementation, and

Control [Upravljanje marketingom, analiza, planiranje,primjena i kontrola], Mate d.o.o. Zagreb 2001.

6.Sally Dibb i ostali: Marketing [evropsko izdanje], Mate d.o.o.,Zagreb, 1995.

7.Miloradić J.: Osiguranje, FABUS, Sr. Kamenica, 2006.

8. Tepavac,R.:Kanali prodaje u osiguranju, Računovodstvo, vol.55,no1-2, pp 115-124, 2011.

9. Uzelac O.: Pravni aspekti ugovora o osiguranju života posmatrani u odnosu na druge

slične ugovore, Pravo – teorija i praksa, vol.28, no 7-9, pp. 97-105, 2011.

10.Njegomir V.: Uloga finansijskih derivata u upravljanju rizikom osiguranja, Računovodstvo, vol.55,no 3-4, pp.73-84, 2011.

11. Martinović M.: Nadzor zasnovan na proceni rizika, Ekonomika, vol.56. no.1, pp 160-167, 2010.

12. Ugrinov D., Stojanov A., WEB prezentacija finansijskih izveštaja, Ekonomski signali, vol.6, br.2, 2011.

mr Nebojša S. Jeremić 1

GENEZA OPOREZIVANJA DOHOTKA U SRBIJI

Sažetak

Tranzicijske zemlje suočile su se sa velikim izazovima u formiranju nove i

zdravije strukture poreskog sistema. U tom smislu efekti reforme poreza na dohodak

građana (PDG u nastavku) prikazane su u svetlu sveukupnih fiskalnih reformi tih

zemalja i nastojanja da se ostvari što jednostavniji sistem oporezivanja. PDG

predstavlja okosnicu savremenih poreskih sistema razvijenih tržišnih privreda, jer

predstavlja jedan od bilansno najznačajnijih poreskih oblika koji istovremeno

omogućava realizaciju različitih nefiskalnih ciljeva oporezivanja. Izvedene fiskalne

reforme u Srbiji su dosta kasnile iz neekonomskih razloga, ozbiljnost i potreba

dinamičnog pristupa procesima reformi je aktuelna i danas. Nažalost, Srbija se još nije

odvažila da krene u suštinske reforme PDG, premda joj na raspolaganju stoji više

opcija. A na osnovu i iskustva tranzicionih zemalja i sa stanovišta ekonomske

efikasnosti najpogodniji bi bio proporcionalni porez na dohodak.

Ključne reči: tranzicija, fiskalne reforme, standardni i nestandardni dobici,

Flat porez na dohodak, horizontalna i vertikalna pravičnost u oporezivanju, Porez na

dohodak u Srbiji

1. Uvodna razmatranja

Porez na dohodak građana zauzima posebno mesto u poreskim sistemima

savremenih država, a važnost se vidi ne samo zbog značajno velike finansijske

izdašnosti, nego i zbog širokih mogućnosti da se koristi i kao pogodan instrument za

ostvarenje nefiskalnih ciljeva oporezivanja. S druge strane, u tranzicionim zemljama,

uključujući i Srbiju, njegova je uloga nešto drugačija, ali to ne znači da će trenutni

1 Telekom Srbija a.d. Beograd. Adresa: Palilula, Takovska 2. E-mail: nebojsaje@telekom.rs

2

status takav i ostati, jer poreske reforme su konstantan proces, stoga se i sistemi u

oporezivanju dohotka konstantno menjaju. U savremenim poreskim sistemima PDG

nastavlja dinamično da se menja, i posle viševekovne dominacije sintetičkog PDG samo

u poslednje dve decenije pojavljuju se popularni alternativni oblici oporezivanja, kojem

su hrabro pristupile gotovo odreda sve zemlje u tranziciji. Konstantno preispitivanje

pozicije Srbije u navedenom međunarodnom poreskom okruženju, u jednom trenutku

moraće dovesti do hrabrog iskoraka ka reformisanju PDG kako bi uspešno dovršila

proces društvenih i ekonomskih reformi u svojoj već poznoj fazi tranzicije.

Rad započinje različitim teorijskim pristupima osnovnog instituta uređenja

oporezivanja dohotka, kao i njegov istorijski razvoj. Razlog teorijskog pregleda pružiće

uvid u koncepte i definisati terminologiju koja će dalje u radu biti korišćena. Kao i u

slučaju razvijenih zemalja, i tranzicionih zemalja, ni Srbija se nije odlučila za čist

teorijski oblik, već ga skromno oblikovala u skladu sa tadašnjim vremenskim trenutkom

i svojim „potrebama“.

Poreski sistem svake zemlje je jedinstven i poseban, međutim, pri analizi značaja i

efekata pojedinih javnih prihoda, kao i prilikom oblikovanja ili reformisanja PDG često

se prakse u implementaciji pojedinih zemalja upoređuje s rešenjima koja postoje u

drugim zemljama. Dinamične promene u drugoj polovini XX veka, posebno procesi

liberalizacije i globalizacije, dovode države u situaciju da svako bitnije razlikovanje u

poreskim strukturama, politici oporezivanja, uvećava rizik odvraćanja investitora.

Nažalost, naše političke elite i fiskalne vlasti, te činjenice su postali svesni tek u XXI

veku, jer do tada je političko uređenje imalo drugačiju paradigmu razvoja i sistema

vrednosti. U radu će se posebno analizirati pokušaji da se pomire razlike koje se nameću

kod reformisanja PDG - jednostavnosti prikupljanja, socijalne pravednosti i povoljnijeg

tretmana pojedinih vrsta prihoda tj. na konkurentnost u tretiranju kapitala.

Poreski sistem Republike Srbije, a posebno oporezivanje dohotka možemo pratiti

kroz nekoliko faza. Kroz ovaj deo rada pokušaće da se sagledaju limitirajući faktori

uvođenja savremenog globalnog oporezivanja dohotka u katastrofalnim društvenim,

ekonomskim i socijalnim uslovima 90-ih XX veka, ali pokušaće da se iznesu i

argumenti protiv sadašnjeg zakonskog rešenja. Kroz analizu aktuelnog srpskog PDG, a

na osnovu iskustva zemalja koje su uspešno okončale tranziciju, pokušaće da se

najpribližnije identifikuje ekonomski optimalan i na duži rok održiv sistem oporezivanja

dohotka. Na osnovu iskustva zemalja u tranziciji, pred Srbijom je mogućnost

prihvatanja proporcionalnog Flat tax oporezivanja dohotka. Sa ove vremenske distance

3

odmaklih reformi u pojedinim zemljama, a na osnovu iznetih teorijskih i praktičnih

aspekata, to ne mora biti i jedino rešenje.

2. Pojam dohotka u finansijskoj teoriji

Polazna tačka prilikom definisanja pojma poreza na dohodak građana je

prethodno određivanje pojma dohotka. To znači da je prethodno neophodno utvrditi šta

se oporezuje, odnosno šta je objekat ovoga poreza, da bi se potom, utvrdilo kako se

oporezivanje vrši. Sto je dohodak? Odgovarajuća definicija već dugo je problem koji ni

ekonomska teorija, niti teorija oporezivanja odavno ne uspevaju rešiti. Kada se čak i

zanemare problemi merenja u praksi, postavlja se pitanje može li se dohodak uopšte

precizno definisati. Svako određenje objekta i poreske osnovice nekog poreza zavisi od

namere s kojom se uvodi taj porez, što naravno važi i za porez na dohodak.

Dr Dieter Brümmerfoff navodi neka obeležja2 dohotka ili zahteve koje dohodak

treba da ispunjava:

1. Dohodak je pokazatelj ekonomske snage i vezan je za osobu (subjekt);

2. Dohodak je neto veličina;

3. Porez na dohodak je sintetičan, što znači da se njime oporezuje čitav dohodak;

4. Porez na dohodak ne pravi razliku u pogledu izvora iz kojeg se plaća, niti u

pogledu uslova ostvarivanja i upotrebe dohotka;

5. Porez na dohodak temelji se na zaista ostvarenom dohotku;

U praksi pojedinih država navedene karakteristike su u većoj ili manjoj meri

modifikovane, a brojne su vrste prihoda koje pojedinac ostvaruje, a koje ne ulaze u

dohodak pa prema tome ne podležu oporezivanju. Dohodak, kao kategorija političke

ekonomije, nužno podrazumeva samo novostvorenu vrednost, što znači da se iz bruto

dohotka moraju odbiti materijalni troškovi koji terete proces stvaranja dohotka kao i

vrednost amortizacije, koja se mora izdvojiti da bi se proizvodnja odvijala na

nesmanjenoj osnovi. Nauka o finansijama je okrenuta dohotku kao poreskom objektu,

pa je potrebno za njene potrebe definisati prihvatljiv pojam dohotka kao predmeta

oporezivanja. Zbog toga se u nauci o finansijama posebna pažnja poklanja određenim

formalizovanjima ekonomskog koncepta i suštine dohotka, sa fiskalnog stanovišta.

2 D. Brümmerfoff, Javne finansije, München-Wien, 1996, 287

4

Pojam dohotka u nauci, izazivao je, a i danas izaziva, dosta nedoumica. Teorijski

posmatrano, problem ekonomskog koncepta dohotka ne bi postojao kada bi pojedinci

ostvarivali samo jednu vrstu prihoda. Iako je podložan stalnim kritikama i u praksi

konstantno erodiran, dohodovni je koncept još uvek temelj svih savremenih poreskih

sistema oporezivanja dohotka (i dobiti). Problemi u definisanju ekonomskog koncepta

nastaju upravo zbog mnogostrukih načina raspodele i sticanja dohotka. Tendencija

stalnog širenja poreske osnove poreza na dohodak građana, teži zbog toga da obuhvati

„svaki deo učešća pojedinca u raspodeli nacionalnog dohotka“, što neminovno zahteva i

proširenje teorijsko ekonomskog pojma dohotka u nauci.

Dva temeljna koncepta finansijske teorije u definisanju pojma dohotka su:

1. teorija izvora kao uži koncept i

2. teorija prirasta bogatstva (ekonomske snage) - kao širi koncept.

Ključna razlika je u tome hoće li se oporezivati samo oni dohoci koji nastaju iz

stalnih izvora ili sva primanja bez obzira na poreklo.

3. Oporezivanja dohotka fizičkih lica pre XX veka u Srbiji

Porez na dohodak građana je relativno noviji član savremenih poreskih sistema.

Razlog tome leži u činjenici da su neke institucionalne pretpostavke morale biti

ispunjene kako bi otpočeo razvoj tog fiskalnog prihoda, odnosno društva (države) koja

su ga uvodila morala su biti na određenom stepenu privrednog i društvenog razvitka.

Oporezivanje dohotka stanovnika nije mogla da sprovede nijedna zemlja u kojoj

već nije postignut visok stepen razvoja proizvodnih snaga sa robno novčanim

karakterom produkcionih odnosa, u kojoj nije dominirala industrijska proizvodnja.

Pretpostavka uspešnom razvoju (a to smo posebno naglasili kod fiskalnih reformi

tranzicionih zemalja) je efikasna, kadrovski, organizaciono i tehnički osposobljena

poreska administracija, kao i relativno široka pismenost, razvijen poreski moral i

spremnost građana da porez na dohodak plaćaju kao svoju redovnu i bespogovornu

dužnost. Sve navedeno razrešava dilemu zbog čega porez na dohodak građana u

ovakvom obliku, kakav danas postoji, ne možemo ni zamisliti u proteklim razdobljima

istorije javnih finansija. Čak i konstituisanjem tih pretpostavki, razvoj oporezivanja

građana nije teklo pravolinijski i ravnomerno, u tadašnjim najrazvijenijim zemljama (za

taj posmatrani period, možda je primereniji naziv silama). Naime u pogledu primene

5

poreza na dohodak građana, fiskalnu istoriju XIX veka obeležila su sporadična i

privremena uvođenja ovog poreza, lutanja u definisanju elemenata poreza i privremena

odustajanja od njegove primene.

U primitivnijim zajednicama sa ekstenzivnim načinom proizvodnje, nije bilo ni

uslova, a ni realne potrebe za uvođenjem poreza na dohodak. Ako su i postojali to su

bili nepravični porezi, jer su podjednako teretili i ekonomski slabe i ekonomski jake

obveznike. Bitna karakteristika oporezivanja dohotka u ranijim društvenim i poreskim

epohama, je njihova nedistorzivnost, odnosno neprenosivost poreza na drugo fizičko

lice i nemogućnost umanjenja individualne poreske obaveze. Porezi koji su postojali su

bili subjektnog karaktera, vrsta poreza kod kojih je sama ličnost čoveka, odnosno

njegova fizička egzistencija, istovremeno i poreski objekat i poreski subjekat. Visina

poreske obaveze kod subjektnih poreza ne zavisi ni od ličnih, porodičnih, materijalnih

okolnosti, već je unapred, paušalno utvrđena. Takvo oporezivanje pojavilo se veoma

rano, još u Starom veku i imali su nekoliko različitih oblika tokom istorijskog razvoja, a

najpoznatiji su: glavarina, vojnica i klasni porez.

Glavarina se kao namet, javila još u Starom veku. Kao vrsta subjektnih poreza u

užem smislu, vezana je za ličnost poreskog obveznika: glavarinu je u istom iznosu

plaćalo svako odraslo lice određenih godina života, bez obzira na lične, porodične i

materijalne prilike. U ovome obliku, glavarinu srećemo u grčkim gradovima starog

veka. U Atini je glavarina - tribut3, postojala u formi posebne takse. Obveznici su bili iz

redova neslobodnog stanovništva, ali i stanovnici drugih grčkih Gradova – Republika,

koji su kao vid naknade plaćali za zaštitu koju im pruža atinska republika. Smatra se da

su u osvojenim rimskim provincijama u to vreme začeti prapočeci poreza na dohodak

građana. Sličnu naknadu Rimljani su koristili za potčinjene kolonije u Aziji4. Prešavši

zenit svog razvoja, Rimsko carstvo se suočilo sa nemogućnošću daljeg širenja teritorije i

manjkom javnih prihoda. Zbog toga je u kasnijem periodu, obaveza plaćanja glavarine

ponovo postala opšta i teretila je, kako robove i pripadnike osvojenih provincija, tako

slobodno stanovništvo Rima, sve do propasti rimskoga carstva. Mnogo kasnije isti

fiskalni oblik su Rusi plaćali Mongolima, do ustanka pod Ivanom III.5 Iako

karakteristična za finansije starog veka, glavarina se, kao neposredan porez primenjivala

i u feudalizmu: kmetovi su plaćali glavarinu kao znak svoje podložnosti gospodaru s tim 3 D. Burg, A World History of Tax Rebellions: An Encyclopedia of Tax Rebels, Revolts, and

Riots from Antiquity to the Present. New York, 2003, 13. 4 Ibid., 19. 5 Ibid.,139.

6

što je iznos glavarine za žene bila upola manji nego za muškarce. Glavarine jednako

terete sve pojedince ne uzimajući u obzir njihovu različitost. One ne utiču na promenu

ponašanja pojedinaca, pa prema tome ne dovode do neefikasnosti u raspolaganju

resursima, s obzirom da jednako terete sve pojedince u društvu bez obzira na njihov

dohodak - imaju jako regresivno delovanje.

Prelaskom zapadne civilizacije u epohu agrarnog feudalizama, jedan od

najizdašnijih izvora prihoda feudalnih gospodara u sferi neposrednog oporezivanja

stanovništva, postala je vojnica. Vojnica je bio subjektivan porez koji su vazali plaćali

feudalnom gospodaru, kao novčanu naknadu za neučestvovanje u ratovima i vojnu

zaštitu koju im je feudalac pružao. Porezi sa karakterom vojnice zadržali su se tokom

celog Srednjeg veka, a plemići nisu plaćali skoro nikakve poreze osim poreza koji je

predstavljali naknadu za oslobođenje od obavezne vojne službe. U srednjovekovnoj

Srbiji su takođe postajali navedeni fiskalni oblici, ali pod drugim-turskim nazivom.

Hrišćansko stanovništvo u Sremu plaćalo je na svoje zemljišne posede spahijama

ispendžu. Plaćali su je svi odrasli i za rad sposobni hrišćani koji su spadali u običnu

raju. Osnovni porez koji je država ubirala od sremskih hrišćana bila je filurija, koja se

plaćala umesto harača, a iznosila je 70 i kasnije 80 akči. Osim toga plaćala se i vojnica u

iznosu od 60 akči. Ostali porezi su preteče poreza na imovinu, npr. prihod od košnica

iznosio je jednu desetinu. Prihod po zaklanoj svinji je bio 2 akče. U Sremu je veoma

značajan prihod bio ovčarina (resmi agnam) koji se uzimao u mesecu aprilu, a iznosio je

akču na dve ovce. Glavni prihod od zemljoradničkih proizvoda bio je ušur (desetina),

koji se uzimao od pšenice i ostalih žita. Pored ovih postojali su i prihodi od vinograda,

mlinova, travnine, povrća, bostana, drvarine, žirovine, sena.6 U XIX veku su

ekvivalentu engleskom porezu na dohodak u Srbiji je bio porez na ličnost, odnosno

građanski danak, koji plaćao je svaki oženjeni punoletan muškarac mlađi od 70 godina.

Smatralo se da se danak sastoji od dva dela: poreza na ličnost i poreza na imanje, pri

čemu je porez na ličnost iznosio dva, a porez na imanje tri talira (u periodu kada je

danak plaćan pet talira)7.

Klasni porez bio je vrsta poreza kojom su lica bila oporezovana u zavisnosti od

toga kojoj su društvenoj klasi pripadali. Nastalo je u doba nestajanja feudalnog uređenja

i prelaska na novi način proizvodnje, nove proizvodne snage, odnosno kapitalistički

6 N. Lemajić, Agrarni odnosi i razvoj poljoprivrede u Sremu polovinom XVI veka, Istraživanja br. 15, 2004, 82. 7 B. Miljković-Katić, Poreska politika ustavobranitelja, Istorijski časopis, br. 57, 2008, 222

7

način proizvodnje Kao osnov za uvođenje ovog poreza uzimani su: pripadnost

određenom društvenom staležu ili bavljenje određenom profesijom (npr trgovci i

zanatlije). Oporezivanje je vršeno najčešće na osnovu proizvoljnih kriterijuma.

Pretpostavljano je da izvesna zanimanja imaju određene prihode i da sva lica istog

zanimanja imaju približno iste prihode. Ova dažbina bila je krajnje nepravična jer su

neretko plemstvo i sveštenstvo bili izuzeti od obaveze plaćanja konkretnog poreza.

Krajnja nepravičnost raspodele poreskog tereta u korist plemstva i sveštenstva, a na

štetu trećeg staleža, bio je i jedan od motiva da se revolucijom u Francuskoj oslobode

od despotske i tiranske vladavine plemstva.

Prvi porez na dohodak uveden je 1798. godine u Velikoj Britaniji, a primenjivao

se od 1799. godine, a sve s ciljem da se namire narastajući troškovi ratovanja sa

Napoleonom. Uveo ga je tadašnji ministar finansija William Pitt8. Uvedeni porez na

dohodak sadržavao je poresku obavezu za pojedine vrste prihoda (koji predstavlja

preteču današnjeg cedularnog oblika oporezivanja dohotka). Propise o obračunu prihoda

kao i odredbe koje uzimaju u obzir individualnu ekonomsku snagu poreskih obveznika

(odbitak troškova na ime izdržavanja pomoću neoporezivog iznosa). Ubirao se na

svetski dohodak britanskih poreskih obveznika, kao i dohodak koji su nerezidentni

poreski obveznici ostvarili u Velikoj Britaniji. Za oslikavanje uloge koju je porez na

dohodak tada imao u poreskoj praksi većine industrijskih država slikovito dočaravaju

izjave kojima je porez na dohodak slavljen i nazivan „kraljicom poreza“9. Porez na

dohodak, iako se u pojedinim državama počeo uvoditi početkom XIX veka, puni zamah

uvođenja i primene u ostalim neevropskim državama, kao što je Australija, Novi

Zeland, Japan doživeo je tek u drugoj polovini XIX veka. U Nemačkoj se duže čekalo

na uvođenje odgovarajućeg poreza na dohodak. Iako je već 1812. godine u Pruskoj, po

uzoru na engleski model, uveden odgovarajući porez na dohodak, isti je poreski oblik

uklonjen dve godine kasnije. Kratko potom, 1820. godine uveden je, pored tada već

postojećih neposrednih poreza (poreza na nekretnine i preduzetničku delatnost),

poseban porez po poreskim razredima koji je – kako bi se izbeglo zadiranje u imovinske

odnose – podelio stanovništvo u poreske razrede.

8 William Pitt, the Younger (28.05.1759 – 23.01.1806), Britanski političar, koji je sa svega 24 godine u 1783. postao najlmađi Premijer, napustio je tu funkciju 1801. da bi se na istu vratio ponovo, od 1804. do svoje smrti 1806. godine 9 N. Mijatović, Razmatranje teorijskih pristupa osnovnim institutima uređenja oporezivanja

dohotka, Revija za socijalnu politiku, Vol. 14 No. 3-4 2007, 291.

8

Iz glavarine i klasnog poreza u XIX veku se razvio porez na dohodak, ali ne

neposredno, već preko poreza na prihode. U Srbiji je prvim Ustavom10 predviđena

jednakost svih, ali je pak poreske olakšice vremenom uživalo više grupa stanovništva.

Trajno povlašćeni bili su sveštenici, činovnici i zaslužna lica, pri čemu sveštenici nisu

plaćali ni glavnicu ni deo danka od imanja, dok su činovnici i zaslužna lica bili

oslobođeni plaćanja glavnice, dok su privremeno plaćanja poreza bili oslobođeni

oženjeni soldati (tokom služenja vojnog roka)11. Nepravičnost oporezivanja nije bila

strana ni u Srbiji, interesantno je spomenuti član 172. i 173. srpskog ustava iz 1903.

godine12 gde „Svaki srpski građanin plaća državi porezu. Poreza se plaća po imućnosti.

Niko se ne može osloboditi od plaćanja poreze, van slučaja koje je zakon predvideo.

Kralj i Naslednik Prestola ne plaćaju državi porezu.“ Članom 105. Oktroisanog

ustava13, ispravljene su donekle istorijske fiskalne nepravde iz prethodnih ustavnih

rešenja jer je „Poreska obaveza opšta i sve su državne dažbine jednake za celu zemlju.

Kralj i Naslednik Prestola plaćaju državni porez na privatno imanje“.

4. Oporezivanje dohotka u Srbiji u okviru SFRJ

Društveno, političko i ekonomsko uređenje utvrđeno Ustavom iz 1974. godine

predstavljalo je pravni osnov, oslonac i smernicu jačanja republičkih tendencija za

razgradnju i dekomponovanje federalne države u Jugoslaviji. Izvesni elementi

centralizma koji su prvim Ustavom14 (1946.) bili predviđeni, u praksi su se enormno

razvili, s obzirom na koncentraciju faktičke vlasti u saveznim forumima Komunističke

partije Jugoslavije (SKJ). Premeštanjem centra političke moći u forume Saveza

komunista u federalnim jedinicama i donošenjem Ustava SFRJ od 1974. koji je stvorio

10 Član 100. Ustava Knjažestva Serbije (Obnarodovan br. 0/35) Osnovni tekst na snazi od 03/02/1835 definisao je “Finansija ne ima prava, tražiti isplaćenija danka narodnoga, razvje dva puta u godini, od Đurđeva dne do Mitrova, i od Mitrova do Đurđeva dne. Finansija upravlja prihodima od đumruka, skela rječki, ribolova, kantara, arenda, trgovački objavlenija, tipografije, koji su prihodi narodne hazne, kao i ostali prihodi, koji bi se po vremenu, a zakonom uvodili.” 11 Ibid., 226 12 Ustav za Kraljevinu Srbiju (Obnarodovan br. 0/03, prestao da važi: Sl. novine Kralj. SHS br. 0/21, u primeni od 05/06/1903. godine) 13 Ustav Kraljevine Jugoslavije (Sl. novine Kralj. Jugoslavije br. 200/31, prestao da važi: Sl. list FNRJ br. 10/46 ) 14 Tako je članom 19. naglašeno da ”Država naročito zaštićuje i pomaže siromašnog i srednjeg seljaka svojom opštom privrednom politikom, jeftinim kreditom i poreskim sistemom”, članom 42. bilo definisano da je ”Poreska obaveza građana je opšta i srazmerna njihovoj privrednoj snazi.”

9

osnov za konfederalizaciju Jugoslavije, federativno ustrojstvo se pretvorilo u jedno

hibridno uređenje sa preovlađujućim konfederalnim elementima. Ustav SFRJ od 1974.

je i faktički i formalno postao osnov konfederalizacije i dezintegracije Jugoslavije15.

Poreski sistem i poreska politika su bila ogledalo tako uređene države, jer su

Republike Ustavom dobile potpuni fiskalni suverenitet i pravo da ustanovljavaju i

uvode sve neposredne i posredne poreze. U savremenoj praksi je do tada bio nepoznat

sistem kotizacija koji se primenjivao, prema kome se više od 40% sredstva za pokriće

rashoda u budžetu Federacije formiralo iz doprinosa koji su Republike i Pokrajine

Federaciji transferisale iz svojih izvornih prihoda. S ove vremenske distance, prilično

neshvatljivo deluje opravdanje takvog stanja: „zbog vertikalne decentralizacije

društvenog finansiranja i horizontalnog pluralizma i fragmetacije finansiranja

društvenih delatnosti na bazi suverenosti svake samoupravne interesne zajednice u

pogledu svog finansijskog integriteta, odnosno u pogledu formiranja i trošenja

finansijskih sredstava“ 16. S obzirom da je ovakvim zakonskim rešenjima Federacija bila

lišena najizdašnijih poreskih prihoda (što je apsolutno neprimereno savremenim

poreskim sistemima), celokupan poreski sistem bio je isključivo fiskalnog karaktera, s

obzirom da Federacija nije imala nikakvih pravnih ni materijalnih motiva za vođenje

stabilizacione politike, ostvarivanja redistributivnih i ostalih ekstrafiskalnih ciljeva

oporezivanja.

Dok je monetarna politika ostala sve do neposredno pred raspad SFRJ isključivo

u nadležnosti Federacije, bez mogućnosti da Republike ili Pokrajine derogiraju to

načelo, mnogo je zanimljivije posmatrati fiskalnu politiku koja je, uz alokacijske i

stabilizacijske elemente, sadržavala i odgovor na pitanje na koji način je uređena

raspodela nadležnosti u pribavljanju javnih dobara17.

Jedan od najvažnijih ekonomskih problema SFRJ odnosio se na nemogućnost

korigovanja enormnih razlika u osnovnim makroekonomskim pokazateljima (BDP-u i

zaposlenost) među federalnim jedinicama. Savezne državne institucije koje su trebale

korigovati te razlike, Budžet Federacije i Fond za finansiranje razvoja nedovoljno

razvijenih Republika i Pokrajine Kosovo, pokazale su se 80-ih godina XX veka

15 P. Nikolić Raspad jugoslovenske federacije, Arhiv za pravne i društvene nauke, vol. 79, br. 2, 1993, 361. 16 K. Bogoev, Aktuelna pitanja poreskog sistema i politike – opredeljenja i problemi, Financijska praksa 5-6/1984, 1984, 11. 17 Z. Petak, Ekonomska pozadina raspada socijalističke Jugoslavije, Centar za politološka istraživanja - Zbornik, Dijalog povjesničara / istoričara 9, 2004, 62.

10

nedovoljnim za ublažavanje razlika u ekonomskoj razvijenosti. Kompletni sistem

socijalne sigurnosti prebačen je na nivo federalnih jedinica, što je dovelo do veoma

izrazite decentralizacije javnih finansija.

Tabela 1: Fiskalna decentralizacija - Udeo različitih nivoa vlasti u ukupnima javnim rashodima SFRJ pre raspada Federacije

Hijerarhija

vlasti/periodi

1947. –

1951.

1954. –

1959.

1968. –

1970. 1982. 1984. 1986.

Federacija 63,1 56,3 53,1 18,218 19,7 21,9

Federalne

jedinice 24,3 14,2 18,3 40,3 39,5 38,7

Lokalna

samouprava 12,6 29,5 28,6 38,3 37,4 37,2

Neraspoređeno - - - 3,2 3,4 2,2

Izvor: Bogoev, Ksente The Dangers of Decentralization: The Experience of Yugoslavia. U: Rémy Prud'homme, ur., Public Finance with Several Levels of Government. Haag/Koenigstein: Foundation Journal Public (1991). Navedeno u Ekonomska pozadina raspada socijalističke Jugoslavije, 63

Uloga Federacije je svedena na „regulisanje njenih vlastitih finansija“, što znači

da je mogla donositi jedino pravila koja se tiču saveznog budžeta, tj prepušteni su joj

samo carine19 i indirektni porezi20 (osnovni porez na promet), a svi oblici direktnog

oporezivanja fizičkih i pravnih lica prebačeni su na nivo Republika. Decentralizacijom

fiskalnih nadležnosti savezni budžet je ograničen na finansiranje JNA, ekonomskog

razvoja nedovoljno razvijenih federalnih jedinica, diplomatije i savezne administracije,

na transfere poljoprivrednim kombinatima i drugima ekonomskim subjektima te na

penzije ratnima vojnim invalidima. Sve druge funkcije preuzele su federalne jedinice i

18 29,8% u 1982. godini, navodi Božidar Raičević u radu “Finansiranje opštih društvenih

potreba u Republikama u Autonomnim pokrajinama”, Jugoslovenski pregled, mart, 1983. ali uz napomenu, koja potvrđuje cifru iz tabele da ako se uzmu prihodi SIZ-ova društvenih delatnosti i socijalnog osiguranja, koji se formiraju isključivo na lokalnom nivou udeo izvornih prihoda Federacije u ukupnim društvenim prihodima svode se na daleko niži nivo. 19 Član 274 stav 3, Službeni list Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, godina XXX, broj 9, Beograd, 21. februar 1974. 20 Saveznim zakonom ustanovljavaju se vrste prihoda koji se ostvaruju oporezivanjem proizvoda i usluga koji su u prometu na celoj teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i utvrđuju način i visina tog oporezivanja osim za proizvode i usluge za koje način i visinu oporezivanja, na osnovu saveznog zakona, utvrđuju druge društveno-političke zajednice. Član 263 stav 2

11

lokalna samouprava. Kolika je bila mizerna uloga savezne vlasti potvrđuje član 265.

ustava SFRJ koji opisuje da je imala samo savetodavnu funkciju „Organi federacije

imaju pravo i dužnost da, radi sprečavanja i otklanjanja poremećaja na tržištu, predlažu

republikama i autonomnim pokrajinama da na osnovu međusobnog dogovora smanje ili

povećaju poreze i doprinose koje utvrđuju društveno-političke zajednice...“

Najznačajniji poreski izvor je bio porez na promet, koji za osnovicu imao cenu

robe u maloprodaji, a ne PDV koji su imale savremene tržišne privrede. Ni zarada nije

bila imanentna poreskim sistemima Zapada, s obzirom da je od 1963. do 1992. godine

termin za zaradu bio je čist lični dohodak po radniku, koji je podrazumevao primanja iz

redovnog radnog odnosa i naknade za: godišnji odmor, bolovanja do 30 dana, čekanje i

zastoj u radu bez krivice radnika, dane državnih praznika, vreme plaćenog odsustva,

zatim naknade po osnovu minulog rada, za dane obavljanja građanske dužnosti,

nagrade, premije, zaostala primanja, stimulativni dodatak i primanja po osnovu

periodičnog obračuna i završnog računa21.

Interesantno je navesti da je u jednom periodu fiskalne istorije ovih prostora

porez na dohodak građana bio čisto progresivan, čitajući član 20. zakona22 koji je bio na

snazi blizu deceniju i po, naveo bi na pomisao da je tadašnji Fiskus uvažavao principe

vertikalne pravičnosti, ali tek detaljnijim upoznavanjem sa odredbama navedenog

zakona uočava se da je zakon bio krajnje politički motivisan, donet s ciljem da guši

privatno preduzetništvo i rentijerstvo, pojave koje su u tom periodu bile svakako

anatemisane, jer su upravo oni bili poreski obveznici. Dok se istovremeno na prihode iz

radnog odnosa nisu se plaćali nikakvi porezi. Ne treba zaboraviti da je to doba

apsolutnog administriranja politikom zarada23, pa je pitanje da li su porezi na dohodak tj

zarada vršili bilo kakav ekonomski cilj. Porez na dohodak24 plaćao se: na prihode od

zemljišta, prihode od zgrada, na prihode od privatne delatnosti i na prihode od druge

imovine i imovinskih prava. Visoke stope plaćali su i poreski obveznici poreza na lični

prihod građana (pored poreskih obveznika25 poreza na dohodak koji su navedeni kao

penalizovani - poljoprivredna domaćinstva, zanatlijska domaćinstva, domaćinstva

21 Republički Zavod za statistiku Republike Srbije Zarade u Republici Srbiji 1965 - 2005. Beograd, 2006. 7 22 Osnovnog zakona o društvenom doprinosu i porezima (Sl. list FNRJ br. 1/52), a koji je važio od 01.01.1952. do 01.01.1965. 23 B. Horvat, Economic Policy in the Post-War Period: Problems, Ideas, Institutional

Developments, The American Economic Review, Vol. 61, No. 3, Part 2, 1971, 112 24 Ibid, član 15 25 Ibid, član 16

12

privatnih zanimanja i domaćinstva sopstvenika imovine odnosno imovinskih prava koja

donose prihode) koji su ostvarili godišnji čist prihod veći od 900.000 dinara, a čije stope

su se kretale i do 70% sa prihode preko 7.000.000,00 dinara26.

Kasnije reforme27 su išle u pravcu cedularizacije s tim što su se plaćali doprinosi28

umesto poreza:

1. doprinos iz ličnog dohotka iz radnog odnosa,

2. doprinos iz ličnog dohotka od poljoprivredne delatnosti,

3. doprinos iz ličnog dohotka od samostalnog vršenja zanatskih i drugih

privrednih delatnosti,

4. doprinos iz ličnog dohotka od samostalnog vršenja intelektualnih usluga,

5. doprinos iz ličnog dohotka od autorskih prava, patenata i tehničkih

unapređenja,

6. doprinos iz ukupnog prihoda građana.

S obzirom na to da su za svaku pojedinačnu vrstu prihoda posebno bili regulisani

način izračunavanja poreske osnovice, sistem izuzimanja, odbitaka i olakšica i poreskih

stopa, sistem oporezivanja dohotka građana, kao i celokupan poreski sistem uopšte,

nosio je obeležje nejednakosti i fragmentarnosti. Eksperimentisanje sa fiskalnim

reformama u tom periodu (čak pet od 1952 do 1965. godine)29, poput terminološkog

određivanja pojedinih javnih prihoda, nije ostavilo posledice, kao što su ostavile

posledice neka nova rešenja u javnim finansijama, npr porez na dohodak na angažovanu

snagu kod umetnika i zemljoradnika, koji nije ostvario nikakav fiskalni cilj, koliko je

političkim želeo da podseti da je angažovanje radne snage „eksploatacija“! Bez obzira

na toliko visoke stope, u ukupnom budžetu Republika i Pokrajina malo se prikupilo od

oporezivanja dohotka fizičkih lica. Naime naspram 2/3 koje je priticalo iz poreza na

promet (63.4%), od poreza na lične dohotke iz radnog odnosa priticalo samo 3%, a

svega 0,3% od poreza na prihode građana30.

26 Zakon o porezu na lični prihod građana (Sl. list FNRJ br. 24/60, Sl. list SFRJ br. 52/63, prestao da važi: 32/64) 27 Osnovni zakon o doprinosima i porezima građana (Sl. list SFRJ br. 32/64, 37/64, 52/66, 15/67, 31/67, 54/67, 32/68, 55/69, 56/69, prestao da važi: 13/70) 28 U radu B. Horvata, opisana je pobuna stručne javnosti zbog takvog terminološkog određenja direktnih poreza, 147 29 Ibid, B. Horvat, 148 30 Božidar Raičević “Finansiranje opštih društvenih potreba u Republikama u Autonomnim pokrajinama”, Jugoslovenski pregled, mart, 1983. citiran u Ksente Bogoev, Aktuelna pitanja poreskog sistema i politike – opredeljenja i problemi, Financijska praksa 5-6/1984, Institut za javne financije, Zagreb, 1984. 14

13

Interesantno je pomenuti korektivni element oporezivanja građana, bilo da se

zvao doprinos ili porez na ukupan prihod, koji je bio progresivnog karaktera i plaćao se

uglavnom iznad nekog postavljenog iznosa31. To nas dovodi do „paradoksalnog“

zaključka da je trenutni koncept oporezivanja u Srbiji, skoro identičan onom od pre tri

decenije, a da je samo terminologija prilagođena novim društveno političkim

okolnostima.

Kako oporezivanje dohotka građana nije vršilo ni ekonomske, ni redistributivne

efekte, ni socijalne funkcije izazivao je brojne polemike i fiskalnih teoretičara i

političkih faktora. Pristalice poreske reforme u domenu oporezivanja dohotka građana,

koja bi se sprovela uvođenjem sintetičkog globalnog oporezivanja kao idejni osnov

ovoga koncepta, isticali su fundamentalna načela socijalističkog društva – načelo

pravičnosti i solidarnosti, koja u fiskalnom domenu predstavljaju domen za vertikalnom

pravičnošću koja se postiže progresivnim oporezivanjem dohotka. Osim ovog

argumenata, svakako da bi se Jugoslavija kao neprikosnoven lider po tržišnim

elementima u privredi, daleko pre početka procesa tranzicije na prostoru celokupne CIE

uvođenjem modernog, sintetičkog poreza na dohodak građana dovela do poreske

harmonizacije i uporedivosti sistema oporezivanja dohotka građana sa poreskim

sistemima razvijenih država, gde je taj oblik neprikosnoveno vladao. Fiskalni sistem

bivše SFRJ imao je takve i tolike slabosti da ga nije mogla preuzeti Republika Srbija

bez reformskih zahvata koje su nametale već izvršene promene u privrednom sistemu i

orijentacija na što brži prelazak na savremeni tržišni oblik reprodukcije. Tokom 1991.

godine, elaboriran je na visokom stručnom nivou, koncept reforme32 direktnih poreza sa

normativnim startom 1. januara 1992. godine.

5. Sintetičko oporezivanje dohotka u Srbiji

Kao plod zahteva za dubokim promenama u poreskom sistemu Republike Srbije,

krajem 1991. godine, donet je paket od šest poreskih zakona, koji su stupili na snagu

31 Član 59 Zakona o porezima i doprinosima građana (Sl. glasnik SRS br. 60/89, 12/90, 47/90, Sl. glasnik RS br. 44/91, prestao da važi: 76/91) Obveznik poreza na ukupan prihod građana je građanin koji je u toku kalendarske godine ostvario ukupan čist prihod iz svih izvora preko iznosa trostrukog prosečnog godišnjeg ličnog dohotka zaposlenih u privredi Republike. 32 M. Trkulja. Faktori i ograničenja fiskalne reforme iz 1991. godine u Republici Srbiji, Finansije, vol. 48, br. 7-8, Beograd, 1993, 287

14

01.01.1992. godine, kojim je normativno postavljen i uveden potpuno nov fiskalni

sistem:

1. Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima33;

2. Zakon o kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda34;

3. Zakon o porezu na dohodak građana;

4. Zakon o porezu na dobit korporacija35;

5. Zakon o porezima na imovinu36, i

6. Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje37.

U kasnijoj fazi predviđeno je bilo usvajanje poreza na PDV, ali se to desilo

mnogo kasnije. Od materije važne za sagledavanje PDG od neposredne važnosti bio je

Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, kojim je regulisan budžetski sistem

Republike, rashodi, vrste i pripadnost prihoda.

Zakonom o porezu na dohodak građana, na jedinstven način uređen ovaj poreski

oblik u domenu neposrednog oporezivanja dohotka građana, svega dve godine kasnije

usvojen je novi Zakon o porezu na dohodak građana38, ali oba u poreski sistem

Republike Srbije su uvele sintetički, globalan porez na dohodak građana. S obzirom da

je navedenim Zakonima, na potpuno novi način regulisano oporezivanje dohotka

građana, Zakoni su istovremeno predstavljali raskid sa, do tada primenjivanim,

cedularnim, odnosno kombinovanim sistemom oporezivanja građana. Mnogim

izmenama i dopunama (vidi fusnotu koji hronološki navodi dinamiku promena) od

sintetičkog koncepta, vratilo se na predreformsko stanje kombinovano – mešovitom

oporezivanju dohotka građana.

Ciljevi uvođenja sintetičkog poreza na dohodak nisu bili samo zbog usklađivanja

sa poreskim sistemom zemalja članica OECD, tj najrazvijenih tržišnih privreda, već i

zbog postizanja sledećih ciljeva:

33 Sl. glasnik RS br. 76/91, 41/92, 18/93, 22/93, 37/93, 67/93, ...,33/04, 135/04, prestao da važi: 54/09 34 Sl. glasnik RS br. 76/91, 20/93, 37/93, ... 34/01, prestao da važi: 80/02 35 Sl. glasnik RS br. 76/91, 20/92, 20/93, 67/93, 19/94, prestao da važi: 43/94 36 Sl. glasnik RS br. 76/91, 9/92, 20/92, 76/92, 20/93, 22/93, 29/93, 67/93, 28/94, prestao da važi: 43/94 37 Sl. glasnik RS br. 79/91, 9/92, 20/92, 49/92, 75/92, prestao da važi: 20/93 38 Sl. glasnik RS br. 43/94, 74/94, 53/95, 1/96, 12/96, 24/96, 39/96, 52/96, 54/96, 16/97, 60/97, 20/98, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 33/99, 48/99, 54/99, Sl. list SRJ br. 17/00, Sl. glasnik RS br. 3/01, Sl. list SRJ br. 16/01, prestao da važi: Sl. glasnik RS br. 24/01, 84/02

15

1. Reintegracija fiskalnog sistema u Republici Srbiji. Očekivalo se da će na ovaj način,

fiskalni efekti poreza uopšte i posebno, poreza koje plaćaju građani bitno uvećati,

očekujući da se približe onim nivoima koji se sreću u razvijenim tržišnim

privredama. Sve to bi omogućilo primereniju poresku politiku, jer dotadašnji

pokušaji postizanja alokativnih, stabilizacionih ili redistributivnih ciljeva nisu mogli

davati željene rezultate, pošto su razmere poreza, bile skoro zanemarljive u

poređenju sa doprinosima i drugim dažbinama;

2. Drugi važan cilj koji se očekivao da će se postići uvođenjem poreza na dohodak

građana je prebacivanje značajnijeg dela poreskog tereta sa privrede na

stanovništvo. Među dotadašnjim javnim prihodima koji su plaćali građani

najizdašniji su bili porezi, a naročito, doprinosi iz ličnog dohotka radnika. Ovi su

fiskaliteti, međutim, su samo nominalno teretili zaposlene, budući da je ceo sistem

raspodele zarada postavljen tako da se vodilo računa o neto veličinama. Bruto

zarada, kao zbir neto i odgovarajućih dažbina, predstavljalo je isključivo obračunsku

kategoriju: zaposleni su svoj lični dohodak doživljavali jedino kao neto zaradu. Nov

porez na dohodak građana, međutim, isključivo je operisao bruto veličinama.

Poreski obveznik je bio dužan da svoju godišnju bruto zaradu uključi u poresku

osnovicu.

3. Treći cilj koji se želeo postići uvođenjem poreza na dohodak je uspostavljanje

sveobuhvatnosti poreske obaveze. Praktično sva lica koja ostvaruju prihode postaju

poreski obveznici, krug izuzetih lica, odnosno primanja veoma je sužen,

oslobođenje i olakšice svedeni su na minimum i vezani za strogo definisane

kriterijume. Na taj način uspostavljanjem široke poreske osnovice omogućilo se i da

poreske stope budu srazmerno niske;

4. Sveobuhvatnost poreske obaveze trebalo je da obezbedi i veću efikasnost u alokaciji

ekonomskih resursa, budući da su nestala brojna oslobođenja i olakšice kojima je

država do tada stvarala razlike u uslovima privređivanja;

5. Porez na dohodak građana trebalo je svojim progresivnim stopama da obezbedi

pravičnost u oporezivanju, tj da se poreski teret ravnomernije rasporedi, srazmerno

ekonomskoj snazi obveznika;

6. Zadatak novog poreza na dohodak građana trebalo je da izgradi poresku svest i

kulturu kod građana, jer sistem koji se pretežno oslanjao na poreze i doprinose iz

ličnih dohodaka, i porez na promet, držao je veliku većinu građana u pogrešnom

uverenju da uopšte ne plaćaju javne dažbine. Dovođenjem građana u neposredan

16

kontakt s poreskim organima i godišnjom prijavom očekivalo se da će rezultovati da

budu svesni njihovog statusa kao poreskog obveznika39.

Zakonskim rešenjima za obveznika poreza na dohodak građana određeno je

„fizičko lice koje ostvaruje dohotke“. Ovim se srpski zakonodavac, opredelio za

koncept individualnog, a ne zajedničkog oporezivanja dohotka bračnih drugova čime je

prihvaćena praksa tranzicijskih zemalja i većine država članica OECD. Objekat

oporezivanja, zakonskim rešenjem je definisano kao „zbir neto prihoda od svih izvora,

osim onih koji su posebno izuzeti zakonom“. Na ovaj način, objekat oporezivanja

određen je sintetički - jedinstveno, što znači da predmet oporezivanja ne predstavljaju

pojedinačno ostvareni neto prihodi već njihov zbir u toku jedne kalendarske godine. Pod

neto prihodom podrazumeva se razlika između bruto prihoda i troškova koje je

obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda. Pod prihodima se podrazumevaju

prihodi u novcu ili novčani ekvivalent primanja u naturi, činjenjem ili u drugom obliku.

Porezu na dohodak građana podlegale su sledeće vrste prihoda, koja su se zadržala do

danas uz terminološka prilagođavanja:

1) lična primanja;

2) prihodi od poljoprivrede i šumarstva;

3) prihodi od samostalne delatnosti;

4) prihodi od autorskih prava i prava industrijske svojine;

5) prihodi od kapitala;

6) prihodi od nepokretnosti;

7) kapitalni dobici;

8) ostali prihodi.

Iz brojnih socijalnih i političkih razloga, određene kategorije prihoda izuzeta su iz

oporezivanja, među kojima i penzije i invalidnine40, što nije bilo slučaj kod drugih

tranzicijskih zemalja. Ključna specifičnost i novina je primena raznolikih standardnih i

nestandardnih odbitaka. Standardni odbici bili su definisani kao olakšice koje ne zavise

od veličine stvarnih rashoda poreskog obveznika, kretali su se u procentu od prosečne

godišnje zarade u Srbiji i to za lični odbitak, izdržavane članove porodice ili starosno

oslobođenje za lica starija od 65 godina. Kako je iznos standardnog odbitka vezan za

39 Detaljnije u D. Popović et alia, Komentar Zakona o porezu na dohodak građana, PIM “Nomos”, Beograd, 1992, 9 40 Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije IU broj 42/99 ("Službeni glasnik RS ", br. 3/01) utvrđeno je da oporezivanje penzija nije u saglasnosti sa Ustavom

17

promenjivu-prosečnu godišnju zaradu, postignuta su dva pozitivna efekta-nisu se

morala vršiti stalna usklađivanja sa kretanjem visine zarada i indirektna progresija je

bila stalno istog intenziteta, s obzirom da je odnos standardnog odbitka i dohotka za

oporezivanje bio gotovo konstantan.

Nestandarni odbici41 su bili definisani kao olakšice koje su uslovljene visinom

rashoda poreskog obveznika, i među njima se prepoznaju mnogi elementi kojima je

zakonodavac pokušao da ostvari ekstrafiskalne ciljeve oporezivanja. Veliki broj (ako se

uporedi sa sadašnjim zakonskim rešenjem, primerenije da se navede „mali broj“)

nestandardnih odbitaka (uz prihode koji se izuzimaju od oporezivanja) je za posledicu

imalo udaljavanje od inicijalne želje za neutralnošću, ali se svakako uočava želja fiskusa

da obveznik ulaže u određene namene, koje su bile i razvojnog karaktera:

1. ulaganja u kupovinu ili izgradnju stambene zgrade ili stana za rešavanje

stambenog pitanja obveznika, za investiciono održavanje tih objekata, kao i za

otkup stanarskog prava;

2. ulaganja u opremu namenjenu zaštiti životne sredine i štednji energije i

navodnjavanju;

3. sredstva utrošenih za plaćanje školarine, putnih troškova i troškova stanovanja

za sticanje srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja, magistrature,

specijalizacije ili doktorata, kao i za kurseve za inovaciju znanja na

poslediplomskim studijama, kako za potrebe obveznika, tako i za potrebe

izdržavanih članova porodice;

4. ulaganja u kupovinu opreme, knjiga i časopisa iz oblasti nauke, kulture,

umetnosti i obrazovanja;

5. ulaganja u predmete posebne kulturne, istorijske ili naučne vrednosti;

6. plaćenih članarina komorama i registrovanim sindikatima;

7. plaćenih članarina naučnim, stručnim, kulturnim i umetničkim asocijacijama;

8. plaćenih dobrovoljnih priloga u novcu ili u naturi za humanitarne, kulturne,

obrazovne, verske, naučne i sportske namene (osim za profesionalni sport);

9. ulaganja u kupovinu deonica, udela i dugoročnih obveznika rezidentnih

pravnih lica koji se kupuju po punoj tržišnoj vrednosti i plaćaju jednokratno

prilikom kupovine;

10. plaćenih premija za životno i dobrovoljno socijalno osiguranje obveznika;

41 Član 13. Zakona

18

11. iznosa utrošenih za nabavku lekova, zdravstvenih i ortopedskih pomagala, kao

i za lečenje i rehabilitaciju u zdravstvenim ustanovama ili kroz kućnu negu –

kako obveznika, tako i izdržavanih članova porodice;

12. plaćenih poreza i drugih javnih dažbina na imovinu i na prihode (sem poreza

na dohodak građana) i doprinosa za socijalno osiguranje plaćenih iz prihoda

obveznika.

Porez na dohodak građana plaćao se do 1994. godine po progresivnim stopama od

24% do 40%, po sledećoj raščlanjenoj progresiji:

Tabela 2: Skala raščlanjene progresije PDG do 1994. godine

Na oporezivi dohodak Plaća se na ime poreza

do 2xM* 24%

od 2xM do 6xM 0,48xM+29% na iznos preko 2xM

od 6xM do 15xM 1,64xM+33% na iznos preko 6xM

od 15xM do 30xM 4,61xM+37% na iznos preko 15xM

preko 30xM 10,16xM+40% na iznos preko 30xM

*gde M predstavlja prosečnu mesečnu bruto zaradu prema podacima RSZ Izvor: Član 15. Zakona o porezu na dohodak građana (Sl. glasnik RS br. 76/91)

Ekonomske i političke prilike u zemlji, visoka inflacija, uvođenje sankcija

izazvao je opšti pad ličnih primanja, pa je čestim izmenama fiskus „lutao“ u profilisanju

prave mere poreskog opterećenja u periodu tokom 90 tih godina XX veka. Lična

primanja su oduvek bila najizdašniji prihod, i slično danas i onda su činila preko 80%

učešća u poreskim prihodima, ali za razliku od ostalih vrsta prihoda građana podvrgnuta

su visokim stopama doprinosa za PIO, tako da je ukupno fiskalno opterećenje ovih

primanja u odnosno na ostale prihode poreskog obveznika, nesrazmerno veće i

oporezovalo se akontaciono po stopi:

Tabela 3: Skala raščlanjene progresije poreza na lična primanja od 01.01.1997.

na bruto mesečna lična primanja plaća se na ime poreza

od 1 GBZ do 3 GBZ* 15% na iznos preko GBZ

od 3 GBZ do 6 GBZ 0,30xGBZ + 20% na iznos preko 3 GBZ

od 6 GBZ do 10 GBZ 0,90xGBZ + 25% na iznos preko 6 GBZ

preko 10 GBZ 1,90xGBZ + 30% na iznos preko 10 GBZ

19

*gde GBZ predstavlja poslednji objavljeni iznos garantovane mesečne neto zarade u Republici, uvećan za pripadajući porez i doprinose za socijalno osiguranje

Izvor: Član 12. Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana (Sl. glasnik RS br. 54/96)

Sintetičko oporezivanje dohotka građana definitivno je napušteno usvajanjem

izmena zakona o porezu na dohodak građana42. Reforma poreskog sistema koja je

krajem 1991. godine otpočela u Srbiji nije do kraja, niti dosledno sprovedena, a

karakterisao je drastičan nesklad između normativnog uređenja ovog poreza i njegovog

praktičnog funkcionisanja, a razlozi su brojni i višeslojni:

- Vanredne političke neprilike, uslovljene raspadom SFRJ sa ratnim požarom, i

ekonomska nestabilnost sa hiperinflacijom:

Tabela 4: Godišnji indeksi cenа nа mаlo, lаnčаni, prethodni mesec = 100 (m/m-1) u Srbiji

1990/јanuar 1991/januar 1992/januar 1993/januar 1994/januar 1995/januar 1996/januar 1997/januar 1998/januar 1999/januar 2000/januar 141,0 105,7 127,7 200,8 302760900,2 112,6 109,6 101,3 102,2 101,4 100,0 Izvor: Republički zavod za statistiku http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php

predstavljale su objektivno date okolnosti koje su morale biti uvažavane, a nisu pri

izboru trenutka primene reforme i u segmentima koje nije bilo nužno radikalnije

menjati. Štaviše, ekonomske i političke prilike u zemlji, visoka inflacija, uvođenje

sankcija od strane međunarodne zajednice i dr. doprineli su da poreski sistem u tim

godinama bude značajno narušavan;

- Ovi spoljni, egzogeni uslovi doveli su do drastičnih negativnih posledica na

ekonomsku situaciju u zemlji: pada privredne aktivnosti, rasta nezaposlenosti,

smanjenja nacionalnog i per capita dohotka, opšteg pada životnog standard. U

uslovima kada ogromna većina zarada nije zadovoljavalo ni elementarne životne

potrebe obveznika, zakonom propisan egzistencijalni minimum, i sistem standardnih

i nestandardnih odbitaka bio je doveden do apsurda;

42 Kada je članom 2. predviđeno da se za 1997. godinu ne podnosi godišnja prijava i ne vrši se utvrđivanje i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana (Sl. glasnik RS br. 60/97 Osnovni tekst na snazi od 31/12/1997, u primeni od 01/01/1998), čime se porez sveo na akontaciono plaćanje, uglavnom po proporcionalnim poreskim stopama. Utvrđivanje ukupne ekonomske snage poreskog obveznika nije vršeno, pa samim time nije bilo ni uslova za primenu progresivnog godišnjeg poreza.

20

- Poreska administracija nije bila ni kadrovski ni tehnički osposobljena da sprovede

naplatu novog i veoma složenog poreskog oblika;

- Siva ekonomija se tolerisala zbog socijalnog mira; Naime do izvesne mere delovala

je pozitivno na dinamiziranje privredne aktivnosti, snižavanje stepena

nezaposlenosti, pa i održavanje životnog standarda stanovništva (delimično

amortizujući restriktivnost ekonomske politike ili ublažavajući tržišne nestašice u

pojedinim slučajevima). Ali, kada siva ekonomija preuzima veliki deo ekonomskih

funkcija regularne ekonomije (a crno tržište počne potiskivati regularno), onda je to

bio znak da su nastali dublji poremećaji u funkcionisanju privrede i društva u celini.

U globalnoj raspodeli dohotka između privrede i države, siva ekonomija je uticala

preko smanjivanja budžetskih prihoda, stvorila je i dalje stvara velike nejednakosti u

opterećenju poreskih obveznika dovodeći u pitanje princip poreskog opterećenja

prema ekonomskoj snazi obveznika. Na sve navedene načine siva ekonomija je

onemogućavala vođenje adekvatne poreske politike.

Sve to je imalo za posledicu da su se u zakonske tekstove unosile odredbe koje su

odstupale od principa neutralnosti i pravičnosti. Razgradnji fiskalnog sistema posebno

su doprinele brojne uredbe vlade, kojima su sporadično uvođene različite često

namenske, fiskalne dažbine, bez ikakvog zakonskog uporišta. Namera kreatora fiskalne

politike svakako nije bila loša, da se poput drugih tranzicijskih zemalja i Srbija konačno

uključi u evropske i svetske tokove. Da stvarno krene putem ekonomskog oporavka,

zbog čega se i odlučila za korenitu fiskalnu reformu. Nažalost, sve se završilo na

donošenju paketa novih poreskih zakona, ali se može zaključiti da se nakon završetka

Drugog svetskog rata nije mogao pronaći nepovoljniji trenutak za sprovođenje poreske

reforme. Neophodno je zbog toga podsetiti da se sintetički porez na dohodak građana sa

uspehom primenjuje:

- Već vekovima u industrijski razvijenim zemljama tržišne privrede, sa

stabilnim društveno političkim i ekonomskim sistemom;

- U državama sa visokim per capita dohocima i sa velikim fiskalnim

kapacitetom stanovništva;

- U državama u kojima su usled višegodišnjeg razvoja tržišnih uslova

privređivanja ujednačeni uslovi sticanja i valorizovanja različitih vrsta

prihoda.

21

6. Normativno uređenje poreza na dohodak posle 05.10.2000. godine

Sve tranzicijske države suočile su se s tzv. problemom otvorenosti. Naime, nakon

početnog zanosa padom svih onih prepreka međunarodnoj komunikaciji koje su

slikovito opisivane sintagmom „gvozdena zavesa“, javili su se problemi vezani za

iznenadnu otvorenost. Trebalo se prilagoditi fiskalnim reformama standardima tržišnih

privreda, da bi nova otvorenost mogla doneti koristi, a jedno od najznačajnijih

prilagođavanja je bilo kroz reformisanje Zakona o porezu na dohodak građana.

Vrlo je teško odrediti kada je tranzicija u Srbiji stvarno počela. Da li se kao

početak može uzeti 1989/90. godina, tj. Reforme poslednje jugoslovenske vlade Ante

Markovića ili su reforme počele tek krajem 2000, odnosno, početkom 2001. godine sa

uspostavljanjem demokratske vlade Zorana Đinđića43? I pored izvesnih pomaka

ostvarenih do sredine 1991. godine teško bi se period devedesetih mogao smatrati

vremenom u kome su se odvijale sistemske promene usmerene ka tržišnoj privredi.

Naprotiv, ovaj period karakteriše vrlo velika makroekonomska nestabilnost, jačanje

uloge države u odnosu na veliki deo privrede, doduše uz nastanak jednog malog i

neuređenog privatnog sektora. Ipak, možda najvažniji problem toga doba predstavlja

razaranje gotovo svih nasleđenih institucija, praćeno rastom crnog i sivog tržišta,

kriminalizacijom društva i ogromnim državnim rashodima i stalnim sukobima

(uključujući i oružane) bilo sa susedima bilo na širem međunarodnom planu. Tako da

reforme poreskog sistema Srbije, možemo posmatrati u dužem vremenskom horizontu,

preko velikog broja promena u poslednje dve decenije. Poreski sistem koji je bio

relativno moderno koncipiran 1991. godine, predstavljao je prvi talas reformi, ali usled

navedenih okolnosti, dočekao je 2001. godinu u vrlo lošem stanju: nepravičan,

nekonzistentan i bez osnovne filozofije, destimulativan za ekonomsku aktivnost, sa

prevelikim brojem često loših fiskalnih instrumenata, netransparentan, preterano

centralizovan, slabo administriran i slično. U proleće 2001. godine započinje drugi talas

reformi, čiji je cilj bio stvaranje modernijeg, pravičnijeg i podsticajnijeg poreskog

sistema.

Pojedini fiskalni instrumenti su bitno unapređeni, posebno oni najvažniji, dok su

mnogi drugi ostali netaknuti. Među njima i porez na dohodak građana. Premda je

usvojen novi zakon, gotovo sve odredbe bile su prepisane iz prethodnog zakona koji je 43 B. Cerović, Napredak u tranziciji, inicijalni uslovi i privreda Srbije, teme 2/2009 Časopis za društvene nauke TM G. XXXIII Br. 2 Niš 2009. 365

22

fiskus, suočen nemogućnošću da primeni sintetički model oporezivanja, sam zakon

„unakazio izmenama i dopunama“. Ne ulazeći više u motive, da li se svesno, voljom

vlasti ili nesvesno, prinudno, usled dejstva brojnih endogenih i egzogenih faktora, ovaj

Zakon se samo kozmetički menja poslednjih 12 godina, od demokratskih promena.

Kolebanje da se pristupi oporezivanju dohotka na ovim prostorima staro je

decenijama44, a samo se terminologija u opravdanju menjala, što ilustrativno pokazuje

citat star tri decenije, a opet aktuelan: „prelaz na stvarno oporezivanje bruto ličnog

dohotka zaslužuje dublje sagledavanje promena koje će se neizbežno nametnuti u

distribuciji poreskih i samoupravnih obaveza između ličnih dohodaka radnika i OUR.

Nametnuće se i pitanje realne visine fiskalnog opterećenja ličnih dohodaka porezima i

doprinosima, zaštite njihovog minimuma od oporezivanja i sl“.

Šta su donele reforme u XXI veku? Značajne izmene počinju od 01.01.2003.

godine usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak

građana45, definisanjem dve stope od 10%. i druge stopa od 15% uvedena je za

najbogatije obveznike koji su primili u kalendarskoj godini dohodak za oporezivanje

preko šestostruke, odnosno osmostruke prosečne godišnje zarade. Kako je broj onih koji

podnose godišnju prijavu i plaćaju progresivne poreze zanemarljiv46, u nastavku će se

samo analizirati pojedini prihodi.

U Srbiji se 95% poreskih prihoda prikuplja po odbitku. Kriterijumi rezidentstva

su definisani na sličan način kao i u periodu primene sintetičkog poreza na dohodak

građana. Donošenjem novog Zakona o porezu na dohodak građana 2001. godine ni

predmet oporezivanja nije značajnije izmenjen, naime, predmetom oporezivanja

smatraju se prihodi bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način.

U želji da ostvari ekstrafiskalne ciljeve uglavnom socijalno-političkog karaktera,

članom 9. je značajno je proširen skup prihoda na koje se ne plaća porez na dohodak

građana.

44 Ibid K. Bogoev, 16 45 Sl. glasnik RS br. 80/02 46 Po zvaničnoj statistici RZSS ukupan broj zaposlenih u Srbiji krajem septembra 2011. godine procenjuje se na 1.754.662, a s obzirom da se ne oporezuju samo zarade, broj obveznika je oko 2 miliona građana Srbije, tako da broj obveznika koji podleže godišnjem porezu se kreće jedva oko 1%. U 2005. godini Poreska uprava donela je 8.234 rešenja po osnovu ovog poreskog oblika (saopštenje Ministarstva finansija http://www.mfin.sr.gov.yu/news-srl/1027), dok je za 2007. godinu podneto 16.789 prijava, a za 2010. godinu 20.541 osoba podnelo je prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana.

23

Poreska osnovica se posebno utvrđuje za svaku vrstu prihoda. Tako se kod

oporezivanja zarade, poreskom osnovicom smatra bruto zarada umanjena za

neoporezivi iznos 7.310 dinara47. Uključivanjem svih vrsta primanja zaposlenog (u

novcu i naturi) u oporezivi dohodak poreska osnovica je članom 3. Zakona proširena, pa

je prostor za evaziju poreza manji. U praksi je dakle, propisano da se zaradom smatraju

sva primanja koje zaposleni ostvari od poslodavca, bilo u novcu ili u naturi – tj već

pominjani fringe benefits. Uključujući u zarade zaposlenih i isplate po osnovu toplog

obroka, troškove prevoza, jubilarne nagrade, regrese, fiskus je proširio poresku

osnovicu, prilično derogiranu brojnim izuzećima iz člana 9. Zakona. To ne treba da čudi

jer zarade čine preko 80% registrovanog oporezivog dohotka i predstavljaju ubedljivo

najznačajniju kategoriju prihoda građana u Srbiji.

Zarada se oporezuje po stopi od 12%. Zbog značajnog opterećenja socijalnim

doprinosima, na zarade zaposlenih vremenom je smanjivana poreska stopa, inicijalno na

14%, pa na 12% od 01.01.2007. Ali ako imamo u vidu neoporeziv iznos od 7.310 din,

dolazimo do toga da je efektivna stopa 10,34% ako primenimo na prosečnu mesečnu

zaradu u Srbiji (Prema poslednjem saopštenju RZS u vreme pisanja rada, prosečna bruto

zarada (plata) za oktobar 2011. godine iznosila je 52.944 din).

Borba protiv piraterije i falsifikovanja, ostaje ključni izazov za Srbiju. Počev od

2002. godine, aktivno se radi na podizanju stepena zaštite intelektualne svojine i njenom

približavanju evropskim standardima. Približavanje EU i zadovoljenje strogih uslova

kroz podizanje standarda zaštite intelektualne svojine u Republici Srbiji, kao i

pristupanje Srbije Evropskoj patentnoj konvenciji, koja se ogleda u obezbeđivanju

visoko kvalitetne zaštite pronalazaka i učešće u jedinstvenom sistemu patentnih

informacija48, je verovatno ostavila posredno značajan uticaj na odredbe Zakona o

porezu na dohodak građana, posebno članova od 52. do 60. jer kao nikada do tada nije

detaljnije definisan predmet oporezivanja autorskih i srodnih prava i prava industrijske

svojine. Stopa poreza na navedene prihode iznosi 20%, ali s obzirom na to da više nego

bilo koji drugi prihod ima propisane normirane troškove od 50%, 43% i 34% (što je i

razumljivo jer to je veoma heterogena skupina autorskih dela, pa su i troškovi za

vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku neuporediva u odnosu na troškove koje

47 sa primenom od 1. februara 2011. godine ( "Sl. glasnik RS", br. 4/11), ali ova odredba nije bila u inicijalnom tekstu Zakona, već se počela primenjivati od 01.01.2007. godine 48 Više o intelektualnoj svojini kao temelju ekonomije, znanja i ključnog elementa poslovnog uspeha u Informatoru o radu Zavoda za intelektualnu svojinu, Izveštaj za 2010. godinu, Beograd, novembar 2011. godine, 11

24

imaju izvođači za interpretaciju estradnih programa zabavne i narodne muzike). U

skladu s tim i efektivne stope su 10%, 11,4%, 13,2%.

Porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva je specifičan, iako se na prvi pogled

stiče utisak da se ta vrsta prihoda oporezuje samo u Srbiji, jer je numeracijom različitih

prihoda kod definisanja dohotka, samo u Srbiji navedena, uvidom u Zakone i drugih

tranzicionih zemalja poput Hrvatske i Crne Gore49, uočava se da se oporezuju i te vrste

primanja, ali kroz prihode od samostalne delatnosti. Srpski Zakon bliže uređuje ovu

materiju u drugoj glavi, od člana 22 do člana 30. Prihodom od poljoprivrede i šumarstva

smatra se katastarski ili stvarni prihod od ovih delatnosti, koji se oporezuje stopom50

poreza od 10%. Srpski Zakon ima jednu interesantnu specifičnost, koja ujedno

predstavlja sponu, nit koja ga donekle povezuje sa druga dva Zakona, a to je mogućnost

da se obveznik sam opredeli za jednu od dve mogućnosti:

1. Katastarskog - U slučaju da se opredeli za katastarski prihod, visina prihoda će

se utvrđivati iz katastra zemljišta. To znači da će na primer: ako se

katastarskom operatu neko zemljište vodi kao kultura „šuma“, a koristi kao

„njiva“, porez utvrditi na katastarski prihod šuma, odgovarajuće klase u

odnosnom katastarskom srezu51.

2. Utvrđivanje stvarnog prihoda od poljoprivrede i šumarstva - Ako se obveznik

opredeli za utvrđivanje stvarnog prihoda od poljoprivrede i šumarstva, o tome

mora obavestiti nadležni poreski organ, i tada će prihod od ovih delatnosti biti

stvarni prihod utvrđen na način propisan odredbama Zakona o porezu na

dohodak građana, kojima se uređuje utvrđivanje prihoda od samostalne

delatnosti.

Zemlje u razvoju, pa i Srbija, u cilju privlačenja kapitala, obezbeđuju stranim

investitorima mnogobrojne mere poreskih i drugih podsticaja. Strani investitori imaju za

cilj da maksimalno iskoriste ove podsticaje u kombinaciji sa slobodnim transferom

ostvarene dobiti52. Prihodi od kapitala (kamate, dividende, kapitalne dobiti) su

najinteresantniji za posmatranje, jer način na koji se vrši oporezivanje mogao bi se

49 Zakon o porezu na dohodak fizičkih lica, “Službeni list Republike Crne Gore” 37/04 član 16 i grupa autora, Javne financije u Hrvatskoj, III promijenjeno izdanje, Institut za javne financije, Zagreb 2007. 3 50 Nije oduvek bilo tako, do 01.01.2003. je bilo 20%, a potom 14% sve do 08.05.2009. godine, kad je puštena stopa na 10%. 51 Više u i dalje važećoj Odluci o utvrđivanju lestvica katastarskog prihoda, “Službeni glasnik RS” 28/94 52 Up. M. Arsić, Međunarodno ulaganje kapitala, Finansije, br. 1-6/2005. 78

25

stimulisati priliv, odnosno destimulisati odliv kapitala. Oporezivim prihodom od

kapitala, pored prihoda od kamate i dividende u Srbiji se smatraju i uzimanja članova

društva iz imovine društva za podmirenje sopstvenih potreba (ključna odredba Zakona

koju u praksi svakako koriste najbogatiji poreski obveznici Srbije) kao i prihodi od

vlasništva nad investicionim jedinicama investicionih fondova. Stopa poreza na

kapitalnu dobit iznosi 10%, ali tek od marta 2010. godine53 kada je spuštena sa 20%, što

je fizička lica dugo godina stavljalo u nepovoljniji položaj u odnosu na pravna lica. U

sklopu mera protiv finansijske krize, a imajući u vidu da mobilnost kapitala

onemogućava da se prihodi od kapitala u praksi oporezuju visokim stopama, fiskalne

vlasti Srbije54 su između ostalog propisale privremeno izuzimanje od oporezivanja

porezom na dohodak građana prihoda od kapitala po osnovu kamate na devizne štedne i

druge depozite građana, kapitalnih dobitaka po osnovu prihoda od prenosa uz naknadu

hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica do 31. decembra 2009. godine, kao i

izuzimanje od oporezivanja porezom na dohodak građana prihoda od poljoprivrede i

šumarstva na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu.

7. Kritike sadašnjeg normativnog uređenja PDG u Srbiji

Postojeći porez na dohodak građana u Srbiji je krajnje nepravičan, i to po oba

osnova – narušenog principa horizontalne pravičnosti, dok i na stepen progresivnosti, a

time i vertikalne pravičnosti postiže zanemarljive rezultate. Kod takve ocene vertikalne

pravičnosti imamo u vidu da su prihodi iz svih izvora proporcionalno oporezovani, osim

zarade kod koje postoji blaga indirektna progresija u oporezivanju (zbog postojanja

neoporezivog iznosa). Ova konstatacija ne bi imala tu težinu da nije u Ustavu55

Republike Srbije Članom 91. stav 2. navedeno da „Obaveza plaćanja poreza i drugih

dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika“. U skladu sa

oporezivanjem prema ekonomskoj snazi, visina poreskog tereta direktno zavisna od

ispravno odmerenog poreskog potencijala obveznika, tj. njegove ekonomske snage.

Diferencirani režimi oporezivanja prihoda u Srbiji iz različitih izvora, i primena

53 27.03.2010. kad je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (Sl. glasnik RS br. 18/10) 54 Zakon o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda ("Sl. glasnik RS", br. 5/09) 55 Ustav Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 98/06) čija je primena od 08/11/2006

26

različitih zakonskih poreskih stopa, s jedne strane, a s druge brojne olakšice (odbici) –

rezultiraju u različitom nivou efektivnih stopa PDG u Srbiji.

Tabela 5:

Izvor prihoda

poreska stopa

propisana

zakonom

normirani

troškovi/odbici

efektivna poreska

stopa

zarade; 12%neoporeziv iznos

7,31010.34% *

prihodi od poljoprivrede i šumarstva;

10% / 10%

prihodi od samostalne delatnosti;

10% / 20%

prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske

20%34% 43% 50%

10% 11.4% i 13,2%

prihodi od kapitala; 10% / 10%

prihodi od nepokretnosti; 20% 20% 16%

kapitalni dobici; 10% / 10%

ostali prihodi 20%** 20% 16%

Stope poreza na dohodak u Srbiji - raspon zakonskih i efektivnih poreskih stopa

**među ostalim prihodima samo poreza na prihode od osiguranja lica iznosi 10%

*posledna objavljena prosečna zarada je 2011. oktobarska - bruto 52.944 din

Tako se na osnovu prikazane tabele može zaključiti da se na navedenih osam vrsta

prihoda primenjuju tri različite zakonske poreske stope, ne računajući godišnje od 10% i

15%, a to onda zbog brojnih odbitaka i izuzetaka, multiplicira broj efektivnih poreskih

stopa. Prema tome zaključujemo da postojeći sistem poreza na dohodak u Srbiji dva lica

slične ekonomske snage izlaže znatno različitom poreskom opterećenju, u zavisnosti od

strukture njihovih prihoda. Eliminacija neoporezivih normiranih troškova i

izjednačavanje nominalnih i efektivnih poreskih stopa bi značajno pojednostavila PDG

sistem i približila ga prosečnom građaninu.

Izuzimanje pojedinih vrsta prihoda, (imamo u vidu već navedeni Zakon o

privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana), za koje je

postojalo ekonomski utemeljeno opravdanje prestao period primene dodatno narušava i

horizontalnu pravičnost u oporezivanju. Premda je prestala praksa da se ne utvrđuje i ne

plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2008. i

2009. godinu, ali isti se nije plaćao ni prethodnih godina, počevši od 2004. godine,

27

nameće se pitanje kako će se i u budućnosti to sprovoditi. Oporezivanje dohotka

individualnih poljoprivrednih proizvođača osetljiva je stvar. Osnovni problem sa

oporezivanjem individualne poljoprivredne delatnosti i poljoprivrednika (hard-to-tax

grupa) standardnim porezom na dohodak proističe iz sledećih činjenica56: često ne znaju

složene poreske propise, uglavnom ne vode knjige, odnosno računovodstvo, veliki ih je

broj, a dohodak često nizak, pa poreska uprava obično nema interesa da zbog malog

izgubljenog iznosa poreza pravi velike i skupe akcije kontrole, često prodaju robu za

gotovinu, pa bi knjigovodstvo, i prisiljeni, bilo netačno, zbog gotovinskog načina

poslovanja, ni porez po odbitku nije realan i sl

Svi ovi elementi važe i u Srbiji i komplikuju svaku ideju ili pokušaj oporezivanja

poljoprivrednika porezom na stvarni dohodak. Stoga se u Srbiji dohodak individualnih

poljoprivrednika pokušava zahvatiti porezom na katastarski prihod, koji se relativno

jednostavno obračunava i koji ne zavisi od stvarnog tekućeg dohotka poljoprivrednog

gazdinstva, ali koji poseduje brojne manjkavosti. Već smo naveli da preovlađajuće

cedularno oporezivanje u Srbiji ne obezbeđuje pretpostavke za vertikalnu pravičnost u

oporezivanju. Da bi se obezbedio i određeni stepen vertikalne pravičnosti i prikupljanja

dodatnih poreskih prihoda, uveden je korektivni element u vidu godišnjeg oporezivanja

dohotka, po progresivnim poreskim stopama, ali s obzirom da isti ne plaća ni 1 %

obveznika, apsurdno je detaljnije ga i analizirati. Ipak interesantno je navesti siromašan

sistem standardnih odbitaka, jer je to karakteristično za sintetičko oporezivanje, koji se

ogleda u:

1. neoporezivom minimumu za porez na zarade;

2. i dva standardna odbitka kod godišnjeg poreza na dohodak, član 88:

a. za poreskog obveznika - 40% od prosečne godišnje zarade po

zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez,

prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

b. za izdržavanog člana porodice - 15% od prosečne godišnje zarade po

zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez,

Ranije smo već naveli da je broj obveznika koji to plaća zbog relativno visokog

neoporezivog iznosa, potpuno obesmišljava vertikalnu pravičnost sistema oporezivanja

dohotka građana u Srbiji. Uvođenje neoporezivog cenzusa bruto zarade od 7.310 dinara

56 B. Begović et alia. Reforma poreskog sistema (2), Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2004. 39

28

mesečno predstavlja simbolični progresivni element. S jedne strane fiskalna situacija

možda ne dozvoljavala veći iznos neoporezivog cenzusa, ali postavlja se pitanje koliko

to komplikuje i onako težak obračun zarada. Postoje predlozi u stručnoj javnosti57 da se

to podigne na 25% do 40% prosečne bruto zarade, ali i taj simboličan iznos Fiskusa

možemo tumačiti samo kao „vatrogasnu intervenciju za smanjenje siromaštva“, jer

činjenica je da sa navedenim iznosom se ne može pokriti ni najskromnija potrošačka

korpa. Onaj deo obveznikovog dohotka, koji je neophodan za zadovoljenje njegovih

minimalnih egzistencijalnih potreba, mora biti izuzet iz poreskog zahvatanja. Ono što je

rezervisano za golu egzistenciju ne može biti raspoloživo58 za oporezivanje.

Zanemarivanje pomenutog postulata ujedno grubo kolidira i sa ustavnim principom

zaštite ljudskog dostojanstva, jer član 23. aktuelnog Ustava predviđa: „Dostojanstvo i

slobodan razvoj ličnosti - Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga

poštuju i štite.“

Činjenica je da svaki porez vrši određeno aktivno dejstvo na poreskog obveznika,

što zavisi od vrste poreza i njegovog intenziteta, jer on znači oduzimanje od njih jednog

dela viška u korist države. Iz tih razloga porez po svojoj definiciji ne može nikada biti

neutralan. U srpskom zakonu o porezu na dohodak diferenciran poreski tretman prihoda

iz različitih izvora, veliki broj izuzetaka od opšteg režima oporezivanja, „katalog od 26

vrsta prihoda socijalno-političke prirode“ – svakako negativno utiču na alokativnu

neutralnost poreza.

Za kraj analize o ovoj ceduli interesantno je navesti da se u finansijskoj

literaturi59, Srbija takođe navodi kao zemlja koja je 2003. godine uvela flat poreze, zato

što je u ovo vreme stopa poreza na dobit preduzeća bila 10%, koliko je iznosila i stopa

godišnjeg poreza na dohodak fizičkih lica i stopa poreza na prihode od samostalne

delatnosti.

8. Rezime

Porez na dohodak je neposredan i subjektan porez, koji građani najneposrednije

osećaju jer njegovom primenom dolazi do umanjenja njihovog dohotka i promene

materijalnog položaja. Efekti poreza na dohodak na ekonomsku strukturu su

mnogostruki i moraju se sagledavati u svetlu definisanih ciljeva fiskalne politike.

57 Mihail Arandarenko, Nikola Altiparmakov, Milojko Arsić u svojim radovima 58 M. Milošević, Zakon o porezu na dohodak građana u svetlu člana 91, stav 2 Ustava

Republike Srbije Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 56, br. 2, 2008, 308 59 A. Grecu, Flat Tax - The British Case, Adam Smith Institute workingpaper, London 2004. 12

29

Pitanja fiskalnih reformi su bila veoma složena, zadata unutrašnjim ograničenjima

tranzicije i spoljašnjim pritiscima velikih sila, ratovima, a poslednjih 20 godina i

međunarodnih finansijskih institucija. Fiskalni razvoj je kontinuiran proces, koju

nosioci fiskalne politike sprovode tokom dužeg vremenskog perioda prilagođavajući

poreski sistem zemlje dinamičnim faktorima ekonomske, socijalne i političke prirode.

Ipak sve ono što se decenijama i vekovima gradilo u razvijenim tržišnim privredama,

moralo se izgraditi u Srbiji za svega nekoliko godina.

Poreski sistemi savremenih država se međusobno razlikuju. Sve je to posledica

delovanja faktora, u dužem vremenskom periodu tj. usled različitih istorijskih,

društveno-političkih i ekonomskih okolnosti. Razumljivo je da mesto i uloga pojedinih

poreskih oblika i grupacija poreskih oblika drugačija u jednoj industrijski razvijenoj

zemlji od poreskog sistema onih koje su se nalazile u fazi tranzicije. Uvođenje

sintetičkog poreza na dohodak, sa kojim je Srbija kao i sve tranzicijske zemlje i

započele reformu „socijalističkih“ poreskih sistema, bilo je praćeno brojnim negativnim

efektima, kao što su mogućnost povećanja poreske evazije, odliv kapitala, usložnjavanje

postupka administriranja porezima i sl. Kao glavni cilj uvođenja globalnog oporezivanja

i progresivnih stopa u poreski sistem tranzicijskih država, opravdavalo se potrebom da

će se približiti savremenim poreskim sistemima razvijenih država. S obzirom da PDG

na nivou EU nije harmonizovan, Srbija kroz reforme tragale za takvom strukturom

poreza na dohodak koji im je, s jedne strane efikasan, a s druge strane, pružao optimalne

socijalne i redistributivne efekte. Slično su radile i druge tranzicijske zemlje, a sve su to

razlozi da većina od tranzicionih država nije uvela niti čist flat tax niti sintetički model

oporezivanja dohotka, već su sve izabrale poluhibridne modifikacije teorijskih modela.

Srbiju još uvek ne možemo okarakterisati kao tržišnu privredu, a u kom pravcu bi

se kretale reforme poreza na dohodak nije jednostavno dati odgovor, jer to pitanje je deo

jednog šireg pitanja kakav poreski sistem u Srbiji želimo. Naime ukoliko s jedne strane

posmatramo višegodišnju, ako ne i višedecenijski fiskalni značaj PDG u statistici javnih

finansija, PDG očigledno nije na lestvici prioriteta političkom estabišmentu, da se od

istog napravi fiskalno izdašan javni prihod. Saglasnost o tome da li je i kakva reforma

poreskog sistema potrebna, će dati smernicu ka tome da li praviti sistem u kome će se

zaštiti najsiromašniji i oporezovati bogatiji, i time uvesti istinsku progresivnu

pravičnost, ili pak dati prednost poreskoj konkurenciji i privlačenju novih investicija.

Bilo koju alternativu fiskus da odluči, zakon o PDG ne sme biti jedini propis koji treba

menjati i jedini instrument u ostvarenju toga. Naime istinsku vertikalnu pravičnost u

30

oporezivanju mora pratiti i reforma poreza na imovinu, koji je isto tako loše normiran.

Poreska osnovica se i kod poreza na imovinu dobija na osnovu loše definisane

procedure, koja onda dovodi do depresirane poreske osnovice, verovatno usled namere

isto tako vođenja „socijalne“ politike, iako se to čini bez eksplicitne zaštite siromašnih.

Poreze na imovinu možemo da posmatramo kao korektivni aspekt PDG, tj mogućnost

da se preko njega ispeglaju „nepravičnosti i propušteno u PDG“. U poreskom se

zakonodavstvu kao poreski objekti uzimaju prihod, dohodak i imovina. Imovina je

neutrošeni ili akumulirani dohodak koji je jednom već bio predmet oporezivanja – porezom

na dohodak. Stoga kada je dohodak pretočen u imovinu, dolazi do dvostrukog oporezivanja -

porezom na imovinu60. Slabe vlade nisu sposobne da izvedu ekonomske i fiskalne

reforme sa potrebnom obuhvatnošću i brzinom. Mnogo toga što nije na zadovoljavajući

način urađeno i što i dalje iziskuje duboke preobražaje pokazuje se kao u krajnjoj liniji

objektivno uslovljeno, tj. izazvano heterogenošću društva koja ga čini konfliktnom i

nestabilnom celinom61. Upravo to je razlog da se možda poreske vlasti Srbije odlučile

za neku treću alternativu status quo, s obzirom da sa neefikasnom poreskom

administracijom i nema prevelik manevarski prostor. Čak 11 godina posle demokratskih

promena, Srbija i dalje nema jedinstven registar poreskih obveznika62. A ako uz to

dodamo da rad na crno (gde se ne plaća ni PDG ni pripadajući doprinosi) u Srbije

„cveta“, pri čemu prednjače grane u trgovini, ugostiteljstvu i građevinarstvu, uvođenje

sintetičkog koncepta oporezivanja bi bila drsko hrabra odluka63. S druge strane,

proporcionalni porez na dohodak građana je u raznim varijantama najšire primenjen u

evropskim zemljama u tranziciji. Ovaj poreski oblik pokazao se naročito pogodnim za

zemlje koje nemaju modernu i efikasnu poresku administraciju, gde je poreski moral

nizak, a koje uz to jednostavnim poreskim sistemom teže da privuku što više stranih

investicija.

Evazija i siva ekonomija su realnost u Srbiji, npr pitanje je koliki je procenat

savesnih zakupodavaca koji prijave prihod od nepokretnosti, a u slučaju uvođenja

progresivnog oporezivanja na dohodak fizičkih lica, svakako da tek tada obveznici ne bi 60 N. Žunić Kovačević, Trebaju li nam promjene u nekim aspektima oporezivanja (nepokretne)

imovine, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta Rijeci v. 28, br. 1, Rijeka, 2007. 5 61 Lj. Madžar, Mehanizmi mobilizacije i alternative alokacije javnih sredstava, MFIN Srbije, Studija br.1, Beograd, 2008. 1 62 Saopštenje Poreske uprave Srbije od 18.10.2011. godine na http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/index.jsp?page=saopstenja/saopstenje.jsp&sid=3238 63 Kako su to grane u kojima se zapošljava nisko kvalifikovana radna snaga, poreskim vlastima Srbije bi to trebalo da bude prevashodno signal da se pri reformi poreza na dohodak smanji fiskalno opterećenje zarada, kako bi uvele te obveznike u legalne tokove

31

rizikovali da pređu u viši poreski razred, prijavom tog poreza. Najbogatiji poreski

obveznici bi svakako na progresivno oporezivanje prihoda od kapitala, reagovali

realokacijom kapitala u druge države. Ne potvrđuje li tu tezu i činjenica da se gotovo

svake godine objavi da je u Srbiji najviši porez prijavilo fizičko lice, (neretko

egzotičnog zanimanja – kontrolor leta npr. za 2009. godinu ili novosadski profesor u

2010. godini) koje je imalo tu „nesreću“ da većinu prihoda ostvaruje preko prihoda od

rada, a ne „tajkuni“ koje neretko viđamo na rang listama najbogatijih u regionu. Imajući

u vidu iskustva tranzicijskih zemalja i prepreke implementaciji progresivnog

oporezivanja, kao što su povećanje poreske evazije, odliv kapitala, usložnjavanje

administriranjem PDG u uslovima nedovoljno moderne poreske administracije, svakako

bi bilo poželjno implementirati proporcionalni porez. Imajući u vidu svetska iskustva i

regionalni trend jedinstvenih poreza na dohodak, bilo bi kontraproduktivno postojeći

poreski sistem u Srbiji dodatno komplikovati uvođenjem sintetičkog poreza. Uvođenje

sintetičkog poreza na dohodak fizičkih lica podrazumevao bi porast broja poreskih

prijava i rast troškova administriranja ovog poreskog oblika. Uvođenje proprcionalnog

poreza s druge strane, nosi veliko iskušenje za reformatore PDG u Srbiji, kako da

objasni građanima da bogataši neće biti zahvaćeni novom poreskom reformom onoliko

koliko bi mnogi (većina građana, čitaj glasača) voleli da vide.

PDG u Srbiji ne ostvaruje ni vertikalnu ni horizontalnu pravičnost, a po fiskalnoj

izdašnosti zaostaje za razvijenim poreskim sistemima. Uvidom u zakonska rešenja iz

druge polovine XX veka, može se tužno zaključiti da je kombinovani sistem

oporezivanja u Srbiji identičan zakonskim rešenjima od pre nekoliko decenija, a da se

samo terminologija prilagodila novim društveno političkim okolnostima. Imajući u vidu

iskustva tranzicijskih zemalja i prepreke implementaciji progresivnog oporezivanja, kao

što su povećanje poreske evazije, odliv kapitala, usložnjavanje administriranjem PDG u

uslovima nedovoljno moderne srpske poreske administracije, svakako bi bilo poželjno

implementirati proporcionalni porez. Na evaziju poreza bi svakako destimulativno

delovalo širenje poreske osnovice, ali time bi ujedno ojačala neutralnost poreskog

sistema i obezbedila bi se nedostajuća horizontalna pravičnost u oporezivanju. Reforma

PDG u Srbiji neće biti jednostavan zadatak, s obzirom da se njime želi ostvariti

konkurentno fiskalno okruženje, no u isto vreme taj porez na dohodak treba da bude

pravičan i jednostavan za primenu.

32

Abstract

The transition countries have faced great challenges while forming new and

strong structures of the taxation system. In this context, the effects of the personal

income tax (further PIT) reform are shown in the light of the overall fiscal reforms in

these countries and their efforts to achieve the simplest taxation system possible. PIT

represents the core of the modern taxation systems of the developed market economies,

because it is, in regard to balance, one of the most important tax forms which at the

same time enables the achievement of different non-fiscal taxation goals. Fiscal reforms

carried out in Serbia were quite late due to non-economic reasons and the seriousness

and the need of a dynamic approach to the reforming processes is still present.

Unfortunately, Serbia has not dared yet to start the crucial reforms of the PIT, although

there are many options at its disposal. And according to both the experiences of the

transition countries and the economic effectiveness the most suitable way would be the

proportional income tax.

Key words: Personal income tax in Serbia, transition, fiscal reform, standard and

nonstandard deductions, Flat personal income tax, horizontal and vertical equity in

taxation

9. Literatura

1. Andrei Grecu, Flat Tax — The British Case, Adam Smith Institute, London 2004;

2. Boris Begović, Milica Bisić, Gordana Ilić Popov, Boško Mijatović, Dejan Popović, Reforma poreskog sistema, Centar za liberalno demokratske studije, knjiga, Beograd 2004.

3. Božidar Cerović, Napredak u tranziciji, inicijalni uslovi i privreda Srbije, teme 2/2009 Časopis za društvene nauke TM G. XXXIII Br. 2 Niš april - jun 2009.

4. Božidar Raičević, “Finansiranje opštih društvenih potreba u Republikama u

Autonomnim pokrajinama”, Jugoslovenski pregled, mart, 1983. 5. Branko Horvat, Economic Policy in the Post-War Period: Problems, Ideas,

Institutional Developments, The American Economic Review, Vol. 61, No. 3, Part 2, Supplement, Surveys of National Economic Policy Issues and Policy Research (Jun., 1971);

6. David F. Burg, A World History of Tax Rebellions: An Encyclopedia of Tax

Rebels, Revolts, and Riots from Antiquity to the Present, monografija, New York: Routledge, 2003;

7. Dejan Popović i Svetislav Kostić, Ugovori o izbegavanju dvostrukog

oporezivanja – pravni okvir i tumačenje, monografija, Cekos in, Beograd. 2009.

33

8. Dr Dieter Brümmerfoff, Knjiga Javne finansije, VII izdanje, R. Oldenbourg Verlag München-Wien, MATE-za hrvatsko izdanje, Zagreb 1996. godine

9. Grupa autora, Ekonomski rečnik, Monografija ekonomskog fakulteta Beograd, Beograd, 2001;

10. Grupa autora: D. Popović, B. Raičević, Đurađ Novaković, Milan Kovačević, Milovan Stepanović Komentar zakona o porezu na dohodak građana (Beograd 1992) PIM „Nomos“, Beograd, 1992;

11. Ksente Bogoev, Aktuelna pitanja poreskog sistema i politike – opredeljenja i

problemi, Financijska praksa 5-6/1984, Institut za javne financije, Zagreb, 1984. 12. Lemajić Nenad, Agrarni odnosi i razvoj poljoprivrede u Sremu polovinom XVI

veka, časopis Istraživanja, br. 15; Filozofski fakultet - Institut za istoriju, Novi Sad, 2004;

13. Miljković-Katić Bojana, Poreska politika ustavobranitelja, Istorijski časopis, br. 57, Beograd, 2008,

14. Miodrag Arsić, Međunarodno ulaganje kapitala, Finansije, Časopis za teoriju i praksu finansija, br. 1-6/2005. Beograd;

15. Nikola Mijatović, Razmatranje teorijskih pristupa osnovnim institutima

uređenja oporezivanja dohotka, Rev. soc. polit., god. 14, br. 3-4, Zagreb 2007 16. Nikolić Pavle S. Raspad jugoslovenske federacije, Arhiv za pravne i društvene

nauke, vol. 79, br. 2, Beograd, 1993; 17. Trkulja Milivoje T. Faktori i ograničenja fiskalne reforme iz 1991. godine u

Republici Srbiji, Finansije, vol. 48, br. 7-8, Beograd, 1993. 18. Zdravko Petak, Ekonomska pozadina raspada socijalističke Jugoslavije, Centar

za politološka istraživanja, Zbornik, Dijalog povjesničara / istoričara 9, Zagreb, 2004.

Propisi64

1. Zakon o porezu na dohodak građana (Sl. glasnik RS br. 24/01, 80/02... 91/11); 2. Osnovni zakoni o društvenom doprinosu i porezima (Sl. list FNRJ br. 1/52); 3. Zakon o porezu na lični prihod građana (Sl. list FNRJ br. 24/60, Sl. list SFRJ br.

52/63); 4. Osnovni zakon o doprinosima i porezima građana (Sl. list SFRJ br. 32/64, 37/64,

52/66, 15/67, 31/67, 54/67, 32/68, 55/69, 56/69, prestao da važi: 13/70); 5. Zakon o porezima i doprinosima građana (Sl. glasnik SRS br. 60/89, 12/90,

47/90, Sl. glasnik RS br. 44/91, prestao da važi: 76/91); 6. Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima (Sl. glasnik RS br. 76/91, 41/92,

18/93, 22/93, 37/93, 67/93, ...,33/04, 135/04, prestao da važi: 54/09); 7. Zakon o kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda (Sl. glasnik RS br. 76/91,

20/93, 37/93, ... 34/01, prestao da važi: 80/02); 8. Zakon o porezu na dohodak građana (Sl. glasnik RS br. 43/94, 74/94...prestao da

važi: Sl. glasnik RS br. 24/01, 84/02); 9. Ustav: Knjažestva Serbije (Obnarodovan br. 0/1835), za Kraljevinu Srbiju

(Obnarodovan br. 0/1903), Ustav Kraljevine Jugoslavije (Sl. novine Kralj. Jugoslavije br. 200/1931), Ustav SFRJ (Službeni list SFRJ, broj 9, 1974); Ustav Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 98/06);

64 Dostupnost normativnih akata (posebno dragocenih iz 19. i 20. veka) omogućena zahvaljujući programu Ekspert - digitalne baze propisa, službenih mišljenja, sudske prakse i modela akata Republike Srbije http://www.cekos.rs/program-ekspert

1

мр Невена Словић

адвокат, консултант за порезе

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН И ПОДСТИЦАЈИ ЗА УЛАГАЊЕ У

ХАРТИЈЕ У ВРЕДНОСТИ У СРБИЈИ

Апстракт Узимајући у обзир пореске подстицаје код улагања, као и све остале пореске олакшице Србија би, са аспекта пореског третмана страних улагања, требало да представља једну од најатрактивнијих инвестиционих локација у региону. Нажалост, показало се да порески подстицаји као фактор привлачења страних директних инвестицја долазе од изражаја тек пошто је створена повољна инвестициона клима постматрано са становишта других (непореских) фактора.

Кључне речи хартије од вредности, порези, берзе, инвестиције, опорезивање хартија од вредности, порези у Србији, порески подстицаји улагања

1 Приказ пореских подстицаја данас

Земље у транзицији у многоме зависе од увоза иностраног капитала, односно

иностраних инвестиција, па у Србији, као и свуда у свету, порески подстицаји се

користе за изградњу конкурентности у сфери фискалног система а предмет су

обухвата следећих законских прописа:

• Закон о порезу на добит правних лица,1

1 („Службени гласник РС“, број 25/01,80/02,43/03 84/04, 18/10 )

2

• Закон о порезу на доходак грађана,2

• Закон о порезу на имовину3

• Закон о пореском поступку и пореској администрацији4

1.1 Порески подстицаји на основу Закона о порезу на добит

правних лица

У систему пореза на добит у Србији постоји веома разгранат скуп пореских

олакшица чији је циљ између других и подстицање инвестиција. Порески

подстицаји садржани у Закону односе се на висину пореске стопе, пореска

ослобађања и порески кредит а ми за потребе овог рада издвојамо следеће који

се односе на

• стопу пореза на добит - Србија има номиналну стопу пореза на добит

правних лица која је једнобразна и пропорционалана, и износи 10%. 5

Пореске олакшице код пореза на добит постоје и у другим државама, али

нису широко постављене као у Србији. Тако, у Чешкој Републици, за

одређене категорије предузећа, постоје ослобођања од плаћања пореза на

добит у периоду од 10 година. У Хрватској, постоји снижена стопа пореза на

добит, за предузећа у одређеним делатностима. Хрватска (20%) и

Естонија(24%) имају највише стопе пореза на добит а најмању Црна Гора(

9%).

• Пореска ослобађања- Пореска ослобађања су један од најчешћих,

општих подстицаја, који се користе у земљама у развоју, без обзира што

2 („Службени гласник РС“ број 24/01, 80/02 , 135/04,62/06, 65/06, 31/09,44/09, 18/10)

3 ("Службени гласник РС", број 26/01, 45/02 - СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07- 5/2009)

4 („Службени гласник РС“ број 80/2, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09)

5 чл.39 Закон о порезу на добит правних лица

3

нису посебно омиљена у ЕУ.6 И поред тога, она се користе у разним

облицима, у разним земљама, и анализе указују на постојање различитих

критеријума у њиховој примени.

• Порески обвезник, који у складу са прописима о олакшицама при

инвестирању у привреду Републике Србије, ради на територији од посебног

интереса за Републику Србију, ослобођен је плаћања пореза на добит у току

5 година.7

Новим изменама и допунама Закона порески обвезник је пак, ослобођен

плаћања пореза према утврђеној висини инвестиционих улагања и броју

новозапослехих радниха на неодређено време, у периоду од десет година

сразмерно том улагању.8

Ослобађање од пореза је применљиво ако су испуњени законом прописани

услови, почевши од прве године када се оствари опорезив доходак.

• Ослобођење од пореза за концесије- Страни инвеститор може

самостално, или заједно са домаћим или страним инвеститорима да оснује

предузеће или купи акције постојећег предузећа. Страни инвеститор може

на основу Уговора о концесији да користи природне ресурсе или јавна

добра, или да обавља активности од општег значаја. Страни инвеститор

може добити концесију за изградњу, руковођење или пренос одређених

пројеката, производних постројења или капацитета, као и за

инфраструктурне или комуникационе објекте. Концесионо предузеће

ослобађа се плаћања пореза на добит на рок до пет година од дана

уговореног завршетка концесионог улагања у целини. Уколико предузеће,

коме је додељена концесија, у периоду док још није окончано инвестиционо

улагање, почиње да остварује добит, та добит не подлеже опорезивању кроз

порез на добит правних лица.

6 У EУ се сматра да пореска изузећа нараушавају тровину и нису замена за транспарентно и делотворно

окружење, узимајући, при том, у обзир, да су нетачни и неодређени облик подстицаја.

7 чл.50б Закон о порезу на добит правних лица

8 чл.50а Закон о порезу на добит правних лица

4

• Порески кредит. Порески кредит је јаснији облик пореског подстицаја,

где предузећа у одређеним областима (која су установљена као национални

и регионални приоритети), сразмерно својим трошковима, имају законско

право на додатне пореске кредите, који имају нето ефекат на смањење

пореских обавеза предузећа.

1.2 Порески подстицаји на основу Закона о порезу на доходак

грађана 9

Порез на доходак физичких лица представља облик директног пореза, који, иако у

неразвијеним државама, има скромнији значај од индиректних пореза,

представља један од основних критеријума просуђивања о пореском терету и

пословној клими у одређеној држави.10

Србија је протеклих година пружила значајне пореске подстицаје за инвестирање.

Порески подстицаји за улагање конципирани су уз уважавање фактора пореске

конкурентности у региону. Позитиван аспект ове реформе представља и ослањање

на инвестициони порески кредит, с обзиром да је ефекат овог подстицаја пре

свега усмерен на нове инвестиције, за разлику од снижења стопе пореза на добит,

која линеарно пружа погодности и власницима већ постојећег капитала.

Србија је у намери да у условима светске финансијске кризе, подстакне штедњу у

банкама и трговање на берзи хартијама од вредности донела Закон о

привременом изузимању од опорезивања порезом на доходак грађана одређених

врста прихода.11

У складу с одредбама тог Закона, физичка лица, било да су у питању резиденти

или нерезиденти, нису била у обавези плаћања пореза на камате на штедњу,

9 („Службени гласник РС“, број 25/01,80/02,43/03 84/04, 18/10 )

10 Раичевић, Б., Ранђеловић, С. "Да ли су порези у Србији високи", Индустрија 1/2008.

11 (“Сл гласник“ РС бр. 5/2009)

5

пореза на капиталну добит за трговање хартијама од вредности и пореза на пренос

апсолутних права за трговање хартијама од вредности за пословну 2009. годину.

Узимајући у обзир пореске подстицаје код улагања, као и све остале пореске

олакшице, Србија у овом тренутку, са аспекта пореског третмана страних улагања,

представља једну од најатрактивнијих инвестиционих локација у региону.

Нажалост, показало се да порески подстицаји као фактор привлачења страних

директних инвестиција долазе до изражаја тек пошто је створена повољна

стабилност окружења, посматрано са становишта других (непореских) фактора.

2 Порески аспект улагања у хартије од вредности

Досадашња искуства земаља у развоју указују на значајну улогу пореске политике

у осигуравању тражње за хартијама од вредности. У већини тих земаља пореска

политика није неутрална према различитим облицима финансијских

инструмената.

Порески систем често фаворизује банкарске депозите у односу на хартије од

вредности.

Уколико се жели постићи бржи развој тржишта капитала требало би се

руководити неутралном пореском политиком када је у питању опорезивање

финансијских инструмената. Порески подстицаји би требало да буду намењени

пре свега појединцима а не институционалним инвеститорима и другим

финансијским посредницима.

У циљу развоја тржишта капитала земље у развоју користе различите модалитете

подстицаја за своје резидетне прописивањем делимичног или потпуног

ослобађања од пореза на камате, дивидедне и капиталне добитке као и применом

посебних подстицаја приликом куповине акција од стране запоселних у поступку

приватизације, ослобађање пореза на наслеђене хартије од вреднсоти и сл. Земље

6

у развоју користе врло разуличита правила за подстицај страних инвеститора као

купаца хартија од вредности. Прихватајући захтеве инвеститора у погледу

несметане репатријације капитала и профита као и конверзије средстава у страну

валуту многе земље у развоју су врло успешно укуључиле стране портфолио

инвестиције у развој свог тржишта капитала.

Србијa као и друге земље настоји да унапреди порески систем у циљу стварања

модернијег, правичнијег и подстицајног пореског система што је започетом

реформом пореског система условило велик број промена пореског система Србије

у последњој деценији.

2.1 Порески третман хартија од вредности

Порески систем у Србији реформисан је неколико пута током претходне деценије с

циљем да се снижавањем пореских стопа и одобравањем олакшица створи што

атрактивнији амбијент за домаће и стране инвеститоре.

Сагледавајући целину пореских реформи можемо оценити да је интензитет

реформи био различит код различитих пореза као и да се нису спроводиле

истовремено и свеобухватно пореске реформе што имплицира неконзистентан

порески систем регулативе која тангира хартије од вредности.

Када се има у виду да је до 2007. године, поседовање акција било опорезивано

порезом на имовину а да је тек изменама и допунама закона о порезу на имовину

2009. године укинута обавеза плаћања пореза на пренос апсолутних права као и

порез на наслеђе и поклон на хартије од вредности можемо закључити да порески

систем свакако није подстицајно деловао на овај облик инвестирања у функцији

развоја финансијског тржишта .

Будући да се привреда Србије налази у транзицији, за развој тржишта хартија од

вредности стварање услова да оно постане атрактивно за инвеститоре (домаће и

стране) од посебног је значаја порески третман хартија од вредности а с тим у вези

и висина стопе пореза које се примењују на принос који те хартије доносе својим

7

власницима, имајући у виду да на овом степену развоја финансијског тржишта

мере пореског подстицаја би примарно требало да буду у функцији развоја

тржита а не искључиво у функцији обезбеђења фискалних прихода.

Поред акција на финансијском тржишту су у протеклих десет година присутне и

друге хартије од вредности, пре свега, обвезнице девизне штедње грађана које су

на основу изворног закона о њиховој дистрибуцији ослобођени свих пореских

обавеза што је ову хартију додатно учинило атрактивном за инвеститоре и свакако

поспешило развој финансијског тржишта.

Анализирајући досадашњу пореску регулативу некозистентни приступ пореског

третмана хартија од вредности огледа се у појави различитих пореских

импликација промета дужничких хартија од вредности који се манифестовао у

две пореско правне манифестације промета истих:

1. прва се односи на хартије од вредности ( обвезнице и записи трезора) које

су у зависности од издаваоца (држава) биле изузете од пореских обавеза у

секундарном промету и

2. друга, која се односи на корпоративне обвезнице (у зависности од издаваоца

који не спадају у круг лица која су законом изузета у том својству) а које су

све до 2009. године у секундарном промету биле подложне опорезивању

порезом на пренос апсолутних права, иако су у питању дужничке хартије од

вредности које због своје правне природе не би требало да буду предмет

наведеног пореског оптерећења , поред свакако и других разлога условило је

да се ова врста хартије на финансијском тржишту Србије не појави до сада.

Такође уочавамо, када је у питању порез на капитални добитак, постојање

различитог пореског третмана који се огледа у примени различите пореске стопе

у зависности да ли је порески обвезник нерезидентно правно или физичко лице а

резидент је земље са којом имамо потписан билатерални споразум о избегавању

двоструког опорезивања или пак нисмо потписници истог.

8

2.2 Опрезивање преноса права на хартијама од вредности

Пореским аспектом инвестирања правних и физичких лица у хартије од вредности

обухваћени су следећи прописи

• Закон о порезу на добит(предузећа) правних лица,12

• Закон о порезу на доходак грађана,13

• Закон о порезу на имовину14

• Закон о девизном пословању15

3 Физичко лице као порески обвезник

Законом о порезу на доходак грађана уређено је опорезивање хартија од

вредности приликом:

• преноса права на хартијама од вредности - порезом на капитални

добитак;

• коришћења права из хартија од вредности - порезом на приход

физичког лица од капитала

Опорезивање прихода од капиталног добитка који остварују физичка лица

уређено је Законом о порезу на доходак грађана16 у даљем тексту: Закон, као и

подзаконским актима (Правилником о обрасцима пореских пријава за

утврђивање пореза на приходе грађана17 и Правилником о критеријумима за

12

(„Службени гласник РС" број 25/01,80/02,43/03, 84/04, 18/10 )

13 („Службени гласник РС“ број 24/01, 80/02 ,135/04 ,62/06 ,65/06 ,31/09 ,44/09, 18/10)

14 ("Службени гласник РС" број 26/01, 45/02 - СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07- 5/2009)

15 ("Службени гласник РС“ бр. 62/06)

16 („Службени гласник РС“, бр.24/200180/02 , 135/04, 62/2006, 65/2006 – исправка, 31/2009,44/2009, 18/2010)

17 („Службени гласник РС“, бр.7/2004 ,19/07, 20/10)

9

остваривање права на ослобођење од плаћања пореза на капитални добитак18, у

даљем тексту.

Опорезивање прихода од капиталног добитка уређено је одредбама чл.72 до 80.

Закона.

Сходно чл. 72 закона, капиталним добитком сматра се приход који обвезник

оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду између осталог удела у

имовини правних лица, акција и осталих хартија од вредности , осим дужничких

хартија од вредности.

Порески обвезник је физичко лице –резидент Републике Србије који на

територији Србије има пребивалиште или центар пословних и животних интереса,

односно на територији Србије непрекидно и са прекидима борави 183 или више

дана упеироду од 12 месецеи који почиње или се завршава у односној пореској

години.19

Обвезник пореза је и физичко лице – нерезидент за приходе остварене на

територије Републике Србије.

3.1 Нерезидент као порески обвезник

Нерезидент – физичко лице обвезник је пореза на капитални добитак ако

оствари позитивну разлику између продајне и набавне вредности хартија од

вредности преносом уз накнаду на територији Републике, независно од

чињенице да ли купац хартија од вредности резидентно или нерезидентно

физичко или правно лице, осим ако међународним уговором о избегавању

двоструког опорезивања није другачије уређено.

Када је у питању нерезидентни порески обвезник – физичко лице, пореско

правне импликације заснивају се на утврђивању и примени одредби

18

(„Службени гласник РС, бр.38/2001)

19 (чл. 7 Закона о порезу на доходак грађана )

10

билатералних међународних уговора о избегавању двоструког опорезивања који

су закључени између Републике Србије и других држава и који то питање уређују

на другачији начин у односу на националне прописе.

Имајући у виду постојање различитог пореског третмана опорезивања капиталне

добити остварене по основу продаје акција и других хартија од вредности

нерезидентног физичког лица као продавца, свакако је неопходно да се

претходно утврди да ли са државом чији је он резидент Србија има закључен

уговор о избегавању двоструког опорезивања, као и какво је решење опорезивања

превиђено тим уговором.

Поред наведених могућа је и сасвим друга пореско правна импликација и то у

случају када приход од капиталног добитка од продаје хартија од вредности

остварује нерезидент државе са којом није закључен уговор о избегавању

двоструког опорезивања. Тада се капитални добитак који је остварен на

територији Републике Србије опорезује у складу са националним законодавством,

односно, у складу са одредбама Закона о порезу на доходак грађана. Нерезиденти

као порески обвезници своје пореске обавезе извршавају посредством пореског

пуномоћника.

Порески пуномоћник је лице које у границама добијеног пуномоћја, у име и за

рачун пореског обвезника извршава послове у вези са пореским обавезама

обвезника (прима пореске акте, подноси пореске пријаве, плаћа порез и др.).

Наиме, према члану 14. Закона о пореском поступку и пореској

администрацији20, порески обвезник – нерезидент Републике који нема сталну

пословну јединицу на територији Републике, односно, који остварује приходе

или стиче имовину на територији Републике ван пословања своје сталне

јединице, дужан је да у року од 10 дана од дана почетка остваривања прихода,

20

(Сл. гласник РСрбије 80/2002, 84/2002 - исравак, 23/2003, исправак, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 61/2007,

20/2009)

11

односно стицања имовине подложне опорезивању на територији Републике,

обавести Пореску управу у седишту о лицу које је његов порески пуномоћник.

Пореска основица

Капитални добитак је приход остварен као разлика између продајне цене хартије

од вредности и њихове набавне вредности усклађене са одредбама Закона.

За сврхе одређивања капиталног добитка, набавном ценом се сматра цена по којој

је хартију од вредности стекао обвезник пореза, односно цена коју одреди порески

орган у складу са Законом.

У вези са утврђивањем набавне вредности хартија од вредности Закон прави

разлику да ли је реч о хартијама од вредности које се котирају на берзи и које се не

котирају на берзи.

Код хартија од вредности које су котиране на берзи, набавном ценом се

сматра цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно ако то не

учини, најнижа забележена цена по којој се трговало у периоду од годину дана

који претходи продаји хартија од вредности.21

Код хартија од вредности које се не котирају на берзи, набавном ценом

сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно ако то не

учини, набавном ценом сматраће се њена номинална вредност.

Набавна цена утврђена на претходно наведени начин усклађује се тако што се

увећава индексом раста цена на мало од дана стицања до дана продаје,

према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Од 27/3/2010 године последњим изменама и допунама Закона порписнао је да се

за хартије од вредности које су котиране на берзи, а чија је набавна цена утврђена

као најнижа забележена цена по којој се трговало у периоду од годину дана који

21

чл. 74. Закона о порезу на доходак грађана

12

претходи продаји хартије од вредности, ревалоризација набавне цене врши од

наредног дана од дана кад је забележена најнижа цена по којој се трговало до дана

продаје.

У вези са утврђивањем набавне вредности хартија од вредности, Закон познаје и

утврђује одређене специфичне случајеве стицања ( када су стечене поклоном или

уговором о доживотном издржавању односно ако је поклонодавац или оставиоц

хартије од вредности стекао пре 24. јануара 1994 године). 22

У ситуацији када је разлика између продајне и усклађене набавне цене хартија

од вредности негативна, реч је о капиталном губитку.

Капитални губитак остварен продајом једног права, удела или хартије од

вредности, може се пребити са капиталним добитком оствареним продајом другог

права, удела или хартије од вредности у истој години.

Ако се и после пребијања искаже капитални губитак, допуштено је његово

пребијање у наредних пет година на рачун будућих капиталних добитака.

Пореска стопа

На пореску основицу коју чини разлика између продајне и усклађене набавне цене

примењује се стопа пореза на капитални добитак од 10%.

Порез на капитални добитак утврђује решењем надлежни порески орган, на

основу података из пореске пријаве, односно података којима располаже порески

орган, а плаћа се у року од 15 дана од дана достављања решења о утврђивању

пореза.23

Закон познаје и случајеве који се односе на ослобађање наведене пореске обавезе

наиме, капитални добитак се не утврђује и не опорезује24 код преноса права на

22

Чл. 75 Закона о порезу на доходак грађана

23 (чл. 115. и 118. Закона)

24 (чл. 72а Закона о порезу на доходак грађана)

13

хартије од вредности ако се пренос врши између брачних другова и крвних

сродника у правој линији, и ако се пренос врши између разведених брачних

другова, а у непосредној је вези са разводом брака као и у случају када је

обвезник-физичко лице хартију од вредности коју продаје, држао у свом портфељу

пре 24. јануара 1994. године.25

4 Опорезивање права из хартија од вредности

Приходе од капитала могу да остваре физичка и правна, резидентна и

нерезидентна лица.

Приходи од капитала могу се остварити како на територији Србије тако у страној

држави а порески третман ових прихода се разликује у зависности од тога ко их

остварује и где их остварује.

Приходом од капитала према одредби чл. 61 Закона о порезу на доходак грађана

сматрају се између осталих и

- камате по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по виђењу) и

по основу дужничких и сличних хартија од вредности;

- дивиденде и удели у добити;

Обвезник пореза је физичко лице резидент и нерезидент које оствари приход

од капитала.

Порез на приходе од капитала представља порез по одбитку што значи да је

исплатилац прихода дужан да обрачуна, обустави и уплати порез у име и за рачун

обвезника.

КАМАТА

25

(чл. 72 т.7 Закона о порезу на доходак грађана

14

У складу с одредбама Закона26 камата се одређује као приход од капитала који

физичко лице оствари по основу зајма, штедних и других депозита и по основу

дужничких хартија од вредности уколико исти није обухваћен прописаним

пореским ослобађањем - по основу дужничких хартија од вредности( у смислу

прописа којима је уређено тржиште хартија од вредности и других финансијских

инструмената, чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица

локалне самоуправе или Народна банка Србије).

Каматом се сматра и део прихода остврен код отуђења или откупа дисконтне

дужничке хартије од вредности који представља разлику између набавне и

продајне цене, односно, између набавне и откупне цене дисконтне дужничке

хартије од вредности.

Код купонске дужничке хартије од вредности каматом се не сматра онај део

разлике у цени који представља капитални добитак.

У закону је прописано да ће питање камате и капиталног добитка бити ближе

уређено подзаконским актом који није донет до момента израде овог рада.27

На камату остварену по основу дужничких хартија од вредности/ раније зајма/

чији је издавалац Република, Аутономна покрајна, јединица локалне самоуправе и

Народна банка Србије не плаћа се порез на приходе од капитала

Основица пореза је бруто приход од камате

Порез се плаћа по стопи од 10%.

Када је у питању порески обвезник нерезидентно физичко лице као

претходно треба утврдити да ли је он држављанин земље са којом Србија има

закључен билатерлани споразум о избегавању двоструког опорезивања као и

какво је решење опорезивања предвиђено тим уговором.

26

(чл. 61 Закона о порезу на доходак грађана)

27 (чл. 61 Закона о порезу на доходак грађана)

15

Да би приликом опорезивања по одбитку применила стопа прописана

Међународним уговором неопходно је да нерезидент прималац камате пружи

доказ о резидентности државе са којом је Србија закључила билатерални уговор

на прописаном обрасцу као и да достави доказ да је стварни власник прихода по

основу камате(прилаже се документ из којег се види основ исплате камате-

уговор, извод из Централног регистра депоа и клиринга хартија од

вредности).Уколико наведни услови нису испуњени, опорезивање резидента из

државе с којом је потписан билатерлни споразум врши се у складу с прописима

Србије.

Ако камате остварују нерезидентна физичка лица из држава са којим није

закључен међународни уговор о избегавању двоструког опорезивања, исплатилац

прихода примењује одредбе националног законодавства и обрачунава порез по

одбитку на бруто приход од камате у износу од 10%.

ДИВИДЕНДА

Дивиденде су приходи по основу власништва над капиталом привредног

друштва.

Имајући у виду да су дивиденде увек везане за добит привредног друштва и за

расподелу добити, приход од капитала по овом основу опорезује се по одбитку а

обавеза плаћања настаје даном исплате дивиденде а не даном када је донета

одлука о исплати дивиденде.

То значи да и приликом исплате међудивиденде у току године а која се врши у

складу с одредбама Закона о привредним друштвима28 настаје обавеза плаћања

пореза на дивиденде.

С аспекта Закона, када је у питању опорезивање дивиденди које остварују физичка

лица резидентни и нерезиденти су изједначени.

28

("Сл. гласник Р. Србије" бр. 125/04)

16

Опорезиви приход од капитала чини бруто дивиденда по стопи од 10%.

4.1.1 Дивиденде које остварују нерезидента физичка лица

За нерезиденте физичка лица који су резиденти државе с којом је закључен

билатерални уговор уз пружање прописаних доказа примењују се одредбе тог

уговора у делу који се односи на уговорену стопу пореза , док основицу за обрачун

пореза чини бруто износ дивиденде прописан међународним уговорима .

Када дивиденду остварују нерезидентна физичка лица из држава са којима није

закључен Међународни уговор о избегавању двоструког опорезивања, они у

пореско правном статусу уживају исти третман као и резидентни физичка лица

Србије. Дакле, основица пореза је бруто приход од дивиденде а прописана стопа је

10%.

4.2 Правно лице као порески обвезник

4.2.1 Опорезивање капиталних добитака нерезидентних правних лица

Плаћање пореза на капитални добитак који остваре правна лица уређено је

Законом о порез на добит правних лица.29

Члан 3. Закона одређује да "нерезидентног обвезника - правно лице које је

основано и има седиште стварне управе и контроле ван територије Републике."

Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари продајом акција и

осталих хартија од вредности, осим обвезница издатих у складу са прописима

којима се уређује измирење обавеза Републике Србије по основу зајма за

привредни развој, девизне штедње грађана и дужничких хартија од вредности

29

("Службени гласник РС“, број 25/01, 80/02, 43/03 84/04, 18/10)

17

чији је издавалац Република, Аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе

и Народне банке Србије.30

Обвезник који продајом акција и осталих хартија од вредности оствари већу

продајну цену од набавне, утврђује капитални добитак, а ако је продајна цена

мања од набаве, утврђује капитални губитак.

Код хартија од вредности којима се тргује на организованом тржишту , у

смислу Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских

инструмената, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно

плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију, најнижа тржишна

остварена у периоду од годину дана који претходи продаји хартија од вредности

или у периоду трговања уколико се трговало краће од годину дана.31

Код хартија од вредности којима се не тргује на организованом тржишту,

набавном ценом сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену,

односно ако то не учини, набавном ценом сматра се њена номинална вредност.

Закон о порезу на добит правних лица утврђује обавезу плаћања пореза на

капитални добитак нерезидентном правном лицу незвисно од тога да ли је купац

акција односно осталих хартија од вредности резидентно или нерезидетно правно

или физичко лице.

За нерезидентна правна лица порез на капитални добитак плаћа се по решењу у

складу с чл. 40 Закона, по стопи од 20% на основицу коју чини разлика између

породајне и набавне вредности капиталне имовине(акција и осталих хартија од

вредности) и то почев од 27. марта 2010 године– након ступања на снагу измена и

допуна Закона о порезу на добит правних лица.32

30

члану 27. Ф закон о порезу на добит правних лица

31 чл 29 Закона о порезу на добит правних лица

32 (Сл. гласник РСрбије бр. 18/10)

18

У складу с наведеним, нерезидентни обвезник правно лице дужан је да преко

пореског пуномоћника поднесе одговарајућу пријаву надлежној пореској управи у

општини на чијој је територији остварен приход, у прописаном року од 15 дана од

дана остваривања прихода и уз то приложи прописану документацију.

Нерезидентни обвезник подноси пријаву и у случају када Србија у складу с

међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања нема право

опорезивања капиталног добитка, достављајући у том случају, на прописаном

обрасцу доказ о резидентности и позивајући се на основ за неплаћање пореза

одговарајућим чланом конкретног уговора о избегавању двоструког опорезивања.

Пореска управа ће по спроведеном поступку донети решење којим ће утврдити

обавезу плаћања пореза и износ истог применом прописане стопе, односно,

утврдити да нема обавезе плаћања пореза на капитални добитак по основу

примене међународног уговора о избегавању двостурког опорезивања или по

основу оствареног капиталног губитка.

Порез на капитални добитак плаћа се по решењу пореске управе изузев ако по

закљученом билатералном уговору земља извора нема право опорезивања.

На основу изнетог можемо закључити следеће:

• капитални добитак се плаћа само ако је емитент хартија од вредности

резидент Србије,

• ако капитални добитак оствари лице које је резидент земље са којом није

закључен уговор или обвезник не пружи доказ о резидентности земље с

којом постоји билатерални уговор или се пак ради о примени уговора којим

је дато право опорезивања Србији, опорезивање се врши у свему према

прописима Србије – ако хартију од вредности продаје нерезидентно лице

порез на капитални добитак се плаћа по стопи од 20%

• ако капитални добитак остварује лице које је резидент земље са којом је

закључен уговор по којем Србија нема право опорезивања акција и других

хартија од вредности и обвезник пружи доказ о резидентности на

19

прописаном обрасцу који је оверен од стране надлежног органа

нерезидентне државе уговорнице - капитална добит се не плаћа.

4.2.2 Приходи од капитала - дивиденде и камате

У складу с чл.40 Закона о порезу на добит правних лица, на приходе које оствари

нерезидентни обвезник од резидентног обвезника по основу дивиденди и камата

обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 20% ако међународним

уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Исплатилац прихода, резидентно правно лице или предузетник који води

пословне књиге дужан је да обрачуна, обустави и уплати порез по одбитку у

своје име и за рачун директног пореског обвезника а сходно чл. 111 Закона

резидент исплатилац прихода јемчи за исплату пореза по одбитку.

Основицу за опорезивање дивиденди чини бруто износ расподељених

дивиденди, односно бруто износ камате за исплату.

Стопа пореза на приходе нерезидентних правних лица износи 20% и

примењује се у случају када је

• прималац прихода резидент земље са којом немамо закључен уговор о

избегавању двоструког опорезивања, односно,

• када је прималац прихода резидент земље са којом имамо закључен уговор

о избегавању двоструког опорезивања а прималац прихода није пружио

доказ да је резидент те земље или није пружио доказ да је стварни влансик

прихода.

Повлашћена стопа из међународног уговора примењује се у случају када прималац

прихода пружи доказ

20

• да је резидент земље с којом је закључен уговор -потврдом о резидентности

овереном од надлежног органа државе чији је резидент на прописаном

обрасцу

• да је стварни власник прихода, а у зависности од врсте прихода прилаже се

о одговарајућа докуменација - уговор, извод из Централног регистра депо и

клиринга хартија од вредности

Порез по одбитку не обрачунава се и не плаћа ако се приход по основу дивиденди

или камата исплаћује сталној пословној јединици нерезидентног обвезника која се

налази у Републици.

Последњим изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица33 и

Закона о порезу на доходак грађана, прецизирано је да одредбе прописане

Међународним уговорима о избегавању двоструког опорезивања могу применити

само

• уколико нерезидент докаже да је резидент државе са којом је

закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања и то на

обрасцу прописаном Правилником о обрасцу потврде о

резидентности

• као и да пружи доказ да је стварни прималац прихода.

Уколико наведени услови нису испуњени опорезивање се врши у складу с

прописима Србије.

5 ЗАКЉУЧАК

Узимајући у обзир пореске подстицаје код улагања, као и све остале пореске

олакшице Србија би, са аспекта пореског третмана страних улагања, требало да

33

("Сл гласник РСрбије брј. 18/10)

21

представља једну од најатрактивнијих инвестиционих локација у региону.

Нажалост, показало се да порески подстицаји као фактор привлачења страних

директних инвестицја долазе од изражаја тек пошто је створена повољна

инвестициона клима постматрано с становишта других (непореских) фактора.

Поред тога што је на унапређењу инвестиционе климе у протеклом периоду

урађено много, показало се да је ниво осталих ризика за улагање био исувише

велики да би се пореским подстицајима привукао значајан износ страних

директних ивестиција. Ако посматрамо инвестициона улагања која су везана за

хартије од вредности она су свакако оптерећена додатним препрекама-

неразвијеношћу тржишта хартија од вредности, а последње две године и ефектима

глобалне економске кризе која је довела до пада ликвидности финансијског

тржишта и у Србији.

Најзад, када спољни фактори буду престали да делују, чини се да остаје и даље

отворено питање: Колико смо и да ли смо спремни за страна улагања, штитећи

при том у највећој мери домаће интересе.

ЛИТЕРАТУРА

Boadway, R.W. & Shah, A. (1995), „Perspectives on the Role of Investment Incentives in

Developing Countries“

Boris Sisek, Strane direktne investicije u Hrvatskoj, Zbornik Ekonomskog fakulteta u

Zagrebu, godina 3, 2005. http://hrcak.srce.hr/file/

Easson A. i Zolt M.E.: Tax Incentives, World Bank Institute, Washington D.C., 2003.

Godine

22

European Tax Handbook, Amsterdam, 2004

Nedeljković Milan, Strane direktne investicije i stvaranje preduslova za privredni razvoj

Ekonomski institut Beograd,http://www.scindeks.nbs.bg.ac.yu

OECD, 2007. Articles of the Model Convention with Respect to Taxes on Income and on

Capital [online]. Paris: OECD. Available from:

[http://www.oecd.org/dataoecd/52/34/1914467.pdf].

Owens J.: Taxation in a Global Environement,OECD, March 2002. godine.

Wells L.T., Allen N.J., Morisset J., i N.Pirnia.:Using Tax Incentives to Compete for

Foreign Investment, Are They Worth theCosts?, FIAS, Occasional Paper No.15,The

International Finance Corporation and the World Bank, Washington D.C,2001. godine.

Економски Институт "Финансијска инфраструктура и финансијско тржиште у

Србији - стање и неопходне промене", Београд, 2003.

Живковић Јасмина, "Светско тржиште капитала - нове тенденције у берзанском

окружењу", Београд 2004.

Зебић Милорад, "Акцијско право", Београд, 1928.

Зебић Милорад, "Разматрања из акцијског права", Београд, 1930.

Лончарић-Хорват Оливера, Хрвоје Арбутина "Основе међународног порезног

права", Загреб, 2007.

Медојевић Мирјана, "Приручник за практичну примену прописа о хартијама од

вредности", Београд 1995.

Миловановић С., Царић Марко "Финансијски менаџмент", Нови Сад, 2006.

Милојевић, др Мирослав, Момчило Туомић, Лепосава Келечевић, Снежана

Дуканац, мр Миленко Анџић "Пословање новчаним хартијама од вредности",

Београд, 1996.

Момировић М. Драган АД „Аутопромет“ Ниш, Драган Здравковић "Утицај

23

пореских подстицаја на изградњу конкурентности са посебним освртом на

Србију", чланак

Поповић, др Дејан, "Наука о порезима и пореско право", Београд, 1997, Пореска

реформа у Србији 2001-2003, Економски институт, Београд 2004, Пореско право.

Општи део, ЦЕКОС-ИН, Београд 2006

Поповић, др Дејан, Илић-Попов,Г.(1995), „Економија опорезивања и пореско

право“,Правни факултет Унивезитета у Београд и Економски институт Београд,

Раичевић, Б., „Фискална економија“, Економски факултет Београд, 2004

Раичевић, Б., Ненадић, Ј. „Порески подстицаји у систему пореза на добит,

упоредна правна анализа решења у Србији и Црној Гори“, Ekonomic Annals no

166, July, 2005.

Раичевић, Б., Ранђеловић, С. "Да ли су порези у Србији високи", Индустрија

1/2008

Царић, др Славко, „Банкарски послови и хартије од вредности“, Нови Сад, 2000

Царић, др Славко, Мирослав Витез, Драган Мркшић „Привредно право за

економисте", Нови Сад, 2004

Царић, др Славко, Мирослав Витез, Драган Мркшић „Привредно право за

економисте", Нови Сад, 2004

Шиповац, др Радица "Економско двоструко опорезивање", часопис "Правни

живот", vol. 51, бр. 10, стр. 457-476, 2002.

Шиповац, др Радица "Фискални третман инвестиционих фондова", часопис

"Правни живот", vol. 56, бр. 12, стр. 39-55, 2007.

Шиповац, др Радица "Опорезивање и третман камате", часопис "Правни живот",

vol. 50, бр. 10, стр. 343-358, 2001.

Шиповац, др Радица "Утицај пореске политике на развој финансијског тржишта",

24

Београд

Шошкић, др Дејан, "Развој финансијских услуга у Србији и Црној Гори у

контексту захтева процеса стабилизације и придруживања Европској Унији",

Београд, 2003.

Релевантна законска регулатива (Закон о порезу на добит предузећа, Закон о

порезу на имовину, Закон о порезу на доходак грађана, Закон о пореском

поступку и пореској администрацији, Закон о приватизацији, Закон о страним

улагањима, Закон о девизном пословању, Закон о спољнотрговинском пословању,

Закон о хартијама од вредности, Закон о тржишту хартија од вредности и других

финансијских инструмената,)

1

Mr Sandra Zajmi1

Predavač na Visokoj školi strukovnih studija za računovodstvo

i berzansko poslovanje u Beogradu

IMPLIKACIJE INFLACIJE NA USPOSTAVLJANJE

MAKROEKONOMSKE STABILNOSTI U RAZVOJNOM

PROCESU REPUBLIKE SRBIJE

Sažetak:

Godine iza nas ostavile su u nasleđe brojne nerešene probleme. Ulaskom u

novi milenijum situacija u Srbiji se poboljšala demokratizacijom i privatizacijom

institucija, ali greške učinjene u prošlosti, ostavljaju mnogo dublji trag i

komplikovanije načine izlaženja iz krize.

Pored pojedinih pozitivnih trendova koje je ekonomija Srbije postigla u

prethodnim godinama, zabrinjavaju podaci o ponovno rastućoj inflaciji iznad

jednocifrenih razmera. To samo potvrđuje činjenicu da inflacija kao

makroekonomski fenomen još uvek na našim prostorima predstavlja latentnu

opasnost po makroekonomsku stabilnost. Rešavanje problema inflacije i

definisanje dugoročne makroekonomske stabilnosti podrazumeva celovit program

ekonomskih reformi.

Sprovođenje procesa tranzicije i privatizacije, kao njenog ključnog dela,

iznosi na površinu mnogobrojne probleme. Da bi se uspešno sproveo proces

prelaska na tržišnu privredu i tržišne uslove privređivanja, moraju se uzeti u obzir

svi problemi i uložiti napor za njihovo otklanjanje, prevazilaženje i moguće

korišćenje u suprotnom smeru.

Nema sumnje da su stvaranje institucija sistema, stabilizaciona

makroekonomska politika i reformistička tranziciona politika ne samo put ka rastu

efikasnosti već i glavna magistrala evropske integracije Srbije. Međutim, pre

1 zajmi@open.telekom.rs

2

Evropske Unije treba srediti stvari na regionalnom nivou i u tom smislu naše

neminovno okruženje jeste Zapadni Balkan.

Konačno, sa stanovišta ubrzanja i uspešnosti procesa tranzicije, može se reći

da su sva rešenja praktično poznata. Ono što je neophodno jeste njihova dobra

kombinacija i veština primene.

Ključne reči: inflacija, makroekonomska stabilnost, Republika Srbija, tranzicija,

razvojni proces

UVOD

Inflacija je jedna od najvećih bolesti savremenog doba. Sama reč „inflacija“

pozajmljena je iz medicinske terminologije. Potiče od latinskog izraza „inflatio“,

što znači nadimanje, naduvavanje i označava bolesno stanje organizma. Inflacija,

kao ekonomski fenomen, nije novijeg datuma, već je postojala i mnogo ranije.

Smatra se da je ovaj termin prvi put upotrebljen u SAD da bi se označio nagli skok

cena i novčanog opticaja koji je nastao za vreme građanskog rata 1861-1865.

godine, kao posledica štampanja papirnog novca za finansiranje rata. Poznata je

konstatacija nepoznatog američkog autora: “Nekada smo odlazili u trgovinu sa

novcem u džepu, a vraćali se sa punom korpom namirnica. Sada odlazimo sa

korpom novca, a vraćamo se sa namirnicama koje mogu da nam stanu u džep...“2

Inflacija je u početku definisana isključivo kao monetarna pojava, koja

predstavlja situaciju u kojoj suviše velika količina novca juri za suviše malom

količinom robe. Danas imamo dva pristupa u definisanju inflacije: jedan, koji je

tretira kao monetarnu pojavu, polazeći pre svega sa aspekta tražnje; i drugi, koji

2 R. Marinković, Makro i mikro teorija cena, Kragujevac, 1999, 187.

3

inflaciju definiše polazeći od globalne neravnoteže između ponude i tražnje čiji

rezultat ne mora nužno i u svim slučajevima da se ispolji putem rasta cena.

Monetaristi inflaciju definišu kao dodatnu količinu novca u opticaju bez

realnog robnog pokrića praćenu porastom opšteg nivoa cena. Oni izjednačavaju

inflaciju sa rastom količine novca u opticaju, pa prema tome, kada prestane rast

novčane mase, prestaje i rast cena.

Inflacija prouzrokovana većom agregatnom tražnjom od agregatne ponude i

praćena opštim rastom cena je globalni fenomen, pa se može savladati jedino

odgovarajućom makroekonomskom politikom. Ekonomisti smatraju da rast cena

do 3% nije inflacija i da rast cena do 5% (blaga inflacija) ima stimulativno dejstvo

na ekonomski rast. Međutim, dobri poznavaoci inflacije neće savetovati vlade

zemalja da stimulišu rast ni blagom inflacijom, jer se ona vrlo lako pretvara u

umerenu, a ova u visoku i hiperinflaciju.

Prema drugoj definiciji, globalna neravnoteža između ponude i tražnje ne

mora nužno biti praćena rastom cena, ali se može prepoznati po veoma visokim

troškovima, niskom kvalitetu proizvoda i usluga i drugim neracionalnostima.

Slično, i suprotna ekonomska pojava-deflacija, može postojati usled veće globalne

ponude od tražnje, a da nije praćena padom cena. Ova definicija inflacije pomaže

da se uoče inflacioni procesi u privredama u kojima su cene stabilne. Tako je u

bivšem Sovjetskom Savezu uočena inflacija, iako se cene nekih proizvoda nisu

menjale decenijama. Reč je o sveopštoj kontroli cena, pa se inflacija nije

ispoljavala u rastu cena, već kroz nestašice i velike redove čekanja građana.

Zbog ovog i mnogih drugih primera, potrebno je zaviriti ispod površine

pojave i pronaći suštinu koja je skrivena.

4

1. Makroekonomska stabilnost i njene implikacije na razvojni proces

Poslednje dve decenije, problem recesije i inflacije, predstavljaju stalnu

preokupaciju zemalja u tranziciji. Pitanja stabilizacije i rasta proizvodnje

predstavljaju osnovu rešavanja ovih problema.

Makroekonomska neravnoteža može se pojaviti u raznim oblicima: veliki

javni deficit, poremećaj deviznog kursa, visok nivo spoljnog duga uz nemogućnost

pristupa tržištima kapitala, u većoj ili manjoj meri izražena stopa inflacije, pojava

inflacionog poreza kao izvora prihoda javnog sektora, veliki deficit tekućeg

bilansa, izražena nezaposlenost, veliki interni javni dug i sl. Strukturna neravnoteža

nameće potrebu realokacije resursa, promene strukture proizvodnje i potrošnje i

uspostavljanje efikasnog finansijskog, deviznog robnog tržišta, tržišta rada itd.

U procesu tranzicije veoma je bitno uočavanje i dimenzioniranje mogućih

inflatornih žarišta kako bi se normalno i nesmetano sprovodio proces stabilizacije i

daljeg razvoja. Inflacijski pritisci zavise od interakcije sledećih faktora: deficitno

finansiranje koje produkuje rast ponude novca; zatim finansijske institucije koje

određuju tražnju za novcem; šokovi kojima je izložen budžet i mogućnost

reagovanja na te šokove monetarnim i fiskalnim merama.

Još jedan od generatora inflatornih pritisaka jeste depresijacija deviznog

kursa. „Stvarni privredni oporavak i otpočinjanje privrednog razvoja mogući su

samo u potpuno stabilnim uslovima. Stabilni uslovi u većini zemalja u tranziciji,

pre svega, podrazumevaju dugoročnu stabilnost cena i deviznog kursa.“3

3 P. Veselinović, Uticaj institucionalnih rešenja na razvojne tokove nacionalne ekonomije, Beograd, 2003, 305.

5

U cilju obezbeđenja privredne stabilnosti potrebno je obezbediti trajnu

konvertibilnost i ukinuti/ne uvoditi ograničenja za kupoprodaju deviza. Time bi se

eliminisala mogućnost nastanka crnog deviznog tržišta, koje nam je svima svakako

poznato iz perioda 90-tih godina, čime su devize dostupne svima-građanima,

preduzećima, bankama po jedinstvenom kursu.

Obezbeđivanjem dugoročne konvertibilnosti domaće valute, vratilo bi se

poverenje u kreatore ekonomske politike, i omogućilo povećanje deviznih rezervi

po raznim osnovama. Jačanje deviznih rezervi omogućava rešavanje brojnih drugih

problema, između ostalih, otplatu stranih dugovanja.

Obaranje inflacije ispod 10% predstavlja jedan od bitnih ciljeva

makroekonomske stabilizacione politike. Rast BDP-a u četvrtom kvartalu 2010.

godine od 1,7% doneo je usporenje, u odnosu na rast u trećem kvartalu koji je

iznosio 3,1% međugodišnje. Tako je na nivou cele 2010. godine, rast BDP-a

iznosio 1,8%. Najveći doprinos ukupnom rastu, posmatrano sa stanovišta upotrebe

BDP-a, poticao je od rasta neto izvoza. Za konačne podatke za 2011. godinu

očekuje se nešto viša stopa rasta BDP-a od 3% i to na osnovu nastavka pozitivnog

doprinosa neto izvoza, ali i značajnijeg rasta investicija.

NBS je na sednici Izvršnog odbora održanoj 7. aprila povećala repo stopu

na 12,5% (sa 12,25%). Simboličan rast od 25bp znak je odlučnosti u sprovođenju

restriktivne monetarne politike borbe protiv inflacije. Inflacija s druge strane,

nastavlja ubrzan rast, koji je u martu iznosio 14,1%, nakon rasta od 12,6% u

februaru i 11,2% u januaru 2011. godine. Glavna komponenta inflacije su cene

hrane i poljoprivrednih proizvoda. S obzirom na gotovo izvesan nastavak ubrzanja

rasta cena sve do sredine 2011. godine, na šta će pored prehrambenih proizvoda u

mnogome uticati i planirane korekcije cene struje i eventualno poskupljenje naftnih

derivata zbog svetske cene nafte, dalja zaoštravanja monetarne politike su takođe

6

moguća.4 Pored toga, bitno je obezbediti stabilnost cena i njihovo slobodno

formiranje na tržištu.

Tabela 1: Makroekonomski pregled

2009 2010 jan 11 feb 11 mar 11 2011.*

Realni rast BDP, međugodišnje stope -3.0% 1.7% - - - 3.0%

BDP per capita, EUR 4.150 4.230 - - - 4.450

Obim industrijske proizvodnje,

međugod. stope rasta -12.1% 2.9% 3.8% 5.8% - 5.1%

Inflacija (CPI), međugodišnje stope 6.6% 10.3% 11.2% 12.6% 14.1% 8%

Kurs EUR RSD (kraj perioda) 95.89 105.49 104.61 103.22 103.60 103.0

Budžetski prihodi, u milijardama RSD 615.0 712.2 58.6 51.6 62.6 726.4

Budžetski rashodi, u milijardama RSD 719.9 812.5 59.8 69.3 71.6 846.9

Budžetski suficit, u milijardama RSD -104.9 -100.3 -1.2 -17.7 -9.0 -120.0

Konsolidovani javni deficit, u % BDP -4.1% -4.5% - - - -4.1%

Izvoz, u milionima EUR 5.962 7.393 541 649 - 8.132

Uvoz, u milionima EUR 11.157 12.622 970 1.058 - 13.884

Trgovinski deficit, u milionima EUR -5.196 5.229 430 410 - -5.752

Deficit tekućeg računa, % BDP -5.7% -8% - - - -9.2%

Deficit tekućeg računa, kumulativno, u

milionima EUR 1.743 -2.081,9 -273 -503 - -2.700

SDI , neto, kumulativno, u milionima

EUR 1.373 860.1 45 42 - 2.200

Devizna štednja, u milionima EUR 5.895 6.928 6.992 7.034 - 7.580

Stopa nezaposlenosti, ILO definicija 16.6% 19.2% - - - 18.0%

Prosečna neto zarada, u EUR 383 330 323 336 - 340

Krediti privatnom sektoru, u

milionima EUR 13.422 14.454 15.440 15.551 - 17.000

Krediti privatnom sektoru uključujući

cross-bordere, u mil. EUR 24.292 25.071 24.929 25.006 - 25.800

*procene i prognoze

Izvor: RZS, Ministarstvo finansija, NBS, proračuni Odeljenja za ekonomske analize Hypo

Alpe Adria Bank ad Beograd

U okviru fiskalnog prilagođavanja potrebno je smanjiti javnu potrošnju,

smanjiti poresko opterećenje privrede i svesti budžetski deficit na minimum, uz 4 J. Atanasijević, O. Radiša, Economic Digest- Vodič kroz finansijske i tržišne trendove, Beograd, 2011, 3.

7

eliminisanje njegovog inflatornog finansiranja. Ukidanje subvencija državnim

firmama, koje predstavljaju snažan izvor budžetskog deficita, predstavlja još jedan

preduslov za obezbeđenje makroekonosmke stabilnosti.

Predviđene promene moraju biti vremenski usklađene i imati odgovarajuću

društvenu saglasnost kako bi se uspešno obezbedila makroekonomska ravnoteža.

2. Ključne pretpostavke pokretanja razvojnog procesa u tranziciji

nacionalne ekonomije

Da bi se obezbedio oporavak, stabilnost i dalji razvoj naše privrede

potrebno je izvršiti transformaciju privrede i društva. Ta transformacija

podrazumeva izgradnju društva koje uvažava tržišne principe kao preduslova za

uspešno sprovođenje stabilizacionog programa. Za uspostavljanje zdravog

privrednog i društvenog sistema od bitnog značaja je podsticanje domaće štednje i

investicija, stimulisanje izvoza i priliva inostranog kapitala i rast profitabilne

proizvodnje.

Ekonomski razvoj ne može se zamisliti bez intenziviranja štednje

stanovništva i preduzeća. Da bi se stimulisala štednja potrebno je vratiti poverenje

u finansijske institucije. Kroz štednju stanovništva, preduzeća (akumulacija) i

države (smanjenje javne potrošnje i oporezivanje), obezbedila bi se sredstva za

investicije. „Akumulacija je svojevrstan test na kome se proverava odnos društva

prema privrednom razvoju. To je najbolji indikator brige društva za raspoloživim

potencijalima, svojoj budućnosti i napretku. Sistem koji to ne obezbeđuje opterećen

8

je mnogim defektima i u njemu ne postoje prirodne snage koje generišu visoku

stopu akumulacije.“ 5

Investicije bi sa druge strane podstakle proizvodnju i privredni rast, a

samim tim povećalo bi se bogatstvo pojedinaca, društva i države.

Dosadašnju situaciju u našoj zemlji karakteriše veoma nizak nivo investicija

koje su pri tom i neefikasne i neefektivne. Ključni uzroci niskog nivoa investiranja

nalaze se u nedostatku štednje, prevelike unutrašnje i spoljne zaduženosti privrede i

poslovnih banaka i nedostatku kapitala. Za stimulisanje štednje, kao i povećanja

obima i efikasnosti investicija, prvenstveno je potrebno obezbediti ekonomsku

stabilnost, tj. stabilnost cena i deviznog kursa. Kao što je pokazala tabela 1,

oscilacije kursa i dalje su visoke, naime od 2009. godine do marta 2011. godine,

kurs je porastao za čak 7,5%. Štednja i investicije su preduslov za razvoj

nacionalne ekonomije koji se u početku zasniva na domaćoj štednji i tekućem

dohotku, a kasnije na prilivu inostranog kapitala. Za pokretanje razvoja od

presudne važnosti su domaća akumulacija, štednja stanovništva iz tekućih

dohodaka, kao i namensko korišćenje akumulacije. Za veće pokretanje domaćeg i

stranog kapitala potrebno je formirati adekvatnu finansijsku infrastrukturu,

investicione fondove i odgovarajuće kamatne stope, što naša privreda još uvek

samo započinje. U narednom periodu treba obezbediti rast učešća investicija u

društvenom proizvodu u skladu sa dinamikom rasta proizvodnje. Stabilizacija

političkih prilika u zemlji, zaustavljanje ponovo rastuće inflacije, vraćanje

poverenja u investitore, jačanje veze sa međunarodnim finansijskim instutucijama,

predstavljaju uslove za efikasno sprovođenje investicione politike privrednog rasta

zemlje.

5 I. Rosić, Rast, Strukturne promene i funkcionisanje privrede, Kraljevo, 2000, 257.

9

Zemlje u tranziciji, nedovoljno razvijene zemlje, kao i zemlje u fazi

prilagođavanja tržišnim uslovima privređivanja, svoj ekonomski razvoj ne mogu

ostvariti bez priliva inostranog kapitala. Srbija je jedna od tih zemalja koja se

nalazila u dugogodišnjoj krizi sa stalnim nedostatkom domaćeg obrtnog kapitala.

Za obezbeđenje njenog privrednog rasta neophodno je privući strane investitore.

Stvaranje povoljnih institucionalnih okvira u domaćoj privredi predstavlja

bitan preduslov za priliv inostranog kapitala. „Direktna strana ulaganja obezbeđuju

povezivanje finansijskih, proizvodnih, logističkih i spoljnotrgovinskih tokova.

Efekte SDI osećaju i privreda zemlje domaćina i privreda zemalja izvoznica

kapitala.“6

Osnovni preduslovi za integraciju u međunarodne tokove kapitala na

tržišnim principima sastoje se u sledećem: 1) da zemlja bude prihvaćena kao

aktivna članica međunarodnih finansijskih i trgovinskih organizacija, 2) da se vodi

stabilizaciona politika u cilju obezbeđivanja stabilnosti opšteg nivoa cena i

deviznog kursa domaće valute, 3) da zemlja razvija tržišno orijentisan privredni

sistem sa centralnom ulogom preduzeća koja bi bila stavljena pod kontrolu

finansijskih institucija, 4) da se nastavi i ubrza proces tranzicije i privatizacije naše

ekonomije kao uslov za normalno funkcionisanje robnih i finansijskih tržišta, 5) da

se izvrši strukturno prilagođavanje naše privrede i da se rekonstruiše bankarski

sistem, 6) da se jasno definiše uloga države u upravljanju privrednim tokovima i 7)

da se obezbedi dugoročna sigurnost ulaganja kapitala.

Značajan priliv stranog kapitala može se obezbediti jedino ako se izgradi

privredni sistem koji funkcioniše po tržišnim principima uz postojanje zakona i

propisa koji obezbeđuju normalno funkcionisanje takvog sistema. Ništa manje

6 Z. Grandov, Međunarodna ekonomija i globalizacija, Beograd, 2009, 225.

10

značajni uslovi za priliv stranih investicija predstavljaju atraktivnost ulaganja u

pogledu profitabilnosti i rizika i sigurnosti investicija.

Stabilnost makroekonomskog sistema i politike je vrlo značajna za strane

investitore. Njenom analizom sagledavaju se sadašnji i budući izgledi stabilnog

razvoja privrede određene zemlje. Makroekonomska politika treba da obezbedi

visoku stopu prinosa na investicije, konvertibilnost domaće valute i stabilnost

deviznog kursa, dugoročan i stabilan razvoj i eliminisanje inflacije ili njeno

postojanje na niskom nivou.

Privlačenje stranog kapitala moguće je ukoliko postoje institucionalna

rešenja za obezbeđivanje njegove pravne sigurnosti. Zemlja, korisnik kapitala treba

investitora da zaštiti od političkog rizika, da obezbedi zaštitu svojinskih prava,

transfer ostvarene dobiti, učešće u odlučivanju u poslovanju i sl.

Pored navedenih, stimulativni faktori za privlačenje stranog kapitala mogu

biti i sledeći:

- efikasan bankarski sistem i poštovanje finansijske discipline

- kreditna sposobnost i obezbeđen pristup domaćim i međunarodnim

kreditima

- konvertibilnost domaće valute,

- povoljan spoljnotrgovinski i carinski režim,

- uvođenje normativa i pravila koji obezbeđuju kontrolu kvaliteta,

- razvijena infrastruktura,

- jednostavna administrativna procedura registrovanja kompanija i

odobravanja stranog investiranja i sl.

11

Pri donošenju odluke o investiranju u određenu zemlju, obavezno se uzima

u obzir poreski sistem i politika te zemlje. Kod inostranih investicija sve više opada

značaj monetarne politike, a raste značaj oporezivanja. Zbog toga, mnoge zemlje u

tranziciji imaju takav poreski sistem koji stimulativno deluje na strane investitore.

Kao takav, on je obično jednostavan i pogodan za primenu, usklađen sa

međunarodnim poreskim pravilima, kompatibilan sa poreskim sistemom zemlje

koja je najznačajniji privredni partner, sa umerenim poreskim stopama i sl.

Pored stimulisanja inostranog kapitala, postoje privredno sistemska rešenja

koja predstavljaju ulaganja u određene privredne sektore, dugotrajan postupak

donošenja potrebnih odluka, ograničenja u vezi sa poslovima spoljne trgovine,

zabrane većinskog učešća stranog investitora, propisivanje formi, ciljeva ili

alokacije stranog investiranja, ograničenja transfera profita posle oporezivanja i sl.

Nacionalna strategija u pogledu inostranog kapitala treba da bude

fleksibilna. To podrazumeva prilagođavanje promenama u strukturi ponude stranog

kapitala i promenama u strukturi tražnje u smislu agregatnih potreba, i preferencija

od strane domaćih preduzeća i finansijskih institucija. Na strani tražnje treba

sagledati koncept apsorpcionog kapaciteta zemlje. To podrazumeva postojanje

profitabilnih projekata, tako da kapital uložen u projekat zemlje korisnice kapitala

ostvaruje bar nešto višu stopu dogovorenog ili očekivanog prinosa, nego da je

investiran u zemljama koje ulažu kapital.

Dakle, bez obezbeđivanja stabilnosti makroekonomskog sistema, tržišno

orijentisane privrede, uspešnog sprovođenja tranzicije i privatizacije i

institucionalnih prilagođavanja ne može se očekivati inekcija za ozdravljenje

nacionalne ekonomije u vidu inostranog kapitala.

12

Zaključak

Poslednje dve decenije, problem recesije i inflacije, predstavljaju stalnu

preokupaciju zemalja u tranziciji. Pitanja stabilizacije i rasta proizvodnje

predstavljaju osnovu rešavanja ovih problema. U procesu tranzicije veoma je bitno

uočavanje i dimenzioniranje mogućih inflatornih žarišta kako bi se normalno i

nesmetano sprovodio proces stabilizacije i daljeg razvoja. Zemlje u tranziciji,

nedovoljno razvijene zemlje, kao i zemlje u fazi prilagođavanja tržišnim uslovima

privređivanja, svoj ekonomski razvoj ne mogu ostvariti bez priliva inostranog

kapitala. Srbija je jedna od tih zemalja koja se nalazila u dugogodišnjoj krizi sa

stalnim nedostatkom domaćeg obrtnog kapitala. Za obezbeđenje njenog privrednog

rasta neophodno je privući strane investitore.

Stvaranje povoljnih institucionalnih okvira u domaćoj privredi predstavlja

bitan preduslov za priliv inostranog kapitala. Stabilnost makroekonomskog sistema

i politike je vrlo značajna za strane investitore. Njenom analizom sagledavaju se

sadašnji i budući izgledi stabilnog razvoja privrede određene zemlje.

Makroekonomska politika treba da obezbedi visoku stopu prinosa na investicije,

konvertibilnost domaće valute i stabilnost deviznog kursa, dugoročan i stabilan

razvoj i eliminisanje inflacije ili njeno postojanje na niskom nivou.

13

Summary

Years have left us behind a legacy of numerous unsolved problems. Entering

the new millennium, the situation in Serbia, has improved with

ongoing democratization and privatization of the institutions, but the mistakes

made in past, are leaving much deeper marks and more complicated ways of

getting out of the crisis. Besides some positive trends that Serbia's economy has

made in recent years, there is a growing concern about re-rising inflation over

the single-digit proportions. This confirms the fact that inflation as a

macroeconomic phenomenon is still a latent threat to macroeconomic stability in

our region. Solving the problem of inflation and the defining of long-

term macroeconomic stability involves a comprehensive program of economic

reform.

The implementation process of transition and privatization, as its essential part, is

bringing out many problems. To successfully implement the process of transition

to market economy and economic market conditions, there must be taken into

account all the potential problems and make an effort to eliminate and overcome

them, and their possible use in the opposite direction.

There is no doubt that the creation of system

institutions, macroeconomic stabilization policies and reformist transition policies

are not the only ways to increase efficiency but also the main path to Serbia's

European integration. However, before the European integrations we should take

care of things at the regional level and in that respect

our environment is inevitably the Western Balkans.

Finally, from the point of acceleration and level of achievement of the transition

process, it can be said that all the solutions are already known. What is highly

needed is their good combination and the ability to adequately implement them.

Keywords: Inflation, macroeconomic stability, Republic of Serbia,

transition, the development process

14

Literatura

1. J. Atanasijević, O. Radiša, Economic Digest- Vodič kroz finansijske i tržišne

trendove, Hypo Alpe Adria Bank ad, Beograd, 2011.

2. Z. Grandov, Međunarodna ekonomija i globalizacija, Beogradska

trgovačka omladina BTO, Beograd, 2009.

3. R. Marinković, Makro i mikro teorija cena, Ekonomski fakultet Kragujevac,

Kragujevac, 1999.

4. I. Rosić, Rast, Strukturne promene i funkcionisanje privrede, Kamino trade

Kraljevo, Kraljevo, 2000.

5. RZS, Ministarstvo finansija, NBS, proračuni Odeljenja za ekonomske

analize Hypo Alpe Adria Bank ad Beograd, dostupno na sajtu: www.nbs.rs

6. P. Veselinović, Uticaj institucionalnih rešenja na razvojne tokove nacionalne

ekonomije, NIP, Radnička štampa, Beograd, 2003.

1

dr Slobodan Slović, profesor Visoke škole strukovnih studija za računovodstvo i berzansko poslovanje , Beograd

mr Ivan Raonić,

predavač na Visokoj školi strukovnih studija za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd

mr Igor Pejović,

predavač na Visokoj školi strukovnih studija za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd

UPRAVLJANJE PONUDOM I TRAŽNJOM NA FINANSIJSKOM

TRŽIŠTU POMOĆU TEHNIČKIH INDIKATORA I OSCILATORA

Apstrakt

Upravljanje deviznim kursevima na mikro nivou može se uspešno sprovesti primenom

savremenih metoda tehničke i grafičke analize. Neki od osnovnih indikatora primenljivih u svrhu

trgovanja, projektovanja i menadžementa ponude i tražnje za devizama navedeni su u ovom

članku. Oni, pored ostalog, obuhvataju pomične proseke (pokretne aritmetičke sredine), sa

svojim varijacijama između običnog, eksponencijalnog i ponderisanog proseka. Zatim, je

obrađena teorijska osnova Bolindžerovih traka, u vidu normalne distribucije frekvencija i

standardne devijacije. Na kraju, tu su i neki od oscilatora, kao što su Indeks relativne snage

(RSI), stohastički oscilator i Indeks konvergencije/divergencije pomičnih proseka (MACD).

Ključne reči:

berza, berzansko trgovanje, grafikoni, tehnička analiza, finansijsko tržište, valutne berze, robne

berze, indikatori, oscilatori

2

Uvod

U prognoziranju kretanja cena na berzi (bez obzira da li se radi o akcijama, valutama ili drugim

hartijama), tehnička analiza se veoma mnogo oslanja na primenu statističkih i matematičkih

metoda. Ovi metodi se ponekad nazivaju metode filtracije. Termin "filter" ukazuje na to da ovi

metodi pokušavaju da razdvoje osnovne trendove u kretanju cena od privremenih kolebanja.

Drugim rečima, ovi metodi, na različite načine, signaliziraju o promeni preovlađujućeg trenda i

nastupanju suprotnog, a takođe i potvrđuju postojeći scenario razvoja cena - rast, pad, ili

odsustvo ozbiljnih pomeranja.

Pomični proseci

Iako nisu toliko subjektivni, kao tumačenje grafikona kretanja cena, interpretacija ovih

indikatora ipak zavisi od nivoa znanja, obaveštenosti i, pomalo, intuicije. U ostalom, setićemo se

EKG grafikona kod kardiologa. Ništa sličnije tome nije nego oscilator. U svakom slučaju, i

grafikone i indikatore o kojima će ovde biti reči, koristi većina berzanskih trgovaca i analitičara.

Pomični prosek je, u suštini, obična aritmetička sredina. Razlika je samo u tome što aritmetička

sredina predstavlja prosečnu vrednost svih raspoloživih podataka, a pomični prosek - samo

jednog (izabranog) dela ovih podataka. Ako se raspolaže podacima o ceni za period od 260 dana

(52 nedelje x 5 radnih dana), onda je pomični prosek za, na primer, 20 dana jednak prosečnoj

ceni za prvih dvadeset dana. Sledeća vrednost proseka je srednja vrednost cene od 2. do 21. dana,

zatim od 3. do 22. dana i tako dalje.

U principu, za analizu kratkoročnih trendova, koriste se pomični prosek sa manje perioda

(obično 5, 8 ili 14), dok se kod dugoročnih trendova koriste proseci sa više perioda (20, 50 ili

100).

3

Običan pomični prosek (Simple Moving Average – SMA)

Sve rečeno u prethodnim pasusima odnosi se na običan pomični prosek. U opštem slučaju,

formula za izračunavanje pomičnog proseka je:

PP

C

n

i

i

n

==

∑1

gde je (Σ Ci )=zbir cena za n perioda; n=broj perioda za koje se izračunava pomični prosek.

Naredni grafikon prikazuje stvarno kretanje kursa GBP/JPY, kao i pomični prosek na bazi 20

perioda. Uočava se da na početku grafikona za prvih 20 perioda nema (i ne može biti) podatka o

pomičnom proseku.

4

Jednostavnost izračunavanja ovog proseka doprinela je njegovoj popularnosti i širokoj primeni.

Međutim, upravo zbog načina izračunavanja, sve vrste pomičnih proseka "kasne" za tekućom

cenom i zato spadaju u grupu tzv. trend following indicators (indikatori koji slede, tj. prate

trend).

5

Ponderisani pomični prosek (Wighted Moving Average – WMA)

Ovaj tip pomičnog proseka razlikuje se od prethodnog u tome što se svakoj ceni u posmatranom

vremenskom intervalu daje određena "težina" ili ponder, koji je tim veći što je podatak bliži

sadašnjem trenutku. Na taj način, novijim podacima se daje veća "težina" u odnosu na one iz

ranijih perioda. Formula za izračunavanje ponderisanog pomičnog proseka je:

PPPC W

W

i i

i=

⋅∑∑

gde je Wi="težina" tj. ponder i-te cene. U slučaju linearnog ponderisanja W=i.

Eksponencijalni pomični prosek (Exponential Moving Average – EMA)

Ovo je ponderisani pomični prosek kod koga se, kao i u prethodnom slučaju, veći značaj daje

novijim podacima. Razlika u odnosu na prethodni sastoji se u tome što se kod izračunavanja

eksponencijalnog pomičnog proseka uzimaju u obzir svi raspoloživi podaci, a ne samo oni za

koje se prosek izračunava (u prethodnom slučaju 20 dana). Formula za izračunavanje ovog

proseka je:

EPP EPP k C EPPt t t t= + ⋅ −− −1 1( ( ))

gde je t=današnji dan; t-1=prethodni dan; k=2/(n+1), u primeru k=2/(20+1)=0.095238. Dakle

odrezak vremena (na pr. 20) služi samo kao ponder za davanje "težine" podacima.

Naredni grafikon prikazuje oblik sva tri pomična proseka izračunata za 20 perioda:

6

Primena pomičnih proseka u berzanskoj trgovini

Već je rečeno da se za kratkoročne prognoze koriste pomični proseci za kraći vremenski period,

7

dok se za analizu dugoročnih trendova primenjuju proseci sa većim rasponom. Što je veći

vremenski period za koji se izračunava prosek, to kriva kojom je on predstavljen na grafikonu,

više kasni za linijom stvarnog kretanja cena. U opredeljivanju za koji vremenski period će se

računati prosek treba imati u vidu da suviše kratak interval može dati mnogo lažnih signala, a

suviše dug - je nedovoljno osetljiv i daje malo signala. Ovaj problem se, u praksi rešava na dva

načina: (1) promenom dužine perioda za izračunavanje proseka u svakom konkretnom slučaju, i

(2) korišćenjem više pomičnih proseka na istom grafikonu. Primer drugog rešenja prikazan je

sledećim grafikonom na kome su prikazani (osim stvarnog kretanja cena), pomični proseci za 5 i

20 perioda.

8

Kakve signale daju pomični proseci? Generalni odgovor na ovo pitanje je:

1. ako se linija pomičnog proseka nalazi ispod linije stvarnog kretanja cena, preovlađujući trend

je rastući, a ako je iznad - trend je opadajući;

9

2. u momentu kada kriva pomičnog proseka seče cenovnu liniju, dolazi do promene trenda;

drugim rečima: ako linija proseka seče cenovnu liniju odozdo na gore pred nama je opadajući

trend i akcije treba prodavati, a ako je seče odozgo na dole, sledi rastući trend, a to je signal za

kupovinu;

Grafikon koji sledi, a koji prikazuje stvarno kretanje cena jedne kompanije koja kotira na

njujorškoj berzi, može poslužiti kao ilustracija i potvrda prethodnih odgovora.

10

Da bi odredili stepen pouzdanosti signala na koje ukazuju pomični proseci, berzanski trgovci i

analitičari primenjuju dve ili više linija proseka, koje predstavljaju kratko-, srednje- i dugoročni

period. Pri tome važe sledeća pravila:

11

1. kada bezuslovno preovlađuje rastući trend najosetljivija (kratkoročna) linija pomičnog proseka

nalazi se iznad, a najmanje osetljiva (dugoročna) - ispod svih ostalih; ako je u pitanju opadajući

trend, uočava se suprotna zakonomernost;

2. po presecanju linija može se suditi o promeni preovlađujućeg trenda; prvo se seku

najosetljivije, a zatim sve manje osetljive linije; zavisno od toga koje linije se seku, i kako se

promenio njihov međusobni položaj, izvodi se zaključak o tome koji trend (kratko-, srednje- ili

dugoročni) je promenio svoj pravac;

Kada je, na ovaj način, otklonjena sumnja u istinitost signala, može se sa većim stepenom

sigurnosti doneti odluka o zaključivanju posla o kupovini ili prodaji.

Primena pomičnih proseka daje vrlo dobre rezultate kod analize kretanja kursa onih valuta,

akcija, roba ili tržišnih indeksa, sa izraženim trendovima (ciklusima). U ovakvim situacijama oni

se široko primenjuju zbog jednostavnosti izračunavanja i očiglednosti. Međutim, ovaj metod, kao

i svaki drugi, ima i svojih nedostataka. Pre svega, on ne signalizira na vreme o dostignutom vrhu

ili dnu trenda. Pored (i zbog) toga, u periodima preovlađujućeg bočnog trenda, kada nema

izrazitih promena cena, kašnjenje signala koje daju pomični proseci dovodi do njihove

neupotrebljivosti.

Pomični proseci su, i pored svega, našli svoju primenu u praksi, s tim što budući trejderi ne treba

da gube iz vida da oni predstavljaju samo aproksimaciju koja sama po sebi ništa ne mora da

znači, osim što omogućava da se cenovna kriva upoređuje sa samom sobom.

Normalna distribucija

Osnovna ideja se zasniva na konceptu normalne distribucije frekvencija, odnosno normalne

raspodele verovatnoća, i standardnoj devijaciji.

12

Normalna distribucija verovatnoća je najvažnija kontinuirana raspodela, koja se često sreće u

praksi u najrazličitijim oblastima. Uveo je nemački matematičar Karl Fridrih Gaus u vezi sa

obradom rezultata nekih astonomskih merenja, pa se zato naziva i Gausovom raspodelom.

Parametri ove distribucije su dva broja: aritmetička sredina (prosek, očekivana vrednost) i

varijansa (srednje kvadratno odstupanje). Ona je zvonastog oblika i predstavljena je sledećim

prikazom:

Važnost normalne distribucije, kao modela kvantitativnih fenomena u prirodnim i društvenim

naukama, posledica je centralne granične teoreme, koja se odnosi na primenu slabog zakona

velikih brojeva u teoriji verovatnoće. Teorema tvrdi da je (normirana i centrirana) suma velikog

broja nezavisnih i identično raspoređenih slučajnih promenljivih teži normalnoj raspodeli

verovatnoće. To objašnjava poseban značaj koji ima ovaj tip raspodele.

13

Mnoga psihološka merenja i fizički fenomeni mogu se dobro aproksimirati normalnom

raspodelom. Iako su mehanizmi koji leže u osnovi ovih fenomena često nepoznati, upotreba

modela normalne raspodele se teoretski opravdava pretpostavkom da mnogo malih, nezavisnih

uticaja aditivno doprinose svakoj opservaciji

Najveći broj svojstava u prirodi poseduje normalnu distribuciju, ukoliko su ispunjeni sledeći

uslovi:

da postoji veliki broj rezultata (merenja)

da su sva merenja sprovedena istim metodama i pod što sličnijim uslovima

da skup koji merimo mora biti homogen po svim osobinama (svojstvima,

karakteristikama), osim u osobini koju merimo

Kod savremenog elektronskog berzanskog trgovanja, sva tri navedena uslova su ispunjena.

Kako je najvažnije merilo u trgovanju - cena, kontinuelno trgovanje obezbeđuje izuzetno veliki

broj merenja, jer se cene berzanskog materijala menjaju iz sekunda u sekund. Time je ispunjen

prvi uslov.

Sva merenja sprovode se istim metodama (cene su izražene u određenoj valuti), dok su uslovi

merenja potpuno isti jer se odigravaju simultano.

Skup koji se meri, svakako je homogen po osobinama, jer se radi o ceni akcija jednog određenog

preduzeća, ili ceni zlata ili nafte koja je standardizovanog kvaliteta i uslova isporuke. Time je

ispunjem i treći uslov.

Standardna devijacija

Standardna devijacija predstavlja apsolutnu meru disperzije podataka u odnosu na njihovu

aritmetičku sredinu.

14

Aritmetička sredina (prosek) izračunava se po sledećoj formuli:

gde su x1, x2,...,xn vrednosti podataka čiji se prosek izračunava, dok je "n" broj tih podataka.

Empirijsko pravilo

Ne zalazeći dalje u matematičko-statističku analizu, može se konstatovati sledeće. U praksi se

često pretpostavlja da su podaci iz približno normalno raspodeljene populacije. Ako je ta

pretpostavka opravdana, onda se 68,27% vrednosti nalazi u intervalu od plus-minus jedne

standardne devijacije od aritmetičke sredine, 95,45% vrednosti se nalazi u intervalu od plus-

minus dve standardne devijacije, a 99,73% se nalazi unutar plus-minus 3 standardne devijacije.

Ovo je poznato kao empirijsko pravilo.

Grafički predstavljeno, empirijsko pravilo bi izgledalo ovako:

15

Ovo pravilo se može interpretirati i na sledeći način: postoji oko 68% verovatnoće da će se bilo

koji podatak, koji pripada skupu za koji se pretpostavlja ima normalnu distribuciju frekvencija,

naći u okviru aritmetička sredina +/- jedna standardna devijacija. Ili, sa oko 95% verovatnoće

možemo tvrditi da će vrednost bilo kog podatka biti u rasponu aritmetička sredina +/- dve

standardne devijacije.

Međutim, ako sliku posmatramo inverzno u odnosu na prethodan pristup, onda možemo reći da

će u svega 5% slučajeva podaci imati vrednosti koje su izvan granica aritmetička sredina +/- dve

standardne devijacije. To jest, u 2,5% slučajeva će biti u ekstremu

aritmetička sredina + dve standardne devijacije

a u 2,5% slučajeva će biti u ekstremu

16

aritmetička sredina - dve standardne devijacije

Još je manja verovatnoća da se vrednost podatka nađe na "udaljenosti" aritmetička sredina + tri

standardne devijacije. Ona iznosi svega 0,3% ukupno za oba ekstrema.

Kakva je mogućnost primene ovih, inače opštepoznatih, pravila u determinisanju potencijalno

profitabilnih berzanskih transakcija?

Bolindžerove trake (Bollinger Bands)

Ovo je jedan od često korišćenih alata tehničke analize. Osmislio ga je John Bollinger tokom

1980-tih. Indikator se sastoji od tri linije. Centralna linija (ili Middle band) je običan pomični

prosek za "n" perioda. Gornja linija je za "k" standardnih devijacija iznad centralne linije. Donja

linija je za "k" standardnih devijacija ispod centralne linije. Na ovaj način formiraju se

svojevrsne trake (bands) u okviru kojih se kreće cena. Uobičajena vrednost za "n" je 20 perioda,

a za "k" je 2 standardne devijacije.

Osnovna namena ovog indikatora je merenje cenovne volatilnosti izabranog tržišnog materijala

(akcije, valutnog para, robe, indeksa). Postavljajući gornju u donju graničnu liniju na udaljenost

17

od +/- dve standardne devijacije u odnosu na centralnu liniju, obuhvatamo 95% mogućih

vrednosti cene1. Drugim rečima, kada se granične linije ovako postave, svega 5% podataka o

ceni ostaje neobuhvaćeno, tako da oni, u suštini, predstvaljaju ekstremne vrednosti koje se ne

uklapaju u zadate okvire. Do informacije o tome da li se tekuća cena nalazi unutar Bollingerovih

traka i na kojoj udaljenosti od centralne linije, dolazi se izračunavajući razliku između tekuće

cene i pomičnog proseka. Ova razlika, a samim tim i volatilnost cene u odnosu na prosek,

povećava ili smanjuje standardnu devijaciju. U periodima kada je kolebljivost velika, odnosno

kada se tekuća cena nalazi daleko od proseka, Bollingerove trake se šire, kako bi obuhvatile 95%

vrednosti cena.

Konstrukcija Bollingerovih traka je relativno jednostavna.

Centralnu liniju (CL) predstavlja pomični prosek, gde je "n" broj perioda:

CL=

Vrednost Gornje linije (GL) dobija se dodavanjem 2 standardne devijacije centralnoj liniji:

1 John J. Murphy "Technical Analysis of the Financial Markets : A Comprehensive Guide to Trading Methods and Applications", New York, 1999, 210

18

GL= CL + 2 * Sd

GL= CL + 2 *

Vrednost Donje linije (DL) dobija se oduzimanjem 2 standardne devijacije od centralne linije:

DL= CL - 2 * Sd

DL= CL - 2 *

Oblast između gornje i centralne linije, naziva se "gornja traka" (upper band, kako je sam autor

označava), a oblast između centralne i donje linije naziva se "donja traka" (lower band).

19

Eksperimentalni podaci pokazuju2 da je optimalan broj perioda 20. Međutim, u različitim

tržišnim situacijama, drugačiji parametar može dati bolje rezultate.

Sledeći prikaz predstavlja cenovni grafikon na kome su iscrtane i označene Bollingerove linije i

trake.

2 John A. Bollinger "Bollinger on Bollinger Bands", McGraw-Hill Books, 2001, 50

20

21

INTERPRETACIJA BOLLINGEROVIH TRAKA

Kako je već napomenuto, standardna devijacija predstavlja statističku meru kolebljivosti. Ona će

biti viša, kada se cene značajnije menjaju, a niža kada je tržište mirnije, odnosno kada se cene

kreću bliže proseku. U periodima dramatičnijih promena cena, Bollingerove trake se šire, a kada

se kolebljivost smanjuje, one se sužavaju.

22

Kada se trake sužavaju, odnosno kada se smanjuje standardna devijacija, tada se tržište nalazi u

periodu konsolidacije. To, sa druge strane, može biti znak da se uskoro može očekivati proboj

postojećeg nivoa. Što duže se cena kreće u uskim okvirima, to je veća šansa za novi veliki pokret

naviše ili naniže.

Tendencija je, takođe, da kolebljivost cene veća kada se tržište približava promeni

preovlađujućeg trenda. Naime, na vrhu rastućeg trenda, trejderi postaju ili euforični i realizuju

profit, ili u strahu zatvaraju svoje pozicije koje im donose gubitke.

Kako se može uočiti na prethodnom grafikonu, kada cenovna linija, krene od jedne trake, ona

teži da se kreće do suprotne trake. Kada su gornja i donja linija veoma udaljene, to može biti

signal da se očekuje promena trenda.

U svakom slučaju, prema teoriji normalne distribucije trend se menja u suprotnom pravcu, onda

23

kada podaci (cena) dostignu ekstremne vrednosti.

Iako Bollinger Bands mogu da pomognu u kreiranju Buy i Sell signala, to nije osnovna namena

ovog indikatora. Njegova osnovna namena je da pomogne u identifikovanju perioda visoke i

niske kolebljivosti cene, kao i da se identifikuju periodi u kojima cena ima ekstremne vrednosti.

Karakteristike indikatora su:

• do oštre promene cene često dolazi posle perioda sužavanja traka

• kada cena pređe izvan gornje ili donje linije, očekuje se nastavak aktuelnog trenda

• ako cena napravi Top ili Bottom izvan linija BB, a zatim Top ili Bottom u okviru linija

BB, može se očekivati promena trenda

• cena oscilira od jedne do druge linije BB

Oscilatori

Korišćenje oscilatora je jedan od najlakših i, u isto vreme, pouzdanih metoda prognoziranja

budućeg kretanja cena na berzi. Za razliku od pomičnih proseka, oscilatori daju najbolje rezultate

u analizi perioda bez izraženih trendova, ili pri takozvanom bočnom trendu. U ovom periodu,

cena toliko često menja pravac kretanja da je naveći problem "uloviti" početak i kraj kratkih

pomeranja naviše ili naniže. Mnogi iskusni trejderi preporučuju da je u ovakvoj situaciji najbolje

držati se po strani, jer trgovina može doneti značajne gubitke.

Pojava oscilatora pružila je mogućnost da se izbegne ovo gubljenje vremena. Njihova

karakteristika sastoji se u tome što unapred ukazuju na buduće događaje, signalizirajući o obrtu

na vreme. U tome je i njihova osnovna razlika u odnosu na pomične proseke, koji uvek kasne za

razvojem događaja.

U osnovi primene oscilatora leže pojmovi preterane kupovine (overbought) i prevelike prodaje

24

(oversold) na tržištu. Smatra se da se tržište nalazi u fazi preterane kupovine onda, kada se cena

nalazi oko svoje gornje granice za određeni period i kada postoji ozbiljan otpor (resistance)

njenom daljem rastu.

U fazi preterane prodaje, tržište se nalazi kada je cena na tako niskom nivou, da se njen dalji pad

ne očekuje zbog snažne podrške (support).

Za prepoznavanje ovih situacija, za svaki oscilator definišu se gornja i donja granica. Kada

vrednost oscilatora dostigne ove granice, to je signal o promeni trenda, odnosno za kupovinu ili

prodaju.

Drugi važan tip oscilatora je - razilaženje ili divergencija (divergence) između pravca kretanja

cene i linije oscilatora. Razilaženje je najava moguće promene trenda.

U nastavku će biti ukazano na nekoliko najpoznatijih i najčešće primenjivanih oscilatora.

Indeks relativne snage (Relative Strength Index – RSI)

Welles Wilder je 1978. godine razvio ovaj izuzetno koristan oscilator koji pokazuje relativan

odnos pozitivnih i negativnih promena cene u toku određenog perioda. Vrednost RSI oscilira od

0 do 100, a preporučeni broj perioda je 14.

Formula za izračunavanje indeksa relativne snage je:

RSI = 100 – 100 / (1+RS)

RS = AG / AL

AG = prosečna pozitivna promena cene iz perioda u period (tokom na pr. 14 perioda)

AL = prosečna negativna promena cene iz perioda u period (tokom na pr. 14 perioda)

Prosek se može izračunati kao običan ili eksponencijalni.

25

Signal za kupovinu generiše se kada vrednost RSI padne ispod 30 (oversold), dok je mogućnost

za prodaju kada se nalazi iznad 70 (overbought). Drugi način korišćenja ovog indikatora je

posmatranje divergencije grafikona RSI i cene valuta.

26

Stohastik indikator (Stochastic)

Stohastik indikator stavlja u odnos razliku između maksimalne cene u prethodnom periodu i cene

tekućeg dana, i maksimalne cene i minimalne cene u prethodnom periodu. George Lane, autor

ovog indikatora, predlaže 21 period za izračunavanje raspona cena. Značenje indikatora

zasnovano je na uočenom pravilu da je tekuća cena gotovo uvek bliža gornjoj granici u

periodima rasta, odnosno, bliža svojoj nižoj vrednosti - u periodima opadanja. Formula za

izračunavanje stohastičkog indikatora, koji se često obeležava sa %K, je:

%max

max minK

C C

C C

t= −

−

−

⋅1 100

gde je Cmax=maksimalna cena dostignuta u toku prethodnog perioda; Ct=trenutna cena akcija;

Cmin=minimalna cena u toku prethodnog perioda.

Indikator se izražava u vrednostima na skali od 0 do 100. Kontrolne linije nalaze se na 80 i 20.

Vrednost indikatora iznad 80 ukazuje na dostignut maksimum cene (overbought), i generiše

signal za prodaju, pre nego što nastupi očekivani pad. Analogno tome, kada indikator ima

vrednost ispod 20 dostignuto je dno (minimum), i ne očekuje se dalji pad, već porast cene, te

signalizira kupovinu.

27

Na grafikonu se mogu uočiti signali za prodaju u momentu kada linija indikatora padne ispod 80,

a signali za kupovinu, kada ona poraste iznad 20.

MACD Indeks konvergencije/divergencije pomičnih proseka

Ovaj indeks je dvokomponentni indikator baziran na dva eksponencijalno ponderisana pomična

proseka: kratkoročnog i srednjeročnog. Razvio ga je Gerald Appel i široko se primenjuje zbog

28

toga što rano signalizira promene trenda.

Prva komponenta ovog indikatora je linija koja predstavlja razliku između dva pomična proseka,

računata za različit vremenski period. Ova komponenta naziva se Linija cenovne faze. Druga

komponenta, koja se naziva Signalna linija, je eksponencijalno ponderisani pomični prosek prve

komponente.

Ove dve linije se grafički predstavljaju na istoj vremenskoj skali (X-osi). Linija cenovne faze

nalazi se iznad Signalne linije, u periodu rastućeg trenda, odnosno ispod, kod opadajućeg.

Signali za kupovinu, odnosno prodaju generišu se u momentu presecanja ovih linija. Signal za

kupovinu je kada Linija cenovne faze u svom kretanju odozdo na gore seče Signalnu liniju, dok

se signal za prodaju pojavljuje u momentu kada Linija cenovne faze u svom kretanju odozgo na

dole preseca Signalnu liniju.

Zbog svoje ponderisane prirode, ovaj indikator je koristan u visoko kolebljivim tržištima, kao što

je tržište opcija. Iako je manje efikasan kod ujednačenih tržišta, sa neizraženim trendovima, on i

u tom slučaju obezbeđuje korektne signale kada se primeni na širok opseg podataka.

29

30

MACD indikator ima posebnu vrednost zbog svoje sposobnosti da signalizira promenu trenda za

kojim sledi oštar pad cene. Imajući u vidu način izračunavanja, ovaj indikator varira oko nulte

vrednosti na Y-osi, te veća udaljenost od nulte vrednosti - implicira snažniji trend3. Vremenski

period koji se koristi za izračunavanje kratkoročnog pomičnog proseka obično iznosi 12 perioda,

a za dugoročni 26, a za signalnu liniju 9 perioda.

Zaključak o primenljivosti oscilatora

U ovom tekstu ukazano je na svega nekoliko glavnih od više desetina raspoloživih oscilatora.

Bez obzira na razlike među njima, mogu se dati preporuke o načinu njihovog korišćenja:

1. najbolje je primenjivati oscilatore u periodima preovlađujućeg bočnog trenda; u suprotnom,

njihovi signali mogu biti prevremeni ili sasvim netačni;

2. najsigurniji su oni signali koji ukazuju na dostignut maksimum (overbought) ili minimum

(oversold) cene, ali, i pored toga, ne treba donositi odluku o kupovini ili prodaji čim linija

oscilatora pređe određenu granicu; smatramo da treba sačekati potvrdu drugih indikatora i možda

3 Ana Erlih "Tehnička analiza robnih i finansijskih tržišta", Moskva, 1996, 106

31

nekih realnih događaja da bi se donela bilo kakva odluka;

3. kod mnogih oscilatora kretanje linije iznad ili ispod sredine skale ukazuje o daljem pravcu

kretanja cene naviše ili naniže respektivno;

4. razilaženje (divergencija) između cene i oscilatora se, kod različitih indikatora, određuje na

razne načine, ali uvek upućuje na predstojeći nagli obrt - promenu trenda;

5. treba imati u vidu da se bočni trend često javlja kao kratkoročno smirivanje u okviru

dugoročnog rastućeg ili opadajućeg trenda; imajući na umu dugoročnu tendenciju, sigurnije je

oslanjati se na one signale indikatora koji su u saglasnosti sa njom; to znači da, ako je

preovlađujući rastući trend, treba regovati samo na signale za kupovinu, i obrnuto, u slučaju

opadajućeg trenda; preovlađujući bočni trend najčešće je znak privremene korekcije, i treba biti

spreman za obnavljanje glavnog trenda.

Key Words:

stock exchange, trading, charts, technical analysis, financial markets, forex, commodity markets,

indicators, oscilators

Literatura:

1. dr Slobodan Slović "FOREX - kako zaraditi na promenama deviznih kurseva", Beograd, 2008.

2. dr Slobodan Slović, mr Ivan Raonić, mr Danijela Vukosavljević "Devizni kurs i mere NBS",

Ekonomika br. 3/2011, Niš

3. mr Marija Jovanović "Manje poznati investicioni instrumenti u bankarskom poslovanju",

Pravno - Ekonomski Pogledi, br. 1/2011, Beograd

32

4. časopis "Technical Analysis of Stocks and Commodities", Seattle, USA

5. Ana Erlih "Tehnička analiza robnih i finansijskih tržišta", Moskva, 1996.

6. dr Alexander Elder "Trading for living", John Waley and Sons, Inc, New York, 1993.

7. Gerald M. Loeb "The Battle for Investment Survival", A classic first published in 1935.