Poslednjih dani planete zemlje

POSLEDNJI DANI PLANETE

ZEMLJE

Naslov originala: The Last Hours of Ancient Sunlight, by ThomHartmann

Izdava~: CPSPrvo izdanje: 2008.Tehni~ko ure|enje: CPSDizajn korice: Aleksandar Jajin, [email protected][tampa: LionTira`: 1000Distribucija: 063/836-0661, 065/836-0661

TToomm HHaarrttmmaann

PPOOSSLLEEDDNNJJII DDAANNII PPLLAANNEETTEE

ZZEEMMLLJJEE-- NNAAUU^̂NNII DDOOKKAAZZII ZZAA BBRRZZII KKRRAAJJ SSVVEETTAA --

U zadnjih 24 sata uni{teno je vi{e od 100.000hektara tropskih ki{nih {uma. Punih 13 milionatona otrovnih hemikalija je ispu{teno u na{u ìvot-nu sredinu. Vi{e od 45.000 ljudi je umrlo od gladi,od kojih je 38.000 njih deca. I vi{e od 130 vrstabiljaka i ìvotinja je izumrlo delovanjem ~oveka. Isve se to desilo samo u zadnjih 24 sata.

Na osnovu “Po~etne analize globalnih ekosis-tema” (Pylot Analysis of Global Ecosystems) kojesu sprovele Ujedinjene Nacije, polovina svetskihobradivih povr{ina je nestala u pro{lom veku, polo-vina svetskih {uma je nestala, 80% pa{njaka i 40%kopnene povr{ine Zemlje trpi zbog degeneracije tla,i 70% glavnih morskih izvora ribe je potro{eno. Onidodaju: “Svetski slatkovodni sistemi su takodegradirali da njihova sposobnost da podrè ljud-ski, biljni i ìvotinjski ìvot je uveliko u opasnosti.”1

Mi koji ìvimo u savremenom svetu ~estokora~amo kroz na{e ìvote razmi{ljaju}i o dnevnimproblemima koji uti~u na na{ svakodnevni ìvot.Povremeno ~ujemo malo pobliè, malo dublje imoèmo videti, ~esto puta a da ne ulaèmo mnogonapora, neprijatne informacije o uni{tenju sveta u

5

UUvvoodd"Imali smo svoju poslednju {ansu. Ako ne smislimo neki bolji i mnogopravedniji dru{tveni sistem, Armagedon }e biti pred vratima."

Daglas Mek Artur (Douglas MacArthur, 1880-1964)2. septembar 1945.

skoroj budu}nosti, koje izgledaju nekad razumne, anekad neverovatne.

Svakoga dana u medijima moèmo videti, ~uti ili~itati pri~e o novim smrtonosnim bakterijama ivirusima, o sve gorim klimatskim uslovima i svestra{nijim olujama, o naveliko rasprostranjenimkancerogenim supstancama, alarmantnim pretnja-ma vezano za na{e zalihe hrane, i one koji kaù daekonomski kolaps i globalna propast - ili mo`daposlednja bitka Armagedona - su samo na nekolikodana ili nekoliko godina daleko od nas.

Tako|e, postoje oni koji }e nam re}i da je sveu redu, da sve besprekorno funkcioni{e i da nemaproblema - celokupna ljudska populacija moè sesmestiti na podru~je veli~ine ameri~ke dràveFlorida i da }e tehnologija jednoga dana re{iti svena{e probleme.

U centru ovog sukoba argumenata {ta je ta~no,a {ta pogre{no po pitanju sudbine na{eg sveta,nalaze se pitanja oko toga {ta treba, ili ne trebauraditi po tom pitanju.

Ovaj problem, sa ve}inom svojih argumenata istavova, zasnovan je na ~etiri osnovne realnosti:

1. Uprkos uticaju moderne tehnologije, svetskedileme i opasnosti nisu slu~ajnosti uzrokovanenedavnim promenama. One su o~ekivane posledicena~ina ìvota na koji ljudi ìve od uspostavljanjaprvih gradova-dràva od strane Sumera, pre oko4000 godina. [tavi{e, njihov eho se stalno ponav-lja kako takvi gradovi nestaju, od kako su ljudiodlu~ili da napuste ìvot u bratstvima i plemenima,i da ìve u velikim gradovima.

2. Mi (kao i drugi ìvi organizmi) smo izgra|eniod hrane koju jedemo, a hrana sadrì sun~evu svet-lost kao njen jedinstveni izvor energije. Bez suncane bi bilo ni ìvih organizama - obilje sunca i vodezna~i izobilje ìvotnih formi. Mi smo izgra|eni od

sun~eve svetlosti. Kako se odnosimo prema tomnajvaànijem izvoru jeste odraz toga kako mi vidi-mo sebe u odnosu na ostatak ovoga sveta.

3. Na{i problemi ne proizilaze od na{etehnologije, na{e ishrane, nasilja u medijima ilineke druge stvari koju radimo. Oni proizilaze odna{e kulture - na{eg pogleda na svet. Razlog za{toje ve}ina re{enja ponu|enih za svetske krizeneprakti~na, jeste zato {to ona proizilaze od istogpogleda na svet koji je uzrokovao problem. Kao {to}emo videti u ovoj knjizi, prerada otpada ne}e spa-siti svet, kontrola ra|anja tako|e ne}e spasiti svet,niti o~uvanje onoga malo {to je ostalo od tropskihki{nih {uma ne}e spasiti svet. âk i kada bi sesve predloène dobre stvari potpuno primenile, na{osnovni problem bi i dalje postojao, i neizbe`no bise ponavljao. âk i hladna fuzija i eliminacijapotrebe za naftom, sa besplatnom elektri~nomenergijom za svakog ~oveka, ne bi “spasila svet”.Ni{ta osim promene na{eg pogleda na svet i nje-govog razumevanja ne moè proizvesti pravu,zna~ajnu i trajnu promenu. a ta promena bi nas uperspektivi prirodno vodila ka o~uvanju na{ih {uma,obnavljanju na{e zajednice i smanjenju na{e rasip-ni~ke potro{nje.

4. Mogu}a re{enja nisu ni nova ni radikalna uistoriji ljudskog roda. U stvari, ona predstavljajupogled koji odraàva i gaji ~ove~anstvo tokom neko-liko hiljada godina. Domoroda~ka plemena Ju`neAmerike, Severne Amerike, Afrike, Australije i Azijenisu prenaselila niti uni{tila njihovu ìvotnu sredinu,iako su u ve}ini slu~ajeva oni imali pristup mnogove}im prirodnim bogatstvima nego {to su koristili.Niti fosilni ni istorijski zapis ne pokazuju da su onivodili surov i beznadeàn ìvot, kako se to ~estoopisuje u medijima i postoji u umu prose~nog~oveka. Oni su ìveli odrìvim na~inom ìvota,

6 7

uvi|aju}i svetost sveta i prisustvo Tvorca i boàn-stva u svim stvarima, uìvaju}i mnogo vi{e slo-bodnog vremena nego {to }e zaposleni ljudi uindustrijskom svetu ikada uìvati. Njihova svest ina~in ìvota o~uvali su njihovu kulturu i narod ìvimdesetinama puta duè nego {to postoji SAD, i nas-tavlja da odràva milione njih {irom sveta. Onimogu da nas nau~e va`nim lekcijama - iako, kakoistorija pokazuje, mi “civilizovani” ljudi ih doslovnoistrebljujemo i tako rizikujemo da izgubimo njihovoznanje kako prisvajamo njihovo zemlji{te, njihovejezike i njihove ìvote.

Kada dovoljno ljudi promeni svoj pogled nastvari, re{enja }e postati o~igledna, ~esto nana~ine koje nismo mogli ni da zamislimo. Mi smouni{tili veliki deo sveta zbog na{e kulture, ali mimoèmo da sa~uvamo veliki deo sveta promenomte kulture. Ako analiziramo istoriju, vide}emo da ukulturnim temeljima na{ih predaka moèmo na}idrevne klju~eve znanja za o~uvanje ljudskog roda ina{e planete, a da ne treba da idemo da ìvimo upe}inama ili {atorima. U svesnom i dobrovoljnomsmanjenju potro{nje leì jedan sigurniji put za ljudei ovu planetu.

Podaci koji }e ovde biti izneti govore o tome gdeje na{ svet krenuo. U razumevanju kako stvariizgledaju i kako su dospele dotle, moèmo da otkri-jemo mehanizme, svuda oko nas, koji su pozitivnii koji mogu u~initi transformaciju na bolje. U tomkontekstu, ~ak i “lo{e vesti” su zaista dobre vesti.Stvaranje krivice i depresije kod ljudi nisu ciljeviizno{enja ovih podataka, ve} nada o stvaranju pozi-tivne i trajne promene.

Na po~etku }emo izneti prikaz stanja dana{njegsveta: porast populacije, tro{enje na{ih prirodnihizvora i kako smo u procesu “uni{tenja na{eg gnez-da”. Izuzetno va`no na ovom stupnju jeste jedno

novo razumevanje faktora, kako je ukazano odstrane nekoliko ljudi - na jedan izvor energije kojimi koristimo za ishranu i gorivo, i dokaz da smo mizaista u procesu iscrpljivanja tog izvora. Objasni-}emo kako smo dotle stigli i nau~iti za{to mnogoljudi danas misli da stvari izgledaju dobro, iako tonije tako.

Mnogi ljudi koji su pro~itali ovde iznete podatkerekli su da je njihovo celokupno razumevanje ìvotabilo promenjeno; oni su imali novo, uznemireno, alineizbe`no razumevanje za{to se stvari nalaze tugde jesu i {ta to zna~i za budu}nost ako ne{touskoro ne u~inimo. Nalazimo se u ta~ki gde seneki putnici vra}aju nazad ili gube svoj put. Ali, pos-toji nada za budu}nost, ~ak i u svetu problema kojevidimo.

8 9

Sve po~inje sa sun~evom svetlo{}u.Sun~eva svetlost prenosi energiju na Zemlju, a

ta energija se pretvara iz jednog oblika u drugi.Ne{to sun~eve svetlosti je uskladi{teno ispod zem-lje, {to nam obezbe|uje ogromni “u{te|eni izvor”energije koji moèmo koristiti. Na{a civilizacija jerazvila veliku è| za tom energijom, po{to smoizgradili milijarde i milijarde velikih i malih ma{inakoje su sve zavisne od nafte i elektri~ne energije.

Ali. na{a u{te|evina postaje sve manja, {to }enajverovatnije dovesti do nadolaska veoma te{kihvremena.

U ovom prvom delu izne}emo sada{nju situaci-ju kako bismo razumeli osnove problema sa kojimase suo~avamo. Najva`nije stvari u ovom prvom delujesu:

- Istorija sun~eve svetlosti.- Kako stvari mogu izgledati dobro, iako su tako

lo{e?- Va`nost drve}a - njihove tri vitalne uloge u

obnavljanju ìvotne sredine i neke zabrinjavaju}estatistike o tome {ta se de{ava kada se~emodrve}e.

- Ubrzana stopa izumiranja vrsta kako menjamosvet i njegovu klimu.

Krenimo od po~etka, sa izvorom goriva koji dajeìvot ovoj planeti tokom nekoliko hiljada godina -sun~evom svetlo{}u.

10 11

MMii ttrroo{{iimmoo ddrreevvnnuu ssuunn~~eevvuu ssvveettlloosstt

U pravom smislu re~i, svi smo mi izgra|eni odsun~eve svetlosti.

Sun~eva svetlost zra~i toplotu, vidljivu svetlost,a ultravioletna svetlost je izvor skoro svog ìvota naZemlji. Sve {to vidimo ìvo oko nas je tu zato {tosu biljke u stanju da uhvate sun~evu svetlost i daje skladi{te. Sve ìvotinje ìve od ovih biljaka, bilodirektno (kao {to su biljojedi) ili indirektno (kao {tosu mesojedi koji jedu biljojede). To je tako za sisa-re, insekte, ptice, vodozemce, gmizavce i bakteri-je... za sve {to je ìvo. Svaki ìvi oblik na povr{iniove planete je tu jer su biljke u stanju da prihvatajusun~evu svetlost i da je skladi{te, a drugi organiz-mi su u stanju da jedu te biljke i uzimaju tusun~evu svetlost u izgradnji svojih tela. (Izuzetaktome su bakterije i ìvi organizmi na okeanskomdnu, kilometrima ispod povr{ine vode, koji ìve odtoplote podvodnih vulkanskih izvora.)

Na taj na~in izobilje ili nedostatak izobilja una{oj ljudskoj ishrani je bilo, u zadnjih nekolikostotina godina, uveliko odre|eno od toga kolikosun~eve svetlosti pogodi zemlju. I za sve druge ne-ljudske oblike ìvota na ovoj planeti, to je tako|eslu~aj - moèmo videti da ve}ina podru~ja oko ekva-

tora koja se kupaju u sun~evoj svetlosti je ispunje-na biljnim i ìvotinjskim svetom, dok polarni regionikoji su relativno siroma{ni sa sun~evom svetlo{}u,imaju mnogo manje ìvih organizama i mnogomanju raznolikost me|u njima.

Na~in na koji biljke skladi{te sun~evu svetlostzaista je neverovatan. Na{a atmosfera sadrì usebi milijarde tona ugljenika, uglavnom u formigasa ugljen-dioksida, ili CO2. Biljke “udi{u” taj CO2

i koriste energiju sun~eve svetlosti da pokrenuhemijsku reakciju zvanu fotosinteza u svojim lis-tovima, koja osloba|a dva atoma kiseonika odatoma ugljenika, proizvode}i slobodan ugljenik C ikiseonik (O2). Taj ugljenik se onda koristi od stranebiljke u proizvodnji ugljenih hidrata kao {to je celu-loza i skoro sva ostala biljna materija - korenje, sta-blo, listovi, plodovi i semenje - a kiseonik se“izdi{e” kao otpadni gas od strane biljaka.

Mnogi ljudi koje sam sreo veruju da su biljkeizgra|ene od zemlji{ta - da drvo ispred na{e ku}e,na primer, je uglavnom izgra|eno od zemlji{ta nakome raste. To je potpuna gre{ka. To drvo jeuglavnom izgra|eno od gasova iz na{eg vazduha(ugljen-dioksida) i vode (vodonika i kiseonika).Drve}e predstavlja o~vrsli vazduh i sun~evu svet-lost.

Evo kako to funkcioni{e: listovi biljaka hvatajusun~evu svetlost i koriste tu energiju da bi izvukleugljenik, kao ugljen-dioksid, iz vazduha, kombinujuga sa kiseonikom i vodonikom iz vode da bi formi-rali {e}ere i druge sloène ugljene hidrate (ugljenihidrati su tako|e izgra|eni od ugljenika, vodonika ikiseonika), kao {to je celuloza koja ~ini ve}i deokorenja, listova i stabla.

Kada zapalimo drvo, osloba|a se “sun~evaenergija” u formi svetlosti i toplote (od vatre).Ve}ina ugljenika u drvetu se tada preokre}e u odno-

12 13

MMii ssmmoo iizzggrraa||eennii oodd ssuunn~~eevvee ssvveettlloossttii

"Sunce, izvor ose}ajnosti i ìvota, prosipa svoju vatrenu ljubav naushi}enu zemlju."

Artur Rimbaud (Arthur Rimbaud, 1854-1891)

su na proces fotosinteze. Mala gomila pepela kojaostaje predstavlja sve minerale koje je veliko drvouzelo iz zemlji{ta. Sve ostalo je bio gas iz vazduha:ugljenik, vodonik i kiseonik.

@ivotinje i ljudi ne mogu da izgra|uju svoja tkivadirektno od sun~eve svetlosti, vode i vazduha, kao{to to mogu biljke. Tako je ljudska populacija nana{oj planeti uvek bila limitirana koli~inom lakodostupne biljne hrane. Studije pokazuju da sisaripostaju manje plodni i stopa uginu}a se pove}avakada nema dovoljno hrane da bi se podràvalalokalna populacija.

Na sli~an na~in, ljudska ode}a i mesta zastanovanje u drevna vremena bila su izgra|ena odbiljaka i ìvotinjske koè koji su samo nastali odpostoje}e sun~eve svetlosti, one svetlosti koja jepala na zemlju tokom nekoliko godina njihovogìvota. Mi tako|e koristimo koù ìvotinja i drve}eda bismo pravili ode}u i mesta za stanovanje.

Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - uzpomo} ìvotinja

Jo{ u drevna vremena ljudi su izra~unali kakoda promene obrasce prirode da bi dobili vi{esun~eve svetlosti, odnosno hrane. Koli~ina hraneza ljude je bila odre|ena brojem ìvotinja koje sukoristili za hranu, a koje lokalna {uma moè daishrani, ili koli~inom jestivog bilja koje su mogli daprona|u ili koje je raslo na plodnom zemlji{tu. Ali,u podru~jima gde je zemlji{te previ{e siroma{no zaobra|ivanje ili rast {ume, gde raste samo `bunje itrava, ljudi su uvideli da preìvarske ìvotinje, kao{to su koze, ovce i krave mogu jesti to bilje kojemi ne moèmo, i mogu tako pretvoriti dnevnusun~evu svetlost uhva}enu od strane ̀ bunja i divljihbiljaka na tom “beskorisnom” zemlji{tu u ìvotinj-

sko meso, koje mi moèmo jesti. Tako da akomoèmo da pove}amo broj preìvarstkih ìvotinjakroz uzgajivanje i pripitomljavanje, tada moèmopojesti vi{e od sun~eve svetlosti kako ove ìvoti-nje budu jele travu i drugo bilje. To je obezbe|ivalona{im precima vi{e korisne energije, kako krozradne ìvotinje, tako i kroz ìvotinje kao izvor hrane.Tako su nastali pripitomljavanje i sto~arstvo.

Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - izzemlje

U jednom trenutku ljudske istorije, ~ovek jetako|e otkrio da moè zameniti {ume, koje nemoè jesti, sa biljkama koje moè jesti. Umesto dase poseduje komad zemlji{ta za proizvodnju dovolj-no hrane za samo deset ljudi, to isto zemlji{tesada moè da se upotrebi za ishranu hiljadu ljudi.Po{to je ~ovek po~eo da koristi te dve metode(sto~arstvo i poljoprivredu) da bi jo{ efikasnijepretvorio sun~evu energiju u ljudsku hranu, na{ezalihe hrane su porasle. Prate}i osnovne zakoneprirode, po{to je bilo vi{e hrane, moglo je biti vi{eljudi, i ljudska populacija je po~ela brè da raste.

Ljudi su tako|e otkrili kako da izvla~e rude mi-nerala iz zemlje, da tope ~iste metale od njih i daprave alate od tih metala. Ti alati, kao {to su plu-govi i kose, u~inili su da ljudi postanu mnogo pro-duktivniji u proizvodnji hrane, tako da je ljudskapopulacija pre 2000 godina dostigla brojku od 250miliona - broj koji je malo manji od sada{nje po-pulacije SAD-a. Ali, tada je ~ovek jo{ uvek uzimaogodi{nje samo jednogodi{nju koli~inu sun~eveenergije, i mada je ~ovek u~inio da nestanu nekevrste organizama zbog svojih prohteva za hranom,njegov uticaj na planetu je ostao minimalno {tetan.

14 15

ôvek tada jo{ nije “potkopao svoju bezbednost”da bi zadovoljio svoje prohteve.

Kori{}enje drevnog sun~evog svetlaPre oko 900 godina, ljudi u Evropi i Aziji su

otkrili ugalj ispod povr{ine zemlje i po~eli da gasagorevaju. Taj ugalj je nekada predstavljao vege-taciju na na{oj planeti i njihovim sagorevanjem~ovek je bio u stanju da koristi sun~evu energijukoja je bila uskladi{tena u dalekoj pro{losti. Pretoga, na{i preci su morali da odràvaju odre|enepovr{ine zemlje pod {umama jer su imali potrebuza drve}em koje im je bilo izvor toplote u preìvlja-vanju hladnih zima u severnim regionima. [ume suskladi{tile postoje}u sun~evu energiju, a ljudi sumogli da oslobode tu uskladi{tenu energiju naognji{tima ili pe}ima da bi zagrejali svoje mestoprebivali{ta tokom dugih zimskih dana.

Me|utim, eksploatacija uglja je smanjila ljudskopoverenje u tada raspoloìvu sun~evu energiju uobliku drveta, dopu{taju}i im da seku vi{e {uma ipretvaraju {umski teren u poljoprivredni, po{to vi{enisu bili apsolutno zavisni od drve}a po pitanjutoplote. Po{to su sada imali na raspolaganju vi{eobradivog podru~ja, ljudi su bili u stanju da proizve-du vi{e hrane za vi{e ljudi i svetska populacija jesa 500 miliona ljudi oko 1000. godine, do{la dojedne milijarde 1800. godine.

To predstavlja kriti~an momenat u ljudskoj istori-ji, po{to su tada na{i preci po~eli da ìve na na~inda ne misle o o~uvanju sun~eve energije koja seskladi{ti na na{oj planeti.

Po{to su na{i preci mogli da tro{e sun~evusvetlost koja je bila uskladi{tena u biljkama udavnoj pro{losti, oni su po~eli po prvi put da tro{eve}e koli~ine izvora - u hrani, toploti i drugim mate-

rijalima - nego {to daje dnevna koli~ina sun~evesvetlosti koja pada na na{u planetu. Ljudska popu-lacija na na{oj planeti je porasla iznad nivoa koji biZemlja mogla da podrì u slu~aju da se koristisamo lokalna koli~ina sun~eve svetlosti kao izvorenergije i hrane.

To zna~i da ako bi izvor uglja na{ih predaka bioiscrpljen, oni bi se susreli sa te{kim izboromgubljenja obradivih povr{ina (reskiraju}i da se desioskudica u hrani) da bi mogli da pretvore oraniceu {ume zbog izvora toplote, ili da imaju dovoljnohrane, ali da umru od hladno}e tokom zime. (Ili,naravno, oni bi mogli da napuste hladnije predele ipremeste svoje populacije bliè ekvatoru. Ali, istorij-ski pokreti naroda su bili dalje od ekvatora, {to jebio trend ohrabren postojanjem goriva.)

Mi vidimo taj isti trend i danas - postojanje gori-va usmerava ljude da zavise od njega i oni }e do}iu veoma te{ku situaciju ako ono nestane. Da suna{i preci potro{ili sav ugalj, do{lo bi do smanje-nja njihove populacije.

Umesto toga, na{i preci su otkrili jo{ jedan“izvor” koji su mogli da dosegnu, jo{ jednu rezervuenergije nekada{nje sun~eve svetlosti - biljni mate-rijal koji je nekada bio zatrpan pod zemljom i kojise pod temperaturom i pritiskom pretvorio u ono{to nazivamo “nafta”.

Nafta je prvi put na{iroko kori{}ena 1850.godine u Rumuniji. Me|utim, prava ekspanzija jepo~ela 1859. godine, kada je nafta otkrivena uTajtusvilu (Titusville), Pensilvanija, SAD. U to vreme,svetska populacija je brojala ne{to malo iznadjedne milijarde ljudi i ljudski rod se snabdevaokori{}enjem sun~eve svetlosti koja je padala naobradivo zemlji{te i zemlji{te koje je proizvodilohranu za ìvotinje, i kori{}enjem velike koli~inedrevne su~neve svetlosti koju su dobijali sagore-

16 17

vanjem uglja uzetog iz zemlje u Evropi, Aziji iSevernoj Americi.

Me|utim, ovo otkri}e velikih naslaga nafte otvo-rilo je vrata jednom zaista ogromnom skladi{tudrevne sun~eve svetlosti. Kori{}enjem te drevnesun~eve svetlosti kao izvora toplote i energije, izamenom ìvotinja za vu~u sa traktorima, na{i precisu dramati~no pove}ali svoju sposobnost daproizvode hranu. (@ivotinje za vu~u, kao {to su konjii volovi, pokre}u se na “postoje}u sun~evu svet-lost” - na travu koju jedu svaki dan, a koja rastekori{}enjem postoje}e sun~eve svetlosti. Tako suone postale slab izvor rada koji mogu da u~ine -koliko god da jedu i to pretvaraju u energiju tokomjednog dana - u pore|enju sa traktorima na naftukoji mogu tokom jednog dana da sagore tolikosun~eve svetlosti koliko pojede stotine konja.)

Vi{e na~ina za sagorevanje drevnesun~eve svetlosti

Ispostavilo se da ljudi mogu koristiti naftu zamnoge druge stvari, a ne samo kao gorivo, pa kakosmo u{li u 20. vek, po~eli smo da tro{imo ve}ekoli~ine na{e uskladi{tene sun~eve svetlosti.

Nafta se moè pretvoriti u sinteti~ke tkanine(najlon, ve{ta~ku svilu, poliester), smolu za izgrad-nju skloni{ta i plastiku (za pravljenje skoro svega,uklju~uju}i tastaturu na kojoj se ukucava ovajtekst)). Po{to pravimo ode}u od nafte, potrebnonam je manje pa{njaka za ishranu ovaca i oranicaza rast pamuka, {to nam omogu}ava da pretvorimovi{e neobra|enog zemlji{ta u zemlji{ta za proizvod-nju hrane.

Veliki skok u na{em snabdevanju hranom, kojije po~eo odmah nakon gra|anskog rata u SAD,uzrokovao je da ljudska populacija na Zemlji sa

ne{to malo iznad jedne milijarde u vreme otkri}anafte, do|e na dve milijarde tokom 1930. godine.

Od tada, mi smo po~eli intenzivnije da koristimopoljoprivredne ma{ine, a kori{}enje nafte kao sred-stva da pove}amo poljoprivrednu proizvodnju - odpokretanja traktora do pretvaranja nafte u |ubrivo,i do pravljenja pesticida - uzrokovalo je da je na{aproizvodnja hrane eksplodirala. I dok nam je bilopotrebno nekoliko hiljada godina da stvorimo jednumilijardu ljudi, i 130 godina da proizvedemo na{udrugu milijardu, za tre}u milijardu je bilo potrebnosamo 30 godina.

Godine 1960, ljudska populacija na na{oj plane-ti je dostigla 2 milijarde.

Ali, tu se nije stalo. Mi postajemo sve efikasni-ji u izvla~enju te uskladi{tene sun~eve svetlosti iznafte, prera|ujemo je, i pravimo mnogo efikasnijema{ine koje to tro{e, tako da na{a proizvodnjahrane ponovo raste. Kao i na{a populacija.

Bilo je potrebno samo 14 godina, od 1960. do1974, da ljudska populacija poraste na 4 milijarde.

Dodali smo jo{ jednu milijardu za samo 13slede}ih godina. Dostigli smo 5 milijardi 1987.godine, a za slede}u milijardu bilo je potrebnosamo 12 godina, po{to je ljudska populacijadostigla 6 milijardi 1999. godine.

Kada nas je bilo 5 milijardi 1987. godine,postali smo najbrojnija vrsta na Zemlji, u smisluukupne biomase. Oko 1990. godine, postali smonajbrojnija vrsta sisara na na{oj planeti, nadja~av{ipo broju ~ak i pacove. Danas postoji vi{e ljudskihtela na na{oj planeti nego bilo koje druge pojedi-na~ne vrste. Mi danas tro{imo vi{e od 40% ukup-ne svetske “neto primarne proizvodnje” (NPP), {topredstavlja meru ukupnog zbira hrane i energijedostupne svim ìvim vrstama na Zemlji. MI tro{imovi{e od 50% dostupne slatke vode na na{oj pla-

18 19

neti. To zna~i da se sve ostale vrste biljaka i ìvoti-nja na na{oj planeti sada moraju boriti jedni protivdrugih za ono malo {to smo im ostavili.

Kao {to je to dobro dokumentovano u knjizi“Tre}i svetski rat” (World War III) Majkl Tobiasa(Michael Tobias), mi momentalno dodajemo jedanLos Andjeles ljudi ovom svetu svake tri sedmice.Za samo nekoliko procenata ukupne ljudske istori-je mi smo doìveli da je rast ljudske populacijesko~io vi{e od 90%. Sa sada{njom stopom rastadosti}i}emo 10 milijardi ljudi u 2030. godini, 20milijardi u 2070. godini, i 80 milijardi u 2150. godi-ni. Ali, niko ne o~ekuje da }e se ova stopa nas-taviti - jednostavno nemogu}e je proizvesti dovoljnohrane za tako veliki broj ljudi. Bez obzira da li }eprekid u rastu broja ljudi biti glad, bolesti, prirodnekatastrofe ili “dobra nauka”, to je izvor raspravakoje su u toku. Ali, ~injenica koja se ne moèosporiti jeste da se sada{nja stopa rasta ljudi nemoè nastaviti.

Mi smo stvorili ovaj prenaseljen svet i preopte-retili njegove izvore koriste}i drevnu sun~evu svet-lost pretvaraju}i je u modernu hranu, i tro{imo tuhranu da bismo stvorili jo{ vi{e ljudi. Bez ovedrevne sun~eve svetlosti na{a planeta bi mogla dapodrì izme|u 250 miliona do jedne milijarde ljudi- broj koji je ona podràvala pre otkri}a nafte iuglja. Me|utim, bez nafte i uglja, ostalih 5 milijar-di }e umreti od gladi.

Koliko dugo }e na{e zalihe trajati? Kolikonam je jo{ ostalo fosilnih goriva?

I tako smo zapo~eli 21. vek stoje}i na nesigur-noj ivici preìvljavanja. Mi smo uveliko zavisni odnastavka dostupnosti uskladi{tenoj sun~evoj svet-losti u formi fosilizovanih biljaka, odnosno fosilnoggoriva koje zovemo nafta. I kao {to se i de{ava,nafta nestaje.

Od otkri}a nafte u Tajtusvilu, Pensilvanija, ljudisu izvukli 742 milijarde barela nafte iz zemlje.Momentalno, svetske rezerve nafte se procenjujuna oko 1.000 milijardi barela. Za one koji se nada-ju da }e ìveti narednih nekoliko decenija, ili imajuveliku nadu za budu}nost svojih unuka i praunuka,ovi podaci zvu~e stra{no. [to se ti~e same naftneindustrije, moèmo o~ekivati {ta }e ona re}i - da}e nafte biti i u vreme na{e dece.

Direktori naftnih kompanija ne misle da tu pos-toji problem. U jednom optimisti~kom govoruprezentovanom Ekonomskom klubu Kolumbo(Economic Club of Columbus), u Ohaju 1996.godine, jedan od direktora E{land hemijske kom-panije (Ashland Chemical Company) istakao je daalternative za naftu kao izvora energije “jednos-tavno nisu ekonomski isplative”, ali da }e svetskerezerve nafte trajati “skoro” 45 godina, pod pret-

20 21

Slika 1. Rast ljudske populacije

Izvor: U.S. Census Bureau

Broj ljudi u milijardama

postavkom da se potro{nja ne pove}ava prekodana{njeg nivoa. Navode}i to kao veoma dobrevesti, on je zaklju~io svoj govor re~ima da su u~eniljudi imali prognozu po pitanju kraja na{ih rezervinafte skoro od kada je prva bu{otina bila iskopana1859. godine od strane Kolonela Drejka (ColonelDrake). Ali, oni su uvek bili u krivu u pro{losti. Upozitivnom tonu po naftnu industriju, on je dodao:“Pro}i }e nekoliko decenija pre nego {to nam vukzakuca na vrata.”

Drugi eksperti u naftnoj industriji su manje opti-misti~ni u vezi takozvanih “dobrih vesti” iz 1996.godine o rezervama od “skoro” 45 godina. [vaj-carska nacionalna petrolejska firma “Petroco -nsultants” iz @eneve istakla je da je vrhunac naftneproizvodnje u Severnoj Americi bio 1974. godine.2

Ako se vratimo u 1997. godinu, jedan izve{tajje glasio: “O~ekuje se da }e svetska produkcijadosti}i vrhunac 2002. godine, kada budemopotro{ili vi{e od pola svetskih rezervi nafte. Negdeoko tog datuma, kaù stru~njaci, desi}e se svet-ska destabilizuju}a eksplozija cena u proizvodimazasnovanim na nafti.”

Oni su pogre{ili za jednu godinu - prvi veliki svet-ski naftni rat bio je 2003. godine.

Studija firme “Petroconsultants” isti~e da ~ak ikada bi se smanjila potro{nja nafte preko svetskihredukcija zbog pove}anja cene ({to bi izazvalo svet-sku krizu), smanjeno snabdevanje bi uzrokovaloproizvodnju nafte u godini 2050. na nivou onom iz1960-ih, kada je na na{oj planeti bilo tri milijardeljudi. Ali, ve}ina demografa o~ekuje da }e 2050.godine svetska populacija prema{iti 10 mili-jardi.Zamislite: 10 milijardi ìvih ljudi, a goriva za samo3 milijarde. To bi ostavilo 7 milijardi ljudi - vi{e odcelokupne dana{ne ljudske populacije - da ìvi narubu gladi.

A da ponovimo, drugi eksperti ukazuju da je pro-cena naftne industrije od 45 godina izuzetnopreuveli~ana, ukazuju}i da je situacija mnogo goranego {to se opisuje.

Nau~nik M. King Hubert (M. King Hubbert) prvije istakao 1956. godine, kada je razvio dobro poz-nati “Hubertov vrhunac”, defini{u}i momenat kada}e naftna potro{nja dosti}i vrhunac, a onda po~etipolagano da pada. Godine 1956, on je projektovaoHubertov vrhunac za SAD za godinu 1970.(pogre{io je za 4 godine: naftna kriza je bila 1974.godine), a godine 1975. predvideo je svetskiHubertov vrhunac za 1999. ili 2000. godinu. Iakoje Hubert umro 1989. godine, njegov rad je nas-tavio J. Kolin Kembel (J. Colin Campbell), autorknjige “Zlatni vek nafte: 1950-2050. Potro{njajednog izvora” (The Golden Century of Oil: 1950-2050: The Depletion of a Resource), koja je nasta-la kao deo studije o svetskim naftnim zalihama ipotro{nji koju je naru~ila vlada Norve{ke 1989.godine.3 U toj knjizi i u drugim izvorima, Kembel idrugi nau~nici isti~u da zemlje koje proizvode naftu~esto preuveli~avaju njihove procenjene rezervenafte da bi se kvalifikovale za ve}e proizvodnestope od strane organizacije OPEK (OPEC), tako dapozajmljuju pare od Svetske banke koriste}i svojenavodne naftne zalihe kao zalog. On i drugi eksper-ti procenjuju da smo mi ve} potro{ili polovinu ukup-nih svetskih rezervi nafte i da je ostalo mnogomanje od 700 milijardi barela nafte u zemlji.(Izuzetan sajt koji pokazuje i rezerve i potro{njunafte jeste sajt firme “British Petroleum” -www.bp.com. Lako moèmo da podelimo njihovebrojke o rezervama sa brojkama o potro{nji.)

Va`no je zapaziti da izgleda neverovatno da}emo uskoro prona}i lako dostupne nove basenenafte. Ve}ina sveta je prou~ena putem X-zraka,

22 23

kori{}enjem satelita, seizmi~kim podacima i kom-pjuterima, u procesu kojim je locirano 41.000 naft-nih polja. Iskopano je 641.000 izvora koji seeksploati{u, i skoro sva polja koja pokazuju bilokakva obe}anja su ve} poznata i uklju~ena u pro-cenjeni jedan bilion barela koje naftna industrijakoristi kao svetske rezerve nafte.

I kona~no, “optimisti~ki” brojevi naftne industri-je kaù da imamo nafte za jo{ 45 godina prisada{njoj stopi potro{nje. Ali, na osnovu podatakakoje je iznela firma “Petroconsultants” (izme|uostalih), dana{nja svetska potro{nja se pove}avaza oko 2,8% godi{nje. Ako bismo to projektovali nabudu}nost, na{a brojka od 45 godina za snabde-vanje naftom pada u raspon od samo 30 godina.

Ali, to ne zna~i da }emo mi uìvati narednih 45godina, a onda }e nafta odjednom nestati. Kadaizvu~emo polovinu nafte iz zemlje, bi}e mnogo teè(a time i mnogo skuplje) izvla~iti preostalu polovinunafte. Poslednju tre}inu do ~etvrtinu nafte bi}eizuzetno skupo izvla~iti - tako mnogo skupo da }eizvori nafte u te dane biti zatvoreni jer }e biti sku-plje izvla~iti naftu u SAD nego je kupovati, ili bi}emnogo profitabilnije prevesti naftu brodom saBliskog istoka, ~ak i kad se plate tro{kovi prevozado SAD.

U isto vreme, mi }emo dodati slede}u milijardustanovnika ovoj planeti u narednih desetak godina,dok se Kina, Indija, Meksiko i ostatak Tre}eg svetaindustrijalizuje - dodaju}i fabrike i automobile,grade}i autoputeve i grade}i elektrane na naftu - sastopom rasta koja je ve}a od one kod SAD i Evropeu 20. veku. Tako da se iskori{tavanje na{e planetepove}ava mnogo brè nego “sada{nje stope potro{-nje”, pa na{e rezerve ne}e trajati onoliko kolikooptimisti predvi|aju. Na osnovu iscrpnih nau~nihstudija koje je vodila i objavila britanska kompanija

“Power-Gen” i koje je {irom sveta objavio “Aso{ije-ted Pres” (Associated Press) u septembru 1997.godine, “globalna potra`nja za energijom }e seUDVOSTRUÎTI do 2020. godine” (naglasak jedodat), uglavnom zbog rapidnog rasta industrijskihnacija Azije, kao {to je Kina.

O~igledno da predstoji sukob izme|u rasta na{epopulacije, koja pove}ava potro{nju zaliha drevnesun~eve svetlosti koje se smanjuju, i na{e sposob-nosti da prehranimo tu populaciju. Pa ~ak i davelike nove zalihe nafte budu otkrivene (postoje gla-sine u naftnoj industriji koje sve vi{e ukazuju da }ese to desiti) ili da alternativni izvori energije, kao{to su hladna fuzija ili }elije sa vodonikom,postanu odmah i {iroko dostupni, njihovo rapidnoumnoàvanje bi moglo u stvari da ubrza uni{tenjena{e planete i smrt milijarde ljudi, na na~in koji }euskoro biti o~igledan u na{em izlaganju.

Kako je sve to krenulo tim putem? I {ta namistorija kaè o tome {ta da radimo? Mi }emo disku-tovati o tim pitanjima i odgovorima u detalje unarednim poglavljima. Ali najpre, vratimo se zatrenutak korak nazad i analizirajmo jedno va`nopitanje: ako imamo tako veliki problem, za{to tonije tako o~igledno?

24 25

Postoje dva na~ina kako stvari mogu izgledatidobro, iako cela civilizacija ide u propast.

1. Ne treba “odmah da plati{“ - moè{da ìvi{ od svog “po~etnog kapitala”

Po~etkom 1980-ih, osnovana je kompanija uSAD koja je zapo~ela da radi na prodaji kompjuter-skih programa. êtvorica mladih ljudih su skupilioko 170.000 dolara koje su zaradili, u{tedeli ili sunjihovi roditelji u{tedeli i uloìli zajedno sa njima.Njihov plan je bio da razviju i reklamiraju novi pro-gram za obradu teksta koji }e biti bolji od tada po-pularnog programa WordStar, i da }e tako postatibogati.

Sa svojih po~etnih 170.000 dolara oni su iznaj-mili drugi sprat jedne male zgrade sa kancelarija-ma. Imali su pet privatnih kancelarija, salu za kon-ferencije i zajedni~ki deo za pomo}nike koje }ezaposliti. Angaòvali su dizajnersku firmu koja }enapraviti za{titni znak, memorandum za pisma iveliki znak na ulaznim vratima. Uzeli su u zakup~etiri automobila marke Saab, kao automobile pre-duze}a, kupili su stolove od hrastovine i ko`ne

direktorske stolice. Angaòvali su lokalnog cve}arada postavi i odràva saksijsko cve}e, i lokalnog pro-davca ribica da postavi i odràva akvarijum.Ispla}ivali su sebi plate po 30.000 dolara godi{njei pozvali su odre|ene ljude da rade kod njih iobe}ali im dobru platu.

Ovi momci su bili dobri programeri i znali su sveo kompjuterima. Nije bilo sumnje da oni mogu danaprave pristupa~an i veoma profitabilan kom-pjuterski program za obradu teksta. Oni koji su prviput do{li kod njih bili su impresionirani - oni i nji-hove prostorije odisali su lepotom i ukazivali nauspe{an i napredan biznis. Mlada devojka u pri-jemnoj kancelariji bila je vedra i efikasna, ~etiriosniva~a su bila lepo obu~ena u luksuzna odela sakravatama, a njihov tepih je pokazivao lepe plavelinije od ~i{}enja vakumskim usisiva~em. Imali sukvalitetnu kopir ma{inu, aparat za uni{tavanje isko-ri{}enih poverljivih dokumenata, ma{inu za prip-remu pisama i dobre kompjutere - sve po meriuspe{nog biznisa. Sve prvoklasno i najbolje.

Oni su sedeli u sali za konferencije, oko nji-hovog hrastovog stola u udobnim ko`nim foteljama,i samouvereno su govorili kao su naumili dapostanu multimilioneri, i svako ko investira u njihovbiznis tako|e }e postati milioner. Njihov plan je bioda polovinu svoje pa`nje usmere na dobija-njenovca od investitora, a pola na stvaranje i reklami-ranje njihovog novog proizvoda. Oni su sebipostavili rok od 12 meseci da iznesu svoj novi pro-gram na trì{te.

Neki klijenti su odbili da u~estvuju u tom pro-jektu jer su videli da }e se ova nesre}na pri~azavr{iti i sa drugim nazovi preduzima~ima, i bili susigurni kuda sve to ide.

[est meseci kasnije, imali su 20 zaposlenihljudi i svi su bili u akciji. Njihov proizvod }e uskoro

26 27

KKaakkoo ssttvvaarrii mmoogguu iizzgglleeddaattii ttaakkoo ddoobbrree,, aa iippaakk bbiittii ttaakkoo lloo{{ee??

"Civilizacija je pod zaverom... Savremeni ìvot je predstavljen tihomgomilom komotnog naroda koji ne prestaje da se zavarava."

Dòn Bukan (John Buchan, 1875-1940)

biti gotov i oni su ve} o{tampali pozivnice za pred-stoje}u sve~anu najavu. Obezbedili su zaposlenjeza lokalni narod i prostorije gde }e oni raditi,pove}ali su broj automobila na {est, i dovoljno suuve}ali svoj po~etni kapital u banci koji je sadaiznosio ~etvrt miliona dolara. Oni jo{ uvek nisuni{ta proizveli niti prodali, ali su izgledali veomauspe{no. Stvari su izgledale odli~no, a ìvot je biodobar.

Posle jo{ {est meseci, pro~ulo se da zatvarajufirmu. êtiri vlasnika su povisila svoje plate za petputa i kompanija je ostala bez para pre nego {toje iznela svoj proizvod na trì{te. Kompanija ikancelarije su izgledali sjajno, blje{tavo i mo}nosve do dana kada su zaposleni dobili obave{tenjeda se firma zatvara u roku od 24 sata. Investitorisu izgubili sve {to su uloìli jer su vlasnici potro{ilinjihov ulog pre nego {to su po~eli bilo {ta dazara|uju.

2. “Ponzijeva {ema”Ponzijeva {ema je jo{ jedan na~in u kojoj se

stvari odvijaju dobro za svakoga, sve do dana kadase desi iznenadni i katastrofalan kolaps. Pri~a oameri~kom preduzima~u Ponziju je i fascinantna ipou~na.

Godine 1917, ârls Ponzi (Charles Ponzi) je bioputuju}i moler na Floridi. Prvi svetski rat je upravozavr{io, a finansijski sistemi Evrope su bili razoreni.Ponzi, naslutiv{i mogu}nost da se obogati naposleratnoj finansijskoj konfuziji, do{ao je na idejukako da postane milioner, iako }e uni{titi ìvotemilione ljudi.

Krajem 1919. godine, Ponzi je oti{ao u Bostoni iznajmio kancelariju na Paj Aleji (Pie Alley), gde jeotvorio kompaniju koju je nazvao “Sigurna menja~-

nica” (Securities Exchange Company). Njegova kom-panija, kako je tvrdio, osnovana je da otkupljujeme|unarodne po{tanske kupone u Francuskoj iNema~koj (~ije su valute tada bile uvelikoobezvre|ene) i da ih prodaje u SAD za ameri~kuvalutu, i tako ostvaruje profit u razlici izme|u vred-nosti propalih francuskih i nema~kih valuta, idolara. Takva {ema je, u stvari, bila nemogu}a, aliPonzi je imao sre}u, kao i njegovi prvi ulaga~i.

Ponzi je nudio 50% zarade za ulaganja u rokuod samo 45 dana, i vi{e od 40.000 ljudi u Bostonuje uloìlo svoj novac kod njega. Prvih nekoliko hi-ljada ljudi koji su izvr{ili ulaganje dobili su nazadveliki novac, uklju~uju}i i obe}ani profit, a Ponzi jeuzimao novac od novih ulaga~a da bi ispla}ivaozarade. Prvi ulaga~i su rekli svojim prijateljima obrzom na~inu sticanja zarade i ta vest se brzo{irila. U jednom trenutku, Ponzi je imao nekolikodesetina zaposlenih slu`benika na Paj Aleji koji suradili do kasno u no} broje}i gomile para koji seskupljao - vi{e od 15 miliona dolara za manje od6 meseci.

Na vrhuncu svog uspe{nog poslovanja, ârlsPonzi je bio pozdravljen od jednog novinskogreportera kao najve}i Italijan koji je ikada ìveo.

“Niste u pravu”, odgovorio je sa neobi~nomskromno{}u. “To je bio Kolumbo koji je otkrioAmeriku, i Markoni koji je otkrio radio.”

Kasniji nepovoljni izve{taji u istom bostonskomlistu kona~no su uzrokovali da prestane priliv novihulaga~a. Bez novog novca koji bi dolazio, on nijemogao da ispla}uje “profit” svojim prethodnimulaga~ima, tako da je zatvorio kompaniju, odnose}isa sobom poslednju paru hiljada naivnih ulaga~a.

Sli~an doga|aj se desio u Albaniji 1996.godine, {to je zamalo dovelo do pada dràvnevlade. Vi{e od ~etvrtine stanovnika Albanije stavilo

28 29

je svoju u{te|evinu u jednu od nekoliko velikihPonzijevih {ema pokrenutih od lokalnih kriminalaca.Prethodni predsednik Albanije, Sali Beri{a, kazao jeda vlada nije èlela da zaustavi primenu Ponzijeve{eme jer su smatrali da su takve stvari normalnena jednom slobodnom trì{tu i vlada nije èlela dase me{a u funkcionisanju kapitalizma. Albanci sudemonstrirali i protestvovali, ali nije bilo koristi.Njihov novac im se nikada ne}e vratiti.

Izvori na{eg fosilnog goriva: po~etni kapital ili Ponzijeva {ema?

Dana{nji svet momentalno ìvi i raste na osnovusvog “akumuliranog izvora” energije (sun~eve svet-losti) uskladi{tene u fosilnom gorivu (nafta, ugalj,gas). Da li svet funkcioni{e kao Ponzijeva {ema ilikao “uspe{na” kompjuterska kompanija? Na{e jemi{ljenje da smo bliì kompjuterskoj kompaniji,iako postoje elementi oba koncepta.

Na{a Zemlja sadrì ograni~ene koli~ine fosilnihgoriva. Iako postoje razli~iti podaci kada }e se onipotro{iti, niko ne negira da }e se to desiti i miimamo jasan ose}aj {ta to zna~i. Ova gorivaomogu}avaju veliku svetsku aktivnost koja naizgledima svrhu i va`nost, a ta aktivnost izaziva trajne inepovratne promene na uslove za ìvot na ovojplaneti i na ljude.

Kada }e ova goriva nestati?Oni koji su zaradili veliki novac u prethodnom

periodu prosperiteta mo`da misle da imaju dobre{anse da preìve, i ako ne do|e do svetskih epi-demija ili nuklearnog rata, oni su mo`da u pravu.Oni mogu ~ak i da povuku sa sobom jedan malideo preostale populacije, u slu~aju da se takve

stvari dese u svetu gde postoji ekonomija u kojojbogatstvo najimu}nijih polako prelazi na niè klaseljudi. Manje sre}nima mogu preostati imanja sahranom i ekvivalent energije koju su ulaga~i dobiliu Ponzijevoj {emi i od kompjuterske kompanije -malo ili ni{ta.

Kada su momci iz kompjuterske kompanijezatvorili svoje preduze}e, oni su jednostavno oti{lii zapo~eli novi posao od koga su zara|ivali. Ali,kada na{a svetska ekonomija po~ne da zatvaraizvore nafte, mi jednostavno ne moèmo da zatvo-rimo vrata i odemo “da uzmemo drugi izvor energi-je”. Sa jedne strane, kroz hiljadugodi{nju istorijumogli smo videti da kada nestaju izvori goriva,dolazi do pojave ratova. (Vi{e o tome u narednimpoglavljima.) Sa druge strane, na{i “drugi izvorienergije” jo{ nisu dovoljno razvijeni.

Ali, postoji dobra vest u ovom trenutku: ne-fosil-ni izvori energije postoje i njihovo kori{}enje je sveve}e. Na àlost, dobitnik Pulicerove nagrade(Pulitzer Price) Ros Gelbspan (Ross Gelbspan) usvojoj knjizi “Toplota je oslobo|ena” (The Heat IsOn) iz 1997. godine, pokazuje da ameri~ka naftnaindustrija i industrija uglja spre~avaju razvoj takvihtehnologija.1 Kao {to Gelbspan to jasno pokazuje,mi treba da pro{irimo razvoj alternativnih izvoraenergije, tako da kad nafta i{~ezne bude ne{to {to}e na{a deca mo}i da koriste.

Moèmo li prona}i izlaz iz ove situacije?U me|uvremenu, mi smo ohrabreni od strane

eksperata i ekonomista kako da “iza|emo iz ovihproblema”. Re{enje je prvi put predloèno uEngleskoj 1954. godine od strane R. Batlera (R. A.Butler), britanskog ministra finansija, koji jepredoìo da umesto da uspostavljamo specifi~ne

30 31

ciljeve vezano za porast stanovni{tva, kao {to jeizgradnja odre|enog broja stanova ili novihèlezni~kih pruga, vlada treba jednostavno da sefokusira na jednoj ~vrstoj stopi rasta populacije od3%. Sa tom stopom, on je izra~unao, do 1980.godine svaki ~ovek u Britaniji }e biti dva putabogatiji.

U stvari, taj scenario se zavr{io upravo onakokako je Batler predvideo, na osnovu jedne studijeiz 1989. godine napravljene od strane irskog eko-nomiste Ri~arda Doutvajta (Richard Douthwaithe).Me|utim, problem je bio da je tako|e svaki drugiindeks bio udvostru~en. Udvostru~ilo se bogatstvoljudi koji se nalaze na vrhu piramide primanja.Dakle, to zna~i da kada su u pitanju primanjanajsiroma{nijih, da osoba koja je primala 10 mili-ona britanskih funti godi{nje sada prima 20 mili-ona, a osoba koja je primala hiljadu funti sadaprima 2 hiljade ... je u stvari }orsokak u kome senalaze siroma{ni, iako se njihov “ìvotni standard”neznatno pobolj{ao. U tom procesu desila se“dru{tvena i ekolo{ka katastrofa”, da citiramoDoutvajta. Kriminal se pove}ao 8 puta, neza-poslenost se pove}ala, hroni~na oboljenja i men-talne bolesti su sko~ile, a stopa razvoda brakovaje eksplodirala. Sve to je bilo ono {to je Doutvajtnajpre predvideo, a kasnije bilo zabeleèno.

Na sli~an na~in, ìvot se promenio na gore uSAD. Svakog dana u proseku 100.000 ameri~kedece nosi pi{tolje, i 40 njih biva ubijeno ilipovre|eno tim pi{toljima, iako se ve}ina togade{ava nesre}nim slu~ajem ili kao samoubistvo.Jedna nedavna nalepnica na automobilima kaè:“Naoruàno dru{tvo je u~tivo dru{tvo.” Neki se~ude da proizvo|a~ ovakve nalepnice misli da sudana{nje {kole mnogo bolje od onih iz pro{le gene-racije. San o stabilnoj porodici zamenjen je real-

no{}u o armiji naoruàne dece sa jednim roditeljem- takvih je vi{e od jedne polovine u ameri~kom na-rodu.

[irom sveta vidimo da rapidni rast stanovni{tvapritiska sve nacije i da najve}u bol doìvljavaju ljudii porodice koji nisu povezani sa vladaju}omdru{tvenom elitom koja kontroli{e ekstremnu mo}i bogatstvo (bilo da je ta elita ekonomska, politi~kaili vojna).

Tehnologija, ako ni{ta drugo, ubrzava taj proces.Na primer, na po~etku 20. veka 90% svih ratnihgubitaka bilo je me|u vojnicima, a na kraju togveka imamo da je visoko razvijeno oru`je sa daljin-skim upravljanjem (koje uni{tava mnogo efikasnijei {titi vojnike od direktnih ratnih dejstava), ina{iroko umnoàvanje visoko efikasnog oru`ja,preokrenulo taj odnos: 90% smrtnih slu~ajeva usvim dana{njim ratovima je na strani civila. Vi{e od20 miliona ljudi je poginulo u ratovima od Drugogsvetskog rata, a od tih 82 poznata rata, 79 njih subili unutra{nji sukobi koji su najteè pogodili civile.

I najve}i deo tih ratova je vo|en da bi se ost-varila kontrola nad izvorima kao {to su {ume,obradivo zemlji{te, nafta, ugalj i minerali.

Na mitingu svetskih bankara u Hong Kongu 25.septembra 1977. godine, predsednik Svetskebanke Dèjms Volfenson (James D. Wolfenson) jeistakao da vi{e od 3 milijarde ljudi - {to predstav-lja vi{e od pola ljudske populacije na Zemlji, i triputa vi{e nego celokupna ljudska populacija naZemlji 1800. godine - bori se danas za ìvot samanje od dva dolara dnevno. “Mi ìvimo u vremetempirane bombe, i ako ne{to odmah ne pre-duzmemo, ona }e eksplodirati u lice na{e dece”,kazao je Volfenson. Otprilike u to vreme PopulacioniInstitut (Population Institute) iz Va{ingtona objavioje izve{taj da su 82 nacije (vi{e od polovine svet-

32 33

skih dràva) sada dostigle kriti~no stanje kada nemogu proizvesti dovoljno hrane, niti imaju izvore daplate uvoz hrane da bi adekvatno zadovoljilepotrebe svog stanovni{tva.

Kriza u okeanimaNajgu{}e ljudske populacije su uvek bile blizu

morskih obala, delimi~no zbog lakog prevoza, aliuglavnom jer je more istorijski izvor ljudske ishrane.Morska hrana ne predstavlja samo tradicionalnuhranu za veliki deo sveta - to je sirovina za preìv-ljavanje, naro~ito za ostrva kao {to su Japan iliTajvan koja nemaju dovoljno kopnene povr{ine zarast potrebne koli~ine hrane neophodne kopnenimìvotinjama ili ljudima koji se hrane biljkama.

Godine 1994, organizacija za poljoprivredu iishranu pri Ujedinjenim Nacijama (U.N. Food andAgriculture Organization) objavila je izve{taj kojikaè da je 70% zaliha ribe iz okeana potpuno isko-ri{}eno ili “prekomerno iskori{}eno”. Ovaj izve{tajje bio osporavan od strane korporacija koje loveribu u velikim koli~inama, koje su vr{ile pritisak (uzpomo} velikog novca) na politi~are, tako da jeizve{taj bio uveliko ignorisan {irom sveta. Ali, 15.maja 2003, u poznatom nau~nom ~asopisu“Nature” morski biolozi Ransom Majers (Ransom A.Myers) i Boris Worm (Worm) objavili su detaljnu itemeljnu analizu podataka skupljnih tokom 50 godi-na, {okiraju}i svet i sa aspekta politike i sa aspek-ta nauke:

“Analize podataka iz pet okeanskih basenaotkriva dramati~no smanjenje u broju krupnihgrabljivih riba (tuna, morski psi, sabljarke i druge)od napretka industrijskog ribarenja”, kaè zaklju~akove analize. Dalje se kaè kako su “okeani izgubili

vi{e od 90% velikih grabljivih riba, sa potencijalnoogromnim posledicama za ekosistem”.

Autori ukazuju kako su Ujedinjene Nacije upravu kada “tvrde da tri ~etvrtine svetskih ribnihrezervi je iskori{}eno do njihovih granica opstankaili iznad toga”, i isti~u da su njihovi podaci mnogota~niji nego prethodne informacije zasnovane napodacima dobijenim od trgovaca ribom, koji mogubiti nerealni”. Dodatne informacije stiù odizve{taja samih ribolovaca, kaù oni. Neposrednonakon Drugog svetskog rata, japanski ribolovci suduboko u Pacifi~kom okeanu obi~no hvatali 10krupnih riba na svakih 100 mamaca postavljenihna udice pore|ane u nizu (koji bi bio ~esto dug 1,5kilometar ili vi{e). Danas samo jedna od sto udicadonosi ribu.

Na{e zemlji{te postaje manje plodno, bolesti bi-ljaka se {ire i {ume nestaju, geni od genetski mo-difikovanih biljaka (GMO) prelaze u prirodu sanepredvidljivim konsekvencama, a sada otkrivamoda su na{a odstupnica - okeani - skoro istro{eni.

Drevne bolesti se ponovo pojavljujuAli, na{ gusto naseljeni svet nije samo pod

udarom rata, siroma{tva i gladi. Mnogi nau~niciupozoravaju na mogu}nost {irenja velikih zaraznihbolesti nastalih na{im velikim brojem i naglompokretljivo{}u {irom sveta. 21. avgusta 1997.godine, Aso{ijeted Pred je izvestio da je trogodi{njide~ak iz Hong Konga umro pre sedam dana odposledica jedne vrste gripa koji nikada ranije nijevi|en me|u ljudima. Ovaj grip je verovatnopresko~io barijeru sa jedne vrste ptica ({to seo~igledno desilo sa gripom koji je ubio 20 milionaljudi {irom sveta 1918. godine), i bio jesmrtonosan, a identifikovan je u laboratorijama

34 35

SAD i Holandije kao vrsta gripa H4N1 tip-A, za kojine postoji vakcina.

Slede}eg dana, ista agencija je objavila da jejedan ~ovek iz Mi~igena nedavno zaraèn novomvrstom sveprisutne bakterije Staphylococcus aure-us, koja je otporna na sve poznate antibiotike,uklju~uju}i najnoviji i najja~i antibiotik ikad razvijen- vankomicin. Jedan medicinski epidemiolog izCentra za kontrolu bolesti (The Center for DiseaseControl) u Atlanti, Dr Vilijem Dèrvis (William Jarvis),kazao je za ovo prvo otkri}e smrti od bakterijestafilokoke u SAD da je sada “vreme odbrojano”.Tri dana kasnije, ~asopis “Wall Street Journal” jeizvestio o drugom slu~aju bakterije stafilokokeotporne na vankomicin u SAD, kod pacijenta u bol-nici u Nju Dèrziju. Od tada, ovaj slu~aj se pojavlju-je {irom sveta.

U 5. Knjizi Mojsijevoj 28,22 tekst spominje“suvu bolest”, ime naj~e{}e kori{}eno za tuberku-lozu do pre oko 50 godina. “Suva bolest”? Iakoneki mogu to odbaciti kao zlu slutnju - kona~no,tuberkuloza se ne spominje na naslov-nim strana-ma u ameri~kim novinama ili na TV-u ovih dana -ipak, razmotrimo slede}e ~injenice koje ukazuju naiznena|uju}e novu realnost po pitanju tuberkulozeu svetu:

Jedan nedavni izve{taj pripremljen od stranevlade SAD kaè: “Me|u zaraznim bolestima, tuber-kuloza je vode}i ubica odraslih ljudi u dana{njemsvetu i predstavlja ozbiljan izazov me|unarodnomjavnom medicinskom radu, prema podacimaSvetske zdravstvene organizacije (WHO - WorldHealth Organization). Briga o svetskim razmeramazaraze tuberkulozom je tako velika da je u aprilu1993. godine Svetska zdravstvena organizacija pro-glasila tuberkulozu kao ‘globalnu opasnost‘ - {to

predstavlja prvu deklaraciju takve vrste u istorijisvetske zdravstvene organizacije.”2

Ovaj izve{taj nastavlja ulaze}i u detalje o razme-rama postoje}e situacije: “Ljudi se danas u svetuzaraze tuberkulozom doslovno na svaki otkucajsata - jedan ~ovek u sekundi. CELA JEDNA TRE]INACELOKUPNE SVETSKE POPULACIJE JE DANASZARA@ENA BACILOM TUBERKULOZE. (Naglasak jena{: imajmo na umu da samo 5-10% “zaraènih”ljudi postaje “aktivno bolesno”.) ... Tuberkulozaubija momentalno vi{e odraslih ljudi svake godinenego sida, malarija i tropske bolesti zajedno.”

Jedan od problema sa tuberkulozom jeste {tose ona veoma lako {iri. Kao {to ameri~ko mini-starstvo zdravlja isti~e: “Kao i nazeb, a suprotno odside, ova bolest (tuberkuloza) se {iri putem vaz-duha i putem slu~ajnog kontakta. Kada zaraèniljudi ka{lju, kijaju, govore ili pljuju, bacili tuberku-loze iz njihovih plu}a se izbacuju u vazduh gdemogu da ostanu da lebde satima i da budu udah-nuti od strane drugih ljudi. Ako se ne izle~i, osobasa aktivnom tuberkulozom }e obi~no zaraziti 10-15drugih ljudi u periodu od jedne godine.”

Ali, zar nas nauka ne moè spasiti? Na àlost,ispostavlja se da je savremena medicinska naukaono {to UZROKUJE ve}i deo problema. Dok setuberkuloza {iri tako rapidno, naro~ito u onom delusveta koji je u razvoju, gde je gustina stanovni{tvavelika, pojavljuju se novi i skoro neizle~ivi oblicituberkuloze kao rezultat neadekvatnog kori{}enjaanti-tuberkuloznih lekova od strane lekara i bolnica.

Ozna~eni kao “tipovi tuberkuloze koji su otpornina vi{e vrsta lekova” (multi-drug-resistant ili MDR-TB), ovi tipovi bacila tuberkuloze skoro uvek dovodedo bolnih smrti u agonijama. Kako je ameri~ko mi-nistarstvo zdravlja istaklo: “Ne postoji lek za neketipove tuberkuloze koji su otporni na vi{e vrsta

36 37

lekova i postoji zabrinutost da se oni mogu brzopro{iriti {irom sveta. Iako su ~vrsti podaci oskudni,istraìva~i procenjuju da je vi{e od 50 miliona ljudizaraèno tipovima tuberkuloze koji su otporni nanajmanje jedan od lekova protiv tuberkuloze.”

Da li mislite da je to mo`da problem sa zem-ljama Tre}eg sveta? Jedan tekst u ~asopisu “Natu-re” isti~e da je ova bolest ve} “naro~ito opasna” uNjujork Sitiju i Los An|elesu, i da se {iri preko celeSAD.3 Tuberkuloza putuje tako brzo kao ~ovek kojika{lje u avionu, autobusu ili vozu. U medicinskom~asopisu za hirurge uklju~ene u operaciju grudi“Chest”, autori isti~u da u SAD-u postoji “alar-mantno vra}anje negativnog trenda u slu~ajevimatuberkuloze” koje je po~elo oko 1984. godine.4 Oniotvoreno tvrde: “Tokom pro{le decenije, slu~ajevizaraze sidom i tuberkulozom popeli su se do pro-porcija epidemije u nekoliko glavnih gradova SAD-a.U bolni~kom centru Bellevue na Menhetnu,slu~ajevi tipova tuberkuloze koji su otporni na vi{evrsta lekova pove}ali su se sedam puta u 1991.godini, ako se uporede sa bilo kojom od prethod-nih 20 godina.”

A to je, naravno, samo jedna bolest. Druge bo-lesti koje zabrinjavaju uklju~uju hantavirus, ence-falitis, koronavirus koji uzrokuje SARS, smrtonosnigrip iz 1918. godine koji se danas ponavlja (ovajvirus je bio “pa`ljivo” izolovan od strane istraìva~akrajem 1997. godine tako da je mogao da se“prou~ava” - oni su prona{li nekoliko `rtava koji subili zale|eni ispod slojeva ve~itog leda u severnojEvropi), Pfisteria piscicida koja je desetkovalarukavce i vodene puteve na isto~noj obali SAD-a,sida i desetine drugih bolesti.5

Postoje ~ak problemi za one koji jedu meso sa“zaraènim” proteinima (poznatim kao prioni),otkri}e za koje je jedan nau~nik dobio Nobelovu

nagradu 1997. godine.6 Iako je ovo otkri}e u oblikubolesti ludih krava u Velikoj Britaniji tokom 1980-ihizazvalo svetsku zabrinutost zbog te naro~ite mani-festacije priona, postoje i mnoge druge, i one se{ire i me|u ìvotinjama koje ~ovek hrani i me|usvetskom ljudskom populacijom.

âk i u svetlu ovih i drugih ~injenica o potenci-jalnim opasnostima i postoje}im nesre}ama izaz-vanih na{im eksplozivnim rastom, oni koji ukazujuda bi trebalo da razmotrimo i druge nepovoljne tren-dove u}utkavaju se kao da su ludi ili ekolo{kifanatici, ili se odbacuju kao oni koji ignori{u osnoveekonomije... ili kao da su “protiv rasta” stanov-ni{tva. Me|utim, zapazimo da u}utkavanje sprovo-de uglavnom oni na vrhu rastu}e piramide “bogat-stva”, koji prete da uni{te na{u planetu.

Stvari mogu izgledati dobro jednostavnozato {to mi ne vidimo ili ne ~ujemo {tase de{ava

Slede}i razlog zbog koga stvari mogu izgledatidobro je to, {to generalno, ljudi su veoma nein-formisani o stanju ostalog dela sveta. Knjiga objav-ljena u Americi pod nazivom “Svetski almanah iknjiga ~injenica” (World Almanac and Book ofFacts) ~ak ni ne navodi glad ili siroma{tvo kao ka-tegoriju. Me|utim, ona sadrì iscrpan spisakameri~kih kompanija, univerzitetskih profesora,glumaca, ~lanova ameri~kog kongresa i sportista.

Kako je mogu}e da najprosperitetnija nacija naZemlji, sa daleko najrazvijenijim medijima, budetako neinformisana? To je jedno va`no pitanje.

U svakodnevnim vestima ~esto se reklamirajuvelike multinacionalne kompanije koje prednja~e uuni{tenju ìvotne sredine, a tako|e me|u stonajve}ih korporacija u Americi pet njih su vlasnici

38 39

televizijske mreè koja emituje ve~ernje vesti, {tonije mali razlog za{to su Amerikanci lo{einformisani.

Mi moramo da pla}amo pretplatu na televiziju,ali ona sada nije adekvatan na~in da saznamo {tase de{ava.

Tako|e, nije suprotno zakonu da novinske orga-nizacije laù stanovni{tvo. 14. februara 2003.godine, apelacioni sud drugog distrikta na Floridiodlu~io je da TV program Fox nije izvr{io krivi~nodelo kada je ova televizijska korporacija angaòvalanovinarku Dèjn Ejkr (Jane Akre) da iznese la`nuinformaciju o onome {to zna. Ona i njen producent(mu`) Stiv Vilson (Steve Wilson) napravili suistraìva~ki izve{taj koji je postavio pitanje o tomekako mle~ne kompanije na Floridi tajno ubacuju ukrave hormon rBGH, koji je produkt genetskoginènjeringa napravljen od strane firme Monsanto.

“Svaki urednik ima pravo da sakrije istinu”,kazao je Vilson, “i svaki reporter }e vam re}i da seto de{ava s vremena na vreme kada sebi~niinteres TV kompanija nadvlada interes javnogmnjenja. Ali, kada televizijski menadèri, koji nisunovinari, imaju tako malo po{tovanja za javnu istinuda oni angaùju reportere da emituju la`nu infor-maciju i izvr}u istinu da bi se ulagivali nekome ilida bi izbegli neprijatnu informaciju od specijalnoginteresa koja obja{njava {ta se tu desilo, to jetrenutak da svaki odgvorni novinar ustane i kaè:‘Ne èlim u tome da u~estvujem.‘ To je ono {tosmo Dèjn i ja kazali na su|enju.”

Me|utim, oni su izgubili parnicu, a sud naFloridi je sada u~inio zvani~nim transformaciju rani-je po{tovane profesije novinarstva u profitabilnopropagandno sredstvo bogatih korporacija. Nakonpresude, Vilson je rekao: “@eleli smo da kaèmoistinu potro{a~ima na Floridi o jednoj velikoj hemij-

skoj kompaniji i jednom mo}nom lobiju proizvo|a~amle~nih proizvoda koju su oni èleli da sakriju odjavnosti. To je trebao da bude izve{taj za koji bi sedobila nagrada. Mi smo nau~ili te{ku lekciju, a tozna~i da vi danas moète biti spaljeni kadgod TVkompanije stave ve}u pa`nju na reklamu koja idetokom vesti nego na objavljivanje istinitih informa-cija.”

Iako su Valter Kronkit (Walter Cronkite) i RalfNejder (Ralph Nader) svedo~ili na su|enju Ejkrovojo va`nosti po{tenog izve{tavanja u demokratskomdru{tvu, sud je odlu~io da je TV kanal Fox imaopravo da naru~i da njihovi reporteri laù ili da dobi-ju otkaz. Reporteri {irom sveta gledali su ovosu|enje sa zabrinuto{}u, i kada je presuda done-ta, ure|iva~i programa “PR Watch” [eldon Ramton(Sheldon Rampton) i Dòn Strauber (John Strauber)su rekli: “Novinari }e analizirati ovaj slu~aj i njegoveimplikacije. Ako su TV program Fox i kompanijaMonsanto mogli da uni{te karijeru dvoje reportera,isto se moè desiti svakom drugom.”

Tako|e, u svojoj nekorektnoj produkciji vesti,ovaj medij nam pokazuje idealizovanu realnost, ane istinu o ìvotu na ovom svetu. Na primer, ljudibesku}nici se retko vi|aju na televizijskim pro-gramima. Me|utim, ta realnost je ono {to polako,ali uo~ljivo, kao deo SAD-a po~inje da li~i naposledice siroma{tva u Bombaju.

40 41

U ranijim poglavljima govorili smo o tome kakoje sve “sa~injeno od sun~eve svetlosti” i da jemogu}nost pove}anja na{e sun~eve svetlosti (krozfosilna goriva) u~inilo mogu}im da se na{a popu-lacija dramati~no uve}a u poslednjim vekovima.

Ropstvo je slede}e oru|e savremene civilizacijei postoje istori~ari koji tvrde da bez ropstvaMesopotamija, Egipat, Kina, Gr~ka, Rimsko carst-vo, Otomansko carstvo, Evropa i Amerika ne bimogli uop{te da se pribliè nivou svog bogatstva.(Magazin “Science News” od 20. septembra 1997.navodi da po “ovoj uticajnoj teoriji glavni konstruk-cioni projekti i drugi aspekti sloène kulture nasta-ju samo u poljoprivrednim dru{tvima koja imajustriktnu hijerarhiju vladavine i mno{tvo oru|a urobovima”.)

Ropstvo je jo{ jedan na~in uzimanja sun~evesvetlosti, ovog puta uskladi{tene u ne~ijem telu,koja se koristi u prilog eksploatatora.

Najranija pojava ropstva pojavila se u samojkolevci zapadne civilizacije - u Sumerskom carstvuMesopotamije, u plodnoj dolini gde je dana{nji Irak,pre oko 4 hiljade godina. Postoje tako|e pisanizapisi da su robovi bili centralni deo kulture Egipta,

Persije, Vavilona i Asirije, kao i brojni zapisi rops-tva u Bibliji. U tim dru{tvima, ve}ina svih fizi~kihposlova bila je obavljana od strane robova. Kako jedru{tvo raslo i trgovina se razvijala, potra`nja zarobovima je rasla, vode}i ka Gr~kom i Rimskomcarstvu gde je bilo toliko veliko kori{}enje robovada je ~ak, na vrhuncu svog razvoja, prose~na rim-ska porodica imala bar jednog roba u ku}i, a premapopisu iz Gr~ke iz 400. godine pre nove ere, celajedna tre}ina stanovnika Atine su bili robovi.

Kada je Aristotel govorio o vo|enju doma}instvai su{tinskoj ulozi koju robovi igraju u pomaganju dasvako moderno doma}instvo ima dobar ìvot,zapisao je:

“Hajde da po~nemo raspravu o odnosu gospo-dara i roba... Za neke mislioce postojanje ulogegospodara je ne{to veoma va`no... Po{to je svoji-na deo upravljanja jednog doma}instva (jer bezzadovoljavanja potreba, ~ak i obi~an ìvot, kao idobar ìvot, su nemogu}i), i po{to, ba{ kao i usvakom obliku umetnosti je potrebno oru|e da bise odre|eni posao zavr{io, a u okviru oru|a imamoneìvo i ìvo oru|e, tako je tako|e i jedno oru|edeo svojine koje ima svoju svrhu u ìvotu ... svoji-na je generalno grupa oru|a, a jedan rob je ìvi deosvojine, i svaki rob je jedno oru|e koje sluì zarazli~ite namene.”

Poku{avaju}i da opravda ropstvo kao oblikupotrebe oru|a, Aristotel je ispustio su{tinski detaljvezano za udeo koji su robovi davali civilizacijamaranih kultura - robovi nisu bili oru|a, oni su pred-stavljali pogonsku snagu, kineti~ku energiju, uskla-di{tenu energiju, potro{nu energiju.

Od ranih civilizacija do sada{njih dana robovi su~inili mnogo vi{e nego da su jednostavno obez-be|ivali ono {to Aristotel naziva “dobar ìvot” zasvoje gospodare. Od afri~kih robova koji su skup-

42 43

RRooppssttvvoo ii sslloobbooddaa“Ropstvo je prva stepenica ka civilizaciji. Da bi se razvilo, potrebno jeda stvari budu mnogo bolje za neke, a mnogo gore za druge, pa ondaoni kojima je bolje mogu da se razvijaju na ra~un drugih.”

Aleksandar Hercen (Alexander Herzen, 1812-1870)

ljali pamuk na jugu Amerike, do ruskih robovauvezenih od strane Rimljana i Portugalaca oko1000. godine da rade na plantaàma {e}era naostrvima Mediterana, pa do ropstva u vremeAristotela i pre njega, robovi su bili izvor snage, kaou slu~aju konjske energije ili neke druge energije.Od robova Rimskog carstva do preru{enih oblikaropstva kao {to su kmetovi ili zavisni seljaci u sred-njevekovnoj Evropi, ili jadne siroma{ne porodice uEngleskoj za vreme vladavine kraljice Viktorije,besplatna ili jeftina snaga le|a, ruku ili nogu bili suvitalno gorivo za rast onoga {to nazivamo civilizaci-ja i industrija. Jedan od najvrednijih artikala koje jeKolumbo prona{ao, kada je pogre{io po pitanjuonoga {to mi danas zovemo Dominikanska Repub-lika, bili su tada{nji domoroci. Tokom perioda oddve decenije on je dovezao brodom na hiljade robo-va u Evropu, u~Iniv{i na taj na~in sebe veomabogatim ~ovekom.

Interesantno je zapaziti da se ukidanje ropstvau SAD-u poklapa sa razvojem {iroke dostupnostinafte. Ameri~ki robovi su pretvarali postoje}usun~evu svetlost (hranu) u rad koji je pokretaomotore dràve. Kada su ugalj, a zatim i nafta,postali {iroko i jeftino dostupni, robovi su postalimanje va`ni jer smo sada imali ma{ine da ihzamenimo sa njima, koje su mnogo efikasnije isko-ri{}avale drevni izvor sun~eve svetlosti koji je biomnogo izobilniji nego postoje}a dnevna sun~evasvetlost.

Glavni izvor robova za Rimljane bio je rat - onisu pretvarali njihove pobe|ene “neprijatelje” urobove. To je bio povod za osvajanje dalekih zema-lja - ne samo da su nazad donosili prirodna bogat-stva, kao {to su drvo i minerali, ve} su tako|edovodili i robove. Evropljani su prevezli brodom vi{eod 12 miliona robova iz Afrike u Severnu i Ju`nu

Ameriku tokom perioda izme|u 1500. i 1880.godine, a najvi{e u Brazil i ostrva izme|u Floride iVenecuele.

Ve}ina ljudi doìvljava Indijance kao ratnike nakonjima. Ali, ameri~ki Indijanci su bili pe{aci tokomzadnjih nekoliko hiljada godina, dok [panci nisupo~eli da koriste konje krajem 17. veka. “Svetipas” ameri~kih Indijanaca (to je bilo ime kako suoni nazivali konje) je tada postao tovarna ìvotinjai sredstvo transporta od strane ~lanova plemenasa velikim prosperitetom i rastom populacije, {tose stra{no i krvavo zavr{ilo kada su Evropljani saIstoka, pod “Manifestom Sudbine”, odlu~Ili dauzmu tu zemlju za sebe.

Pored toga, uvo|enje jednog novog izvorasnage, jednog mnogo lak{eg i efikasnijeg na~ina zapretvaranje postoje}e sun~eve svetlosti u rad - bira-ju}i izme|u konja, robova i ma{ina na ugalj i naftu- uvek je dramati~no menjalo civilizacije. Na sli~anna~in, mi vidimo da je gubljenje tih izvora energijebilo podjednako dramati~no, jer je direktno vodiloka padu i uni{tenju svake civilizacije u na{oj poz-natoj istoriji, sve do Sumera.

Opstanak i prosperitet zavise od toga koliko jesun~eve energije pod na{om kontrolom.

44 45

Ako preletimo preko ostrva Hispanjola (Hispani-ola) blizu Haitija, ostrva koje je Kolumbo posetio,ono izgleda kao da je neko aparatom za zavariva-nje spalio na njemu sve {to je zeleno. âk je iokean oko glavnog grada Porto Prensa (Port-auPrince) zagu{en nekoliko kilometara ljudskimotpacima i erodovanim zemlji{tem. Iz vazduha toizgleda kao da se lava izlila u more.

Istorija ovog malog ostrva je, na mnogo na~ina,primer onoga {to se de{ava u celom svetu.

Kada je Kolumbo prvi put posetio ostrvoHispanjola 1492. godine, skoro celo ostrvo je biloprekriveno bujnim {umama. Na osnovu izve{taja~lanova Kolumbove posade, kao {to je bio MiguelKuneo (Miguel Cuneo), Taino Indijanci koji su tuìveli imali su idili~an ìvot pre dolaska Kolumba.

Me|utim, kada su Kolumbo i njegova posadado{li u drugu posetu ostrvu Hispanjola, oni su zaro-bili oko 1600 lokalnih stanovnika koji su im iza{liu susret da ih pozdrave. Kuneo je zapisao: “Kadasu na{i brodovi krenuli za [paniju mi smo poveli1600 mu{karaca i èna tih Indijanaca i ukrcali ihna na{e brodove 17. februara 1495. godine.Na{ima koji su ostali ([pancima koji su pravili

utvr|enje na ostrvu) bilo je re~eno da mogu dauzmu bilo kog Indianca iz okruènja, koliko god imtreba, {to su oni i ~inili.”

Kuneo kaè da je uzeo za sebe jednu mladulepu karipsku devojku kao svog li~nog roba, koju jedobio li~no od Kolumba, ali kada je poku{ao dabude intiman sa njom, ona se “opirala svom svo-jom snagom”. Pa je, na osnovu njegovih re~i, onnju “nemilosrdno prebio i silovao”.

Uobi~ajena nagrada za Kolumbove ljude, sa nje-gove strane, bio je da im dozvoli da siluju lokalneène. Kad je po~eo da prevozi Taino Indijance kaorobove u druge delove sveta, trgovina robovima radiseksa postala je vaàn deo biznisa, kao {to jeKolumbo i napisao jednom svom prijatelju 1500.godine: “100 kastelanosa ({panski novac) se lakodobija za jednu ènu koja }e da radi na njivi, i toje dosta uop{tena cena po{to postoji mnogo trgo-vaca koji traè devojke. One od 9 do 10 godinastarosti se najvi{e traè.”1

Iako je Kolumbo jednom istakao da su TainoIndijanci kanibali, ni onda, a ni danas, nemadokaza za tako ne{to. To je o~igledno bila pri~asmi{ljena od strane Kolumba - koja se jo{ uvek u~iu mnogim {kolama - da bi lak{e mogao da oprav-da ropstvo ljudima. On je 1493. godine napisao{panskom kralju: “Mogu}e je prodati sve robove...Ovde imamo tako mnogo robova, i oni, kao i nji-hovo drve}e, iako su ìvi vrede kao zlato.”

Me|utim, Taino Indijanci su odlu~ili da ne budusamo dobri radnici na plantaàma koje }e [panci,a kasnije i Francuzi, uspostaviti na ostrvuHispanjola. Oni su bili pogo|eni time da im njihovazemlja i njihova deca budu oduzeti i poku{ali su dase bore protiv osvaja~a. Po{to su o~igledno TainoIndijanci stajali na putu {panskom progresu,Kolumbo je traìo da se oni disciplinuju. Za naj-

46 47

KKrraattaakk pprriikkaazz mmoogguu}}ee bbuudduu}}nnoossttii:: HHaaiittii ii ddrruuggaa vvrreellaa mmeessttaa“Budu}nost je izgra|ena od istih stvari kao i sada{njost.”

Simon Vejl (Simone Veil, 1909-1943)“Kristofor Kolumbo nije samo otvorio vrata jednog Novog Sveta, ve}je tako|e svima nama dao primer.”

Dòrd` Bu{ (George H. W. Bush, ro|en 1924, govor iz 1989.)

manji prekr{aj Indijancima je bio odse~en nos iliuvo, tako da su oni prilikom povratka u selo moglida pokaù narodu na kakve su sve brutalnosti[panci spremni. Kolumbo je pu{tao pse na njih,nabijao ih na kolac od zadnjice do usta, i ubijao ih.@ivot Taino Indijanaca je postao tako nepodno{ljivda, kako je Pedro de Kordoba (Pedro de Cordoba)pisao kralju Ferdinandu 1517. godine u jednompismu: “Kao rezultat patnje i te{kog rada koji supodnosili, ovi Indijanci su se odlu~ivali nasamoubistvo. @ene podvrgnute te{kom radu izbe-gavaju da za~nu i ra|aju decu... Mnoge od njih,kada zatrudne, preduzimaju ne{to da abortiraju.Druge nakon poro|aja ubijaju svoju decu sopstve-nim rukama, da ne bi ostala u tako te{kom rop-stvu.”

Kona~no su Kolumbo, a kasnije i njegov bratVartolomej Kolumbo, kome je ostavio na upravlja-nje ovo ostrvo, odlu~ili da pobiju sve Taino Indijan-ce. Ve}ina nau~nika smatra da je pre dolaskaKolumba populacija na ostrvu Hispanjola brojala300.000 ljudi (to je bilo 1492. godine). Godine1496. taj broj je pao na 110.000, na osnovupopisa koji je izvr{io Vartolomej Kolumbo. Do1516. godine, lokalno stanovni{tvo je palo na12.000 ljudi, a na osnovu izve{taja Las Kasasa(Las Casas) koji je bio tu, do 1542. godine manjeod 200 ljudi je ostalo ìvo na tom ostrvu. Do 1555.godine, svi do jednog su bili mrtvi. (Danas nijedanTaino Indijanac nije ìv - njihova kultura, narod igeni su nestali sa ove planete.)

Kako je po~ela da se naseljava populacija robo-va dovoèna iz Afrike i koja je rasla sada naHaitima, ljudi su po~eli da seku drve}e da bi pravi-li obradivo zemlji{te i da bi koristili drve}e za vatruprilikom kuvanja i grejanja vode. Kao rezultat,drve}e danas prekriva manje od 1% Haitija. Razgoli-

}eno zemlji{te, izloèno ki{i i spiranju, {to je biloubrzano kosinama postoje}ih brda, bilo je takotemeljno erodovano da se pome{alo sa ljudskimotpadom i formiralo otpadnu mrlju punih 6 kilo-metara duboko u okean od grada Porto Prens.Milioni ljudi su danas naseljeni u tim gradovimakoji predstavljaju veliki izvor veoma jeftine radnesnage za multinacionalne kompanije, kao i za jefti-nu ku}nu uslugu i prostituciju dece i odraslih zaevropske i ameri~ke menadère postoje}ih korpo-racija i povremene turiste.

Ono {to je ostalo iza Kolumba jeste ìvot naHaitiju koji je vi{e nego siroma{an - on je o~ajan.Jedan prose~an stanovnik ove provincije provedevi{e od 16 sati dnevno u potrazi za hranom ili drve-tom za vatru, a isti period vremena provede jedanprose~ni stanovnik grada u potrazi za novcem ilihranom sa otpada. Bolesti od kolere do side, brzose {ire u ovoj prenaseljenoj populaciji.

Iako je Haiti jedna od najsiroma{nijih dràva uZapadnoj Hemisferi, ona nije jedinstvena. Domini-kanska Republika, koja se tako|e nalazi na ostrvu,kre}e se u istom smeru, kao i ve}i deo Centralnei Ju`ne Amerike.

Filipini - deca preturaju po otpadu upotrazi za hranom

Kada je jedan istraìva~ bio na Filipinima 1985.godine, Ben Kerion (Ben Carreon), aktivni sve{teniki pisac popularnih tekstova za ~asopis “ManilaTimes” odveo ga je na jedno od velikih gradskih|ubri{ta. Miris je bio odvratan, vazduh prepuninsekata, a velika brda |ubreta koje truli rasprosti-rala su se u daljini.

48 49

Stajali su na toplom poslepodnevnom suncu, asve{tenik Ben je kazao: “Pogledaj pa`ljivo na vrhone gomile otpada.”

Pogledao je u udaljenu gomilu i uo~io ne{to:“Ona gomila se pomera”, rekao je.

“Ne, to su deca na njemu koja se kre}u”, rekaoje. “Hiljade njih. Njihove porodice ìve svuda naoko-lo, a deca provode po cele dane preturaju}i pootpadu da bi njihove porodice imale {ta da jedu.”

Sve{tenik Ben je otkriv{i armiju dece koja ìvime|u naslagama otpada zapo~eo program obrazo-vanja za njih. Stotine njih je zavr{ilo srednju {kolu,a desetine njih koledè, kao rezultat njegovih napo-ra. “Jo{ uvek, oni su kap u moru”, kazao mu jenakon {to su se prvi put sreli. “Na{ posao je ogro-man.”

Nepal: hodanje satima da bi se prona{lodrvo

Sli~ne pri~e se mogu prona}i {irom sveta “kojije u razvoju”. U zadnjih nekoliko decenija Nepal jeposekao 30% svojih {uma da bi ga upotrebio kaogorivo i da bi to podru~je zamenio oranicama.Tokom nekoliko hiljada godina ljudi su ovde ìveli uplemenima, racionalno koristili brdovite terene kojisu obezbe|ivali dovoljan i predvi|en izvor hrane zacelu populaciju. Danas je ve}ina tog terena uni{te-na pod dejstvom ki{a koje su erodovale brda uNepalu, {to nije bilo mogu}e dok su postojale{ume.

@ene u Nepalu, kao i u ve}ini zemalja u razvo-ju, jesu one koje su najodgovornije za sakupljanjedrve}a za ogrev, kao i za gajenje ili prikupljanje ipripremanje hrane. Zbog rapidnog uni{tavanja {umau Nepalu, studije koje navodi [aron Kemp (SharonL. Camp) iz Komiteta za populacionu krizu (Popu-

lation Crisis Comitee) ukazuju da ène Nepaladnevno dodaju izme|u jednog i ~etiri sata normal-nom 10-o~asovnom radnom danu u pe{a~enju do,i od, dosta udaljenih izvora hrane. Sa aspekta sadavidljive budu}nosti, ovi izvori, tako|e, bi}e iscrpljenii Nepal }e verovatno doìveti sudbinu koju jedoìveo i Haiti.

Zapadna Afrika: drve}e je pose~eno, erozija je na delu, danas je to pustinja

Narod dràve Burkina Faso (ranije poznata kaoGornja Volta) u zapadnoj Africi predstavlja slede}iinteresantan primer. Sa 18% ukupnog nacionalnogdohotka koji se dobija od inostrane pomo}i,Burkina Faso doìvljava populacionu eksploziju gdejedna èna u proseku ima 7,2 dece. Iako je tokomnekoliko hiljada godina ova dràva bila u stanju dabrine o svojim potrebama, ona je danas u stanjuda proizvede samo 40% svojih potreba u hrani.Drvo za ogrev se uni{tava skoro 5 puta brè nego{to moè da se obnovi i ène provode vi{e od polasvog vremena kada su budne samo u potrazi zavodom. Kako se zemlji{te ubrzano eroduje i posta-je iscrpljeno, poljoprivrednici u dràvi Burkina Fasopostaju dobre mu{terije za me|unarodne kompani-je koje proizvode |ubrivo i koje imaju multimilio-nerske prihode svake godine. Ali, to je kratkotrajnore{enje problema tako da se ve}ina dràvnogzemlji{ta pretvorilo u pustinju u zadnjih 40 godina.

Godine 1984, od gladi je umrlo vi{e od milionljudi {irom Afrike, a Burkina Faso je bila jedna oddràva koja je bila najteè pogo|ena. U svom govo-ru 1992. godine Dr Kemp je citirao farmera izBurkine Faso, Dòn Mari Zavadoga (John MarieZawadogh) ~ija se polovina zemlji{ta pretvorila upustinju. On je kazao: “U vreme mog oca, ìtarica

50 51

proso je ispunjavala sve na{e ambare, a zemlji{teje bilo dublje od ljudskog tela pre nego {to sedolazilo do stene. Danas mi moramo da kupujemohranu, a zemlji{te nije deblje od moje ruke... Kadasmo bili deca, {uma je bila svuda oko nas, takodebela da niste mogli da pro|ete kroz nju.Postepeno je deo po deo nje bio ogra|ivan i se~en,dok se svi delovi nisu posekli, tako da danasimamo prazan prostor koji ovde vidite.”

SAD nisu druga~ije. Od 1950. godine SAD suizgubile jednu tre}inu svog zemlji{ta. Ipak, ljudi sui dalje nesvesni problema koji ovde postoji, kao isvuda u svetu. Za{to?

Mi uo~avamo nagle promene, ali ne i polagane

Godine 1976, jedan bra~ni par kupio jezemlji{te od 80 jutara u severnom Mi~igenu,misle}i da }e do}i vreme kada }e biti potrebno daproizvode hranu za sebe. @iveli su u Detroitu kadaje do{lo do arapskog embarga na naftu 1973.godine, pra}eno Timstersovim udarom na rast cenegasa i ekonomskim kontrolama koje je primenioNikson u poku{aju da spre~i ekonomsku katastro-fu. Za jednu sedmicu ili vi{e tokom 1973. godinebilo je malo ili nimalo hrane na policama prodavni-ca u Detroitu. Oni se se}aju da su ~ekali 4 sata uredu da bi kupili sledovanje od 20 litara benzina. Itada je bilo jasno da je ceo sistem na staklenimnogama i da bi veliki gradovi mogli da upadnu usmrtonosnu zamku ako se desi ekonomski kolaps.

Stvari su se pobolj{ale kada su Arapi ponovootvorili slavine, ali ostao im je u se}anju prizor upozadini doga|aja u Detroitu, taj stravi~ni prizor u{ta se jedan grad moè pretvoriti za samo nekoliko

dana nakon {to se kamioni zaustave i benzinskepumpe isprazne.

Jedan ~ovek koji se bavi morskim ìvotinjamajednom je rekao da je rakove mogu}e polaganoskuvati. “Ako ih stavi{ u {erpu sa hladnom vodomi onda uklju~i{ ringlu na malu temperaturu, kada sevoda zagreje oni }e odmah zaspati i onda ih jemogu}e skuvati”, kazao je. “Ukoliko rakove staviteu klju~alu vodu oni }e se bacakati na sve strane.”

Sli~no kao i rakovi, ljudi imaju tendenciju da neprimete promene u svojoj “vodi”, sve dok se oneodvijaju postepeno. Za jednog Amerikanca, ubaci-vanje u “vru}i lonac” Haitija ili Burkine Faso izaz-valo bi {ok. Cela planeta je u tom istom loncu imada postoje lokalne ta~ke koje su toplije od osta-lih, na{ “lonac” se zagreva globalno.

52 53

Mi smo ve} u~inili nepovratno (za vreme na{egìvota) o{te}enje tla, vode, vazduha i ìvotnih obli-ka na Zemlji.

Vi{e od 75% obradivog tla, koje je postojalo, prenego {to su Evropljani prvi put kolonizovali Ameri-ku, je sada uni{teno, i u~injena su velika o{te}enjavodenog ciklusa se~om na{ih {uma. U ovompoglavlju analizira}emo to pitanje i videti {ta tozna~i za na{u budu}nost.

Spaljivanjem drve}a, uglja i nafte mi momental-no unosimo vi{e od 6 milijardi tona ugljenika uatmosferu svake godine, {to predstavlja eksplozijuu pore|enju sa 1,6 milijardi tona koje smo oslo-ba|ali 1950. godine. Taj ugljenik (ve}im delom uobliku gasa ugljen-dioksida) stvara omota~ kojiuzrokuje efekat staklene ba{te, za koji UjedinjeneNacije i upu}eni nau~nici veruju da }e izazvatiizuzetno ekstremne klimatske uslove {irom sveta.

Proizvodnja ìtarica i hrane, i u Americi i uostatku sveta, dostigla je vrhunac 1980. godine (iod tada polagano opada), dovode}i i do rekordnihzarada poljoprivrednih kompanija i do najra{irenijihoblika gladi i umiranja od gladi u istoriji ove plane-te.

Kako je mogu}e da na{e nau~no znanje, koje jerealno i donosi opipljive rezultate, tako|e vodi kauni{tenju na{e egzistencije? Odgovor je da se tiopipljivi rezultati ostvaruju u izolovanim i speci-fi~nim podru~jima, a njihova korist se postiè tako{to se zaduùjemo za budu}nost - tro{enjemjednog dela sistema da bi se zadovoljio drugi.

Drve}eKada sam bio u osnovnoj {koli u~ili smo da

okeani i {ume predstavljaju glavni izvor kiseonikana na{oj planeti. Ispostavilo se da, bar za oneorganizme koji udi{u vazduh, to je samo delimi~nota~no. Okeani daju manje od 8% atmosferskogkiseonika i to se rapidno smanjuje. Danas postojemilioni hektara okeana koji umiru zbog izlivanjaotrovnog |ubreta ili zbog promena u temperaturi

54 55

SSmmrrtt ddrrvvee}}aa“Razvoj civilizacije i industrije uvek se pokazuje tako aktivnim uuni{tavanju {uma, da sve {to se ~ini za njihovo o~uvanje i razvoj pot-puno je bezna~ajno.”Karl Marks (Karl Marx, 1818-1883), “Kapital” (Das Capital, 1867)

Slika 2. Izbacivanje ugljenika u atmosferu zbog spaljivanja fosilnih goriva

Izvor: Worldwatch Institute, Oak Ridge National Laboratory

Milioni tona ugljenika

vode, tako da okeani sada postaju oni koji TRO[Ekiseonik.

Na primer, u januaru 1999. godine odràn jemiting Ameri~kog udruènja za unapre|enje nauke(American Association for the Advancement ofScience), kada su izve{ta~i izvestili da 18.000kvadratnih kilometara “mrtve zone” u Meksi~komzalivu je udvostru~no po svojoj veli~ini od 1992.godine, ostavljaju}i veliko podru~je li{eno riba,rakova i svakog drugog oblika ìvota, osim nekolikobakterija kojima odgovaraju uslovi ìvota sa malokiseonika. Uzrok toga je, na osnovu izjave uni-verzitetskog profesora Ota Deringa (Otto Doering)povezan sa 6,5 miliona metri~kih tona azota kojese baca svake godine kao |ubrivo na poljoprivred-na zemlji{ta SAD-a od strane farmera koji inten-zivno praktikuju najnovije poljoprivredne metode. Tajazot pronalazi svoj put do hiljada vodenih tokovakoji se ulivaju u reku Misisipi (koja sama navodn-java oko 40% kompletnog kopna SAD), a tako seulivaju i u Meksi~ki zaliv.

I dok je ova Mrtva zona Meksi~kog zaliva dobroprou~ena jer se nalazi nedaleko od obale SAD-a,sli~ne okeanske mrtve zone eksplodiraju {irom sve-ta, ugroàvaju}i lovljenje ribe i remete}i sveukupniekosistem okeana na Zemlji. Ove mrlje na taj na~inzna~ajno smanjuju ionako mali doprinos kiseonikaatmosferi koji tradicionalno obezbe|uju okeani.

Tako je drve}e, ispostavlja se, GLAVNI izvorprera|enog kiseonika u atmosferi. Ono predstavljaplu}a na{e planete. Jedno razvijeno drvo bora ilinekog drugog sli~nog drveta ima povr{inu listovakoja moè pokriti od jedne ~etvrtine jutra do prekotri jutra, zavisno od vrste drveta. Drve}e ki{nih{uma ima povr{inu listova koja pokriva vi{e od 40jutara po drvetu. Kroz ovakvu veliku povr{inu sun~e-va svetlost se koristi kao izvor energije koji pokre}e

pretvaranje ugljen-dioksida u kiseonik i biljnu mate-riju (kori{}enjem ugljenika). Drve}e doslovno udi{eugljen-dioksid kroz tu svoju veliku povr{inu listova,nakon {to ga mi izdahnemo kao biolo{ki otpad, iizdi{e kiseonik kao svoj biolo{ki otpad. Bez drve}a,na{a atmosfera bi postala otrovna za nas i po{toki{ne {ume imaju mnogo ve}u povr{inu listovanego na{e obi~no drve}e, ki{ne {ume na{eg svetaobezbe|uju vi{e kiseonika nego {to mi udi{emodok ~itamo ovu stranicu.

Iako ovo predstavlja najobi~nije znanje, to jezaista jedno od najva`nijih funkcija koje drve}eobavlja; drugi detalji o ulozi drve}a u na{emopstanku su manje poznati.

Korenski sistem kao “vodena pumpa”Jedno drvo ki{nih {uma povu}i }e na gore vi{e

od 11 miliona litara vode kroz svoj korenski sistemi osloboditi je kao vodenu paru tokom svogìvotnog veka. Iako to izgleda kao da }e drvo iscrp-sti svu vodu iz zemlje, upravo je suprotno ta~no -drve}e uvla~i vodu u zemlji{te, {to predstavlja prvikorak u sloènom ciklusu koji spre~ava zemlji{te dapostane pustinja.

Bez {umskog zemlji{ta koje pumpa milione tonavode u atmosferu, bilo bi manje vlage koja bi seoslobodila u atmosferu da se kondenzuje u oblakei da kasnije da ki{u. Rezultat je da tamo gde jenekada bila {uma, a danas je razgoli}en teren,ki{e dugo ne padaju i po~inje proces formiranjapustinje. To se de{ava tokom ve}eg dela severne iisto~ne Afrike, dovode}i do velikih gladi. Kako ki{eprestaju da padaju, usevi propadaju, gornji slojzemlji{ta nestaje i ono {to ostaje jeste pustinja.(Ve}i deo ki{e koja pada na zemlji{ta koja nisu pod{umom se ili upija i postaje podzemna voda ili se

56 57

transportuje du` odvodnih kanala, jarkova, bujica ireka, i eventualno uliva u okean. Na na{im konti-nentima jedino drve}e efikasno prenosi velikekoli~ive vode nazad u atmosferu. Radi upore|enja,zamislimo o isparavanju sa jezera velikog 40 jutara.To moè izgledati kao da se tu isparava mnogovode u atmosferu, ali tih 40 jutara je tako|epovr{ina isparavanja listova na samo jednomvelikom drvetu.)

Dok ovo ~itamo, vi{e od 1500 jutara kopna }epostati pustinja {irom sveta svakog jednog sata,velikim delom zbog uni{tenja {uma. Ukupnakoli~ina ki{nih {uma koja je preostala na na{ojplaneti je otprilike kao povr{ina kontinentalnog delaSAD-a, i svake godine povr{ina veli~ine dràveFlorida se pose~e i trajno uni{ti.

Sa|enje mladog drve}a ne moè da vrativodu u zemlju

Drvna industrija prikazuje reklame u kojima{umski radnici sade mlado drve}e nakon se~e{uma, ali to je potpuno pogre{na informacija kadaje u pitanju vodeni ciklus. Oni mogu dobro dazamene drve}e, ali }e stvoriti prazninu od nekolikodecenija u vodenom ciklusu.

Slede}i problem je {to oni uspostavljajuekolo{ko uni{tenje sa|enjem iste vrste na terenuna kojem je pose~ena {uma. Kada je cela {umasa~injena od iste vrste drveta, i sva je iste starosti,ona nije otporna na gusenice koje jedu drve}e,bube i gljive, kao {to moèmo videti u brojnim{umama u Severnoj Americi i Evropi.

Se~enjem hiljada tona biomase {ume (potpunoizraslog drve}a) i zamenjivanjem sa malim sadnica-ma ~ini se malo za podru~ja koja zahtevaju atmos-fersku vlagu za proizvodnju ki{e. âk i da se vre-

menom {uma regeneri{e, ekolo{ka raznolikost iprirodna flora i fauna regiona je desetkovana po{toje raznolikost brojnih biljnih vrsta zamenjena sadni-cama iste vrste koju zasa|uju {umski radnici. Ali,nisu samo drvne kompanije te koje su odgovorneza uni{tenje {uma na na{oj planeti.

Drve}e za {nicle - se~enje {uma da biAmerikanci imali {niclu sa~injenu od 99%mesa

Na osnovu izve{taja iz 1996. godine od straneKonsultativne grupe za me|unarodna poljoprivrednaistraìvanja (Consultative Group on InternationalAgricultural Research) koje su sponzorisali Svetskabanka i Ujedinjene Nacije, “72 jutra ki{nih {uma seuni{ti svakog minuta”, uglavnom od strane siro-ma{nih ljudi koji rade za multinacionalne kompani-je, koji seku i spaljuju {ume da bi stvorili poljo-privredne terene ili pa{njake “za rast goveda kojase izvoze za SAD”.

Ovaj gubitak od 38 miliona jutara godi{njeuni{ti}e sve svetske ki{ne {ume za vreme na{ihunuka, ako se nastavi tom stopom. Kraj se, buk-valno, ve} vidi.

Portparol Svetske banke je kazao da ova studi-ja ukazuje da siroma{tvo i prenaseljenost pred-stavljaju glavne faktore koji vode ka uni{tenju tih{uma, koje su tako va`ne za odràvanje ìvota ljudina ovoj planeti. On je non{alantno pre{ao prekouloge velikih poljoprivrednih korporacija.

Dok se ki{ne {ume, kojima su potrebni vekovida izraste, uveliko seku i drvo se prodaje, one se~esto jednostavno pale i ne regeneri{u ponovo,naro~ito ako se nalaze na mestima gde je nepo-voljno uzimati drvo za trì{te. “Slobodno” drvo je

58 59

obi~no samo dodatna premija, brza zarada zafarmera koji je koristi da kupi neko rasno tele.

Naj~e{}i razlog za{to ljudi uni{tavaju ve}inu{uma Srednje i Ju`ne Amerike jeste pohlepa biznis-mena - ameri~ka navika za mesom obezbe|ujeekonomski bum za ran~ere multinacionalnih kom-panija i to je glavni razlog u pozadini uni{tenja trop-skih ki{nih {uma na ovom prostoru. Siroma{nifarmeri, kao i farmeri unutar zadruga, u~estvuju upoljoprivredi tipa “poseci i zapali”, seku}i drevne{ume da bi zasejali jednostavan usev - travu zakrave.

Kao {to je Dòn Robins (John Robbins) istakaou svojoj knjizi “Hrana za Novu Ameriku” (Diet for aNew America): “SAD uvozi 100 miliona kilogramagovedine svake godine iz El Salvadora, Gvatemale,Nikaragve, Hondurasa, Kostarike i Paname - dokprose~ni stanovnik u tim zemljama jede manjemesa svake godine nego prose~na ameri~ka ku}nama~ka.”1

Ovo uni{tavanje {uma u Ju`noj Americi za ham-burgere je naro~ito zabrinjavaju}e kada vidimo daovo veoma ekonomski krhko podru~je sadrì 58%ukupnih svetskih ki{nih {uma (19% je u Africi, i23% u Okeaniji i Ju`noj Aziji).

Uni{tavanje {uma uklanja korenje, {tonegativno deluje na podzemne vode ivodeni ciklus

Slede}i problem vezan za uni{tavanje {umajeste gubljenje pija}e vode.

Pija}a voda pada sa neba i ulazi u zemlju. Nadubljim nivoima voda ~esto poprima (od zemlji{ta)visoke koncentracije rastvorenih minerala, naro~itosoli. Drve}e dostiè duboko u zemlju, povla~i nagore vlagu koja se nalazi odmah iznad tih voda sa

solima i pumpa je u atmosferu, koriste}i mineraleda o~vrsne svoje tkivo. To uklanjanje vode iz zem-lji{ta stvara tok na dole, u zemlji{te, jer slatka vodapada sa neba na zemlju. Ova cirkulacija ~ini dazemlji{te bude zdravo.

Me|utim, kada se drve}e pose~e, mnogo slani-ja voda po~inje da se kre}e na gore, ulaze}i u svevi{e i vi{e nivoe zemlji{ta. Kada ova slana vodadostigne nivoe od nekoliko metara ispod povr{inezemlje, preostalo drve}e postaje imunolo{kiuni{teno, ba{ kao pacijent oboleo od side, i takopodlo`no parazitskim infekcijama. Rezultat togavidimo u najezdama buba i gljivi~nim infekcijama,kao {to su bolest “r|a” i “snet”, koje uni{tavajudrve}e {irom sveta.

Ljudi ~esto puta misle da su bube, gusenice,moljci i gljivi~ne infekcije spoljni agensi koji ~ine da{ume umiru, i deluju na njih masovnim posipanjeminsekticida i preparata protiv gljivica, ili sleganjemramenima i izjavljivanjem da se ni{ta ne}e desiti.Ali, u zdravim {umama takve pojave su retke, kao{to su kod zdravih ljudi infekcije retke. Jedan razlogza{to {ume u Evropi i SAD, koje su sastavljene odvi{e vrsta drve}a i imaju regione drve}a razli~itestarosti, umiru pod takvim uslovima, jeste zato {tosu ve} oslabljene ljudskim ispumpavanjem ve}egdela povr{inske vode, padanjem kiselih ki{a na njihi uni{tavanjem okolnih {uma.

U Evropi, procenat kopna koji je pod {umomredukovan je na 27%, u Aziji na 19%, a u SevernojAmerici (uklju~uju}i velike {ume Kanade) na 25%.Svetsko zamenjivanje {uma sa pa{njacima za kraveje postalo toliko veliko da danas Engleska, koja jesiroma{na sa drve}em, u nekim delovima koristiaktivni ugalj na~injen od spaljenih kravljih kostijuumesto tradiocionalnog aktivnog drvenog uglja zapre~i{}avanje gradskih zaliha vode. Reaguju}i na

60 61

proteste vegetarijanaca iz Jork{ira u Engleskoj,kompanija za proizvodnju vode u Jork{iru je istaklada su te kosti uvezene iz Indije, jer nisu bili u sta-nju da plate drveni aktivni ugalj, a Aso{ijeted Presje citirao njihovog slu`benika koji je rekao: “Nemoèmo da proizvedemo toliko vode koja zadovo-ljava potrebe svih ljudi.”2 Od 1997. godine, aktivniugalj dobijen od kostiju krava, koji je jeftiniji ~ak inakon pla}anja prevoza iz Indije, koristi se u desetfabrika za pre~i{}avanje vode, a ova kompanijaplanira da izgradi jo{ {est ovakvih fabrika u nared-nim mesecima.

Kada slana voda nastavi da se izdiè i dostigne~etvrt do pola metra ispod povr{ine, usevi po~injuda umiru. I kada takva voda do|e do povr{ine zem-lje, zemlji{te postaje nesposobno da podrì vege-taciju i po~inje stvaranje pustinje.

Suo~avaju}i se sa ovom rastu}om krizom salini-teta tla, farmeri od Kalifornije preko Evrope doAustralije po~eli su da postavljaju duboke pumpeza vodu da bi uklonili ovu vodu bogatu solima, kojuje drve}e nekada upijalo sa velikih dubina. Ovakavposao je samo kratkotrajno re{enje, jer na duèstaze to }e u~initi problem jo{ gorim, po{to se tavoda ne}e vra}ati u atmosferu, kao {to je to bioslu~aj sa vodom iz drve}a, ve} }e se ispu{tati uvodene tokove gde }e ih trovati na njihovom putudo mora. Rezultat }e biti dalje stvaranje pustinja,kao i trovanje reka i jezera.

Kontaminacija podzemne vode sa mineralima isolju predstavlja problem i za èdne ljude. Umnogim delovima sveta gradska pija}a voda je takoslana da postaje opasna. Ve}ina ameri~kih i evrop-skih gradova ima vodu koja je u najmanju rukuneukusna. Rastvoreni nivo soli od 1300 ppm (mili-onitih delova) jeste ta~ka gde ljudi postaju bolesni

i dobijaju vrtoglavicu od pija}e vode - u mnogimmestima sada{nji nivo je dostigao 1000 ppm.

Gubljenje drve}a ne zna~i samo gubljenje pos-toje}eg obradivog zemlji{ta zbog velikog saliniteta istvaranja pustinja, ve} tako|e budu}ih zemlji{ta.Korenje ve}ine biljaka dopire samo do povr{inskihdelova zemlji{ta, koriste}i ga za mehani~ku potporui kao medijum iz koga izvla~i hranljive sastojke ivodu. Me|utim, drve}e ima duboko korenje kojedrobi stene na dubljim nivoima, pomeraju}i gapolako ka povr{ini, i plitko korenje koje drobi stenena povr{ini. Ono tako|e pokre}e na gore mineralekoji pomaù drve}u da izgradi svoju biljnu materiju.Kada li{}e opadne, ono formira su{tinski va`nukomponentu zemlji{ta.

Rezultat ovog delovanja korenja drve}a jesteformiranje novog povr{inskog zemlji{ta. Potrebnoje, u proseku, oko 400 godina da jedna {umastvori 30 centimetara povr{inskog zemlji{ta koje jeu stanju da podrì useve. Bez {uma je skoronemogu}e stvoriti obradivo zemlji{te. Ovo tako|epokazuje koliko je kratkovida poljoprivreda tipa“poseci i zapali”, gde se nekoliko desetina cen-timetara povr{inskog zemlji{ta izlaè paljenju {uma,a zatim koristi za poljoprivredu tokom kratkog vre-menskog perioda od nekoliko godina.

Po{to bez obradivog zemlji{ta ne moèmo imatiuseve, to zna~i da treba da budemo zabrinuti i zboggubljenja drve}a koje stvara obradivo zemlji{te izbog gubljenja samog zemlji{ta. Umesto toga, vi{eod 300 tona povr{inskog zemlji{ta se gubi u svetusvakog minuta, dok vlade i poljoprivredne korpo-racije koje proizvode ve}i deo ameri~kih usevagledaju na to druga~ije.

Zbog rasta prose~ne temperature usled global-nog zagrevanja, ìvotni ciklus buba koje ìve naAljasci smanjen je sa dve godine na jednu godinu

62 63

za njihovu reprodukciju. To je dovelo skoro doudvostru~avanja populacije tih buba {to uni{tavanekoliko miliona jutara {ume na Aljasci.

[ume su ina~e ugroène {irom sveta.Ni{ta kao drve}e ne moè da prikaè bogatu,

sloènu i me|uzavisnu prirodu na{e ìvotne sre-dine, ali to drve}e se i dalje se~e i spaljuje.Posledice toga su pogor{anje na{e situacije u ovimposlednjim satima tro{enja drevne sun~eve svet-losti - imamo manje kiseonika koji se osloba|a sapovr{ine listova, manju cirkulaciju u vodenom cik-lusu i pove}anje procesa nastanka pustinja, dok uisto vreme spaljivanjem se osloba|a vi{e ugljenikau atmosferu. Ove ~injenice ukazuju o~iglednim daljudi (bar oni koji kontroli{u te procese) ne shvata-ju kakve su posledice njihovog pona{anja u na{emekosistemu. Ali, takva dominacija nad resursimaslabi na{u poziciju tako|e na jo{ jedan na~in - istimentalitet uni{tavanja koji je uni{tio Taino Indijance(i ostale populacije koje su bile pod dejstvom agre-sora), uni{tava ostale vrste organizama sa do sadanezabeleènom stopom, izazivaju}i novu promenustanja do ~ijeg oporavka }e te{ko do}i.

Suo~avamo se sa velikim gubitkom raznolikosti- od ekolo{kih pa do ekonomskih sistema. Sredi-nom 1996. godine do{lo je do elektri~nog kolapsau ve}ini zapadnih dràva SAD-a, ostavljaju}i milioneljudi bez elektri~ne energije skoro ceo dan. Bolnicesu morale da koriste agregate, ljudi su bilizarobljeni u liftovima u stotinama gradova, a mnogisu se preznojavali bez klima ure|aja po{to su tem-perature u regionu prelazile 38 stepeni Celzijusa.Ispostavilo se da je kolaps energetskog sistemabio izazvan od strane nekoliko drve}a u Oregonukoje nije bilo adekvatno potkresano. Tog toplogdana, neki duga~ki elektri~ni kablovi su po~eli dase izduùju i savijaju, kako se metal {irio usledtoplote. Kablovi su se spustili me|u drve}e, {to jeizazvalo da pregori deo elektri~ne mreè naseverozapadu zemlje. Po{to je ovaj deo mreèsnabedvao elektri~nom energijom podru~jeKalifornije i Nevade, gubitak ovog dela napajanjaizazvao je preoptere}enje mreè sistema i on jeprestao da radi. Svaki put kada su poku{ali da gapokrenu, sistem je padao, sve dok inènjeri nisuprona{li sprèno drve}e i popravili sistem u dràviOregon. Tako|e, i 2003. godine do{lo je do velikih

64 65

IIzzuummiirraannjjee -- rraazznnoolliikkoosstt ppooddrr`̀aavvaa ooppssttaannaakk“Nacija koja uni{tava svoje zemlji{te, uni{tava samu sebe.”

Frenklin Ruzvelt (Franklin D. Roosvelt, 1882-1945)

prekida struje i u severoisto~nom delu SAD-a i uceloj Italiji.

Ovaj domino efekat pokazuje kako jedna prome-na u jednom delu nekog sloènog sistema moèproizvesti velike promene u celom sistemu. To jeodavno poznato elektroinènjerima - tako imamotranzistore koji su u stanju da poja~aju slabu stru-ju sa igle fonografa u jak zvuk spikera. Ali, ve}inaljudi ne shvata kako su krhki ljudski i ekolo{ki sis-temi.

Kada su sistemi mali, lokalni i svudarazbacani, oni su relativno otporni nakolaps

Kada su se ljudi grejali na drva, koristili sun~evusvetlost i sve}e kao izvor svetlosti, i proizvodili itraìli hranu za sebe lokalno, problem u jednomdelu dràve imao je mali uticaj na druge delovedràve.

Na sli~an na~in, kada su ljudi proizvodili i jeliraznovrsnu hranu, oni nisu bili pogo|eni nestankomjedne vrste. Ali, u Irskoj, kada su ljudi prihvatilikrompir kao glavni izvor ishrane, nestanak toguseva doveo je do velike gladi 1846. godine.

Amerika (i ve}ina ostalog sveta) ìvi na principucentralizacije servisa i proizvoda. Iako postoji preko15.000 poznatih jestivih biljaka koje rastu uSevernoj Americi, ve}ina Amerikanaca jede u prose-ku manje od 30 biljaka godi{nje i manje od 50tokom celog svog ìvota. I po{to se velike povr{ineobradivog zemlji{ta zasejavaju istim (~esto hibrid-nim) usevom, ovaj veliki teren samo ~eka da budeinficiran.

Ve}inu proizvodnje na{e hrane obezbe|uje malibroj velikih kompanija. Ove firme drè na{e preìv-ljavanje u svojim rukama. (Termin “velike kompani-

je” nije preteran: proizvodnja hrane je mnogo unos-niji posao nego {to ve}ina ljudi misli, ~vrsto je kon-trolisan i nema konkurenciju. Na primer, dve kom-panije, “Kargil” (Cargil) i “Kontinental” (Continental)kontrolisale su 50% celokupnog izvoza ìtarica SAD-a u 1994. godini, u godini kada su ìtarice SAD-asa~injavale 36% svetskog izvoza p{enice, 64% svet-skog izvoza kukuruza, je~ma, {e}erne trske i ovsa,i 40% svetskog izvoza soje.)

I zaista, oni su tako svesni te ~injenice da suinternacionalno ukr{teni mnogi hibridi da bi dalisterilno seme tako da farmeri moraju da kupujunovo seme svake godine. (Ako vam je te{ko da topoverujete, razmotrite slede}i slu~aj: u poslednjimdecenijama nekoliko farmera je krivi~no gonjenozbog kra|e, od strane kompanija za proizvodnjusemena, jer su zadràli jednu koli~inu semena iznjihovih plodova da bi zasejali nove useve idu}egodine, a drugi {to su posedovali seme, koje seprenosi vetrom, sa polja drugih farmera gde su bilizasejani genetski modifikovani usevi.)

Normalna ili “pozadinska” stopa nestanka vrstaje jedna vrsta na ~etiri godine, prema Ri~ardu Likiju(Richard Leakey). Ova stopa nestanka vrsta jemo`da bila konstantna tokom nekoliko hiljada godi-na, tako da je na{a planeta gubila u proseku 25vrsta na svakih 100 godina, ili 250 vrsta na sva-kih 1000 godina - sve do 20. veka. Sa sada{njomstopom uni{tavanja ekosistema od strane ~oveka,planeta Zemlja je izgubila jednu ~etvrtinu biljnih iìvotinjskih vrsta u zadnjih 100 godina.

Zbog prisustva vi{e od 5 milijardi ljudi na na{ojplaneti, mi gubimo vrste organizama sa stopom od17.000 do 100.000 godi{nje (zavisi kojeg autoracitirate).

To se, kaè Liki, moè okarakterisati kao masov-no izumiranje i poreme}aj celokupne ravnoteè u

66 67

prirodi. I dalje, on iznosi bez uvijanja, da ìvotinjena vrhu piramide - koje izazivaju smanjivajne onihvrsta koje ih podupiru i kojima se hrane - }e se vrlobrzo suo~iti sa masovnim izumiranjem ako sestvari ne promene radikalno i rapidno.

Socijalna raznolikost je, tako|e, oblik patnje

Grabljivi na~in na koji mi uni{tavamo druge vrstese odraàva, i delimi~no je uzrokovan, opsednu-to{}u na{e kulture za akumuliranjem bogatstva,~esto bez obra}anja pa`nje na posledice koje }e taakumulacija izazvati na ekosistem i druge ljude.Ako je preotimanje ìvotnih zaliha od drugih vrstadozvoljeno, za{to ne otimati ìvotne zalihe ljudima?Ako je eksploatisanje drugih vrsta dobra stvar,za{to ne eksploatisati i druge ljude? Razmotrimoslede}e podatke Razvojnog programa (DevelopmentProgram) Ujedinjenih Nacija:

- Razlika u bogatstvu izme|u svetski najbogati-jih i najsiroma{nijih ljudi polako je rasla tokom prvedve tre}ine ovog veka. Ali, 1960. godine, po~ela jeeksplozija: od tada pa do 1989. godine, distancaizme|u bogatih i siroma{nih se udvostru~ila.

- Godine 2003, najbogatiji ljudi, njih oko 20%svetske populacije, kontrolisalo je vi{e od 87%svetskog bogatstva, dok su najsiroma{niji, koji ~inepetinu sveta, imali samo 1,4% svetskog bogatstva.To je odnos 60 : 1 u korist bogatih. Mi smo se pri-bliìli toj neravnoteì neposredno pre kolapsa rob-nih rezervi godine 1929. (oko 40 : 1), ali nikadado tada takva neravnoteà nije vi|ena u “demokrat-skim” ekonomijama koje opstaju, iako je ~estslu~aj da neke ekonomije pre|u iz demokratske udiktatorsku ili anarhijsku, kao {to je slu~aj sa broj-

nim afri~kim nacijama, Nema~kom od pre 2. svet-skog rata, Francuskom od pre revolucije, itd.

- Dràve severne hemisfere (Severna Amerika,Evropa, severna Azija) sadrè oko 25% svetskepopulacije, ali one tro{e vi{e od 70% ukupnih svet-skih rezervi energije, jedu vi{e od 60% svetskehrane i tro{e vi{e od 85% svetskog drveta.

- Iako ~ovek akumulira bogatstvo i tro{i izvoreneverovatno veliko stopom, hiljade ljudi umire odgladi {irom sveta svakog sata.

Akumulacija sile i bogatstva u rukama nekolikoveoma bogatih pojedinaca i multinacionalnih korpo-racija u~inilo je da neki biznismeni i politi~aripostanu bogati, ali to tako|e uni{tava na{e resurse- ~ovek direktno uni{tava svaku drugu vrstu ìvotana Zemlji. Koliko god dugo je bilo mogu}e da sevr{i eksploatacija, rast je bio mogu}. Sada, kadasmo do{li do krajnjih granica kapaciteta na{e pla-nete da proizvodimo hranu i prera|ujemo na{otpad, ponovo se prou~ava koncept “odrìvog razvo-ja”, koliko god on bio nelogi~an. (To je odli~no ana-lizirano od strane ekonomiste iz Svetske banke iprofesora na Univerzitetu Merilend Hermana Delija(Herman Daly) u njegovoj knjizi “U pozadini rasta”(Beyond Growth).1

Pa ~ak i da nas priroda ne istrebi, izgleda dasmo mi skloni da to sami sebi u~inimo. Pove}anjepesticida u SAD-u se pove}alo 3000% od 2. svet-skog rata, a to ne zna~i da insekti uni{tavajumanje useva. Ba{ suprotno, mi danas gubimo 20%vi{e na{ih useva nego 1945. godine, ali zbogpove}anja otpornosti insekata na pesticide i zbogmehani~kih tehnika obra|ivanja, industrija pesticidaje u~inila zavisnim mnoge farmere za svoje proiz-vode. Vrste koje nisu {tetne su nestale, ali nijeistrebljena nijedna vrsta {tetnih insekata. I dokinsekti postaju otporni na pesticide, mi nismo. To

68 69

nas ostavlja ranjive na otrove koje mi pravimo dabismo istrebili druge vrste.

Na primer, u magazinu “New York Times” odseptembra 1997. godine, reporter Dòn Ka{men(John H. Cushman Jr.) je objavio tekst podnaslovom “Pove}ava se rak kod dece: Sumnja sena nove otrove” (Cancer in Kids Increaces: NewToxins Suspected). Tekst iznosi kako se pojavaraka kod dece astronomski pove}ala od 1970-ih -kada smo koristili mnogo manje od polovinepoljoprivrednih hemikalija koje danas uzimamo - dota~ke da danas jedno od 600 dece koje se rodidobije rak do desete godine. Rak je postao drugiuzro~nik smrti kod dece (posle nesre}nihslu~ajeva), i danas je na~e{}a smrtonosna de~jabolest, tako da predstavlja 10% svih smrtnihslu~ajeva kod dece. Na primer, od 1973. godinestopa akutne limfoblasti~ne leukemije se pove}alaza 27% kod de~aka i devoj~ica, a rak mozga sepove}ao za 40% tokom istog perioda.

Danas imamo da 99% svog maj~inog mleka uSAD sadrì nivo DDT-a koji se moè detektovati.

Godine 1950. ustanovljeno je da 0,5%ameri~kih studenata mu{karaca je sterilno. Godine1978. jedna studija je pokazala da je taj brojastronomski sko~io za 25%, a u poslednje 32godine prose~na produkcija spermatozoida kodmu{karaca je pala za 30%. Neki istraìva~i overezultate pripisuju akumulaciji hloro ugljovodoni~nihpesticida (~ija je namena da izazivaju sterilnost kodinsekata), dok drugi pretpostavljaju da neke vrsteplastike, koje se koriste u pakovanju hrane, imiti-raju ènski hormon estrogen, i tako smanjujumu{kost kod mu{karaca i pove}avaju rizik od rakadojke i materice kod èna.

Ali, to je samo po~etak problema.

Godine 1960, klasi~no davanje antibiotika ìvoti-njama na farmama bilo je skoro nepoznato. Brojzaposlenih koji se bavi antibioticima vezanim zaìvotinjsko meso od tada se veoma pove}ao, takoda danas preko 55% svih antiobiotika koji seproizvedu u SAD ubrizgavaju se ìvotinjama ili im sestavljaju u hranu. To je pretvorilo na{u stoku uveliko polje za uzgajanje mikroorganizama otpornihna antibiotike.

Ameri~ka farmaceutska i mesna industrija nerazmatra taj problem (niti to ~ine politi~ari koji odovih industrija dobijaju milione dolara sveka godine)i nastavlja da podràva rutinsku upotrebu tihhemikalija kod ìvotinja koje daju mle~ne proizvodei meso. Ali, takav stav se ne moè opravdatinikakvim postoje}im saznanjima u nauci. EvropskaEkonomska Zajednica je stavila zabranu naameri~ke mesne prozvode koji se proizvode uzupotrebu antibiotika.

Za{to? Istraìvanje koje je veoma zabrinuloEvropljane pokazalo je da je 1960. godine 13%infekcija kod Amerikanaca od strane stafilokokabilo otporno na penicilin. Me|utim, od 1988.godine broj infekcija stafilokokama otpornih napenicilin eksplodirao je na 90%. (Na primer, tvoracmapetovaca Dìm Henson (Jim Henson) umro jeusled jedne takve infekcije otporne na lekove,uprkos njegovom velikom bogatstvu i njegovompristupu najsavremenijoj i najskupljoj medicinskojbrizi na svetu.)

A to nije slu~aj samo na kopnu. Specijalista zaokeane Dèjms Porter (James W. Porter) saUniverziteta Dòrdìja ukazuje na eksploziju ljudskihvirusa i bakterija koji ispunjavaju vode svetskihokeana i uni{tavaju koralne grebene i {ire bolestime|u ljudima. On procenjuje da je 20-39% koralnihgrebena ugroèno, sa pove}anjem infekcija od

70 71

446% od 1996. godine me|u koralima koje jeprou~avao du` obale Floride. Istraìva~ Dòan Roz(Joan B. Rose) sa Univerziteta Ju`na Florida isti~eda izme|u 20-24% svih ljudi koji plivaju du` obalaFloride postaje zaraèno virusima koji izazivajubolesti srca, infekcije uha, bolove u grlu i o~Ima,meningitis, bolesti sistema za varenje, zapaljenjejetre i {e}ernu bolest. Oko 1%, kaè ona, postajehroni~no zaraèno. Na sli~an na~in, analiza ljuskaraiz voda Njujorka pokazala je da je vi{e od 40% njihzaraèno ljudskim izaziva~ima bolesti, a analizavode sa Vaikiki plaè na Havajima pokazala je davi{e od tre}ine testiranih uzoraka je bilo zaraènoljudskim virusima.

Proizvo|a~i sladoleda “Ben & Jerry’s” iz Vermon-ta su se jednom obratili vladi sa molbom. Oni suèleli da stave nalepnicu na njihovim pakovanjimaza sladoled da mleko koje koriste je od krava koji-ma nisu davani sinteti~ki hormoni rasta ilinepotrebni antibiotici. Ali, vlada je smatrala da jeta informacija ne{to tako nebitno za potro{a~e da- pod dobro sponzorisanim uticajem lobija zaproizvodnju lekova - oni su usvojili zakone kojimase zabranjuje da se na pakovanjima za mle~neproizvode stavlja da li su, ili nisu, ti hormoni davaninjihovim ìvotinjama. I kada je reporter vesti èleoda izvesti o ovom slu~aju sa hormonima, bilo muje re~eno da slaè javnost ili }e dobiti otkaz.

Sigurno je da danas ima dovoljno padavina idobre klime u Vermontu da bi se odgajale dobrekrave koje bi proizvodile visokokvalitetno mleko zasladolede firme “Ben & Jerry’s”. Nau~nici koji sebave klimom ve} su upozorili da bi svetska “dobraklima” u zadnjih par hiljada godina mogla da sepromeni, ponovo kao posledica ~ovekovih aktivnos-ti.

Jednog nedavnog julskog popodneva desio seelektri~ni udar usled oluje u centralnom Vermontu,koji je bio tako snaàn da su u ku}i jednogizve{ta~a pregorela dva kompjutera, a strujni preki-da~i {irom ku}e su bili izba~ni iz pogona. Njegovaku}a nije bila jedina - mnogim porodicama jeizgorela ve}ina ili svi elektri~ni aparati.

Njegov prijatelj, koga je pozvao da uradi nekepopravke na ku}nom prilaznom putu dugom oko800 metara, stajao je sa ovim izve{ta~em na vrhubrda jednu sedmicu pre te oluje i kazao mu je kakoje njegova èna bila ba~ena du` sobe odelektri~nog {oka koji je doìvela kada je dodirnulanjihova za{titna vrata tokom oluje. “Ovde vremenije normalno”, kazao mu je. “I ranije je vreme uVermontu bilo poznato po ~estim promenama, i touvek nepredvi|enim, ali zadnjih nekoliko godina sene moè uporediti ni sa ~im pre toga.”

Osiguravaju}e kompanije se slaù sa ovim~ovekom.

Period izme|u 1980. i 1989. godine je bionajskuplji u istoriji po zahtevima za osiguranje zbog“Bo`jeg delovanja”, sa ukupnim zahtevima odpreko 50 milijardi dolara. Ali, samo u prvih pet go-

72 73

KKlliimmaattsskkee pprroommeennee“Jedna od izvanrednih stvari vezana za ljudske doga|aje jeste da ono{to je bilo nezamislivo, postaje zamislivo.”

Salman Ru`di (Salman Rushdie, ro|en 1948)

dina 1990-ih, bilo je zahteva za preko 162 milijardedolara, {to je podstaklo osiguravaju}e kompanijeda upute poziv bez presedana industrijalcima dasmanje emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu.

11. jula 1996. godine, Aso{ijeted Pres je obja-vio tekst sa izve{tajima {irom sveta kako sesezona rasta u severnoj hemisferi produìla za okojednu sedmicu u periodu od 1976. do 1996.godine. Istraìva~ ârls Kiling (Charles Keeling) saSkrips Instituta (Scripps Institute) za okeanografijuu La Joli (La Jolla) u Kaliforniji, bio je citiran u ovojstudiji zasnovanoj na jednom nau~nom radu iz~asopisa “Nature”, gde je kazao da je to verovat-no rezultat globalnog zagrevanja.

U zadnjoj deceniji, nauka o fenologiji -prou~avanje pona{anja organizama na promene ugodi{njim dobima i klimi - je postala veoma intere-santna i sa aspekta interesovanja i informacija.Podaci koje su sakupili fenolozi, naro~ito od sre-dine 1990-ih, jesu alarmantni. Jedan od najve}ihproblema ti~e se vremena kada neke vrste po~injuda se “bude” u prole}e, i njihovog odlaska namigraciju ili zimski san u zimu, u zavisnosti od tem-perature, dok kod drugih vrsta imamo njihovesezonske promene u zavisnosti od broja ~asova iminuta sun~eve svetlosti. Kada su vrste, koje zas-nivaju svoj ìvot na ova dva razli~ita sistema,me|usobno zavisne, i temperaturni ciklus semenja, a cilkus sun~eve svetlosti ostaje isti,posledica moè biti masovno izumiranje.

Razmotrimo veliku senicu (Parus major), evrop-sku pticu koja ne migrira tokom zime. Jedan nau~nirad objavljen 22. februara 2003. godine u ~asopisu“Proceedings of the Royal Society of London B”, azatim proveren i ponovno objavljen 8. marta 2003.u ~asopisu “Science News”, iznosi kako ove pticeimaju potrebu za velikom koli~inom gusenica koje

nastaju od zimskih moljaca (Operophtera brumata)da bi prehranile svoje mladunce koji se izleù naprole}e. Gusenicama ovih moljaca, sa drugestrane, potrebni su sveì mladi pupoljci evropskoghrasta lu`njaka (Quercus robur). Izleganje gusenicaje mnogo osetljivije na temperaturne promene negodrvo hrast, {to rezultuje da se gusenice izleù “2do 3 sedmice pre nego {to se otvore pupoljci hras-ta”. Sid Perkins iz ~asopisa “Science News” kaèda to “nije dobro za ove gusenice koje obi~nomogu da preìve bez hrane samo 2 do 3 dana, amaksimalno 10 dana”. Jedna studija o velikim seni-cama i zimskim moljcima u Holandiji otkrila je dasu ove nesinhronizovane promene u vremenu izle-ganja gusenica, pojavljivanju njihovog izvora hranena hrastovom drve}u i izleganju mladunaca ptica,zapo~ele jednu potencijalnu katastrofu i za ovemoljce i za ove ptice.

Sli~ni nesihronizovani problemi zabeleèni suizme|u morske ptice njorke, koja ìvi du` obaleSeverne Amerike - izme|u Severnog Meksika iju`ne Aljaske - i njihovog glavnog izvora hrane,jednog malog narandàstog raka poznatog kaoNeocalanus cristatus. Kao rezultat klimatskih pro-mena, izazvanih promenama u temperaturi vodePacifika, ovaj rak je promenio svoje veoma kratkovreme (dva meseca) kada ìvi blizu povr{ineokeana. Me|utim, ove ptice nisu promenile svojciklus izleganja jaja, koje je o~igledno mnogo vi{ezavisno od sunca nego od temperature. Rezultat jebio da se izvor hrane ovih ptica “pojavio i oti{ao“pre nego {to su se ptice izlegle. Kao rezultat toga,roditelji ptice njorke vratili su se do svojih ukopanihgnezda sa kljunovima punim larvama riba koje ìveme|u stenjem - “jednom neukusnom sivommasom“, kako kaè Betram - umesto sa rakovimaN. cristatis, njihovom glavnom hranom. Zbog toga

74 75

je veliki broj ptica njorki uginuo te godine, a onekoje su preìvele rasle su mnogo sporije nego nor-malno.

Sve ukupno, ova studija je sumirala 61 dugovre-menski istraìva~ki projekat koji je analizirao skoro700 vrsta tokom 50 godina. “Ovi istraìva~ki pro-jekti pokazuju da su ove ìvotinje dospele do svo-jih ìvotnih ciklusa u razvi}u, kao {to su mnoènjei polaganje jaja, u proseku oko 5 dana ranije podeceniji. Me|utim, pojavljivanje pupoljaka i cveta-nje drve}a je i{lo napred samo 3 dana po deceni-ji.” Zaklju~ak jednog izve{taja od 2. januara 2003.godine u ~asopisu “Nature”, citiran u ~asopisu“Science News”, bio je da to sna`no podupire idejuda “klimatske promene ve} poga|aju ekosisteme{irom sveta”.

Jedan izve{taj iz Biolo{ke laboratorije Stenovitihplanina (Rocky Mountain Biological Laboratory) umestu Krested Bjut (Crested Butte) u ameri~kojdràvi Kolorado, otkrio je da mrmot sa ùtim sto-makom (tako|e poznat kao ameri~ki mrmot)zavr{ava svoj period zimskog sna 38 dana ranijenego pre 23 godine. âsopis “Science News”izve{tava: “Globalno zagrevanje moè u~initikratkim mrmotov dugi zimski san”, kaè DejvidAjnou (David W. Inouye), biolog sa UniverzitetaMaryland, Koled` Park.1

Globalno zagrevanje je jedna od onih stvari zakoju se svakome ~ini da je razume, ali jako maloljudi zaista razume pravi karakter tog fenomena.Zemljina atmosfera je sastavljena od gasova ivodene pare, a glavni gasovi su azot (78%) ikiseonik (21%). Argon je na tre}em mestu, iako onzajedno sa svim ostalim gasovima ~ini samo oko1% na{e atmosfere, tako da moèmo videti da jetoliko spominjani ugljen-dioksid prisutan u atmos-feri u veoma malim koli~inama.

Kiseonik i azot dopu{taju svetlu i toploti da pro-lazi kroz njih veoma lako. Me|utim, ugljen-dioksid(koji predstavlja jedan mali deo od preostalog 1%suve atmosfere) se pona{a potpuno druga~ije. Onse pona{a kao pokriva~ ili jorgan oko Zemlje,hvataju}i toplotu u, i ispod atmosfere. Gasovi kojise tako pona{aju naj~e{}e se nazivaju “gasovistaklene ba{te” zato {to deluju kao staklo na stak-lenim ba{tama, hvataju}i sun~evu toplotu i ~ine}ida biljkama unutra bude toplo. (Metan koji tako|esadrì ugljenik je tako|e gas staklene ba{te.)

Na primer, iako je planeta Venera samo 27%bliè Suncu nego Zemlja, temperatura njenepovr{ine je preko 370 stepeni Celzijusa. Sa tomudaljeno{}u od Sunca, povr{ina Venere bi trebalada bude dosta hladnija, ali ona ima atmosferu kojaje bogata ugljen-dioksidom - gasom staklene ba{te.Dakle, temperatura povr{ine ove planete ne bi bilatoliko topla da je njena atmosfera izgra|ena od99% azota i kiseonika kao na{a planeta.

Jedna od glavnih uloga ugljen-dioksida u na{ojatmosferi jeste da reguli{e temperaturu povr{inena{e planete. Kada bi bilo znatno manje ugljen-dioksida, Zemljina povr{ina bi bila pokrivena ledom.Ako bi ga bilo vi{e nego {to ga je danas, povr{inabi postala toplija (kao {to se to de{ava od negde1890. godine zbog naglog pove}anja ugljenika kojise osloba|a u atmosferu zbog spaljivanja fosilnihgoriva).

Dva glavna na~ina kako se ugljenik uklanja izatmosfere jeste kroz rast drve}a i koralnih grebe-na. Ova dva “usisiva~a ugljenika” deluju kao jedanveliki rezervoar ugljenika, drè}i ga izvan atmosfere.Iako su korali mnogo trajniji, {ume su u stanju dazadràvaju ugljenik kroz vekove. A ako se {ume fo-silizuju i pretvore u naftu ili ugalj, one mogu da

76 77

zadrè prethodni atmosferski ugljenik tokom dugogvremenskog perioda.

Sada{nje {ume predstavljaju najmasivniji sistemza skladi{tenje postoje}eg ugljenika iz atmosfere.Nau~nici isti~u (u radu iz ~asopisa “Nature” nave-denog ranije) da postoji merljiva godi{nja promenau atmosferskom nivou ugljen-dioksida {to sede{ava kada biljke rastu tokom leta (i uzimajuugljenik iz vazduha) i kada im opada li{}e u jeseni zimu (i tako otpu{taju ugljenik u vazduh kako seli{}e raspada ili spaljuje). Promene u ovom ciklususu se pove}ale za vi{e od 40% tokom zadnjih 30godina, prema nau~niku Kilingu (Koeling), verovatnozbog produènja sezone rasta u severnoj hemisferiza jednu sedmicu.

A stopa “uskladi{tenog” ugljenika koji se oslo-ba|a se pove}ava neverovatnom stopom. Tokomperioda od samo 10 godina - tokom decenije 1980-ih - nau~nici su procenili da punih 15% novogugljen-dioksida u atmosferi je bilo oslobo|eno kaorezultat samo jednog ljudskog postupka: spaljiva-nja tropskih ki{nih {uma u Americi, uglavnom radipravljenja ran~eva za krave.

To je izazvalo neka neslaganja u nau~noj zajed-nici oko uticaja uni{tavanja {uma, po{to se stopanestanka {uma nije savr{eno uklapala sa stopompove}anja ugljen-dioksida u atmosferi. Koli~inaugljen-dioksida se nije pove}avala tako brzo kao{to je bilo predvi|eno da }e se desiti usled spalji-vanja drve}a ki{nih {uma, tako da su neki skepti-ci prema teoriji globalnog zagrevanja po~eli daismejavaju ideju da uni{tavanje {uma moè dovestido pove}anja gasova staklene ba{te. Oni isti~u daje cela jedna ~etvrtina ugljen-dioksida koja je emi-tovana spaljivanjem drve}a jednostavno nestala izatmosfere, dovode}i tako u pitanje prvobitne prora-

~une osloba|anja ugljen-dioksida ili mehanizma kojiga stabilizuje.

Ali, istraìvanje vo|eno od strane Dèfri Endrusa(Jeffrey Andrews) sa Univerziteta Djuk i objavljeno1996. godine na mitingu Ekolo{kog dru{tvaAmerike, objasnilo je taj slu~aj i pokazalo da jedrve}e ~ak mnogo va`nije u odràvanju stalnihnivoa atmosferskog ugljenika nego {to je bilo koranije mogao da pomisli.

Endrus je prou~avao vodu u zemlji oko drve}a ina odre|enom rastojanju oko drve}a, i otkrio davoda oko drve}a sadrì ve}e koli~ine ugljen-dioksi-da. Pokazalo se da drve}e povla~i ve}e koli~ineugljen-dioksida iz amosfere i pumpa ga na dole uzemlju. Odatle on isti~e u podzemnu vodu koja gazadràva da brzo ne iza|e nazad u atmosferu. Unekim slu~ajevima podzemna voda odlazi u donjeslojeve i biva zarobljena u zemlji tokom nekoliko hi-ljada godina, zadràvaju}i u sebi uhva}eni ugljen-dioksid. (Takva voda, kada se oslobodi vekovimakasnije, jeste “prirodno gazirana (ugljenisana)”. Tajproces se odvija putem drve}a.)

Da bi demonstrirao svoje posmatranje, Endrusje poprskao sa ugljen-dioksidom drve}e u jednom{umskom gazdinstvu u Severnoj Karolini, pove}a-vaju}i izloènost njihovih listova sa ovim gasom za50% u odnosu na normalnu situaciju. Onda je testi-rao zemlji{ta do nivoa otprilike jedan metar ispodtog drve}a. Koncentracija ugljen-dioksida se pove}a-la za 25%.

Endrus je kazao da je ìvo drve}e, hvataju}ivi{ak ugljen-dioksida usled spaljivanja pose~enogdrve}a i fosilnih goriva, uhvatilo i uskladi{tilo uzemlji{e vi{e od 20% nedostaju}eg ugljen-dioksida,i da ugljen-dioksid uhva}en u podzemoj vodi moèbiti neporeme}en tokom vi{e hiljada godina.

78 79

Iako na prvi pogled izgleda kao dobra vest - toda atmosfera nije tako rapidno pogo|ena usleduni{tavanja {uma - posledice na duè staze suzloslutne. Onoliko dugo koliko bude postojaoodre|eni (sada nepoznat) procenat ìvog drve}a,bi}e mogu}e da se upije vi{ak uglje-dioksida nje-govim sme{tanjem u podzemnu vodu.

Ali, kada gubitak {uma padne do ta~ke kadapreostalo ìvo drve}e ne bude moglo da upije vi{akugljen-dioksida, rezultat }e biti uni{tavaju}i dominoefekat sa veoma velikim uve}anjem ugljen-dioksidau atmosferi. Njegova koli~ina }e se pove}avatipolako, ali sigurno, sve dok “kriti~na granica”se~enja {uma ne bude probijena, a onda }e do}ido iznenadnog i nezabeleènog pove}anja, {to }edovesti do velike promene u globalnoj klimi, mo`datokom perioda koji iznosi manje od nekoliko godi-na.

Ujedinjene Nacije su sazvale kongres od 2500vode}ih svetskih nau~nika na podru~ju meteo-rologije, ekologije, geologije i drugih nauka kojeprou~avaju na{u planetu, koji su prou~avali tapitanja tokom godina. Me|uvladin panel o kli-matskim promenama (IPCC) Ujedinjenih Nacija jezaklju~io da se mi, zaista, suo~avamo sa krizomkoja moè biti biblijskih razmera, kao rezultat glo-balnog zagrevanja izazvanog pove}anjem gasovastaklene ba{te u atmosferi.

Kada pogledamo gore u nebo, lako je pomislitida je ono beskona~no, da }e postojati zauvek i dabi bilo skoro nemogu}e uni{titi taj veliki plavi svod.Ipak, kao {to je veoma jasno istakao Bil Mek Kiben(Bill McKibben), rastojanje izme|u zemlje (na nivoumora) i gornje granice troposfere (onog dela na{eatmosfere koji podràva skoro sav ìvot na Zemlji)je samo oko 10 kilometara.2 Dakle, svi oblici kop-nenog ìvota sme{teni su u tih 10 kilometara.

Kao posledicu globalnog zagrevanja imamo da~ak i taj tanki za{titni sloj iznad nas nestaje.“O~igledno da nebesa padaju”, zabeleèno je u~lanku ~asopisa “Science News” od 26. septembra1998. godine, u izve{taju o merenjima visine gor-njeg sloja atmosfere u periodu od 1958. do 1998.godine.

Posebni radari su bili upereni prema jonosferi -sloju sa naelektrisanim ~esticama vazduha u naj-gornjem sloju atmosfere - i nau~nici su otkrili da se“prose~na visina jonosfere smanjila za 8 kilo-metara”, {to je posledica koja je o~ekivana zbogklimatskih promena. Po{to se nivo ugljen-dioksida,uglavnom zbog sagorevanja fosilnih goriva, pove}a-va u donjem sloju atmosfere, on zadràva toplotuna Zemlji i spre~ava da ta toplota zagreva gornjisloj atmosfere. Kao rezultat, prema kompjuterskimmodelima koji su predvideli taj efekat pre nego {toje bio izmeren, bi}e hla|enje najgornjeg sloja atmo-sfere za vi{e od 50 stepeni Celzijusa. Hladan vaz-duh se skuplja i zgu{njava, i tako se spu{ta gor-nji nivo na{eg atmosferskog neba.

Pre 200 godina, ovaj tanki sloj vazduha iznadnas sadràvao je u proseku 280 delova ugljen-diok-sida na jedan milion.

Kada su pregledali godove drve}a starog 120godina u planinama Vermonta, stru~njaci za {umesu prona{li normalne obrasce za svaku godinutokom prvih 30 godina. Tada su se, 1920-ih, pojavi-le fabrike koje tro{e ugalj i naftu u industrijskomregionu srednjeg zapada SAD-a, u dolinama rekaTenesi i Ohajo, i na podru~ju Detroita. I ovi godovisu po~eli da se menjaju.

Nau~nici su najpre otkrili da je drve}e brèraslo, kao rezultat povi{enog nivoa ugljen-dioksidakoji predstavlja hranu za drve}e. Ali, brì rast jepove}ao stopu kojom je drve}e “izdisalo” vodenu

80 81

paru i pove}alo njihovu potrebu za ki{om, koja nijedolazila srazmerno sa vi{im nivoima ugljen-dioksi-da.

[tavi{e, ki{e su postale kisele, {to je menjaloravnoteù minerala u zemlji{tu, spiraju}i alkalneminerale kao {to je kalcijum, i osloba|aju}i veomaotrovni aluminijum. Rezultat je bio uni{tavanjekorenskih struktura otrovnim metalima i slabljenjemdrve}a usled nedostatka kalcijuma i drugih alkalnihminerala.

A postojali su i otrovni metali u tim oblacimanastalih od fabrika i termoelektrana. Supstancekao vanadijum, cink, ìva, olovo i drugi otrovni ite{ki metali - prethodno potpuno odsutni u rastudrve}a - po~eli su da se pojavljuju u godovima kojisu rasli tokom godina industrijalizacije Amerike. Onisu postepeno rasli od po~etka 20. veka pa do1950-ih, a onda je stopa akumulacije ovih otrovaeksplodirala.

Tako je drve}e po~elo da umire. Na osnovuistraìvanja koje je izvr{io Dr. Hubert Vogelman(Hubert Vogelmann) sa Univerziteta Vermont i kojeje objavio ârls Litl (Charles E. Little) u svojojodli~noj knjizi “Umiranje drve}a” (The Dying of theTrees), stopa umiranja drve}a u regionu Vermontakoje je on prou~avao je bila tako ubrzana da je zasamo 14 godina, od 1965. do 1979. godine, vi{eod 40% crvene omorike uginulo, 73% planinskogjavora, 49% prugastog javora i 35% {e}ernog javo-ra, dakle drve}a koje ve}ini ljudi prvo pada napamet kada pomisle na Vermont.3

Svake godine, zbog kori{}enja nafte, gasa iuglja, mi izbacujemo vi{e od 6 milijardi tona ugljen-dioksida koji zadràva toplotu u tom tankom slojuatmosfere - {to je tako mnogo da u zadnjih 20 go-dina koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi sepove}ala sa 280 delova u milion na preko 370,9

delova u milion. Za jo{ nekoliko decenija o~ekujese cifra od preko 500 delova u milion, {to }e dra-mati~no zagrejati na{u planetu.

Ali, koliko }e zagrejati? Na osnovu nau~nika izIPPC Ujedinjenih Nacija bar 3 do 4 stepena Celzi-jusa, a mogu}e i vi{e od 7 stepeni.

“[ta je tu tako lo{e?”, re}i }e mnogi ljudi. “Tristepena nije ni{ta, i ako to zagreje klimu u Mi~ige-nu ili Mejnu, zar to ne}e biti bolje za rast biljaka,rekreaciju i sve ostalo?”

Na àlost, to ne}e biti slu~aj. Kao {to je klima-tolog Ken Kaldeira (Ken Caldeira) kazao u ~asopisu“Discover” od aprila 2003, samo 2 stepena prome-ne u periodu od 100 godina - {to je uzdràna pro-

82 83

Slika 3. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi

Izvor: American Institute for Physicshttp://www.aip.org/pr/vol-55/iss-8/captions/p30cap2.html4

Koncentracija CO2 u atmosferi (ppm)

cena onoga {to se moè desiti - ima}e zaposledicu pomeranje svetskog klimatskog pojasaza vi{e od 400 kilometara prema polovima, {to jejednako 10 metara svakog dana. “Veverice }e bitiu stanju da se pomeraju pri takvim stopamapromene, ali hrastovo drve}e ne}e mo}i.”

Klimatske promene izazvane pove}anjem nivoaugljen-dioksida ve} se javljaju u izazivanju velikihpromena u klimi {irom na{e planete, po{to toplotapredstavlja energiju, a pove}anje toplote u atmos-feri zna~i pove}anje energije u atmosferi. Ovapove}ana energija stvara mnogo manje stabilnu imnogo vi{e destruktivnu klimu {irom sveta.

26. aprila 2003. godine, britanski ~asopis “NewScientist” stigao je do svojih kupaca iste sedmiceu maju kada su najsna`niji vetrovi u vidu tornada uistoriji SAD-a opusto{ili srednji zapad. ^lanak podnaslovom “Evo dolazi ki{a” (Here Comes the Rain)zapo~eo je re~ima: “Kako svet postaje topliji, takopostaje vla`niji. I jedan od glavnih zaklju~aka dokojih se do{lo, na najve}oj u istoriji evropskoj kon-ferenciji o geolo{kim naukama, bio je da smo mimanje pripremljeni za to nego ikada.” Ovaj ~lanakisti~e da kako se globalno pove}ava temperaturaatmosfere, tako se pove}ava njena sposobnost dazadrì ve}e koli~ine vode. Ovo pove}anje vlage igustine vazduha izaziva jo{ sna`nije oluje i kadavoda pada sa neba, ona izaziva nezabeleènepoplave.

Godine 2002, poàri su opusto{ili Novi Ju`niVels i pribliìli se samom gradu Sidneju, a ve~ernjevesti su izve{tavale, u skoro svakom emitovanju,kako su vatre bile prouzrokovane su{om, {to sunau~nici koji se bave klimom prethodno predvidelida }e biti neizbeàn rezultat globalnog zagrevanja.Me|utim, nijedne vesti u SAD-u na radiju, televiziji,novinama ili internetu nisu spomenule kako su ove

poplave na srednjem zapadu bile predvi|ene samonekoliko meseci pre toga na jednoj konferencijievropskih eksperata za globalno zagrevanje. Ljudikoji vode industriju fosilnih goriva uspe{no suzapla{ili izve{ta~e vesti u svim sektorima ameri~-kog izve{tavanja.

I dok SAD zabada svoju glavu u pesak, nau~niciza klimu izvestili su u ~asopisu “New Scientist” dabi stvari mogle biti mnogo, mnogo gore u slede}emveoma kratkom periodu nego {to se prethodnopretpostavljalo. To je zato {to je metan 10 putaefikasniji nego ugljen-dioksid u izazivanju globalnogzagrevanja. Toplije i vla`nije vreme izazvano global-nim zagrevanjem stimuli{e rast mo~vara, a pozna-to je da su “bakterije u tim mo~varama glavni izvormetana”. Opasnost je jasna: “Ako po~etne prome-ne u klimi u~ine svet vla`nijim, to }e izazvatipro{irenje mo~vara i zapo~eti dalje, rapidnije zagre-vanje.”5

84 85

Slika 4. Prose~na globalna temperatura

Izvor: Worldwatch Institute, Goddard Institute for Space Studies

Stepeni Celzijusovi

Pove}anje Zemljine temperature za 3 do 4 ste-pena Celzijusa izazvalo bi tako rapidnu promenu dabi prethodno stanje izgledalo kao Ledeno doba uodnosu na ono {to bi nastupilo. (Procene su da bise nivo vode u okeanima podigao za oko 150metara ako bi se na{a planeta zagrejala za 7 ste-peni Celzijusa.)

I dok propagandne grupe industrijalaca, kao {toje navodno zvani~ni Nacionalni centar za politi~koistraìvanje javnosti (National Center for PublicPolicy Research), ushi}eno objavljuju neo-kon-zerva-tivnu propagantu, kao {to je njihov izve{taj iz apri-la 2001. godine pod naslovom “Ugljen-dioksid jedobar za ìvotnu sredinu”, pravi nau~nici znaju daje to la`. Na primer, jedna studija od 5. decembra2002. godine, objavljena od strane UniverzitetaStanford (“Visoki nivoi ugljen-dioksida mogu uspori-ti rast biljaka” (High Carbon Dioxide Levels CanRetard Plant Growt) koji je napisao Mark [varc(Mark Shwartz)) otkriva da “povi{en atmosferskiugljen-dioksid o~igledno smanjuje rast biljaka kadase kombinuje sa drugim verovatnim posledicamaklimatskih promena - kao {to su vi{e temperature,pove}ane padavine ili pove}anje naslaga azota utlu”. Jeste, biljke udi{u ugljen-dioksid i on im je kaoneki oblik hrane, ali pojednostavljen pristup kojipromovi{u industrija i njihovi potkupljeni politi~arida “vi{e hrane je dobro” je jednostavno pogre{no,iako to moè izledati dobro u nekoj neozbiljnoj radioemisiji.

Industrija nafte to negira, ali insekti i drugi orga-nizmi u prirodi se ne mogu obmanuti: oni se selesa svojih stani{ta jer se klima menja.

Kada smo i{li u Atlantu 1983. godine retko smovi|ali komarce. Kada bi se pojavili, bili bi relativnoveliki i nezgrapni, leteli bi polagano i bili bi dosad-ni samo predve~e. Me|utim, negde oko 1990.

godine stvari su se promenile. Manji i mnogo brìkomarci su po~eli da nas veoma uznemiravaju, i topreko celog dana. Bili su prisutni tokom ve}eg delagodine i pokazivali su agresivnost kakvu nikadaranije nismo videli kod komaraca u Americi.

Ono {to se ispostavilo bila je migracija na severod strane komaraca vrste Aedes aegypti, koji nor-malno ìve u tropskim regionima i koji su prvi putdo{li na Floridu 1950-ih. Prema istraìva~u i novi-naru Vilijemu Blumu (William Blum), koji je 2000.godine napisao knjigu “Buntovna dràva” (RogueState), izme|u 1956. i 1958. godine “Ameri~kavojska, èle}i da testira ‘prakti~nu upotrebu koma-raca Aedes aegypti u preno{enju agensa BW-a(biolo{kog rata)‘, oslobodila je preko {irokogpodru~ja stotine hiljada, ako ne i milione ovihkomaraca koji bi trebalo da prenose ùtu i dengagroznicu”. Insekti su bili oslobo|eni, prema Blumu,u Savani, Dòrdìji i Avona Parku na Floridi. Jedanentomolog (prou~avalac insekata) sa jednog od uni-verziteta u Atlanti, rekao je: “Ovi komarci su aktivnipreko dana, brzo se razmnoàvaju, brzo lete i manjisu i pametniji nego na{i lokalni komarci u prirodi.I suprotno njima, oni prenose ùtu groznicu, dengagroznicu, japanski encefalitis i malariju.”

Slede}eg prole}a ~itali smo izve{taj u novinamao prvom nedavnom slu~aju malarije u Ju`noj Karoli-ni, i kako klima u Severnoj Americi postaje svetoplija, mo}i }emo da vidimo progres ovog trendaprema severu, kao {to se to de{ava u drugimdelovima sveta.

Na sli~an na~in, prema istraìvanju iz 1995.godine koje su izvr{ile Holandija i Velika Britanija,globalno zagrevanje predvi|eno od strane ICCP-adove{}e do dupliranja populacije komaraca kojiprenose malariju u tropskim regionima. Ali, opas-nost je mnogo ve}a za umerene klimatske pojaseve

86 87

- istraìvanja ukazuju da SAD, Evropa, Rusija i Kinase suo~avaju sa veoma pove}anim rizikom, ~ak stoputa ve}im. Dodatnih 50 do 80 miliona slu~ajevamalarije bilo bi naro~ito razorno u regionima kao{to je SAD, gde narod nije bio izloèn ovoj bolestitokom generacija i tako nije razvio bilo kakvuotpornost na ovu bolest.

Denga groznica se prenosi istim komarcima.êsto se naziva “groznica slomljene kosti” jer izazi-va tako snaàn bol u kostima i zglobovima, i o{trebolove u glavi, a nedavno je dospela na sever ~akdo Portorika gde je 15.000 ljudi bilo zaraèno ujednoj nedavnoj epidemiji. Iako denga groznica izazi-va slabljenje i iznurivanje organizma i predstavljajednu od najbolnijih ne-smrtonosnih bolesti, ona jenedavno mutirala u jednu mnogo opasniju ismrtonosnu bolest zvanu denga hemoragi~nagroznica (DHF). DHF zapo~inje crvenim pegama igroznicom i bolom karakteristi~nim za dengagroznicu, a onda po~inje da napada unutra{nji kapi-larni sistem tela, tako da zapo~inje velikounutra{nje krvarenje mozga, plu}a i creva. Krvpo~inje da curi iz nosa i debelog creva, a pacijentumire od unutra{njeg krvarenja. Izme|u 1981. i1985. godine bilo je u proseku 100.000 slu~ajevaDHF-a godi{nje, ali taj broj se vi{e negou~etvorostru~io tokom “vru}ih godina” od 1986. do1990. godine na preko 450.000 slu~ajevagodi{nje.

Slede}a bolest koju prenose komarci, a koje jenedavno eksplodirala, naro~ito u regionu Nju Dèr-zija, Masa~usetsa i Njujorka, jeste isto~ni konjskiencefalitis. Ranije je to bila jedna retka bolestme|u ljudima koja je ubijala oko 60% ljudi koji suje dobijali putem ujeda komarca, a njeno nedavnomasovno izbijanje je uzrokovano zapra{ivanjem izvazhuha insekticidima u dràvama srednjeg

Atlantika. U isto vreme, komarac Aedes aegypti jeuzro~nik pove}ane epidemije virusa Zapadnog Niladu` isto~nog i centralnog dela SAD-a.

Na drugoj obali, morske price (kao galeb i albat-ros) od Kalifornije do Oregona su opusto{ene usledprose~nog pove}anja temperature vode od 1 ste-pena Celzijusa od 1950. godine, {to je promenilotok hladnih okeanskih voda bogatih hranljivimmaterijama dalje od obale. To je, tako|e, dovelo dosmanjenja zooplanktona za 40% koji predstavljahranu za ra~i}e i druge male morske organizme.Ribe i lignje se hrane ovim ra~i}ima, a ove ptice sehrane ovim ribama. Na primer, samo tokom perio-da od 1987. do 1994. godine, 4 miliona morskihptica roda Puffinus je uginulo du` obale, smanjuju}isvoju populaciju za preko 90%.

U Gle~er nacionalnom parku u Montani, gle~erstar nekoliko hiljada godina se topi tako rapidno danau~nici predvi|aju da }e nestati za nekih 30 godi-na. U severnom Mi~igenu, ptica kos sa crvenim kri-lima koja migrira, kanadske guske, jastreb {irokihkrila i kolibri su stigli tri sedmice ranije nego 1965.godine. Gle~er Gangorti se povla~i 30 metaragodi{nje u Indiji, gle~er Kori Kalis (Qori Kalis) sepovla~i 30 metara godi{nje u Peruu, a ruske pla-nine Kavkaza su samo za zadnjih 100 godina izgu-bile polovinu svog gle~erskog leda.

Jedan izve{taj od 30. avgusta 1997. godine u~asopisu “Science News” citirao je istraìva~e uEngleskoj koji su analizirali preko 74.258 izve{tajao 65 vrsta ptica i otkrili da sve osim jedne vrstelegu svoja jaja “devet dana kasnije nego 1971.godine”, pokazuju}i jasan dokaz efekta globalnogzagrevanja. Ovi istraìva~i su izrazili zabrinutost daovaj efekat moè poremetiti normalan cilkusishrane i ìvota kod ovih ptica, iako }e se to desi-

88 89

ti u odre|eno vreme i pre nego {to se potpuniefekat bude ispoljio.

U isto vreme, klimatski uslovi se pogor{avaju,sa poàrima usled su{e koji se brzo {ire, tornadi-ma izazvanim zagrevanjem atmosfere, ciklonima itropskim vetrovima koji se pove}avaju, i po broju ipo ja~ini {irom sveta.

Uprkos poku{aja ameri~ke industrije uglja inafte da ospore nau~ne ~injenice (kao {to jezabeleèno u knjizi “Toplota je oslobo|ena” RosaGelbspana, koja je ranije citirana), ljudi se bude.

Drugog dana januara 1999. godine bila jeprekretnica u poku{ajima da se sa~uvaju ki{ne{ume Brazila, podru~je veli~ine polovine SAD-a,koje sadrì dve tre}ine sveè vode na{e planetekoja ne poti~e od gle~era. Tog dana je objavljenoda je vlada Brazila, pod velikim pritiskom Me|una-rodnog monetarnog fonda (IMF) da }e joj uskratitinovac, smanjila svoj budèt za za{titu ki{nih {uma.

U brazilskim ki{nim {umama ìvi na stotineuro|eni~kih plemena i prvi prioritet u 250 milionadolara vrednom programu za{tite ki{nih {uma bioje nadzor podru~ja od 25 miliona jutara koje }e biti,navodno, ~uvano netaknuto samo za njihovokori{}enje. Smanjivanjem budèta sa 250 milionana 6 miliona dolara, ovaj program je jedva ostaoìv, i sada se ni{ta su{tinski ne moè u~initi da seovo drve}e i ljudi za{tite. U me|uvremenu, {umesu zauzete od strane armije {umskih radnika,ran~era, rudara, farmera i misionara koji su skloni“spasavanju” ovih “paganskih” plemena, i drve}ese se~e i pali stopom ve}om od 200.000 jutaradnevno.

Ove {ume, sa 20% svetske vode, predstavljajujedan od najva`nijih izvora atmosferske vodenepare na{e planete, drugi odmah posle okeana, itako imaju ogroman uticaj na klimatske uslove

na{e planete. One tako|e predstavljaju jedan odnajva`nijih upija~a ugljenika na na{oj planeti, drè}iugljenik stabilnim u drve}u. Sada, kako velikapodru~ja koja su nekada bila ki{ne {ume postajuod drve}a o~i{}eni povr{inski rudni kopovi ipa{njaci za stoku, ugljenik se osloba|a u vazduhumesto vodene pare, izazivaju}i globalno zagreva-nje i proizvode}i promene u klimi Evrope, Bliskogistoka i Severne Afrike.

Ju`no od Brazila, 70% svetske sveè vode jezarobljeno u Antarktiku, koja je u obliku leda tokomnekoliko hiljada godina. Prekriven slojem leda kojije na mnogim mestima vi{e od 5 kilometara debeo,kontinent Antarktik pokriva podru~je od 14 milionakvadratnih kilometara, koje je ve}e od Kine i Indijezajedno. Ako bi se led sa Antarktitka otopio i skliz-nuo sa te kontinentalne mase u vodu, nivo okeanabi se zna~ajno pove}ao {irom sveta.

Izgleda da }e se to desiti.U aprilu 1999. godine objavljeno je da su

istraìva~i Britanskog atlantik centra (British AtlanticSurvey) i Univerziteta Kolorado analizirali podatkesa terena i sa satelitskih snimaka. Oni su do{li donedvosmislenog zaklju~ka da je globalno zagreva-nje produìlo godi{nju sezonu otopljavanja naAntarktiku za tri sedmice, proizvode}i drasti~nepromene na ledenim grebenima tog kontinenta. Naprimer, ledeni grebeni Vilkins (Wilkins) i Larsen Bsu - da citiramo nau~nike - u “potpunom povla-~enju”. Za samo ~etiri meseca, od novembra1998. do februara 1999. godine, preko 420.000jutara na grebenu Larsen B, od njegovih ukupno1,7 miliona jutara, je pretvoreno u {upljine i pe}ine.Samo tokom meseca marta 1999. godine,Vilkinsov greben je izgubio ~etvrt miliona od svojihtri miliona jutara, a ovaj proces se dramati~noubrzava u godinama nakon toga.

90 91

Istraìva~ Britanskog antarkti~kog centra DejvidVagan (David Vaughan) bio je citiran od straneAso{ijeted Presa kako kaè da }e u narednih neko-liko godina “ve}i deo Vilkins grebena nestati”.

[ta je razlog tome? Prose~na temperatura naAntarktiku - koja je bila relativno stabilna u zadnjihpar hiljada godina - porasla je 2,5 stepenaCelzijusa od 1950. godine, pove}avaju}i letnje tem-perature u ovom regionu iznad ta~ke smrzavanja od0 stepeni Celzijusa.

Da li je pred nama Ledeno doba?U kontekstu svih dosada{njih diskusija o global-

nom zagrevanju moè izgledati neobi~no raspravljatio nastanku Ledenog doba. Ali, to predstavlja jednuod najve}ih pretnji sa kojom se svet danassuo~ava, naro~ito Severna Amerika i severnaEvropa.

Ako pogledamo na planetu Zemlju vide}emo dageografska {irina ve}eg dela Evrope i Skandinavijeje ista kao ona Aljaske i delova terena severneKanade i centralnog Sibira koji su zarobljeni uve~itom ledu. Ipak, Evropa ima klimu koja je mnogosli~nija onoj u SAD nego u severnoj Kanadi i Sibiru.Za{to?

Ispostavlja se da je na{e zagrevanje rezultatokeanskih struja koje donose toplu povr{inskuvodu od ekvatora do severnih regiona koji bi ina~ebili tako hladni da bi ~ak i u leto bili pokriveniledom. Struja od najve}eg interesa je ~estoozna~avana kao veliki kru`ni tok (Great ConveyorBelt).

Ve}ina okeanskih struja pokre}e se vetrom iKoriolisovim efektom (nazvan po francuskommatemati~aru Gustavu Ga{pardu Koriolisu (GustaveGaspard Coriolis, 1792-1843)). Koriolisov efekat

nastaje kao rezultat okretanja Zemlje oko svoje osei odgovoran je za fenomene tipa za{to su re~nakorita dublja sa jedne strane i za{to se autoputevisa severa na jug uvek brè o{te}uju sa jednestrane, nego sa druge. Okretanje Zemlje oko svojeose proizvodi jednu konstantnu, ali malu silu kojapokre}e na{e vetrove i ve}inu okeanskih struja,naro~ito u Pacifi~kom okeanu i u kontinuiranomokeanskom krugu oko Antarktika.

Me|utim, veliki kru`ni tok, iako se formira odstrane Koriolisovog efekta, uglavnom je pokrenutod strane jedne ve}e sile stvorene u razlikama utemperaturi i salinitetu. Severni atlanski okean jeslaniji i hladniji od Pacifika, a rezultat toga je takomali i zatvoren je na tom mestu pod uticajemSeverne i Ju`ne ameri~ke hemisfere na zapadu iEvrope i Afrike na istoku. Vetrovi poga|aju velikikru`ni tok nakon {to prelaze hiljade kilometarakopna i suprotno od Pacifika, oni nisu dovoljno veli-ki da bi stvorili {iroke cirkulatorne struje za dis-tribuciju toplote sa ekvatora. I po{to je arkti~kakapa ~vrsto zale|ena, ne postoji na~in daKoriolisov efekat povisi vode Atlantika preko vrhovaEvrope i Sibira. (Na jugu je okean oko Antarktikasve vreme otvoren, tako da ju`ni Atlantik nema tajproblem.)

Kao rezultat, voda isparava sa SevernogAtlantika, ostavljaju}i za sobom so, a hladni konti-nentalni vetrovi sa severnih delova SeverneAmerike hlade vodu. Slana, hladna voda se prenosido dna mora, ve}inom do ta~ke od nekoliko hilja-da kilometara ju`no od severnog vrha Grenlanda,proizvode}i vrtlog propadaju}e vode koji je pre~nika8 do 16 kilometara. Iako ovaj vrtlog retko remetipovr{inu vode, u nekoliko slu~ajeva tokom godineon proizvodi jedno uvla~enje i struju u okeanu kojamoè da nagne brodove i vidi se iz vazduha.

92 93

Podvodna reka AntlantikaOvaj propadaju}i stub hladne, slane vode se

rasipa na dnu Atlantika gde formira podvodnu reku40 puta ve}u od svih reka na kopnu zajedno,plove}i neumoljivo na jug prema i oko ju`nog vrhaAfrike gde kona~no dostiè Pacifik. Iznena|uju}e jeda je ova voda tako duboka i gusta (zbog svojehladno}e i saliniteta) da ~esto ne dostiè povr{inuPacifika tokom vi{e od hiljadu godina nakon {toprvi put potone u severnom Atlantiku blizu obaleGrenlanda.

Oticanje ove podvodne reke hladne i slane vode~ini nivo Atlantika neznatno niìm nego {to je onajPacifika, stvaraju}i jednu sna`nu povr{insku strujutople i manje slane vode od Pacifika koja zame-njuje oticanje ove podvodne reke. Ova toplija imanje slana voda se izdiè tokom ju`nog Atlantika,obmotava se oko Severne Amerike, gde je poznatakao Golfska struja, i zavr{ava blizu obale Evrope.Povremeno ona dolazi blizu Grenlanda, hladi se iisparava dovoljno vode da postaje hladna i slana, itone na okeansko dno, obezbe|uju}i kontinuiranosnabdevanje za dubokomorsku reku koja te~e kaPacifiku.

Ova dva toka - topla i manje slana voda izPacifika, koja postaje slanija i hladi se i tone da biformirala jednu duboku morsku reku - poznata sukao veliki kru`ni tok.

Iznena|uju}e je da veliki kru`ni tok predstavljajedinu stvar izme|u prijatnih letnjih perioda i trajnogledenog doba za Evropu i isto~nu obalu SeverneAmerike.

Globalno zagrevanje i kraj civilizacijeAko bi veliki kru`ni tok, uklju~uju}i Golfsku stru-

ju, prestao da te~e, rezultat bi bio iznenadan i dra-

mati~an. Uspostavila bi se zima u isto~noj poloviniSeverne Amerike i u celoj Evropi i Sibiru, i nikadane bi prestala. U toku tri godine, ovi regioni bipostali nemogu}i za ìvot ljudi i skoro dve milijardeljudi bi bilo izloèno gladovanju, umiranju od hlad-no}e ili bi morali da se presele. Civilacija kakvu mipoznajemo verovatno ne bi mogla da izdrì udaractakvih razmera.

I neverovatno, veliki kru`ni tok se kolebala neko-liko puta u zadnjoj deceniji. Kao {to je VilijemKelvin (William H. Calvin) u jednoj od najboljih knji-ga po ovom pitanju istakao:

“Naglo hla|enje u poslednjem toplom periodupokazuje da se poreme}aj moè desiti u situacija-ma koje su mnogo sli~ne sada{njoj. [ta bi mogloda zaustavi ovaj slani kru`ni tok koji prenosi trop-sku toplotu tako daleko na sever i ograni~avaformiranje ledenih plo~a? Okeanografi su zauzetiprou~avanjem podataka o godi{njem proticanju, kojidaju odre|ene procene o katastrofi~kim poreme-}ajima u pro{losti. U Labradorskom moru, proti-canje je bilo poreme}eno 1970-ih, pa je poja~ano1990. godine, i sada opada. U Grenland-skommoru tokom 1980-ih tonjenje soli je opalo za 80%.O~igledno, lokalni poreme}aji se mogu desiti bezkatastrofe - pitanje je koliko ~esto i koliko veliki suti poreme}aji - ali sada{nje stanje slabljenja nijemnogo ohrabruju}e.”6

Ve}ina nau~nika uklju~enih u istraìvanje ovogpitanja slaè se da je uzro~nik poreme}aja global-no zagrevanje, zbog kojeg se tope ledene sante naGrenlandu i Arkti~ka kapa, i tako se osloba|a hlad-na, slatka voda u Grenlandsko more sa severa.Kada se dostigne kriti~ni prag, klima }e iznenadapostati klima ledenog doba koja }e trajati najma-nje 700 godina, a maksimalno 100.000 godina.

94 95

Kada bi taj kriti~ni prag mogao da se dostigne?Niko ne zna - uticaj velikog kru`nog toka naodre|ivanje ledenog doba je otkriven tek u posled-njoj deceniji. Preliminarni kompjuterski modeli inau~nici koji su voljni da predvi|aju ukazuju da bitakav klimatski preokret mogao da se desi ve}idu}e godine, ili mo`da za nekoliko generacija. Ono{to je sigurno jeste da ako se ni{ta ne preduzmeu vezi globalnog zagrevanja, to }e se desiti sigurnoranije nego kasnije.

Krajem 19. i po~etkom 20. veka teren Pensil-vanije, Nju Dèrzija, Njujorka, Ohaja i drugih dràvana istoku i srednjem istoku SAD-a bio je bogatizvorima nafte. Na primer, kompanija Penzoil(Pennzoil) je iskori{}avala taj teren po{to je naftau Pensilvaniji bila dobrog kvaliteta. Ali, danas naftaod kompanije Penzoil dolazi uglavnom sa drugestrane okeana, po{to su izvori nafte u Pensilvanijii ostalom delu SAD-a presu{ili.

Po{to su se ovi izvori iscrpli, istraìvanje sepomerilo na zapad. Nafta je prona|ena u Oklahomi,Kaliforniji i Teksasu, i to u takvom izobilju da naftaprosto izbija iz zemlje. Ve}i deo te nafte je sadatako|e iscrpljen, a nafta koja je nekada izvla~enaiz terena Aljaske - obezbe|uju}i nov~ana sredstvastanovnicima Aljaske - je tako|e iscrpljena, osimsamo malog dela za{ti}enih regiona u ovoj dràvikoji jo{ uvek sadrè male koli~ine nafte. Kako suameri~ki izvori nafte postali skoro iscrpljeni, potra-ga za naftom se pomerila na Bliski istok, u severnezemlje biv{eg Sovjetskog Saveza i na jug Afrike.

U ovom trenutku mogu}e je naftu prevozitibrodovima preko mora da bi se zadovoljili apetitiameri~ke industrije i ameri~kih voza~a. Poku{aj

96 97

PPoosslleeddnnjjii ssaattii ((jjeeffttiinnee,, ~~iissttee)) vvooddee“Jedino moderne ‘napredne’ kulture, koje su pokrenute èljom i uvere-njem za nadmo}no{}u u odnosu na prirodu, propu{taju da uo~e pravizna~aj vode. Posledice su o~igledne u svakom delu sveta: suve pustinje igradovi, uni{tena plodna zemlji{ta, zaga|eni vodeni tokovi, i umiranjedece i ìvotinja.”Mejd Barlou (Maude Barlow) i Toni Klark (Tony Clarke) u knjizi “Plavozlato: Borba za prekid uni{tenja svetskih voda od strane korporacija” (BlueGold: The Fight to Stop Corporate Theft of the World`s Water)

odràvanja pod ameri~kom kontrolom ovih nestabil-nih regiona bogatih naftom mo`da se moè posti}iupotrebom problemati~ne politike i sumnjivim mora-lom, i to u narednoj deceniji, ili mo`da dve.

Me|utim, to ne}e biti tako lako sa vodom.

Kolaps vodenih izvoraVodeni izvori su baseni podzemne vode, i oni

imaju dva osnovna oblika: otvoreni i zatvoreni. Onise popunjavaju novom vodom ili brzo ili polako, ilise uop{te ne popunjavaju.

Vodeni izvori koji se brzo popunjavaju predstav-ljaju jedan oblik izvora filtrirane vode koja dolazi sapovr{ine zemlje. Ki{a i istopljeni sneg prolaze krozzemlju i polako pronalaze put kroz slojeve zemlje ipodzemne stene. Ova voda eventualno dolazi dosloja peska ili neke porozne stene, gde se aku-mulira ili po~inje da te~e kao spora podzemnareka. Ova voda koja se nalazi blizu povr{ine zem-lje moè biti stara samo nekoliko godina (obi~nodve do tri godine, ili do sto godina), dok dubokiizvori vode koji se popunjavaju mogu sadràvativodu staru nekoliko hiljada godina.

Neki izvori vode koji se popunjavaju - kao {to suoni u selima koji su otvoreni kao bunari - popu-njavaju se sa stopom koja je proporcionalna stopipotro{nje. Oni su krhki jer su{a moè da ih ugasiza manje od jedne ili dve godine (kao {to sustanovnici dràve Mejn 2001. godine ustanovili dasu izvori {irom dràve presu{ili), ali se na krajumogu popuniti kada padne ki{a.

Izvori vode koji se polagano popunjavaju veomasu sli~ni izvorima nafte. Na primer, razmotrimovodeni izvor Ogalala (Ogallala) koji se proteè odTeksasa do Ju`ne Dakote, pokrivaju}i 450.000

kvadratnih kilometara i zadràvaju}i vodu koja moèda ispuni jezero Hjuron (Huron).

Vodeni izvor Ogalala je u proseku bio debeo 60metara, a tokom perioda od 40 godina (1940-1980) njegova debljina se smanjila u proseku za 3metra, gube}i vi{e od 30 metara u nekim delovimaTeksasa. Stopa popunjavanja vode je tako spora da}e biti potrebno 10.000 do 15.000 godina da bise ovaj izvor popunio.

Danas je koli~ina vode koja se izvla~i iz ovogizvora, kako za potrebe stanovni{tva tako i zanavodnjavanje poljoprivrednog zemlji{ta, ve}a negoukupni tok reke Kolorado. Procene variraju, ali pos-toji {iroko slaganje da }e se ovaj izvor vode isu{iti(ili bar toliko smanjiti da }e biti neupotrebljiv) sasada{njom stopom kori{}enja za nekih 30 do 50godina.

Oko 40% ìtarica koje rastu u SAD i oko tre}inapamuka navodnjava se iz izvora Ogalala, i ~etvrtinasvih ìtarica koja se izvozi iz SAD-a raste zahvalju-ju}i ovoj vodi. Ukupno gledano, preko 14 milionajutara obradivog zemlji{ta zavisi od ovog izvoravode, i ovo zemlji{te bi postalo beskorisno ako biovaj izvor presu{io. Posledice bi bile dramati~ne, iza ekonomiju SAD-a i u razmerama svetske ishra-ne, po{to ameri~ki izvoz ìtarica obezbe|uje preìv-ljavanje za milione ljudi svetski najsiroma{nijih naci-ja.

Kao {to Ministarstvo poljoprivrede SAD-a beleìna svom sajtu:

“Podru~ja zavisna od podzemnih izvora vodeuklju~uju Visoke ravnice (High Plains) u Teksasu, aOgalala izvor vode je blizu isu{ivanja. DràvaTeksas je izgubila 1,435 miliona jutara navodnja-vanog obradivog podru~ja u periodu od 1982-1997.Ve}ina ovog gubitka je izazvano smanjenjem snab-devanja podzemnom vodom iz izvora Ogalala. Nivo

98 99

vode u ovom izvoru se smanjio za 15-30 metara od1980. godine sa smanjenjem popunjene debljineod 50%. Dubina vode dosta varira, ali obi~nodostiè 30 metara. Produkcija vode se smanjila sa3800 na 950 litara u minuti i manje u nekimpodru~jima. Sa sada{njom stopom izvla~enja vode,postoje}e podru~je koje se navodnjava }e se sma-njiti za 50% do 2030. godine.”1

USDA tako|e isti~e slede}e:“Neki izvori vode su trajno uni{teni jer potpuno

popunjavanje istro{enih zaliha izvora vode ne}e bitimogu}e tamo gde je do{lo do tonjenja zemlji{ta.Izvla~enje podzemnih rezervi vode da bi se podràlapoljoprivredna proizvodnja je privremeno. Smanjenjenivoa vode }e pove}ati cenu izvla~enja vode, aosiroma{enje izvora }e smanjiti njihovu produkcijuvode do ta~ke kada }e izvori bit napu{teni zapotrebe navodnjavanja. Trebaju se istraìti i prou~itidugotrajna re{enja za odràvanje ameri~ke proizvod-nje hrane u budu}nosti.”

Na àlost, finansiranje dugotrajnih re{enja jenedavno bilo prekinuto od strane ameri~ke admini-stracije.

Jo{ jedan izvor vode na srednjem zapadu SAD-a demonstrira ove probleme sa prekomernimispumpavanjem vode. Ekipa ameri~kih vojnih inè-njera (U.S. Army Corps of Engineers) isti~e da }eAluvijalni izvor Velike Prerije (Grand Prairie’s AlluvialAquifer) biti previ{e mali za komercijalnu upotrebudo 2015. godine. Ovaj izvor vode leì izpod VelikePrerije u Arkanzasu, a ova ekipa inènjera kaè:“Sada je vi{e od 90% vode, potrebne za navodnja-vanje, ispumpano iz ovog izvora. Kao glavni izvorvode za potrebe poljoprivrede od 1904. godine,ovaj izvor godi{nje obezbe|uje milione litara vode,ali uskoro }e biti iscrpljen. U stvari, nivo vode uovom izvoru se smanjuje stopom od oko 30 cen-

timetara godi{nje, a od 1915. godine stopom kojaje brà od one kojom se prirodno popunjava.”2

To ukazuje da kada su ljudi izvla~ili vodu iz ovogizvora ona se nalazila na samo 15 metara ispodzemlje. Sada se ona nalazi na 30 metara ispodzemlje. Kako se ovaj izvor iscrpljuje, teren VelikePrerije propada na na~in da se to lako uo~ava izvazduha. “Ovo izvla~enje vode iz ovog izvora”, kaùinènjeri, “uzrokovalo je stvaranje ulegnu}a koje li~ina korito, ~ije je sredi{te u Stutgartu, Arkanzas, iproduàva se na sever prema Hazenu, Karlajslu(Carlisle) i Lonoku (Lonoke). Nedavne studije poka-zuju da se ulegnu}e depresije produìlo i sada seprostire skoro do Engleske, nekih 50 kilometarasevero-zapadno od Stutgarta.”

Jedan manji izvor vode, Sparta (Sparta Aquifer),koji se nalazi ispod Aluvijalnog izvora, sugerisan jekao jedna alternativa, bar za pija}u vodu.“Me|utim, izvor Sparta nema dovoljan kapacitet,ima veoma sporo popunjavanje i veoma je skup zaizvla~enje vode”, kaù ovi inènjeri, kao i da se“izvor Sparta ve} koristio, ali ne kao pija}a voda, injegov nivo se smanjuje od 1986. godine sastopom od oko 15 centimetara godi{nje”.

Ve}ina drugih velikih izvora vode u SAD sutako|e problemati~ni, oslikavaju}i probleme sa vo-dom koji postoje {irom sveta.

Na primer, na Floridi postoji veliki Florida VodeniIzvor (Florida Aquifer) koji je tako naglo bio iscrpljenod strane rastu}e populacije ove dràve da su onipoku{ali da ubace u njega prera|ene ljudskeotpadne vode poku{avaju}i da ga tako popune prenego {to se iscrpi. Nada se polagala u to da }e{ljunak u ovom izvoru pre~istiti ovaj otpad pre nego{to ova voda iz toaleta {irom dràve na|e svoj putdo izvora pija}e vode. Ovo ubacivanje otpada jeu~injeno kori{}enjem takozvane “Prve klase kon-

100 101

trolisanog podzemnog ubacivanja” (Class 1Underground Injection Control (UIC))”, koje je sli~noonom koje je kori{}eno u drugim delovima SAD-aza ubacivanje otrovnog otpada u zemlju. U ovomslu~aju, 1500 miliona litara gradskih prera|enihotpadnih voda je ubacivano u ovaj izvor svakogadana.

Na àlost, na osnovu Servisnih vesti organizaci-je za ìvotnu sredinu (Environmental News Service(ENS)), niko jo{ ne zna da li }e ovaj postupak bitibezbedan.3 Da li }e ljudski virus preìveti ponovnoispumpavanje i hlorizaciju? Ili, {to je jo{ prob-lemati~nije, kako }e tone neprera|enih hemikalijakoji izlaze svakog dana iz bubrega stanovnikaFloride u toalete - hemikalija koji rangiraju od antibi-otika, preko lekova za krvni pritisak do lekova zasmirenje - delovati na ljude kada se jednog danapojave u pija}oj vodi Floride? Niko ne zna.

@ele}i da poslu{a savet ameri~kog predsednikakoji je uveo mnoga pravila koja su popustljiva zakorporacije koje su veliki zaga|iva~i (tako daTeksas danas ima najve}i problem sa zaga|enjemi najprljaviji vazduh u SAD), Florida je uvela sli~anprogram. ENS izve{tava: “Iako ovaj program ubaci-vanja otpada omogu}ava nadgledanje celog proce-sa, kancelarija za nadgledanje je volonterska inema sredstava za prikupljanje podataka sa tere-na. Ljudi iz administracije priznaju da se oni bazi-raju samo na ograni~enom volonterskom programuu poku{aju da utvrde uticaj otpada iz ovog progra-ma na zdrav-lje stanovnika Floride.”

Drugi izvori vode {irom SAD-a su ili popunjeniubacivanjem re~ne vode, ili se isu{uju. Na primer,dok su stanovnici Palm Springsa u Kaliforniji moglida popune svoj izvor sa vodom reke Kolorado, gradu Kaliforniji Borego Springs (Borrego Springs) nijeimao takvu mogu}nost. âsopis “San Diego Union

Tribune” je izvestio 6. jula 2000. godine: “To mestose zove Borego Izvori (Borrego Springs), ali tunema izvora. Oni su odavno isu{eni intenzivnimispumpavanjem podzemne vode ispod terena vrelepusti-nje.” ̂ lanak nastavlja isti~u}i kako se u dràviKolorado podzemna voda tretira kao deo op{teginteresa i tako je regulisana od strane vlade kojapredstavlja sve stanovnike ove dràve. Me|utim, uKaliforniji se voda tretira kao vlasni{tvo svakoga kobu{i bunar i prona|e vodu, tako da su velikeoperacije bu{enja izvora oko Borego Springsa radiuzgajanja limuna iscrpli toliko vode da je “podzem-ni nivo vode u bunarima oko Borega pao za 9metara u zadnjih 13 godina, uzrokuju}i da pustinj-sko drve}e, koje je nekada pruàlo svoje korenje utu vodu, sada umire od è|i”.

Slede}i grad koji se suo~ava sa krizom zbognestanka vode je Meksiko Siti. Izgra|en iznadograni~enog izvora vode koji je zarobljen u gornjimslojevima uga{enog vulkana, Meksiko Siti se spus-tio 9 metara u zadnjem veku jer je grad slegao upesak koji je nekada bio ispunjen vodom.Neujedna~enost tonjenja je stvorila pusto{ u gradu,pucanjem starih zgrada, kidanjem preko 40.000cevi za dovod i odvod u toku jedne godine, i pret-varaju}i nekada ravni i brzi sistem gradske èlez-nice u brdsku èleznicu. Cevi za vodu zabijene uovaj vodeni izvor bile su na nivou zemlje 1934. go-dine, a sada vire 9 metara kako je grad potonuo,tako da je grad uloìo u skupu opremu za pumpa-nje te~nog otpada do nivoa kada }e mo}i da seodvodi gradskim odvodnim sistemom koji se neka-da nalazio ispod zemlje.

Sli~no iscrpljenje izvora izazvalo je kolaps uVeneciji, i pogodilo stotine drugih gradova {iromsveta. Na primer, Kineska nizija (North ChinaPlain), uklju~uju}i Peking, leì preko jednog

102 103

dubokog izvora vode {to predstavlja veliki problem.Izve{taj svetske banke koji je citirao Lester Braun(Lester Brown) u radu od 13. marta 2003. godinepod naslovom “Stvaranje lo{e svetske ekonomijeishrane zasnovane na neodrìvoj upotrebi vode”(World Creating Food Bubble Economy Based onUnsustainable Use of Water) kaè: “Dokazi ukazu-ju da duboki izvori (iskopani) oko Pekinga morajudanas da se crpe sa 1000 metara kako bi sedostigla sveà voda, {to drasti~no pove}ava cenuizvla~enja vode.” Braun beleì u svom radu za~asopis “Earth Policy Institute” da “u neobi~noo{trom jeziku Svetske banke, ovaj izve{taj prog-nozira ‘katastrofalne posledice za budu}e generaci-je‘ osim ako se kori{}enje i snabdevanje vode brzone vrati u normalu”. Braun navodi izvore vode uIndiji ~iji nivo se spu{ta za vi{e od jedan metargodi{nje, i jo{ kaè da prema izve{taju organizaci-je World Wildlife Fund, izvor koji snabdeva vodomgrad Kveta (Quetta), glavni grad jedne provincije uPakistanu, bi}e isu{en “u roku od 15 godina”.

Istro{enost izvora je te{ko pogodio Jemen,po{to “nivo voda izvora pada u grubo 2 metragodi{nje”, na osnovu Braunovog izve{taja, i da }enesta{ica hrane po~eti {irom sveta u narednojdeceniji ili dve kao rezultat gubitka vode za navod-njavanje.

Ova oskudica hrane izazva}e politi~ku destabi-lizaciju i opasnost za ljudski (i drugi) ìvot, ba{ kaoi oskudica naftom koja }e se desiti otprilike u istovreme.

Re~ne vode su u opasnosti28. aprila 2003. godine ~asopis “Wall Street

Journal” objavio je ~lanak Pitera Valdmana koji jedo{ao do nekih izuzetnih istraìva~kih rezultata.

Perhlorat - jedna otrovna hemikalija koja se koristikao raketno gorivo - zaga|uje pija}u i re~nu vodu uSAD tokom vi{e od 20 godina, i upravo pre nego{to je ovaj ~lanak objavio ovo relativno velikozaga|enje u ~asopisu “Wall Street Journal”, raslaje salata navodnjavana vodom reke Kolorado.Ispostavilo se da su listovi salate bili zaga|eniovom hemikalijom, i to tako da ~ak i kad bi vodaza navodnjavanje bila zaga|ena ispod “opasnog”nivoa, listovi salate bi imali veoma veliku koncen-traciju ove hemikalije.

Na primer, EPA je definisala da koncentracijaperhlorata iznad jednog dela u milijardu (1 ppb)predstavlja “opasnost za ljudsko zdravlje, naro~itoza razvoj beba”, na osnovu ~asopisa “Wall StreetJournal”. A me|u testiranim uzorcima salate “4 od22 testirana uzorka pokazala su da sadrè vi{e od30 delova u milijardu, sa najve}om koncentracijomkod ‘pome{anog organskog zeleni{a za bebe‘ od121 ppb”. âsopis izve{tava da EPA studijepokazuju da salata sadrì koncentracije perhloratasa faktorom od 17 do 28, “{to zna~i da listovisalate sadrè 17 do 28 puta vi{e perhlorata negovoda koja se koristi za navodnjavanje ove biljke”.

Ali, to je samo po~etak pri~e.Kada je EPA zavr{ila svoje istraìvanje i ponudi-

la ga da se objavi u jednom poznatom nau~nom~asopisu, izve{taj je skrenuo pa`nju ljudi iz indus-trije odbrane. To je o~igledno dovelo do pokretanjaakcije, tako da su izve{taji dospeli u vladu. Samonekoliko meseci ranije, Bela ku}a je predloìla davojni i odbrambeni izvo|a~i radova budu oslobo|eniodgovornosti za ~i{}enje perhlorata, a kada sustudije o salati po~ele da se objavljuju, adminis-tracija predsednika se zaista bacila na posao.

Bela ku}a je naru~ila svoj EPA izve{taj, koji ne}ejavno diskutovati o salati i zaga|enju perhloratom,

104 105

idu}i toliko daleko da je postavila sudsku zabranuza izve{tavanje prema ovoj agenciji. EPA nije bilaovla{}ena da diskutuje svoje rezultate testiranja sabilo kojim novinarem, ili da publikuje rezultate kojisu bili pripremljeni za objavljivanje pre sudskezabrane o javnom izve{tavanju. U isto vreme, sena-tor Dèjms Inhof (James Inhofe) (iz Oklahome, nijenau~nik) po~eo je o{tro da napada agenciju EPA daje izgubila svoje smernice u zaga|enju perhlo-ratom. On se sloìo sa nekoliko izvo|a~a radovaodbrane da se nivoi od 70 ppb do 200 ppb upija}oj vodi trebaju smatrati prihvatljivim, umestopostoje}eg praga od 1 ppb.

Ovo je samo jedan mali primer, a postoji ih nahiljade, koji pokazuju kako novac korporacija pot-kupljuje politi~are do ta~ke gde vlada, koja bi udemokratskim dràvama trebala da brani izjavu“Mi, narod”, dopu{ta da dràvne zalihe vode istanovni{tvo budu u velikoj opasnosti.

Da li je pija}a voda sigurna?Ljudi zabrinuti zbog zaga|enja vode iz vodovoda

okre}u se fla{iranoj vodi {irom sveta u toj meri daona postaje jedan od najpopularnijih i najprofitabil-nijih napitaka na trì{tu. Ipak, jedna studija objav-ljena u ~asopisu “Nature” od 8. aprila 2002. godi-ne stavila je pod znak pitanja ~isto}u fla{iranihpija}ih voda.

“U 11 od 29 najpoznatijih evropskih fla{iranihvoda”, izve{tava autor ~lanka Nata{a Mek Douel(Natasha McDowell), “istraìva~i iz Kantonalne labo-ratorije ishrane (Cantonal Food Laboratory) uSoloturnu (Solothurn) Kristijan Beret (ChristianBeuret) i kolege prona{li su tragove virusa kojiuzrokuje vi{e od 90% svetskih stoma~nih tegoba.Ovaj virus se zove Norwalk-like virus ili NLV.” Virusi

iz Norvalk familije bili su odgovorni za dugotrajne iponavljaju}e epidemije dijareje (proliva) na krsta-re}im brodovima o kojima je bilo naveliko izve{ta-vano u 2001. godini.

U potrazi za i{~ezavaju}im zalihama pija}e vodena na{oj planeti, nova industrija je u poslednjojdeceniji zapo~ela sa bu{enjem ledenih santi.Zapo~ele su pokretne operacije bu{enja, kao ikopnene operacije na Islandu, {to je dovelo doproizvodnje fla{irane vode sa ledenih santi, votkesa ledenih santi i piva sa ledenih santi (iceberg).Ipak, ~ak i ovo predstavlja jedan ograni~eni izvorvode - kako se pove}ava globalno zagrevanjeledene sante se smanjuju, umesto da se pove}a-vaju.

U isto vreme, {tetne hemikalije se otkrivaju uiznena|uju}e velikim koli~inama u zalihama vodena{e planete, a njihov efekat nije ograni~en samona ljude koji je prvi konzumiraju. Na to je prvi putskrenuta pa`nja u nau~nom svetu 1998. godinekada su {vajcarski hemi~ari prou~avali jezerskuvodu, tragaju}i za herbicidom mekoprop. Umestonjega, oni su prona{li klofibri~nu kiselinu, jedan lekkoji se prepisuje za sniàvanje holesterola, koji ~aknije ni proizveden u [vajcarskoj. Tragaju}i onda i zadrugim supstancama, otkrili su regulatore mastifenazon i fenofibrat, analgetike ibuprofen i diklofe-nak, i jedan pravi koktel drugih lekova od onih zahemoterapiju, preko hormona i antibiotika, do beta-blokatora, i antisepti~kih, antiepilepti~kih i agenasaza za{titu od X-zra~enja.

Ovi rezultati su stimulisali ameri~ke istraìva~eda pregledaju vode koje teku u jezero Mid (LakeMead) u Nevadi i Arizoni, gde su prona{li jedansli~an koktel, zajedno sa ènskim hormonom estra-diolom - sa nivoom ve}im od 20 ppt (delova ujedan bilion) koji prema izve{taju u ~asopisu

106 107

“Science News” predstavlja “koncentraciju kojamoè izazvati da neki mu`jaci riba proizvedu proteinza stvaranje jaja, koji se normalno moè na}i samokod ènki riba koje su reproduktivno aktivne”.4

Slede}i problem, naveden od strane StjuartaLevija (Stuart Levy), direktora Centra za geneti~kuadaptaciju i otpornosti na lekove (Center forAdaptation Genetics and Drug Resistance) naUniverzitetu Tafts u Bostonu, jesu antibiotici u vodikoji “mogu biti prisutni u nivoima koji su bakterio-lo{ki opasni - u nivoima koji ne samo da mogu daizmene ekologiju ìvotne sredine, ve} tako|e moguizazvati otpornost bakterija na antibiotike”.

Dve godine kasnije, 1. aprila 2000. godine,~asopis “Science News” je izvestio u ~lanku podnazivom “Vi{e testova vode je pozitivno na hemika-lije” (More Waters Test Positive for Drugs) da se“hemikalija klofibri~na kiselina za sniàvanje holes-terola pojavila u jednom podzemnom rezervoaruvode koji se koristi od strane stanovnika Finiksa.Ova hemikalija je u{la u rezervoar vode zajedno saprera|enim otpadnim vodama, koje su uba~ene dabi se popunio ovaj rezervoar vode”. Autor ~lanka J.Ralof (Raloff) isti~e da su podzemne vode {iromsveta danas zaga|ene velikim brojem hemikalija,od kojih neke jasno poti~u od ljudi, a druge odfabri~kih procesa u poljoprivredi, po{to “otprilike40% antibiotika koji se proizvode u SAD koristi seza ishranu stoke kako bi se poja~ao njihov rast”.

Vi{e od 90% tih hemikalija se izlu~uju kao neiz-menjene ili samo neznatno izmenjene. Ralof isti~eda “najve}a opasnost preti organizmima u vodi -koji mogu da ìve od ro|enja do smrti u rastvoruhemikalija kojem se pove}avaju i koncentracija i ne-gativni potencijali”. Ralof citira Dejvida Epela (DavidEpel) sa Univerziteta Stanford koji “izraàva poseb-nu zabrinutost zbog novih hemikalija zvanih

inhibitori dotoka i oticanja. Oni su dizajnirani daspre~avaju mikrobe izbacuju antibiotike koji trebada ih uni{te, ali tako|e ometaju rad }elijskih pumpikoje koriste skoro svi organizmi da bi se oslobodi-li otrovnih materija. Ako hemikalije koje spre~avajurad ovih pumpi u|u u vodenu sredinu, Epel strahu-je da one mogu izazvati da ìvi organizmi budupogo|eni koncentracijama rastvora koji su prethod-no za njih bili bezopasni”.

29. juna 2002. godine, ~lanak u ~asopisu“Science News” pod naslovom “Farmaceutskozaga|enje” (Pharm Pollution) isti~e da “ìvotinje nafarmama izlu~uju 90% tetraciklina koji im se daje”,i iako ljudi konzumiraju 2,2 miliona kilogramaantibiotika godi{nje, a 1 milion se koristi za le~enjebolesnih ìvotinja, punih 13 miliona se rutinski dajekao hrana ìvotinjama svake godine u SAD “radirasta ìvotinja”.

Lekovi koji se uzimaju sa ili bez recepta, koji supreplavili ìvotnu sredinu zajedno sa trilionima litarana{ih otpadnih voda, menjaju ekosistem gde godse na|u. Morski organizmi, biljke, divlje ìvotinje,insekti, drve}e, pa ~ak i bakterije, zabeleèni su uistraìvanjima kao oni koji doìvljavaju biolo{ki {okod tih dugotrajnih i visoko biolo{ki aktivnih sup-stanci.

Trejsi Votson (Traci Watson) isti~e u ~lanku podnaslovom “@abe rapidno i{~ezavaju {irom SAD”(Frogs Rapidly Vanishing Across U.S.): “Vodozemciu na{oj zemlji - àbe i salamandre - i{~ezavaju alar-mantnom stopom, njihova muzika prestaje umnogim delovama ameri~kog podneblja.” Stru~njakza vodozemce i gmizavce iz Ameri~kog centra zageolo{ka istraìvanja (U.S. Geological Survey) BrusBjuri (Bruce Bury) isti~e: “U~injeno je toliko mnogo{tete na{im sistemima vode da sve {to jepovezano sa vodom ovih dana ukazuje na lo{e

108 109

stanje.” @abe na jugo-istoku SAD-a, pa zatim àbekoje su predstavljale opasnost za voza~e uKoloradu, i “sve vrste àba u Josemiti nacionalnomparku” - sve one su i{~ezle. Votson zaklju~uje:“Tihe no}i bez àba su tako|e uobi~ajene u drugimdelovima (razvijenog) sveta. U Kostariki, poznata iveoma za{ti}ena zlatna àba, koja je dobila ime posvojoj sjajnoj koì, izumrla je. Godine 1980, 8 od13 àbljih vrsta koje su za{ti}ene u Brazilu izumrloje. U Australiji, vrsta àbe koja svoje mladuncerazvija u stomaku, tako|e je izumrla.”5

Stefan Harod Buner (Stephen Harrod Buhner)isti~e u svojoj briljantnoj knjizi “Izgubljeni jezik bi-ljaka” (The Lost Language of Plants):

“Pod uticajem farmaceutskih kompanija,genotipovi {irom ekosistema - bakterija, insekata,virusa, biljaka i ostalih organizama - po~eli su dareaguju kako bi se prilagodili na novi ìvotni sistemkoji se poremetio. Kako ljudske hemikalije inten-zivnije remete ìvotnu sredinu, to je ve}i pritisak nagenotipove da odgovore na njega. Glavni razlogza{to se uzima sve vi{e i vi{e hemikalija svakegodine jeste taj da bi se proizveo isti nivo rezulta-ta u poljoprivredi i medicini. Potrebni nivo tihhemikalija moè eventualno nadma{iti energijukojom se sistem snabdeva i sistem }e se rapidnopromeniti da bi se prilagodio na nove uslove ìvota.Koli~ina farmaceutskih proizvoda koja se proizvodi(naro~ito kada se kombinuje sa agrohemijskimproizvodima) dovoljna je da poremeti ìvotnuravnoteù biljnih zajednica, ekosistema, bioma isame Zemlje. U mnogim slu~ajevima ove hemikali-je se kombinuju jedne sa drugim, a nekada sahemijom biljaka, deluju}i na na~in koji se ne moèpredvideti i koji proizvodi poja~an udar na ekosis-teme.”6

Na kraju, imajmo na umu da svakih 20 godinasvetska potro{nja vode od strane ljudi seudvostru~ava, a u vreme dok ovo pi{emo Ujedi-njene Nacije kaù da preko jedne milijarde ljudinema pristup sveòj pija}oj vodi. Po{to je samooko 1% vode na na{oj planeti upotrebljiv za pi}e idostupan javnim sistemima za snabdevanje vodom,ljudska potreba za sveòm vodom }e nadma{iticelokupne zalihe vode na na{oj planeti (zalihe kojese mogu obnoviti) do 2025. godine - ~ak pre nego{to iscrpimo zalihe nafte.

110 111

Jedna od najve}ih imperija u ljudskoj istoriji svihvremena jeste Sumersko carstvo. Neki istori~arismatraju da su Sumeri bili najraniji oci savremenogna~ina ìvota koji zovemo “zapadna civilizacija“.

Na osnovu “Epa o Gilgame{u”, najstarijempisanom izve{taju na svetu, do{lo je do velikoguni{tenja vegetacije i stvaranja pustinja zbog uni-{tavanja {uma. Liban je spao sa vi{e od 90% pod{umom (~uveni kedri Livana) na manje od 7% uzadnjih 1500 godina, uzrokuju}i smanjenje ki{nihpadavina za 80%. Kao {to moèmo videti, drve}e injegovo korenje predstavljaju vaàn deo vodenogciklusa. Kao rezultat, milioni jutara zemlji{taBliskog istoka pretvoreno je u pustinju i {ipra`je, aostali deo terena je uglavnom danas neplodan.

Glavna hrana u Mesopotamiji bio je je~am, ali uperiodu od nekoliko stotina godina konstantnoguzgajanja je~ma na navodnjavanom terenu, tlo jepostalo iscrpljeno i ima tako veliki nivo soli(done{en vodom za navodnjavanje) da tu ve} dugone rastu usevi. U isto vreme, zbog rapidnoguni{tenja {uma, drvo je postalo takav luksuz da jepostalo po vrednosti jednako dragom kamenju imineralnim rudama - okolni narodi su vr{ili osva-

ja~ke pohode da bi zauzeli te izvore drveta, kao iplodno zemlji{te za rast je~ma. [iroka podru~ja{umovitog terena du` reka Tigar i Eufrat bila supose~ena, tako da su njihovi kanali za navodnja-vanje i obradivo zemlji{te po~eli ubrzano da sepretvaraju u mulj, a do{lo je i do smanjenja ki{nihpadavina.

Rezultat ovih lokalnih klimatskih promena, prenekoliko hiljada godina, bila je velika glad. Kolapsposlednjeg mesopotamskog carstva desio se preoko 4 hiljade godina, a zapisi koji su ostali iza njihpokazuju da su oni tek na samom kraju njihovogcarstva shvatili kako su uni{tili svoje izvore hrane igoriva uni{tenjem {uma i razorenjem ostatkaìvotne sredine. Tokom dugog vremena oni su“znali” da je njihov stil ìvot dobar. Ali, iako sustvari izgledale dobro u to vreme, oni nisu shvatalida je takvo stanje neodrìvo - oni su radili doklegod su mogli da zauzmu zemlju drugih naroda.Kada su iscrpili svoje susede, njihov pad je bio brzi razaraju} - ba{ kao Ponzijeva {ema.

Kolaps Mesopotamskog carstva poplo~ao je putrazvoju Gr~ke kao “svetskog carstva”. U periodu od200. do 1500. godine pre nove ere Grci su usvo-jili raznovrsne poljoprivredne metode sli~ne onimau mesopotamskom sistemu. Do 13. veka pre noveere ove pove}ane zalihe hrane uzrokovale se da jepo~ela velika se~a {uma kako bi se obezbediliprostor za ìvot, gorivo i obradivo zemlji{te za nji-hovu rastu}u populaciju. Oni su tako|e desetine ihiljade jutara {uma koristili sagorevaju}i ih u pe}i-ma za pravljenje bronze, po ~emu su bili poznati.

Pad njihove civilizacije povezan je u istorijskimizve{tajima sa trenutkom kada je njihova populaci-ja nadma{ila potro{nju svog dostupnog goriva -drveta. Do 600. godine pre nove ere ve}i deoGr~ke je postao pustinja, sa brdima koja su po~ela

112 113

UUnnii{{ttaavvaannjjee ddrrvvee}}aa,, bboorrbbaa zzaaggoorriivvoo,, ii ppaadd ii uussppoonn iimmppeerriijjaa

“Imperija predstavlja jedan veliki egoizam u svom najru`nijemobliku.”

Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson, 1803-1882)

da se eroduju u reke zatrpane muljem, i navodnja-vanim terenima koja su po~ela da kolabiraju zbogpove}anog nivoa akumulacije mulja iz kanala zanavodnjavanje i gubitka hranljivih materija. Nu|enaje nagrada onima koji budu proizvodili masline napadinama brda, jer su o~ajni Grci uvideli da jedinomaslinovo drvo moè da raste i opstane na ovimstrmim padinama. Ali, bilo je previ{e kasno. Kao{to je Platon zapisao u svom delu “Kritija”:

“Kada se uporedi ono {to danas postoji saonim {to je nekad postojalo, to je kao skelet te{kobolesnog ~oveka - sav masni i meki deo zemlje jei{~ezao, a ostao je samo goli kostur.”

I to se zaista i desilo.Kolaps Gr~ke bio je pra}en razvojem Rimskog

carstva. Rim je imao svoje potrebe za drvetom. Do 200.

godine pre nove ere {ume terena koji danas zove-mo Italija bile su potpuno pose~ene za potrebeRimljana u gorivu i stani{tu, za grejanje javnihkupatila i topljenje metala. Bile su potrebne velikekoli~ine drveta za topljenje srebra iz rude, preradumetala i kovanje novca koji je predstavljao osnovurimskog monetarnog sistema. Kada su {ume uItaliji bile pose~ene oko prvog veka nove ere, stal-na pove}anja cene drveta za topljenje srebrauzrokovala su monetarnu krizu, prvi veliki poreme-}aj u Rimskoj imperiji.

Otprilike u isto vreme, produktivnost rimskihobradivih povr{ina po~ela je da se smanjuje zbogpove}anja mulja, soli, iscrpljenosti tla i smanjenjapadavina usled nestanka {uma. Zalihe drveta supretile da ugroze stabilnost Rimske imperije. To jenavelo Rimske vo|e da izgrade flotu od 60 drvenihbrodova da bi okupirali okolne mediteranskedràve, pro{iruju}i svoje carstvo u svojim posled-njim danima {irom tada poznatog sveta zbog mine-

rala, drveta i hrane. Kona~no, uni{tenje vodenihtokova, nestanak {uma, iscrpljenje tla i eksplozijastanovni{tva doveli su do velike gladi, {to je rezul-tovalo kolapsom Rimske imperije.

âk i mo}ni Rim nije mogao da se odrì, nijemogao da ostvari svoje namere - iako je okupiraopola poznatog sveta. I naravno, to je samo jedanmali deo iskustva iz istorije - pojavilo se stotinedrugih eksperimenata kultura koje su uni{tile svojeosnovne resurse i zatim nestale, od Egip}ana dostanovnika Ura, od kineskih dinastija do i{~ezlihcivilizacija Ju`ne Amerike pre Kolumba.

Kada je Amerika po~ela da postaje najmo}nijasila na svetu, njego glavno gorivo bilo je drvo. Onoje bilo i gorivo i izvor toplote za armiju DòrdàVa{ingtona, i ostala je ameri~ki primarni izvor gori-va, toplote i gra|evinskog materijala do vremenagra|anskog rata, kada je ugalj po~eo naveliko dase koristi.

Kao {to je napomenuto ranije, otkri}e nafte uPensilvaniji, neposredno nakon gra|anskog rata,dramati~no je pove}alo mogu}nost ljudske rase daraste i da se hrani na globalnom nivou. I to nasdovodi do situacije koja je na àlost sli~na onoj uMesopotamiji, Gr~koj i Rimu - ono {to danasimamo jeste da su svi ti ljudi zavisni od jednogposebnog goriva... i {ta }e se desiti kada se onodovoljno iscrpi?

Moèmo li spasiti na{u civilizaciju sa alternativnim izvorima u odnosu na naftu?

Tokom vi{e godina, ljudi su isticali da }emo rela-tivno uskoro iscrpsti na{e zalihe nafte. Oni su pred-lagali razli~ite “alternativne” ili “izdr`ljivije” izvoreenergije da bi se zamenila nafta. Po{to je cilj svihnjih da se smanji na{a zavisnost od nafte - i tako

114 115

izbegne propast na{e civilizacije usled energetskogkolapsa, kao u slu~aju Sumera - one su vrednena{e pa`nje.

Veliki ekonomski problem: niska cenanafte obeshrabruje ulaganja

Kada razmotrimo bilo koji od ovih alternativnihizvora energije, treba imati na umu za{to se oniveoma slabo nagla{avaju, za{to vlade dràva nema-ju ose}aj za njihovo hitno razmatranje, kao zamenuza fosilna goriva.

Glavni razlog je taj {to ~ovek izvla~i naftu {iromsveta tako intenzivno, da je dana{nja cena naftejeftinija (u pore|enju sa inflacijom) nego {to jeikada bila u istoriji sveta. Litar fla{irane vode unekim prodavnicama u svetu moè ko{tati i ~etiriputa vi{e nego litar benzina, iako se benzin izvla~iiz zemlje sa dubine od 13 kilometara kao sirovanafta, zatim prenosi brodovima, pre~i{}ava i trans-portuje {irom sveta do benzinskih pumpi.

U Americi je delimi~no niska cena benzina zato{to Amerikanci pla}aju benzin njihovim novcem odporeza - godi{nje donacije, subvencije, darovanja iporeske olak{ice industriji nafte dostiù godi{njeizme|u 20 i 84 milijardi dolara, na osnovu neko-liko studija iznesenih od strane Me|unarodne orga-nizacije zelenih (Greenpeace International), Projektamedijske svesnosti (Media Awareness Project) idrugih grupa koji prate de{avanja u dru{tvu. Velikenaftne kompanije dotiraju politi~are stotinama mili-ona dolara u Americi i {irom sveta, a zauzvrat dobi-jaju milijarde dolara.

Tako|e, postoji problem da se nafta “proizvodi”(ispumpava) bez razmi{ljanja o budu}im potrebamaili ìvotnom veku odre|enog izvora. Dràve bogatenaftom, sa nekim izuzecima, ispumpavaju naftu iz

zemlje {to je brè mogu}e, da bi zadovoljili stalnorastu}e apetite ljudi {irom sveta. Svaka dràva kojarazmi{lja da zadrì i sa~uva svoje zalihe nafte ili dazauzme zalihe susednih dràva treba samo da seosvrne na surovost ameri~kog odgovora na ira~kuokupaciju naftnih polja Kuvajta (koji, na osnoviizve{taja CIA-a, sadrè 10 do 20% svetskih rezervinafte). One bi trebale dvaput da razmisle i daodlu~e da ne remete status kvo.

Naftna industrija je pokrenuta èljom naftnihkompanija za brzim profitom, ~ak i po cenu brzepropasti. Oni su savr{eno èljni da zarade milijardedolara, {to je brè mogu}e, koriste}i izvor koji sene moè obnoviti.

(U svetu me|unarodnog biznisa, profit koji }e seostvariti za mesec dana ili pola godine, va`niji jeod onoga {to }e se desiti u periodu od narednih40 godina. U mnogim slu~ajevima korporacijezamenjuju dràve i postaju centri mo}i i bogatstva,kao “novi vladari”. Iako dràva Indonezija pred-stavlja 23. najja~u ekonomiju na svetu, ona jemanja od firme Mitsubishi, koja je na 22. mestu.Dràve Danska i Tajland su tek na 26. mestu.Firme General Motors, And Exxon, Hitachi, Toyota,AT&T i Shell nalaze se na vrhu prvih 50.Korporacije sve vi{e imaju mo} da manipuli{u javnomnjenje i da primoravaju izabrane vlade da sepokoravaju njihovoj volji u skoro svakoj dràvisveta.)

Sve to zadràva cenu nafte niskom, {toobeshrabruje razvoj alternativnih izvora energije.

Slede}i problem - potrebna je nafta zastvaranje novih tehnologija

Postoji jo{ jedan problem u razvoju alternativnihizvora energije, a on je najve}i. Razmotrimo, na

116 117

primer, sun~evu energiju. Solarne }elije hvatajupostoje}u sun~evu svetlost, tako da moèmoodmah da koristimo tu energiju. Ali, mi smo samisebi vezali ruke - sve {to nam je potrebno zaproizvodnju sun~eve energije zavisi od nafte:

- Solarne }elije su izgra|ene od nekoliko retkihminerala iz zemlje ~ije izvla~enje zahteva kopanjestotine tona zemlje da bi se dobilo samo nekolikokilograma ovih minerala. Ovo iskopavajne je mogu-}e samo uz pomo} velikih ma{ina koje se pokre}una naftu.

- Te ma{ine su izgra|ene od minerala (~elik,staklo, itd.) koji se iskopavaju, tope i prera|uju upe}ima na naftu i uz pomo} ma{ina koje pokre}enafta.

- Potrebna je da se postigne visoka temperatu-ra da bi se istopili i pre~istili ovi retki minerali izzemlje kada se jednom iskopaju.

- Takva velika toplota je tako|e potrebna da bise dobilo staklo koje prekriva solarne }elije, iako jepesak, koji predstavlja sirov materijal za staklo, rel-ativno {iroko dostupan i jeftin. (Alternativa staklu bibila plastika, ali plastika se pravi od nafte.)

- Ljudi koji obavaljaju sve te navedene procesevoze automobile na naftu za svoj rad i ìve uku}ama koje se zagrevaju na naftu.

[ta }e se desiti kada se nafta potro{i - kadavi{e ne budemo imali uskladi{tenu drevnu sun~evusvetlost? Kako }emo praviti solarne }elije?

Mi danas ne moèmo da koristimo solarne}elije da bismo pravili nove solarne }elije. Dana{njesolarne }elije jedva mogu da pokre}u jedan maliautomobil. One o~igledno ne mogu da uhvate do-voljno postoje}e sun~eve svetlosti da bi stvoriledovoljno elektriciteta za napajanje jednog buldoèraili visoke pe}i ili fabrike stakla za stvaranje novihsolarnih }elija. To je problem sa kojim treba da se

suo~e istraìva~i ìvotne sredine i da ga ozbiljnoprou~e.

Sa sli~nim problemima se suo~avamo kada je upitanju energija vetra. I dok moè postojati jedanneiscrpni izvor vetra u nekim planinama i drugimregionima, efikasno hvatanje energije vetra zahtevaturbine visoke tehnologije, izgra|ene od ~elikavisokog kvaliteta i drugih materijala koji se danasmogu napraviti samo uz pomo} energije dobijeneod fosilnih goriva. Kada se ti delovi istro{e, uodsustvu nafte osta}emo sa klasi~nim vetrenja~a-ma niske tehnologije, kao {to su one u Holandiji,koje mogu da izvuku dovoljno energije od sunca ivetra da pumpaju vodu na dva ili tri jutra zemlje.

Danas je industrija proizvodnje elektri~ne energi-je jedan od glavnih potro{a~a nafte. Zbog toga, naosnovu izve{taja Agencije za za{titu ìvotne sredine(Environmental Protection Agency), stvaranje elek-tri~ne energije u SAD je odgovorno za emitovanje66% ukupnog sumpor-dioksida, 29% ukupnog azot-oksida, 21% zaga|enja ìve u vazduhoplovstvu i36% ukupnog ugljen-dioksida.

“Zelena” energijaZbog zaga|enja uzrokovanog spaljivanjem nafte

da bi se dobila elektri~na energija i zbog toga {tose izvori nafte ne mogu obnoviti, danas postojirastu}i pokret u SAD koji promovi{e upotrebu“zelene elektri~ne energije” - energije koja sestvara od izvora energije koji se moè obnoviti i kojikoriste sun~evu svetlost, kao {to su bojleri nadrva, energija dobijena od hidrocentrala, sunca ivetra. Postoji velika potreba za proizvodnjom elek-tri~ne energije u SAD od postoje}e sun~eve svet-losti. Mogu}e je tu ne{to u~initi, ali elektri~na ener-

118 119

gija proizvedena od nafte je tako jeftina da je te{koda nove tehnologije ~ak i po~nu da se primenjuju.

Veoma je te{ko da postoje}e kompanije kojeegzistiraju na brzom sticanju novca proizvedu “zele-mu elektri~nu energiju” na jedan ekonomskikonkurentan na~in.

Kada izvori energije postanu niski,zapo~inju ratovi

Svaka kompanija danas u industrijalizovanomsvetu, bez obzira na njen proizvod ili uslugu, naodre|eni na~in prodaje ne{to {to predstavljaprera|enu naftu. One koriste naftu da bi proizveleelektri~nu energiju koju tro{e, da zagreju prostorijekoje koriste, da snabdeju automobile i autobusekoje koriste njihovi radnici da bi stigli do posla ivratili se ku}i, i tako dalje, sve do naizgled bezna-~ajnih stvari kao {to je sirovi materijal od koga seprave sinteti~ka vlakna za pod u njihovim kancelar-ijama. Ako ne bi imali naftu, vratili bi se na nivoproduktivnosti iz 1800. godine kada je postojalo{est puta manje ljudi na na{oj planeti, a na{i izvorigoriva su bili biljno ulje, kitova mast, ugalj i drvo.A kada se produktivnost smanjivala, izvori su sejo{ manje koristili.

âk i mali poreme}aj u raspolaganju sa osnov-nim izvorom goriva moè izazvati kolaps u celojdràvi. Mnogi istori~ari se slaù da je Hitler kojimslu~ajem imao neograni~ene koli~ine nafte uNema~koj, on je mogao da pokori celu Evropu.Istorijski zapisi pokazuju da je Japan bombardovaoPerl Harbur uglavnom zato {to je ameri~ka flotablokirala vode na zapadu Japana, presecaju}i takojapansko snabdevanje naftom iz indijskog okeana.I japanski i ameri~ki vojni stru~njaci su znali da }eza nekoliko meseci to baciti Japan na kolena, iako

su ameri~ki vojni stru~njaci potcenili kako èstoko}e se Japan osvetiti.

Kada koli~ina nafte po~ne da se smanjuje unarednih nekoliko decenija, njena cena }e da sko~i,ba{ kao {to se desilo sa drvetom u Sumerskom,Gr~kom i Rimskom carstvu. Kada cena goriva kojesve pokre}e po~ne rapidno da ska~e, mali deo po-pulacije, koji kontroli{e ovaj izvor energije i armijesveta, mo}i }e da prevozi vagone nafte i da kon-troli{e svoje sopstvene interese, ali }e ve}i deopopulacije imati veliki problem. Mi to danasmoèmo videti na mestima kao {to su Haiti, gdese eksplozija populacije suo~ava sa ograni~enimzalihama goriva koje vodi ka velikom siroma{tvu igladi.

Ljudi na zapadu, koji su na vrhu energetskepiramide, bi}e verovatno poslednji koji }e osetitiposledice. (To pretpostavlja da su armije zapadnihzemalja jo{ uvek mo}ne i da }e zapadne zemljemo}i da prisile arapske i ju`noameri~ke zemlje danastave da im prodaju naftu kada zalihe po~nu danestaju - kada su Mesopotamci, Grci i Rimljani iscr-peli zalihe drveta, oni su tako|e pribegli ratu.Postavlja se samo pitanje kako }e se pokretatiavioni i tenkovi zapadnih zemalja ako se istro{e za-lihe nafte.)

âk i da zapadni svet bude u stanju dakori{}enjem vojne sile obezbedi pristup naftnim re-zervama Tre}eg sveta, nestanak svetskih rezervigoriva }e izazvati {iroke i razorne lan~ane efekte.Svaka “moderna” civilizacija u pro{losti je bilaosaka}ena, a zatim uni{tena smanjenjem osnovnihrezervi goriva. Ima li spasa za na{u civilizaciju?

120 121

Istraìvanja pokazuju da savremeni ~ovekuni{tava sve oko sebe - i svoje zdravlje, i ljude okosebe, i ìvotnu sredinu. Vi{e od 90% dana{njihuzroka smrti me|u ljudima uzrokovano je~ovekovim pogre{nim izborima u ìvotu. Pu{enje,alkohol, nezdrava hrana, upotreba droga, zloupotre-ba polnih odnosa itd, jesu neki od glavnih uzrokasmrti, koji su mogli da se izbegnu, {to bi sa~uvaloveliki broj ljudskih ìvota.

Iako je ~ovekov odnos prema samome sebiveoma lo{, odnos prema drugima i ìvotnoj sredinije jo{ gori. Svedoci smo raspada porodice, gderoditelji nisu zainteresovani za decu, a zatim nideca za roditelje, gde ljudi postaju otu|eni i usam-ljeni bez ijednog prijatelja. U potpunom bezna|u~ovek traì smisao ìvota u raznim drogama, po~evod duvana, alkohola, destruktivnih filmova i muzike,do najgorih oblika seksualnih perverzija i upotrebanajteìh droga.

U takvom stanju, ~ovek je potpuno nezain-teresovan za bilo koga i bilo {ta u ìvotu. I kao {tosu mnoge sobe, stanovi i ku}e gde ljudi ìveneuredni, prljavi i zapu{teni, tako i na{a planetaZemlja postaje jedno velike smetli{te i kontejner

najodvratnijih mirisa i otrova, po kojem tumara svevi{e i vi{e divljih zveri, kojima malo treba da nekograskomadaju.

Sigurno da u takvoj situaciji pojedinac ne moèmnogo da u~ini da bi promenio globalni tokde{avanja. Ali, ono {to moè da u~ini jeste daisko~i iz voza koji juri u provaliju, u kojem ve}inapeva i veseli se pod dejstvom alkohola i droge.

Savremeni ~ovek ima mogu}nosti da organizujesvoj ìvot u prirodi, naro~ito danas kada se ìvot uprirodi omalovaàva i ismejava, i kada uporeme}enom sistemu vrednosti ku}a i zemlja uprirodnom ambijentu (selu) imaju vi{estruko putamanju vrednost od najmanjeg stana u gradu.

“Mi smo prva generacija u istoriji ~ove~anstvakoja }e izgubiti vi{e znanja nego {to }e ga ste}i”,kazao je jedan autor. Sva ona znanja koja su na{ipreci akumulirali vezano za ìvot, rad i opstanak uprirodi, na{a generacija je skoro potpuno izgubila.

Ali, sigurno je da nikad nije kasno da se ~ovekvrati izvornim vrednostima, da organizuje ìvot uprirodnom ambijentu i da se maksimalno izoluje odvi{e nego destruktivnih pritisaka kojima je izloènsa svih strana. Ulaganje u dobre ljude - u svojuporodicu i prijatelje - umesto u velika materijalnabogatstva, pokaza}e se i sada, a i kasnije, kaodobra investicija.

Stariji ljudi se se}aju kako su za vreme Drugogsvetskog rata ljudi iz gradova dolazili u sela izlatom pla}ali kilogram bra{na. Pred nama jemnogo gore vreme nego ono za vreme rata.Razuman ~ovek }e zato preduzeti prave korake ipripremiti se za to vreme.

Kona~no, na{i preci kao religiozni ljudi verovalisu da }e ih Bog spasiti svakog zla. Ako je ta~noono {to u Bibliji pi{e, Bog }e se i ovoga putaume{ati da spase one koji su na Njegovoj strani.

122 123

PPooggoovvoorr

LLiitteerraattuurraaUvod1. www.wri.org/wr2000/page.html2. U studiji firme “Petroconsultants”, “The World Oil Supply 1930-2050”.3. The Golden Century of Oil: 1950-2050: The Depletion of a Resourceby C. J. Colin Cambell, Kluwer Academic Pub., Norwell, Mass.

Kako stvari mogu izgledati tako dobre, a ipak bititako lo{e?1. The Heat Is On by Ross Gelbspan, Addison-Wesley, 1997.2. Public Health Report, U.S. Department of Health and Human Services,January-February 1996, vol. 111, no. 1, p. 8(2).3. “Drug-Resistant TB May Bring Epidemic” by Barbara J. Culliton, Nature,September 1992, vol. 356, no. 6369, p. 473(1).4. “The Third Epidemic-Multidrug-Resistant Tuberculosis,” Chest, January1994, vol. 105, no. 1, p. 32.5. And the Waters Turned to Blood by Rodney Barker, Simon & Schuster,1997.6. Deadly Feasts by Richard Rhodes (Simon & Schuster, 1997) jeizuzetna knjiga na tu temu, ~iji je autor dobio Pulitzerovu nagradu.

Kratak prikaz mogu}e budu}nosti: Haiti i drugavrela mesta1. Kolumbovo pismo citirano u Documents of West Indian History by EricWilliams, Port-of-Spain, Trinidad: PNM, 1963, and Peter Marry’s, De OrbeNovo, 1516.

Smrt drve}a1. Diet for a New America by John Robbins, H.J. Kramer, 1987.2. Dirk Beveridge, Associated Press, August 25, 1997.

Izumiranje - raznolikost podràva opstanak1. Beyond Growth by Herman Daly, Beacon Press, 1997.

Klimatske promene1. “Global Warming Is Marmot Wake-Up Call”, Science News, April 29,2000, vol. 157, p. 282.2. The End of Nature by Bill McKibben, Anchor Books, 1999.3. The Dying of the Trees by Charles Little, Penguin Books, 1997.4. www.aip.org/pt/vol-55/iss-8/captions/ p30cap2.html5. “Here Comes the Rain,” by Nicolas Jones, New Scientists, April 26,2003, pp. 24-25.6. A Brain for All Seasons by William H. Calvin, University of ChicagoPress, 2002.

Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode1. wmc.ar.nrcs.usda.gov/tech.dir/droughtmgmt.htm2. www.mvm.usace.army.mil/grandprairie/area/default.asp3. www.ficus.usf.edu/docs/injection_well/sutherland1.htm4. "Drugged Waters: Does It Matter That Pharmaceuticals Are Turning Upin Water Supplies?" by Janet Raloff, Science News, March 21, 1998.5. "Frogs Rapidly Vanishing Across U.S., Experts Unsure of the Cause"by Traci Wilson, Gannet News Service, Burlington Free Press, August 16,1998.6. The Lost Language of Plants bz Stephen Harrod Buhner, ChelseaGreen, 2002.

124 125

SSaaddrr`̀aajjUvod ........................................................................ 5

Mi tro{imo drevnu sun~evu svetlost .................... 10

Mi smo izgra|eni od sun~eve svetlosti ............... 12- Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - uz pomo} ìvotinja ..................................................... 14

- Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - iz zemlje .......... 15- Kori{}enje drevnog sun~evog svetla ........................ 16- Vi{e na~ina za sagorevanje drevne sun~eve svetlosti ............................................................... 18

- Koliko dugo }e na{e zalihe trajati? Koliko nam je jo{ ostalo fosilnih goriva? .................................. 21

Kako stvari mogu izgledati tako dobre, a ipak biti tako lo{e? ...................................................... 26- 1. Ne treba “odmah da plati{“ - moè{ da ìvi{ od svog “po~etnog kapitala” ........................... 26

- 2. “Ponzijeva {ema” .............................................. 28- Izvori na{eg fosilnog goriva: po~etni kapital ili Ponzijeva {ema? ..................................... 30

- Kada }e ova goriva nestati? ................................... 30- Moèmo li prona}i izlaz iz ove situacije? ................. 31- Kriza u okeanima ................................................... 34- Drevne bolesti se ponovo pojavljuju ........................ 35- Stvari mogu izgledati dobro jednostavno zato {to mi ne vidimo ili ne ~ujemo {ta se de{ava ........ 39

Ropstvo i sloboda ................................................. 42

Kratak prikaz mogu}e budu}nosti: Haiti i druga vrela mesta .............................................. 46- Filipini - deca preturaju po otpadu u potrazi za hranom ............................................................ 49

- Nepal: hodanje satima da bi se prona{lo drvo ........ 50- Zapadna Afrika: drve}e je pose~eno, erozija je na delu, danas je to pustinja ............................. 51

- Mi uo~avamo nagle promene, ali ne i polagane ....... 52Smrt drve}a .......................................................... 54- Drve}e .................................................................. 55- Korenski sistem kao “vodena pumpa” .................... 57- Sa|enje mladog drve}a ne moè da vrati vodu u zemlju ....................................................... 58

- Drve}e za {nicle - se~enje {uma da bi Amerikanci imali {niclu sa~injenu od 99% mesa ...................... 59

- Uni{tavanje {uma uklanja korenje, {to negativno deluje na podzemne vode i vodeni ciklus ................ 60

Izumiranje - raznolikost podràva opstanak ......... 65- Kada su sistemi mali, lokalni i svuda razbacani, oni su relativno otporni na kolaps .......................... 66

- Socijalna raznolikost je, tako|e, oblik patnje ........... 68

Klimatske promene .............................................. 73- Da li je pred nama Ledeno doba? ........................... 92- Podvodna reka Antlantika ....................................... 94- Globalno zagrevanje i kraj civilizacije ....................... 94

Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode ........................ 97- Kolaps vodenih izvora ............................................ 98- Re~ne vode su u opasnosti .................................. 104- Da li je pija}a voda sigurna? ................................ 106

Uni{tavanje drve}a, borba za gorivo, i pad i uspon imperija .................................................. 112- Moèmo li spasiti na{u civilizaciju sa alternativnim izvorima u odnosu na naftu? ............. 115- Veliki ekonomski problem: niska cena nafte obeshrabruje ulaganja .................................. 116- Slede}i problem - potrebna je nafta za stvaranje novih tehnologija .................................... 117- “Zelena” energija ................................................ 119- Kada izvori energije postanu niski, zapo~inju ratovi ................................................................. 119

Pogovor ............................................................... 122

Literatura ............................................................ 124

126 127

O autoru

Tom Hartman je u zadnje dve decenije govorio predvi{e od 100.000 ljudi na pet kontinenata, a svako-ga dana moè se ~uti u SAD i {irom sveta putem“Tom Hartmanovog radio programa”. Njegove knjigesu prikazivane u ~asopisu “Time”, kao i na TVkanalu CNN, a u dva navrata su bile na naslovnimstranicama ~asopisa “Wall Street Journal”. Momen-talno ìvi u centralnom Vermontu.

128 129

Preporu~ujemo vam najbolja svetska izdanjana polju nauke, religije i medicine:

PPooppuullaarrnnaa mmeeddiicciinnaa::- Na~ela zdravog ìvota, Dr Pol Volk- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rodèr- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez- Le~enje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi- Otrov sa velikm K - slu~aj protiv kafe i drugih braonnapitaka, Dr Agata Tre{- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej- Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej- Zakoni zdravlja i izle~enja, Dr Nil Nidli- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli- Mo} zdravlja, Dr Hans Dil- Mo} ishrane, Dr Kolin Kembel- Kako unaprediti mozak, Dr Elden âlmers- ûdo imunog sistema, Harun Jahi

PPooppuullaarrnnaa nnaauukkaa::- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi}- Tajna sre}nog ìvota, Miroljub Petrovi}- Brak i porodica, Miroljub Petrovi}

OOppaassnnoossttii ookkuullttiizzmmaa::- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns- Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi}- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns- Misti~na medicina - kakve opasnosti kriju akupunk-tura, akupresura, homeopatija, iridologija, radiestezi-ja, refleksologija i druge ve{tine, Dr Vo ren Piters

VViiddeeoo iizzddaannjjaa::- Dokazi stvaranja (30 emisija), Uspon satanizma(11 emisija), Zakoni zdravlja (8 emisija), i jo{ mnogotoga.

Distibucija: 065/836-0661, 063/836-0661