Posebno ratarstvo_zitarice i industrijske biljke.pdf

1

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović –Posebno ratartvo

UNIVERZITET U BANJOJ LUCI POLJOPRIVREDNI FAKULTET

POSEBNO RATARSTVO

Prof. dr Jovan Todorović, Prof. dr Ilija Komljenović

(tekst iz knjige Ratarsko-povrtarski priručnik autora prof dr Jovan Todorović, akademik prof. dr Branka Lazić i

prof. dr Ilija Komljenović), Grafomark Laktaši, Banja Luka 2003. godine

-slobodno za koršćenje, bez ograničenja-

2


Klasifikacija ratarskih useva

Njivska proizvodnja ĉini danas osnovu u ishrani ljudi, stoke, a daje i sirovine za raznovrsnu industrijsku

proizvdnju. Proizvodi ratarskih useva sluţe kao baza, krmna osnova stoci, i putem nje se pretvaraju u veće i

bogatije organske materije koje koristi ĉovek.

Kao osnova prehrambene i preraĊivaĉke industrije sluţe sirovine koje se dobijaju od njivske proizvodnje.

Zapravo, bez proizvodnje ratarskih useva, teško bi se mogao zamisliti ţivot na zemlji.

Ratarski usevi ili biljne vrste kojima im pripadaju, mogu se klasifikovati u manji ili veći broj grupa,

zavisno od toga koje se obeleţje uzima kao osnova ili naĉelo za podelu. U svim klasifikacijama uzimana su u obzir

tri pokazatelja: naĉin upotrebe, botaniĉka pripadnost i naĉin gajenja.

ĐorĎević (1961) je podelio njivske biljke na grupe prema naĉinu upotrebe.

Shema podele ratarskih useva prema ĐorĎeviću (1961)

U koncepciji ove knjige, kao osnovno naĉelo klasifikacije prihvaćen je kriterijum upotrebne vrednosti

gajenih biljaka. Podela je izvršena na ĉetiri grupe:

I - Ţita – zrnene skrobne biljke

1. Strna ili prava ţita, tipiĉna ţita (ţita I grupe), (pšenica, raţ, jeĉam i ovas).

2. Prosolika ţita i heljda (ţita II grupe),(kukuruz, proso, pirinaĉ, heljda).

II - Zrnene mahunjaĉe: 1. Variva i lupine.

2. Zrnene mahunjaĉe za kombinovano iskorištavanje (soja i arašid).

III - Biljke za tehniĉku preradu: 1. Uljane biljke.

2.Biljke za proizvodnju vlakna (predive – tekstilne).

3.Biljke za proizvodnju skroba i šećera.

4.Biljke za proizvodnju kauĉuka.

5.Lekovito-aromatiĉne i zaĉinske biljke.

6.Ostale tehniĉke vrste (hmelj i duvan).

IV - Biljke za proizvodnju stoĉne hrane (pićne biljke): 1.Korenasto-krtolaste

2.Mahunarke i klasaste trave

3.Ostale biljke za stoĉnu hranu

U SAD, nauĉnici vrše klasifikaciju raatarskih useva prema botaniĉkoj pripadnosti, agronomskoj i prema

specijalnoj nameni. Prema botaniĉkoj pripadnosti, ratarski usevi većinom pripadaju dvema familijama: Poaceae

(familija trava) i Fabaceae (familija leguminoza-leptirnjaĉa).

3


Podela po odlikama (varijeteti) zasniva se na boji klasa, zrna, a one se dalje dele na sorte, koje

predstavljaju objekt prouĉavanja i sredstvo proizvodnje. U botanici je osnovna sistematska jedinica vrsta, a u

ratarstvu je najniţa sistematska jedinica sorta. Do danas, pojam sorte nije potpuno odreĊen. ĐorĎević (1961)

definiše sortu kao grupu individua koje pripadaju jednoj istoj vrsti, a po nekim osobinama liĉe jedna na

drugu.

Sorte obiĉno nose ime mesta, kraja ili ustanove gde su proizvedene, broj pod kojim su zavedene ili neki

drugi naziv (npr. Somborka, Novosadska rana – 5, itd). One se mogu klasifikovati na razne naĉine, po postanku

(primitivne, selekcionisane), po poreklu (domaće i strane), zatim univerzalne, specijalizovane, ustaljene,

neustaljene itd. Danas se sorte dele i po produktivnosti na slabo, srednje i visokoproduktivne odnosno

visokoprinosne.

U ovoj knjizi ćemo se drţati klasifikacije ratarskih useva po ĐorĊeviću, s tim što biljke za proizvodnju

kauĉuka nećemo obraĊivati. TakoĊe nećemo obraĊivati ni grupu biljaka za proizvodnju stoĉne hrane, pošto se one

obraĊuju u posebno predmetu “Krmno bilje” ili “Proizvodnja krmnog bilja”.

Ţita - zrneno skrobne biljke

U ovu grupu spadaju sledeće ratarske biljke: grupa strnih ţita - pšenica (Triticum sp), raţ (Secale

cereale), jeĉam (Hordeum sativum), ovas –zob (Avena sativa); grupa prosolikih ţita -kukuruz (Zea mais),

proso (Panicum sp.), sirak (Andropogon sorghum, sin. Sorghum halepense), pirinaĉ (Oryza sativa) , heljda

(Polygonum fagopyrum, sin. Fagopyrum esculentum).

Sva ţita osim heljde (familija Polygonaceae), pripadaju familiji Poaceae.

Kao što je u tekstu vidljivo, ţita se dele na prava i prosolika. Razlike izmeĊu pravih i prosolikih po

morfološkim i biološkim osobinama i naĉinu gajenje prikazane su u sledećoj tabeli.

Tabelarni prikaza razlika izmeĎu pravih i prosolikih ţita

Razlike u morfološkim, biološkim osobinama i naĉinu gajenja

Prava ţita Prosolika ţita

Klijaju s većim brojem korenĉića: pšenica i ovas sa 3,

raţ sa 4 a jeĉam 5-8 korenĉića Klijaju samo s jednim korenĉićem

Cvast je klas ili metlica (ovas) Cvast je metlica i klip (klip -ţenska cvast kod kukuruza)

Gornji cvetovi klasića neplodni ili redukovani Donji cvetovi u metlici neplodni.

Stablo (slama) šuplja. Stablo ispunjena sa srţi.

Stablo ima manji broj internodija sa jako izraţenim

kolencima (nodusima) Veći broj internodija a nodusi nisu izraţeni

List je po pravilu manji. List je veći (krupniji).

Zrno ima s trbušne strane izraţenu brazdicu a kod nekih

i bradicu na vrhu zrna. Nemaju brazdicu ni bradicu

Postoje jare i ozime forme. Postoje samo jare forme.

Biljke su dugog dana sa manjim zahtevima prema

toploti i svetlosti.

Biljke su kratkog dana s većim zahtevima prema toploti

i svetlosti.

Zahtevaju više vlage (imaju veći transpiracioni

koeficijent)

Imaju manje zahteve prema vlazi (manji transpiracioni

koeficijent) i otpornije su na sušu (osim riţe).

Otporne su na niske (negativne) temperature Neotporna su na niske (negativne)temperature

Brţe se razvijaju od klijanja do bokorenja. Sporije klijaju i niĉu.

Zahtevaju manju koliĉinu vlage za klijanje Zahtevaju više vlage za klijanje

Imaju manje zahteve prema toploti od klijanja pa do

kraja vegetacije

Imaju već zahteve prema toploti od klijanja do kraja

vegatacije

Usevi su guste setve Većina pripadaju grupi okopavina

4


Prava ili strna ţita

Pšenica (Triticum sp. L.)

Sinonimi: šenica, zrno, pšeno, ţito; Engleski: wheat; Francuski: le froment, le blé; Nemaĉki: weizen

Naziv “pšenica” je zajedniĉki u svim slovenskim jezicima s malim razlikama, što ukazuje na gajenje

pšenice u pradomovini Slovena.

U našem narodu, pored knjiţevnog i struĉnog naziva – pšenica, kaţe se još šenica, ţito. Naziv ţito je

udomaćen u onim krajevima gde se pšenica dugo koristila kao iskljuĉivo hlebno ţito, što je sluĉaj s ostalim ţitima

(raţi i kukuruz) u rejonima gde su se koristili ili se koriste kao glavna hlebna ţita.

Pšenica (Triticum spp) – (naslikao W. Müller)

5


Opšti znaĉaj pšenice

Pšenica se pre svega koristi kao hlebna biljka. Preko 70 % stanovništva na zemljinoj kugli hrani se

pšeniĉnim hlebom. Pšeniĉni hleb je visoko kaloriĉan (9.000 J), s visokim sadrţajem belanĉevina 16 - 17 %, ugljenih

hidrata do 78 %, masti 1 - 1,5 %. Najvaţniji pokazatelj kvaliteta pšenice predstavlja koliĉina i kvalitet belanĉevina u

zrnu. Kao meĊunarodni standard sadrţaja belanĉevina u zrnu je 13.5%. MeĊutim, sadrţaj belanĉevina se znatno

menja u zavisnosti od rejona gajenja (klimata, zemljišta) i Ċubrenja. Pšenica gajena na istoku i jugu ima veći sadrţaj

belanĉevina od one na zapadnim i severnim rejonima. Kvalitet belanĉevina pšeniĉnog hleba je veoma visok pri

ĉemu znaĉaj imaju koliĉina i kvalitet lepka (belanĉevinasta masa koja se izdvaja pri ispiranju testa vodom). U sastav

lepka ulaze uglavnom belanĉevinaste materije – glijadin i glutenin. Pšeniĉni hleb sadrţi jedinjenja kalcijuma,

fosfora i gvoţĊa, kao i kompleks B vitamina.

Pšenica je veoma znaĉajna u mlinskoj industriji, industriji hleba, keksa, pivarskoj, farmaceutskoj i u

industriji dekstrina, a nus proizvod - slama sluţi kao prostirka, zatim za izradu predmeta razliĉite upotrebne

vrednosti u domaćinstvu. Mekinje kao sporedni proizvod koriste se kao koncentrovana stoĉna hrana, a u novije

vreme da popravlja kvalitet hleba.

Pšenica, kao najvaţniji artikal u meĊunardonoj trgovini, uslovila je razvoj saobraćaja i saobraćajnih

objekata. Ima i strategijsku vaţnost, jer je ĉesto u istoriji sluţila kao jedan od elemenata pritiska jedne drţave na

drugu posebno pa je takvu ulogu zadrţala i do danas.

Proizvodnja pšenice u svetu

Glavni centri proizvodnje pšenice su Evropa, Okeanija, Juţna Amerika i Afrika a po ukupnoj proizvodnji

posle Evrope slede Azija, zemlje bivšeg SSSR-a, Severna Amerika, Juţna Amerika. Po proseĉnim prinosima na

prvom mestu je Evropa, zatim Severna Amerika.

Proizvodnja pšenice po pojedinim u svetu u 2002. godini ( izvor podataka -USDA)

Zemlja Površine (ha) Prinos (t/ha) Proizvodnja (u t)

SAD 19 270 000 2.38 45 890 000

Francuska 5 220 000 7.47 39 000 000

Velika Britanija 2 020 000 8.19 16 500 000

Nemaĉka 3 000 000 7.00 21 000 000

Kanada 8 900 000 1.73 15 400 000

Australija 10 800 000 1.39 15 000 000

Argentina 6 000 000 2.33 14 000 000

Kina 24 500 000 3.76 92 000 000

Ukrajina 6 800 000 3.09 21 000 000

Rusija 25 700 000 1.87 48 000 000

Kazakstana 11 000 000 1.09 12 000 000

Istoĉna Evropa 9 640 000 3.15 30 400 000

Iran 6 200 000 1.69 10 500 000

Egipat 1 010 000 6.20 6 250 000

Maroko 2 600 000 1.27 3 300 000

Brazil 2 000 000 1.85 3 700 000

Indija 26 200 000 2.75 72 000 000

Pakistan 8 300 000 2.35 19 500 000

Ostali 35 020 000 2.49 87 120 000

Svet (ukupno) 214 180 000 2.67 572 560 000

Geografska rasprostranjenost pšenice

Pšenica je euritopna biljka, što znaĉi da ima veliki areal rasprostranjenosti. Euritopnost je jako izraţena

zahvaljujući njenoj prirodi, zatim njenom polimorfizmu jer ima veliki broj vrsta, varijeteta i sorti a sve se dele na

ozime i jare. Zahvaljujući polimorfizmu, ona je rasprostranjena gotovo u celom svetu, ali se oblasti gajenja ozimih i

jarih formi ne poklapaju.

6


Ozima pšenica za svoj razvoj zahteva blage uslove, umerene zime. Stoga se ona najbolje gaji u umerenom

pojasu, i to izmeĊu 30-500 severne geografske širine. To je optimalni rejon za uspevanje ove biljke. Severno i juţno

od ove granice nalazi se njezin anektiĉki rejon. To znaĉi da se ona moţe gajiti nešto severnije (do 600 severne

geografske širine i juţnije do 160 severne geografske širine severne polulopte) ali sa slabijim uspehom.

Jara pšenica je malo zastupljena u optimalnim rejonima gajenja ozime pšenice. Ona se gaji uglavnom u

surovim ekološkim uslovima. Razlog je u tome, što jara pšenica ima kratak vegetacioni period i što bolje podnosi

sušu i visoke temperature od ozime pšenice. Zbog toga se ona gaji u većoj meri na severu zemljine kugle i u suvim

kontinentalnim oblastima. Krajnja granica gajenja jare pšenice je na 670 severne geografske širine (Norveška), a na

juţnoj zemljinoj polulopti se gaji do krajnjih granica Australije, Juţne Amerike i Afrike.

Areal rasprostranjenosti pšenice

U pogledu nadmorske visine, gaji se i do 4.000 m (Azija), a kod nas i u Evropi uspeva na 1.100 m n.v.

Da bi smo bolje razumeli zašto pored ostalog postoje razlike u rasprostranjenosti izmeĊu ozime i jare

forme pšenice, dat ćemo kratki opis njihovih morfoloških, bioloških razlika i razlika u naĉinu gajenja.

Ozima pšenica daje veće proseĉne prinose od jare pšenice od ĉega proizlazi njezin opšti znaĉaj. Pored toga,

ozima pšenica daje i stabilnije prinose.

Ozima pšenica se seje u jesen a prezimljuje u fazi od klijanaca do bokorenja, dok se jara seje rano u

proleće. Ozima pšenica jaĉe bokori i ima duţi vegetacioni period od jare. Ozima je znatno otpornija na niske

temperature i ima duţi stadijum jarovizacije. MeĊutim, jara pšenica je znatno otpornija na sušu kao i na visoke

temperature a ima i kvalitetnije zrno i brašno.

Poreklo pšenice

Pšenica vodi poreklo iz starog sveta, prvenstveno iz Azije i juţnih delova Evrope odakle je proširena na

druge kontinente. Ona je jedna od najstarijih useva. Postoje razne teorije o poreklu pšenice, ali su Vavilov i

Flaksbergerger dali najprecizniju lokaciju njezinog porekla. Mesta porekla pšenice nazvali su ishodnim centrima.

Ishodni centri pšenice

R.b Ishodni centar Vrste pšenice nastale u ishodnom centru

Forma pšenice Naziv pšenice

1 Jugozapadna Azija Meka pšenica Triticum vulgare Host.

Patuljasta pšenica Triticum compactum

2. Etiopija (Abisinija) Tvrda pšenica Triticum durum Def.

Poljska pšenica Triticum polonisum L.

3.

Srednja Azija

(Sirija, Palestina i

Jermenija)

Divlji jednozrnac Triticum monococcoides L.

Divlji dvozrnac Triticum dicoccoides Körn

4. Mala Azija i juţni

Balkan

Divlji jednozrnac Triticum monococcoides L.

Gajeni jednozrnac Triticum monococcum L.

7


Sistematika pšenice

Pšenica pripada redu Poales, familiji Poaceae (trave), podfamiliji Pooideae (klasaste trave), rodu

Triticum. Prvu klasifikaciju dao je Line u delu Species plantarum. Kasnije su izraĊene i druge klasifikacije:

Körnicke (1885), Flaksberger (1935) a Ţukovskij (1957) je dopunio Flaksbergerovu klasifikaciju i najzad MacKey

(1965). Kod nas je prihvaćena dopunjena Flaksbergerova klasifikacija po Ţukovskom.

Klasifikacija pšenice po Flaksbergeru sa dopunom Ţukovskog

Forma

Grupa pšenice

Diploidne Tetraploidne Heksaploidne

n=7 / 2n=14 n=14 / 2n=28 n=24 / 2n=42

Gajene golozrne forme Nema

Triticum turgidum L.

T. durum Des f.

T. polonicum L.

T. persicum Vav.

T. abysinicum Jacub.

T. vulgare Host.

T. compactum Host.

T. sphaerococum Perc.

Gajene pleviĉaste forme T. monococum T. dicocum Schübl.

T. timopheevi Zhuk.

T. spelta L. (krupnik)

T.macha Dek.et

Divlje forme

T. spontanicum Link.

(divlji dvozrnac)

T. aegilopoides Bal.

(divlji jednozrnac)

T. dicoccoides Körn

(divlji dvozrnac)

Nema

Dopuna po Ţukovskom

T. araraticum Jakubz.

Oktoploidna grupa

n=28/ 2n=56

T. fungicidum Zhuk

T. paleocolchicum Men.

T. earthlicum Nevski

T. turanicum Jakubz.

T. vavilovi Jakubz.

T. amplissi folium Zhuk.

Dopuna po Jevtiću T. agropyrotriticum Cicin

(višegodišnja pšenica) Nema Nema

Za proizvodnju hrane od inetersa su samo nekoliko vrsta pšenice a to su obiĉna ili meka pšenica

(Triticum vulgare) sa svoje dve forme - ozime i jare, zatim tvrda pšenica (Triticum durum) koja je uglavnom za

od manjeg znaĉaja (sluţi kao poboljšivaĉ hlebnog brašna), te krupnici (Triticum spelta) koji se u nekim delovima

sveta, pa i kod nas još gaje.

Dakle, za nas najveći znaĉaj ima meka pšenica (Triticum vulgare Host., sin. Triticum sativum Lam.), pa

ćemo iz toga razloga ukratko opisati karakteristike ove vrste.

Ova vrsta ima koţaste pleve duţine kao plevice ili nešto kraće. Lice klasa je šire od boĉne strane ili je

ravna njoj. Klas je osjat ili bez osja. Osje se razilazi i obiĉno je kraće od klasa. Klas je rastresti ili srednje zbijen,

vretenastog ili prizmatiĉnog, kadkada i sveriĉnog oblika. Stablo je ispod klasa šuplje vrlo retko ispunjeno. Zrno je

izduţeno, u popreĉnom preseku okruglo i u razliĉitim stepenu staklavo i brašnavo.

Morfološke osobine pšenice

Korenov sistem pšenice je ţiliĉast a njegova glavna masa se nalazi u oraniĉnom sloju do 30cm dubine.

Manji dio ţila prodire dublje 1.5 -2 m pa ĉak i više. Ukoliko je oraniĉni sloj dublji s povoljnim fiziĉkim osobinama

zemljišta, koren se jaĉe razvija i prodire dublje.

Kod pšenice se razlikuju dve vrste korenova – primarni i sekundarni. Primarni (klicini korenĉići)

pojavljuju se u vreme klijanja i nicanja. Pšenica klije njaĉešće sa 3-5 primarnih korenĉića, a moţe biti i više. Kod

jarih sorti broj primarnih korenĉića je oko tri. Na krajevim mnogobrojnih ogranaka primarnih i sekundarnih

korenova nalaze se korenove dlaĉice, koje se nalaze na duţini 0.1- 1.5 cm od kraja korena i pri rastu one prate vrh

korena.

8


GraĎa biljke pšenice Korenove dlačice

Obrazovanje i rast korenova pšenice zavisi od odreĊenih uslova (temperatura, vlaţnost zemljišta, aeracije,

zbijenosti zemljišta, Ċubrenja i svetlosti). Najpovoljnija temperatura za uvećanje korenove mase pšenice je oko

200C. Ako je temperatura oko 10

0C, tada ima manji broj korenova ali su krupniji, beli i zdravi. A ako se

temperatura poveća oko 400C, korenovi postaju tanki kao nit.

Smatra se da je optimalna vlaţnost za rast korenova pšenice u poljskim uslovima u granicama 60-70% od

poljskog vodnog kapaciteta. Povećanje na 80-90% vlaţnosti, negativno utiĉe na rast korena. Pri tome je bitan

dovoljan pristup vazduha korenju, odnosno najbolji odnos izmeĊu vode i vazduha je 75 : 25.

Na razviće korenovog sistema pšenice veliku ulogu ima prisustvo hranjivih elemenata u zemljištu kao i

odnos pojedinih elemenata ishrane. Ravnoteţa izmeĊu korena i nadzemnog dela pšenice se pri tome ne sme

poremetiti. Naime, velika koliĉina azota uvećava rast nadzemnog dela više nego rast korena. To je sluĉaj kada je

nepravilan odnos izmeĊu azota i ostalih hranjivih elemenata, jer tada koliĉina korenja opada.

Delovi stabljike Primarna i sekundarna stablo pšenice

Zbijenost oraniĉnog sloja zemljišta ima uticaj na rast korenovog sistema a naroĉito na njegovo prodiranje

dublje. Najpovoljnije zemljišta za razvoj korenovog sistema kada mu je zapreminska masa prividna od 1,1 do 1,25

g/cm3 (Bondarenko, 1959) a granica razvoja korenovog sistema je kod zapreminske mase 1,6 g/cm

3 (Maljanov,

1597).

Svetlost se na razvoj korenovog sistema pšenice ispoljava kroz nadzemni deo biljke. Kada ima dovoljno

svetlosti i CO2, povećava se rast korenovog sistema a suprotnom sluĉaju, rast korenja se zadrţva ili se potpuno

zaustavlja.

Stablo pšenice je kao kod ostalih trava cilindriĉna, ĉlankovita, sastavljena iz kolenaca (nodi) i 5-6

ĉlanaka (indernodi). Na vršnom ĉlanku izbija cvast – klas. Stablo je zeleno. Donji ĉlanak je kraći od susednog

gornjeg, a srednji po duţini pribliţno predstavlja aritmetiĉku sredinu susedna dva, izuzev vršnog, koji je znatno duţi

od ostalih i ĉini ĉak 30-40% od duţine stabla.

Stablo je uglavnom šupljo, izuzev kod nekih vrsta ĉiji je vršni ĉlanak ispod klasa ispunjen parenhimskim

tkivom. Pšenica ima osobinu da se bokori (busa), odnosno da stvara nove izdanke (stabla), te se razlikuje

primarno i sekundarno ili boĉno stablo. Oni izbijaju iz ĉvora bokorenja (busanja). Sekundarna stabla imaju

svoje korenove, te se bokor moţe izdeliti na samostalne vlati (stabla). Stablo pšenice je relativno ĉvrsto

zahvaljujući specifiĉnoj anatomskoj graĊi.

9


List pšenice saĉinjavaju list rukavac (usmina, vagina) i liska (lamina). Lisni rukavac obuhvata stabljiku i

priĉvršćen je za nju lisnim kolencem koje se nalaze na stablovom kolencu.

GraĎa lista pšenice Lisni rukavac pšenice

Na lisnom rukavcu se javljaju izrasline u obliku dva rošĉića (auriculae) i u vidu jaziĉka (ligulae). Po

obliku ligule i auricule mogu se razlikovati vrste pšenice pa ĉak i sote. Kod pšenice su rošĉići (auriculae) srednje

razvijeni sa dlaĉicama i srednje razvijenim jeziĉkom. Liska je duga, linearne graĊe, sa izraţenim srednjim nervom.

Broj listova na stablu odgovara broju ĉlanaka. U pšenice su najrazvijeniji gornji i srednji listovi.

Cvetovi su skupljeni u cvast-klas. Klas se sastoji iz vretena koje je ĉlankovito (u cik-cak) i vešecvetnih

klasića, koji su smešteni na vrhu ĉlanka po jedan klasić. Klas po graĊi moţe biti rastresit ili zbijen, što zavisi od

vrste, odnosno sorte. Klasić se sastoji od dve pleve i nekoliko cvetova (2-7). Cvetovi su postavljeni na vrlo kratkim

i tankim vretencima. Svaki cvet se sastoji od dve plevice (lemma i palea), i dve pleviĉice (lodiculae), tri prašnika i

jednog tuĉka sa dva perasta ţiga. U osjatih formi na spoljnoj plevici izbija osje pri ĉemu su najduţe kod srednjih

klasića. U formi bez osja (šišulje) nalaze se izraštaji u vidu zubaca. Plevice štite prašnike i tuĉak, a kasnije zrno u

formiranju od nepovoljnih uticaja spoljne sredine.

Delovi klasića pšenice -1. pleva, 2-spoljna plevica, 3-unutrašnja plevica, 4. prašnici, 5. ţig; B)-Tučak (ţig) sa

plodnicim, C) – Cvet pšenice, D) –Shema klasnog vretena i shema cveta pšenice (desno)

Plevice su neţnije graĊe od pleve, a po obliku se razlikuju jedna od druge - gornja plevica (palea superior)

ima dva nerva sa boĉnim posvrnućem unutar i donja plevica (palea inferior) , koja se naginje prema plevi i u vidu je

ĉunića.

IzmeĊu pleva i plevica u sredini cveta nalazi se tuĉak. On se sastoji od plodnika i dvoperog ţiga. Pera ţiga

su do cvetanja priljubljena, a pri cvetanju se razdvajaju. Okruţeni su sa 3 prašnika.

IzmeĊu spoljašne plevice i plodnika, neposredno uz plevicu, nalaze se dve male, tanke, bezbojne opne sa

dugim rescima po ivicama. To su pleviĉice (lodiculae). U vreme cvetanja lodikule bubre pri ĉemu razdvajaju u

stranu plevice i otkrivaju prašnike i tuĉak cveta. Kasnije njihovo bubrenje slabi, razdvojene plevice se skupljaju a

unutrašnji delovi cveta se ponovo zatvaraju.

Zrno pšenice koje je ujedno i plod, naziva se još krupa, pšeno (caryopsis). Ono moţe biti razliĉite

krupnoće, oblika i boje, zavisno od vrste i sorte. Na preseku zrno moţe imti staklavu ili brašnavu graĊu.

Masa 1000 zrna varira u granicama 20-50 g, a u našim uslovima najĉešće oko 40 g. Hektolitarska masa se

nalazi u širokom rasponu od 60 do 84 kg. Po spoljašnjem izgledu zrno moţe biti golo i pleviĉasto.

Prema anatomskoj (unutrašnjoj) graĊi zrno pšenice se sastoji od tri glavna dela: omotaĉa, endosperma i

klice. Na omotaĉu zrna razlikuje se spoljašnji deo koji predstavlja omotaĉ ploda (perikarp). On se sastoji iz dva

sloja. Ispod njega se nalaze dva sloja omotaĉa semena (perisperm) ili semenjaĉa.

10


Presek zrna pšenice GraĎa klasića pšenice

Klica (embrio) je najmanji i biološki najvaţniji deo zrna. Njena teţina iznosi 1.5-3% ukupne teţine zrna.

Klica u sebi sadrţi zaĉete sve buduće organe biljke. Ona se sastoji od klicinog štitića (scutelum), klicine stabljike

(plumula), klicinog listića (coleoptila) i klicinog korenĉića (radicula). Klicin štitić se nalazi neposredno uz

endosperm, a uloga mu je da snabdeva klicu hranu pri klijanju. Klicin listić štiti klicino stabaoce prilikom nicanja.

Endosperm je najveći deo zrna pšenice (oko 86%) od ukupne teţine zrna. U njemu su smeštene zalihe

hranljivih mterija za ishranu klice pri klijanju i nicanju. Sloj endosperma, kojeg saĉinjavaju ćelije sa zadebljalim

zidovima ispunjenih sadrţajem tamnoţute boje naziva se aleuronski sloj. On je bogat belanĉevinama (bez

glutenina). Ulje u aleuronskom sloju ima zaštitnu ulogu od vlage. U središnjem delu endosperma se nalaze skrobna

zrnca razliĉitog oblika i veliĉine.

Proces klijanja pšenice

Hemijski sastav i kvalitet zrna pšenice

Voda se nalazi u granicama 10-14%, sadrţaj vode iznad 15% je nepovoljan, jer se zrno teško ĉuva (kvari

se). Sadrţaj masti u zrnu je 1.5-2%, i to navećim delom u klici. Pri sloţenoj meljavi klica se odvaja pa se brašno

moţe duţe ĉuvati da se ne uţegne.

Hemijski sasta zrna pšenice odlikuje se sledećim proseĉnim pokazateljima.

Hemijski sastav zrna pšenice (podaci više autora)

Autor Voda Proteini Masti Ugljenihidrati Celuloza Pepeo

Jonard P.et.al 13.0 12.4 1.9 69.1 1.9 1.7

Volf 14.4 13.0 1.5 66.4 3.0 1.7

Hlynka J. 10.0 13.2 1.9 69.0 2.9 1.8

Gerard 13.6 16.8 2.0 63.8 2.2 1.8

Nostovskij 10.2 17.5 2.0 65.8 2.5 2.0

Celuloza se nalazi u omotaĉu ploda i semena sa udelom od 2-3%. Sadrţaj celuloze je veći kod pšenice

gajene u vlaţnim krajevima i kod sitnozrnih sorti.

Ugljeni hidrati ili bezazotne ekstraktivne materije se nalaze glavnom u endospermu (64-69%). Skrob je

glavni sastojak ovih materija. Ostale materije su tršćani šećer, maltoza a ima ih oko 10%.

Pepeo (mineralne materije) se nalaze u koliĉini od 1.7-2.0%, a zastupljene su uglavnom u omotaĉu zrna.

Ove materije ĉine fosfor (50%), kalijum (20-30%), kalcijum, magnezijum, silicijum, gvoţĊe.

Proteini su u zrnu pšenice zastupljeni u znatno širim granicama nego što je rezultatatima navedenih autora

prikazano. Sadrţaj proteina zavisi od mnogo faktora, vrste i sorte pšenice, klimatskih uslova, tipa zemljišta i

11


njegovih fiziĉko-hemijskih osobina. Ozime pšenice imaju manje proteina od jare, meka manje od tvrde, brašnave

manje od staklave. Pšenice gajene u vlaţnom klimatu imaju manje proteina od onih gajenih u suvom klimatu.

Sadrţaj proteina pšenica gajenih u našim krajevima kreće se u rasponu od 13 do 15% što zavisi od podruĉja gajenja,

agrotehnike i godine gajenja.

U zrnu pšenice nalaze se uglavnom sledeće ĉetiri vrste proteina: albumin, globulin, glijadin i glutenin.

Najviše ih je u perifernom sloju zrna (aleuronski sloj) a manje u središenjem delu odnosno endospermu. Albumin

se rastvara u vodi, globulin se rastvara u rastvoru kuhinjske soli. Proteini koje se ne rastvaraju u vodi ĉine tzv.,

lepak i sastavljen je od glijadina i glutenina. Glutenin ima osobine elastiĉnosti i rastvorljivosti dok se glijadin

slabo rasteţe, a prilikom sušenja postaje tvrd i prozraĉan. Od koliĉinskog odnosa glutenina i glijadina i njihovih

kvaliteta, zavisi i kvalitet lepka. Ako je lepak kvalitetan, donosno rastegljiv i elastiĉan, omogućava dobijanje dobrog

testa i poroznog hleba. Odnos glutenina i glijadina treba da bude 1:1.

U pogledu aminokiselinskog sastava, pšeniĉno zrno je bogato svim esencijalnim aminokiselinama,

naroĉito glutaminskom kiselinom i lizinom (bogatije od svih ţita osim raţi koji ima istu koliĉinu lizina).

Albumini i globulini su bogatiji sa sadrţajem lizina ĉetiri puta, triptofana tri puta i metionina dva puta od

frakcije belanĉevina koji obrazuju lepak. MeĊutim, sadrţaj albumina i globulina u zrnu je mali od 10 do 15%,

(Jevtić, 1992).

Vitamini se najviše nalaze u klici, a manje u drugim delovim zrna, a to su B1, B2, E. K, PP.

Biološke osobine pšenice

Ozima i jara pšenica se razlikuju po vremenu setve jer to njihove biološke osobine zahtevaju. Mnogo je

sorata poĉevši od ozimih, poluozimih (fakultativnih) i jarih koje imaju posebne zahteve pema uslovima spoljne

sredine i ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, pšenica neće dati plod. Naime, ozime sorte pšenice u stadijumu

jarovizacije traţe sniţene temperature (od 0 do 100C) u toku 10-35 dana. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, ona se ne

moţe razvijati niti doneti stablo, klas i plod. Jare pšenice meĊutim, posejane rano u proleće razviće se normalno i

doneće plod, jer ima manje zahteve za sniţenim temperaturama u stadijumu jarovizacije (5-100C u toku 7-12 dana).

U zrnu pšenice klica (embrio) se nalazi u latentnom stanju, što znaĉi da su u normalnim uslovima ĉuvanja

zrna ţivotne funkcije svedene na minimum. Da bi poĉeo intenzivan ţivot biljke, odnosno da bi seme klijalo,

potrebni su odgovarajući uslovi: odgovarajuća vlaţnost, toplota i pristup vazduha. U svom ţivotnom ciklusu biljke

prolaze kroz sledeće razvojne faze, kao što su:

Klijanje i nicanje. – Pšenica moţe klijati i na temperaturi od 10C ali proces teĉe sporo. Optimalna

temperatura klijanja je 15 – 200 C a maksimalna 35

0C. proizvodni optimum za klijanje je 6-12

0C uz uslov da seme

upije 45 - 50 % vode od svoje teţine. Pri optimalnim uslovima tempeature i vlage, zrno za 2-3 dana nabubri kada je

spremno za klijanje. U nabubrelom zrnu poĉinju sloţeni biohemijski procesi u smislu aktiviranja fermenata koji

izazivaju razlaganje skroba, proteina i masti na prostije oblike koje klica usvaja u toku svog rasta. Prvo se

pojavljuje klicin korenĉić, a zatim klicino stabaoce. Kod pšenice izbije 3-5 primarnih klicinih korenĉića a nekad i

više. Klicino stabaoce poĉinje da raste odmah posle izbijanja klicinih korenĉića. Ono je zaštićeno klicinim listićem

koji ima oblik klice. Kada se stabaoce pojavi na površini zemlje, klicin listić se otvori i iz njega izbije prvi pravi list.

Tada nastupa nicanje. Pri porastu ka površini zemljišta klicino stabaoce stvara kolenca, iz kojih će se kasnije razviti

sekunarni korenovi.

Primarni korenčići Nicanje pšenice

12


Duţina perioda od setve do nicanja u zavisnosti je od temperature, vlaţnosti zemljišta i dubini setve. Da bi

klijanca probio debljinu zemljišta od 1 cm, potrebna mu je suma temperatura od 10 do 120C. Duţina perioda od

setve do nicanja izraţava se sumom srednjih dnevnih tempratura a moţe se izraĉunati po sledećoj formuli:

20n1050t 0

- gde je Σt0=suma srednjih dnevnih temperatura, n= dubina setve, 50= suma srednje dnevnih temperatura

do poĉetka klijanja, 10= suma srednjih dnevnih temperatura za 1 cm sloja zemljišta kroz koji prolazi klijanac, 20=

suma srednjih dnevnih temperatura potrebnih da klijanac izraste 2-3 cm nad zemljom. Na osnovu toga, moţe se

odrediti broj dana od setve do nicanja, ako se zna da za klijanje temperaturna suma treba da bude 50-600C,a za svaki

centimetar sloja zemljišta (koji klijanac treba da proĊe do površine) suma srednjih dnevnih temperatura treba da

iznosi 10-220C. za to izraĉunavanje, koristi se sledeća formula:

t

20n1050X

-gde je t = srednje dnevna temperatura, a ostale veliĉine objašnjene su u prethodnoj formuli. Navest ćemo jedan

primer. Ako je dubina setve iznosila 4 cm (n), a srednja devna temperatura (t) iznosila je 90C, tada će broj dana od

setve i nicanja iznositi:

dana2.129

2041050X

Sa kasnijom setvom se vreme od setve do nicanja produţava, ali ukupna suma aktivnih srednjih dnevnih

temperatura skoro ostaje ista. U svim ostalim uslovima suma aktivnih temperatura za period setva-nicanje iznosi u

proseku oko 1200C.

Ukorenjavanje nije drugo do porast i razviće ţila i ţilica korenovog sistema. Korenovi pšenice u prvo

vreme rastu brţe od nadzemnog dela, naroĉito pri optimalnoj vlaţnosti zemljišta, koji se moţe postići

navodnjavanjem.

U fazi nicanja formira se primarni koren koji, iskljuĉivo u poĉetku, snabdeva mladu biljku vodom i

hranom. U daljem razvoju biljke poĉinje razvoj sekundarnog korena iz ĉvora bokorenja, koji formira u fazi tri

stalna lista. Primarni koreni rastu više u dubinu i ostaju do kraja ţivota biljke. Sekundarndi korenovi se nazivaju još

stabljikini korenovi a razvijaju se iz ĉvora bokorenja. Produktivnost biljke je veća što je jaĉe razvije korenov sistem.

Najveći deo korenovog sistema pšenice formira se u oraniĉnom sloju. Koliĉina korenja u dubljim

slojevima zavisi od naĉina obrade i Ċubrenja, te stanja vlage u zemljištu. Isto tako, znaĉajan uticaj imaju aeracija i

temperatura zemljišta.

Shema ukorenjavanja pšenice

Bokorenje (busanje) predstavlja poseban naĉin podzemnog grananja stabla i stvaranja izdanaka koji

obrazuju biljke pšnice iz ĉvora bokorenja ili ĉvora busanja. On se razvija ispod površine zemlje, i to na jednom

kolenu koji je najbliţi do površine zemlje, mada se moţe stvoriti i više ĉvorova. Ĉvor bokorenja se formira posle

pojave prvog lista, a u fazi 3 lista je već potpuno formiran. U ĉvoru bokorenja smešteni su svi delovi buduće

biljke. Pri optimalnoj vlaţnosti i temperaturi od 15 do170 C bokorenje nastupa 14 - 15 dana nakon nicanja. Pri

niţim temperaturama, bokorenje se usporava, a ako temperatura padne ispod 60C, bokorenje i ukorenjevanje

13


prestaje. Isto tako, ono se prekida kada temperatura preĊe 200C. Ĉesto svi izdanci koje se obrazuju u procesu

bokorenja ne daju stabla s klasovima, te stoga razlikujemo opšte ili ukupno bokorenje a to je ukupni broj izdanaka

po jednoj biljci, i produktivno bokorenje koje je broj izdanaka po jednoj biljci koji imaju klas. Broj izdanaka po

jednoj biljci moţe biti veoma velik, ali broj produktivnih stabala iznosti 2-3, što zavisi od sorte i uslova bokorenja, a

naroĉito od dubine setve i gustine biljaka.

Bokor pšenice

Vlatanje ili porast u stabljiku (kolenĉenje). Stablo se sa kratkim ĉlancima (internodijima) formira još u

periodu bokorenja. Ĉlanci su tada vrlo mali a njihova duţina ne prelazi preĉnik stabljike. Pri završetku bokorenja,

ĉlanci poĉinju da se izduţuju, pa se stablo pojavljuje na površini zemljišta. Od tada biljka prelazi u novu fazu

razvoja - vlatanje.

Poĉetak vlatanja treba smatrati onda, kada se unutar lisnog rukavca glavne stabljike moţe napipati stabljikino kolence (nodi). Stablo pšenice obiĉno ima pet ĉlanaka. Duţina prvog ĉlanka je neznatna a iznosi 3-4

cm. MeĊutim, pri povoljnoj vlaţnosti, povećanoj temperaturi duţina prvog ĉlanka moţe iznositi i 10 cm. Svaki

sledeći ĉlanak je duţi od donjeg a kraći od gornjeg. Po duţini je pribliţno ravan aritmetiĉkoj sredini susednih

ĉlanaka. Stablo pšenice se izduţuje i posle klasanja, što se uglavnom odnosi na izduţivanje poslednjeg ĉlanka.

Duţina tog ĉlanka je najveća i iznosi oko 30% a kadkad i više od celokupne duţine stabljike. Jako izduţivanje

prvog i drugog ĉlanka je nepovoljno jer upozorava na mogućnost poleganja pšenice. U periodu vlatanja nadzemni

deo jako uvećava svoju masu, a naroĉito se povećava lisna za pet i više puta u odnosu na površinu u punom

bokorenju. Istodobno se narušava odnos izmeĊu površine korenja u korist površine lista. Dok u periodu bokorenja

odnos površine lista prema aktivno upijajućoj površini korena iznosi 1 :75 , u vlatanju iznosi 1 : 35 , pa se faza

vlatanja smatra kritiĉnom fazom na nedostatak vlage (Jevtić, 1992). Faza vlatanja kod ranih sorti traje 19 - 45 dana,

a kod kasnih 20-45 dana, u zavisnosti od vremena setve i vremenskih uslova u toku vegetacije. Duţina ovog perioda

znatno utiĉe i na stvaranje elemenata prinosa, jer u ovoj fazi protiĉu IV, V, VI i VII etapa organogeneze, koje su

presudne za broja klasaka, cvetova i njihovu fertilnost. Za normalan prolaz ove faze potrebni su optimalna vlaţnost,

optimalna mineralna ishrana i temperatura najmanje od 150 C. Ovoj fenološkoj fazi prethode unutrašnje promene

vezane za formiranje generativnih organa, a to su stadijum jarovizacije i svetlosni stadiju. Stadijumi jarovizacije

ozime pšenice prolaze na temperaturama od 0 do 100C, a svetlosni stadijum pri uslovima od 14 i više ĉasova

osvetljenosti u toku dana. Na taj se naĉin omogućava pšenici da preĊe iz vegetativne u generativnu fazu razvoja.

Klasanje je fenofaza u kojoj klas izlazi iz lisnog rukavca. MeĊutim, formiranje klasa poĉinje vrlo rano, u

poĉetku bokorenja. Kod ozimih sorti pšenice, formiranje elemenata klasa (vreteno klasa, klasići a na klasićima

cvetovi) poĉenje rano u proleće kada se završi stadijum jarovizacije. Tada su veoma vaţni uslovi spoljašnje sredine,

jer od ovih zavisi veliĉina klasa, broj klasića u broj cvetova u klasićima. U klasu se mogu formirati 22-44 klasića

(VI etapa organogeneze), od kojih samo 14-18 mogu biti razvijena ako u to vreme uslovi sredine ne budu potpuno

povoljni. TakoĊe se u klasićima moţe formirati 4-5, pa ĉak i 7 cvetova (V etapa organogeneze), ali će ostati

razvijena samo 1-3, a kadkad i manje. Na nedovoljno plodnim zemljištima, klas ne dostiţe normalnu veliĉinu, sa

manjim brojem njegovih elemenata.

Višak azota uvećava veliĉinu klasa i broj cvetova, mada se produţava formiranje klasa. Dovoljna koliĉina

fosfora ubrzava navedeni proces, obezbeĊuje bolje formiranje prašnika i plodnika što znaĉi da smanjuje sterilnost na

najmanju moguću meru. Nasuprot tome, nedostatak fosfora u to vreme ( naroĉito u VI, VII, VIII i IX etapi

organogeneze) dovodi do sterilnosti.

14


Cvetanje nastupa odmah posle klasanja, a manifestuje se rasprskavanjem pojedinih prašnih kesica i

oprašivanjem posle ĉega prašnici izlaze izvan cveta. Ovakav naĉin cvetanja obezbeĊuje samooplodnju, stoga je

pšenica samooplodna biljka. Pšenici u doba cvetanja najviše odgovara umereno toplo vreme i umerena vlaţnost,

kada su noćne temperature od 110C, a dnevne do 25

0C, a najviše 30

0C. Pšenica njintenzivnije cveta od 9-14 ĉasova.

Cvetanje poĉinje od sredine klasa. U jednom klasu cvetanje traje 3-5 dana, a u celom polju 6-7 dana.

Cvetanje pšenice

Oplodnja, formiranje, nalivanje i sazrevanje zrna. U povoljnim uslovima oprašivanja (6-12

ĉasova) dolazi do oplodnje, a odmah zatim poĉinje razvoj klice, endosperma i omotaĉa i kao rezultat toga obrazuje

se zrno. S procesom formiranja klice, endosperma i omotaĉa ide i nakupljanje suvih materija kao što su jedinjenja

pepela, ugljenih hidrata, proteina, masti i ostalog. Ugljeni hidrati su predstavljeni pre svega u formi skroba.

Formiranje zrna protiĉe od oplodnje do mleĉnogg stanja. Na kraju etape, zrno dostiţe konaĉnu duţinu,

ali je još neispunjeno. Zrno je još zeleno i sadrţi od 65 do 80% vode. Duţina ove faze traje 20 dana.

Etape zrenja zrna pšenice

Nalivanje zrna poĉinje poĉetkom mleĉnost stanja do poĉetka voštane zrelosti. U vreme nalivanja

intenzivno se povećava teţina suve materije zrna. Na kraju faze zrno dostiţe svoju maksimalnu masu. Zrno se

razvija u širinu i debljinu te potpuno gubi zelenu boju. Ova etapa se završava kada sadrţaj vode u zrnu padne na

40%. U procesu nalivanja, zrno prolazi kroz dva stanja– mleĉno i testasto stanje. U mleĉnom stanju zrno postiţe

svoju potpunu duţinu, po boji je zeleno, konzistencija sadrţaja zrna je ţitko mleĉna, a klica postaje primetna. Biljke

u to vreme imaju svoju zelenu boju, ali poĉinju da ţute i odumiru donji listovi. U stanju testa, zrno je puno,

sjajno, s leĊne strane ţućkasto a konzistencija endosperma testasta ili sirasta. Pri pritisku, sadrţaj semena izlazi iz

omotaĉa. Zelena boja je saĉuvana po brazdici i u zoni klice. Biljke u to vreme postaju sve ţuće, mada zelenu boju

saĉuvaju još vršni listovi kao i ĉlanci stablo i pleve. Duţina nalivanja zrna traje 16-22dana.

Faza voštane zrelosti traje 6-8 dana a ponekad i više. Ova faza se deli na tri perioda: poĉetak, sredinu i

kraj. Poĉetak voštane zrelosti se odlikuje gubljenjem zelene boje zrna, zrno se lako reţe noktom a pri pritisku se

ne istiskuje sadrţaj iz omotaĉa. Sredina voštane zrelosti ima sledeća obeleţja: endosperm je beo, brašnast ili

staklast ali se još moţe rezati noktom.Vlaţnost zrna je 35-25%. Kraj voštane zrelosti je stanje blisko punoj zrelosti,

ali se i razlikuje od nje. Biljke na kraju voštane zrelosti postaju ţute, listovi odumiru, zrno se ne reţe noktom ali

ostaje trag nokta. Veliĉina i boja zrna su sliĉni zrnu u punoj zrelosti. Vlaţnost zrna je 21-24%. Duţina voštane

zrelosti je vrlo podloţna kolebanjima, pa se u sušnim i toplim uslovima ona moţe skratiti na 3-4 dana, dok se u

vlaţnim uslovima i vlaţnim rejonima moţe produţiti na 20 i više dana. Prirast suve materije se u ovoj fazi prekida i

to onda kada vlaga zrna dostigne vrednost 40-36%.

Puna zrelost se deli na dva perioda, a to su poĉetak pune zrelosti i puna zrelost. Zrno u poĉetku pune

zrelosti sadrţi 20-13% vode, tvrdo je. Puna zrelost nastupa pri vlazi od 17-16%, koja moţe da se smanji na 15-14%,

pa ĉak do 11% u zavisnosti od vremenskih uslova.

15


Pored navedenih faza zrenja zrna pšenice, postoji i fiziološka zrelost. To je stanje zrelosti pšenice, kada

zrno ima sposobnost normalne reprodukcije. Fiziološka zrelost zavisno od tipa i sorte pšenice, nastupa od mleĉnog

stanja do pune zrelosti.

Etape organogeneze generativnih organa pšenice

Svaka etapa organogeneze se odlikuje odreĊenom morfologijom generativnih organa, kao kompleksom

koji uslovljavaju rast i razviće organa u toj etapi.

Poĉetne etape organogeneze su (I,II i III) vezane za prve stadijume razvića, odnosno za stadijume

jarovizacije i svetlosni stadijum. Do završetka stadiuma jarovizacije, pšenica formira samo vegetatvinu masu. U tom

stadijum prolaze fenofaze klijanja, nicanja, ukorenjavanja i bokorenja. U svetlosnom stadijumu nastupa generativna

faza koja se odlikuje diferenciranjem konusa rasta na segmente (zaĉeci ĉlanaka klasa). Dalji razvoj i formiranje

klasića nastupa tek po prelazu svetlosnog stadijuma.

Postoji 12 etapa organogeneze (Kuperman, 1982). Karakteristike pojedinih faza, prikazani su u sledećoj

tabeli.

Etape organogeneze kod pšenice

Etape organogeneze Opis etapa organogeneze

I etapa Nediferencirani konus rasta

II etapa Ubrzano diferenciranje zaĉetaka kolenaca stabljike i ĉlanaka,

te zaĉetaka lisnih rukavaca

III etapa Izduţivanje konusa rasta. To je već generativna faza.

IV etapa Formiranja zeĉetaka klasića u klasu.

Vetapa Poĉetka formiranja elemenata klasića i cvetova

VI etapa Formiranje prašnika i tuĉka

VII etapa Izduţivanje ĉlanaka vretena klasa i porast osja.

VIII etapa Klasanje

IX etapa Cvetanje

X etapa Oplodnja i formiranje zigota

XI etapa Formiranje klice i endosperma

XII etapa Sazrevanje

Еetape organogeneze kod pšenice Konus rasta klasa pšemice

u IV etapi organogeneze

16


Pojedine etape su vezane za prolaz kroz odreĊene fenofaze, posebno IV i V etapa, koje se poklapaju sa

fenološkom fazom vlatanja.

Uslovi uspevanja Pšenica se gaji u vrlo razliĉitim klimatskim uslovima, zahvaljujući biološkim osobinama i sposobnostima

prilagoĊavanja. Ona se uglavnom gaji u rejonima umerene temperature pod semihumidnim i semiaridnim uslovima.

Najvaţniji klimatski rejoni pšenice su Evropa (podruĉje Mediterana, Panonska nizija i dunavski bazen), juţni delovi

bivšeg SSSR-a, severozapadna Indija, istoĉno-centralni deo Kine, pojedinaĉni delovi Severne Amerike (prerijski

rejon), Argentina (pampasi) i jugoistoĉna Australija.

Potrebe pšenice prema vodi

Najveći prinos i kvalitet pšenice postiţe se u rejonima sa ukupnim godišnjim koliĉinama padavina od 650

do 750 mm, pod uslovom da su padavine u toku godine relativno dobro rasporeĊene. Na našem podruĉju koliĉina

godišnjih padavina se nalazi u okviru ovih granica, ali je njihov raspored nepovoljniji. MeĊutim, nizom

agrotehniĉkih mera (pravilnom dubinom oranja, presetvenom pripremom) moguće je obezbediti bolju snabdevenost

biljaka pšenice vlagom, kao i racionalnije korištenje vode u toku vegetacije, te predsetvenim navodnjavanjem ili

nakon setve, zatim neposredno pred vlatanje i u fazi nalivanja zrna. Moţe se smatrati da je obezbeĊenost biljaka

vlagom uglavnom dovoljna ako je ceo horizont kroz koji prodire korenov sistem dovoljno prokvašen (1.5-2.5 m

dubine).

U toku svog razvoja, pšenica zahteva odreĊenu koliĉinu vode u zemljištu. Klijanje se prekida kada sadrţaj

vode u zemljištu padne ispod 30% od punog vodnog kapaciteta. Ako je nedostatak vlage u zemljištu na kraju

bokorenja, kada se završava formiranje klasaka, to će se odraziti na smanjenje duţine klasa i broja klasića u klasu.

Nedostatak vlage u fazi vlatanja je kritiĉna ne samo usled znatnije potrošnje vode od strane biljaka pšenice, što se

moţe smatrati apsolutnim ili stvarnim nedostatkom, već zbog toga što se u ovoj fazi remeti odnos izmeĊu lisne

površine i aktivno upijajuće površine korena (Jevtić, 1992). Naime, usled brzog razvoja lisne površine u fazi

vlatanja, odnos površine lista i prema aktivnoj površini korena se smanjuje, pa je to jedan od razloga što je faza

vlatanja, kritiĉna u pogledu potreba pšenice za vodom. (Jevtić, 1992).

Nedostatak vlage u zemljištu u vreme klasanja i cvetanja još više uvećava broj neplodnih klasića, ponekad

neplodnost moţe iznositi i 100%.

Prema tome, kritiĉni period pšenice za vlagom su:

a) period setve i nicanja,

b) period vlatanja,

c) period klasanja i nalivanja zrna.

U globalu reĉeno, optimalna vlaţnost zemljišta za pšenicu koleba se u proseku oko 80-85% od poljskog

vodnog kapacitet u fazi klasanja, 65-70% u fazi bokorenja, 65-70% u fazi nalivanja zrna, ako je relativna vlaga

vazduha povoljna.

Odnos pšenice prema temperaturi Visokim temperaturama u vegetaciji pšenice smatraju se vrednosti u granicama od 25 do

300C.Temperature iznad 30

0C se smatraju visokim. Visoke i veoma visoke temperature vazduha su štetne za

pšenicu. Veoma visoka temperatura iznad 400C u prisustvu suvih vetrova narušava kod biljaka fotosintezu, usporava

im rast, a moţe izazvati uginuće biljaka. S obzirom da su visoke temperature vezane uz vrlo nisku relativnu vlaţnost

vazduha, koji ima isto tako negativan uticaj na oplodnju. Ako su visoke temperture u fazi formiranja i nalivanja

zrna, dovodi do slabe ispunjenosti zrna, njegove šturosti i prevremenog sazrevanja. To se tada naziva prisilna

zrioba.

Kada se govori o dejstvu niskih temperatura na biljku pšenice, uvek se misli na temperturu vazduha

iznad površine zemljišta. Sve današnje sorte pšenice imaju izvesnu zadovoljavajući otpornost na niske temperature.

MeĊutim, postoji veća opasnost ugibanja biljaka pšenice usled golomrazice, odnosno kada zemljište ili usev nije

pokriven sneţnim pokrivaĉem. Golomrazica izvlaĉi iz zemljište mlade biljĉice pšenice, prekida kontakt korenĉića

zemljišta, biljka izmrzne i ugiba. Ako je usev pokriven sneţnim pokrivaĉem ta opasnost ne postoji jer temperature

ispod sneţnog pokrivaĉa mogu da budu 10-150C veće nego temperature iznad njega. Postoje sluĉajevi ugibanja

ozime pšenice, ĉak veoma otpornih sorti pa ĉak pri manjim mrazevima. Stoga, za uspešno prezimljavanje pšenice,

treba obezbediti pravovremenu setvu i odgovarajuća mineralnu ishranu, koje će im omogućiti nesmetano kalenje i

takav razvoj da u stadijumu jarovizacije proĊu zimu.

17


Otpornost prema mrazu i kaljenja biljaka poĉinje još u jesen, kada se u noćnim ĉasovima postepeno

sniţava temperatura vazduha. Proces kaljenja u tom periodu odlikuje se znatnim povećanjem sadrţaja šećera u

listovima a naroĉito u ĉvoru bokorenja ozime pšenice. Kod ozime pšenice nakupljaju se pre svega disaharidi

(saharoza) i monosaharidi (glukoza). Mehanizam ove pojave sastoji se u tome, da se u toku dana kada su

temperature vazduha pozitivne vrši fotosinteza, a u noćnim uslovima kada je temperatura znatno niţa, usporava se

disanje i rast, što dovodi do nakupljanja šećera. Nakupljeni šećer znatno sniţava taĉku mrţnjenja. Osim toga, u

procesu kalenja, protiĉe hidroliza disaharida, što omogućava povećanje osmotskog pritiska ćelije a u vezi s tim i

otpornost prema mrazevima. Posle nakupljanja rezervnih materija pri prelazu na tamperature ispod 00C, koja

odreĊuje stepen prve faze kalenja, pšenica lako izdrţava temperaturu od -10 do -120C.

Druga faza kalenja poĉinje pri temperaturama od -2 do -70C. U ovoj fazi kalenja, dolazi do

obezvodnjavanja ćelija u listovima i ĉvoru bokorenja uz povećanje suve materije. Tada se i otpornost prema mrazu

povećava. Neke sorte pšenice mogu tada da podnesu temperature od -15 do -200C.

Odnos pšenice prema zemljištu

Pšenici najviše odgovaraju plodna, duboka i umereno vlaţna zemljišta, blage reakcije (ĉernozem, livadske

crnice, plodnije gajnjaĉe,crvenice, kreĉne smonice i aluvijumi bez domašaja vode). Na ostalim (anormalnim)

zemljištima se uz mere popravke, unošenja odgovarajućih vrsta i koliĉina Ċubriva,moguće je dobiti visoke prinose,

izuzev peskovitih i skeletoidnih zemljišta.

Odnos pšenice prema mineralnoj ishrani

Već u prvim danima ţivota biljke pšenice poĉinju da usvajaju hranljive materije iz zemljišta. Veliki je broj

hranjljivih elemenata koje biljke uzimaju korenovim sistemom iz zemljišta. Ustanovljeno je da ih ima oko 15, a to

su najvećim delom silicijum, azot, kalijum, fosfor, kalcijum i magnezijum, a za normalan rast i razviće potrebni su

još gvoţĊe i sumpor, a neophodni su i mikroelementi (Zn, Ni, Mn, B, Cu, Co i dr).

Pravilna ishrana azotom vaţna je u toku celog ţivota biljke. Ona je naroĉito znaĉajna u formiranju

klasa i diferencijaciji klasića u klasu odnosno, u fazi bokorenja i vlatanju, tj., u III, IV i V etapi organogeneze.

Pored toga, ishrana azotom je vaţna u fazi klasanja i nalivanja zrna. Ako je u svim ovim fazama obezbeĊena

dovoljna koliĉina azota uz pravilan odnos sa ostalim hranjivim elementima, onda su obezbeĊene osnovne

komponente prinosa (broj klasova, broj zrna u klasu i masa 1000 zrna). Ako nema dovoljno azota, list pšenice ţuti,

zatim propada, stabljike su tanke, bokorenje slabo, list je uzak. Ni prevelika koliĉina azota nije dobra, jer utiĉe na

produţenje vegetacije, a osim toga produţava internodije (posebno prvi i drugi) te dolazi do poleganja pšenice.

Fosfor ima takoĊe veliki znaĉaj na prinos pšenice. On utiĉe na razvoj korenovog sistema i bokorenje, na

aktivnije usvajanje azota, skraćivanje vegetacije, povećanje otpornosti prema niskim temperaturama i nepovoljnim

uslovima u doba nalivanja i sazrevanja zrna. Najveće potrebe za fosforom su u toku prvih 4 do 5 nedelja, zatim u

vreme formiranja prašnika i tuĉka (do VI etape organogeneze). Kasnije, intenzitet potreba se stalno smanjuje i pri

kraju vegetacije se svodi na minimalne vrednosti.

Usled nedostatka fosfora, biljke pšenice imaju slabe stabljike, zakasnelo bokorenje, sitne klasove i

karakteristiĉno sitno, plavkasto-zeleno lišće sa crvenkastim taĉkama koje se javljaju i na stabljici.

Premda pšenica prinosom iznosi dosta kalijuma, njegov znaĉaj u ishrani je u poreĊenju sa azotom i

fosforom, nešto manji. Nedostatak kalijuma zadrţava porast biljaka, osetljivije su na klimatske ekstreme, smanjuje

kvalitet zrna. Tempo usvajanja kalijuma je sliĉan kao kod azota, dakle do kraja razvića ali uglavnom do faze

cvatnje.

Kalcijum je neophodan element u toku celog ţivota biljke. Nedostatak kalcijuma utiĉe na nedovoljnu

razvijenost korenovog sistema. MeĊutim, nedostatak kalcijuma je izuzetna pojava, a uloga mu je posredna jer utiĉe

na reakciju zemljišnog rastvora, a preko ovog na mikrobiološku aktivnost zemljišta.

U pogledu pH sredine, najveći prinos pšenice se dobije pri neutralnoj reakciji zemljišta (pH=7.0), mada je

ona tolerantna na izvesna manja odstupanja od te pH vrednosti.

Za normalan rast i razvoj pšenice, potrebno je u hranljivoj sredini obezbediti pristupaĉnost gvoţĊa,

mangana i sumpora, koji se u zemljištu nalaze u nedovoljnim koliĉinama, iako je nedostatak ostalih

mikroelemenat reĊa pojava.

Tehnologija proizvodnje pšenice

U prethodnim izlaganjima, date su biološke osobine biljke pšenice, koje pored ostalog, ĉine osnovu za

pravilnu, savremenu intenzivnu tehnologiju proizvodnje. U poglavlju o agrotehnici proizvodnje ćemo na osnovu

dosadašnjih nauĉnih saznanja o biologiji pšenice, i tehniĉkih i drugih mogućnosti, dati principe agrotehnike ovog

useva, kako bi u svim rejonima u nas mogla posluţiti studentima i struĉnjacima kao priruĉnik.

18


Izbor sorte

Pravilan izbor sorte za odreĊeni rejon daje odgovarajuću sigurnost u proizvodnji, jer neuspesi u proizvodnji

ĉesto nastaju zbog nepravilno odabranog sortimenta, nepravilne procentualne zastupljenosti sorti, kao i zbog

nepoznavanja specifiĉnosti u gajenju pojedinih sorti.

Kod nas se u proizvodnji nalaze uglavnom visokorodne domaće sorte. One se u pogledu ozimosti mogu

svrstati u tri grupe: slabe, srednje i dobre ozimosti. Naše sorte imaju uglavnom zadovoljavajuću otpornost na zimu

i mrazeve u našim agroekološkim uslovima. Neke od njih imaju vrlo visoku otpornost na mrazeve (npr. partizanka).

Najraširenije sorte kod nas u proizvodnji su: “Partizanka”, “NS rana-2”, “Balkan”, ”Jugoslavija”,

“Zvezda”, “Žitnica”, “Duga”, “Somborka”, “Lasta”, “Evropa”, “Jelica”, “Rodna”, “Jednota”, “Partizanka

niska”, “Tanjugovka”, “Francuska”, “Italija”, “Pobeda”, “NS rana-5”, “Proteinka”, “Danica” itd.

Dinamiĉnost u promeni sortimenta je znatna i utoliko veća ukoliko je intenzitet proizvodnje viši, ali zato

treba istaći neke principe vaţne za izbor sorte, a to su:

1.Sorta mora odgovarati agroekološkim uslovima u kojima će dati najbolje rezultate.

2.Sorta mora odgovarati intenzitetu proizvodnje (agrotehnici).

3.Na gazdinstvu treba sejati najmanje 2 do 3 sorte sa razliĉitim biološkim i kvalitetnim osobinama.

Plodored Pravilan plodored ima znaĉajnu ulogu u proizvodnji pšenice. Nju treba obavezno gajiti u višepoljnom

plodoredu u kojem, pored pšenice, uĉestvuju i višegodišnje trave, jednogodišnje i višegodišnje leguminoze i

okopavine. Prilikom sastavljanja plodoreda, treba voditi raĉuna o pravilnom odnosu izmeĊu grupa useva, kako bi se

pšenici a i drugim usevima omogućio odgovarajući sled odnosno povoljan predusev. Da bi se to ostvarilo, potreban

je sledeći odnos grupa useva: 1/3 ţita, 1/3 industrijske i povrtne biljke i 1/3 krmnih biljaka. U intenzivnoj

proizvodnji pšenice, na plodored se gleda nešto slobodnije, stoga se ne teţi za stvaranjem krute sheme plodoreda,

ipak se mora voditi raĉuna o plodosmeni, odnosno predusevu, imajući u vidu principe koje su navedeni.

Povoljni predusevi trebaju da su razliĉite biljne vrste i da omogućavaju pravovremenu obradu zemljišta za

pšenicu. Kod nas se pšenica gaji najĉešće u dvopoljnom plodoredu sa kukuruzom, pa ne postoji mogućnost većeg

izbora plodoreda za pšenicu, premda se u izvesnom procentu kao predusev pojavljuju i drugi usevi (šećerna repa,

grašak, suncokret, soja itd). Kukuruz kao predusev za pšenicu moţe biti dobar, proseĉan i ili loš, već prema tome

da li se radi o ranom, srednje ili kasnom hibridu. Pored toga pšenica i kukuruz imaju zajedniĉke bolesti kao što je

fuzarium.

Ostali predusevi u proseku ĉine oko 22% od svih površina zasejanih pšenicom. Jednogodišnje leguminoze

(pasulj, soja i grašak) su odliĉni predusevi jer se rano uklanjaju, pa postoji dovoljno vremena za obradu i pripremu

zemljišta za setvu pšenice. Osim toga, zemljište obogaćuju azotom, a površina je ostaje relativno ĉista od korova.

Višegodišnje leguminoze kao predusev, u uslovima suvog ratarenja mogu izazvati isušivanje zemljišta, te se moţe

dovesti u pitanje nicanje pšenice. Zato je potrebno ove useve ranije razorati (sredina avgusta), i primeniti

predsetveno ili navodnjavanje posle setve ako je to moguće. Konoplja je dobar predusev, samo se ne sme kasniti sa

osnovnom obradom, već to uĉiniti odmah posle ţetve konoplje. Šećerna repa se smatra jednim od boljih preduseva,

ali se ona takoĊer mora blagovremeno izvaditi, da bi se izvršila pravovremena obrada zemljišta i setva pšenice.

Zato se preporuĉuje da se gaji rani-šećernati i srednje rani tip a nikako kasni tip šećerne repe.

U poslednje vreme se pšenica gaji u kratkotrajnoj monoprodukciji (ponovljena setva) bez većih posledica,

najĉešće dve godine, ali ne duţe. To zahteva znatnija ulaganja naroĉito u pogledu zaštite, iako su i tada prinosi

nestabilni s odreĊenim padom prinosa pšenice gajenoj u plodoredu.

Obrada zemljišta za pšenicu

Osnovnoj obradi zemljišta za pšenicu mora se posvetiti duţna paţnja. Obrada zemljišta za pšenicu se

obavlja u jesen posle skidanja preuseva. Ako je to kukuruz, ţetveni ostaci se usitnjavaju (tarupiraju), i odmah se ore

na predviĊenu dubinu. Pšenica dobro reaguje na duboku obradu, kao i na produţno delovanje duboke obrade.

Obrada ne moţe biti po odreĊenom šablonu, nego zavisi od tipa zemljišta, agroekoloških uslova i sorte. Intenzivne

sorte zahtevaju i intenzivnu agrotehniku.

U godinama sa više padavina na ĉernozemu se ore pliće, a Ċubrenje je jaĉe. Posle ranih preduseva potrebno

je izvršiti dvofaznu obradu i prvo plitko oranje ili tanjiranje na 10 - 15 cm, s ciljem ĉuvanja vlage i zaoravanja

biljnih ostataka, a drugo oranje uz primenu mineralnih Ċubriva izvodi se dublje na 20 - 30 cm, zavisno od tipa

zemljišta. Ukoliko kao predusev imamo kukuruz i sliĉne kulture, prethodno je nuţno usitniti ţetvene ostatke

19


(kukuruzovinu) i odmah orati na punu dubinu. Nakon višegodišnjih leguminoza za pšenicu su neophodna dva

oranja: prvo se izvodi plitko, a drugo do 25 cm dubine.

Predsetvena priprema zemljišta ima za cilj da se stvori rastresit površinski sloj za nesmetano klijanje

semena i nicanje, te dalji pravilan razvoj mladih biljaka. U optimalnim uslovima, ako je zemljište rastresito i

dovoljno slegnuto, manji je broj potrebnih operacija dopunske obrade, pa se moţe izvesti samo drljanje. MeĊutim

ako je oranje izvedeno znatno ranije, zemljište se sabija, pojavljuju se korovi, onda se u predsetvenoj obradi

zemljišta moraju koristiti plošni kultivatori, tanjiraĉe i setvospremaĉi. Ako je u vreme predsetvene pripreme

zemljišta suša, ona se treba obaviti u jednom potezu. Tada su najbolji agregati sastavljeni od pluga sa mrvilicom i

setvospremaĉi.

U svakom sluĉaju zemljište za setvu treba dobro pripremiti kombinujući prikljuĉna oruĊa uz što manje

gaţenje pogonskom mehanizacijom. Tek posle kvalitetne predsetvene pripreme zemljišta, moţe se poĉeti sa setvom

pšenice.

Đubrenje za pšenicu

Primena mineralnih Ċubriva za pšenicu je dosta sloţena. Pri tome treba odrediti koliĉinu hranjiva, odnos

izmeĊu najvaţnijih hranjiva, na koji naĉin i u koje vreme se rasporeĊuje hranjiva. Posebnu paţnju treba posvetiti

Ċubrenju u toku vegetacije, dakle prihranjivanju.

Koliĉina hranjiva za ishranu pšenice se mogu odrediti na osnovu iskustvenih metoda, ali je preciznije ako

se koliĉine mineralnih Ċubriva odrede se na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta, odnosno koliĉina hraniva

potrebnih za ostvarenje ţeljenog prinosa. Ako znamo da za proizvodnju 1000 kg/ha zrna i odgovarajuće koliĉine

slame je potrebno u proseku 25 kg azota, 13 kg P2O5 i 22 kg K2O, pa se ukupna koliĉina NPK Ċubriva (hraniva)

potrebnih za odreĊeni prinos dobija mnoţenjem planiranog prinosa i potrebama u hranivima. Ta koliĉina hranjiva

se koriguje mogućnošću zemljišta da bez Ċubrenja daje odeĊeni prinos, zatim naknadnim dejstvom hranjiva datim

pod predusev i, najzad koeficijentom iskorištavanja hranjiva, tako da se dobiju orentacione koliĉine mineralnih

hraniva. Odnos izmeĊu NPK hranjiva je veoma vaţan. U našim ekološkim uslovima proizvodnje koliĉina pojedinih

makroelemenata kreće se u ovom rasponu: 60 - 140 kg/ha N; 60 - 120 kg/ha P2O5 i 60 - 100 kg/ha K2O, što daje

odnos 1 : 0,6 : 0,3 - 0,6 , tako da se sva koliĉina fosfornih i kalijumovih i oko 1/2 azotnih Ċubriva primenjuju u

osnovnoj odnosno dopunskoj obradi, a ostatak azota u prihranjivanju. Za unošenje pod osnovnu i predsetvenu

obradu zemljišta, najĉešće se koriste kompleksna Ċubriva (formulacije sa naglašenim fosforom i kalijumom), a za

prihrnjivanje se koriste urea, KAN i kalcijum nitrat. U cilju balansiranja odnosa NPK pod osnovnu obradu se koristi

urea, naroĉito ako se zaoravaju ţetveni ostaci.

Prihranjivanje se zasniva na sledećem: a) potreba biljaka za intenzivnijom ishranom pojedinim

hranljivim elementima; b) izbegavanju štetnog dejstva azota u velikim koncetracijama; c) u spreĉavanju

ispiranja azota. Suvišak azota u zemljišnom rastvor moţe delovati štetno u ranim fazama rasta i razvića,

izazivajući neravnomeran razvoj pojedinih organa pšenice u smilsu jaĉeg razvoja nadzemnog dela pšenice u odnosu

na koren.

Prihranjivanje pšenice Prihranjivanje pšenice UAN – otopinom

O prihranjivanju postoje veoma raznolika gledišta, jer su razliĉite prilike i sortni sastavi. Gledišta se

razilaze u pogledu vremena i broja prihranjivanja. U Italiji smatraju da treba prihranjivati iskljuĉivo azotom i to u

toku zime do pĉetka proleća (italijanska metoda). Po francuskoj metodi, treba prihranjivati samo azotom u

odreĊenim fenološkim fazama – bokorenju, vlatanju i klasanju, a po austrijskoj varijanti francuske metode pored

azota treba dodavat fosfor u vlatanju, a kalijum u klasanju. Po ruskoj metodi, treba prihranjivati sa sva tri hranjiva

elementa (NPK) po fazama razvića i etapama organogeneze i to onim elementima koji su neophodni za odreĊenu

fazu razvoja.

20


U našim agroekološkim uslovima prihranjivanje treba obaviti odmah pri izlasku iz zime (jugoslovenska

metoda), što je biološki opravdano, zatim u poĉetku vlatanja, a ponekad je potrebno vršiti i korekciono

prihranjivanje. Pri prihranjivanju primenom traktora, odnosno rasipaĉa treba nastojati da se odabere vreme kada su

štete najmanje i koristiti sistem stalnih tragova. Na većim površinama, prihranjivanje se obavlja avionom i reĊe

helikopterom.

Setva pšenice

U vezi sa setvom potrebno je voditi raĉuna o izboru sorte, izboru i primeni semena, vremenu setve, koliĉini

semana za setvu, naĉinu i dubini setve.

Izbor sorte. – Vaţno je odabrati visokorodnu sortu koja daje stabilan prinos, pored toga, da je otporna na

poleganje, izmrzavanje, sušu i bolesti. Veliki broj visoko prinosnih sorata pšenice, meĊu kojima ima i takvih ĉiji

genetski potencijal prelazi 11 t/ha, pruţa mogućnost pravilnog izbora sorata prilagoĊenih uslovima gajenja u

pojedinim uţim agrekološkim podruĉjima. Sve priznate sorte ne nalaze se u proizvodnji, s’obzirom da stalno dolaze

nove, bolje, a neke koje su priznate nikad se nisu ni širile u proizvodnji. Da bi se od odreĊene sorte dobili

maksimalni efekti proizvoĊaĉi moraju znati sve njene karakteristike (potencijal rodnosti, otpornost na niske

temperature, poleganje i bolesti, kvalitet brašna i hleba, zahtevi sorte u pogledu gustine setve, koliĉine potrebnih

hraniva itd). Na gazdinstvima osim toga, treba odabrati nekoliko sorti koje se razlikuju po vremenu setve i

sazrevanjai to zbog organizacijsko-tehniĉkih razloga jer to gazdinstvu osigurava stabilniji ukupan prinos.

Izbor i priprema semena za setvu. – Seme mora biti sortno ĉisto i poznate reprodukcije, bez bioloških

i mehaniĉkih primesa, ujednaĉene krupnoće i mase. Bolje je krupnije seme jer ima bolju klijavost i energiju klijanja.

Ono treba da potiĉe od reprodukcije što bliţe eliti premda se kod nas koristi seme prve ili najdalje druge

reprodukcije. Seme mora biti dezinfikovane protiv biljnih bolesti prašivima na bazi ţive. Zakonom su propisani

standardi kvaliteta semena koji se moraju ispoštovati. Po tim standardima, najmanja ĉistoća kod prve klase treba da

iznosi 98%, a 95% kod druge klase. Ţivih primesa ne sme biti više od 0.5%, a najmanja klijavost za prvu klasu 95%

a za drugu klasu 90%. Sadrţaj vlage treba da iznosi najviše 15%.

Vreme setve treba podesiti tako da biljke uĊu u zimu u odreĊenoj kondiciji, odreĊenoj etapi

organogeneze, koja je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. Biljke treba da uĊu u zimu dovoljno

prekaljene i u stadijumu jarovizacije, odnosno u I i II etapi organogeneze. Fenološka faza tako razvijenih biljaka je

bokorenje. Ako se pšenica suviše rano poseje, tada one u zimu uĊu svetlosnom stadijumu zbog ĉega gubi otpornost

na mraz. Kako nije dobro da se pšenica poseje rano zbog navedenih razloga, tako i kasna setva nije dobra, jer

nedovoljno razvijene biljke propadaju zbog zime, a u proleće preţivele biljke brţe prolaze stadijume razvića i etape

organogeneze, usled ĉega ne uspevaju formirati u potrebnoj meri elemente produkcije.

Prilikom utvrĊivanja optimalnog roka setve, u obzir se uzimaju vremenske prilike, tip zemljišta i njegova

vlaţnost, kvalitet osnovne i predsetvene obrade, preusev i drugi parametri. Na lakšim i siromašnijim zemljištima

setvu treba vršiti ranije nego na strukturnim i dovoljno vlaţnim zemljištima. Ako se predviĊa napad nekog štetnika

(bauljar, hesenska mušica) ili bolesti (fuzarium) setvu treba pomeriti nekoliko dana kasnije od predviĊenog

optimalnog roka.

Na osnovu brojnih ogleda sa velikim brojem sorata mogu se definisati sledeći rokovi setve pšenice za

umereno-kontinentalno podruĉje naše zemlje:

I rok setve ……………. 01. - 10. oktobra

II rok setve……………. 11. - 20. oktobra

III rok setve ………….. 21. - 31. oktobra

IV rok setve ………….. 01. - 10. novembra

V rok setve …………… 11. - 20. novembra

U vremenu setve od 20.IX do 01.X u agroekološkim uslovima Lijevĉe polja postignuti su izvanredni

rezultati sa sortama Jugoslavija, Skopljanka i Bosanka (Todorović, 1980 i 1985).

Rok setve umnogome je uslovljen i predusevom. U velikom broju sluĉajeva, kada je predusev kasno skinut

sa table (kasni hibrid kukuruza), na “nedozrelom” oranju obavlja se setva po sistemu “ori-pripremaj-sej” kako bi

zadovoljili optimalne rokove.

Koliĉina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova, a zavisi od otpornosti sorte prema

poleganju, intenziteta bokorenja, naĉina setve, razmaka izmeĊu redova, vremena setve i kvaliteta predsetvene

pripreme u vreme setve.

Za setvu visokorodnih sorti, otpornih prema poleganju a koje se slabije bokore, upotrebljava se veća

koliĉina semena. Isto to vaţi za sorte koje su manje otporne na poleganje semena.

Za njih treba obezbediti 600-700 klasova /m2, što se postiţe setvom sa 600-700 klijavih zrna/m

2. Sorte

koje su srednje otporne prema poleganju seju se sa 500 klijavih zrna/m2 .

21


Ako se meĊuredni razmak pšenice smanjuje, odnosno smanjuje vegetacioni prostor jedne biljke,, koliĉina

semena se povećava i obratno. Pri kasnijoj setvi od optimalnih rokova, koliĉina semena se povećava za 0.5% za

svaki dan zakašnjenja. TakoĊer, ako je predsetvena priprema zemljišta bila loša, koliĉina semena se povećava za

10%.

Naĉinom setve i razmakom redova teţimo da rasporedimo biljke tako da imaju najbolji hranljivi

prostor, odnosno oblik vegetacionog prostora, pri ĉemu ne dolazi do konkurencije unutar vrste. Biljke tada pravilno

iskorištavaju svetlost, vodu i mineralne hranive materije. U današnjoj proizvodnji pšenice u svetu i u nas, postoji

više naĉina setve: uskoreda (6-8 cm red od reda ili 10-12 cm red od reda), u pantljike, trake, na bankovima,

kućice itd. Kod nas se primenjuje uskoredna setva , na razmak 6-8 cm, ali mnogo ne zaostaje razmak 10-12 cm red

od reda. S obzirom da se za setvu u redove na razmak 6-8 cm, zemljište treba idealno pripremiti, osim toga

potrebno je i više semena, prednost se daje uskorednoj setvi na razmak redova od 10-12 cm.

S obzirom da se sve više u tehnologiju pšenice uvodi sistem stalnih tragova (tehnološke trake), tako treba

podesiti setvu. To se postiţe zatvaranjem po dva ulagaĉa semena sa meĊusobnim razmakom od 150 cm. Razmak

izmeĊu tehnoloških traka treba da je onoliki koliki je radni zahvat rasipaĉa, odnosno prskalice, (obiĉno je to 16-

18m). Uvratine se naknadno zasejavaju i na njima po sredini treba ostaviti tehnološku traku.

Setva pšenice

Dubina setve treba da stvori povoljne uslove za brzo ujednaĉeno klijanje, nicanje, formiranje ĉvora

bokorenja na odreĊenoj dubini i njegovo ĉuvanje, normlaln razvoj korenovog sistema (naroĉito sekundarnog),

normalan tok bokorenja i uopšte razvoj biljke. Na dubinu setve utiĉe niz faktora kao što su tip i vlaţnost zemljišta,

pripreme zemljišta za setvu, vreme setve, toplotne osobine zemljišta itd. Mora se voditi raĉuna, da setva ne bude

preplitka, jer se tada ogoljava ĉvor busanja što moţe dovesti do uginuća biljke usled niskih temperatura. Ako je

preduboka, naroĉito na teškim i zbijenim zemljištima, klicino stabaoce neće imati dovoljno snage da izbije na

površinu, što moţe dovesti do iscrpljivanja biljke i konaĉno do uginuća.

Na lakim zemljištima (npr. peskušama) pšenica se seje nešto dublje, jer takvo zemljište ne predstavlja

prepreku za nicanje biljaka, dok na teţim zemljišta se traba sejati pliće. Na suvim zemljištima seje se dublje a pliće

na vlaţnim. Vreme setve takoĊe utiĉe na dubinu setve, pa ako se kasni sa setvom, treba sejati nešto dublje zbog

ĉuvanja ĉvora bokorenja ali se opet mora voditi raĉuna o fiziĉkom stanju zemljišta i njegovoj vlaţnosti.

U našim agroekološkim uslovima, pšenica se seje na dubinu 4-5 cm, dok se u nešto vlaţnijim podruĉjima i

na zbijenim zemljištima seje na dubinu 3-4 cm.

U sledećoj tabeli prikazana sortna agrotehnika nekih sorata pšenice.

Sortna agrotehnika pšenice

R.br

. Sorta

Rok setve Broj klijavih

semena/m2

Broj niklih

biljaka/m2

Orjentaciona

koliĉina N kg/ha

Broj

prihranjivanja

1. Partizanka 1-15. X 500-550 400-450 90 I (II)

2. NS rana-2 10-25. X 550-600 450-550 120 I+II

3. Balkan 1-10. X 450-500 400-450 100-120 I+II

4. Jugoslavija 1-20. X 500-550 400-450 90-120 I (II)

5. Zvezda 1-20. X 500-550 400-450 140-160 I+II

6. Ţitnica 1-20. X 550-600 450-550 120-140 I+II

7. Partizanka niska 1-20. X 500-550 450-500 120-140 I+II

8. Somborka 10-25. X 550-600 500-550 140-160 I+II

9. Duga 10-20. X 550-600 500-550 140-160 I+II

10. Lasta 1-20. X 450-550 400-500 90-120 I

11. Jednota 1-20. X 550-600 450-550 130-150 I+II

22


12. Rodna 5-25. X 500-550 450-500 100-140 I+II

13. Tanjugovka 1-20. X 500-550 450-500 130-150 I+II

14. Evropa 5-25. X 450-550 400-500 90 I

15. Francuska 5-25. X 450-550 400-500 90 I

16. Italija 5-25. X 450-550 400-500 90-120 I (II)

17. Jelica 10-25. X 500-600 450-550 130-150 I+II

18. Crvenkapa 1-20. X 550-600 500-550 130-150 I+II

19. Nova rana 10-25. X 550-600 500-550 130-150 I+II

20. Sremska 1-25. X 450-550 400-500 120-140 I (II)

21. Studena 1-20. X 550-600 450-550 120-140 I+II

22. Rana niska 10-30. X 600-650 550-600 140-160 I+II

23. Vukovarka 5-25. X 550-600 500-550 130-150 II

24. Rumenka 1-20. X 550-600 500-550 130-150 II

25. Proteinka 1-20. X 500-550 450-500 120-140 I (II)

26. Danica 5-25. X 500-550 450-500 120-140 II

27. Pobeda 1-20. X 500-550 450-500 120-140 I (II)

28. Nova jadranka 5-25. X 550-600 500-550 130-150 II

29. NS rana-5 10-30. X 500-550 450-500 130-140 I (II)

Nega useva pšenice

Nega useva pšenice se deli na jesensku, zimsku i prolećnu.

Jesenka nega pšenice se uglavnom sastoji u valjanju posle setve pod uslovom da je seme posejano u

suvo zemljište. Posle toga se moţe preći lakom branom. Ako se pojave korovi, površina se poprska odgovarajućim

herbicidima.

Zimska nega se sastoji od spreĉavanja izmrzavanja usled jakog mraza u rejonima gde padne malo

snega i sa jakim golomrazicama pri temperaturi od -150C.Mere nege u tom sluĉaju se sastoje od setve otpornih sorti,

od Ċubrenja dobro izbalansiranim NPK hranjivima i od setve u optimalnim rokovima i potrebnu dubinu.

Spreĉavanje uginuća biljaka usled suvišne vode obavlja se odvoĊenjem suvišne vode u kanale recepiente i

sistematizacijom zemljišta.Poseban problem je ugušivanje biljaka usled ledene kore koja moţe biti leţeća i viseća.

Leţeća kora se formira na površinskom delu sneţnog pokrivaĉa, a izmeĊu zemljišta i viseće kora se nalazi debeo

sloj snega. Ukoliko se temperatura ispod leda poveća, biljke zapoĉinju rast, tada troše šećer i iscrpljuju se. U tom

sluĉaju se koriste teški zvezdasti valjci da se razbije ledena kora, ĉime se omogućuje brzo zamrzavanje zemljišta, a

biljke usporavaju ţivotne aktivnosti. Leţeća kora se u nas javlja vrlo retko, a ako se ona formira ostaje duţe vreme

pa se biljke mogu ugušiti zbog nedostatka kiseonika. Ona nastaje ako se vlaţno zemljišta naglo zamrzne, pa se na

površinskom sloju zemljišta stvori ledene kora koja spreĉava pristup kiseonika biljkama. Protiv leţeća kore se

upotrebljavaju sva sredstva koja ubrzavaju njeno topljenje (treset, zgoreli stajnjak, ugljena prašina i koliĉini od 1t/ha

ili kalcijumcijanamid u koliĉini 100-200 kg/ha.

Prolećna nega se sastoji od valjanja, drljanja, suzbijanja korova, štetnih insekata ,bolesti, navodnjavanja i

prihranjivanja.

Valjanjem se rano u proleće spreĉava ĉupanje biljaka iz zemljišta koja nastaje usled podlubljivanja

(srijeţi) površinskog sloja zemljišta pod uticajem zimskih mrazeva. Mere zaštite se sastoje od valjanja glatkim

valjcima, da se spreĉi sušenje i izumiranje ţila i ţilica kao i ĉvora busanja. Posle valjanja, usev treba prodrljati

lakom drljaĉom. Drljanjem se razbija pokorica, meša izumrlo lišće i mineralna Ċubriva sa zemljom posle

prihrnjivanja. Ova mera potiĉe na jaĉe bokorenje nizbokorenih biljaka ili useva u celini, zatim se proreĊuje suviše

bujan usev ĉime se spreĉava poleganje. Navodnjavanje pšenice se vrši u dva navrta, prvi put pred osnovnu ili

predsetvenu obradu sa 300-600 mm vode, a drugo ukoliko je potrebno, u poĉetku vlatanja sa 30-60 mm vode.

23


Razvoj korenovog sistema sa i bez navodnjavanja

Suzbijanje korova se vrši u razliĉito vreme: a) posle setve a pre nicanja protiv travnih korova

(Alopecurus pratensis, Phleum pratense, Agrostis alba) i niza širokolisnih (dikotilednoskih) korova (Matricaria

spp., Veronica arvensis i dr) gde su aktivne materije preparata - nebiron, nitrofen, linuron, trifluraline., b) pre setve

sa triallate protiv gore navedenih korova i c) posle nicanja protiv svih vrsta korova, i to u periodu od nicanja do

vlatanja, preteţno u bokorenju sa preparatima na bazi sledećih aktivnih supstanci -2.4 D., MCPA, MCPP,

metoxuron, garloprop, cambio, mustang, optica combi, dinoterbe i kao i njihovim kombinacijama, protiv Gallium

apparine, Gallium verum, Apera spica venti, Papaver rhoeas, Polygonum convolvulus i dr. Sa poĉetkom vlatanja,

prekida se primena herbicida, jer oni mogu izazvati znatna oštećenja klasa.

Suzbijanje bolesti. – Najĉešće bolesti kod pšenice su Ophiobolus graminis, Fusarium nivale, Tilletia

tritici, Erysiphae graminis, Septoria nodorum, Pythium spp., Helmithosporium sativum, Piccina graminis i dr.

Protiv bolesti koje napadaju zrno, tretiranje se vrši preparatima na bazi organski vezane ţive.

Ophiobolus graminis Fusarium sp.

Erysiphe graminis Septoria tritici

24


Puccinia graminis

To rade ustanove koje se bave i doradom semena. Protiv bolesti koje napadaju osnovu bokora, listove i

klasove koriste se preparati pod trgovaĉkim nazivom artea, folicur impact C, bavistin Fl, derosal -50, alto combi -

20, duett, bumper-25, bayleton WP-25, tilt 250 EC itd, . Protiv pepelnice koriste se preparat archer, punch, mirage

45-Ec, folicur, saporol, flamenco, sportak, duett s jednim ili dva tretiranja od 3 do 17 kg/ha.

Suzbijanje glodara vrši se mehaniĉkim i hemisjkim putem - postavljanjem zatrovanih mamaka ili

direktnim trovanjem legla sa otrovima na bazi forata, fosfora, cink-sulfida. Najvaţnij štetni glodari su poljski miš

(Apodemus agrarius) i hrĉak (Cricetus cricetus).

Apodemus agrarius (poljski miš) Cricetus cricetus (hrčak)

Suzbijanje štetnih insekta kao što su žitni bauljar (Zabrus tenebrodides), žitni balac ili žitna pijavica

(Lema melanopa), žitna stenica (Eurigaster austriaca, E. maura, E. integriceps) i ostali kao što su ţitna osa,

švedska mušica, hesenska mušica, ţitni trips, ţitni buvaĉ). Suzbijaju se insekticidima, preventivno ili u vreme

napada. Preventivno se suzbijaju rasturanjem preparata po celoj površini pojedinaĉno, mineralnim Ċubrivima ili sa

semenom unošenjem u površinski sloj zemljišta. Primena u vreme napada se vrši prskanjem napadnutog useva.

Preparati su decis EC, galation, monitor, dopterex protiv ţitne stenice, geolin, hlopirofos protiv ţitnog bauljara,

karate, lindan, pirimor, futocit, bancol protiv leme itd.

Lema menelopa Eurigaster sp. (original) Zabrus tenebroides

Suzbijanje nematoda se vrši izborom zdravog semena i pravilnim plodoredom. Najpoznatija nematoda

pšenice je Anguina tritici, koja nanosi štetu semenu.

25


Anguina tritici (oštećenje zrna i ciste nematode)

Poleganje pšenice i mere borbe protiv poleganja. – Usev pšenice poleţe usled razliĉitih uzroka.

Ovo se manifestuje tako što biljke manje ili više padnu – polegnu po zemlji. Obiĉno pšenica poleţe izmeĊu klasanja

i zrenja, reĊe ranije. Postoji dva tipa poleganja, stablovo i reĊe korensko. Korensko poleganje se susreće u

rejonima sa velikom koliĉinom padavina u fazama vlatanja i klasanja, i takoĊe ako se navodnjava sa velikim

koliĉinama vode. Kao rezultat toga,pod teretom nadzemnog dela biljke, dolazi do rastezanja, pomeranja i kidanja

korena pa biljka pada (poleţe). Stablovo poleganje se karakteriše krivljenjem donjih ĉlanaka, njaĉešće drugog, ako

rezultat preopterećenosti od obilnog vlaţenja ili od jakih vetrova. Poleganja moţe nastupiti i zbog drugih faktora

kao što je preterano Ċubrenje naroĉito azota, gljiviĉnih oboljenja itd. Mere protiv poleganja su preventivne i

direktne. U preventivne mere ulaze izbor otporne sorte na poleganje, izbor dobrog semena, dobra, pravovremena i

kvalitetna obrada i priprema zemljišta, pravovremena setva, odnos NPK Ċubriva. Od direktnih mera su tretiranje

inhibitorima rasta, drljanje i valjanje.

Ţetva pšenice

Pod pojmom ţetva pšenice ne podrazumeva se samo kosidba već i vršidba. Ona moţe biti jednofazna,

dvofazna i višefazna. Jednofazna ţetva se obavlja kombajnima. Ukoliko na gazdinstvu postoji sušara, ţetva poĉinje

kada je vlaţnost zrna 33-30% (voštana zrelost). Ukoliko nema sušare, pristupa se ţetvi pšenice u punoj zriobi, tj.

kada vlaţnost zrna pdane ispod 22-22%. Pri jednofaznoj ţetvi su gubici zrna najmanji. Jednofazna ţetva bi se u

pravilu trebala završiti za 5-8 dana ukoliko to dopuste vremenske prilike. Dvofazna ţetva se sastoji od

kosidbe pšenice na 20-30 cm visine. Takva pšenica se ostavlja da se prosuši u otkosima, zatim se vrše kombajnom.

Ovde su najmanji gubici zrna, a postoje odreĊene prednosti:

1. pšenica se kosi sa visokom vlaţnošću zrna, ĉime se saĉuva ukupni biološki prinos useva;

2. gubici su svedeni na manju meru;

3. dvofaznom ţetvom se utroši mnogo manje energije po jedinici površine, pogotovo ako se bilansu doda energija

utrošena za sušenje zrna do vlaţnosti od 15 %;

4. kvalitet zrna iz dvofazne ţetve je izuzetan - imaju tamniju boju, dobru staklavost, visoku hektolitarsku masu,

dobru meljivost i dobre pekarske osobine.

Višefazna ţetva sastoji se od niza radova, kosidbe (srpom, kosom ili kosaĉicom), formiranje snopova,

slaganje u krstine, utovar i prevoz u ekonomsko dvorište i najzad vršidba. Zbog velikog broja operacija, nastaju veći

gubici zrna (15-20 %).

Ţetva pšenice vučenim kombajnom

26


Ţetvom kao agrotehniĉkom operacijom ne moţe se povećati biološki prinos, ali se zato moţe puno

izgubiti, ako se sa ţetvom zakasni ili se ne obavi pravilno podešavanje mehanizacije.

Naši najveći proizvoĊaĉi ţetvu obavljaju jednofazno - kombajnom, a u brdsko-planinskim podruĉjima

dvofazno (samovezaĉ - vršalica ili kombajn).

U SAD i zemljama bivšeg SSSR na preko 80 % površina ţetva se obavlja dvofazno. Pšenica se prvo

pokosi kosaĉicama velikog uĉinka pri sadrţaju vlage u zrnu 35 - 25 %. Kosidba se obavlja i noću i danju. Kada

vlaga spadne ispod 25 % prelazi se na ţetvu kombajnima, pri ĉemu se zrno suši u sušarama. Pokošena pšenica

ostaje u otkosima 4 - 5 dana, naknadno se suši i vlaga pada 13 - 15 %, da bi se potom kombajnima sa pick-up

ureĊajima obavila druga faza ţetve. Prednosti dvofaznog naĉina ţetve su:

Sve su ovo dobri razlozi da i naši proizvoĊaĉi pšenice ozbiljno razmisle o prednostima dvofaznog naĉina

ţetve pšenice. MeĊutim, kombajniranje treba poĉeti kako smo već rekli, kad vlaga zrna padne ispod 20 - 22 % a

završiti pre nego što vlaga padne na 13 %. Razlog tome jeste smanjenje ukupne mase, pošto u punoj zrelosti dolazi

do ispiranja (izluţivanja), smanjenja prinosa i povećanja rastura.

Da bi se koliĉina vlaţnog zrna pšenice prevela na koliĉinu suvog, sa 13 % vlage, koristi se sledeća formula:

KvV

KS

13100

100

- Ks = koliĉina suvog zrna sa 13 % vlage,

- V = vlaga zrna pšenice izmerena u uzorku i

- Kv = koliĉina vlaţnog zrna pšenice

Ţetva pšenice samohodnim kombajnom

Po završetku ţetve poţeljno je sumirati rezultate po parcelama, predusevima, sortama, naĉinu osnovne

obrade, vremenu setve, vrstama i koliĉinama mineralnog Ċubriva, merama zaštite useva. Svrha ovakve analize je

otkrivane propusta u tehnološkom postupku, što ima veliki znaĉaj za proizvodnju u narednim godinama.

27


RAŢ (Secale cereale L.)

Sinonimi: ţito, ozimica, rţ, raţulja, raţ, hraţ, hrţ, hrţulja, roţ; Engleski: rye; Francuski: siegle; Nemaĉki: Рogen,

Кom. Ruski: рожъ, жито;

Raţ je znaĉajna kao hlebno ţito naroĉito u severnim podruĉjima bivšeg SSSR-a, severne Evrope (Poljska,

Nemaĉka, Švedska itd). Hleb od raţi je ukusan, hranljiv i dugo ostaje sveţ. Raţeni hleb se naroĉito preporuĉuje za

dijabetiĉare. Sadrţi dovoljnu koliĉinu belanĉevina i vitamina A,B, E. Odliĉna je i stoĉna hrana, bilo za zeleno, bilo u

mekinjama, brašnu ili zrnu. Slama je odliĉna za krovove, izradu šešira, asura.

U industriji se zrno koristi i za proizvodnju alkohola, skroba i sirćeta, celuloze, lignina, furfurola i hartije

dobrog kvaliteta a klica u farmaceutskoj industriji.

Kod nas se raţ manje gaji od ostalih pravih ţitarica ali se pokazala dobra setva zajedno sa pšenicom u

klimatski nepovoljnim uslovima za pšenicu (suraţica).

Secale cereale L. (naslikao F.E. Köhler, 1914)

MeĊu ţitima raţ po površinama zauzima šesto mesto u svetu, i to iza pšenice, kukuruza, pirinĉa, jeĉma i

ovsa. Primetna je tendencija daljeg smanjenja proizvodnje.

28


Proizvodnja raţi u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)


SAD 110 000 1.72 190 000

Rusija 3 900 000 1.79 7 000 000

Ukrajina 800 000 1.75 1 400 000

Belorusija 800 000 2.13 1 700 000

Kanada 80 000 1.73 130 000

MaĊarska 50 000 2.00 100 000

Poljska 1 600 000 2.63 4 200 000

Republika Ĉeška 40 000 3.70 150 000

Danska 50 000 5.50 280 000

Francuska 30 000 4.14 120 000

Nemaĉka 730 000 5.07 3 700 000

Španija 110 000 1.53 170 000

Austrija 50 000 4.00 200 000

Švedska 20 000 5.00 100 000

Turska 180 000 1.39 250 000

Ostali 590 000 1.71 1 010 100

Svet (ukupno) 9 140 000 2.26 20 700 000

Prema Jevtiću (1992), proseĉan prinos raţi na podruĉju bivše Jugoslavije iznosio je 1,923 t/ha a svetski

prosek je 1,987 t/ha, što znaĉi da se proizvodnji raţi u nas ne poklanja duţna paţnja, kako u pogledu sortimenta tako

i u pogledu agrotehnike.

Poreklo raţi Raţ se poĉela kasnije gajiti od pšenice i jeĉma. Prema nekim autorima, današnja raţ potiĉe od Secale

montanum ĉije je poreklo Jugoistoĉna Evropa (Balkan ) i od Secale anatolicum ĉije je poreklo iz Sirije, Armenije,

Turkestan i stepa Kirgizije. MeĊutim, kao najverovatniji rodonaĉelnik današnje raţi po Vavilovu je Secale cereale

var. ancestrale a postojbina joj je oblast Male Azije, jugozapadne Azije i jugistoĉnog Balkana.

Centar porekla i rasprostranjenost raţi

29


Botaniĉka klasifikacija

Raţ spada u red Poales, porodicu Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Secale. Ima manje vrsta raţi i

formi nego pšenica. Rodu Secale pripadaju tri podroda, silvestria, cuprinovii i cerealia. Ovaj rod ima 14 vrsta od

kojih su jedna korovska (Secale segetale), 12 divljih i jedna domestifikovana (Secale cereale). Sve vrste raţi imaju

7 hromosoma (2n=14). Gajena raţa ima 35 varijeteta, ali je za poljoprivrednu proizvodnju vaţan samo jedan –

Secale cereale var. vulgare.

Morfološke osobine raţi

Koren. – Pri klijanju se pojavljuju 3-4 korenĉića. Primarni korenovi prodiru u dubinu 1.5-2 m.

Stablo. – Visine je 60-200 cm, u zavisnosti od sorte i uslova uspevanja. Stablo je ispod klasa obraslo

maljama. Ponekad se javlja ljuniĉasta boja koja potiĉe od antocijana.

List. – Ĉesto je pokriven voštanom presvlakom, Liske su obiĉno široke od 05- do 2 cm, a duţina je od 14

do 18 cm.

Klas. – useci vretena klasa su maljavi. Na njima se nalazi sedeći klasić, koji ima pod dva a reĊe tri ili ĉetiri

cveta.

Plod. – Plod donose samo dva cveta u klasiće. Broj klasića kod tetraploidne raţi iznosi 30-40, a kod

diploidne manje. Pleve su kratke, uzane i zašiljene, ne pokrivaju klasić. Spoljne plevice imaju izraţen greben, sa

kratkim trnolikim resicama, koje prelaze na osnovu osja.

GraĎa raţi Rukavac raţi Klasić, zrno i cvet raţi

Pleve i plevice raţi Seme raţi

30


Biološke osobine raţi U poreĊenju sa pšenicom, raţ brţe raste, ima jaĉi korenov sistem, bolje podnosi sušu, bolje iskorištava

hranljive materije iz zemljišta, bolje podnosi niske ali ne i visoke temperature, bolje se bokori, ranostasnija je te

ranije klasa za 15-20 dana ali sazreva pre za 7-8 dana. Fiziološko sazrevanje se završava kroz 20-30 dana posle pune

zrelosti.

Raţ ima dugi stadijum jarovizacije, koja traje 8-12 dana na temperaturi 5-100C kod jarih formi a kod

ozimih jarovizacija traje 20-55 dana na temperaturi od 2 do 00C. Duţina svetlosnog stadijuma je razliĉita i

povezana je s goegrafskim poreklom. Neke sorte traţe duţinu osvetljenja 14 ĉasova u toku 10-20 dana, a neke

klasaju pri 14-ĉasovnom osvetljenju za 5-10 dana.

Bokorenje poĉinje 2-3 dana posle formiranja trećeg lista, ili 14 -15 dana posle nicanja. Bokorenje

najbolje prolazi na srednje dnevnoj temperaturi od 120C,

uz povoljnu vlaţnost.

Vlatanje poĉinje rano u proleće, 17-18 dana posle kretanja vegetacije,

pri srednjim dnevnim temperaturama od 11-120C.

Klasanje u našim uslovima poĉinje u maju. Ono traje 12-13 dana, pri

srednje dnevnoj temperaturi od 14 do 150C.

Cvetanje i oplodnja kod raţi nastupa 7-12 dana posle klasanja a pri

povoljnim uslovima kroz 20 dana. Cvetanje traje 10-15 dana. Raţ je

stranooplodna biljka, pa se oprašiivanje vrši vetrom. Tada je potrebno umereno

toplo vreme i povoljna vlaţnost vazduha. Ukoliko su vremenski uslovi

nepovoljni, mnogi cvetovi ostaju neoploĊeni, a klas ostaje delimiĉno prazan.

Cvetanje i oplodnja je najefikasnija kod temperature 10-140C. Cvetanje jednog

klasa traje 3- dana. U toku dana, najintenzivnije cvetanje je izmeĊu 7-9 i 16-17

ĉasova. Shema bokorenja raţi

Mleĉno stanje raţi nastupa kroz mesec dana posle poĉetka cvetanja.

Posle mleĉnog stanja, u periodu od 7-8 dana, nastupa voštana zrelost a puna zrelost nastupa kroz dva meseca posle

klasanja.

Za ozimu raţ je karakteristiĉan brz rasta biljaka u visinu. Pred klasanje u visini dostiţu 5 cm dnevno. Suva

masa nadzemnog dela biljke iznosi pri klasanju 32%, pri cvetanju 60%, a u voštanoj zrelosti 99.5%, od maksimalne

mase u punoj zrelosti.

Uslovi uspevanja

Raţ ima skromije zahteve prema uslovima uspevanja u odnosu na pšenicu, pa i na ostala prava ţita. U

pogledu temperatura, proizvodni optimum za nicanje raţi je 6-120C (biološki minimum je 1-2

0C), formiranje

vegetatvinih organa 12-160C (biološki minimum 4-5

0C), formiranje generativnih organa i cvetanje 16-20

0C (

biološki minimum 10-120C) i za plodonošenje i sazrevanje 16-22

0C (biološki minimum 10-12

0C). Ovakav odnos

raţi prema temperaturama, omogućava da ona raste i u toku zime. Raţ ne izmrzava na -250C, a najotpornije sorte

ĉak ni na -350C. Etape organogeneze su sliĉne kao kod pšenice.

Za ozimu raţ bitna je dovoljna obezbeĊenost zemljišta vlagom u jesen kada se ona nalazi u fazi bokorenja.

Inaĉe je ona zbog dobro razvijenog krenovog sistema otporna na sušu.

Raţ ima skromne zahteve prema zemljištu. Dobro uspeva na podzolima, peskovitim ilovaĉama, ĉak i na ĉistim

peskušama na kojima mogu uspevati samo još lupina i krompir. Ona se moţe gajiti i na kiselim zemljištima gde je

pH – 5,3. Ipak najbolja zemljišta za raţ su ĉenozemi.

Agrotehnika za raţ

Gajenje u plodoredu omogućuje stabilne prinose raţi. Premda ona ima moćan korenov sistem, pa dobro

iskorištava hranjiva iz svih tipova zemljišta, ipak su i za nju, kao i za ostala prava ţita, najbolji presdusevi kao što su

Ċubrene okopavine i leguminoze. Raţ u odnosu na ostala strna ţita bolje podnosi ponovljenu setvu, pa se ona u

nekim severnim delovima Evrope, na peskovitim zemljištima gaji u monoprodukciji. U Poljskoj, Nemaĉkoj i

uopšte u severnoj Evrop najĉešće se gaji u tropoljnom plodoredu: krompir-raţ-lupina. Raţ je vrlo dobar predusev

drugim usevima (kukuruz, šećerna repa, krompir). S obzirom da se raţ seje nešto ranije od pšenice, predusev mora

ranije napustiti proizvodnu površinu.

31


Osnovna obrada i predsetvena priprema zemljišta za raţ je sliĉna kao i za pšenicu. Raţ je zbog

osobina klice osetljiva na rastresita zemljište, koja strada u takvim zemljištima. Iz tog razloga, zemljište na koje se

seje raţ, mora bit slegnuto (prirodnim ili veštaĉkim putem) pre poĉetka setve. Ako se veštaĉki zbija zemljište, tada

treba u predsetvenoj pripremi primeniti kombinovene mrvilica, setvospremaĉe, koji donje slojeve zemljišta

ostavljaju u zbijenom stanju, a površinski sloj 4-5 cm rastresitim.

Koren raţi dobro usvaja fosfor iz teţe rastvorljivih fosfata. Na peskovitim i podzolastim zemljištima za raţ

se Ċubri stajnjakom 30-40 t/ha a na ĉernozemima 15-20 t/ha i zelenišnim Ċubrivom (sideratima). Kao proseĉna

koliĉina NPK hranjiva za naše podruĉje moţe se preporuĉiti: 80-100 kg/ha N, 60-80 kg/ha P205 i 30-40 kg/ha K20.

Bolje je, ako je to moguće, da se pri normiranju Ċubriva za planirani prinos raţi, koriste hemijske analize zemljišta.

Unošenje Ċubriva je kao kod pšenice, s tim da prihranu azotm treba obaviti što je moguće ranije.

Setva raţi Za razliku od ostalih pravih ţita seme raţi brţe gubi klijavost. Period posleţetvenog

dozrevanja traje od 25 do 30 dana. U pogledu izbora sorte, semenskih kvaliteta, priprema semena za setvu, vaţi isto

što je reĉeno za pšenicu. Što se tiĉe sortimenta domaćih sorti, najpoznatije su Zajeĉarska tetraploidna, Novosadska

ozima.

Kada je u pitanju vreme setve znaĉajno je, da se raţ pre zime mora dobro razviti, odnosno bar 75 %

biljaka treba da izbokori. Da bi se to osiguralo, setvu treba obaviti u prvoj ili drugoj dekadi septembra meseca.

Setva se vrši sejalicama u guste redove razmaka od 10 do 12 cm red od reda, u široke redove (27-30 cm),

u pantljike (koristi se za proizvodnju semena raţi) i na bankove. Najrasprostranjeniji naĉin setve je na meĊuredni

razmak 10.5 -12.5 cm. Na jako vlaţnim zemljištima, setva se vrši u bankove. Što se tiĉe dubine setve, najbolja je na

2.5 cm, premda na teškim zemljištima dubina setve iznosi 2.5-3 cm , a na srednje teškim 3,0-3.5 cm, na peskovitim

3.5-4 cm.

Koliĉina semena za setvu zavisi od niza faktora, o ĉemu je bilo reĉi kod pšenice U našim agroekološkim

prilikama, koliĉina semena treba da bude u granicama 400 - 700 klijavih zrna/m2, odnosno 120 - 200 kg/ha.

Nega useva je istovetna nezi pšenice. Ukoliko se primenjuje drljanje useva, treba ga obaviti što je

moguće ranije, pošto se raţ u proleće mnogo brţe razvija od pšenice. Drljanje pozitivno utiĉe na prinos raţi.

Suzbijanje korova se izvodi mehaniĉkim putem (plevljenjem) i hemijskim putem (herbicidima).

Zahvaljujući osobini da se brzo razvija i bokori, raţ brzo guši korove, pa je pored ostalog, i iz tog razloga raţ dobar

predusev za većinu useva, jer zemljište ostavlja relativno ĉisto od korova. Suzbijanje štetnih insekata i bolesti isto je

kao kod pšenice. Jedna od najĉešćih bolesti raţi je Claviceps purpurea.

Dopunsko oprašivanje raţi se vrši kada su nepovoljni klimatski uslovi za vreme cvetanja pa postoji

opasnost od nepotpune oplodnje, pri ĉemu se dobiju nepotpuni, nedovoljno ozrnjeni klasovi. Dopunsko oprašivanje

se vrši prevlaĉenjem zategnutog konopca preko klasova, što izaziva prosipanje polena i oplodnju cvetova.

Ţetva se obavlja na kraju voštane zrelosti.

Claviceps purpurea (bolest raţi) Višefazna ţetva raţi

32


Jeĉam (Hordeum vulgare L., sin. Hordeum sativum L.)

Sinonimi: ječmik, ečmik, arpa, belo ţito; Engleski: barley; Francuski: l’ orge; Nemaĉki: Gerste; Ruski: ячмень

Znaĉaj jeĉma proizlazi iz njegove raznovrsne upotrebe. Jeĉam sluţi kao ljudska hrana na severu i u

planinskim rejonima. Hleb od jeĉma je lošeg kvaliteta jer je sladunjavog ukusa, lošeg mirisa, brzo se suši, ne

narasta, puca, nema šupljika, teško je svarljiv i nadima stomak. Zato se retko koristi za spravljanje hleba, ali se dosta

troši u oljuštenom obliku kao kaša i geršla. Najveći znaĉaj mu je u proizvodnji slada za pivo, viski, votku itd. Pored

toga, sladni sirup se koristi u pekarstvu, poslastiĉarstvu, tekstilnoj i farmaceutskoj industriji, u proizvodnji sladnog

mleka, alkohola, sirćetne kiseline, kvasca. Od oljuštenog zrna jeĉma, proizvodi se griz, jeĉmene pahuljice i surogat

kafe (divka). Za ishranu stoke koristi se još kao koncentrovana ili kabasta stoĉna hrana (zelena biljka), u silaţi i

kao suvi ili vlaţni pivarski trop. Gaji se u vrlo razliĉitim ekološkim uslovima zahvaljujući postojanju jarih i ozimih

sorata.

Hordeum sativum L. (naslikao F.E. Köhler, 1914)

MeĊu pravim ţitima, po površini nalazi se na drugom mestu iza pšenice. Najveće površine pod jeĉmom su u bivšem

SSSR-u, a zatim u Evropi. Na trećem mestu su Azija, zatim Severna i Srednja Amerika, Afrika, Okeanija i Juţna Amerika.

Republike bivše Jugoslavije zauzimaju skromno mesto, kako u površinama, tako i u proizvodnji imaju prirodne i druge

uslove za znatnije povećanje proseĉne i ukupne proizvodnje jeĉma. Proseĉan prinos kod nas je 2.775 t/ha a svetki prosek je

2.217 t/ha.

33


Proizvodnja ječma u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)


SAD 1 820 000 3.01 5 480 000

Rusija 10 400 000 1.68 17 500 000

Ukrajina 4 300 000 2.44 10 500 000

Kazakstan 1 700 000 1.18 2 000 000

Kanada 3 600 000 2.19 7 900 000

Danska 800 000 5.31 4 250 000

Poljska 1 100 000 3.00 3 300 000

Republika Ĉeška 500 000 3.40 1 700 000

Italija 350 000 3.50 1 230 000

Francuska 1 670 000 6.29 10 500 000

Nemaĉka 1 980 000 5.56 11 000 000

Španija 3 100 000 2.65 8 200 000

Velika Britanija 1 100 000 5.64 6 200 000

Turska 3 550 00 2.11 7 500 000

Maroko 2 000 000 0.80 1 600 000

Ostali 19 880 000 1.75 34 750 000

Svet (ukupno) 18 090 000 2.26 133 610 000

Poreklo jeĉma

Prema Vavilovu, postoje dva glavna i jedan sporedni gemetski centar porekla jeĉma: a) istoĉnoazijski

centar – obuhvata Tibet, Kinu i Japan. Iz ovog centra vodi poreklo višeredni jeĉam (sa i bez osja –furcatum,

pleviĉaste, gole, jare, ozime i fakultativne forme); b) abisinski cnetar - obuhvata planinske oblasti Etiopije i

Eritreje. Iz ovog centra potiĉu sve forme i varijeteti jarog jeĉma; i c) prednjeazijski centar –to je sporedni centar a

obuhvata Siriju, Palestinu, srednju Anadoliju. Ovde je najrasprostranjeniji dvoredni divlji jeĉam Hordeum

spontanum, ali ima i višerednog jeĉma.

Areal rasprostranjenosti ječma i centar porekla dvorednog ječma

Na našem podruĉju, jeĉam se uzgajao pre dolaska Slavena, a najverovatnije da su ga oni gajili pre dolaska

na ove prostore. To svedoĉe nazivi ove biljke na svim slavenskim jezicima.

Kao praroditelj dvorednog jeĉma smatra se Hordeum spontanum, a višerednog jeĉma Hordeum

ischnatherum, od koga je umnoţavanjem broja klasića nastao višeredni jeĉam. PronaĊen je i divlji višeredni jeĉam

Hordeum agriochriton, pa se pretpostavlja da je od njega nastao višeredni gajeni jeĉam sa pleviĉastim zrnom. Goli

i prelazni jeĉmovi nastali su mutacijom i javljaju se kasnije.

Jeĉam meĊu svim ţitima ima najveći areal rasprostranjenosti, zbog velikog polimorfizma. Pod uticajem

razliĉitih uslova gajenja, formirana su tri razliĉita ekološka tipa jeĉma i to: severni, srednjevropski i juţni. Oni se

razlikuju kako po naĉinu upotrebe tako i biološki. On se gaji izmeĊu 70-670 severne geografske širine (Evropa) i

34


10-580 juţne geografske širine (Afrika, Australija). U vertikalnom smeru, jeĉam se gaji na vrlo visokim terenime

(Himalaji 4 800 m nadmorske visine).

Botaniĉka klasifikacije

Jeĉam spada u red Poales, porodicu, Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Hordeum.

Sve gajene forme jeĉam, pripadaju jednoj vrsti, koja se prema broju razvijenih klasića na svakom useku vretena

klasa deli na tri podvrste:

1. Podvrsta višerednih jeĉmova –Hordeum sativum spp. vulgare (s tri razvijena klasića).

2. Podvrsta dvorednih jeĉmova – Hordeum sativum ssp. distichum ( s jednim razvijenim klasićem).

3. Podvrsta prelaznih jeĉmova – Hordeum sativum ssp. intermedium (sa jedan do tri razvijena klasića).

Nemaju ekonomski znaĉaj.

Prema tome, svi sada gajeni jeĉmovi pripdadaju višerednim i dvorednim, koji se meĊusobno lako razlikuju

pošto imaju razliĉiti broj klasića na kolencima vretena klasa. Dvoredni jeĉmovi imaju simetriĉan raspored zrna u

klasu, a višeredni simetriĉan i asimetriĉan u odnosu 40:60%.

Karekteristiĉni su goli jeĉmovi (nudum), koji se gaje u srednjoj Aziji i sluţe za ljudsku ishranu (geršla). U

sve tri podvrste susreće se tzv. furcatum oblik jeĉma, koji umesto osja ima lopatiĉaste izraštaje, obiĉno tri, i zato

nose naziv trifurcatum. Ovi oblici daju male prinose pa nisu interesantni za proizvodnju. Susreću se jeĉmovi crne

boje (nigrum) koji su u nekim rejonima jako rasprostranjeni. Najrasprostranjeniji su sa ţuti jeĉmovi i imaju

više varijeteta.

Šestredni i dvoredni ječam

Višeredni jeĉmovi (Hordeum sativum ssp. vulgare ili polystichum) dele se na pravilne šestoredce

(hexastichum aequale) koji se dalje dele prema poloţaju osja na piramidalni tip (pyramidatum) i paralelni tip

(parallelum), i nepravilne (hexastichum inaequale), koji se dele na veći broj varijeteta u zavisnosti od boje zrna,

pleviĉavosti, modifikaciji osja – pallidium (bledoţuti), nigrum (crni), coerulescens (pleviĉasti), nudum (goli) i

trifurcatum (trorogi jeĉam). Nepravilni šestoredci su pogrešno nazvani ĉetveroredcima premda imaju šest redova

ali im je raspored drugaĉiji pa daju krivi utisak ĉetveroredca.

Dvoredni jeĉmovi (Hordeum sativum ssp. distichum culta Vav. i divlji Hordeum spontaneum Vav.), dele

se na podgrupe nutans ili nutantia i deficientes ili deficientia. Oni se razlikuju po stepenu redukcije neplodnih

klasića, kod nutantia u klasićima su razvijene pleve, pleviĉice, a ponekad prašnici, a kod deficientia razvijene su

samo pleve. U proizvodnji su iskljuĉivo zastupljeni jeĉmovi iz grupe nutantia, i to tipovi nutans, erectum (većoj

meri) i zeochriton (u manjoj meri). Nutans ima rastresite i povijene klasove.

Ima nekoliko tipova od kojih su najvaţniji tip “a”ili hana i tip “c” ili ševalije. MeĊusobno se razlikuju prema graĊi

bazalne ĉetkice, odnosno ostatku drugog, neplodnog cveta u jednocvetnom klasiću. Kod hane, bazalna ĉetkica je

obrasla dugim jednoćelijskim dlaĉicama, a kod ševalije dlaĉice su višećelijske, kratke i razgranate. Tip hana je

otpornija na nepovoljne agroekološke uslove za razliku od tipa ševalije.

35


Furcatum klas, crni i ţuti tip

Erectum tip ima zbijeni klas, koji je širi u osnovi nego na vrhu. U osnovi zrno ima ţljeb i karakteristiĉnu izboĉinu.

Ima jaĉe stablo i slabije poleţe, ali je osetljiv na nedostatak vlage, pa se gaji u rejonima sa dovoljno vlage.

Zeocrithon tip se zove još lepezan ili paunovac, a odlikuje se uspravnim klasom na kome je osje lepezasto

rašireno. Stablo mu je kratko.

Osobine pivarskog jeĉma

Jeĉam je osnovna sirovina za proizvodnju piva, pri ĉemu se koristi slad. On pivu daje prirodan okus i

miris. Pivarski jeĉam, treba da ispuni izvesne fiziĉke, hemijske i biološke ososbine:

Fiziĉke osobine – da ima što veću masu 1000 zrna koje ne sme biti manje od 40 g., da su zrna na preseku

brašnava, da su zrna pravilnog ovalno-elipsoidnog oblika i po krupnoći ujednaĉena s uskom brazdicom, da ima što

manje plevica, da su zrna slamastoţuta, da imaju veću hektolitarsku masu najmanje 65 kg, ne smeju biti plesniva ili

uţegla.

Biohemijske osobine – da sadrţi što manje vode( ne više od 13%), da belanĉevina ima ne manje od 8% i

ne više od 12%, sadrţaj skorba ne sme biti manji od 60%.

Biloške osobine – da je pivarski jeĉam sortno ĉist, da zrna imaju što veću klijavost i energiju klijanja.

Nakon kvašenja 3-4 dana, treba da isklija najmanje 90% zrna.

Različiti oblici klasa i osja kod ječma : A)zbijeni i rastresiti klas s običnim i lepezastim osjem, B )Erectum tim klasa sa osjem ,

C )Eerectum tip klasa bez s lopatičastim izraštajima (furcatum) i D) klas ječma sa lopatičastim izraštajima (furcatum)

36


Morfološke osobine jeĉma

Koren jeĉma je najlsabije razvije od svih strnih ţita. Zrno jeĉma klija sa 4-8 primarnih korenĉića,

zavisno od uslova pod kojima je formirano zrno. Krupnije zrno daje veći broj korenĉića.

GraĎa biljke ječma Rukavac lista Bokor

Stablo je u odnosu na druga prava ţita manje otporno na poleganje (osim patuljastih sorti). Boja stabla u

toku vegetacije je zelena, ili sa ljubiĉastom nijansom zbog antocijana. U punoj zrelosti, stablo je slamnato-ţuto, a

kod nekih sorata antocijan prelazi u ruţiĉastu nijansu.

Listovi su posle nicanja široki, sivkaste, sivkasotzelene ili pepeljaste boje (zbog prisustva voštane

prevlake). Višeredni jeĉmovi imaju šire a dvoredni uţe listove. U rukavcu, ligula (jeziĉak) je kratka ili srednje duga,

a auricule (rošĉići) su najrazvijeniji u odnosu na ostala strna ţita, i imaju oblik polumeseca i ukrštaju se .

Cvat – na kolencima klasnog vretena nalaze se tri jednostavna klaska. Kod višerednog jeĉma sva tri klasa

su razvijena i plodna, dok su kod dvorednog dva krajnja klasića redukovana, samo je srednji razvijen i plodan. U

osnovi svega nalaze se tri pleve (glumae).

Cvat Klasić dvorednog ječma

U odnosu na ovas i pšenicu, pleve su slabo razvijene, srednje duţine, kraće od plevica i veoma uske, koje

na vrhu prelaze u vrlo neţne maljave osjate završetke. Spoljna plevica kod osjatih formi prelazi u osje. Osje je

obiĉno veoma dugo nazubljeno ili glatko. Kod boĉnih, neplodnih klasaka, osje ne postoji. Spoljna plevica je šira

od unutrašnje koju obuhvata. Unutrašnja plevica ima dva nerva i dva slabo naglašena zubca na vrhu, a u svojoj

osnovi nosi – u brazdici nosi rudimentirane ostatke, dugog, neplodnog cveta, tzv. bazalnu ĉetkicu. Ona je pokrivena

gustim ili retkim, duţim ili kraćim dlaĉicama i sluţi kao jedna do vaţnih osobina za raspoznavanje zrna dvordnih od

višerednih jeĉmova, kao i za raspoznavanje sorata. Pleviĉice (lodikule) su mesnate, amo u donjoj polovini, a koţaste

u gornjoj. GraĊa i sastav generativnih organa je isti kao kod drugih ţita. Plodnik na vrhu nosi maljav tuĉak sa dva,

u osnovi razdvojena, perasta ţiga.

37


Dinamika razvoja ječma

Zrno (plod) je široko zaobljeno s leĊne strane. Ima brazdicu, ali nema bradicu. Oblik zrna je romboidan,

izduţen ili eliptiĉan. Zrno dvrednog jeĉma je simetriĉno i ujednaĉeno, a kod višerednog zrna iz srednjih klasića su

simetriĉna i krupnija od zrna od boĉnih klasića, koja su sitnija asimetriĉna i pri osnovi ugnuta.

Anatomska graĊa zrna je sliĉna kao kod svih strnih ţita.

Zrno dvorednog ječma Golozrni ječam (A –leĎna i Btrbušna strana) i

plevičar (A1- leĎna i B1 trbušna strana)

GraĎa zrna ječma Lomljivost klasnog vretena kod ječma

38


Biološke osobine jeĉma

Navedeno je u prethodnom tekstu da postoje tri ekološka tipa jeĉma, severni, srednji i juţni. Svaki od njih

se dolikuje svojim biološkim osobinama u zahtevima prema klimatskim faktorima i uslovima gajenja. Postoje

ozime i jare forme. Ozimost kod jeĉma nije tako jako izraţena kao kod pšenice i raţi, mada postoje sorte ozimog

jeĉma koja se po ozimosti moţe izjednaĉiti sa pšenicom. i kod jeĉma postoje tipiĉne jare, prelazne i ozime forme,

premda apsoluto ozimih formi nema. Najduţi stadijum jrovizacije iznosi 34-45 dana.

Jeĉam ima brţi porast od pšenice, širi list i veću lisnu površinu ali je korenov sistem slabije razvijen. Bolje

se bokori od pšenice. Etape organogeneze su sliĉne kao kod pšenice. Samooplodna je biljka, a oprašivanje se vrši u

zatvorenom cvetu. Osipanja nema, sem kod prezrelih useva ili ako je klasno vreteno lomljivo, tada dolazi do

gubitaka.

Severni tip jeĉma i jare forme odlikuju se kratkom vegetacijom 60-70-110 dana. Nemaju velike

zahteve prema toploti, ali u fazi cvetanja stradaju na -1.50C. Sadrţe manje proteina, a više skroba zato se

prvenstveno upotrebljavaju za proizvodnju piva i ljudsku ishranu a delom i za ishranu stoke. Ovaj tip jeĉma ima

velike zahteve prema vlazi, ne podnosi sušu i visoke temperature.

Srednji ili srednjeevropski tip jeĉma obuhvata većinu kvalitetnih sorti pivarskog jeĉma

selekcionisanih u uslovima srednje Evrope. Za ovaj tip jeĉma najpogodnija je umereno topla klima, bez naglih

kolebanja i sa ravnomernim rasporedom padavina. Najbolji rejoni za proizvodnju pivarskog jeĉma su oni u kojima

je vegetaciona sezona kratka sa kišovitim letima. To su planinska podruĉja u nas.

Juţni tip jeĉma se odlikuje po tome što moţe da izdrţi niske temperature i sušu bolje od

srednjevropskog. Ovaj tip je manje osetljiv na visoke temperature, sušu i “toplotni udar”.

Uslovi uspevanja

Zahtevi prema toploti. - Ozimi i jari jeĉam klijaju na temperaturi od 1 do 20C . Optimalna temperatura

za ovaj proces iznosi 15-220C, a maksimalna 28-30

0C. Mlade biljke ozimog jeĉma bez štetnih posledica mogu

izdrţati mrazeve od -4 do -50C (izmrzavaju samo vrhovi listova). Posle dobrog kaljenja izdrţe kraće mrazeve od -10

do -120C. Mlade biljke jarog jeĉma podnose kratkotrajan mrazeve od -4 do -5 a kadkad od 8

0C. U periodu od

nicanja do klasanja kod jarog, odnosno od nastavka vegetacije do klasanja kod ozimog, najpovoljnija temperatura

vazduha je 20-220C, a pri sazrevanju 23-24

0C. Za jeĉam su opasne niske temperature za vreme cvetanja i

sazrevanja zrna. Prašnici i plodnica stradaju na 1-20C. nalivanje i sazrevanje zrna zaustavlja temperatura koja je niţa

od 100C. U periodu nalivanja zrna, pri temperaturi od 38 do 40

0C, jeĉam trpi manju štetu od pšenice i raţi što znaĉi

da manje trpi od toplotnog udara odnosno prisilne zriobe.

Zahtevi prema vodi su u odnosu na sve ostale strne ţitarice najmanji, odnosno on je najotporniji na

sušu. Ekonomiĉno troši vodu jer ima mali transipracioni koeficijent (300-350 kod jarog i oko 450 kod ozimog

jeĉma). Zbog toga u aridnijim podruĉjima daje sigurnije prinose od drugih pravih ţita. On ipak ima veće zahteve

prema vlazi u prvim fazama razvoja korenovog sistema. Jeĉam zahteva najmanje vlage za klijanje od pravih ţita

(48-50% od teţine zrna). Najosetljiviji na nedostatak vlage pri kraju svetlosnog stadijuma, što dovodi do sterilnosti i

manjeg prinosa. On takoĊe troši dosta vode u fazi bokorenja, a naroĉito izmeĊu poĉetka vlatanja i klasanja. Kritiĉan

period za vodu je u fazi nalivanja zrna. Jari jeĉam je osetljiv na nedostatak vlage u fazi šest listova.

Zahtevi prema zemljištu.- Jeĉam ne podnosi kisela zemljišta, a takoĊe se slabo razvija na peskovitim

zemljištima. Pošto ima slabije razvijen korenov sistem, trebaju mu plodnija zemljišta, naroĉito za juţni tip jeĉma.

Agrotehnika za jeĉam

Predusevi za jeĉam su isti kao kod pšenice. Dobri predusevi su rane okopavine, po mogućnosti da se

izabere predusev koji ostavlja dovoljno vlage i da se procesu obrade zemljišta saĉuva vlaga zemljišta radi

izjednaĉenijeg klijanja i nicanja.

Osnovna obrada i priprema zemljišta za setvu je ista kao kod pšenice. Za ozimi jeĉam, obrada

zemljišta bi trebala poĉeti ranije nego za pšenicu (zbog ranije setve).

Đubrenje za jeĉam je specifiĉno zavisno od njegovih ekoloških tipova. Zbog slabije razvijenog

korenovog sistema, treba raĉunati da unošenje većih koliĉina hanivih materija u zemljište. U pogledu znaĉaja

pojedinih hranjiva, isti je kao kod pšenice, s tim da se posebno mora voditi raĉuna o koliĉinama azota zbog manje

otpornosti jeĉma prema poleganju. Jeĉam najviše usvaja azot, zatim kalijum i najzad fosfor. Usvajanje azota i

kalijuma traje do kraja vegetacije, ali ipak najviše odmah u proleće pri kretanju vegetacije i u fazama intenzivnog

porasta. U periodu od nicanja do kraja bokorenja jeĉam usvoji polovinu fosfora i ¾ kalijuma, a tek u toj fazi poĉinje

intenzivno usvajanje azota. Zbog toga, on ima najveće potrebe prema azotu u fazama bokorenja i vlatanja.

39


Kod pivarskog jeĉma daje se više fosfora i kalijuma, pošto azot u većim koliĉinama utiĉe na povećani

sadrţaj proteina dok fosfor i kalijum utiĉe na povećani sadrţaj skroba i brašnatog zrna. Ukoliko je zemljište

siromašno azotom, veće koliĉine azotnih Ċubriva povećavaju prinos bez štetnog povećanja proteina u zrnu.

Za pivarski jeĉam iza Ċubrenih okopavina proseĉna koliĉina hranjiva treba da iznosi 40-80 kg/ha N, 60-

100 kg/ha P2O5 i 80-120 kg/ha K2O, dok za stoĉni jeĉam treba dati 60-100 kg/ha N. 50-80 kg/ha P2O5 i 40-80

kg/ha K2O.

Naĉin unošenja mineralnih Ċubriva je isti kao kod pšenice samo što prihrana azotom treba biti nešto

ranija nego kod pšenice. U aridnijim podruĉjima za jari jeĉma treba celokupnu koliĉinu NPK hranjiva dati

predsetveno.

Setva. - Izbor sorte, priprema semena, semenski kvalitet je sliĉan kao kod pšenice.

Vreme setve treba podesiti tako da se jeĉam što bolje ukoreni i izbokori pre zime, ali da ne bude suviše bujan jer

utiĉe na slabije prezimljavanje. Optimalno vreme setve ozimog jeĉma je ono koje omogućava da se od setve do

proseĉnog datuma prekida jesenske vegetacije nakupi suma temperatura oko 5800C. To je negde u proseku od 20

septembra od 10 oktobra.

Sortna agrotehnika ječma

R.

br. Sorta Tip jeĉma Vreme setve

Broj klijavih

semena/m2

Orijentac.

koliĉina

N kg/ha

Po N-min.

metodi

N kg/ha

1. Novosadski-27 Višeredni, ozimi 25.IX-5.X 250-350 40-60 do 120

2. Novosadski-313 Višeredni, ozimi 25.IX-5.X 300-350 40-60 do 120

3. Novosadski-183 Dvoredni, ozimi (pivarski) 1-10.X 300-350 50-60 do 120

4. Novosadski-293 Dvoredni, ozimi (pivarski) 25.IX-10.X 300-350 60-80 do 140

5. Novosadski-307 Dvoredni, ozimi (pivarski) 1-10.X 350-400 40-60 do 140

6. Novosadski-135 Višeredni, jari (stoĉni) 1. II-10. III 350-400 40-60 do 90

7. Novosadski-294 Dvoredni, jari (pivarski) 1. II-10. III 300-400 40-60 do 80

8. Novosadski-301 Dvoredni, jari (pivarski) 1. II-10. III 350-400 60-80 do 80

9. Vihor Dvoredni, jari (pivarski) 1. II-10. III 350-400 40-60 do 80

Za setvu jarog jeĉma vaţi pravilo sejati što ranije, to bolje, a to znaĉi ĉim se rano u proleće moţe ući u

njivu (kraj februara ili poĉetak marta) u ravniĉarskom podruĉju dok u planinskim rejonima setva treba da se obavi

tokom marta do poĉetka aprila.

Naĉin setve i koliĉina semena razlikuje kod jarog pivarskog i ozimog stoĉnog jeĉma. Kod pivarskog

jeĉma je bitno da se otklone uslovi za bokorenje, pa se zbog toga seje na manji razmak red od reda (10-12 cm) sa

većom koliĉinom semena (oko 450-500 klijavih zrna/m2). Ozimi višeredni stoĉni jeĉam seje se takoĊe na razmak

redo od reda 10-12 cm, ali sa koliĉinom semena od 500-600 klijavih zrna /m2 što obezbeĊuje oko 400 prezimelih

biljaka/m2, odnosno pri dobrom bokorenju od 600 do 900 klasova/m

2.

Nega useva jeĉma je sliĉna kao kod pšenice.

Ţetva. – Jeĉam se ţanje na kraju voštane zrelosti, odnosno na poĉetku pune zrelosti (jednofazno

kombajnom). Ukoliko je vlaţnost zrna veća od 14%, mora se vršiti dosušivanje na 400C.

Specifiĉnosti kod ţetve jeĉma u odnosu na druga strna ţita su u njegovim osobinama klasa i zrna,

lomljivosti stabla i zahtevima za ĉistoćom, smanjenjem loma i oštećenja ubranog zrna. Zbog toga se nameće potreba

za poznavanje sortnih karakteristika, konkretnih uslova ţetve kojima se maksimalno podreĊuje podešavanje reţima

rada kombajna. Gubici mogu nastati u obliku slobodnog zrna i neovršenih klasova na hederu i vršalici kombajna.

Na gubitke na hederu najveći uticaj ima vitlo kombajna, od ĉijeg reţima rada zavisi i karakter i intenzitet gubitaka.

Ako je usev redak ne obezbeĊuje se kontinualni protok mase, već isti posle odsecanja pada na zemlju

ispred kose. Promena kinematskog odnosa periferne brzine vitla i radne brzine kombajna, kao i usklaĊivanjem rada

vršalice mora da obezbedi kvalitetno izvršenje i ĉišćenje sa tolerantnim ukupnim gubicima neovršenih klasova (u

granicama do 0,5 %), lomom i oštećenjem zrna do maksimalno 3 % , od ĉega lom zrna do maksimalno 1 % i

makrooštećenja do 2 %.

Intenzitet izvršavanja srazmeran je broju obrataja bubnja i smanjenom zazoru izmeĊu bubnja i podbubnja,

dok je lom i oštećenje zrna obrnuto srazmeran, što zavisi od stanja vlaţnosti zrna i sortnih osobina. Dakle, fiziĉko-

mehaniĉke osobine sorte imaju uticaja na gubitke na hederu, uzrokovane radom vitla. Gubici se kreĊu u granicama

0,5 -6 %.

Kod ţetve potpuno zrelog jeĉma (13 - 14 % vlage) promena zazora izmeĊu bubnja i podbubnja utiĉe na variranje

gubitaka od 0,15-1,25 %. Promena rada vršidbene komore u većoj meri utiĉe na pojavu gubitaka slobodbnog zrna

preko organa separacije, a manje u obliku neovršenih klasova.

Nameće se konstatacija da kod ţetve pivskog jeĉma reţim rada kombajna treba prilagoditi sorti, stepenu

zrelosti, uslovima ţetve i svakodnevno po nekoliko puta kontrolisati kvalitet rada kombajna.

40


OVAS (Avena sativa L.)

Sinonimi: ţito, zob, ovaz, oves, ov’s, pir, pitoma zob, silj, usevna zob; Engleski: oat; Francuski: avoiné

Nemaĉki: Hafer; Ruski: ове

Ovas se uglavnom upotrebljava za ishranu stoke, naroĉito konja, dok se za proizvodnju hleba danas ne

koristi. U zrnu ovsa se nalazi manje ugljenih hidrata, dva do tri puta više masti a proteina pribliţno jednako u

odnosu na druga prava ţita. Zbog kvaliteta proteina, od ovsenog zrna se u prehrambenoj industriji spravljaju niz

lako svarljivih proizvoda velike hranive vrednosti kao što su ovsene pahuljice, ovsene flekice, griz, ovseno brašno.

Ovseno zrno je za ishranu stoke bolje od kukuruznog jer izuzev triptofana sadrţi više aminokiselina. Osim

zrna, za ishranu stoke sluţi i vegetativna zelena masa, ĉista ili u smesi sa drugim biljkama (jednogodišnjim

leguminozama). Slama ovsa je bolja za ishranu stoke od ostalih ţita.

Avena sativa L (naslikao F.E. Köhler, 1914)

Najveće površine pod ovsem nalaze se u bivšem SSSR-u, Evropi, severnoj i srednjoj Americi. Najveći

proseĉni prinos ostvaruju se u Evropi (Holandija oko 6t/ha, Danska i Belgija oko 4/tha, Velika Britanija oko 5 t/ha,

Francuska 4.19 t/ha, Norveška 4.25 t/ha). Kod nas su proseĉni prinosi ovsa oko 2 t/ha.

41


Proizvodnja ovsa u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)


SAD 1 070 000 1.94 2 070 000

Francuska 120 000 4.19 490 000

Italija 150 000 3.02 450 000

Nemaĉka 240 000 4.47 1 050 000

Kanada 1 480 000 2.10 3 100 000

Australija 700 000 1.82 1 280 000

Argentina 350 000 1.66 580 000

Kina 500 000 1.20 600 000

Ukrajina 600 000 1.67 1 000 000

Rusija 4 700 000 1.28 6 000 000

Belorusija 250 000 1.80 450 000


Srbija 70 000 1.92 130 000

Poljska 600 000 2.20 1 320 000

Norveška 100 000 4.25 410 000

Turska 150 000 1.72 250 000

Ostali 3 550 000 1.94 6 830 000

Svet (ukupno) 14 690 000 1.78 26 210 000

Poreklo ovsa

Ovas je poreklom iz Evrope, Azije i Afrike, ali se prvo u Evropi poĉeo gajiti pa se zato smatra evropskim

ţitom. Tri su ishodna centra današnjeg ovsa: a) Evropa (Avena brevis i Avena sterilis); b) istoĉna i jugoistoĉna

Azija (vode poreklo od Avena sativa i Avena nudae) i c) Afrika, odakle je poreklom Avena abyssinica i Avena

byzantima (Sredozemlje). Ipak se za praroditelja današnje gajenog ovsa smataju Avena fatua i Avena sterilis.

Geografska rasprostranjenost ovsa je manja nego kod ostalih pravih ţita. Gaji se izmeĊu 350 i 65

0 severne

geografske širine, a optimalni uslovi gajenja se nalaze na severnoj polulopti izmeĊu 44-650 severne geografske

širine. Gornja granica gajenja ovsa je Skandinavija a ograniĉena je septembarskom izotermom od 90C.

Centri porekla i rasprostranjenost ovsa

42



Ovas spada u red Poales, porodicu Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Avena. Rodu Avena ima veći

broj, kako jednogodišnjih tako i višegodišnjih vrsta. Jednogodišnje vrste su njivske biljke, i gaje se za proizvodnju

zrna, a višegodišnje vrste su livadske trave Avena elatior (francuski ljulj) i Avena fluvescens (ţuti ovsik).

Grupa jednogodišnjih ovseva, obuhvata 16 vrsta i dele se na dve podgrupe: Aristulatae i Denticulatae.

Aristulatae imaju spoljne plevice koje završavaju sa dve tanke izrasline sliĉne osju, a biljke su po svom

habitusu tanke. Gajeni oblici ovsa iz ove podgrupe imaju 14 hrmosoma (Avena strigosa), dok divlji oblici imaju 28

hromosoma (Avena barbata, Avena vaviloviana i Avena hirtula).

Denticulatae imaju spoljne plevice koje se završavaju sa dva zupca, a biljke su po habitusu jake i imaju

debelog stabla. Iz ove grupe, vrste imaju 42 hromosoma (Avena fatua, Avena ludoviciana i Avena sterilis).

U mleĉnoj zrelosti usev ovsa podnosi mrazeve i do - 5 oC, što omogućuje gajenje ove kulture i u visoko

planinskim reonima. Ovas je osetljiv na “toplotni udar”. Za klijanje semena neophodno je 65 % vode od njegove

teţine. Transpiracioni koeficijent iznosi 400 - 600, a kritiĉan period za vodu je od vlatanja do metliĉenja. Rste ovsa

koje pripadaju razliĉitim podgrupama genetski su udaljene, pa ne moţe doći do meĊusobnog ukrštanja.

Sve gajene vrste ovsa pripadaju vrstama Avena sativa i Avena byzantina stim da prva zauzima 90% svih površina u

svetu a druga 10%.

Avena sativa L. se prema obliku metlice dele na tri grupe:

1. Avena sativa var. diffusae imaju pleviĉasta zrna i rastresite metlice. Boĉne grancĉice u metlici su duţe i

izbijaju u svim pravcima, a metlica moţe biti zbijena, poluzbijena, razgranata, rastresita i rastresito

povijena.

2. Avena sativa var. orientalis je zastaviĉar i ima plaviĉasto zrno i zbijenu metlicu s kratkim boĉnim

granĉicama koje izbijaju samo s jedne strane metlice.

3. Avena sativa var. nudae je golozrni ovas, kod kojeg pri vršidbi zrna ispadaju iz plevica.

Druga gajena vrsta je Avena byzantina koja se gaji oko sredozemnog mora. Ova vrsta je otporna prema suši, lisnoj

rĊi, glavnici i gareţi. Najviše se gaji u juţnim drţavama SAD-a, gde se naziva crveni ovas.

Tipovi i oblici metlice kod ovsa

Morfološke osobine

Ovas se morfološki razlikuje od drugih pravih ţita , prvenstveno po graĊi cvasti. Kod ovsa je cvast

metlica. Osim toga , ovas se razlikuje po boji klijanca, po ligulama i aurikulama. Boja klijanca je svetlozelena ili

zelena. Ligule su vrlo razvijene i na ivicama nazubljene. Ovas nema auricule. U klasićima se nalazi od 2 do 4 cveta

(kod Avena sativa diffusae i Avena orientalis), a kod Avena nudae ima 5-7 cvetova. Prvi donji cvetovi klasića daju

najkrupniji plod, drugi cvet daje sitniji, a treći ukoliko ga ima, daje najsitniji. Pleve kod ovsa su koţaste, bezbojne,

široke s mnogim uzduţnim nervima. U pleviĉastog ovsa, potpuno pokrivaju i štite cvetove. Plevice potpuno

obuhvataju zrno, a kod golih ovseva, zrno pri vršidbi ispada iz plevica. Zrno ima brazdicu i pokriveno je dlaĉicama.

Za odreĊivanje sorata belog i ţutog ovsa oblik zrna predstavlja vaţnu morfološku osobinu. Sve sorte ovsa

se mogu po tom principu podeliti u sledeće grupe:

43


GraĎa cveta GraĎa klasića Klasić ovsa

Cvet ovsa Rukavac ovsa

a) Švedski ili svalevski tip koji ima kratko zrno sa tupim vrhom, leĊna strana je jako ispupĉena. Na tom

mestu kod osjatih sorti izbija osje. Plevice su debele, donja spoljna plevica je uvek duţa od zrna.

b) Ruski tip ima usko, dugaĉko i na vrhu zašiljeno zrno, bez ispupĉenja na leĊnoj strani.

c) Šatilovski tip ima krtko zrno, jajastog oblika, sa zašiljenim vrhom, bokastom leĊnom i trbušnom stranom.

Unutrašnja plevica dopire samo do vrha zrna.

d) Letjevicki tip ima izduţeno zrno s tupim vrhom. Zrno ispunjava samo 2/3 prostora izmeĊu plevica. Vrh

plevica je neispunjen sa 1/3 od ukupne duţine zrna.

e)

Tipovi zrna kod ovsa

Biološke osobine

Ovas je jari usev. Tipiĉnih ozimih formi ovsa nema, ali se sreću izvesne poluozime ili fakultativne forme,

koji se odlikuju srezmerno dugim stadijumom jarovizacije. Kod gajenog ovsa (Avena sativa), stadijum jarovizacije

je kratak (10-14 dana) i prolazi ga pri temperaturi od 2 do 50C a svelosni dug, dok je kod nekih drugih vrsta

obratno.

Duţina vegetacionog perioda kod jarog ovsa je 70-120 dana, a kod ozimog 270-280 dana. Ozimi ovas je

biljka toplijih, juţnijih krajeva.

44


Uslovi uspevanja

Zahtevi prema toploti su mali jer je ovas usev severnih podruĉja. Biološki minimum za klijanje je 1-

20C (optimum 6-12

0C), za nicanje i formiranje vegetativnih organa 4-5

0C (optimum 12-16

0C), formiranje

generativnih organa,cvetanje, plodonošenje i sazrevanje 10-120C (optimum 16-22

0C).Klijanci podnose niske

temperature u proleće ĉak i do -80C, kasnije sa stepenom razvoja povećavaju se zahtevi prema toploti.

S obzirom na brz razvoj korenovog sistema ovas manje strada od prolećne suše, nego jeĉam i jara pšenica.

Ovas ne podnosi visoke temperature i sušu u toku leta, pa lako strada od toplotnog udara.

Zahtevi prema vodi su veći u odnosu na ostala prava ţita i to u toku celog vegetacionog perioda. Za

klijanje zahteva 65% vode od teţine zrna.Razlog je što ima veliki transpiracioni koeficijent (400-600) i što ima

veliku lisnu masu. Kritiĉan peiod za vodom je od vlatanja do metliĉanja. Ovas naroĉito strada ukoliko nedostatak

vlage nastupi na 10 do 15 dana pred metliĉanje. Padavine u periodu nalivanja i sazrevanje zrna ometaju pravilan

razvoj i ĉesto dovodi do propadanja ovsa, odnosno do produţetka vegetacije.

Zahtevi prema svetlosti su umereni, ali treba voditi raĉuna o fotoperiodskoj reakciji pojedinih sorti. Za

sorte iz severnih krajeva treba duţe osvetljenje u toku dana, a sorte iz juţnih krajeva traţe kraće osvetljenje.

Zahtevi prema zemljištu su manji u odnosu na ostala prava ţita.Moţe se gajiti na razliĉitim

zemljištima, pa i na novoosvojenim površinama, krĉevinama, razoranim travnjacima, na kiselim zemljištima. Dobro

reaguje na kalcizaciju.

Agrotehnika za ovas

Plodored i predusev. - Ovas u plodoredu obiĉno dolazi na poslednje mesto, pošto zbog usisavajuće

moći korena, najbolje koristi ostatke hranjljivih materija. Za ovas su dobri predusevi rane Ċubrene okopavine,

jednogodišnji i višegodišnje mahunjaĉe. Ne podnosi gajenje u monoprodukciji. Ovas je loš predusev za strna ţita jer

jako isušuje zemljiše.

Obrada zemljišta. – Nema posebne zahteve prema osnovnoj i predsetvenoj obradi zemljišta. Sve što je

reĉeno za pšenicu i ostala prava ţita vredi i za ovas. S obzirom da ovas u plodoredu dolazi na poslednje mesto iza

okopavina, te za njega ne treba orati dublje od 20 cm zbor produţnog efekta duboke obrade za presusev.

Đubrenje. – Ovas dobro koristi treško rastvorljiva hranjiva iz zemljišta, ali istovremeno dobro reaguje

na Ċubrenje , naroĉito azotom. On se odlikuje rastegnutim ali dosta ravnomernim usvajanjme hranjiva u toku

vegetacije. Ipak, u fazi porasta u stablo i pred izlazak metlice, treba najviše hranjiva. Reakcija ovsa na Ċubrenje je

uopšte veoma velika, pa zato on u ogledima sluţi kao “test biljka”. Ovas je veliki potrošaĉ azota i kalijuma, ali se

njime mora obazrivo Ċubriti zbog eventualnog poleganja. Što se tiĉe koliĉine Ċubriva koja se traba uneti u zemljište,

predlaţe se da se azot u zemljište unese u onoj koliĉini koliko ga prinosom usev iznese, fosfora treba dati za 50%

više od iznošenja a kalijuma manje od iznetih koliĉina. Za prinos od 3 t/ha, u našim agroekološkim uslovima trabda

za ovas dati 80 kg/ha N, 40-50 kg/ha P2O5 i 40 kg/ha K2O. Raspored hranjiva traba da bude sledeći: 50% pred

osnovnu obradu i 50% predsetveno za ozime sorte a kod jarog svu koliĉinu PK Ċubriva treba uneti u jesen.Azotna

Ċubriva za ovas upotrebljavaju se jednim delom pred setvu, a drugim za prihranjivanje. Pred osnovnu obradu treba

upotrebiti najviše ¼ do ½ azotnih Ċubriva a ostatak u ranom prolećnom prihranjivanju (krajem zime). U vlaţnijim

rejonima prihranjivanje se obavlja tako da se azot daje rano u proleće i u poĉetku vlatanja. Za jari jeĉam u sušnijim

podruĉjima se celokupna koliĉina azota daje pred osnovnu obradu, a u vlaţnim podruĉjima primenjuje se jedno

prihranjivanje i to u toku intenzivnog bokorenja.

Setva ozimog ovsa se mora izvršiti do kraja semptembra. Kasnije posejan se slabije bokori i više

izmrzava, što utiĉe na smanjenje prinosa. Jari ovas treba sejati u prvoj nedelji poĉetka prolećnih radova, tj., kada se

moţe bez štete ući u njivu, a to u našim uslovima pada poĉetkom ili u toku marta a kadkada i u februaru. Setva

ozimog ovsa obavlja na meĊuredni razmak od 10.5 do 12.5 cm na dubinu 3-4 cm i na 2 cm dubine za jari. Ovas je

osetljiv na duboku setvu. Koliĉina semena za ozimi ovas je u granicama 500-550 klijavih zrna/m2, što iznosi 120-

160 kg/ha semena, a za jari treba da bude 400-500 klijavih zrna/m2 što iznosi 120-150 kg/ha semena.

Nega ovsa je ista kao kod ostalih pravih ţita.

Ţetva ovsa poĉinje kada se javi prelaz vršnog dela metlice u punu zriobu. Naime, ovas ima

neravnomernije zrenje od ostalih pravih ţita, stoga je teţe odrediti momenat ţetve. Ţetvu treba poĉeti pre osipanja

zrna u vršnim klasićima. Zato bi kod ovsa trebalo primeniti dvofazni naĉin ţetve.

45


Triticale

Tritikale je nastao ukrštanjem dve strne ţitarice - pšenice i raţi. On predstavlja hibridnu vrstu (taĉnije

bastard) jer je nastao od dve razliĉite vrsteiz dva razliĉita roda.

Sa genetskog stanovišta, tritikale je alopoliploid, odnosno amfiploidna vrsta koja je nastala podvostruĉenja

broja hromosoma nakon ukrštanja.

Tritikale je pogodan za gajenje u onim rejonima gde pšenica daje konstantno niske prinose i loš kvalitet

zrna (sporedne oblasti gajenja pšenice). U takvim rejonima, tritikale moţe zameniti i ekstenzivne sorte raţi visokog

stabla koje ne mogu u punoj meri iskoriste lokalne kapacitete plodnosti zemljišta.

Triticale

Tritikale je initeresantan kao zamena ne samo ozime nego i jare pšenice jer ima brţi poĉetni porast i kraću

vegetaciju. U planinskim podruĉjima, tritikale moţe predstavljati potencijalni ozimi usev, gde je proizvodnja

ozime pšenice i ozimog jarog jeĉma nesigurna.

Rasprostranjenost tritikalea u svetu

46


Tritikale u poreĊenju sa pšenicom ima sledeće prednosti:

1. Spobnost uspevanja na siromašnim zemljištima.

2. Otpornost na niske temperature.

3. Visok potencijal proizvodnje zrna i zelene mase vrlo dobrog kvaliteta.

Zrno tritikalea se upotrebljava preteţno za ishranu stoke, ali se sve više upotrebljava u proizvodnji brašna

za pekarske proizvode, iako još nema odgovarajuće tehnologije za to. Naime, belo brašno tritikalea ima više

lepka od pšeniĉnog, ali je kvalitet lošiji, (slabija elastiĉnost i rastegljivost). Prilikom vrenja testa tritikalovog

brašna, aktivnišću fermenata alfa – amilaze, škrob se vrlo brzo pretvara u šećer, zbog ĉega se dobije hleb

slatkog ukusa.

Osim upotrebe zrna (brašna) tritikalea za stoĉnu ishranu i za ishranu ljudi, koristi se i za proizvodnju

skroba, alkohola i pivskog slada.

Zelena masa krmnih sorti tritikalea je neţna i sladunjava, zbog ĉega je stoka vrlo rado jede. Moţe se

takoĊer koristiti kao seno, silaţa ili travno brašno bogato belanĉevinama, karotinom i mineralnim materijama.


Prema Šulidinu (1981), najvaţnije vrste tritikalea su:

1. Triticale aesetivum forme Shulind (hibrid izmeĊu tvrde pšenice i raţi, 2n=56 hromosoma,

oktoploidi).

2. Triticale durum forme Shulind (hibrid izmeĊu tvrde pšenice i raţi, 2n=42 hromosoma, heksaploidi).

3. Triticale trispecies Shulind (hibridi koji u sebi objedinjuju naslednu osnovu meke i tvrde pšenice i

raţi, 2n=42 hromosoma, heksaploidi).

4.

Klas pšenice (levo), klas tritikalea (u sredini) Seme tritikalea

i klas raţi (desno)

Morfološke osobine

Amfiploidni tritikale je u pogledu habitusa biljke intermedijarnog tipa, što znaĉi da ima morfološke odlike

pšenice i raţi.

Cvat je s mnogocvetnim klasićima, koji mogu biti sa osjem ili bez, maljavi ili goli, crvene ili bele boje,

zrno crveno ili belo što su odlike pšenice. Istovremeno se odlikuje i osobinama koje su karakteristiĉne za raţ kao

što su ljubiĉaste koleoptile, maljavlo stablo ispod klasa, izduţene pleve i plevice, povećani broj klasića u klasu i

vrlo ĉesto povećana visina stabla.

47


Uslovi uspevanja

Zahtevi prema toploti. – Tritikale se odlikuje visokom otpornošću prema niskim temperaturama i suši.

Bolje prezimljava od pšenice, otporniji je na nagla otapanja snega i pojavu ledene kore.

Zahtevi prema vodi. – Zahvaljući izraţenoj sposobnosti ćelija da u citoplazmi zadrţavaju vodu,

prisustvu voštake prevlake na biljkama i dobro razvijenom korenovom sistemu, tritikale ima veliku otpornost prema

suši. Za njega je karakteristiĉno da polako fiziološki odumire, pa je funkcionalnost lisnog aparata znatno duţa od

pšeniĉnog, što rezultira dugotrajnom odvijanju procesa formiranja i nalivanja zrna. Zbog toga tritikale u zrnu

nakupi za 1 do 2% više belanĉevina od pšenice, odnosno od 3 do 5% od raţi.

Zahtevi prema zemljištu. - Tritikale najbolje uspeva na ĉernozemima, ali daje dobre rezultate na lakim

peskovitim zemljištima i tresetištima. Odgovaraju mu i zemljišta sa povećanom kiselošću.

Klasovi tritikalea

Agrotehnika za tritikale

Predusev.- Tritikale najbolje uspeva iza preduseva koja rano napuštaju zemljište kao šti su grašak, rane

sorte krompira, višegodišnje travno-detelinske smeše, kao i Ċubreni zrnati usevi koji se gaje za zelenu masu.

Đubrenje. – Koliĉine mineralnih hraniva za Ċubrenje tritikalea zavisi od tipa i nivoa plodnosti zemljišta,

obezbeĊenosti zemljišta vodom, oĉekivanog prinosa, sorte. Na ĉernozemima se Ċubri sa 45 do 50 kg/ha N, 60

kg/ha P2O5 i 40 do 50 kg/ha K2O. Azotna Ċubriva imaju poseban znaĉaj za tritikale, jer utiĉu na povećanje sadrţaja

belanĉevina u zrnu za 1 do 1.5%, kao i na povećanje sadrţaja lepka za 3 do 4%. Za Ċubrenej tritikalea veliki znaĉaj

ima i stajnjak. Koliĉina stajnjaka za Ċubrenje tritikalea iznosi 20 do 25 t/ha na ĉernozemima, odnosno 35 do 40

t/ha za ostale tipove zemljišta.

Usev tritikalea

48


Setva. - Naĉin setve tritikalea se ne razlikuje od naĉina setve pšenice i raţi. Seje se sa 450 do 600

zrna/m2. Dubina setve je od 4 do 6 cm. Vreme setve se kreće u rokovima setve za pšenicu i raţ.

Nega. – Jedna od osnovnih mera nege je proletno prihranjivanje. Obiĉno se vrši u dva navrata. Prvi put po

smrznutom zemljištu (na prelazu zime u proleće) i drugi put u fazi bokorenja (30 do 40 dana posle prvog

prihranjivanja). Koliĉine i oblici Ċubriva za prihranjivanje isti su kao za pšenicu i raţ. Jedna od mera nege tritikalea

je primena inhibitora rasta – CCC preparata (u periodu od bokorenja do vlatanja).

Ţetva. – Ţetva tritikalea se vrši na prelazu voštane u punu zrelost a naĉin ţetve zavisi od stepena

poleglosti useva. Sorte za zrno imaju ĉvrsto i nisko stablo pa ne poleţu, dok krmne sorte koje imaju visoko stablo u

momentu sazrevanja jako polegnu.

Tritikale pred ţetvu

Ţetva nepoleglih useva vrši se jednofazno kombajnom za ţito, a poleglih dvofazno. Prvo se usev pokosi, a

otkosi se ostave na visoko odseĉenoj strnjici da se prosuši. Nakon toga se izvrši vršidba kombajnom.

49


Kukuruz (Zea mays L.)

Sinonimi: ţito, kuruz, turkinja, turska pšenica, carevac, furmentin, čenka, rumentin, kolomboć, golokud;

Engleski: maize, corn; Francuski: maís, blé de Turque; Nemaĉki: Körnermais;Ruski: кукуруза;

Kukuruz je jedna od najvaţnijih poljoprivrednih vrsta univerzalnog znaĉaja, prvenstveo za ishranu ljudi,

stoke i za preraĊivaĉku industriju. Iz kukuruza se industrijskom preradom dobiva se više od 500 razliĉitih

proizvoda. To su pre svega prehrambeni proizvodi (za odojĉad, kukuruzne flekice, sredstva za ugušćivanje

hrane, za popravljenje kvaliteta hleba, specijalni hleb, supe, paštete, zaĉini, guma za ţvakanje, skrob, šećer),

lekarski proizvodi (sirup), farmaceutska i kozmetiĉka sredstva, razni napici (alkohol, jabuĉna, mleĉna i

limunska kiselina), tekstilni proizvodi (veštaĉko vlakno), hemijski proizvodi (boje, politure, azbesti,

nitocelulozam furfurol, hartije i plastiĉne mase).

Zea mays L. (naslikao O.Th. Müller)

On ima visoki genetski potencijal za rodnost. Po koliĉini stvorene organske mase po hektaru sa šećernom

repom zauzima prvo mesto, prevazilazeći u tome sve ostale gajene biljne vrste. Do sada najveći zabeleţeni prinos

kukuruza je 25 t/ha (ukupne zelene mase) koji je dobiven u SAD. Kukuruz je vrlo znaĉajna stavka u ekonomije

50


svake drţave, jer moţe doneti znatna financijska sredstva kao izvozni artikl, što znaĉi da je od strateškog znaĉaja za

svaku drţavu, jednako kao pšenica ili soja.

Značaj kukuruza u privredi neke zemlje

Dakle, kukuruz je uz pšenicu i pirinaĉ najvaţnija ţitarica u svetu. Najveći proizvoĊaĉ kukuruza su SAD. Iza SAD po

ukupnoj proizvodnji dolazi Kina, zatim Brazil.

Proizvodnja kukuruza u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)


SAD 28 550 000 7.87 224 760 000

Francuska 1 840 000 8.97 16 500 000

Italija 1 100 000 9.55 10 500 000

Juţna Afrika 3 600 000 2.64 9 500 000

Kanada 1 250 000 6.64 8 300 000

Zimbabve 1 250 000 800 1 000 000

Argentina 2 250 000 5.56 12 500 000

Kina 24 500 000 5.10 125 000 000

Ukrajina 1 200 000 2.50 3 000 000

Rusija 750 000 1.33 1 000 000

Indonezija 3 050 000 2.00 6 100 000

Rumunija 2 800 000 2.50 7 000 000

Srbija 1 200 000 4.17 5 000 000

Egipat 1 010 000 6.20 6 250 000

Maroko 2 600 000 1.27 3 300 000

Brazil 12 400 000 2.98 37 000 000

Indija 6 550 000 1.68 11 000 000

Filipini 2 550 000 1.77 4 530 000

Ostali 35 020 000 5.41 18 960 000

Svet (ukupno) 39 490 000 4.25 585 780 000

Poreklo kukuruza

Kukuruz je poreklom iz Amerike. O njegovoj uţoj postojbini postoji nekoliko hipoteza, ali je

najverovatnija i meksikanskom poreklu. U Meksiku su naĊene mnogobroje forme kukuruza. Tamo se u divljem

stanju susreću biljne vrste bliske kukuruz (teozinta i gama), koje sa kukuruzom daju hibride. Naime, u divljem

stanju vrste kukuruza bliske savremenom do sada nisu otkrivene. Grupa kukuruza (Maydeae mathien) pored ostalih

ukljuĉuje tri najbliţa roda: Tripsacum (tripsakum), Euchlaena (teozinta) i Zea (kukuruz) ili mais.

Većina autor smata da je Euchlaena (teozinta) najsrodnija kukuruzu, ne samo zbog svog morfološkog izgleda već

što se moţe ako ukrštati s njim.Isto tako, smatra se da i Tripsacum (gama grass) ima vaţan uticaj na nastajanje

51


današnjeg kukuruza. Blisko srodstvo kukuruza nije se jako ispoljilo po spoljašnjem izgledu, pa se nikada nije ni

smatralo da je Tripsacum divlji kukuruz.

Na osnovu komparativne morfologije zakljuĉeno je da je današnji kukuruz nastao od primitivnog pretka

koji je imao malen klip, zrna na krhkim drškama, i pokrivena plevama kao kod pleviĉara (Zea mays var. tunicata).

Ĉinioci koji su uticali na promene primitivnog oblika u moderni kukuruz prvenstveno su prirodne mutacije, prirodna

selekcija i ĉovekova ukrštanja.

Tripsacum (gama grass) i Euchlena (teozinta)

Kukuruz je donešen u Evropu nakon otkrića Amerike 1492. godine. Prvo se poĉeo gajiti u Španiji

od 1525. godine, a otuda se proširio u Francusku, Italiju, jugoistoĉnu Evropu, Tursku, Afriku i dalje u Aziju dve do

Indije i Kine. U naše krajeve donešen je 1572. godine po nekim autorima iz Turske ili iz Italije.

Kukuruz je kod nas već u 17. stoleću predstavljao znaĉajnu udomaćenu gajenu vrstu. Iako prvi podaci

govore o pojavi kukuruza na nekim našim poduĉjima u 16. stoleća, ipak glavno širenje i veliki privredni znaĉaj

kukuruza kod nas dobija tek u prvoj polovini 19. veka, a danas je jedna od najvaţnijih useva u nas.

Kukuruz je zastupljen na svim kontinentima, ali ne podjednako. To je usev severne, srednje i juţne

Amerike. Mnogo se gaji u Aziji, a sve više u Africi. U Evropi je kukuruz jedna od najznaĉajnijih gajenih vrsta,

posebno u podunavskom regionu (Srbija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, MaĊarska). Podunavske zemlje proizvode

10% kukuruza od celokupne svetske proizvodnje. Kukuruz se nije proširio na sever kao pšenica jer je to biljka

juţnijih krajeva, premda se zahvaljujući svojim polimorfizmu sve više širi i na sever (juţna Engleska, severna

Nemaĉka pa ĉak juţni Sibir i juţna Švedska).

Najpovoljniji rejon za gajenje kukuruza na sverenoj polulopti je izmeĊu 15 i 450 severne geografske širine

(SAD, Meksiko, Indija, Kina, juţni deo bivšeg SSSR-a, Jugoslavija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, MaĊarska i

juţni deo Francuske), Afrika (na liniji Senegal, Mali, Niger, Ĉad, Sudan na sever do obale Sredozemnog mora).Na

juţnoj polulopti, najpovoljniji rejon je izmeĊu 210 i 35

0 juţne geografske širine (u Africi je to linija Juţna Rodezija,

do krajnjih granica Afrike, a u juţnoj Americi deo Brazila i Argentina)

Gajenje kukuruza van optimalnih rejona uslovljeno je gajenjem sorti ili hibrida sa kratkom i vrlo kratkom

vegetacijom.


Kukuruz pripada porodici Poaceae (trave), podporodici Panicoideae (prosolika) i grupa Maydeae. U grupi

Maydeae ima osam rodova (genus), meĊu kojima je najpoznatiji Zea (kukuruz), Euchlena (teozinta) i Tripsacum

(gama trava ili gama grass). Ovi rodovi se razlikuju od ostalih po tome što imaju stablo celom duţinom ispunjeno

parenhimom i uglavnom razdvojene ţenske i muške cvasti, premda to uvek ne mora biti sluĉaj.

Vrsta Zea mays ima diploidan broj hromosoma 2n =20, i razlikuje se od većine jednogodišnjih biljaka

debelim stablom, visokim rastom i ĉvrstim, krupnim listovima.

Do sada je utvrĊeno 9 botaniĉkih grupa kukuruza, mada mnoge forme koje se nalaze u njegovoj

domovini nisu dovoljno prouĉene. Na osnovu oblika, graĊe i hemijskog sastava zrna, vrsta Zea mays je podeljena u

nekoliko podgrupa:

1. Kukuruz zuban (Zea mays L. var. identata Sturt.). Zrno ima izgled konjskog zuba (sa udubljenima na

vrhu). Ovo udubljenje nastaje usled neravnomernog sušenja brašnastog i ruţastog dela endosperma u doba

sazrevanja. Roţasti deo se nalazi na boĉnim delovima, a brašnasti na vrhu i u sredini. Po duţini vegetacije

52


prevladavaju srednje i kasne forme. Stablo je najĉešće visoko 180-250 cm. Retko stvara zaperke. Klip

dugaĉak, debeo i valjkast. Broj redova u klipu je od 14 do 26. Ova podvrsta je visoko prinosna, ali sa

zrnom slabijeg kvaliteta. Zrno sadrţi velike koliĉine skroba, pa se stoga prvenstveno koristi za ishranu

stoke i industrijsku preradu (skrob, šećer, alkohol i dr). Zbog visokog prinosa i većeg sadrţaja skroba,

pogodan je za silaţu. Kod nas se ova podvrsta najviše gaji.

Zeam mays L.var. indentata Sturt. Zea mays L. var. indurata Sturt.

2. Kukuruz tvrdunac (Zea mays L. var. indurata Sturt.), zove se još “osmak”, a odlikuje se tvrdim, sjajnim i

okruglim zrnom, u mnogom po obliku sliĉnom zrnima kukuruza mekunca. Po graĊi zauzima sredinu

izmeĊu mekunca i kokiĉara. Endosperm je roţast i brašnast. Roţasti deo je jako izraţen i rasporeĊen po

spoljašnosti zrna, a brašnasti je u sredini. Stablo je po visini uglavnom manje od stabla zubana, sa

osobinom formiranja zaperaka u većem broju. Klipovi su razliĉite duţine (dugi, srednji i kratki) i

valjkastog i koniĉnog oblika. Zrno je kvalitetnije od zrna zubana i pogodno je za ljudsku ishranu. Ova

podvrsta je manje prinosna od zubana. Broj redova u klipi je od 8 do 12, pa se zato naziva “osmak”.

3. Kukuruz šećerac (Zea mays L. var. sacharata Sturt), ima veći sadrţaj šećera u zrnu, koje je u zrelom

stanju sa naboranom površinom i prozraĉnim, staklastim endospermom sa malim sadrţajem skroba. Ovo se

objašnava što su forme ove podvrste izgubile sposobnost završetka procesa pretvaranja šećera u skrob.

Biljke ove podvrste imaju sposobnost stvaranja većeg broja plodnih zaperaka. Stablo je nisko, klipovi su

srednje veliĉine sa zrnima bele ili ţute boje. Gaji se radi potrošnje u sveţem (kuvanom) ili konzervisanom

stanju.

Zea mays L. var. sacharata Sturt. Zea mays L. var. everta Sturt. Zea mays L. var. tunicata Sturt.

4. Kukuruz kokiĉar (Zea mays L. everta Stur), je zastupljen u dve forme a) pirinĉari – sa izduţenim

zaoštrenim zrnom, b) biserci – sa okruglim zrnom. Ova podvrsta po graĊi zrna sliĉna je tvrduncu u kome

prevlaĊuje roţasti endosperm, samo se oko klice nalazi nešto brašnatog endosperma. Pri zagrevanju, zrno

puca i endosperm se pretvara u belu, rastresitu i šupljikavu masu. Pucanje nastaje pod uticajem vodene

pare koja se stvara prilikom zagrevanja zrna. Najbolje sorte kokiĉara su one ĉija je zapremina kokica od

20 do 30 puta veća od zapremine zrna. Kokiĉar je rana podvrsta, sa relativno niskim stablom, sa većim

brojem zapraka i klipova. Koristi se u ljudskoj ishrani i ishrani stoke.

5. Kukuruz mekunac (Zea mays L. var. amylacea Sturt), odlikuje se potpuno ujednaĉenom brašnavom

graĊom endosperma, mekano je, bez sjaja, razliĉitih boja, ali prevlaĊuje bela i plava. Endosperm zrna je

sastavljen od skrobnih zrnaca koja su okrugla, a meĊuprostor izmeĊu njih je slabo ispunjen proteinom.

Zrno mekunca se lako melje. Veliĉina i oblik zrna i klipa i boja plevica se odlikuju velikom raznolikošću.

Mekunac se upotrebljava za proizvodnju alkohola. Stablo je razliĉite veliĉine sa osobinom stvaranja

zaperaka.

53


6. Voštani kukuruz (Zea mays L. var. ceratina Kulesh), ima zrno sliĉno tvrduncu, samo se od njega razlikuje

po mat površini. Spoljašni deo zrna je proziran, pa sa svojim osobinama podseća na vosak. Ranije je ovaj

kukuruz bio rasprostranjen u istoĉnoj Aziji, a danas se gaji u SAD.

7. Kukuruz pleviĉar (Zea mays L. var. tunicata Sturt.) je

retka podvrsta. Zrna su mu obavijena plevicama, koje se

obrazuju od pleva. Nema ga u proizvodnji osim u

botaniĉkim vrtovima ili nauĉnim institutima.

8. Kukuruz poluzuban (Zea mays L. var. semidentata

Kulesh), se od zubana razlikuje manje izraţenim

udubljenjima na vrhu zrna, većim sadrţajem endosperma.

Zrno je manje pljosnato, deblje, po krajevima zaobljeno,

razliĉite boje i veliĉine.

9. Kukuruz mekani šećerac (Zea mays L. var. amylo

sacharata Sturt), ima klinasti oblik zrna. Donji deo zrna je

brašnav, a gornji roţast i smeţuran, kao u šećerca je

ispunjen dekstrinom i proteinom. Nema veći privredni

znaĉaj. GraĎa biljke kukuruza

Najveći znaĉaj u proizvodnji imaju podvrste zubana i tvrdunca, zatim slede šećerac i kokiĉar. Ostale

podvrste su znatno manjeg znaĉaja, a neke su interesantne ĉisto sa botaniĉkog stanovišta i kao izvor za dalji rad na

oplemenjivanju kukuruza i stvaranju hibrida sa specifiĉnim osobinama i za posebnu namenu.

Morfološke osobine

Kukuruz ima specifiĉnu morfološku graĊu i meĊu svim ţitima je najkrupnija i najjaĉe razvijena biljka.

Korenov sistem je kao kod ostalih trava ţiliĉast, Kod kukuruza razlikujemo pet tipova korenova: 1)

primarni ili glavni klicin koren, 2) primarni (klicini) hipokotilni, seminalni ili boĉni klicini korenovi, 3)

klicini (epikotilni) mezokotilni korenovi, 4) sekundarni (adventivni) podzemno nodijalni korenovi i 5)

vazdušni nodijalni koreni ili “pandţe”.

GraĎa korenova i stabla kukuruza

54


Klijanje zrna kukuruza GraĎa klijanca kukuruza

Zrno kukuruza klija sa jednim primarnim klicinim korenĉićem, koje se posle grana i daje boĉne korenove.

Ubrzo posle suzbijanja klicinog korenĉića pojavljuju se tzv. hipokotilni ili boĉni primarni klicini korenovi. Oni

izbijaju iz klice, neposredno ispod klicinog listića. Ovi korenovi se formiraju u periodu klijanja i ostaju u ţivotu

tokom cele vegetacije. Broj boĉnih seminalnih korenĉića zavisno od sorte i hibrida je u rasponu od 1 do 13. U toku

2 do 3 sedmice posle nicanja imaju osnovnu ulogu u ishrani biljke. Razvitkom nadzemnih nodijalnih (adventivnih)

korenova, uloga i znaĉaj klicinih korena postepeno se smanjuje iako njihova aktivnost time ne prestaje potpuno.

Pored ove vrste korenova, kod kukuruza se javljaju epikotilni (mezokotilni) korenovi, Posle klijanja i

poĉetka rasta klice od klicinomg kolenca odvaja se kolence klijanca sa klicinim listićem (koleoptilom). To prvo

kolence koje nije pokriveno koleoptilom naziva se epikotil. Kolence klijanca obiĉno se formira na 3-4 cm ispod

zemlje, bez obzira na dubinu setve. Ako je setva preduboka, epikotil će biti duţi. Upravo na epikotilu se razvija treći

tip korenova-epikotilni ili mezokotilni korenovi. Oni se slabije razvijaju i nemaju znaĉajnije funkcije u ishrani

biljaka.

Najvaţnij tip korenova su korenovi ĉvora bokorenja (nodijalno ili adventivno korenje). Ono se

razvija na bazalnom interkalarnom meristemu donjih internodija stabla, i to iz podzemnih internodija stabla, pa se

naziva podzemno nodijalno korenje. Ovakvih kolenaca (nodija) moţe biti više. Ovo korenje poĉinje da se stvara

u fazi 3-4 lista i nalaze se blizu površine zemljišta na dubini ĉvora bokorenja. Oni u odnosu na primarni korenov

sistem predstavljaju sekundarni korenovi sistem, i oni ĉine osnovnu masu korenovog sistema kukuruza. Razvijaju

se dobro i u poĉetku rastu skoro vodoravno, a zatim se usmeravaju u dubinu. Svoj maksimum razvića dostiţu u

poĉetku voštane zrelosti zrna. Mogu se razviti u metar u šrinu i 2 m u dubinu.

Vazdušni korenovi kukuruza (pandţe) Listovi i stablo kukuruza

MeĊutim, glavna masa korena nalazi se u površinskom sloju zemljišta do 30 cm dubine, a manje deo se

nalazi na dubini do 60 cm. Kukuruz ima moćan korenov sistem, ţiliĉastog tipa, a jedna biljka svojim razgranatim

korenovim sistemom obuhvata i do 2 m2 zemljišta.

55


Vazdušni korenovi ili “pandţe” se razvijaju iz prvih kolenaca iznad površine zemlje, zelene su boje, vrše

asimilaciju, debeli su. Ako se ogrnu zemljom, preuzimaju ulogu pravih sekunadarnih korenova. Ovi korenovi sluţe

jako razvijenim biljkama kukuruza kao potpora protiv izvaljivanja i poleganja.

Poznavanje razvoja korenovog sistema i uslova koji stimulišu ili destimulišu normalan razvoj korena je od

bitnog znaĉaja za planiranje agrotehniĉkih mera.

Stablo kukuruza je uspravno i sastavljeno, kao i kod drugih ţita, od kolenca (nodi) i ĉlanaka (internodi),

valjkastog je oblika, visoko i relativno debelo. Visina potpuno izrasle biljke koleba se od dvega 50 do 70 cm, kod

nekih sorata i populacija na krajnjem severu gde se još gaji kukuruz, pa do 7 m kod nekih tropskih i vrlo kasnih

formi. Promer stabla je od 2 do 7 cm.

Zaperci kod kukuruza Poprečni presek stabla kukuruza

Stablo je ispunjeno parenhimom, koji je u mladom stanju vrlo soĉno i bogato šećerom. Do faze cvetanja

sadrţaj šećera je oko 5%, a sa starenjem biljke, stablo ogrubi i sadrţaj šećera se jako smanjuje. Stablo je ĉlankovito

sa slabo izraţenim kolencima.

Broj ĉlanaka se kreće od 8 do 30 pa i više, u zavisnosti od podvrste i genotipa u okviru pojedinih podvrsta.

Na stablu, u pazuhu srednjih listova obrazuju se klipovi koje predstavljaju ţensku cvast boĉnih skraćenih izdanaka,

koji se razvijaju iz taĉaka rasta u pazuhu listova. Broj klipova je osobina podvrste i genotipa. Najĉešće se razvije od

1 do 2 klipa, ali ih moţe biti više. Iz pazuha donjih listova, mogu se razviti donji izdanci (zaperci). Sklonost

obrazovanju zaperaka je osobina podvrste i genotipa (sorte, hibrida). Stablo kukuruza se završava metlicom (muška

cvast). Zaperci ste takoĊe, ukoliko se sasvim razviju, završavaju metlicom, a u povoljnim uslovima mogu doneti i

klip.

List se sastoji od lisnog rukavca i liske. Liska je široka, dugaĉka, oluĉaste

graĊe, sa jako izraţenim srednjim nervom. S donje strane je gladak, a sa gornje

obrasla dlaĉicama, iviĉni deo zbog jaĉe razvijenosti je talasast. Kukuruz ima mnogo

listova pa se prema mestu gde se zameću i prema vaţnosti dele na: a) klicini ili listovi

klijanaca - ubrajaju se prvih 5 kod ranih odnosno 7 listova kod kasnijih tipova; b)

pravi ili listove stabla - iznad sedmog lista poĉinju pravi ili stablovi listovi, u ĉijem

pazuhu se mogu javiti klipovi. Ovi su listovni najodgovrniji za razvoj klipa a najviše

srednji i to oni u ĉijem se pazušku stvara klip i listovi neposredno ispod i iznad klipa;

c) listovi omotaĉa klipa (komušina) – ovi listovi omotavaju klip. Kod ovih listova je

razvijen rukavac kojiomotava klip, dok su liske male ili potpuno rudimentirane.

Broj listova vezan je za broj internodija, odnosno, koliko ima internodija,

toliko ima listova., što znaĉi da ih moţe biti od 8 do 30 ili više. Kod ranijih tipova broj

listova je manji a kod kasnih veći. Kukuruz ima sposobnost da, obzirom na graĊu lista,

prikuplja rosu i najmanje padavine i da ih duţ stabla sprovodi do korena. List stabla

Ova se sposobnost iskorištava pri primeni ishrane preko lista. Stvaranje broja listova prolazi poĉinje vrlo

rano u periodu diferencijacije ĉlanaka i internodija i u to vreme biljka imora da ima optimalne uslove za razvoj.

Površina lista po biljci nalazi se u granicama od 0.3 od 1.2 m2. Pravilno usklaĊena lisna površina osigurava najbolju

56


fotosintetiĉku aktivnost, pa prema tome, uz ostale uslove, i najveći prinos organske materije i glavnog proizvoda tj.

zrna. Iz toga razloga, osnovni zadatak u

proizvodnji kukuruza je omogućiti stvaranje optimalne lisne površine i što duţe oĉuvanje aktivnosti ukupne lisne

mase, naroĉito pravih listova stabla.

Cvast ili cvet. - Kukuruz je jednodomna (monoecijska) biljka s odvojenim polovima. Muški cvetovi su

skupljeni u cvast-metlicu koja se nalazi na vrhu stabla, a ţenski cvetovi su skupljeni u cvast –klip koji se nalazi u

pazuhu listova . Na istoj biljci, uvek za nekoliko dana ranije poĉinje cvetanje muških cvetova. Ponekad se u metlici

mogu formirati dvopolni cvetovi ( i na zapercima) ili i muški i ţenski posebno. To je sluĉaj u ranih sorata poreklom

sa severa. Isto se to moţe desiti i na klipu

kukuruza.

Muška (metlica) i ţenska cvast (klip) kukuruza Pojava dvospolnosti na metlici i klipu

Metlica se sastoji od srednje ise ili glavne grane metlice i postranih ili boĉnih grana, ĉiji broj se najĉešće

kreće od 3 do 15. Metlica kukuruza se manje grana od drugih ţita koja imaju cvast metlicu. Srednja osa je kraća ili

duţa, zbijena ili rastresita, uspravna ili malo povijena. Boja metlice je zelenkasta ili raznih nijansi ljubiĉaste ili

crvene boje, u zavisnosti od prisustva antocijana. Na srednoj osi i postranim boĉnim granam metlice nalaze se

dvocvetni klasići. Klasići su rasporeĊeni u parovima, od kojih su rasporeĊeni oko ĉitave ose u više redova, a na

boĉnim granama u dva reda i obiĉno na gornjoj strani. Pleve klasića su široke i pri vrhu zaoštrene, sa 3 do 8

uzduţnih ţilica. Svaki cvet u klasiću se sastoji od dve plevice i tri prašnika. Plevice su tanke i prozirne. Svaki

prašnik je sastavljen od prašniĉke niti (filamentum) i dve prašne kesice (antere). Iz prašne kesice se oslobaĊa koji

se raznosi vetrom na daljinu i do 200 m.

GraĎa metlice kukuruza

Klip je ţenska cvast koja se formira na vrhu boĉnih izdanaka koji se razvijaju iz taĉaka rasta u pazuhu

listova na glavnom stablu, a mogu i na zapercima. Ove taĉke rasta se zameću u pazuhu svih listova izuzev nekoliko

gornjih, ali samo jedna kod jednoklipnih ili 2-3 kod višeklipnih genotipova i to u pazušcima srednjih listova.

Klip se sastoji od zadebljalog vretena (oklasak, okomak, tekunica, ajdamak, kočanka, šapurika) na kome

se uzduţno u parnim redovima nalaze klasići sa ţenskim cvetovima.

57


GraĎa klipa kukuruza GraĎa ţenske cvasti kukuruza

Klasići su dvocvetni, ali od njih je samo jedan plodan, sa izuzetkom jednog genotipa šećerca u koga su

oba cveta u klasiću plodna. Pleve i plevice su slabo razvijene. Broj redova u klipu je uvek paran i on je vezan za

paran broj klasića na vretenu klipa. Broj redova na klipu se kreće od 8 do 26. Klip je spolja pokriven lisnim

omotaĉem (komušina) i ona u masi klipa uĉestvuje sa oko 15%. Tuĉak ţenskih cvetova je sa dugaĉkim stubićem,

koji u obliku niti dolazi sa plodnika i prilikom cvetanja izlazi iz komušine u obliku “svile”. Stubić (svila) se

završava dvodelnim ţigom, a obrasla je kratkim dlaĉicama, lepljiva i odlikuje se sposobnošću da omogući klijanje

polena celom duţinom a ne samo na ţigu. U klipu ima veliki broj cvetova a kreće se u rasponu od 500 do 1000, što

znaĉi da moţe imati i toliko formiranih zrna.

Najpoţeljnije je da se klipovi obrazuju na sredini visine stabla. Duţina klipa moţe da iznosi od 8 do 40

cm, debljina od 3.5 do 7.0 cm i teţina od 200 do 500 g. Na vreteno klipa (oklasak) moţe da otpada 12-35%, ali je

najpoţeljniji odnosu u okviru od 16 do 20%. Debeo oklasak nije poţeljan.

Ranije je istaknuto da je broj redova u klipu uvek paran i najĉešće deljiv sa 4. Postoje dve teorije, prema

jednoj to je posledica nastanka klipa srašćivanjem 8 granĉica teozinte, od kojih su 4 plodne i 4 neplodne. Neplodne

površine su uoĉljive kod genotipova sa manjim brojem redova (tvrdunci ili osmaci). Od broja klasića na svakoj

plodnoj površini zavisi ukupan broj redova u klipu. Ako imamo 2, 3,4 ili 5 redova klasića, onda se mnoţenjem sa 4

(ĉetiri plodne grane koje su uĉestvovale u formiranju klipa), dobijemo 8,12,16 ili 20 redova. Prema drugoj teoriji,

oklasak je sastavljen od većeg broja pregrada a na svakoj pregradi se nalazi 2 reda zrna. Na svakom oklasku moţe

se javiti od 4 do 11 pregrada pa se tako dobije od 8 do 22 reda.

GraĎa zrna kukuruza (uzduţni, bočni i poprečni presek) Broj redova zrna u klipu kukuruza

Zrno kukuruza je zapravo jednosemeni plod (cariopsis) i sastoji se iz tri osnovna dela – omotaĉa ploda

(perikarp) sa omotaĉem semena (perisperm), endosperm (brašnav ili roţast) i klice (embrion). Ova tri osnovna

dela su strukturno razliĉiti pa se lako razdvajaju. Na omotaĉ ploda od ukupne teţine zrna otpada 5-7%, na klicu 10-

14% i na endosperm oko 80%. Endosperm ima brašnastu i roţastu strukturu. Brašnasta struktura je iste graĊe kao

kod pšenice (rastresita je i u meĊuprostorima ćelija nalaze se skrobna zrnca). Kod roţaste strukture zrna skroba su

zbijena a meĊuprostori su ispunjeni proteinima što znaĉi da je roţasti endosperm bogatiji proteinima. Aleuronski

sloj zrna kukuruza je sastavlje od jednog reda ćelija. On je najĉešće bezbojan, ali moţe biti i obojen (plav,

mrkocrvenm purpuran i crven). Ţuta i bela zrna imaju bezbojan aleuronski sloj. U ćelijama perikarpa se nalazi

pigmentni sloj koji daje specifiĉna obojenja zrnu, ali moţe biti i bezbojan. Klica je smeštana u osnovi endosperm u

58


donjem delu na prednoj strani zrna. Sastoji se od središnje osovine, koja se na bazalnom delu završava zaĉetkom

primarnog korena (radiculae) omotanim korenovim omotaĉem (coleorisae), a na suprotnom kraju vršnim delom

primarnog stabla (plumula). Primarno stablo je sastavljeno od 5 do 6 kratkih internodija, a na svakom nodiju nalazi

se jedan list. Prvi list je poznat pod nazivom štitić (scutelum). Štitić se nikad ne razvije u pravi list već sluţi kao

membrana koja deli klicu od endosperma. On je propustan, pa za vreme klijanja propušta hranive materije iz

endosperma u klicu. Drugi listić je štitni listić (coleoptilae) i priĉvršćen je na drugo kolence. On je modifikovan i

sluţi kao zaštitni omotaĉ za ostali deo plumule prilikom probijanja kroz zemljište do površine u procesu nicanja. Pro

izbijanju na površinu, ona se raspukne i prvi listić plumule izbija napolje.

Hemijski sastav zrna kukuruza zavisi od niza faktora (tip hibrida, agroekološki uslovi proizvodnje,

zemljište i Ċubrenje, uslovi sazrevanja, vreme i naĉin berbe, uslovi uskladištenja itd). Sadrţaj proteina kreće se od

10 – 20%, s dosta slabim aminokiselinskim sastavom. Sadrţaj ulja je u proseku od 4 do 6%, a najveći deo se nalazi

u klici (sadrţaj ulja u klici moţe biti i do 40%). Osnovu endosperma ĉini skrob (50-70%). Pored skroba javljaju se

šećeri u obliku amildekstrina, glikoze i saharoze.

Hemijski sastav zrna kukuruza (u %)

Pepeo

1%

Šećeri2 %

Voda

14%

Ulje

4%

Proteini

18%

Skrob

61%

Biološke osobine

Kukuruz, kao ostale biljke prolazi kroz odreĊene faze rasta, koje nazivamo fenološke faze i kroz odreĊene

faze ravića ili etape organogeneze generativnih organa. Kukuruz ima svoju vegetativnu i generativnu fazu, koja se

maifestuje unutrašnjim promenama za koje su potrebni odgovarajući uslovi spoljne sredine. Dakle, on prolazi kroz

sledeće fenološke faze: klijanje, nicanje, faza 3 lista, faza 3-5 listova, faza 5-7 listova, faza 9-11. listova, faza

intenzivnog porasta, metliĉanje, cvetanje metlice, cvetanja klipova i oplodnja, faza mleĉnog stanja, voštana i puna

zrelost.

Faze razvoja biljke kukuruza

59


Faza 3-5 listova pripada vegetativnoj fazi. Od faze 3 lista nastupa generativna faza metlice, a od faze 5-7

listova nastupa generativna faza klipa. U svakoj od ovih faza kukuruz ima odreĊene zahteve prema uslovima spoljne

stredine.

Za klijanje i nicanje pored vlage, presudne su i temperature. Biološki minimum za ovu fazu je 80C, a

optimum je 200C, maksimum 25-30

0C. Za proizvodnju je znaĉajan proizvodni minimum koje je 10

0C, a optimum

oko 150C. Temperature iznad biološkog minimuma smatraju se aktivnim

temperaturama za kukuruz. Zahtevi prema vlazi i ishrani u ovom stadijumu

razvoja su mali pošto biljka koristi rezervne materije iz zrna.

U fazi 3 lista kukuruz je ralativno otporan na niske temperature i

moţe da podnese mrazeve u kratkom trajanju od -2 do -30C, uz delimiĉno

oštećenje lisne površine. On je u ovoj fazi osetljiv na visoke temperature.

MeĊutim, ukoliko se niţe temperature od 6 do 80C zadrţe duţe, dolazi do

negativnih posledica po daljni razvoj biljaka (formiranje malog broja listova

i povećani broj zaperaka). Faza trećeg lista kod kuruza odgovara fazi

bokorenja kod pšenice, samo što bokorenje kod kukuruza nije poţeljno

(osim kod šećerca). U ovoj fazi zahtevi prema vlazi su mali, ali su zahtevi

prema ishrani veliki i to prvenstveno prema azotu, zatim sledi kalijum i

napokon fosfor.

U fazi 3-5 listova povećavaju se zahtevi prema toploti i kreću se

od 15 do 200C, a takvi zahtevi se nastavljaju i dalje sve do metliĉanja, kada

su neophodne više temperature, koje se kreću od 20-220C.

Od faze 5-7 listova intenzitet usvajanja azota kalijuma se smanjuje.

Kada je kukuruz dostigao visinu do 50 cm , pa do metliĉanja, odnosno

svilanja, nastupa period brzog vegetativnog porasta. U tom periodu se

potpuno izgradi stablo i listovi kada se postiţe konaĉna visina biljke. Za ovaj

period potrebna je dovoljna obezbeĊenost vlagom i da srednje dnevne

temperature vazduha budu u rasponu od 20 do 220C.

Cvetanje (svilanje) i oprašivanje u normalnim okolnostima Proces oprašivanja

obiĉno nastupa sinhornizovano. Kukuruz je tipiĉna stranooplodna

biljka i oprašivanje se vrši vetrom (anemofilno). U povoljnim uslovima tuĉak ostaje sposoban za oplodnju i do 20

dana od izbijanja ţigova (svile). Oprašivanje se najintenzivnije dešava u ranim prepodnevnim ĉasovima. Kukuruz

ima otvoreno cvetanje, pa nepovoljni vremenski uslovi (kada je temperatura vazduha preko 300C i relativna vlaga

vazduha ispod 60%) zbog abortacije polena i ţiga tuĉka dolazi do slabe oplodnje naroĉito vršnih ţenskih cvetova.

Posle oplodnje nastupa brzi razvoj zrna u klipu, tako da se ona posle 15 do 15 dana nalazi u fazi vodenastog stanja

zrna. Tada je završen rast oklaska, omotaĉa klipa, i drške klipa, a u embrionu su tada zeĉeti koleoptila, prvi listić i

glavni primarni koren. Zapoĉinje i intenzivno nakupljanje skroba u endospermu i traslokacija biljnih hraniva iz

vegetativnih delova u zrno. Posle ove faze nastupa mleĉno stanje, u kojoj su formirani sve zaĉeci u embrionu, a u

zrnu protiĉe intenzivno nakupljanje rezervnih materija. Nakupljanje suve materije u zrno završava se 50-60 dana

nakon oplodnje. To je faza fiziološke zrelosti, a odlikuje se pojavom crnog sloja na dnu zrna. Sadrţaj vode u zrnu

je tada u granicama od 30 do 40%. Omotaĉ klipova i deo lista nisu više zeleni. Nakon fiziološke zrelosti dolazi do

gubitka vode u zrnu.

Vodenasto stenje zrna Mlečno stanje zrna Fiziološka zrelost zrna

Kao i druge biljke, kukuruz u svom razviću prolazi kroz odreĊene etape razvoja reproduktivnih organa

(etape organogeneze). Metlica prolazi kroz devet a klip dvanaest etapa organogeneze.

60


Etape organogeneze metlice (muška cvast)

Etapa

organogeneze Opis etape organogeneze

I Nediferencirani konus rasta metlice.

II Konus rasta metlice izraţen, formirana kolenca i internodije stabla, zaĉeti listovi.

III Izduţenje konusa rasta i segmentacija središnjeg dela, porast donjih internodija stabla.

IV Formiranje klasića na granĉici metlice. Intenzivan porast stabla.

V Formiranje cvetova u klasićima metlice. Intenzivan porast stabla.

VI Formiranje polena u cvetovima. Brzi porast stabla. Poklapa se sa IV etapog org. klipa.

VII Porast svih elemenata cveta i granĉica cvasti, izduţivanje prašniĉkih niti, završavanje formiranja

polenovih zrna. Brz rast vršnih internodija stabla (koji nosi metlicu).

VIII Metliĉanje.

IX Cvetanje

Etape organogeneze klipa (ţenska cvast)

Etapa

organogeneze Opis etape organogeneze

I Nediferencirani konus rasta. Teško se razlikuje od kunusa metlice.

II Izduţivanje konusa rasta. Stvaranje zeĉetaka listova (buduća komušina).

III Nastavak izduţivanja konusa rasta.

IV Formiranje zaĉetaka klasića na klipu.

V Formiranje cvetova u klasiću (dvocvetni klasići ali se samo jedan potpuno razvije).

VI Razvoj oplodnih organa i poĉinje porast stubića i ţigova svile.

VII Ubrzani porast klipa i porast svile (završava se proces formiranje polnih ćelija).

VIII Izbacivanje stubića sa ţigovima (svilanje)

IX Cvetanje i oplodnja. Nakon toga tuĉak odumire i suši se.

X Formiranje klice i poĉinje mleĉno stanje zrna.

XI Završetak mleĉnog stanja zrna.

XII Završetak voštane zrelosti.

Uslovi uspevanja kukuruza

Toplota. – Kukuruz ima velike zahteve prema toploti i njegovo gajenje je ograniĉeno junskom izotermom

od 170C a proseĉne noćne temperature za tri letnja meseca ne bi smele biti ispod 12.8

0C, odnosno proseĉne dnevne

temperature ne bi smele da budu ispod 190C. Najveći rejon proizvodnje kukuruza ograniĉen je na pojas gde su

srednje dnevne temperature i letnjim mesecima od 22 do 260C, a srednje noćne iznad 14.4

0C, sa bezmraznim

periodom od 140 do 150 dana.

Zahtevi kukuruza prema toploti su razliĉiti u pojedinim fazama razvoja. Brzina prolaska kroz odreĊenu

fazu razvoja tesno je vezana sa koliĉinom toplote uz optimalno obezbeĊenje drugih uslova. Tako je za nicanje

biološki miniumu 80C, za formiranje vegetativne mase 10

0C, za formiranje generativnih organa i cvetanje 12

0C, za

dozrevanje 100C. Aktivne temperature su sve one koje se nalaze iznad ovih vrednosti. U našim agroekološkim

uslovima, setva kukuruza poĉinje kada temperature dostignu 10 do 120C. Kolebljivost temperatura u prvim fazama

razvoja utiĉe na slabije nicanje i propadanje jednog broja biljaka. Propadanje biljaka je vezano i za infekciju

gljiviĉnim bolestima. U fazi tri lista, kukuruz moţe da podnese niske temperature od 1- do -3 0C pod uslovom da ne

potraju duţe, dok su u tom periodu biljke osetljive na visoke temperature (ako su preko 200C). Period porasta od

faze tri lista povećavaju se zahtevi prema toploti. U to vreme srednje dnevne temperature trebaju da se kreću od 15

do 200C, ukoliko temperature padnu ispod te vrednosti kukuruz usporava rast i razvoj, odnosno produţava

vegetaciju.Optimum tempertura u toj fazi je 280C. Optimalne temperature za metliĉanje su 18 do 20

0C, za period

metliĉanja i cvetanja 20-220C a za period dozrevanja od 22 do 23

0C.

Ranije je bilo reĉeno da kukuruz u prvim fazama razvoja podnosi temperature do -30C, što nije sluĉaj u

jesenjem periodu, kada prvi mrazevi oštećuju list i dovode do prisilne zriobe kukuruza. Prvi mrazevi u nas se

najĉešće javljaju oko 10. oktobra, kada bi do tog datuma kukuruz trebao biti u fazi voštane zrelosti. Suviše visoke

temperature u doba cvetanja su nepovoljne jer mogu izazvati abortaciju polena (ako su temperature vazduha diţu u

toku dana iznad 300C, a relativna vlaga pada ispod 60%).

Voda.- Kukuruz stvara veliku nadzemnu masu pa u vezi s tim troši velike koliĉine vode po jedinici

površine iako nema veliki transpiracioni koeficijent. S obzirom na mali transpiracioni koefijent, za kukuruz se moţe

61


reći da ekonomiĉno troši vodu. Transpiracioni koeficijent kukuruza je razliĉit i kreće se u granicama od 180 do

270, što zavisi od vremena njegovog odreĊivanja, mineralne ishane, plodnosti zemljišta pa i od genotipova

kukuruza. U globalu se moţe reći da utrošak vode od strane biljaka kukuruza zavisi od temperaturnih uslova i

genotipskih razlika. Kritiĉni period za vodom je 20 dana prije i 10 dana posle pojave metlice.

Posmatrajući razvoj kurkuruza u optimalnim uslovima vlaţenja i povoljnim temperaturnim uslovima, mogu se

izdvojiti ĉetiri perioda u pogledu brzine porasta ukupne mase:

1. Prvi period je lagani porast i nije kritiĉan u pogledu vlage.

2. Drugi period je ubrzani porast sa najvećom biljnom masom, do dve nedelje pre mleĉnog stanja.

3. Treći period je lagano opadanje teţine biljne mase, i traje do nekoliko dana iza mleĉnosg stanja.

4. Ĉetvrti period je ubrzano opadanje teţine biljne mase, a vezano je sa zrenjem (voštanim i punim).

Prema tome, u drugom periodu ne bi smeo nastupiti nedostatak vlage sve do stvaranja najveće biljne mase.

Intezivni porast vegetativne mase je vezan za prolaz odreĊene etape organogeneze generativnih organa, a

poĉinje od faze 7 do 9 listova , koji je povezan sa IV iV etapom organogeneze klipa, kada biljka ima najveće

zahteve prema vodi. Kritiĉni period kako je već bilo reĉeno, se nastavlja sve od metliĉanja odnosno svilanja (VII i

VIII etapa organogeneze metlice). U ovom periodu potrebe za vodom su najveće.

Za naše podruĉje proizvodnje kukuruza, potrebe koliĉina padavina su sledeće: april -50 mm, maj - 75 mm,

juni - 90 mm, juli - 100 mm, avgust - 95 mm i septembar - 80 mm. Ukoliko se ove potrebe ne mogu podmiriti

putem oborina, tada ih treba obezbediti navodnjavanjem.

Svetlost. - Kukuruz ima velike zahteve prema svetlosti radi obezbeĊenja intenzivne fotosintetske

aktivnosti. Kod nas intenzitet svetlosti nije ograniĉavajući faktor, osim ako u periodu cvetanja i oplodnje nastupi

oblaĉno vreme. Kako je kukuruz biljka poreklom iz tropskog pojasa, ona spada u grupu biljaka kratkog dana,

premda se neki genotipovi gaje i u podruĉjima gde je duţina dana do 20 ĉasova. Evropske sorte kukuruza

završavaju ciklus razvića pri dugom danu, gubeći potrebe za kratkim danom, što je rezultat selekcionog rada.

Dokazano je da se biljke kratkog dana brţe razvijaju pri duţini noći od 10 do 12 ĉasova. Skraćivanjem noćnog

perioda na 8 do 9 ĉasova, usporava se njihov razvoj. Rani genotipovi kukuruza sposobni su se razviti i pri

neprekidnom osvetljenju (24 ĉasa), dok kod kasnih dugi dan zadrţava formiranje organa koje nose cvet i plod. To se

dešava zbog razliĉitih potreba prema svetlu u vreme

nastupanja svetlosnog stadijuma, jer je kasnim

genotipovima potrebno skraćenje dana u periodu od

9 do 30 dana, a rani genotipovi prolaze svetlosni

stadijum u toku 1 do 3 dana. Na brzinu razvića

utiĉe i kvalitet svetlosti. Klipovi se brţe formiraju

pod uticajem kratkotalasnog zraĉenja. Potrebe

biljaka prema odreĊenoj duţini dana i noći oĉituju

se od II do IV etapi organogeneze. Kod kukuruza,

kako je već poznato, te etape za metlicu protiĉu

ranije nego za klip.

Mineralna ishrana. - Kukuruz usvaja

sledećih šest makroelemenata; azot, fosfor, kaliju,

sumpor, kalcijum, magnezijum; i šest

mikroelemanta; gvoţĊe, bor, bakar, mangan, cink,

molibden. Pored elemenata potrebni su i tako zvani

dopunski elementi utvrĊeni analizom biljnog

materijala; silicijum, aluminijum, nikal, kalaj,

olovo, srebro, barijum, stroncijum, hlor i natrijum.

Neki od njih su znaĉajni za fiziološke pocese u

biljci, drugi kao zamena nekih iz grupe neophodnih

elemenata, dok neki u većim koliĉinama mogu biti i

toksiĉni. Znatan deo nabrojanih u zemljištu ima u

dovoljnim koliĉinama, dok se drugi unose u obliku

mineralnih ili organskih Ċubriva. Ipak, kukuruz

najbolje reaguje na Ċubriva koja u svom sastavu

imaju azot, fosfor i kalijum.

Da bi se shvatio problem ishrane biljaka

kukuruza, potrebno je poznavati dinamiku ili ritam

formiranja suve materije i apsorpciju pojedinih

hranivih materija u toku razvića biljaka. Najveća

brzina nakupljanja (formiranja) suve materije je u Shema nakupljanja suve materije u zrnu kukuruza

62


fazi metliĉanja kada se formira 50% suve materije u odnosu na konaĉnu suvu materiju biljke. Najveća koliĉina suve

materije lista i stabla je u avgustu, a posle formiranja zrna dolazi do premeštanja hraniva iz pojedinih delova biljke u

zrno, pa se suva materija zrna naglo povećava.

Dinamika i tok nakupljanja azota u celoj biljci kukuruza sliĉan je toku nakupljanja suve materije, s tim što

je intenzitet nakupljanja azota nešto veći u poĉetku vegetacije i nije usklaĊen sa intenzitetom porasta suve materije.

Posle porasta biljke u vremenu od 30 do 40 dana od nicanja, krivulja nakupljanja suve materije i azota dosta se

podudaraju sve do stadijuma metliĉanja i poĉetka formiranja zrna. Prema tome, istiĉu se dva glavna intenzivna

perioda akumulacije azota i to od nicanja do poĉetka treće dekade jula (metliĉanje-svilanje). U tom se periodu

asporbuje oko 35 % azota, i drugi period od poĉetka treće dekade jula do kraja druge dekade avgusta kada se

apsorbuje oko 40% azota od ukupne akumulirane koliĉine azota. U kasnijem periodu intenzitet nakupljanja azota

prestaje. Azot se brţe premešta iz oklaska i komušine u zrno nego iz listova.

Karakteristika usvajanja fosfora iz zemljišta je u tome da biljka nakuplja i sadrţava relativno visoku

koncentraciju neorganskog fosfora unutar svog tkiva, uprkos niskoj koncentraciji ovog iona u zemljištnom rastvoru.

Iako apsorpcija fosfora teĉe kontinuirano u toku vegetacije, ipak postoji odreĊeni period kada je akumulacija

najveća. Najviše fosfora se usvaja od poĉetka treće dekade jula do kraja druge dekade avgusta od 43 do 57% od

ukupne koliĉine azota koja biljka usvoji. To znaĉi da su najveće potrebe biljke kukuruza za fosforom u fazi

oplodnje i poĉetka formiranja zrna. Najintenzivnija apsorbcija fosfora protiĉe u isto vreme sa najintenzivnijem

nakupljanju suve materije.

U fazi od nicanja do 30 ili 40 dana rasta, kukuruz je najosetljiviji na nedostatak fosfora, zato u toj fazi

kukuruz mora biti dobro opskrbljen fosforom. Pojedini delovi biljke razliĉito nakupljaju fosfor. Najviše se nakuplja

u zrnu (72 do 82%) od ukupnog apsorbovanog fosfora, iza zrna najviše se nakuplja u stablo, zatim list a najmanje u

komušini i oklasku. Premeštanje fosfora iz oklaska i komušine poĉinje ranije nego iz listova.

U pogledu nakupljanja i premeštanja kalijuma, on se bitno ne razlikuje u odnosu na azot i fosfor. Najveće

potrebe za kalijumom je u periodu od metliĉanja i oplodnje, jer do tog perioda biljke koriste do 70% kalijuma od

ukupne potrebne koliĉine. U periodu formiranja zrna pa sve do zrenja, potrebe za kalijumom se smanjuju. Stoga je

za normalan rast i razvoj kukuruza potrebno da se obezbedi dovoljne koliĉine kalijuma u periodu 60-70 dana posle

nicanja. Sumpor se od strane biljaka kurkuruza najintenzivnije nakuplja u fazi metliĉanja i svilanja. Kod usvajanja

kalcijuma i magneizujuma, postoji meĊusobni antagonizam. Usled viška kalcijuma dolazi do smanjenje primanja

magnezijuma, dok je obratno vrlo retko. Kalcijum takoĊe moţe da ometa usvajanja kalijuma i bora. Nakupljanje

kalcijuma teĉe do prestanka vegetativnog porasta, a magnezijum se usvaja kroz ĉitav vegetacioni period. Od

mikroelemenata cink ima najveći znaĉaj na porast kukuruza. Ukoliko zemljište nije dovoljno opskrbljeno cinkom,

treba ga Ċubriti sa 20 kg/ha cink sulfatom.

Zemljište. - Kukuruz najbolje uspeva na rastresitim, dobro propusnim, ali istovremeno i na zemljištima sa

dobrim kapacitetom za vodu. Za gajenje kukuruza povoljna su i zemljišta koja sadrţe velike rezerve vlage i dobro

su aerisana, zatim da sadrţe lako pristupaĉne mineralne hranive elemente. To su u principu srednje i lake glinuše,

ĉernozemi, gajnjaĉe, crvenice.

Zemljišta teškog mehaniĉkog sastav, zbijena, zaslanjena i preterano vlaţna sa visokim nivoom podzemne

vode kao i zemljišta sa povećanom kiselošću su manje ili nepogodna za gajenje kukuruza. MeĊutim, ova nepovoljna

zemljišta se raznim agrotehniĉkim zahvatima mogu dovesti u stanje gde se uspešno moţe gajiti kukuruz. Ovakva

zemljišta neophodno je odrţavati u rastresitom stanju na potrebnoj dubini. To se postiţe podrivanjem, periodiĉnom

dubokom obradom, sa prolećnim preoravanjem i unošenjem stajnjaka ili komposta. Na ovakvim zemljištima

dobre rezultate daje setva i gajenje leguminoza (lucerka) jer ima snaţan korenov sistem koji duboko prodire u

zemljište. Još bolje rezultate daje gajenje leguminza u smeši s travama. Trave obogaćuju zemljište organskom

materijom, poboljšavaju strukturu zemljišta i vodovazdušni reţim.

Što se tiĉe podzemnih voda, treba npomenuti da se kukuruz uspešno moţe gajiti na samo na parcelama ĉija

podzemna voda leţi na većoj dubini od 1.5 do 2.5 m. Pri leţanju vode na toj dubini, najdonji sloj korena kukuruza

se stalno napaja vlagom, a osnovna masa korena koja se nalazi u višim horizontima ima dobar pristup vazduhu.

Veliki znaĉaj za uspevanje kukuruza ima i pH sredina zemljišta. Kukuruz je gotovo nemoguće gajiti na

zemljištima visoke kiselosti. Zemljišta koja imaju pH vrednosti ispod 5, uopšte nisu pogodna za gajenje kukuruza

ukoliko se ne provedu mere smanjenja kiselosti (kalcizacija). Visoka koncentracija vodonikovih iona je nije štetna

sama po sebi, već je i u vezi s pokretljivošću aluminijuma, mangana a moguće i gvoţĊa koji mogu delovati

toksiĉno na biljku. Kukuruz se najbolje razvija na zemljištima koja imaju reakciju zemljišnog rastvora bliskoj

neutralnoj (pH 6.7-7.0).

Kukuruz takoĊe teško podnosi zaslanjena zemljišta, naroĉito u sušnim godinama, kada se koncentracija

zemljišnog rastvora povećava. Štetno delovanje zaslanjenih zemljišta ispoljava se u tome, što visoka koncentracija

zemljišnog rastvora zadrţava bubrenje semena kao klijanje i rast klijanaca. Usled povećanja osmotskog pritiska u

ćelijama ometa se daljnji rast biljaka. Ako se vrši pravilno navodnjavanje zaslanjenih zemljišta i ispiranje soli u

meĊucvetnom periodu, ako se daju umerene koliĉinje mineralnih Ċubriva sa istovremenom primenom velikih

koliĉina organskih Ċubriva, omogućava se dobijanje visokih prinosa kukuruza na ovakvim zemljištima.

63


Agrotehnika za kukuruz

Osnovni elementi tenologije kukuruza su izbor hibrida, plodored, sistem obrade, sistem Ċubrenja, setva,

mere nege i berba.

Izbor hibrida kukuruza. - Pre razmatranja problematike izbora hibrida, nuţno je ukratko objasniti šta

su to hibridi i kako oni nastaju.

Hibridni kukuruz je proizvod ukrštanja inbred linija. Ukrštanjem inbred linija dobije se kukuruz koji ima

izraţen vigor (bujnost), odnosno heterozis, što za posledicu ima ogromno povećanje ukupne vegetativne mase a s

tim u vezi i prinosa. Inbred linije su osnovne jedinice hibridnog kukuruza. Budući da je kukuruz stranooplodna

biljka, inbred linije se dobijaju veštaĉkom izolacijom i samoplodnjom. Tehnika samooplodnje se zasniva na izolaciji

klipa odabranih sorti kukuruza pre nego što se pojave stubići (svila), i izolaciji metlica u vreme kada su stubići iste

biljke najpogodniji za oplodnju. Klip se izoluje providnom kesicom da se moţe pratiti razvoj svile, a metlica

većom papirnom kesicom.

Izolacija muške cvasti paprinom kesom Izolacija ţenske cvasti papirnom kesom

Nakon rasipanja polena metlice u kesicu, polen iz kesice se prenosi na klip iste biljke. Na taj se naĉin vrši

prisilna samooplodnja. Postupak samooplodnje (inbridezacije) traje 7-10 godina, kako bi se dobila maskimalna

homozigotnost svake linije radi izbora najboljih genotipova koji je poĉetni materijal sadrţavao. Preliminarnim

ispitivanjima izmeĊu inbred linija, odabiru se majĉinske i oĉinske linije. One se seju po principu 4, 6 ili 8 redova

majĉinkih i 2 ili 4 linije oĉinske linije.

Proces stvaranja hibrida kukuruza

64


Tokom metliĉanja, na majĉinskim linijama se u nekoliko navrata zakidaju metlice a ostavljaju na oĉinskoj

liniji. Nakon oplodnje, muške linije se odstranjuje (kose) a berba klipova se vrši samo sa materinske komponente

radi proizvodnje semena hibrida. Ovako seme ide na trţište kao hibridno. Setvom hibridnog semena dobiju se

hibridi kukuruza sa maksimalnim heterozisom odnosno vigorom (bujnošću). Uticaj hibridnog semena ispoljava se

samo u prvoj godini (generaciji) dok se kasnije sve manje ispoljava, odnosno postepeno dolazi do cepanja genetske

strukture hibrida na roditeljske komponente (inbred linije). Zato se svake godine mora kupovati novo seme hibrida.

Hibrid mogu biti razliĉiti. Prosti hibrid (single cross) dobijaju se kontrolisanim ukrštanjem dve

samooplodne linije (inbred linije). Dvostruki hibridi (double corss) nastaju kontrolisanim ukrštanjem dva prosta

hibrida. Trolinijski hibridi (three-way cross) nastaje ukrštanjem prostog hibrida sa nekom samooplodnom linijom.

Pri izboru hibrida kukuruza treba imati u vidu sledeće osobine, a to su prinos i kvalitete, duţina vegetacije,

ĉvrstinu stabla, otpornost na sušu, biljne bolesti i štetoĉine. Mora se voditi raĉuna o strukturi setve na gazdinstvu, o

uĉešću kukuruza kao preduseva za druge useve a prvenstveno za pšenicu. Kao kod ostalih useva, treba gajiti veći

broj hibrida razliĉitih osobina radi osiguranja stabilnih i visokih prinosa kao i bolje organizacije radova, opreme i

drugih kapaciteta. Naroĉito je vaţna osobina hibrida da se mogu lako brati, pri ĉemu se vodi raĉuna o ĉvrstini stabla

u doba berbe.

Grupe hibrida po FAO klasifikaciji

FAO grupe hibrida Osobine grupa hibrida

Grupa zrenja Oznaka

Duţina vegetacije

(dana)

Broj listova po

biljci

Visina klipa

(cm)

% vlage u

punoj zrelosti

Vrlo rani <200 <100 <13 <60 <15

Rani 200-400 100-120 13-15 60-80 15-20

Srednje rani 400-600 120-130 15-17 80-100 20-25

Srednje kasni 600-800 130-140 17-19 100-120 25-30

Kasni 800-1000 140-150 19-21 120-140 30-35

Vrlo kasni >1000 >150 >21 >140 >35

Osobenost hibrida se odreĊuju u korišćenju kukuruza na primer, za ishranu stoke ili proizvodnju skroba,

prekrupe, kukuruznih pahuljica, kokica, konzervi, masti i ulja, šećera itd. Ako se kukuruz proizvodi za ishranu

stoke, tada on mora imati visoki prinos, mekoću zrna, povećan sadrţaj proteina, ulja, vitamina. Za mehanizovanu

berbu, kukuruz mora imati ĉvrsto drţanje zrna u klipu, otpornost biljaka na poleganje, jednovremeno sazrevanje,

odgovarajuću visinu klipa na stablu, da klipovi ne vise već da budu uspravni. Vaţno je za hibrid i njegovo

stasavanje (vreme sazrevanja) u odreĊenim klimatskim uslovima. Što se koristi pri proizvodnji silaţe kada pored

visokog prinosa zelene mase daje zrno u fazi mleĉno-voštane zrelosti. Pri korišćenju kukuruza za zelenu krmu,

najpogodniji su hibridi koji se bokore (teraju zaperke), pošto obrazuju mnogo neţnih stabala sa velikom koliĉinom

lista.

Najrasprostranjeniji hibridi kukuruza kod nas

FAOgrupe zrenja

100-200 300-400 400-600 700-800

ZP 190 ZP 404 ZP 599 ZP 677

ZP 192 ZP 455 ZP 533 ZP 704 ZP 242 ZP 456 ZP 539 ZP 704 vx ZP 110 ZP 370 ZP 42A ZP 770 ZP 194 ZP 402 ZP 528 ZP 746 ZP 256 ZP 448 ZP 559 NSSC 607 ZP 180 ZP 330 ZP 603 NSSC 78

ZP 209 NSSC 370 ZP SC 570 NSSC 625 u

ZP 212 NSSC 420 ZP SC580 NSSC 640

NSSC188 NSSC 530 NSSC 666

NSSC 609 b NSSC 601 NSSC 444 NSSC 646

S obzirom da je kukuruz najĉešći predusev za pšenicu, treba izabrati pogodan hibrid koji će na vreme

napustiti proizvodnu površinu radi pravovremene setve pšenice. To znaĉi, da u tom sluĉaju treba izabrati ranije

hibride. Najbolje bi bilo izabrati onaj hibrid koji najpotpunije zadovoljava naše potrebe. MeĊutim, jedan hibrid ne

moţe da odgovori svin navedenim zahtevima, pa u tom sluĉaju treba sejati razliĉite hibride sa razliĉitim osobinama

u zavisnosti od naĉina iskorišćavanja kukuruza.

Po meĊunardonoj nomenklaturi, svi hibridi kukuruza su podeljeni u grupe od 100 do 1000, ali za prakiĉke

svrhe, svi se dele na šest grupa.

65


Pri izboru hibrida neophodno je odabrati hibride razliĉitih grupa zrenja. U proizvodnji kukuruza za zrno

biraju se oni hibridi koji postiţu punu tehnološku zrelost pri sadrţaju vlage 25 - 28 % (od 15. IX - 15. X). To su

hibridi vegetacijske grupe 400 - 600 za podruĉje Vojvodine, 300 - 500 za Slavoniju, odnosno 200 - 400 za brdsko

podruĉje.

U proizvodnji kukuruza za zrno na velikim gazdinstvima, u strukturi setve morali bi imati sledeću

zastupljenost hibrida: 20 - 30 % ranih hibrida, 50 - 60 % srednje ranih i srednje kasnih hibrida i 20 - 30 % kasnih

hibrida, dok se u proizvodnji kukuruza u klipu i vlaţnog zrna uĉešće kasnih hibrida neznatno povećava.

Plodored i plodosmena kukuruza. - Kod nas na pšenicu i kukuruz otpada oko 60% od ukupnih

ratarskih površina, a u nekim rejonima ĉak i 70% (Vojvodina). Zato u nas prevladava dvopoljni plodored ili

najĉešće smenjivanje pšenice i kukuruza. Prema tome, u današnjim uslovima proizvodnje najĉešći predusev za

kukuruz je pšenica, i ostale strnine, a zatim u manjoj meri suncokret, soja, lucerka, šećerna repa, uljana repica,

kukuruz.

Najbolji predusevi za kukuruz su strnine (pšenica, jeĉam, ovas, raţ), jednogodišnje i višegodišnje

leguminoze, jer omogućavaju blagovremenu osnovnu obradu, koja sa svoje strane obezbeĊuju mineralizaciju

organskih ostataka, nakupljanje vlage u zemljištu, provociranje korovskog semena, povećanu mikrobiološku

aktivnost, regeneraciju zemljišne strukture itd.

Kukuruz se u zadnje vreme sve ĉešće gaji u ponovljenoj setvi ili u višegodišnjoj monoprodukciji. Poznato

je višegodišnje gajenje kukuruza na vodoplavnim terenima (u dolinama reka) kao i na teškim ritskim zemljištima.

Ukoliko se kukuruz gaji u monoprodukciji, treba se obezbediti veća paţnja u smislu zaštite protiv bolesti i štetnih

insekata, dovoljne i odgovarajuće koliĉine mineralnih i organskih hraniva, odgovarajuća osnovna i predsetvena

obrada, kao i pravovremena i precizna setva.

O duţini gajenja kukuruza u monoprodukcijie ima razliĉitih mišljenja i preporuka. Mnogi nauĉnici

preporuĉuju gajenje kukururuza na jednom polju od 3 do 5 godina. Preporuke proistiĉu iz bojazni povećanja

zaraţenosti kukuruza od bolesti i štetoĉina, kao i mogućnost pojave erozije na nagnutim terenima. Na našim

podruĉjima se kako je već bilo reĉeno, u najnovije vreme pojavio problem gajenja kukuruza u monoprodukciji zbog

napada kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera Le Conte.), koja je prenesena iz SAD. S obzirom da ova štetoĉina

uglavnom napada kukuruz koji se gaji u monoprodukciji (prezimljava na kukuruznom polju), on će ubuduće

znaĉajno ograniĉavati gajenje kukuruza na istom polju duţi niz godina pa ĉak i u ponovljenoj setvi.

Diabrotica virgifera virgifera Le Conte., (kornjaš i ličinka) i simptomi napada štetnika

Obrada zemljišta. - Osnovna obrada zemljišta za kukuruz vezana je za predusev, tip zemljišta i

klimatske uslove gajenja. Ako je za kukuruz predusev bila strnina tada se primenjuje sledeće mere: zaoravanje

strništa, osnovna duboka obrada, zaoravanje razora, grubo ravnjanje i predsetvena priprema. Ukoliko je predusev

bio neki kasni usev, tada se obrada vrši u jednom potezu, na punu dubinu, uz istovremeno zaoravanje ţetvenih

ostataka preduseva. Ako je predusev višegegodišnja leguminoza (lucerka, detelinsko travne smeše itd), tada treba

izvršiti dva oranja, prvo oranje pliće u cilju uništavanje preduseva, a drugo oranje na punu dubinu.

Dubina osnovne obrade je za većinu poljoprivrednih regiona od 25 do 35 cm dubine, a to je u vezi s

rasporedom i razvićem korenovog sistema kukuruza po slojevima zemljišta, jer se najveća masa korenovog sistema

nalazi na dubini do 30 cm. Ako je zemljište povoljne strukture, sa dobrim vodo-vazdušnim odnosima ne mora se

orati dublje od 30 cm, ali ako se radi o teškim i zbijenim, slabo propusnim zemljištima u humidnoj klimi tada se

traba orati dublje od 30 cm s povremenim podrivanjem.

S obzirom da je pšenica u ravniĉarskim rejonima najvećim delom predusev kukuruzu, odmah posle ţetve

pšenice trebalo bi pristupiti zaoravanju strništa, a zatim u toku leta izvršiti plitko letnje oranje na 15-20 cm dubine i

drugo oranje u jesen 30-35 cm dubine. Danas se kod nas gotovo ne primenjuje letnje oranje, već se samo ore na

punu dubinu u jesen. Optimalni rok za izvršenje osnovne obrade za kukuruz treba da je jul-avgust, a krajnji rok je

66


kraj septembra. Ranije oranje ima niz prednosti, pored ostalog zbog toga što je manji vuĉni otpor i manji utrošak

energije, obrada se vrši izmeĊu ţetve strnina i ţetve suncokreta kada nema u polju puno radova, ostavlja se

dovoljno vremena za akumulaciju vlage što na kraju rezultira povećanim prinos zrna kukuruza.

Predsetvena obrada zemljišta treba da poĉne krajem jeseni (u novembru ili poĉetkom decembra) i to u

vidu tzv. grube pripreme. Zadatak grube pripreme zemljišta da ukloni neravnine nastale dubokim oranjem (razori,

grebeni, brazde) kao da uništi korov koje se eventualno razvio do kasne jeseni nakon oranja (posebno samoniklu

pšenicu). U proleće kada se zemljište prosuši, pristupa se finoj površinskoj pripremi, koja pored zatvaranja brazde

ima za cilj i uništenje ranih korova. U prvoj polovina aprila (ako je moguće što bliţe setvi), vrši se tanjiranje, zatim

drljanje (popreko ili dijagonalno na smer oranje) ili se sitnjenje zemljišta vrši setvospremaĉem što je danas ĉešće i to

u onoliko prohoda dok se ne stvori kvalitetan setveni sloj za preciznu i kvalitetnu setvu.

Đubrenje. - Kod Ċubrenja kukuruza veoma je vaţno odrediti optimalne koliĉine, koje obezbeĊuju

dobijanje planiranih prinosa imajući u vidu tip zemljišta i njegovu efektivnu plodnost. Pod kukuruz u pravilu kad

god je to moguće, unosi se stajnjak. Koliĉina stajnjaka se odreĊuje u zavisnosti od prirodnih i drugih uslova: na

siromašnim zemljištima najviše 30 do 40 t/ha. Upotreba stajnjak kao izvora mineralne hrane za kukuruz ima

ograniĉen znaĉaj, ali znatno više kao izvor mikrobiološka aktivnosti i C02, a smatra se da se putem stajnjaka u

znatnoj meri unose potrebne koliĉine niza mikroelemenata.

Najbolji se efekat dobije kada se stajnjak kombinuje sa mineralnim Ċubrivima. Za visoku proizvodnju

kukuruza u našem podruĉju u proseku treba dati 120-160 kg/ha N, 100-140 kg/ha P205 i 80-120 kg/ha K20. Ovde su

moguća i potrebna odstupanja zavisno od specifiĉnih uslova rejona i naĉina proizvodnje.

Najbolji naĉin odreĊivanje koliĉina hraniva za kukuruz je metoda teoretskog obraĉuna i balansne

metode. Obiĉno se koriste dve metode za odreĊivanje optimalnih koliĉina Ċubriva: za planirani prinos sa

izraĉunavanjem sadrţaja hranivih materija u zemljištu, i za planirano povećanje prinosa. Za korištenje ovih metoda

potrebno je poznavati iznošenje hraniva prinosom, njihov sadrţaj u oraniĉnom sloju, koeficijent iskorištavanja

hranivih materija iz zemljišta od strane biljaka i iz Ċubriva (organskih i mineralnih).

Stajnjak se unosi iskljuĉivo pod osnovnu obradu, kao veća ili celokupna koliĉina fosfornih i kalijumovih

hraniva i male deo azotnih Ċubriva. Drugi deo NPK hraniva odnosno Ċubriva, unose se pred setvu ili sa setvom

(startno), i najzad deo azota se daje u prvom (faza razvoja 3-5 listova) i drugom prihranjivanju (faza razvoja 7-9

listova).

Potrebe kukuruza za Ďubrenjem u kg/ha čistih hraniva zavisno od prinosa i plodnosti zemljišta

Plodnost zemljišta – obezbeĊenost hranivima

Prinos

t/ha

Azot Fosfor Kalijum

Snabdevenost Snabdevenost Snabdevenost

Niska Srednja Visoka Niska Srednja Visoka Niska Srednja Visoka

7 170 150 130 120 100 80 180 140 110

10 200 190 160 160 140 120 240 200 160

Setva. - Prilikom setve kukuruza u obzir se moraju uzeti sledeći parametri: izbor hibrida, izbor i

prirpemu semena za setvu, vreme setve, broj biljaka (gustina useva), raspored biljaka, dubina setve.

Kvalitet semena kukuruza treba traba da je sledeći: da je najniţa klijavost 85%, ĉistoća 99%, nezaraţenost,

vlaţnost najviše 15%. Seme treba da je ujednaĉeno po obliku i krupnoći (kalibrisano). Redovna priprema semena u

ustanovama za doradu semena je tretiranja ţivinim preparatima protiv gljiviĉnih bolesti. Poseban naĉin pripreme

sastoji se u tretiranju semena mikroelementima i materijama rasta.

Setva bi trebala da poĉne kada se zemljište zagreje na oko 100C, što uz povoljnu vlaţnost omogućava nicanje za

15 dana. Taj momenat se kalendarski razlikuje po godinama, i u jednoj istoj godini nije jednak za sve krajeve šireg

proizvodnog podruĉja. Pa ipak, za većinu proizvodnih rejona u nas je optimalni rok za setvu kukuruza izmeĊu 10. i

30. aprila. Ranija setva i pored povoljne vlaţnosti i temperature je riziĉna, jer postoji opasnost od kasnih prolećnih

mrazeva, koji nanose štetu tek izniklom usevu. Kasnija setva u uslovima bez navodnjavanja je takoĊe riziĉna, jer

eventualni nedostatak vlage moţe izazvati produţetak klijanja i nicanja, pa se samim tim pomera vreme oplodnje,

nalivanje i sazrevanje zrna, što u sušnom delu godine moţe izazvati negativne posledice (loša oplodnja, slabo

nalivanje zrna). Kasnija setva posle 30. aprila moţe dati dobre rezultate pod uslovom da je obezbeĊen sistem za

zalivanje. U takvim uslovima zapaţen je manji napad kukuruznog plamenca.

Da bi se poboljšali uslovi gajenja biljaka, olakšala borba protiv korova i primenjivala mehanizacija

prilikom mera nege i u ţetvi, kukuruz se mora gajiti kao okopavinski usev. U zavisnosti od uslova i cilja gajenja,

kukuruz se seje na razliĉite naĉine: omaške, u kućice i redove.

67


Svi naĉini setve su obraĊeni u opštem delu ove knjige, pa će ovde biti obraĊen naĉin setve koji se u nas

najĉešće koristi, a to je setva u redove. Po ovom naĉinu, setva se moţe obavljati u kontinuiranim redovima na

rastojanje izmeĊu biljaka od 10 cm, pa se posle nicanja, pri razvoju do 3 lista vrši proreĊivanje na ţeljeno

odstojanje izmeĊu biljaka u redu.

Ovaj naĉin setve iziskuje dosta rada i troši više semena, pa je kod nas udomaćena punktirana setva, odnosno

setva na taĉno odreĊeni razmak u redu bez potrebe kasnijeg proreĊivanja biljaka. Dakako, da za primenu ovakve

setve, seme treba da bude visokog kvaliteta i kalibrisano.

Setva kukuruza u redove Klijanac kukuruza

U pogledu vrste setve, moţe se istaći da se kukuruz gaji za zrno, silaţu i zelenu masu, kako u ĉistim

usevima tako i u smeši. Kod nas je rasprostranjena setva kukuruza sa pasulje ili sa sojom (konsocijacija useva). U

poreĊenju sa ĉistim usevom kukuruza, prinos zrna se ne smanjuje, već se dobije isti ili ĉak malo veći prinos i plus

prinos pasulja ili soje.

Gustina (broj biljaka) je element na koji u znatnoj meri imaju uticaj klimatski uslovi rejona kao i kvalitet

zemljišta. Pored ovoga, na gustinu useva utiĉe i osobine sorte kukuruza ili hibrida. To znaĉi, da se na slabim

zemljištima gaji manji broj biljaka, a na plodnim zemljištima, sa dovoljno vlage ili u uslovima navodnjavanja veći

broj. Rani hibridi zbog manjeg habitusa seju se na veći broj biljaka, a kasni obrnuto.

Gustina useva kukuruza u zavisnosti od duţine vegetacije hibrida

FAO grupa hibrida Broj biljaka po hektaru

100 70.000 - 90.000

200 i 300 65.000 - 80.000

400 i 500 55.000 - 65.000

600 i 700 45.000 - 60.000

Sa povećanjem koliĉine Ċubriva i povećanjem broja biljaka po jedinici površine, ne dobije se adekvatno

povećanje prinosa.

Kod nas, tako i u mnogim zemljama sa intenzivnom proizvodnjom kukuruza osnova meĊuredni razmak od

70 do 80 cm, a razmak unutar reda izmeĊu biljaka je od 12.5 do 31 cm. Najpovoljniji pravac redova smatra se

seve-jug.

Broj biljaka po ha pri različitom meĎurednom i rastojanju u redu

Razmak

izmeĊu

biljaka (cm)

Rastojanje biljaka

izmeĊu redova (cm) Razmak

izmeĊu

biljaka (cm)

Rastojanje biljaka

izmeĊu redova (cm)

70 cm 75 cm 80 cm 70 cm 75 cm 80 cm

15 96.200 88.800 83.300 23 62.100 58.000 52.100

16 89.300 83.300 78.100 24 59.500 55.600 50.000

17 84.000 74.100 73.500 25 57.100 53.300 48.100

18 79.400 73.000 69.400 26 54.900 51.300 46.300

20 71.400 66.700 59.500 27 52.900 49.300 44.600

21 68.000 63.400 56.800 28 51.000 47.600 43.100

20 71.400 66.700 59.500 29 49.300 45.900 41.700

21 68.000 63.400 56.800 30 47.600 44.400 40.300

22 64.900 60.600 54.300 31 46.100 43.000 39.100

Od dubine setve zavisi ne samo njihovo klijanje i nicanje već i razviće korenovog sistema i produktivnost

biljaka. Pri stavljanu semena na veliku dubinu, pogotovo u hladno zemljište, dolazi do velikog trošenja hranivih

materija iz endosperma prilikom disanja i sporog nicanja. Biljke tada na površinu izlaze dosta oslabljene. Plitko

68


posejano seme je izloţeno kolebanju temperatura i vlage. Osim toga, klijanci kukuruza su izloţeni povredama od

ptica kao i od drljanja ako se zbog pokorice ukaţe potreba za ovom merom.

U normalnim uslovima vlaţnosti površinskog sloja zemljišta, i na normalnim zemljištima, dubina setve bi

trebala iznositi oko 6 cm s izuzetkom 8 cm.

Nega. - Mere nege kukuruza se dele na obavezne i neobavezne. U obavezne mere spadaju: korekcija

gustine useva, suzbijanje korova, borba protiv bolesti i štetoĉina, meĊuredna kultivacija i navodnjavanje (ukoliko

za to postoje uslovi), a u neobavezne mere ulaze: valjanje posle setve, drljanje posle setve i posle nicanja, ogrtanje,

zakidanje zaperaka i prihranjivanje.

Korekcija gustine useva se primenjuje ako je posejan veći broj biljaka od optimalnog. Ova mera nege se

izvodi kada je kukuruz u fazi 3 do 4 lista. Ranija korekcija nije poţeljna jer se moţe desiti da se odstrane biljke koje

imaju visoki biološki potencijal za prinos, a kasnije usled konkurencije i slabijeg razvoja u preterano gustom usevu,

koji se poĉinje zapaţati nakon faze 5 listova.

Suzbijanje korova pomoću herbicida je stalna mera nege, jer korovi mogu da smanje prinos kukuruza za

32%. Na biljke kukuruza, korovi negativno utiĉu kroz celu vegetaciju a naroĉito u poĉetnim fazama razvoja. Pored

mehaniĉkog suzbijanja, korovska vegetacija se najuspešnije suzbija herbicidima.

Vaţniji hirbicidi i njihove kombinacije za suzbijanje korova u kukuruzu

Red

br.

Kombinacija

herbicida Aktivna materija

Koliĉina

kg-l/ha Vreme primjene

1. Monosan

Korovicid 2.4 -D

1.5-2.5

Kad kukuruz ima 3-4 lista

3. Afalon E-48

Alanex - 48 alahlor

4-6 Pre setve ili do faze 3 lista kukuruza

4. Lasso combi

Lasso/Atrazi

n

alahlor+atrazin 5-7 Pre setve ili do faze 3 lista kukuruza

6. Tristar alahlor+atrazin+piri

dat 7-8 Kukuruz od 1 do 4 lista

8. Zoromat-500 amatrin+atrazin+

amitrol 2.5

Posle setve, a prije nicanja; sve u

silaţnom kukuruzu

9. Atrazin - 500 atrazin 2 Posle setve a najkasnije do faze 2

lista

10. Zaddok atrazin +bentozan 4-5 Kukuruz u fazi 2-4 lista

11. Atprom-500 atrazin

+prometrin 2-3 Do 3 lista kukuruza

13. Bladex 50%

SC cianazin 2-6 Posle setve, a pre nicanja

14. Banvel-480 dikamba +

mekoprop 0.5-0.7

Kukuruz u fazi 2-5 listova; ne u

semenskom kukuruzu

15. Alizor E-72 EPTC+AD-67 5-7.5 Pre setve uz inkorporaciju i ne u

semenskom kukuruzu 16. Zean E-72 EPTC

+dihlormid 4-8

17. Eradican

extra 6-E

EPTC+

protektanti 4-6 Posle setve, uz inkorporaciju

18. Racer25-

EC+Atrazin

flurohloridon+

atrazin 1.0+1.5 Posle setve, a pre nicanja

19. Starane -250 floroksipir 0.8 Kukuruz 3-6 listova

20. Lontrel-100 klorpiralid 0.6-1.0 Nakon nicanja, faza kukuruza 2-6

listova

24. Clap piridat 1.5-2 Kukuruz u fazi 2-8 listova

25. Tell (R) 75-

WG piridat+atrazin 3-4 Kukuruz u fazi 2-4 lista

26. Tarot 25 DF rimsulfuron-metil 0.4 Kukuruz u fazi do 7 listova

27. Harmony 75

DF+atrazin

tifensulfuron-

metil+atrazin

0.10-

0.15+1.0 Kukuruz u fazi 2-4 lista

28. Equip foramsulforon 2 l Kukuruz u fazi 2-4 listova

29. Tarot 25- G rimsulfuron 40-60 g Kukuruz u fazi 1-6 listova

30. Motivell nikosulfuron 1 l Kukuruz u fazi 2-6 listova

31. Grid 75-WG tifensulfuron-metil 20 g Korov u fazi 2-5 listova

Herbicid se primenjuje pre setve, sa setvom ili posle setve a pre nicanja, ili kao dopunski, posle nicanja do

razvoja 7-9 listova (kada kukuruz dostigne visnu 45-60 cm). Postoji velike izbor herbicida, a uglavnom su to

69


triazinski herbicidi, atrazina, alahlora i njihove kombinacije. Danas su u prodaji nove aktivne materije sa visokom

efikasnošću. Ovde ćemo navesti samo nekoliko herbicida koji su danas u upotrebi.

Suzbijanje štetnnih insekata i bolesti kukuruza. Štetni insekti i bolesti kukuruza izazivaju znatne

gubitke prinosa. Ima oko 400 vrsta štetnika koje se hrani kukuruzom. Od velikog broja raznovrsnih štetnika

naroĉitu štetu usevu kukuruza priĉinjavaju ţiĉnjaci (Elateridae sp.), ozime podgrizajuće sovice, larve gundelja

(Melolontha melolontha), kukurzni plamenac (Ostrinia nubilallis) kukuruzna pipa (Tanymechus dilaticolis), sada i

već nekoliko puta spomenuta kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera virgifera) a od bolesti najviše štete priĉinjava

mehurasta snet (Ustilago maydis), pegavost lišća kukuruza (Helmithosporium turcicum), truleţ klipa (Giberela

zeae).

Najvaţnije bolesti kukuruza

Helmithosporium turcicum Giberela zeae Diplodia zea

Ustilago maydis

Fusarium sp.

Antraknoza kukuruza Penicillium sp. Cladosporium sp.

70


Najvaţniji štetni insekti kukuruza

Melolontha melolontha Elateridae sp,

Ostrinia nubilallis

MeĊuredna obrada (kultivacija) je vrlo vaţna mera nege, jer je kukuruz biljka koja zahteva da u toku

vegetacije površinski sloje zemljišta bude dovoljno rastresit i ĉist od korova. MeĊurednom kultivacijoim se pored

uništenja korova, koje su propustili herbicidi, ostvaruje poboljšanje vazdušnog i vodnog reţima zemljišta,

pojaĉanje mineralizacije organske materije i povećanje koliĉine lakopristupaĉnih hranivih materija. Prva meĊuredna

kultivacije treba da poĉne ĉim se ukaţu redovi kukuruza. Da se ne bi povredio korenov sistem biljaka, pri prvoj

kultivaciji ostavlja se neobraĊeni zaštitni pojas 10-12 cm od redova biljaka. Kod sledeće kultivacije zaštitni pojas se

povećava na 15-20 cm. MeĊurednu kultivaciju moguće je izvoditi do trenutka, kada biljke kukuruza dostignu

visinu 80-90 cm ili nešto više.

MeĎuredna kultivacija kukuruza sa unošenjem azota u zemljište MeĎuredna kultivacija

Dubina meĊuredne kultivacije treba da bude razliĉita u zavisnosti od intenziteta zakorovljenosti i faze

razvića biljaka kukuruza. Prva kultivacija obavlja se na dubini 10-12 cm, druga na 6-8 cm i treća 5-6 cm. Ĉesto se

sa kultivacijom povezuje mera prihranivanja kukuruza.

Navodnjavanje useva kukuruza se primenjuje na osnovu realne evapotranspiracije a ne na osnovu

tzv. kritiĉnih faza razvoja biljke. Naime, svaka faza razvoja biljke je fiziološki kritiĉna, ali stalna obezbeĊenost

useva vlagom uz ostale povoljne uslove daju dobre pretpostavke za veliki prinos. Postoje doduše momenti kada se

javlja nedostatak vlage (to su letnji meseci) kada je kukuruz u fazi oplodnje. Tada se najviše vrše mere

navodnjavanja, pa je otud nastao naziv “kritiĉni period” što je pogrešno. Ne trebaju se davati recepti o broju

navodnjavanja, o zalivnoj normi, već na osnovu bioloških principa odrediti vreme i koliĉinu potrebne vlage za

razvoj useva. Zato je pravashodno poţeljno pratiti odnos izmeĊu stvarne i potencijalne avapotranspiracije, da se taj

odnos (numeriĉki izraţen) pribliţi broju 1i kao takav da se odrţava.

71


Neobavezne mere nega useva kukuruza su valjanje, drljanje, zakidanje zaperaka, prihranjivanje.

Valjanje lakim valjcima se vrši ako je setveni sloj suv. Ukoliko se posle toga pojave jaki pljuskovi, stvori se

pokorica, pa je takvu površinu potrebno drljati. Razbijanje pokorice se vrši lakim drljaĉama. Ukoliko sloj pokorice

nije tako ĉvrst, onda se ova mera nege obavlja rotacionim kopaĉicama. Ovom merom se istovremeno uništavaju

iznikli korovi. Ogrtanje kao mera nege se u ravniĉarskim podruĉjima sa velikom primenom mehanizacije više ne

praktikuje, jer se ogrtanjem povećava dodirna površina sa vazduhom što povećava isušivanje, a istodobno smeta

primeni mehanizacije (u berbi kukuruza i obrada zemljišta za naredni usev). Ova mera nege ima opravdanje na

hladnim i vlaţnim zemljištima ili na nagnutim terenima gde postoji opasnost od vodene erozije i erozije vetrom

odnosno, kao deo konzervacijske obrade zemljišta (ridge tillage). Ranije se prilikom ruĉnog okopavanja vršilo

zakidanje zaperaka. Danas se postavlja pitanje, da li ta mera ima opravdanje? U uslovima suvog ratarenja, pojava

zaperaka je veći problem, jer zaperci dodatno isušuju zemljište a ne donose urod. MeĊutim, pri zakidanju zaperaka,

javlja problem oštećenja, odnosno stvaranja rana na biljci kukuruza zbog ĉega je ona više izloţena napadu bolesti

(npr. mehurasta snet) ili štetnih insekata i glodara. Zato se problem zaperaka moţe rešti selekcijom ili odabirom

hibrida koji stvaraju manje zaperaka kao i gustinom setve. Prihranjivanje useva kukuruza je objašnjeno u

poglavlju Ċubrenja za kukuruz.

Usjev kukuruza

Berba kukuruza. - Berba kukuruza uslovljena je sadrţajem vlage u zrnu, Pri ruĉnoj berbi ili

mehanizovanoj dvofaznoj (beraĉima), berba se obavlja u punoj zrelosti, a puna zrelost je odreĊena na osnovu

najmanjeg sadrţaja vlage u zrnu, kod koliĉine vlage koje omogućava ĉuvanje kukuruza u koševima (ĉardacima). U

savremenoj jednofaznoj mehanizovanoj berbi (kombajnima), berba se obavlja u vreme tehniĉke zrelosti, koja se

odlikuje stanjem zrna koje omogućava berbu, ĉuvanje, doradu i upotrebu semena. Tehniĉka zrelost kukuruza

nastupa na prelazu voštane u punu zrelost, odnosno u drugoj polovini voštane zrelosti. U tom vreme zrno dobija

svoju prirodnu boju i sjaj, listovi se uglavnom suše, a omotaĉ klipova (komušina) je redovno suvlji od listova.

Usev kukuruza pred berbu Berba kukuruza

72


Poĉetak ţetve u tehniĉkoj zrelosti se smatra period sa vlaţnošću zrna od 30-35%, što predstavlja

istovremeno i gornju granicu za berbu uz obavezno sušenje zrna. Kasnije se u toku berbe sadrţaj vlage u zrnu

smanjuje. U našim uslovima, sadrţaj vlage zrna prilikom berbe je kod vrlo ranih hibrida 15%, ranih 15-20%,

srednje ranih 20-25%, srednje kasnih 25-30% i kasnih 30-35%.

U godinama sa proseĉnim vremenskim prilikama i pri setvi u u optimanlim rokovima, rani i srednje rani

hibirid dospevaju za berbu u drugoj polovini septembra, srednje kasni u prvoj polovini oktobra, a kasni krajem

oktobra. U nepovoljnim godinama s hladnijim razdobljima i dosta kiše, zakašnjenje berbe kukuruza moţe biti do 15

dana.

Ranije se smatralo da se kukuruz moţe brati kasnije od faze tehniĉke zrelosti, meĊutim, dokazano je

kasnijom berbom dolazi do gubitaka kao posledica napada bolesti i štetoĉina, lomljenje i poleganje stabla, otkidanja

klipova i indirektno kao posledica biološke aktivnosti klipa usled ĉega dolazi do gubitka apsolutne i hektolitarske

mase zrna.

Ţetva zelene mase kukuruza za silaţu

Što se tiĉe vremena ţetve zelene mase kukuruza, najveći prinos krmih jedinica dobije se kada se ţetva

izvrši u fazi mleĉno-voštane zrelosti zrna. Ţetva kukuruza za silaţu vrši se silaţnim ili silo kombajnima, koji u

jednom prohodu ţanje stabla kukuruza i usitnjava. Transportnim sredstvima se iseckana masa odvozi u ekonomsku

dvorište i podvrgava procesu siliranja mase.

73


Sirak Sorghum bicolor L., Sorghum vulgare Pers.,

Andropogon sorghum Brot., Sorghum sorghumL.

Sinonimi: sirek, sirk; ruski -сорго; engleski –sorghum, indian millet; francuski - le sorgho; nemaĉki -

Mohrenhirse.

Zrno sirka sluţi za ishranu stoke i ţivine a u manjem obimu za ishranu ljudi (Azija i Afrika). Zelena masa

se koristi za ishranu stoke kao silaţa ili kao seno. Sirkova silaţa je nešto manje hranljive vrednosti od kukuruzne.

Sorghum bicolor L.

Od zrna sirka se preradom dobija skrob, glukoza, sirup, ulje, gluten, alkohol i dr. Od stabla podvrste

šećernog sirka dobija se šećerni sirup. Sok sirka šećerca sadrţi 13-17% šećera, od ĉega 10-14% saharoze.

Zrno sirka je po hemijskom sastavu sliĉno zrnu kukuruza: 72-76 % skroba, 8-12% proteina, 3,2% masti,

1,5% sirove celuloze i 1,6% mineralnih materija. Metlice tehniĉkog sirka sluţe za izradu metli i ĉetaka.

Preklo sirka

Sirak je stara gajena biljna vrsta. Gajen je u Africi pre 5000 godina, u Kini pre 3000 {godina, a u srednjoj

Aziji pre 2500 godina. U Evropu je uvezen preko Đenove i Venecije, u XV veku. Smatra se da je postojbima sirka

srednja Afrika.

Većina istraţivaĉa smatra da sirak potiĉe od divljih višegodišnjih sirkova, dok drugi smatraju da sirak

potiĉe (od jednogodišnj'ih sirkova s dugom metlicom. Optimalnim rejonom gajenja sirka smatra se areal izmeĊu

74


ekvatora i 250 severne geografske širine i izmeĊu 13 i 350 juţne geografske širine. MeĊutim, sirak se gaji i

severnije iznad 450 severne geografske širine.

Poreklo i rasprostranjenost sirka

Proizvodnja sirka u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

Zemlja Površina (u ha) Prinos (t/ha) Proizvodnja (u t)

Indija 10 1800 000 0.82 8 390 000

Kina 780 000 3.45 2 700 000

Meksiko 1 960000 3.32 6 500 000

Nigeria 6 750 000 1.16 7 800 000

Sudan 5 000 000 0.70 3 500 000

Argentina 540 000 5.07 2 750 000

Australia 770 000 2.30 1 780 000

Etiopija 1 650 000 1.12 1 850 000

Kolumbija 60 000 2.83 170 000

Venecuela 260 000 1.50 390 000

Egipat 160 000 4.69 750 000

Jemen 400 000 0.90 360 000

Tanzania 600 000 0.92 550 000

Niger 1 500 000 0.43 650 000

Juţna Afrika 80 000 2.63 200 000

Tajland 160 000 1.25 200 000

SAD 3 470 000 3.76 13 070 000

Ostali 5 500 000 1.00 5 490 000

Svet ukupno 39 820 000 1.43 57 090 000


Sirak pripada redu Poales, porodica Poaceae, potporodica Panicoideae, rod Sorghum. U ratarstvru gajeni

sirak je predstavljen dvema vrstama, koje imaju najveću privrednu vaţnost:

1. Obiĉan sirak -Andropogon sorghum Brot., koji ima više podvrsta, odlika i sorti;

a) sudanska trava -Andropogon sudanense Pers., koja je veoma cenjena jednogodišnja

krmna.

b) divlji sirak - Sorghum halepense koji predstavlja opasan karantinski korov.

Jednogodišnji gajeni sirak –Sorghum bicolor ima u somatiĉnim ćelijama 20 hromozoma (n = 10, 2n =

20). Ova vrsta se prema obliku metlice, deli na dve podvrste:

1. Sorghum bicolor ssp. contractum Körn., sa zbijenom metlicom;

2. Sorghum bicolor ssp. effusum Körn., sa rastresitom metlicom.

75


Mnogobrojne sorte sirka po naĉinu korišćenja u proizvodnji podeljene su na:

a) Sirak za zrno (Sorghum bicolor var. eusorghum L.) niskog je rasta, zrno sadrţi malo tanina pa je

zato pogodan za ishranu, srţ stabla je malo slatka.

Sirak za zrno

b) Sirak metlaš (tehniĉki sirak), (Sorghum bicolor var. technicum) ima dugaĉke metlice (do 50 cm) bez

vretena s tankim elastiĉnim granama povijene na jednu stranu.

Od tehničkog siraka se proizvode četke i metle

c) Sirak za seno i pašu, (sudanska trava), (Sorghum sudanense L.) – mnogo se bokori i grana, stablo je

suvo i visoko s velikom lisnom masom. Koristi se za pašu i seno.

Sudanska trava

d) Sirak za zelenu krmu i silaţu (Sorghum vulgare L.)– visokog je srednje bujnog rasta , srţ stabla je

soĉna i više manje slatka.

76


Sirak za zelenu krmu i silaţu

e) Šećerni sirak za sirup (Sorghum bicolor va., sacharatum L.)- odlikuje se visokim stablom (od 5 do 6

m) sa srţi bogatom šećerom od koje se moţe izdvajati šećer i praviti pekmez. Dobro se bokori.

Šećerni sirak Od šećernog siraka se proizvodi i sirup

Morfološke osobine sirka

Korenov sistem u sirka je ţiliĉast i za razliku od mnogih trava trava, veoma razvijen. Prodire u dubinu

180-250 cm, a u širinu do 130 cm, pri ĉemu se jako grana u vertikalnom i horizontalnom pravcu. Klicin korenĉić,

koji se razvija pri klijanju semena, dobro je razvijen i od momenta nicanja do obrazovanja od 3 do 4 lista,

intenzivno se grana, obrazujući mnoštvo boĉnih korenĉića pokrivenih korenskim dlaĉicama. Pored primarnog i

sekundarnih korenova, koji se razvijaju u zemljištu, sirak iz donjih nadzemnih kolenaca stabla obrazuje vazdušne

ili potporne korene, koji sluţe kao potpora ili oslonac nadzemnom delu, a zatim prodirući u vršni sloj zemljišta oni

uĉestvuju u upijanju vode i hrane.

77


Vazdušni korenovi u sirka

Stablo je sliĉno drugim ţitima. Ĉvrsto je i uspravno a sastoji se iz

ĉlanaka, ĉiji su broj i duţina razliĉiti, u zavisnosti od pripadnosit grupi (za

zrna, šećerac, metliĉar, krmni) kao i od duţine vegetacije. Ukupna duţina

stabla u šećernatih sorti dostiţe 3-6 m, a u tropskim rejonima i više.

Unutrašnjost stabla je rastresito tkivo kojem se nalaze sudovni snopići, a

spolja mehaniĉroo tkivo i epidermis, pokriven voštanom prevlakom. U tkivima

stabla nakuplja se od 8 do 15, pa ĉak i do 18% šećera. Iz ĉvora bokorenja

razvija se nekoliko stabala, a normalno razviće dostiţe njih 4 do 5.

List se sastoji iz liske i lisnog rukavca. Liske su dogaĉke od 40 do 80

cm, a široke od 5 do 14 cm. Središni nerv je jako razvijen. Sivozelena boja

ovog nerva ukazuje da je i stablo ispunjena soĉnom srţi, a bela boja ukazuje na

suvu srţ. Liske su plavozelene boje, što potiĉe od voštane prevlake. Duţ

glavnog nerva liske nalaze se grupe specifiĉnih ćelija, koje omogućavaju

savijanje, a ne uvrtanje liski, što utiĉe na otpornost sirka prema suši (kod

kukuruza liske se uvrću, ali ne i savijaju). Bokorenje sirka

Cvast je metlica ĉija je središnje vreteno duţine od 12 do 60 cm.Vreteno metlice moţe biti uspravno ili u

razliĉitom stepenu uvrnuto. U zavisnosti od duţine grana, metlice imaju razliĉitu veliĉinu, zbijenost (rastresita,

zbijena, savijena) i oblik (stoţastu, cilindriĉnu, ovalnu, okruglu, jajastu, piramidalnu). Na boĉnim granĉicama se

nalaze po dva klasića, od kojih je jedan dvopolan, plodan i sedeći, a drugi na dugoj dršci neplodan jer ima samo

prašnike. Neplodni klasići opadaju posle cvetanja. Pleve su tvrde, koţaste i ĉvrsto obuhvataju zrno. Plevice su neţne

i tanke.

Cvast (metlica) sirka

78


Različite boje i forme metlice sirka

Zrno u pleviĉastih sorti je ĉvrsto pokriveno plevama i plevicama, a u golozrnih sorti pokrivenost je labava,

pa se zrno lako vrši, ostajući pod pokrivaĉem omota ploda. Boja pleve je razliĉita, od bele do mrkosive.

U zrnastih sorti seme je više okruglo i okruglo ovalno, kod šećerca i metlaša izduţeno, jajasto ili

kruškoliko. Masa 1000 zrna u krupnozrnih sorti iznosi od 30 do 32 g, srednjezrnih od 20 do 30 g a sitnozrnih 20 g.

Omotaĉ zrna je obojen u svetle i tamne tonove. Kod mnogih formi endosperm je obojen zbog sadrţaja tanina u zrnu.

To je negativna osobina ako se zrno koristi u ishrani a pozitivna kada se koristi u preradi.

Klasići sirka Zrno sirka zrnaša

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. – Sirak je biljka koja voli topli klimat, iako visoke temperature od setve do

bokorenja na njege deluju negativno jer do tada nije dovoljno razvijen korenov sistem.

Seme sirka poĉinje da klija i niĉe na temperaturi od 10 do 120C. Ove temperature si istovremeno biološki

minimum, dok je optimum od 15 do 180C. Kratkotrajni i slabi mrazevi (-2

0C) ga uništavaju, dok pri 12

0C raste

veoma sporo. Optimalna temperatura za rast i razvoj sirka se kreće od 27 do 300C.

Odnos prema vlazi. - Zahvaljujući svojim anatomskim i fiziološkim osobinama, sirak je biljka koja je

od svih ţita najotpornija prema suši. Odlikuje se i prisustvom epidermisa i sposobnošću da zaustavi rast pri

dugotrajnoj suši a kasnije da nastavi rast ukoliko se poboljša vodni reţim zemljišta. Kada biljka zbog suše zaustavi

rast, listovi se savijaju u oblik cevi, što smanjuje transpiraciju. Ima i voštanu prevlaku na listovima, što takoĊer

usporava otpuštanje vlage transpiracijom. Visoka otpornost na sušu omogućena je sposobnošću korena da snaţnu

upija vlagu iz zemljišta.

Sirak je samooplodna biljka (ponekad moţe biti i stranooplodna), kratkog dana. Duţina vegetacionog

perioda kod ranih sorti iznosi od 90 do 110, srednje ranih od 115 do 128 i kasnih od 130 do 140 dana.

79


Kod šećernog sirka, sirka za silaţu i sudanske trave, stvara se glikozid (durin) na bazi cijanovodonika

(HCN) koji izaziva trovanje stoke. Stoka se najviše truje mladim listovima, koji sadrţe od 2 do 3 puta više HCN od

stabla. Posle metliĉanja, opasnost od trovanja cijnovodonikom prestaje. Veće koliĉine azota prilikom Ċubrenja

sirka uzrokuje veći sadrţaj HCN u biljci. Zbog toga ukupna koliĉina azota pri Ċubrenju sirka za zelenu masu ne sme

biti veća od 180 kg/ha.

Odnos prema prema zemljištu. – Najbolje uspeva na lakšim, plodnim zemljištima ali dobar urod daje

i na aeriranim teţim glinušama. Pošto nema velike zahteve prema zemljištu, dobro reaguje na poboljšanje uslove

mineralne ishrane naroĉito na siromašnim peskovitim zemljištima. Najbolje reaguje na azot ukoliko je u

optimalnom odnosu sa fosforom i kalijumom.

Agrotehnika za sirak

Predusev . – Najbolji predusevi za sirak su strna ţita, zrnene leguminoze, povrće, šećerna repa, krompir.

Kao predusevm sirak nije pogodan za ozime useve (posebno za ozima ţita) jer ima duţu vegetaciju od kukuruza,

zatim koren gradi jak i kompaktan busen, što oteţava zakasnelu osonovnu i predsetvenu obradu zemljišta za

ozimine. Zbog toga se posle sirka uglavnom gaje jari usevi.

Obrada zemljišta. – Sliĉna je kao i za kukuruz. Preporuĉuje se što ranija osnovna obrada, gruba jesenja

i kvalitetna prolećna predsetvena priprema zemljišta. Kvalitetna predsetvena priprema zemljišta je bitna zbog

sitnog semena, kasnije setve i sporog poĉetnog razvoja, kada je sirak osetljiv na napade korova. Zbog toga je

primena kombinovanih oruĊa sa valjkom u predsetvenoj pripremi zemljišta u jednom prohodu veoma bitna mera.

Mlada biljka sirka Mlade biljke sudanske trave

Đubrenje. – U zavisnosti od od plodnosti zemljišta, planiranog prinosa, svrhe gajenja i drugih vaţnih

faktora, za sirak zrnaš i krmni sirak treba upotrebiti od 25 do 30 t/ha stajnjaka, 70 kg/ha N i 140 kg/ha P2O5 i

K2O. Ako se stanjak ne primenjuje, koliĉine azota,

fosfora i kalijuma se povećavaju za 50%.

Raspored Ċubriva je sledeći: celokupna

koliĉina stajnjaka, 2/3 fosfora i kalijuma i 1/4 azota

se zaoravaju u osnovnoj obradi zemljišta, 1/3

fosfora i kalijuma i 1/4 azota se daju predsetveno,

dok se 1/2 azota ostavlja za prihranjivanje.

Setva.- U našim grotehniĉkim uslovima,

sirak se seje 10 do 15 dana kasnije od poĉetka setve

kukuruza, kada temperatura zemljišta na 10 cm dubine

bude 12 do 150C. To je treća dekada meseca aprila.

Seje se u široke redova na razmak od 50 do 60 cm red

od reda i od 10 do 15 cm unutar reda izmeĊu biljaka.

Za proizvodnju stoĉne hrane. Rastojanje izmeĊu

redova je manje (od 20 do 40 cm). Koliĉina semena

zavisi od naĉina setve, gustine useva, krupnoće

semena, a u proseku iznosi 10 do 30 kg/ha, do dubina

setve iznosi od 3 do 5 cm. Široki redovi sirka

80


Nega useva. – Nega useva sirka sliĉna je kao i kod kukuruza a sastoji se od uništavanja korova

herbicidima, meĊurednog kultiviranja, prihranjivanja i proreĊivanja kao i navodnjavanja ako za to postoje uslovi.

Kod sirka šećerca za proizvodnju sirupa, preporuĉuje se skidanje metlicau mleĉnom stanju, da bi se povećao sadrţaj

šećera u stablu. MeĊutim, ova mera je dosta skupa zbog ruĉnog rada, pa je ĉesto ekonomski neopravdana.

Ţetva.- Ţetva sirka za zrno obavlja se u punoj zrelosti jer on teško dozreva u otkosima i snopovima. Pri

kombajniranju, odsecaju se samo metlice. Posle toga se stablo seĉe silokombajnima. Tehniĉki sirak se ţanje ruĉno

u poĉetku voštane zrelosti, pri ĉemu se prvo seku metlice duţine sa 20 do 25 cm stabla, a zatim se stablo kosi

kosaĉicom. Metlice sa zrnom se suše prirodnim putem na njivi ili u sušnici na temperaturi od 45 do 500C. Najbolje

rezultate daje sušenje metlica na policama od letvica u trajanju od 10 do 12 dana u slojevima od 10 do 15 cm.

Vršidba tehniĉkog sirka se obavlja pomoću mašina mlatilica sa valjcima koji ne uvlaĉe metlicu već samo

skidaju zrno sa grana.

Ţetva sirka za silaţu i stoĉnu hranu, obavlja se silokombajnima, za zelenu hranu u vreme od vlatanja do

metliĉanja, a za silaţu u metliĉenju, raĉunajući da se moţe dobiti i drugi otkos (otava).

Ţetva sirka zrnaša Kosidba sirka za silaţu

81


Proso (Panicum milliaceum L.)

Sinonimi: proso, sitna proja; Ruski: просо; Engleski: proso millet, millet grass, broomcorn millet, common

milllet, hog milllet, white milllet; Francuski: le millet; Nemaĉki: Rispenhirse.

Proso je zrnasto skrobna biljka koja se koristi u ljudskoj i stoĉnoj ishrani. Oljušteno zrno se upotrebljava

kao kaša za ljudsku ishranu i ima veliku hranljivu vrednost. Od brašna prosa pripravlja se posebno pecivo, a kada

se brašnu pšenice doda oko 15% brašna prosa, dobije se hleb dobrog kvaliteta. Zrno prosa se moţe upotrebiti u

industriji piva i alkohola. Neoljušteno zrno sluţi kao odliĉna stoĉna hrana, naroĉito za ishranu svinja i peradi.

Slama prosa ima dobru hranjivu vrednost.

Panicum miliaceum L.

Poreklo prosa

Proso se vrlo rano poĉeo gajiti kao udomaćena biljna vrsta. Za ljudsku ishranu se upotrebljavao još u

mlaĊem kamenom dobu. Gajen je 4000-5000 godine pre nove ere. Njegovi ostaci naĊeni su u sojeniĉkim naseljima

u Švajacarskoj, a inaĉe je predstavljao osnovnu poljoprivrednu biljnu vrstu Gala i Skita.

82


Poreklo i divlji rodonaĉelnik obiĉnog prosa nije do sada utvrĊen, a postojbinom se smatra središnja Azija.

Centar porekla prosa

Geografska rasptostranjenost prosa se pribliţno poklapa sa zonom gajenja kukuruza. Optimalni rejoni

gajenja prosa izmeĊu 300 i 50

0 severne geografske širine na severnoj polulopti a na juţnoj polulopti izmeĊu 20

0 i 35

0

juţne geografske širine. To znaĉi da je proso usev juţnih, toplijih krajeva, ali zbog kratkoće vegetacije gaje se

daleko na severu i na većim nadmorskim visinama.

Najveće površine pod prosom se nalaze u Aziji, zatim u Africi i bivešem SSSR-u. Na Evropu otpada svega

0.10% od ukupnih površina u svetu prosom.

Proizvodnja prosa u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

Region Površine (ha ) Prinos (t/ha) Proizvodnja (t)

Afrika 18 500 000 0.61 11 360 000

Azija 16 990 000 0.89 15 170 000

S. Amerika 80 000 1.53 150 000

Australija 30 000 1.05 300000

SAD 150 000 1.20 180000

Ex SSSR 2 270 000 0.68 1 540 000

Svet (ukupno) 37 980 000 0.74 28 700 000


Proso pripada redu Poales, porodici Poaceae, podporodici Panicoidae i rodu Panicum. Rod Panicum je

vrlo brojan (preko 400 vrsta), ali veći znaĉaj za proizvodnju imaju tri vrste: Panicum miliaceum L (obiĉno proso),

Panicum italicum L., sin. Setaria italica ssp. maxima Al., (italijansko proso) i Panicum germanicum Roth., sin.

Setaria germanica L., (muhar). Ovde će biti obraĊen samo na Panicum miliaceum L. (obiĉno proso).

Obiĉno proso je prema graĊi metlice podeljeno na podvrste:

a) Sa rastresitom metlicom (Panicum miliaceum ssp. patentissimum Popov). – gde je vreteno metlice uspravno i

dugaĉko, boĉne granĉice idu u svim pravcima i jako odstupaju od osi vretena.

b) Sa razgranatom metlicom (Panicum miliaceum ssp. effusom Al)., - vreteno metlice pravo i dugaĉko, ali

boĉne grane manje odstupaju od osi vretana i postavljene su pod oštrim uglom koso naviše.

c) Sa zbijenom i povijenom metlicom (Panicum miliaceum ssp. contractum Al.),- vreteno dugaĉko i povijeno,

sve boĉne grane priljubljene uz glavno vreteno, pa cela metlica ima zastaviĉasti izgled.

d) Sa ovalnom ili poluzbijenom metlicom (Panicum miliaceum ssp. avatum Popov.), - metlica skraćena, zbijena,

donje granĉice pod većim uglom, a gornje priljubljene uz vreteno pod oštrim uglom.

e) Sa zbijenom metlicom (Panicum miliaceum ssp. compactum Körn.), - metlica uspravna, vrlo zbijena i kratka,

sa kratkim boĉnim granĉicama jako priljubljenim uz središnju osu.

Svaka od ovih podvrsta ima ĉitav niz odlika ( na osnovu boje zrna i metlice).

83


Morfološke osobine

Korenov sistem prosa je ţiliĉast. Proso klija jednim korenĉićem, a zatim se iz ĉvora bokorenja obrazuju

sekunadrni korenĉići (do 120). On uspeva da formira potpuni korenov sistem do metliĉenja i potpunije iskorištava

vlagu negod druga ţita osim sirka. U dubinu prodire više od 1 m.

Stablo je visine 75 do 100 cm, okruglo i ispunjeno parenhimom. Iz ĉvora busanja se obrazuju izdanci

kao i iz nadzemnih stablovih ĉvorova (nadzemno grananje). Po jednom stablu se obrazuje do 5 izdanaka, a pri

većem vegetacionom prostoru i do 20.

List je dug do 65 cm, lancetast, obrastao maljama, ima jeziĉak, nema rošĉiće ili uške.

Stablo i list prosa List prosa Mlada biljke prosa sa izdancima

Cvast je metlica, razliĉitog oblika i duţine ( do 15 do 25 cm), sa izraţenim vretenom na kome se nalazi od

10 do 40 boĉnih grana prvog reda. Na vrhu svake boĉne grane nalaze se pojedinaĉni jednocvetni klasići. Klasići

imaju tri pleve, od kojih su dve dobro rezvijene, široke, na vrhu zašiljene i pokrivaju cvet. Treća pleva je upola

manja, postavljena je nešto niţe a predstavlja ostatak drugog redukovanog klasića. Klasići su dvocvetni, ali je

razvijen samo jedan – vršni cvet. Cvetovi su dvopolni. Plevice su ĉvrste, glatke, sjajne, razliĉitih boja. Proso je

fakultativni autogam a stranooplodnja iznosi oko 20%.

Oblici metlice Metlica Klasić

Zrno je obavijeno plevicama. Sitno je, loptasto ili ovalno. Masa 1000 zrna se kreće od 5 do 8 g, a

hektolitarska masa od 70 do 75 kg. Pleve i plevice uzimaju od 20 do 30% veliĉine zrna. Što je veća masa 1000 zrna,

pleviĉavost je manja i obrnuto.

Seme prosa

84


Hemijski sastav oljuštenog zrna prosa

Skrob

66%Proteini

15%

Voda

12%

Celuloza

1%

Pepeo

1% Masti

4%

Šećer1 %

Proteini prosa sadrţe sledeće amonikoiseline: arginin, triptofan, lizin, tirozin i cistein.

Biološke osobine

Vegetacioni period prosa se kreće u proseku oko 80 dana ( od 55 do 115 dana i više). Od setve do pojave

klijanaca proĊe od 5 do 36 dana, od nicanja do bokorenja od 10 do 30 dana, od bokorenja do metliĉenja od 16 do

36 dana i od metliĉenja do sazrevanja od 30 do 45 dana. Ima niţu klijavost od ostalih ţita, pa mu je poljska

klijavost u proseku 52%. Bokori se kasnije i sporije, zbog ĉega moţe doći do jakog zakorovljenja i ugušivanja

useva.

Uslovi uspevanja

Odnos prosa prema toploti. – Minimalna temperatura klijanje prosa je od 8 do 100C. Klijanci na

površini zemljišta se javljaju pri temperaturi od 12 do 150C, dok se na negativnoj temperaturi od -2 do -3

0C klijanci

jako oštećuju, a pri mrazevima ispod -30C, klijanci ugibaju. U kasnijim fazama razvoja, proso traţi visoke

temperature i to izmeĊu 18 i 240C. Visoke temperature proso podnosi bolje od drugih ţita, zahvaljujući stomaternim

ćelijama koje mogu saĉuvati regulacionu sposobnost otpuštanja vlage ĉak pri temperaturi od 38 do 400C u toku 48

ĉasova.

Odnos prema vlazi. – Proso prema vlazi ima manje zhteve od drugih strnih ţita, osim, kako je već bilo

reĉeno, sirka. Za klijanje semena treba 25% vode od mase zrna. Transpiracioni koeficijent je 200 do 250. Proso ima

sposobnost da usled nedostatka vlage privremeno zaustavi rast (stanje anabioze) i tada uvrće listove. Nabolje

podnosi sušu od nicanja do vlatanja, dok od faze vlatanja do kraja metliĉenja ima najveće potrebe za vlagom.

Korenov sistem prosa ima sposobnost da upija vodu i kada je mali sadrţaj vlage u zemljištu. Zato on dobro

iskorišćava padavine koje padaju u drugoj polovini leta. Optimalna vlaţnost zemljišta za proso u toku cele

vegetacije iznosi od 60 do 80% od poljskog vodnog kapaciteta, pa dobro reaguje na meru navodnjavanja, kada daje

visoke prinose.

Odnos prema svetlosti.- Proso je biljka kratkog dana. Pri kratkom danu i dugoj noći, skraćuje vreme

plodonošenja, obrnuto produţuje vreme plodonošenja. Ako se seja kao postrni usev, period vegetacije se skraćuje za

15 do 20 dana. Ne podnosi zasenjivanje zato u uslovima s velikim brojem oblaĉnih dana daje manje prinose.

Odnos prema zemljištu.- Zahteva plodna zemljišta.dobro uspeva na strukturnim zemljištima visoke

efektivne plodnosti. Najbolja zemljišta za proso su ĉernozemi, eutriĉni kambisol, crvenice. Kisela zemljišta ne

podnosi.

Agrotehnika za proso

Plodored. - Zbog sporijeg poĉetnog rasta i razvića, zahteva strukturno zemljište i ĉisto od korova. Stoga

su mu najbolji predusevi zrnene i krmne leguminoze kao i neke okopavine. Dobri su predusevi i razorane ledine,

pašnjaci, višegodišnje detelinsko travne smese, ako se na vreme pooru i izvrši predsetvena priprema zemljišta.

Strnine naroĉito jare, konoplja, kukuruz i ponovljeni usev prosa nisu povoljni predusevi za proso jer njih

napadaju iste štetoĉine (kukuruzni moljac). Proso je dobar predusev za skoro sve njivske useve osim za kukuruz i

konoplju.

85


Obrada zemljišta za proso je ista kao i za kukuruz. MeĊutim, predsetvenoj pripremi zemljišta za proso

se mora posvetiti posebna paţnja, jer je zrno prosa sitno te se efikasno moraju uništiti klijanci korova. Gruba

priprema zemljišta se obavlja u jesen, poravnanjem grubih grebenova, zaoravanje razora i ravnanjem naora

odnosno izravnavanjem mikrodepresija na parceli. Rano u proleće se brananjem zatvara brazda, zatim pred setvu se

zemljište dobro usitni plošnim kultivatorima i setvospremaĉima.

Đubrenje. – Proso neravnomerno usvaja hranjiva.Do bokorenja usvoji samo 10% od ukupne koliĉine

azota dok najveće koliĉine mineralnih hraniva usvoji u periodu od bokorenja do nalivanja zrna (period od 40 do 60

dana). Najveće zahteve prema azotu, kalijumu i kalcijumu ima u fazi metliĉenja a prema fosforu u fazi nalivanja

zrna. Pozitivno reaguje na sve vrste Ċubriva. Stajnjak je najbolje uneti pod predusev jer postoji opasnost od

zakorovljenja proizvodne površine, osima ako se radi o izuzetno siromašnom zemljištu kada je preporuĉljivo pod

proso uneti dobro zgoreli stajnjak u koliĉini od 20 do 40 t/ha.

Proseĉne koliĉine mineralnih hranjiva za proso bi trebale iznositi 80-90 kg/ha N, 120-150 kg/ha P205 i

70-90 kg/ha K20. Odnos izmeĊu azota i fosfora treba da je 1:1.5. Raspored unošenja Ċubriva je isti kao kod

kukuruza.

Setva. - Za setvu se upotrebljava krupno seme promera od 1.75 do 2.0 mm, sa 93% klijavosti i ĉistoće

99%. Seme mora biti dezinfikovano sa preparatima na bazi ţive, kalcijum hlorida ili formalina ( 1 deo 40%-nog

formalina na 300 delova vode).

Setva se obavlja kada se zemljište zagreje na 12 do 150C (kraj aprila i poĉetak maja).

Prose se seje širokoredno (25 do 40 cm) , uskoredno (10,12 ili 15 cm) ili u trake (pantljike), pri ĉemu se

2,3 ili 4 reda seju uskoredno, a izmeĊu traka ostaje rastojanje od 45 do 60 cm. Pri uskorednoj setvi potrebno je

obezbediti 18 kg/ha semena (200-300 klijavih zrna/m2), a kod širokoredne setve 8-12 kg/ha semena (150-200

klijavih zrna/m2). Širokoredna i setva u trake imaju prednost zbog mogućnosti meĊurednog kultiviranja radi

uspešnije borbe protiv korova.

U uslovima vlaţne klime ili navodnjavanja, koliĉina semena se povećava na 25 do 30 kg/ha u uskorednoj

setvi ili 16 do 18 kg/ha u širokorenoj ili setvi u trake.

Pri normalnoj vlaţnost zemljišta, dubina setve iznosi od 2 do 3 cm, a ako je zemljište suvo 3 do 4 cm. Na

nedovoljno vlaţnom ali rastresitom zemljištu, posle setve treba izvršiti valjanje rebrastim valjcima.

Usev prosa

Nega useva. - Nega prosa obiĉno poĉinje valjanjem. Valjanjem se povećava priticanje vlage iz donjih

slojeva zemljišta u površinski i samim tim stvara povoljnije uslove za uspešno klijanje semena- Valjanje je naroĉito

poţeljno u suvim godinama. Valjanjem se pored toga, poravnava površina parcele ĉime se olakšava rad mašina u

vreme ţetve. Na jako zbijenim, teškim i vlaţnim zemljištima, valjanje treba izbegavati jer se u suprotnom moţe

stvoriti jaka pokorica.

Pored valjanje, meĊuredna kultivacija uz ruĉno plevljenje korova je stalna i obavezna mera nege prosa.

Nju treba primeniti što ranije, prvi put pliće na 4 do 5 cm, a kasnije na 6 do 8 cm. U suvom ratarenju, meĊuredna

kultivacija pored uništavanja korova ima ulogu odrţavanja rastresitog sloja zemljišta, ĉuvanja zemljišne vlage.

Ruĉnim plevljenjem se uništavaju korovi unutar reda i u zaštitnoj zoni onda kada herbicidi ne ispolje efikasnost.

86


Druga meĊuredna kultivacija se vrši poĉetkom bokorenja u cilju stimulisanja bokorenja, boljeg razvoja korenovog

sistema i uništavanja korova. U sliĉaju veće zakorvljenosti, treba izvršiti i treću kultivaciju.

Primena herbicida je sliĉna kao kod kukuruza, pri ĉemu se koriste herbicidi sa istom aktivnom materijom.

Ţetva. -Zbog neujednaĉenosti sazrevanja zrna, proso se ţanje dvofazno, u vreme kada se srednji deo

metlice u fazi druge polovine voštane zrelosti. Tada je vršni deo metlice u punoj zrelosti iako je stablo još zeleno.

Najpre se proso pokosi na visini strnjike oko 15 cm, radi što boljeg sušenja pokošenog useva. Usev posejan

širokoredno ili u trake, kosi se popreko na pravac redova kako bi pokošena masa legla na strnjiku. Osušeni usev se

vrši kombajnom koji ima pick-up ureĊaje radi podizanja otkosa, obiĉno od 3 do 4 dana posle kosidbe.

87


Pirinaĉ (Oryza sativa L.)

Sinonimi: riţa, perinač,oriz, pilav, riţ, saracensko pšeno; Ruski: рис; Engleski: rice; Francuski: riz; Nemaĉki: Reis

Pirinaĉ je jedna od najznaĉajnijih gajenih vrsta biljaka u svetu, jer ga u ishrani koristi stotine miliona

ljudi u Aziji, Africi i delu Amerike. Jedna trećina ljudske populacije u svetu se hrani pirinĉem.

Svrha proizvodnje pirinĉa je zrno, koje sluţi za ishranu ljudi. Ono je bogato ugljenim hidratima (75 do

85%) i belanĉevinama (5 do 10%). Naroĉito se proizvodi u tropskim krajevima gde predstavlja osnovnu hranu.

Osim bogatstva u proteinima, on je lako probavljiv i ne stvara tegobe u ţelucu. Koeficijent iskorišćavanja je veoma

visok, ĉak 96 %.

Oryza sativa L.

Koristi se za proizvodnju skroba, griza, vitaminiziranog pirinĉa, raznih pudera, polugotovih ili gotovih jela,

poslastiĉarskih preraĊevina, a moţe se koristiti kao dodatak pšeniĉnom brašnu. Fermentacijom iz pirinĉanog brašna,

moţe se dobiti glikoza, šećer, etil alkohol (sake), aceton, butilalkhol itd. Tehniĉke boje dobijene od pirinĉa su

mnogo bolje od drugih boja za zaštitu drva ili metala od korozije. Slama pirinĉa sluţi kao prostirka za domaće

ţivotinje, zatim preradom slame, dobije se najfiniji papir za cigarete. Od pirinĉane slame vrste Oryza glutinosa

Beauv., prave se šeširi, sandale, nameštaj i dr.

Od pleve se dobija materijal za pakovanje, gas, furfurol, smole, herbicidi, kvalitetna celuloza, sintetiĉka

guma. Iz klice i omotaĉa zrna proizvodi se brašno bogato belanĉevinama namenjenim ishrani stoke.

Pirinaĉ je veoma rasprostranjen u svetu. Po zasejanim površinama, nalazi se na drugom mestu odmah iza pšenice.

88


U bliskoj budućnosti predviĊa se povećanje površina na 14000 ha što ima stvarnih uslova da se ostvari.

Proseĉni prinosi su relativno visoki, ali još nije iskorišćena genetska i proizvodna moć pirinĉa i agroekološki uslovi

u Makedoniji. U Institutu za pirinaĉ u Koĉanima radi se na stvaranju novih sorti koje u narednim godinama treba da

pokaţu svoje prednosti nad postojećim sortimentom.

Poreklo pirinĉa

Pirinaĉ se smatra jednom od najstarjih gajenih vrsta u svetu. Poreklom je iz jugoistoĉne Azije, izmeĊu

juţne Indije do Kine. U Kini je pirinaĉ gajen pre nekoliko hiljada godina pre naše ere. Najverovatnije praroditeljske

forme su divlje vrste pirinĉa naĊene na istoku: Oryza sativa spontanea, Oryza minuta, Oryza latifolia i Oryza

officinalis kao i visegodisnji pirinaĉ Oryza perennis Moench.

Poreklo i rasprostranjenost pirinča

U VII veku pirinaĉ su u Egipat preneli Arapi. U Evropu, po jednoj pretpostavci, pirinaĉ je donesen prvo na

Balkansko poluostrvo još 323. godine pre naše ere za vreme Aleksandra Makedonskog, sa pohoda u Indiju. U ovom

periodu su formirana dva proizvoĊaĉka rejona, jedan u Serezu, a drugi u Koĉanima.

Proizvodnja pirinča u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

Zemlja Površina (ha) Prinos /t/ha) Proizvodnja (t)

SAD 1 300 000 7.21 6 460 000

Vijetnam 7 300 000 4.25 20 500 000

Tajland 9 920 000 2.52 16 500 000

Indija 42 000 000 2.79 78 000 000

Indonezija 11 500 000 4.47 32 500 000

Brazil 3 150 000 3.34 7 150 000

Pakistan 2 000 000 2.63 3 500 000

Filipini 4 100 000 3.11 8 300 000

Nigerija 1 650 000 2.12 2 100 000

Kina 28 000 000 6.29 123 000 000

Mianmar 6 200 000 2.90 10 440 000

Bangladeš 10 900 000 3.58 26 000 000

Japan 1 700 000 6.63 8 200 000

Juţna Koreja 1 040 000 6.76 5 200 000

Ostali 15 820 000 2.09 33 120 000

Svet (ukupno) 146 540 000 3.87 380 930 000

89


Po drugoj pretpostavci, pirinaĉ je u Evropu donet znatno kasnije i to krajem XIV i poĉetkom XV veka.

Prema jednima, prvo su ga Turci doneli na

Balkan i raširio se po dolinama reka Dunava i Tise ( u Vojvodini), reke Morave oko Niša., Svetozareva i Ćuprije,

dok se u Makedoniji gajio na celoj teritoriji. Prema drugim, prvi put pirinaĉ je donesen u Španiju odakle su ga

Mavari raširili na Apeninsko, a zatim naBalkansko poluostrvo.

U Americi (SAD) prvi put se pirinaĉ gaji u Charlestonu 1685. godine, a zatim se proširio po skoro celoj

Americi.

Pirinaĉ je kultura koja se gaji na svim kontinentima do 480 severne i juţne geografske širine. Dobri prinosi

dobiju se kako u vlaţnim tropskim predelima tako i u rejonima, sa umerenom klimom, od primorskih ravnica do

terasastih pirinaĉnih polja na 1500 m nadmorske visine. U svim rejonima vaţan uslov gajenja je mogućnost

formiranja vodenog sloja u pirinaĉnom polju. Iz ovog proizlazi da je vaţan ĉinilac za proizvodnju pirinĉa prisustvo

ĉiste vode.


Gajeni pirinaĉ (Oryza sativa L.) pripada porodici Poaceae, rod Oryza. U ovom rodu poznate su 23 vrste,

od kojih je gajeni samo Oryza sativa L.

Prema sovjetskoj klasifikaciji (Guščin, 1934, koju je dopunio Piacco, 1936), gajeni pirinaĉ je podeljen u

dve osnovne podvrste:

1) Sitnozrnasti pirinaĉ (Oryza sativa ssp. brevis Gust.) ĉija su zrna kraća od 4 mm. S obzirom na to da je

njegova rasprostranjenost ograniĉena onnema neki veći privredni znaĉaj. Gaji se na ograniĉenim površinama u

Indiji, Kini i Fi1ipinima;

2) Obiĉni pirinaĉ (Oryza sativa ssp. communis Gust). Zrna ove podvrste su krupnija i dostiţu duţinu od

4-7 mm, pa i više. Obiĉan pirinaĉ je rasprostranjen u svim pirinaĉnim proizvoĊaĉkim rejonima i ima veliki

privredni znaĉaj;

Podvrsta obiĉnog pirinĉa je podeljena u dve grane na osnovu nekih osobina zrna:

a) Indijska (proles indica) ĉija su zrna dugaĉka i uska sa odnosom duţine prema širini 3 : 1 do 3,5 : 1.

Plevice su malo maljave i najĉešće bez osja;

b) Kinesko-japanska (proles sino-japonica). Zrna su kratka, široka i debela na popreĉnom preseku

okrugla. Odnos duţine prema širini zrna iznosi 1,4 : 1 do 2,9 ,: 1. Plevice su jako maljave. Ima formi sa svim

stepenima obraslosti osjem. Pirinaĉ ove grane ima veći privredni znaĉaj dok Indijske i veću rasprostranjenost.

U svakoj podvrsti pored grane ima jos i tipova i to: tip glutinosa Beauv i tip utilissima Körn.

Prvi tip se kod kuvanja raskuvava u gustu lepljivu masu kao testo. Malo ima rasprostranjenih sorata ovog

tipa. Najviše ih ima u Japanu i to naroĉito za proizvodnju špiritusa.

Drugi tip ne sadrţi tako mnogo lepka i zrno pri kuvanju ostaje celo. U sistematicl pirinĉa postoje odlike

(varijeteti) sa odreĊerim osobinama. Najvaţniji odlike su: italica Alef., erythoceros Körn subjanthoceros Bresches

, dichroa Bat., vulgarils Körn i amaura Alef .

U svetu postoji veoma mnogo sorata. Samo u Kini je poznato više od 10000 koje se razlikuju po veliĉini,

boji, obliku zrna, boji i maljavosti plevica, prisustvu osja. Na Filipinima je poznato preko 3500 sorata, u Japanu

Javi i Indokini preko 1000 sorata itd.

Ovako veliki broj sorata objašnjava se, osobinama pirinĉa da na najmanje promene spoljašnje sredine

reaguje promenom u morfologiji organa, kvalitetu i dr. OdreĊivanje i raspoznavanje sorata i varijeteta, uglavnorn

se vrši prema tipu metlice, boji i krupnoći zrna, boji oljuštenog zrna, osju, brašnjavosti , apsolutnoj masi zrna i

procentu plevica.

Prema reţimu navodnjavanja, sorte su podeljene u tri grupe: 1. sorte za neprekidno navodnjavanje, 2.

sorte za povremeno navodnjavanje i 3. sorte bez navodnjavanja.

U treću grupu sorata spada suvi planinski pirinac Oryza montana. Pored toga što se ovaj pirinaĉ ne

navodnjava u oblasti gde se gaji, u toku vegetacije pada 1000-1500 mm vodenog taloga. S obzirom na to da

ovakvih rejona u svetu ima malo i njegova rasprostranjenost je mala. Ove sorte su niskoprinosne, ali se

navodnjavanjem moţe povećati njihov prinos.

Prema kvalitetu ove sorte su grupisane u tri grupe:

1. Obiĉni pirinaĉ (sorte “maratelli”, “monticelli” i Br.69).

2. Kvalitetni pirinaĉ (sorta “san domenico”).

3. Veoma kvalitetni pirinaĉ (sorte “baldo” i “arborio” bijanko”) .

90


Morfološke osobine

Koren je ţiliĉast, u vidu brade. Zrno niĉe jednim korenĉićem. Glavna masa korena se razvija iz ĉvora

bokorenja. Pirinaĉ, formira i vazdušne korene koji su kraći od istih kod drugilh ţita. U korenu nalaze se vazdušni

kanali koji su povezani sa rukavcem lista, što omogućava pirinĉu razviće u vodenom sloju. Preko, ovih kanala

stabla prenosi osloboĊeni kiseonik u procesu fotosinteze do korena. Glavna masa korena se razvija na dubini od 10-

20 cm.

Korenov sistem pirinča Adventivni korenovi Poprečni presek korena pirinča

Stablo je cilindriĉnog oblika, podeljeno na 8-10 ĉlanaka (internodija). Donji ĉlanci su kraći i šuplji, a

gornji duţi i ispunjeni parenhimom.. Pred fazu bokorenja porast nadzemnog dela je brz, vreme bokorenja sporiji,

dok posle toga poĉinje ubrzani porast koji traje do faze metliĉenja, a zatim se porast zaustavlja. Visina stabla je od

50-170 cm. Ranostasne sorte imaju kraće stablo. Sorte sa izrazito virsokim stablom lako poleţu i nisu pogodne za

mehanizovanu ţetvu. Kolenca (nodi) su iste boje kao i stablo, ali ima varijeteta gde su ljubiĉasta do crna.

Internodije mogu biti svetlozelene, tamnozelene i crvenkaste.

Pirinaĉ se bokori kao ostale ţitarice. Razvija dva do tri stabla. Kod nekih formi izbijaju boĉna stabla iz

sredine glavnog stabla, koje mogu obrazovati metlicu i plod.

GraĎa stabla pirinča Poprečni presek stabla pirinča

List pirinĉa je izduţen, sa paralelnom nervaturom, sastavljen iz rukavca i liske. Lisni rukavac ima osobinu

da se jako izduţava i da iznosi lisku nad površinu vodenog sloja. Listovi glavnog stabla su duţi nego oni kod

bokora. Jeziĉak kod gajenih formi pirinĉa je trouglast i podeljen po celoj duţini. Rošĉići su srpasti. Listovi su

zeleni, ali mogu biti i svetlozeleni, crvenkasti, tamnoljubiĉasti, na ivicama tamnije obojeni.

91


GraĎa lista pirinča Roščići (ušle) kod lista pirinča

Cvast je metlica. Sastavljena je iz glavne drške, koja predstavlja produţetak

stabla, podeljena na ĉlanke. Iz ĉlanaka izbijaju po jedna ili nekoliko primarnih granĉica.

Metlice mogu biti razgranate kada formiraju primarne i sekundarne granĉice. Na ovim

granĉicama razvijaju se jednocvetni klasići. Metlica poĉinje da se obrazuje još u

najranijim fazama rasta biljke, onda kada poĉinje diferencijacija zaĉetka metlice na

konusu rasta. Met1ica moţe biti razliĉitog oblika: uspravna i rastresita, uspravna i

zbijena, povijena i rastresita i na kraju povijena i zbijena. Duţina metlice je obiĉno 15-30

cm.

Cvet nosi muške i ţenske polne organe. Pleve su jako atrofirane. Plevice su

srasle sa zrnom i manje ili više, maljave. Za razliku od drugih ţita pirinaĉ ima šest

prašnika, grupisanih u dve grupe po tri. Kod osjatih formi, osje izbija iz donje plevice. Po

boji plevice mogu biti slamastoţute, crvenkaste, mrke, ljubiĉaste, crne i1i dvobojne.

Pirinaĉ je tipiĉno samooplodna biljka i cveta sa slabootvorenim cvetovima u Cvast (metlica) pirinča

podnevnim ĉasovima. Stranooplodnja je vrlo retka.

Klasić i graĎa klasića pirinča

Zrno u botaniĉkom smislu je plod caryopsis. Posle vršidbe ostaje zajedno sa plevicama i zove se krupa

(arpa). Zrno je eliptiĉnog oblika, ali postoje i forme sa izduţenim i sferiĉnim zrnom kao i varijeteti sa uskim ili

dugim zrnom. Procenat plevica kreće se od 18 do 40% . Dobre sorte su sa oko 20% plevica. Plevice i zrna su

izbrazdani. Sa spoljašnje strane ima pet rebara sa unutrašnje tri. Što su brazde vise izraţene time su gubici pri

obradi zrna veći. Zrno je sastavljeno iz omotaĉa, endosperma i klice. Kod ljuštenja zrna, otpada omotaĉ i klica. Na

endosperm otpada 65-70%, na klicu od 2 do 2,5% od mase zrna a ostalo na omotaĉ zrna.

U hemijskom sastavu najveći procenat ĉini skrob (kod nekih sorata i do 80%), zatim sirovi proteini 7-

10%, sirova ulja 2-8%. Apsolutna masa zrna je 29-38 grama, dok je hektolitarska 45-59 kg. Odnos zrna prema

slami iznosi oko 1 : 0,8.

92


Zrno i delovi graĎa zrna pirinča

Različite boje i oblici zrna pirinča

Japanski pirinaĉ Kineski slatki pirinaĉ Himalajski crveni pirinaĉ Duguljasti smeĊi pirinaĉ

Butanski crveni pirinaĉ Japanski crni pirinaĉ Beli pirinaĉ Španski pirinaĉ

Biološke osobine

U toku razvoja pirinaĉ prolazi kroz nekoliko faza: klijanje, nicanje, bokorenje, porast u stabla, metliĉenje,

cvetanje i oplodnja, formiranje, nalivanje i sazrevanje. Za normalan tok svih faza potrebni su odreĊeni temperaturni

uslovi i vlaga .

Nicanje. - Seme koje se posle setve naĊe u vodenom sloju poĉinje nicati za

6-8 dana u aerobnim ili anaerobnim uslovima. U ovakvim uslovima zrno prima

vlagu, klica pušta enzime koji razlaţu skrob iz endosperma. Za normamo bokorenje

pirinĉa potrebno je sunĉano vreme bez oblaka i padavina. Duboki vodeni sloj ili

suho zemljište zadrţavaju bokorenje. Bokorenje se najbolje odvija kada je zemljište

dobro snabdeveno vlagom ili ima vodenog sloja od 2 crn visine.

Bokorenje poĉinje nakon 25 do 30 dana posle nicanja. U poĉetku proces

teĉe sporo, a zatim brţe, kada se uvećava broj vlati u bokoru, pa se ponovo

usporava. Krajem bokorenja, kada su formirane 2 do 3 sekundarna stabla, povećava

se sloj vode kako bi se suzbila pojava drugih sekundarnih stabala.. Sekundarna stabla

u većini sluĉajeva ostaju neproduktivne. Zapravo, 50-60% ukupnog prinosa dobija

iz metlice glavnog stabla.

U fazi porasta u stablo (vlatanje) pored naglog uvećanja nadzemne mase

prolaze i najvaţnije faze organogeneze, odnosno formiranja cveta i cvetnih organa u

metlici. Najvaţnije etape organogeneze kod pirinĉa su od pete do sedme. Klijanje i nicanje pirinča

Peta etapa odlikuje se diferencijacijom segmenata na konusu rasta koji predstavljaju prašnike i tuĉak.

93


Dinamika rasta i razvoja pirinča

U šestoj etapi dešava se diferencijacija u sporogenom tkivu i zaĉetak tuĉka, dok u sedmoj etapi zajedno sa

narastanjem cvetnih organa, po duţini raste i stubić tuĉka kao prašniĉke niti.

Sa izlaskom metlice iz poslednjeg rukavca nastaje faza metliĉenja, odmah iza toga faza cvetanja i

oplodnje. Zasušivanje pirinaĉnog polja u fazi cvetanja, zatim padavine, magle, jak vetar prouzrokuju formiranje

praznih klasića u metlici.

Kad polen padne na ţig tuĉka posle 2 do 3, minuta nastaje oplodnja, koja se završava za 8 do 24 ĉasa.

Masovno se cvetovi otvaraju u podnevnim ĉasovima. Od otvaranja do zatvaranja cvetova, obiĉno je potrebno jedan

ĉas, dok se otvaranje svih cvetova u metlici odvija za oko 5 do 7 dana. Posle oplodnje nastaje formiranje i nalivanje

zrna (mleĉno stanje).

Posle formiranja i nalivanja zrna, nastaje faza zrelosti, koja je podeljena na dve podfaze: voštanu i punu

zrelost. Prelazak iz jedne u drugu zrelost je postupan, a uobiĉajena faza nalivanja i zrelosti traje od 37 do 42 dana.

Zbog velike plastiĉnosti vegetacija pirinĉa moţe da traje od 60 do 300 dana.

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. –Pirinĉu je potrebno više toplote od ostalih ţita. Za nicanje je potrebna

minimalna temperatura od 10-120C,optimalna 25do 30, dok je maksimalna 38-40

0C. Kod niţih temperatura od

100C, dolazi do truljenja zrna i mladih biljĉica. Visoke temperature od 40

0C, su takoĊe štetne pri nicanju, mlade

biljke ne rastu ili se

jako izduţuju,a pri njihovom duţem delovanju ugibaju. Bokorenje normalno protiĉe na proseĉnoj temperaturi od

200C. Oblaĉno vreme i kiša smanjuju broj vlati u bokoru, stablo ostaje tanje lako poleţu. Visoke temperature u zoni

ĉvora bokorenja izazivaju ubrzanje organogenetskog razvitka, dovode do brzog obrazovanja metlice sa znatno

manjim brojem cvetova. Rast stabla odvija se na temperaturi od 30 do 350C kada se fomiraju i rasplodni organi u

metlici.

Optimalna temperatura za cvetanje je 25-300C, minimalna 13 do 15, maksimalna od 40

0C. Pri dejstvu

visokih temperatura u vreme otvaranja cvetova dolazi do sušenja prašnika i polenov prah se ne moţe odvojiti. Kod

niţih temperatra od 200C prašne kesice se ne raspucavaju.

Duţina zrelosti zavisi od temperature vazduha i zemljišta. Kod niţih temperatura od 16 do 170C zrioba, se

usporava, zrno dobro ne sazri pa ostaje šturo. Optima1na temperatura za odvijanje faze zrelosti je 26 do 300C.

Potreba pirinĉa u toploti izraţena u temperaturnoj sumi u toku vegetacije je razliĉita i zavisi od sorte i duţine

vegetacije. Suma temperatura za pirinaĉ se u globalu kreće u rasponu od 2400 do 45000C

Za uspešno gajenje pirinĉa, srednja dnevna temperatura u vegetaciji treba da bude iznad 200C.

Odnos prema vodi. - Pirinaĉ zahteva mnogo više vode nego ostala ţita i drugaĉiji reţim navodnjavanja.

U toku vegetacije zahteva redovno i neprekidno navodnjavanje, pored toga što postoje sorte koje se sa uspehom

razvijaju sa periodiĉnim navodnjavanjem ili takve koje se navodnjavaju kao povrtarski usevi.

Potrebne koliĉine vode u toku vegetacije kreću se od 18 000 do 26 000 m3/ha. MeĊutim, utrošak vode u razliĉitim

zemljama i podruĉjima je razIiĉit i zavisi od sorte, klimatskih uslova kvaliteta kanalske mreţe. U Italiji gde postoji

dobra kanalska mreţa troši se proseĉno 15 000 m3/ha, dok u Makedoniji potrošnja vode dostiţe od 40 000 do 50

94


000 m3/ha. Tako velike koliĉine vode nisu potrebne samoj biljci, jer ako se posmatra njen transpiracioni koeficijenat

395 do 1100, vidi se da pirinaĉ ne troši mnogo vode. Pirinaĉ daje najveće prinose kada se gaji na zemljištu sa

vlaţnošću od 70 od 80% od punog poljskog vodnog kapaciteta. Ipak u svetu se oko 90% od ukupne površine

pirinaĉ gaji sa stalnim vodenim slojem od 10 do 20 cm. Vodeni sloje se koristi i kao mera u borbi protiv korova, u

smanjenju temperaturnih amplituda kao i zbog ranije setve. Sasvim je pogrešno mišljenje da je pirinaĉ biljke vlaţne

klime jer je dokazano da veća vlaţnost vazduha od 70-80% samo smanjuje transpiraciju, a s tim i mogućnost

visokih prinosa.

U proizvodnji pirinĉa vaţan je kvalitet vode. Najboljom vodom za navodnjavanje, smatra se reĉna ili

jezerska, ĉista bez štetnih soli. Naroĉito je dobra potoĉna voda bogata kiseonikom, ako je meka i ne jako hladna.

Pirinčana polja

Odnos prema svetlosti. -Pirinaĉ je biljka kratkog dana. Za prelazak u svetlosni stadijum, neophodna je

produţena noćna tama. Svelosni stadijum prolazi od nicanja do poĉetka bokorenja, odnosno kod pojave 4 do 5

listova. Optimalna je duţina dana od 12 ĉasova. Normalni prolazak svetlosnog stadijuma skraćuje vegetaciju i

povećava broj klasića u metlici.

Pirinač pod neprekidnim navodnjavanjem

Odnos prema zemljištu. –Pirinaĉ ne postavlja posebne zahteve prema zem1jištu. Pogresno je smatrati

da je to usev blatnih zemljišta. Najbolja su strukturna, aerisana i nezablaćena zemljišta, bogata humusom. Posebno

su dobra deluvijalna i aluvijalna zemljišta u blizini ili pored reke. Suviše laka i propustljiva zemljišta su loša zbog

velike potrošnje vode. Sa dugogodišnjim gajenjem pirinĉa na odredenim tipovima zem1jišta ona su u manjem ili

većem stepenu antropogenizirana, tako da su stvorena zasebna antropogena zemljišta -rizosoli.

Agrotehnika za pirinaĉ

Plodored.- Gajenje pirinĉa u monoprodukciji kao i kod drugih useva, ima negativne posledice. Usled

dugogodišnjeg gajenja pirinĉa na istom zemljištu šire se korovi iz rodova Cyprus i Ciperus, zemljište se

zakiseljava i zabaruje. U tom sluĉaju slabi mikrobiološka aktivnost, smanjuje se razlaganje organskih materija u

zemljištu, dok sa druge ishrane usled jednostranog iskorišćavanja hranljivih materija zemljište znatno osiromašuje.

Zbog ovih štetnih pojava pirinaĉ treba ukljuĉiti u plodored sa usevima koje pomaţu obnavljanje plodnosti zemljišta

i normalizaciju vazdušnog i vodng reţima.

95


Kao dobre pretkulture pokazale su se višegodišnje i jednogodišnje leguminoze, travne smese, povrtarski

usevi i okopavine. UvoĊenje u plodored zrnastih leguminoza sa

pirinĉem smatra se najboljim naĉinom povećanja prinosa.

Okopavine su vrlo dobri predusevi zbog uništavanja korova i

aeracije zemljišta.

Kod izbora plodoreda treba se voditi raĉuna da

pirinaĉ bude ukljuĉen na 55 do 70% u plodorednih polja.

Obrada zemljista. -Obrada zemljišta ne razlikuje se

od one za ostala strna ţita. Duboko oranje na 20 do 30 cm

dubine izvodi se u jesen. Duboko oranje nije znaĉajno zbog

konzervacije vlage, s obzirom da se pirinaĉ navodnjava, već

zbog aeracije površinskog sloja, borbe protiv korova,

poboljšanja fiziĉkih, hemijskih i mikrobioloških osobina

zemljišta i brţeg razlaganja organskih ostataka. Jesenje duboko

oranje omogućuje pravovremenu pravilnu i uspešniju Oranje za riţu

prolećnu pripremu pirinĉanih polja.

Vodena površina u pirinčanom polju Zapreţna obrada pirinčanog polja

U proleće se vrši predsetvena obrada zemljišta, plitko oranje, (ukoliko je potrebno) tanjiranje, kultiviranje i

brananje. Zadnja operacija predsetvene pripreme vrši se na 2 do 3 dana pre setve. Ukoliko nije izvršeno jesenje

duboko oranje, onda se u prolece, što ranije, ore. U poslednje vreme, kako bi se manje ulazilo u pirinĉana polja,

konstruisane su mašine koje odjednom oru, ravnaju, kultiviraju, Ċubre, seju i tretiraju herbicidom.

Izgradnja pirinĉanog polja. -MeĊu najvaţnije agrotehniĉke radove spada izgradnja pirinaĉnog polja.

Prvo se grade nasipi 50 do 60 cm visoki, isto toliko široki u osnovi i 20 do 30 cm u gornjem delu. Pirinĉane

parcele se grade popreĉno na nagib terena. Parcele su dugaĉke do 500 do 1500 m, široke 120 do 250 m u

zavisnosti od terena. Nasipi se grade ruĉno ili mašinski odnosno ruĉno i mašinski. U isto vreme, vrši se nivelacija

parcela koje moraju biti idealno ravne. Ravnanje se obavlja ruĉno, zapregom ili mašinama ravnjaĉima. Ovako

pripremljeno prinĉano polje omogućuje pravilan raspored semena, jednovremeno nicanje, dobro ukorenjavanje,

usev manje poleţe i manji je utrošak vode.

Sa izgradnjom pirinĉanog polja, gradi se mreţa kanala za navodnjavanje (razvodni, deoniĉni i skupljaĉki

kanali). Poloţaj i nivelacija parcela kao i kanalske mreţe treba da omogućavaju brzo navodnjavanje površina,

odrţavanje potrebnog nivoa vode kao i njeno brzo ispuštanje iz parcela.

Ručna i zapreţna predsetvena priprema u pirinčanom polju

Đubrenje. -Jedan od vaţnijih uslova za visoku i stabilnu proizvodnju pirinĉa je pravilno i pravovremeno

Ċubrenje. Efekat Ċubrenja je veći za razliku od ostaih useva koje se navodnjavaju. Pirinaĉ za formiranje 100 kg

zrna i odgovarajuće koliĉine slame troši 2,4 kg azota, 1,2 kg fosfora i 3,1 kg kalijuma.

96


Azotna Ċubriva uvek pokazuju pozitivan uticaj na prinos. Najbolji oblici azotnih Ċubriva su amonijum

sulfat i kalcijum cijanamid i to u koliĉini od 80-120 kg/ha azota. Amonijumski azot ulazi u apsorpcioni kompleks

zemljišta gde se zadrţava i pirinaĉ ga moze duţe vreme usvajati.

Fosforna Ċubriva sama ne pokazuju snaţan uticaj na povećanje prinosa a1i zajednici sa azotnim, utiĉu

povoljno. Preporucuje se 50 do 150 kg/ha P2O5.

Kalijum kao hranivo je znaĉajan za pirinaĉ. Kalijumova kao i fosforna Ċubriva najveći efekat postiţu

kada se upotrebljavaju u kombinaciji sa azotnim u koliĉini od 80-120 kg/ha K2O u obliku kalijumovog hlorida.

Đubrenje pirinĉa organskim Ċubrivima ima pozitivan uĉinak na prinos pirinĉa, pogotova ako se gaji u

monoprodukciji. Đubrenjem sa 30-40 t/ha stajnjaka moguće je udvostruĉenje prinosa. Uslov za to je Ċubrenje

stajnjakom u jesen.

Za zelenišno Ċubrenje se koriste zimski meĊuusevi, koji se zaoravaju u jesen. Dobre rezultate je pokazalo

zaoravanje inkarnatke. Ipak, najuspešnija je kombinacija organskih i mineralnih Ċubriva. Preporuĉuju se koliĉine od

15 do 20 t/ha stajnjaka u jesen, 40-60 kg/ha azota i 50-80 kg/ha P2O5 u proleće.

Kod Ċubrenja sa mineralnim Ċubrivima, cela koliĉina fosfora i kalijuma i 1/2 azota unose se pre setve i

zaorava se na dubinu od 6 do 10 cm dok se druga polovina azota daje u prihranjivanju.

Najbolje je da se prihranjuje dva puta i to prvo prihranjivanje u poĉetku bokorenja a drugo u fazi vlatanja. Kod

svakog prihranjivanja vodeni sloj se dovodi do 2 do 5 cm visine, zatim se pirinĉana polja zatvaraju i rastura

Ċubrivo. Posle razlaganja Ċubriva, pušta se voda do neophodnog nivoa.

Setva. - Semenski materijal ne sme da sadrţi oljuštena zma i zrna ostećenih plevica. On treba da se ĉuva u

skladištima namenjenim za ĉuvanje semena. Pre setve, dobro je semenski materijal izneti na sunce i provetriti. Ova

mera povećava prinos za 10-15%. Za razliku od drugih ţita, seme pirinĉa se pre setve nakvasi, kako bi moglo

kasnije u vodi potonuti i pasti na zemlju.

Setva se u evropskim uslovima obavlja od sredine aprila do sredine maja. Ranija setva, kod niţih

temperatura zemljišta i vode dovodi do uginuća semena, dok kasnija oteţava normalan završetak vegetacije i

smanjuje prinos.

Koliĉina semena se kreće od 160 do 240 kg/ha, to jest 600 do 650 klijavih zrna/m2. U retkom usevu

javlja se jako bokorenje pri ĉemu veliki broj metlice ostaje nedozreo sa šturim zrnima. Vrlo gusti usevi ĉešće

poleţe i strada od bolesti, što opet onemogućuje normalan razvitak zrna, smanjuje prinos i kvalitet.

Setva pirinĉa se izvodi ruĉno (omaške), avionom, sejalicama u redove na suvoj parceli. Ruĉna setva se

izvodi tako da se najpre polja potapaju vodom, zatim se voda muti i nakon toga obavlja setva. Pirinĉana polja se

zatvaraju nekoliko dana i za to vreme usled taloţenja sitnih zemljišnih ĉestica iz mutne vode, dolazi do pokrivanja

semena pirinĉa. Nakon toga, voda se ispušta iz pirinĉanog polja da se zemljište zagreje što ubrzava proces nicanja.

. Ručna setva Setva pirinča avionom Setva pirinča helikopterom

Avionska setva se vrši u vodenom sloju od 3 do 5 cm. Koliĉina semena se povećava za 12 do 15% jer

veliki deo semena pada na bankove i kanale. Kod setve sa klijalim semenom, setvena norma se povećava za 20%.

Ovaj naĉin sertve je vrlo brz, i za jedan dan mogu se zasejati 150 do 160 ha što omogućava setvu pirinĉa u

najoptimalnijem roku.

Setva u redove se vrši sejalicama na suvo zemljište. Ova setva ima dosta prednosti i daje vrlo dobre

rezultate. Osnovni uslov je dobra priprema zemljišta koja mora omogućiti ravnomernu setvu. Preporuĉuje se

meĊuredno rastojanje na 20 do 30 cm. Dubina setve je 1 do 2 cm što omogućava dobro ukorenjavanje i razvitak

biljaka, otpornije su na poleganje, a vetar ih teško ĉupa.

97


Mašinska setva moţe se izvesti i unakrsno što

daje bolji raspored semena, rezultati su bolji, ali je

znatno skuplja.

RasaĊivanje se vrši pomoću rasada iz leja.

Rasad se proizvodi u posebnim lejama. Kad pirinaĉ u

lejama dostigne visinu od 12 do 14 cm, ĉupa se tako da

na korenu ostaje stajnjak, pa se po 2 do 3 biljke

rasaĊuje ruĉno u unapred odreĊena i dobro potopljena

pirinĉana polja vodom. RasaĊivanje se vrši u redove, sa

20 do 25 cm meĊurednog rastojanja i 12 do 15 cm u

redu. Ovaj naĉin je rasprostranjen u azijskim zemljama

pa i u nekim evropskim. RasaĊivanje se moţe izvesti

znatno kasnije u junu ili poĉetkom jula. RasaĊeni

pirinaĉ sazreva ranije za 2 do3 nedelje a štedi se semenski Mašinska setva pirinča u suvo zemljište

materijal.

PresaĎivanje pirinča

Nega useva. - Jedna od osnovnih mea nege pirinĉa je navodnjavanje.Oblici navodnjavanja se moţe

grupisati u tri grupe:

1. Neprekidno navodnjavanje sa vodenim slojem od setve do ţetve. Voda se smanjuje na 3 do 4 cm u

fazi nicanja za bolji priliv vazduha i ukorenjavanje biljaka. Voda se ispušta u sluĉaju pojave algi i u vreme nicanja,

kada se zemljište zasušuje na 2 do3 dana. Ovo je u svetu najrašireniji naĉin navodnjavanja pirinĉanih polja.

2. Periodiĉnim navodnjavanjem se voda pušta u pirinĉana polja odmah posle setve u sloju od 10 cm.

Posle nicanja, odnosno posle pojave prvih listića, voda se ispušta i površina zasušuje. Posle potpunog nicanja

vodeni sloj se odrţava na 3/4 visine biljaka. U fazi bokorenja voda se ispušta na 3 do 4 dana. Tada se vrši

prihranjivanje, a zatim podiţe nivo vode na 15 do 20 cm, koji se odrţava do poĉetka voštane zrelosti. Do kraja

voštane zrelosti, iz pirinĉanih polja se polako ispušta voda i do pune zrelosti ostaju bez vode

3. Navodnjavanje bez vodenog sloja. U ovom sluĉaju vlaţnost zemljišta se mora odrţavati na oko 85%

punog vodnog kapaciteta. Od faze bokorenja do faze mleĉnog stanja, pirinaĉ se navodnjava svakih 5 do 6 dana.

Ovim naĉinom navodnjavanja štede se velike koliĉine vode i nije potrebna naroĉita priprema piranĉanih polja.

Borba protiv korova. -Vrlo znaĉajna agrotehniĉka mera u proizvodnji pirinĉa je borba protiv korova od

ĉije efikasnostli u velikoj meri zavisi obezbeĊenje visokih prinosa.

Scirpus sp. Cyperus sp.

98


U pirinĉanim poljima najrasprostranjeniji su korovi Echinochloa sp., Scirpus sp., i Cyperus sp.

Korovi se mogu suzbijati reţimom navodnjavanja kada se neki korovi potpuno uništavaju dok se drugi

vrlo uspešno razvijaju. Ruĉno plevljenje je vrlo efikasna mera. Dva plevljenja koja se izvode, jedno posle nicanja, a

pred ukorenjavanje korova i drugo pred poĉetak bokorenja pirinĉa, daju dobre rezultate. MeĊutim, ruĉno plevljenje

je skupa mera nege jer traţi mnogo radne snage.

Najbolja zaštita, od korova je hemijsko suzbijanje. Za suzbijanje korova iz porodice Echinocloa sp. koriste

se herbicidi stam F-34, jondax 60-DF, orizan E-35, ordram E-6 i ordram G, dok za korove iz porodice Scirpus

sp., i Cyperus sp. herbicidi basagran, tripon, facet, kojii daju odliĉne rezultate. Naĉin primene ovih herbicida je sa

traktorskim prskalicama ili avionom.

Avionska primena ima prednost jer je pravovremena i brza, sa većim efektom, bez fiziĉkih oštećenja

useva. U borbi protiv algi upotrebljava se bakarni sulfat (plavi kamen , modra galica) ili brestan, ili se ruĉno

skupljaju alge sa parcele.

Ţetva. - Ţetva pirinĉa se izvodi u jesen kada su uslovi znatno lošiji nego kod ţetve većine ţita. Jesen je

obiĉno kišovita pa teţe dolazi do prosušivanja površina, tako da pirinĉana polja ostaju blatnjava. Ĉesto dolazi do

poleganja useva što povećava vlaţnost slame (od 65 do 75%) i

zrna (od 20 do 24%) te je ţetva jako oteţana.

Pre ţetve, parcelu treba osušiti tako da se voda polako ispušta u

odvodne kanale. Kod brzog ispuštanja vode, dolazi do

poleganja pirinĉa. Nasipi oko parcele moraju da se oĉiste radi

boljeg strujanja vazduha kroz parcelu što dovodi do lakšeg

sušenja površine.

Merkantilni pirinaĉ se ţanje kad je 80%, a semenski

kada je 90 do 95 % zrna u punoj zrelosti. Kod ranije ţetve zrno

je slabijeg kvaliteta i prinos je manji, dok pri kasnijoj, usev

ĉešće poleţe, rastur zrna je veći a uslovi ţetve teţi.

Ţetva se izvodi ruĉno ili mašinski. Ruĉna ţetva se

izvodi srpom ili kosom a mašinska ţetelicom ili kombajnom.

Ruĉna ţetva se primenjuje na malim parcelama a na velikim Kombajniranje pirinča

kombajniranjem.

Kod ruĉne ţetve snopovi se ostavljaju na nasipima da se prosuše ili se pri jako lošem vremenu skupljaju

u krstine van parcele, a zatim se nose i vršu.

Kod kombajniranja je vaţna dobra regulacija kombajna da bi se izbeglo oštećenje plevica i lom zrna.

Ostećena zrna se kasnije teţe skladište i ĉuvaju. Zbog veće vlaţnosti zrna, kod ţetve preko 13-14%, potrebno je

dodatno sušenje. Poţnjeveno zrno sa normalnom vlaţnošću skladišti se u posebne magacine ili silose.

Ručna ţetva pirinča

99


Mlatilica (odvajanje semena pirinča sa metlice) Ţetva pirinča kombajnom

Najvaţnije bolesti pirinča

Rhyzoctonia solani Xanthomonas campestris Gibberala fujkuroi

Puccinia graminis f.oryzae Cercospora janseana Bipolaris oryzae

Ustilago oryzae Pyrucularia grisea

100


Navaţniji štetnici pirinča

Apus cancriformis Scirpophaga incertuas Oebalus pugnax

Chilo plejedullus Lissorhoptrus oryzophilus Spodoptera frugiperda

Blissus leucopterus Schizaphis graminum Cnaphlocrasis medinalis

101


Heljda (Fagopyrum esculentum Moench.)

Sinonimi: ajda, eljda, elda, elja, jeljda, hajdinje, cigančica; Ruski: гречиха; Еngleski: buchweat; Francuski: ble

noir, ble saracin; Nemaĉki: Buchweizen, Heidenkorn.

Heljda se gaji zbog plodova orašĉića (carcerulus) koji se prekrupljeni ili oljušteni troše kao ljudska hrana

za spravljanje kaše (nadev u ćurkama, punjenoj paprici ili sarmi umesto riţe), hleb, kolaĉe itd. Plod je bogat

hranljivim materijama. Pored toga sadrţi neka jedinjenja veoma korisna za ĉoveka, kao što su fosforna,

kalcijumova, bakarna i gvoţĊena.U njemu se nalaze limunska, jabuĉna i okslana kiselina koje povoljno utiĉu na

varenje. Belanĉevine heljdinog zrna se sastoje uglavnom od globulina i glutenina, dva je puta više vitamina B i B2

nego u prosenom zrnu. Ostaci pri preradi heljde u krupu dobra su koncntrovana stoĉna hrana. Heljdina slama sluţi

za ishranu stoke i kao prostirka. Pepeo od slame i omotaĉa zrna sadrţi kalcijum karbonat, te se iz njega dobija

potaša ili se iskorišćava za Ċubrenje.

Fagopyrum esculentum Moench.

Heljda je znaĉajna kao medonosna biljka. Pored toga ona ima veliki agrotehniĉki znaĉaj jer je dobar

predusev za strna ţita, a odlikuje se kratkom vegetacijom, te se vrlo ĉesto gaji kao postrni ili naknadni usev.

U SAD se nakon pĉelinje paše, heljda zaorava za zelenišno Ċubrenje.

Njena glavna privredna vrednost je kratka vegetacija, pa moţe dati prinos i u takvim geografskim

širinama i nadmorskim visinama gde drugi usevi to ne mogu.

102


Prosečan hemijski sastav ploda heljde

Voda

11%

Masti

3%Celuloza

10%

Pepeo

2%

Proteini

13%

BEM

61%

Poreklo heljde

Heljda je poreklom iz brdskih podruĉja srednje i severoistoĉne Azije (gorske doline Pendţaba i zapadnog

Tibeta i u Poamurju . Samonikle vrste mogu se naći i danas u Kini (Himalaji) do visine od 4 500 m, a u Sibiru, na

Dalekom istoku sreće se kao korov duţ puteva kao uz reke Ob, Jenisej, Amur i oko Bajkalskog jezera. Diploidna

heljda uzgajala se u Kini pre 10. veka. Mongoli su je preneli u Evropu krajem 14. veka i prvi put se spominje u

arhivama 1396. godine. U Rusiji su je gajili i pre toga. Iz Evrope se posredstvom naseljenika proširila u Ameriku

1625. godine.

Danas se heljda gaji od krajnjeg severa (680 severne geografske širine) i na nadmorskoj visini do 4000 m

(himalajske doline).

Centar porekla i rasprostranjenost heljde

Danas se heljda u svetu proizvodi na oko 2 000 000 hektara. Najveći svetski proizvoĊaĉi heljde su zemlje

bivšeg SSSR-a, Kina, Brazil, Poljska, Francuska, Japan, SAD, Juţna Afrika, Australija. Zemlje bivšeg SSSR-a u

proizvodnji heljde uĉestvuju sa 54% a Kina sa 38%. Proseĉni svetski prinosi ploda heljde kreću se u rasponu od

700 do 1200 kg/ha.


Heljda pripada redu Polygonales, porodici Polygonaceae, rodu Polygonum. Naziv heljde potiĉe od grĉke

reĉi phegos - bukva i pyros - pšenica, jer je semenka heljde sliĉna semenci bukve.

Rod Fagopyrum obuhvata 15 vrsta, od toga se gaje samo tri:

1. Fagopyrum cymosum Meisn. Višegodišnja je, a gaji se samo na brdima Indije kao povrtna, krmna i

lekovita biljka (ima oko 8,5% rutina) a kao divlja jednogodišnja biljka, nalazi se u juţnoj i istoĉnoj

Aziji. Smatra se praroditeljem prave heljde. Cvast joj je kratka u vidu sabijenog grozda (racemus).

103


2. Fagopyrum esculentum Moench – obiĉna heljda (sin: Fagopyrum sagittatum Gilib., Fagopyrum

vulgare Hill., Fagopyrum emarginatum Roth., Fagopyrum fagopyrum Karsten, Fagopyrum cereale

Raf., Polygonum fagopyrum L). Obiĉna heljda se dalje deli na dve podvrste: 1. Fagopyrum

esculentum ssp.vulgare i 2. Fagopyrum esculentum ssp. multifolium.

3. Fagopyrum tataricum (L./J. Gaertn)- tatarska heljda, ima grozdove u dugoj cvasti - gronji

(corymbus) sa zelenkasto ţutom bojom cvetova i neravnim ivicama ploda orašĉića. Tatarska heljda je

samooplodna vrsta, a za poljoprivrednu proizvodnju je interesantna kao ĉitava biljka (za silaţu) jer

zrno daje slab kvalitet brašna i mekinja.

Morfološke osobine

Koren. -Iz glavnog korena duţine 80-120 cm izbija mnoštvo korenĉića i korenovih dlaĉica, koje se

odlikuju velikom usisnom moći, premda zauzimaju svega 3% od ukupne mase biljke.

Stablo.-Glavno stablo je uspravno, ĉvrsto, šuplje, visine od 50 do 300 cm. Moţe biti bez grana

(unicaulum) ili razgranata sa granama prvog drugog, trećeg reda i više, od 1 do 6 pojaseva grananja. Ako je

prisutan antocijan, stablo dobije crvenkastu boju koja pri sazrevanju prelazi u mrku. Iznad poslednjeg pojasa

grananja poĉinje plodni pojas stabla i grana, gde već nakon 19 dana moţe poĉeti cvetanje u grozdovima otvorenog

tipa gradeći tako gronju.

Opšti izgled heljde GraĎa heljde (levo)

List. - Listovi su naizmeniĉni, široki, srcoliko streliĉasti, 5-10 cm dugi, donji s peteljkom i kratkim

zaliscima (stipules) u obliku koţice (ochrae) karakteristiĉnog oblika za pojedine vrste koji mogu biti u velikom

broju ili malobrojni.

Cvet. –Cvetovi su sloţeni u grozdolike cvasti (gronja) a ponekad u štitolike. Na dobro razvijenoj biljci

moţe biti od 1500 do 2000 cvetova. Cvetovi su dvopolni, po pravilu dimorfni ili heterostilni. To znaĉi da su u

jednim cvetovima prašnici duţi od stubića, a u drugih kraći. I jedan i drugi tip cvetova zastupljen je na biljkama u

pribliţno istom broju. Iz toga proistiĉe osobenost heljde u pogledu oploĊivanja cvetova, pa postoji normalno ili

legitimno oploĊivanje kada polenovi prah iz prašnika na dugaĉkim drškama padne na dugaĉke stubiće cvetova, ili

ako polen iz prašnika sa kratkim drškama padne na kratke stubiće. Nenormalno ili nelegitimno oploĊivanje je onda

kada na ţigove stubića padne polen iz prašnika koji nisu jednako dugi kao stubići. Tada se u poreĊenju sa

normalnim oploĊavanjem, zametanje semena smanjuje i do 50%. Selekcijom stvorene su i homostilne forme sa

jednakom duţinom stubića i prašnika koji imaju veći postotak autofertilnosti. Cvetanje traje paralelno sa

formiranjem zrna u mnogih sorti sve do kraja vegetacije. Krunice cvetova su bele, ruţiĉaste ili bele sa ruţiĉastom

nijansom. Kod tatarske heljde krunica je zelenoţućkasta.

104


Cvast heljde (gronja) Heterostilija cvetova heljde (cvetovi sa različitom duţinom stubića tučka i prašnika)

Plod. – Plod je trogran, sa krilima ili bez njih, crn, mrk, srebrenast ili ţutocrvenkast sa šarama ili bez njih.

Krajnje uške ĉašice su pripojene uz osnovu orašĉića, a jedro (orašica) ili aheniju pokriva ĉvrst omotaĉ (pericarp).

Ovaj obrazuje na ivicama krila (alata) ili ih ne obraz:uje (aptera), ili su pak deformisane, pa to sluţi za odreĊivanje

vrste heljde. Po sastavu je plod sliĉan plodu drugih ţita. Ljuska ploda (perikarp) ĉinu 18 do 40% od ukupne teţine

ploda.

Semenka unutar ljuske je tamnomrka, takode je trouglastog oblika. Endosperm je bele boje, neproziran i

sadrţi više skroba nego ţita.

Plod heljde Seme heljde Oljštena semena heljde (endosperm)

Klica (embrio) je smeštena u središte endosperma, a kotiledoni su nalaze u obliku slova S. Iz kotiledona se

moţe regenerisati ĉitava biljka.

Apsolutna masa (1000 zrna) kreće se od 18-32 g a kod tetraploidne vrste i do 38 g. Hektolitarska masa

mora biti za prvu klasu iznad 62 kg, za drugu izad 58 kg, a za treću ne sme biti manja od 54 kg.

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. -Minimalna temperatura za klijanje je od 4 do 5°C, a optimalna 26°C, tada

proklija za 3 dana. Seje se, kada se zemljište na dubini 10 cm zagreje na 15°C. Vrlo je osetljiva prema hladnoći. pa

je i najmanji mrazevi (oko -1°C) uništavaju. Oset1jiva je prema visokoj temperaturi, naroĉito iznad 300C. Prema

zemljišnoj i vazdušnoj suši je vrlo osetljiva, pa moţe potpuno podbaciti u prinosu. Iz toga se razloga ne moţe se

gajiti u suviše suvim krajevima. Transpiracioni koeficijent dosta je visok, izmedu 500 i 600. Za vreme cvetanja

optimalna je temperatura od 17 do 19°C. Kod temperatura ispod 100C prestaje efikasna asmilacija, a iznad 24°C

prestaje oplodnja.

Odnos prema vodi. - Minimalne padavine od klijanja do cvetanja iznose 70 mm i još 20 mm do kraja

vegetacije. Obilne i ĉeste kiše uz visoke temperature izazivaju bujan vegetativni rast na uštrb formiranja zrna.

Vreme dozrevanja zavisi od sorte i duţine dana. U svim stadijima razvića skraćivanjem dana odnosno produţenjem

noći, zadrţava se rast biljaka, a znatno povećava prinos zrna. Intenzitet svetla takoĊe utiĉe na povećanje prinosa

zrna.

105


Najjaĉe raste izmeĊu 1l i 12 ĉasova, najmanje izmedu 18 i 21. Grana se, stvara nove listove, razvija

korenov sistem i posle cvetanja, pa ĉak istovremeno sa sazrevanjem semena. UtvrĊen je presudan uticaj vlage na

formiranje prinosa od cvatnje do ţetve. Najviše vode troši u (prvom mesecu, a u drugom znatno manje, iako se lisna

površina udvostruĉila. Posle cvetanja, naroĉito kod nalivanja zrna, utrošak vode se opet u trećem mesecu više nego

udvostruĉuje, što ukazuje na prirodan ontogenetski ritam evapotranspiracije.

Odnos prema zemljištu. – Nije velik probiraĉ pa uspeva na razliĉitim zemljištima, poĉev od lakih i

peskovitih pa do teških.

Heljda je biljka brzog rasta, stablo se poĉne diferencirati i granati ĉim se pojavi prvi stalni list. Pupoljci se

formiraju 8 do 10 dana po nicanju, a 25 do 30 dana posle toga heljda cveta. Period cvetanja je dug, cvetanje ide

usporedo sa intenzivnim porastom stabla i listova. U ranih sorti cvetanje traje 20 do 30 dana, a kasnih 30 do 40

dana.

Faze razvoja heljde od klijanja do pojave drugog pravog lista Heljda u fazi tri lista

Agrotehnika za heljdu

Plodored. - Heljda ne podnosi monoprodukciju. Najbolje uspeva posle okopavine i jednogodišnjih

leguminoza, ali se moţe uspešno uzgajati i kao postrni usev. Veoma visok prinos postiţe se i nakon graška. Heljda

je dobar predusev za druge useve, jer uspešno potiskuje korovske biljke On je u plodoredu dobar postrni usev na

zemljištu slabije efektivne plodnosti, i to nakon useva koji se skida od 15. juna do 15. jula (uljane repice ili ogrštica,

grašak, ozimi jeĉam ili pšenica, semenski krompir) ako nije upotrebljen herbicid dugotrajnog rezidualnog delovanja.

Đubrenje. - Na zemljištu slabe plodnosti, heljda bolje uspeva nego druga ţita. Na zemljištu visoke

efektivne plodnosti postoji opasnost suviše bujnog rasta što uzrokuje poleganje sa malo oploĊenih cvetića,

pogotovo ako se ne vodi raĉuna o nivou azota u zemljištu.

Heljda moţe usvajati fosfornu kiselinu iz slabije rastvorljivih fosforita što ne mogu druga ţita. Iznosi iz

zemljišta do 2 puta više fosfora, 3 puta više kalijuma i 5 puta više kalcijuma u odnosu na jaru pšenicu.

Na plodnom zemljištu obiĉno se ne Ċubri direktno, samo ponekad na osnovu hemijskih analiza zemljišta i

biljnog materijala.Orijentacione koliĉine NPK za ishranu heljde kreću se u rasponu od 44 do 88 kg/ha N, od 26

do 132 kg/ha P2O5 i od 33 do 165 kg/ha K2O.

Prihranjivanje heljde se vrši na osnovu hemijskih analiza biljnog mterijala, a primenjuje se u stadijumu 3.

lista i nakon formiranja prvog cvetića.

Obrada zemljišta. – Ako se heljda gaji kao glavni usev, tada obrada poĉinje u jesen što ranije. Ore se na

dubinu do 25 cm. Ako se heljda seje kao postrni ili meĊusev, moţe se primeniti setva posebnim oruĊem koji u

jednom prohodu obraĊuje, priprema zemljište i seje, ali je to moguće samo na dobrom strukturnom zemljištu pri

optimalnom rasporeda padavina pod uslovom da nema perenih korova. U suprotnom, treba orati na 12 cm ili nešto

dublje. Predsetvena priprema zemljišta uz prethodno, rasturanje mineralnih Ċubriva mora se obaviti odmah posle

oranja, da se ne gubi vlaga.

Setva. - Od više mogućih naĉina setve, tri se primenjuju u praksi:

1) Uskoredna sa rastojanjem izmeĊu redova 7 do 8 cm i u redu 5 do 6 cm.

2) Širokoredna setva sa rastojanjem izmedu redova 45 cm, što omogućava mehanizovano meĊuredno

rahljenje i prihranjivanje heljde. Akumulira se više vlage, jaĉe se razvija korenov sistem.

3) Trakasta setva sa razmakom izmeĊu traka 45 cm, a izmeĊu redova u traci 15 cm. To je kombinacija

prvog i drugog naĉina setve ali još nije prihvaćen u praksi.

Seje se u rasponu od 175 do 250 klijavih zrna/m2. U našim uslovima, vreme setve je izmeĊu 15 do 25.

jula. Ranija setva nije povoljna jer glavno cvetanje dolazi u doba viših temperatura. Kasnijom setvom povećava se

106


rizik do jesenskih mrazeva. U brdsko planinskom podruĉju seje se kao glavni usev izmedu 20. i 30 maja a

najkasnije do 10. juna u istoj godini.

Nega useva. - Nega useva se sastoji od drljanja, ako se na zemljištu pre nicanja useva pojavila pokorica

i korovske biljke. Posle nicanja, ako je usev posejan širokoredno, primenjuje se meĊuredna kultivacija i nešto

kasnije ako je to potrebno.

Borba protiv korova. - Iza setve moţe se primeniti lasso 4-6 l/ha protiv Echinochloa crus-galli, ili

preparatom aminske soli 2,4-D 1,2 kg/ha, alahlor 4 l/ha. Posle nicanja herbicidi se ne primenjuju. Uništavanje

korova je moguće bez herbicida samo kod širokoredne setve.

Prvo meduredno kutiviranje vrši se kad biljke dostgnu visinu 10 d 15 cm, to je za 7 do 10 dana nakon

nicanja. Pred drugo kultiviranje ili zajedno sa njim obavlja se prihranjivanje azotom. Da bi poboljšala oplodnja, za

vreme cvetanja košnice sa pĉelama postavljaju se na dve suprotne strane parcele (2 do 4 košnice na hektar). Time se

prinos moţe povećati i do 100%. Moţe se preko useva prevlaĉiti konopac sa vrećama, i na taj naĉin poboljšati

oplodnju heljde.

Usev obične heljde Usev tatarske heljde

Borba protiv bolesti i štetoĉina. -Sorte heljde se razlikuju po otpornosti prema parazitskoj gljivici koja

uzrokuje pegavost lista (Ramularia i Ascochyita fagopyrii Bres). Bipolaris sorokiniana (Sacc. et Sorok.) Shoem.,

prouzrokuje nekrotiĉke pege na listovima, ali ekonomska šteta nije ispitana. Da bi se spreĉio razvoj bolesti tretira se

tri puta ridomilom .

Buhaĉi kod mladih biljaka posle nicanja mogu prouzrokovati veće oštećenje listova. Povremeno je heljda

ilzloţena napadu ţiĉnjaka i lisnih vaši (Aphidula nasturtii i rhamni), stenica (Adelphocoris lineolatus) i drugih

(Agrostis tritici i segetum, Ostrinia nubilalis). Na heljdi parazitira nematoda Longidorus elongatus.

Ţetva. - Ţetva heljde vrši se višefazno i jednofazno. Pokošene biljke slaţu se u krstine, koje se zatim

sakupljaju kombajnom i vrše. Kod dvofazne ţetve moţe se kositi pre podne, kada ima dosta rose, ako je bar 75%

plodova zrelo. Nakon 7 do 10 dana, kombajnira se prosušena masa kada vlaţnost zrna padne ispod 16%. Kod

direktnog kombajniranja, broj okretaja bubnja mora biti usaglašen sa kretanjem kombajna da bi se spreĉio lom zrna.

Sita trebaju biti podešena tako da što manje plodova ispada sa slamom. Za desikaciju moţe se upotrebiti i 1 %

magnezijum hlorid, pa se moţe već posle 7 dana kombajnirati ( 15 do 20 kg/ha pentadina).

Višefazna ţetva heljde (kosidba) Sušenje heljde u krstinama

Prerada. - Krupnoplodna heljda je bolja za mlinare, jer se ljuske lakše odstranjuju. Tatarska heljda se

manje melje, jer je njeno brašno tamne boje i gorkog ukusa. Pre mlevenja mora se zrno dosušiti na 12% vlage. Od

100kg ĉiiste heljde dobija se 60 do 70 kg brašna, 4 do 18 kg mekinja, 18 do 26 kg ljuske.

107


Jednofazna ţetva heljde (kombajniranje) Ručna ţetva heljde (Van Gogh)

Ĉistog belog brašna dobija se samo 52 kg. Pri meljavi za krupicu, prvo se odvoje semenke koje su u

proseku jednake veliĉine, a onda se propuštaju izmeĊu dva mlinska kamena koji su tako podešeni da lome ljuske, ali

ne melju zrno. Proĉišćena cela krupica upotrebljava se za kašu ili supe. Izlomljena krupica melje se u brašno.

108


Zrnene mahunjaĉe

Ovoj grupi poljoprivrednih biljaka pripadaju sve mahunjaĉe (leguminoze), koje se gaje radi proizvodnje

zrelog smena. To su: soja (Glycine max), pasulj (Phaseolus vulgaris), lupina (Lupinus sp.), grašak (Pisum

sativum), bob (Faba vulgaris), soĉivo (Lens esculenta), kikiriki (Arachis hypogea) i naut (Cicer arientinum).

Soja Glycine max (L.) Mer;

syn: Glycine hispida (Moench.)

Sinonimi: japanski bob; Engleski: soybean, soya bean; Francuski: soya, soja; Nemaĉki: Soja Bohne; Ruski: соя

U zemljama Kini i Japanu i zemljama jugoistoĉne Azije, seme soje se upotrebljava za ljudsku ishranu već

nekoliko hiljada godina. Od njega se spravljaju i raznovrsni proizvodi, mleko, maslac, razni sirevi kao na primer sir

tofu. Sojino ulje kao sirovina sluţi za proizvodnju margarina i lecitina, a upotrebljava se i neposredno u ishrani kao

konzumno ulje.

Seme soje sadrţi od 24 do 55%, belanĉevina, a ulja od 17 do 24%. Pored toga, sadrţi i oko 20%

bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) od kojih je vrlo mali procenat skrob. Od belanĉevina soje izraĊuju se

sojino meso, kobasice, razliĉiti sosevi, surogat kafe, bombone, biskviti, makarone i hleb, koji je podesan za ishranu

dijabetiĉara i drugih bolesnika, kao i razna peciva.

Glycine max (L.) Merr.

109


U preraĊivaĉkoj industriji od semena soje, izraĊuje se raznovrsni proizvodi kao što su plastiĉne mase,

lepak, furnir, šperploĉe, veštaĉka guma, eksplozivi, linoleum, boje, lakovi, proizvodi. Sojino ulje se mnogo

primenjuje i u automobilskoj industriji. U Japanu se od njega izraĊuje visokokvalitetno avionsko ulje, koje po

svome viskozitetu stoji ispred ricinusovog ulja. U poslednje vreme od soje se izraĊuju i neki lekovi, te se ona smatra

i medicinskom biljkom.

Za ishranu stoke, koriste se sojina pogaĉa koja je preostala od sojine saĉme nakon ceĊenja ulja. Sojino

brašno je uobiĉajena stoĉna hrana bogata proteinima. Ova dva proizvoda se dodaju drugim koncentrovanim

hranivima siromašnim proteinima. Sojina uljana pogaĉa sadrţi oko 43% proteinima, a u njima se nalaze

aminokiseline veoma vaţne za ishranu stoke (lizin -2.6%, triptofan – 0.53% i metionin – 0,79%).

Soja se koristi u ishrani stoke kao silaţa, seno ili se osušena masa melje da se dobije sojino zeleno brašno..

Vrlo je znaĉajna sojina zelena masa koja se silira s drugim biljkama (naroĉito sa kukuruzom).

Najzad, soja je veoma znaĉajna i sa stanovišta agrotehnike. Cenjena je kao predusev svim usevima, jer

svojim moćno razvijenim i razgranatim korenom poboljšava strukturu zemljišta, obogaćava azotom (simbioza sa

Bacterium radicicola). Soja rano stasava pa se posle ţetve soje zemljište za naredni usev moţe kvalitetno i

pravovremeno obraditi.

Soja se danas u svetu gaji na površini od 81 490 000 ha. Najveće površine pod sojom se nalaze u Severnoj

i Juţnoj Americi, zatim u Aziji. U Evropi se gaji na oko 1 279 000 ha (zajedno sa Rusijom). U skladu s tim,

najveća proizvodnja se nalazi u Severnoj Americi, posebno u SAD ĉija je proizvodnja soje u 2002. godini iznosila

oko 74 290 000 tona, zatim sledi Brazil (49 00 000 tona) i Argentina (33 500 000 tona).

Proizvodnja soje u svetu u 2002. godini (izvor podataka FAS, USDA)

Zemlja Površina (ha) Prinos (t/ha) Proizvodnja (t)

SAD 29 200 000 2.54 74 290 000

Argentina 12 500 000 2.68 33 500 000

Bolivija 680 000 1.91 1 300 000

Brazil 18 000 000 2.72 49 000 000

Kanada 1020 000 2.29 2 340 000

Kina 9 400 000 1.74 16 400 000

Kolumbia 30 000 2.32 60 000

Indija 5 600 000 0.89 5 000 000

Indonezija 800 000 1.16 930 000

Japan 150 000 1.87 280 000

Severna Korea 320 000 1.14 360 000

Juţna Korea 80 000 1.43 110 000

Meksiko 80 000 1.67 130 000

Paragvaj 1 450 000 2.55 3 700 000

Rusija 430 000 0.86 370 000

Thajland 210 000 1.43 300 000

Ukrajina 110 000 1.00 110 000

Ostali 1 450 000 1.88 2 720 000

Svet (ukupno) 81 490 000 2.34 190 890 000

U Aziji su najveći proizvoĊaĉi soje Kina sa 16 400 000 tona i Indija sa 5 000 000 tona zrna soje a u Evropi

bez Rusije, Rumunija, Francuska i Jugoslavija.

Procentualna zastupljenost površina pod sojom u svetu (izvor podataka USDA)

J. Amerika

31%

Evropa

2%

Azija

23%

S.Amerika

43%

Afrika

1%

Australija

0,07%

Ostali

0,10%

110


Poreklo soje

Soja je poreklom iz Azije odnosno. Smatra sea je postala od divlje soje Soja usuruensis Rgl. et Maack.

(Glycine soja Sieb et Zucc.). Inaĉe, soja je veoma stara gajena biljna vrsta. U Kini je gajena još pre 5. milenijuma.

Iz Kine, ona se proširila u druge zemlje istoĉne i jugoistoĉne Azije (Koreju, Japan, Vijetnam, Indoneziju, ldiju). U

daleko istoĉnom delu današnjeg SSSR-a soja je gajena dosta davno. Za ostale delove sveta je relativno mlada gajena

biljna vrsta.

Poreklo i rasprostranjenost soje

Njeno gajenje u Evropi poĉinje u 19. veku. Prvi put je gajena Francuskoj 1840. godine. Odavde se proširila

u Austriju i druge zemlje Evrope. U Ameriku je soja preneta 1804. godine, ali njeno gajenje u širim razmerama

poĉinje znatno kasnije. U evropskim delovima SSSR-a gajenje soje je poĉelo pred kraj 19. veka. Na naše prostore

doneta je poĉetkom 20. veka i to prvo Osijek (1910. godine). MeĊutim tada nije trajnije i šire ušla u proizvodnju.

Njeno intenzivnije gajenje u nas je poĉelo u periodu pred drugi svetski rat. Tada je gajena na površini od oko

17.000 ha.


Soja pripada familiji Fabaceae, rodu Glycine, vrsti Glycina hispida (Moench) Max, a ona se dalje deli na tri

glavne podvrste:

1. Glycine hispida ssp. japonica Enk., (cvetovi i seme su krupni.Teţina 1000 zrna se kreće do 520 g,

okruglo je, na bokovima malo spljošteno.

2. Glycine hispida ssp.manshurica Enk., (seme je srednje krupno ili sitno, teţina 1000 semenki do 250 g,

ovalno, reĊe okruglo, stablo je debelo, uspravno, listovi grubi a cvetovi sitni).

3. Glycine hispida ssp.chinensis Enk,. (cvetovi su sitni, stablo je tanko i sklono poleganju, listovi su neţni a

seme pljosnato i sitno ( masa 1000 zrna iznosi od 70 do 130 g).

Najveći broj sorti pripada pripada podvrsti manshurica Enk.

Pored ovih podrvrsta postoje podvrste koje su od manjeg znaĉaja a to su: a) poludivlja soja Glycine hispida ssp.

gracilis, b) indijska - Glycine hispida ssp. indica, c) korejska - Glycine hispida ssp. korejensis, d) slavonska -

Glycine hispida ssp. slavonica. U okviru svake podvrste izveden je manji ili veći broj varijeteta koji se grupišu na

osnovu boje i oblika semena, boje i obliku pupka, stepenu maljavosti biljaka, boji dlaĉica.

Postoji i podela sorti prema svrsi gajenja (sorte za proizvodnju zrna, sorte za proozvodnju zelene mase i

kombinovane sorte). Najvaţnija klasifikacija sorti izvedena je prema duţini vegetacionog perioda. Tako se one dele

na rane, srednje rane, srednje, srednje kasne i kasne. Danas se najviše koristi podela po kojoj su sorte svrstane u

grupe prema duţini vegetacionog perioda sa intervalima od po 10 dana poĉev od izrazito ranih sa vegetacijom od

80 dana. Ove sorte se obeleţavaju sa dve nule (00), a sorte sa vegetacijom od 90 dana jednom nulom. Ostale sorte se

obeleţavaju rimskim brojevima poĉev od I do VII. Ova poslednja oznaka je za jako kasnostasne isorte. Za naše

uslove, odnosno za proizvodnju u našim uslovima interesantne su sorte 0-III grupe. Sorte grupe 00 interesantne su u

našim uslovima za jako kasnu setvu i eventualno za postrnu setvu.

111


Podela podvrsta soje na osnovu boje semena i oblika pupka i maljavosti biljke

Grupa Boja dlaĉica stabljike,

listova, grana i mahuna

Karakteristike

Varijetet Seme

Oţiljak

semenovog pupka

I Bele dlaĉice

Ţuto Ţut var. communis Enk.

Ţuto Otvoreno mrk var. immaculata Enk

Ţuto RiĊ var. stricta Enk

Ţuto Crn var. seratina Enk

II RiĊe dlaĉice

Ţuto Ţut var. flavida Enk

Ţuto Kestenjast var. sorida Enk

Ţuto Kesenjast s belom mrljom var. ucrainica Enk

Ţuto crn var. atifolia Enk

Zeleno Zelen var. viridis Enk

U proizvodnji soje u nas, danas su uglavnom zastupljene inostrane sorte, a najviše ameriĉke, koje

poseduju dosta veliku proizvodnu sposobnost, premda postoje domaće sorte koje daju dosta visoke prinose.

Glavne domaće i strane sorte soje koje se gaje kod nas

Red.

broj Sorta Grupa zriobe

Red.

broj Sorta Grupa zriobe

1. Evans 0 15. Marija 000-00

2. Hejson I 16. Mura 00

3. Emsol II 17. Ratarka 00-0

4. Korsoj II 18. Ilova 0

5. Vels II 19. NS-6 0

6. Evans 0 20. BL 4 0

7. Afrodita 0 21. Jošava 0-I

8. Aura I 22. NS -16 I

9. Jelica 00 23. Balkan I

10. Krajina 00 24. Ravnica I

11. Baĉka 0 25. Novosadska I

12. Proteinka 0 26. VojvoĊanka II

13. Balkan 0 27. Venera II

14. Morava II 28. Srbobranka II

Morfološke osobine

Koren soje je vretenast, veoma dobro razgranat. Glavni koren prodire u dubinu od 100 do 150 cm.

Dubina prodiranja korena zavisi od sorte i osobina zemljišta.

Koren soje Kvrţice bakterija azotofiksatora na korenu soje

112


U sorata kratkog vegetacionog perioda, koren je plići i obrnuto. Znatan deo mase boĉnih ţila razvija se u

dubljim slojevima zemišta, odnosno u podoraniĉnom sloju (od 30 do 50 cm). Pošto je dobro razgranat, korenov

sistem soje veoma dobro proţima zemljište. Otuda on ima i veoma dobru moć za usvajanje hranljivih materija.

Upijajuća moć korena soje je veća nego u ostalih zrnenih mahunjaĉa. Na korenu soje, kao i ostalih mahunjaĉa,

formiraju se kvrţice u kojima ţive bakterije azotofiksatori (Rhizobium japonicum). Bakterije koje ţive na korenu

drugih mahunjaĉa ne mogu se prilagoditi korenu soje. Broj kvrţica na korenu soje se koleba u jako širokim

granicama (do 90) u zavisnosti od ĉitavog niza faktora.

Stablo soje je uspravn, ĉlankovito, broj ĉlanaka najĉešće 12 do 15. Duţina

ĉlanaka je od 60 do 130 mm. Visina stabla je u granicama od 20 do 200 cm. U

izrazito rano kasnih sorti stablo jedva dostiţe od 35 do 40 cm dok u izrazito i

kasnostasnih dostiţe 150 cm više. Inaĉe visina stabla zavisi i od uslova uspevanja i

primenjene agrotehnike. Dosta je velika zavisnost visine stabla i od gustine useva.

Sa njenim povećavanjem povećava se visina stabla do odreĊene granice. Inaĉe

postoje forme sa polegljivim i polupolegljivim stablom, meĊutim, one nisu

interesantne za proizvodnju. Stablo je na popreĉnom preseku okruglo. U poĉetku je

zeljasto, a kasnije odrvenjava i postaje veoma grubo. Debljina stabla se takoĊe

menja u dosta širokom rasponu (od 5 do 20 mm i više). Sorte tankog stabla u

gustom usevu lako poleţu.

Soja je sklona i grananju, a njegov intenzitet zavisi od sorte i uslova

uspevanja. Intenzitet grananja u visokom stepenu zavisi i od gustine useva. Biljke

koje se slobodno razvijaju, odnosno u uslovima velikog vegetacionog i prostora (u

celini se znatno jaĉe granaju tako da imaju manje - više ţbunast izgled. U gustom

usevu grananje ĉesto sasvim izostaje. Inaĉe, zavisno od sorte broj boĉnih grana na

jednoj biljci se koleba od 2 do 15. Visina izbijanja prvih grana na stablu je razliĉita i

kreće se od 1 do 20 cm. Ĉesta je pojava da prve boĉne grane izbijaju već iz pazuha Stablo soje

kotiledona. Obiĉno u sorti sa kraćim vegetacionim periodom prve boĉne grane izbijaju niţe na stablu.

Ugao pod kojim izbijaju grane je razliĉit (od 150 do 70

0). Grane mogu izbijati u jednoj ili više ravni. Ako

izbijaju u jednoj ravni onda je ona najĉešće postavljena uspravno na pravac redova.

Stablo mladih biljaka je zeleno u raznim nijansama, a nekad sa jaĉe ili slabije izraţenom ljubiĉastom

nijansom usled prisustva antocijana. Ono je najĉešće gusto posednuto dugim maljama (dlaĉicama) koje mogu biti ili

stršeće ili pripijene uz stablo. One su beliĉaste, ţućkaste ili svetlomrke boje. Zrelo stablo je ţutosivo ili ţutomrko.

Porast stabla soje moţe biti ograniĉen ili neograniĉen. Nasuprot ovome, nalaze se odlike u kojih se rast

stabla sa formiranjem poslednjih (vršnih) cvetova potpuno

prekida. MeĊutirn najveći broj, sorti se odlikuje poluograniĉenim

porastom. Kod njih stablo posle formiranja poslednjih cvetova

nastavlja nešto intenzivniji rast samo pod izuzetno povoljnim

uslovima.

List soje je troperast. Samo su prvi pravi listovi prosti,

odnosno imaju samo jednu lisku u listu. Liske su na glavnoj

lisnoj dršci postavljene na kratkim drškama. Drška srednje liske

je najduţa. Liske u listu su razliĉitog oblika. Troperi list soje

One mogu biti skoro okrugle, ovalne, izduţeno ovalne, jajaste, izduţeno jajaste i kopljaste. Vrh lista moţe

biti jaĉe ili slabije zašiljen. Duţina liske se koleba od 6 do 12 cm, a širina od 3 do 9 cm. Postoji mišljenje da su sorte

sa izduţenim liskama otpornije na sušu, ali manje prinosne od sorti sa širokim liskama. Površina liske moţe biti

ravna i glatka ili blago naborana.

Cvet je leptirast, sastavljen od 5 ĉašiĉnih sraslih listića, 5 ljubiĉastih, bledoljubiĉastih, bledoruţiĉastih ili

belih kruniĉnih listića. Kruniĉni se listići meĊusobno razlikuju po obliku, a sastoje se od velike gornje latice koja se

zove zastavica ili jedro, dve boĉne latice – krilca i donja najmanje u obliku ĉamca pa se naziva ĉunić. Cvet ima 10

prašnika od kojih je 9 sraslo i tuĉka. Oni su srednje krupnoće (5 do 9 mm). Zastavica je, malo pomerena unapred, a

na gornjoj strani je blago je blago useĉena. Skupljeni su u kratke ili duge cvasti koje izbijaju u pazuhu lista. Na

osovini cvasti postavljeni su na kratkim drškama. Broj cvetova u cvasti se koleba od 2 do 20 pa i više, zavisno od

sorte i uslova uspevanja. Cvasti sa malim brojem cvetova su veoma kratke. Na stablu se formiraju postupno od

osnove prema vrhu, manje-više uporedo sa porastom stabla. Prve cvasti na stablu se formiraju dosta nisko, nekad

već u pazuhu trećeg sloţenog lista, a najĉešće u pazuhu 5 ili 6-og sloţenog lista. U sorti kratkog vegetacionog,

perioda prve cvasti se formiraju niţe na stablu nego u kasnostasnih sorti.

113


Opšti izgled cveta soje Uzduţni presek cveta soje

GraĎa cveta i oblici latica soje Plod (mahuna) soje

Sorte sa zelenim potkotiledonim kolenom stabla imaju bele cvetovi, a u onih sa ljubiĉastim, ljubiĉaste

cvetove. Cvetovi se otvaraju u jutarnjim ĉasovima. U oploĊavanju autogamija je skoro iskljuĉiva. Cvetanje soje

traje dosta dugo. Ono traje od 15 do 80 dana pa i više, zavisno od sorte. U sorti kratkog vegetacionog perioda i

period cvetanja je kratak i obrnuto..

U soje kao i u nekih drugih mahunjaĉa opadanje cvetova je manje-više normalna pojava. Smatra se da i u

normalnilm uslovima kod soje opadne do 20% cvetova. U nepovoljnim uslovima, opadanje cvetova se pojaĉava.

Tako u uslovima jako visokih temperatura i nedostatka vlage moţe da opadne i preko 90% cvetova. I niske

pozitivne temperature (niţe od 10°C) u periodu cvetanja mogu da izazovu jako opadanje cvetova.

Plod soje je mahuna, srednje duga (od 3 do 6 cm), najĉešće prava ili blago srpasto povijena, na popreĉnom

preseku ovalna, jaĉe ili slabije ugnuta izmedu semena (segmentirana), najĉešće maljava, prljavo ili mrkoţuta, a

ponekad skoro crna. Mahuna soje je veoma gruba, tvrda i koţasta.

Plod i seme soje Duţina ploda soje Plod (mahune soje) na stabljici

114


U njoj se nalazi od 1 do 5 semenki a najĉešće 2 do 3. Na biljci moţe biti od 10 do 300 mahuna u

zavisnosti od sorte, uslova upevanja i agrotehnike. Prve mahune na stablu mogu se formirati veoma nisko (3 do 4

cm od površine zemljišta) što je izrazito nepovoljno za jednofaznu ţetvu. Pucanje mahuna i osipanje semena je

razliĉito i zavisi od sorte. U nekih starih sorti su se sa pucanjem mahune polovine naglo spiralno uvijale, pa je na

taj naĉin odbacivano seme. Kod sadašnjih sorti pucanje mahuna i osipanje semena je vrlo slabo. Ono nastupa samo

u prezrelosti, a naroĉito ako se ĉešće smenjuje vlaţno i suvo vreme.

Seme soje moţe biti okruglo, ovalno, jajasto, a sa boĉnih strana blago spljošteno. Pupĉani deo je blago

istaknut, a semenjaĉa oko njega moţe biti blago naborana. Pupak je ovalan, izraţeno ovalan i skoro linearan.

Semenjaĉa je dosta gruba i ĉvrsta. Na nju otpada od 7 do 8% od ukupne mase semena. Glatka je, polusjajna reĊe

sasvim sjajna. Boja semenjaĉe odnosno semena je razliĉita u zavisnosti od sorte. Moţe biti sasvim bledoţuta,

intenzivno ţuta u raznim nijansama, (zelena, mrka svetlomrka, crvenkasto mrka, tamnomrka i crna). Postoje odlike i

sa šarenim semenom. U nekih sorti semenjaĉa puca u doba sazrevanja. Od ukupne mase semena na kotiledone

otpada skoro 90% Inaĉe oni su ţute ili zelenkaste boje.

Krupnoća semena soje koleba se u dosta širokim granicama. Duţina semena se kreće od 5,7 do 14, mm,

širina od 4,5 do 10 mm, a masa 1 000 semenki od 40 do preko 450 g, najĉešće 100 do 200 g.

Seme soje GraĎa semena soje Svetlo smeĎe seme soje

Bledo ţuto seme soje Šareno i crno seme soje Različiti oblici i boje semena soje

Duţina vegetacionog perioda soje iznosi od 80 do 170 dana. a Postoje sorte i sa vegetacioni.m periodom

od 250 dana.

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. - Soja je biljka umereno toplog i toplog podneblja ali dovoljno vlaţnog. Potrebe u

toploti su joj dosta velike. Temperaturna suma za kraći vegetacioni period iznosi 2 400 do 2 6000C. Za sorte

izrazito duge vegetacije ona iznosi, 3 5000C pa i do 4 000

0C. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 5 do

70C. MeĊutim, pri ovoj temperaturi proces klijanja i nicanja traje veoma dugo, klijavost semena se jako smanjuje,

jer veliki broj semenki biva oštećen bolestima. Otuda je praktiĉni minimum viši. On iznosi od 8 do 120C.

Optimalna temperatura klijanja iznosi od 22 do 250C, a smatra se da je praktiĉki optimum od 15 do 18

0C.

Suma temperatura za period setva-nicanje iznosi od 130 do 1400C. Od poĉetka vegetacionog perioda

potrebe soje u toploti se povećavaju. One su najveće u periodu formiranja cvetova i cvetanja. Minimalna

temperatura za rast i razviće soje do formiranja generativnih organa iznosi 10 do 110C, u fazi formiranja cvetova i

cvetanja 17 do 180C, u fazi formiranja mahuna i nalivanja semena od 13 do 14

0C. Pri niţim temperaturama od

ovih, nastupa zastoj u porastu i razviću. Prekida se proces formiranja generativnih organa, zaustavlja se cvetanje i

nastupa masovno opadanje cvetova, izostaje formiranje mahuna, a tek formirane mahune opadaju.

115


Klijanje semena soje Klijanje i nicanje soje

Optimalna temperatura za formiranje generativnih organa iznosi 21 do 220C, optmalna temperatura

cvetanja od 23 do 250C, a optimalna temperatura formiranja ploda od 21 do 23

0C. Medutim, temperature koje

omogućavaju normalan tok navedeniih procesa su dosta niţe. Tako se normalno formiranje generativnih organa

odvija pri temperaturama od 18 do 190C, cvetanje pri temperaturama od 19 do 20

0C, formiranje ploda pri

temperaturama od 18 do 190C.

Razvoj organa soje prilikom nicanja Faze dozrevanja ploda i zrna soje

Sazrevanje soje teĉe normalno pri temperaturama od 160C, a smatra se da je optimalna temperatura od 19

do 200C.

Mlade, tek iznikle biljke soje mogu bez štete izdrţati prolećne mrazeve do -2,50C, a rane jesenje do -3°C.

Jaĉi mrazevi oštećuju vegetativnu masu, a jesenji izazivaju prekid nalivanja semena. Ako se seme nalazi u voštanoj

zrelosti, jaĉi jesenji mrazevi mu ne nanose štetu niti pak izazivaju, smanjenje klijavosti.

Odnos prema vodi. -Soja ima umerene potrebe za vlagom. Transpiracioni koeficient iznosi od 500 do

600 Najveće potrebe za vlagom su u fazi cvetanja. U prvom delu vegetacionog perioda ona je dosta otporna na

sušu. U fazi formiranja generativnih organa i cvetanja, suša joj nanosi dosta veliku štetu. Izaziva opadanje cvetova,

remeti oplodnju i formiranje mahuna te otuda izaziva znatno smanjenje prinosa. Ranije se smatralo da u fazi

cvetanja presudan uticaj na prinos ima relativna vlaţnost vazduha i da je nepovoljan uticaj vazdušne suše

neuporedivo jaĉi od uticaja zemljišne suše. Preciznija istraţivanja, pokazala su da zemljišna suša, i to ne samo u toj

fazi ima jaĉi uticaj od vazdušne. No ipak je zavisnost prinosa od relativne vlaţnosti vazduha u periodu od

formiranja cvetova do formiranja mahuna i semena dosta znaĉajna. Optimalna relativna, vlaţost vazduha u ovoj fazi

je 70 do 80%.

Odnos prema svetlosti. – Soja je biljka kratkog dana. S obzirom da ima velike potrebe prema svetlsoti,

zasenjivanje ne podnosi. Smanjen broj sunĉanih dana povlaĉi za sobom izvesno smanjenje prinosa.

Odnos prema zemljištu. - Soja najbolje uspeva na dubokim plodnim zemljištima, dobrih fiziĉkih

osobina, dobrog vodnog, vazdušnog i toplotnog reţima. Slabije uspeva na teškim zbijenim zemljištima jer su ona

116


hladna i vlaţna. Isto tako, ne odgovaraju joj izrazito laka i rastresita zemljišta, jer su jako ocedna i nedovoljno

vlaţna. Najbolje rezultate soja daje na ĉernozemima, livadskim i dubokim aluvijalnim zemljištima.

Soja teţe podnosi kisela zemljišta a najbolje joj odgovarju slabo kisela do neutralna zemljišta (pH od 6 do 7,2).

Slana zemljišta su sasvim nepodesna za soju.

Agrotehnika za soju

Izbor sorte. - Prilikom izbora sorte, prednost treba dati sortama koje formiraju prve mahune višlje na

stabljici, zatim kod kojih se prilikom sazrevanja mahuna listovi i stablo brzo suše. Prednost takoĊe treba dati

sortama ĉiji je rast ograniĉen i sa debljim stablom kao i sortama kod kojih mahune prilikom sazrevanja ne pucaju.

Sve ovo je jako bitno kod jednofazne ţeve (kombajniranja), jer u suprotnom nastupaju gubici (donje mahune ne

bivaju pokošene, zeleni listovi i stabljika se omotavaju oko vitla što izaziva smetnju prilikom ţetve i povećavaju se

gubici u zrnu).

Kod setve soje za zelenu masa (silaţu), treba izabrati kasne sorte, sa visokim stablom, neţnog lista, sa

većim sadrţajem proteina, vitamina i mineralnih materija u vegetativnoj masi.

Nicanje soje

Plodored. – Soja nije izbirljiva na predusev. Ona moţe u plodoredu doći posle gotovo svih useva, osim

mahunjaĉe. Daje najveće prinose posle okopavinskih useva koji ostavljaju zemljište u rastresitom stanju, bogato

asimilativima i nezakorovljeno. Tako se kao najbolji predusevi mogu smatrati krompir i šećerna repa. Kukuruz je

slabiji predusev. Soju ne treba gajiti posle suncokreta zbog pojave bolesti koje su zajedniĉke za oba useva. U našoj

ratarskoj proizvodnji soja najĉešće dolazi posle kukuruza, a znatno reĊe posle strnih ţita. Pošto iza sebe ostavlja

zemljište u dobrom fiziĉkom stanju, manje-više nezakorovljeno, obogaćeno biološki aktivnim azotom i organskom

materijom u celini, soja je odliĉan predusev za skoro sve njivske biljke. Nekada se smatralo da posle soje ne treba

gajiti pivski jeĉam zbog toga što se u njegovom zrnu povećavao sadrţaj belanĉevina i sitnolisne orijentalne duvane,

pošto u njih intenzivnija ishrana azotom naziva povećanje dimenzija lista, razreĊivanje arome i povećanje sadrţaja

belanĉevina i nikotina. Novija istraţivanja su pokazala da su pogoršanja kvaliteta skoro sasvim beznaĉajna. U našoj

ratarskoj proizvodnji soja je posebno vaţna kao predusev strnim ţitima, a naroĉito ozimoj pšenici. Pored ostalog,

znaĉajna prednost soje kao preduseva ozimim strnim ţitima je u tome što ona dosta rano napušta površinu, tako da

ima dovoljno vremena da se izvrši osnovna obrada, predsetvena priprema i setva strnina u optimalnim rokovima.

Otuda su sorte soje sa relativno dugim vegetacionim periodom manje podesan predusev. Na površini na kojoj se

gaji ona je veoma podesna za razdvajanje kukuruza i pšenice u postojećem dvopoljnom plodoredu sistemu

smenjivanja ova dva useva.

Soja ne podnosi monoprodukciju, iako se ranije preporuĉivala ponovljena setva samo pod uslovom da se

ona na nekoj površini seje prvi put, a ne postoji mogućnost inokulacije semena bakterijama azotofiksatorima. U tom

sluĉaju, u drugoj godini uzastopne proizvodnje soje, azotofiksacija je intenzivnija pa je moguće postići veći prinos

u odnosu na prvu godinu gajenja.

Obrada zemljišta. - Soja je biljka koja ima moćan korenov sistem te snaţno reaguje na dubinu osnovne

obrade zemljišta jer se koren bolje razvija, prodire dublje u oraniĉni sloj zemljišta, odnosno povećava rizosfernu

površinu. Posebno je vaţno da na dublje obraĊenom zemljištu soja formira na korenu veći broj kvrţica. Dubina

osnovne obrade zemljiišta na teţim zemljištima iznosi od 25 do 30 cm. Plića osnovna obrada moţe da doĊe u

obzir samo na lakim rastresitim zemljištima.

117


Osnovnu obradu zemljišta treba obavezno obaviti u jesen. Osnovnu obradu u proleće treba ako je moguće,

izbegavati jer ona smanjuje prinos. Samo na plavnim i jako nagnutim terenima prolećna osnovna obrada moţe biti

opravdana. Najbolje reaguje na ranu jesenju obradu premda slabije od niza drugih njjvskih biljaka. Zbog toga,

oranje treba obaviti krajem leta i poĉetkom jeseni.

Kada soja dolazi posle strnina, obavezno se izvodi prethodno ljuštenje strništa (po pravilu jednovremeno

sa ţetvom preduseva ili neposredno posle ), a posle ovoga rano u jesen oranje na punu, odnosno planiranu dubinu.

Posle širokoredo sejanih useva ore se odmah na punu dubinu. Poorano zemljište ostaje u otvorenim brazdama da

prezimi. Ako je oranje loše obavljeno, preporuĉljivo je da se tokom jeseni obavi samo grubo ravnanje dubokih

razora i visokih slogova. U proleće, što ranije, ĉim se zemljište toliko prosuši da se ne lepi za oruĊe, pristupa se

zatvaranju brazda i ravnanju površine. Na zemljištima dobre strukture koja su iz zime izašla u dovoljno rastresitom

stanju, ovaj se posao moţe uspešno obaviti samo drljaĉama ili drljaĉama i ravnjaĉirna u jednom agregatu. Na teţim

zemljištima nuţno je da se u agregat ukljuĉi i kultivator odnosno tanjiraĉa. U izvoĊenju ovog posla, strogo se mora

voditi raĉuna o stanju vlaţnosti zemljišta jer se na vlaţnom zemljištu postiţe negativan efekat. Isto tako, svako

zakašnjavanje sa zatvaranjem brazda, nepovoljno utiĉe na prinos. Pored ovoga, a naroĉito ako je zemljište vlaţnije,

treba izbegavati teška oruĊa pošto na jaĉe sabijaju zemljište. Danas se na mnogi gazdinstvima zatvaranje brazda i

ravnanje površine vrši posebnim kombinovanim oruĊima za predsetvenu pripremu zemljišta. Ovakav postupak nije

naroĉito preporuĉljiv.

Do predsetvene pripreme zemljišta treba nastojati da ono ostane u rastresitom stanju i nezakorovljeno.

Otuda treba u ovom periodu obaviti još jedno kultiviranje.

Zalivanje soje

Predsetvena priprema zemljišta obavlja se nekoliko dana pre setve (5 do 6). Ona ima zadatak da

formira rastresit sloj zemljišta dubine od 7 do 10 cm i konaĉno poravna zemljište. Ovim se stvaraju povoljni uslovi

za klijanje i nicanje i uslovi za kvalitetno obavljanje setve. Jednovremeno sa predsetvenom pripremom se unose u

zemljište odgovarajući herbicidi, sredstva za zaštitu od zemljišnih štetoĉina i azotna Ċubriva. Za predsetvenu

pripremu danas se koriste posebna kombinovana oruĊa, odnosno mašine raznih tipova. Inaĉe za ovaj posao se mogu

koristiti odgovarajuća oruĊa (drljaĉe, kultivatori, razne mrvilice i ravnjaĉi) koje treba obavezno koristiti

agregatirano.

Ukoliko teška zemljišta iz zime izaĊu jako zbijena, u proleće ih treba dublje rastresti. U ovom cilju ne bi

trebalo pristupiti preoravanju. Treba koristiti oruĊa koja podrivaju, a ne otvaraju zemljište.

Đubrenje. - Soja kao biljka sa velikim sadrţajem proteina, ima velike potrebe prema azotu. Od ishrane

azotom ovisi tempo porasta i razvića. On ispoljava neposredan uticaj na masu lista pa prema tome, i na veliĉinu

asimilacione površine. Intezitet fotosinteze i njena produktivnost takoĊe pokazuje znaĉajnu ovisnost od ishrane

azotom, što znaĉi da je prinos semena i njegov kvalitet neposredno zavise od ovog hranivog elementa. Potrebe soje

u azotu u toku vegetacionog perioda nisu podjednake. One su najveće u toku cvetanja i nalivanja zrna. MeĊutim, u

ishrani soje azot je veoma znaĉajan i u poĉetku vegetacije mada su koliĉine koje tada usvaja su dosta male. Porast

soje u poĉetnim fazama, brzina formiranja kvrţica i vreme poĉetka kao i intenzitet azotofiksacije pokazuju veoma

veliku zavisnost od ishrane azotom. Kada je reĉ o azotofiksatorima, mora se imati u vidu da samo soja koja je imala

normalnu ishranu azotom, predstavlja dobrog partnera u simbiotskom odnosu sa bakterijama. Zato se nedostatak

azota već u poĉetnim fazama porasta i razvića izrazito nepovoljno odraţava na prinos.

118


Velike koliĉine azota u ishrani soje nepovoljno utiĉe na azotofiksaciju. Naime, ono usporava formiranje

kvrţica na korenu, smanjuje aktivnost bakterija, i na taj naĉin na itenzitet azofiksacije. Poznato je da soja

azotofiksacijom podmiruje od 60 do 70% ukupnih potreba za azotom.

U ishrani soje i fosfor ima veliki znaĉaj. Od ishrane fosforom u znaĉajnom stepenu zavisi proces

formiranja kvrţica i intenzitet azofiksacije. Tempo usvajanja fosfora se postupno povećava od poĉetka vegetacije

tako da najveću vrednost dostiţe u periodu nalivanja semena sve do voštane zrelosti .

Uloga kalijuma u ishrani soje je takoĊe izrazito velika. Na azotofiksaciju i formianje kvrţica kalijum

utiĉe indirektno. Usvajanje kalijuma je najintenzivnije u periodu od formiranja mahuna pa do kraja nalivanja zrna.

U ovom periodu soja usvaja od 70 do 75% od ukupne koliĉine kalijuma. Pored toga što su potrebe u kalijumu u

prvom delu vegetacije manje, njegov nedostatak i u ovom periodu se krajnje nepovoljno odraţava na razviće i

prinos soje.

Stajsko Ċubrivo se u proizvodnji soje dosta retko koristi. Njegova primena ima opravdanje, samo onda

kada su u pitanju teška zbijena zemljišta, siromašna organskim materijama. Na takvim zemljištima se preporuĉuju

do 20 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Samo u izuzetnim sluĉajevima koriste se veće koliĉine (do 40 t/ha). Ostala

organska Ċubriva u proizvodnji soje se praktiĉno ne koriste.

Za Ċubrenje soje se danas gotovo iskljuĉivo koriste mineralna Ċubriva. Azotna Ċubriva se unose

predsetveno ili sa setvom, a koliĉine treba da se kreće od 20 do 30 kg/ha N. Samo izuzetno, na jako siromašnim

zemljištima koliĉinu azota treba povećati do 40 kg/ha. Uporedo sa ovim treba istaći da u proizvodnji soje ne dolazi

uopšte u obzir prihranjivanje azotnim Ċubrivima, sem u onom sluĉaju ako iz bilo kojih razloga, izostane formiranje

kvrţica. Ovo prihranivanje se obavlja pred poĉetak cvetanja sa 40 do 60 kg/ha N. Soja slabo reaguje na Ċubrenje

fosforom i kalijumom jer zemljištima dobrih fiziĉkih osobina, a koja su obezbeĊena ovim elementima povećanje

prinosa pri Ċubrenju fosfornim i kalijumovim Ċubrivima je minimalno, a ponekad i sasvim beznaĉajno. Pored

ovoga, danas se preporuĉuje da se zavisno od osobina zemljišta, Ċubrenjem unese od 50 do 70 kg/ha P2O5 i 40 do

60 kg/ha K2O i to u osnovnom ili delimiĉno u osnovnom, delimiĉno u predsetvenom Ċubrenju. MeĊutim, kod nas

se u proizvodnju soje najjaĉe koliĉine fosfora i kalijuma unose u zemljište u predsetvenoj pripremi ili sa setvom.

Od mikroelemenata najĉešće se koriste bor, bakar, mangan i molibden.

Setva. - Za setvu soje treba obavezno koristiti doraĊen semenski materijal odreĊenog kvaliteta (ĉistoća

98%, a klijavost najmanje 80%).

U pripremi semena soje za setvu obaveznu meru predstavlja

inokulacija semena odnosno bakterijama azotofiksatorima. U savremenoj

proizvodnji, za inokulaciju se koriste preparati kultura ĉistih bakterija koji se u

prometu nalaze pod raznim nazivima (nitragin - isporuĉuje zajedno sa

semenom). Najbolje rezultate daju vlaţni preparati. Suvi preparati dobiveni

liofilizacijom su podesniji za upotrebu ali su manje efikasni. Prilikom

inokulacije semena, treba se strogo drţati uputa. Naroĉito treba voditi raĉuna da

se inokulacija izvrši u senovitom mestu, da se masa semena dobro izmeša,

posle toga ne bude izloţena ultraljubiĉastom zraĉenju, odnosno sunĉevoj

svetlosti, a kod vlaţnih preparata da se seme do setve ne osuši. Inokulalacija

semena se obavlja pre setve. Tretiranje veće koliĉine semena, koje se ne utroši

isti dan, sigurnije je sutradan ponovo inokulisati.

Soja je usev srednje prolećne setve. Nju treba sejati kada tempetura

zemljišta dostigne 8 do 100C. Prema ovome, soju treba sejati kada i kukuruz.

MeĊutim, optimalno vreme za setvu soje je praktiĉno u prvoj polovini setvenog

perioda kukuruza. To je kod nas obiĉno od 15. do 20. aprila. Soja se moţe sejati i Kvrţice bakterija

nekoliko dana pre kukuruza.

Kotiledone soje Klijanac soje Soja u fazi stvaranja prve troliske

119


Setvu soje kao postrnog useva treba obaviti neposredno posle ţetve strnina, pri ĉemu se koriste sorte

izrazito kratke vegetacije. U proizvodnji zelene mase, soja se seje kasnije. Vreme setve zavisi od planiranog

vremena iskorišćavanja. Ako se koristi kao zelena hrana, moţe se sejati sukcesivno da bi se period iskorišćavanja

produţio.

Soja je usev širokorede setve. Rastojanje izmeĊu redova se kreće od 40 do 70 cm. Veliĉina meĊurednog

rastojanja u znatnom stepenu zavisi od sorte. Za ranostasne sorte ono je manje i obrnuto. U našim uslovima najviše

odgovara rastojanje izmedu redova 50 do 60 cm. Kada su u pitanju sorte kraćeg vegetacionog perioda, rastojanje

izmeĊu redova se moţe smanjiti i obrnuto.

Setva soje se moţe obaviti u trake od 2 do 3 reda na rastojanju od 15 do 20 cm. Rastojanje izmeĊu traka

iznosi oko 60 cm. Ovakav naĉin setve se primenjuje samo kada su u pitanju sorte kratkog vegetacionog perioda.

Optimalna dubina setve u našim agroekološkim uslovima se u proseku kreće od 4 do 5 cm.

Prilikom setve soje posebnu paţnju treba posvetiti odreĊivanju koliĉine semena pošto se gustina useva,

odnosno veliĉina vegetacionog prostora odreĊuje koliĉinom semena za setvu po jedinici površine.

Gustina useva u proizvodnji soje zavisi od ĉitavog kompleksa faktora, a najviše od duţine vegetacionog

perioda sorte. Za sorte koje se gaje u nas, gustina useva treba da iznosi 500.000 do 800.000 biljaka/ha. Da bi se ovo

postiglo koliĉina semena za setvu treba da se kreće u granicama od 80do 120 kg/ha.

Nega. - U periodu od setve do nicanja najĉešće se ne primenjuju mere nege soje osim u izuzetnim

sluĉajevima kada se usled jakih i ĉestih kiša stvori pokorica. Tada se rotacionom kopaĉicom ili zvezdastim valjkom

razbija pokorica. Drljaĉa se za razbijanje pokorice u usevu soje ne sme koristiti.

Prva meĊuredna obrada (kultiviranje ili ruĉno okopavanje) obavlja se kada soja formira prvi troperi list, a

druga i treća kultivacija na razmaku od 10 do 15 dana. Treće meĊuredno kultiviranje se mora završiti pre nego što

soja zatvori redove.

Dubina kultiviranja mora biti u skladu s porastom korenovog sitema, a to znaĉi da je prvo kultiviranje

najdublje oko 10 cm, drugo od 7 do 5 cm i treće najpliće od 5 do 6 cm. Na zemljištima dobrih fiziĉkih osobina

izostavljanje meĊuredne obrade povlaĉi sa sobom smanjenje prinosa.

Uspešna primena herbicida pruţa mogućnost da se smanji broj meĊurednih kultiviranja. Danas se na

znatnom broju gazdinstava u uslovima uspešne primene herbicida potpuno izostavlja meĊuredna obrada, što

znaĉajno doprinosi smanjivanju troškova proizvodnje.

Herbicidi se mogu primeniti pre setve uz inkorporaciju, posle

setve a pre nicanja i posle nicanja soje i korova. Herbicidi za primenu pre

setve uz inkorporaciju naješće se primenjuju u aridnim podruĉjima, jer

za delovanje ne zahteva padavine za razliku od herbicida koji se

primenjuju posle setve. Ĉesta praksa proizvoĊaĉa soje je primena

herbicida posle setve, a pre nicanja. Najĉešće se primenjuju dvojne

kombinacije, gde jednu komponentu ĉine antigraminearni herbicidi na

bazi alahlora, metahlora (dual 960-EC) i poslednih godina acetohlor

(Relay) i dimenetamida (frontier 900-EC), a druga komponenta su

herbicidi za suzbijanje širokolisnih korova kao što su linuron (afalon

teĉni, Liron teĉni i dr.), prometrin (gesagard SO-WP, prometrin S-

SO, prometrex SO-SC ) i metribuzin (sencor 70-WG).

Gotove kombinacije su liron-comby, lasso-linuron i afalon-comby. Usev soje

Jedna od mogućnosti ekonomiĉnije proizvodnje soje je primena ovih herbicida u trake širine 20 do 25 cm,

a naknadnom meĊurednom kultivacijom uništavaju se korovi izmeĊu redova.

Herbicidi za primjenu posle setve, a pre nicanja, efikasni su na jednogodišnje širokolisne i uskolisne

korove koji niĉu iz plitkog površinskog sloja zemlje. MeĊutim, korovi sa krupnijim semenom (veće od 2 mm u

preĉniku), niĉu i iz dubljih slojeva zemlje, a efikasnost ovih herbicida ĉesto nije zadovoljavajuća ni u godinama sa

dovoljno padavina neposredno nakon primene. Posle nicanja soje i korova mogu se primeniti herbicidi na bazi

bentazona (basagran, deltazon), imazetapira (pivot 100E), oksasulfurona (dynam 7S-WG), gotove kombinacije

acifluorfena i benzatona (galaxy), acifluorfena (blazer 2-S), fomesafena (Flex), kao i njihova kombinacija. Ovi

herbicidi koriste se prvenstveno za suzbijanje širokolisnih korova, a primenjuju se kada su korovi u fazi 2 do 4 lista,

a soja od 1 do 2 trolista. Prednosti primene herbicida posle nicanja su:

a) Na osnovu poniklih korova i njihovog porasta lako se moţe odabrati odgovarajući herbicid ili kombinacija,

naĉin, vrijeme i koliĉina primene;

b) Efikasni su prema korovima koji niĉu u duţem vremenskom periodu ili iz dubljih slojeva zemljišta do

kojih se ne dopire delovanjem herbicida koji se primenjuju posle setve a pre nicanja (Arctium lappa,

Abutilon theophrasti, Datura stramonium, Ambrosia artemisifolia).

c) Efikasni su ili imaju depresivno delovanje na neke višegodišnje korove (Sorghum halepense i Cirsium

arvense).

120


Soja veoma dobro reaguje na navodnjavanje. Navodnjavanje se obavljaju prema potrebi, ali su ipak

najvaţnija zalivanja od poĉetka cvetanja. U jednom zalivanju normativ je 40 do 50 l/m2 vode.

Ţetva. - Mahune soje postupno sazrevaju od osnove stabla prema vrhu. U sorti kraće vegetacije

postupnost je slabije izraţena i obrnuto. Znaĉajna osobina u pogledu sazrevanja je dosta dobro naknadno

dozrevanje zrna. Mahune su sklone pucanju pa otuda kod prezrele soje moţe doći do osipanja zrna. U savremenih

sorti pucanje mahuna nije izraţeno

U savremenoj proizvodnji ţetva je jednofazna ili dvofazna. Dvofazna ţetva se obavlja nešto ranije, kada

je seme u gornjim mahunama u voštanoj zrelosti. Usev se kosi ostavlja u otkosima da se osuši, a posle nekoliko

dana (8 do 10) kombajn sa dodatnim ureĊajem za podizanje na heder pokošene mase obavlja vršidbu.

Jednofazna ţetva se obavlja, kada je seme u gornjim mahunama u punoj zrelosti. O ţetvi se mora misliti još pri

izboru sorti, tako se, bilo da je u pitanju dvofazna ili jednofazna ţetva, mora voditi raĉuna o visini prvih mahuna na

stablu. Sorte koje nisko formiraju prve mahune su nepodesne, osim ako se umesto košenja vrši podsecanje korena

neposredno ispod površine zemljišta odgovarajućim oruĊima. Za jedno faznu ţetvu prilikom izbora sorte mora se

imati u vidu da su krajnje nepodesne sorte koje zadrţavaju list i imaju soĉnu stabljiku i u punoj zrelosti gornjih

mahuna.

I pored okolnosti da su savremene sorte manje sklone pucanju mahuna, sa ţetvom soje se ne sme kasniti.

Treba je obaviti u roku od 5 do 6 dana.

U ţetvi soje najvise se koriste kombajni sa standardnim ţitnim hederom. Za kvalitetan rad ovim

kombajnom neophodno je pridrţavati se sledećeg:

a) Heder mora biti horizontalan, a izravnava se promenom pritiska u prednjim pneumaticima.

b) Izabrati odgovarajući poloţaj vitla hedera (gore-dole, naprijed-nazad, poloţaj pick-up prstiju) u

zavisnosti od stanja useva.

c) Obavezno uskladiti broj obrtaja vitla sa brzinom kretanja kombajna.

d) Broj obrtaja bubnja treba sniziti na 500 do 700 o/min u zavisnosti od vlaţnosti semena.

e) Zazor bubnja se mora podesiti u zavisnosti od vlaţnosti zrna uz obaveznu 'repernu" podešenost.

f) Otvore sita podeseti u zavisnosti od krupnoće zrna, a limove ventilatora potpuno otvoriti.

Usev soje u tehnološkoj zrelosti Ţetva soje

Tek ovršeno zrno soje ima skoro uvek veću vlaţnost od kondicione, otuda je nuţno da se ona pre

skladištenja dosuši. Ako se suši u sušnicama, temperatura sušenja treba da se kreće od 40 do 450C. Zagrevanje kao

i hlaĊenje treba da bude postupno da ne bi došlo do pucanja semenjaĉe. Pre konaĉnog skladištenja, nuţno je da se

zrno oĉisti, a naroĉito da se oslobodi delova polomljenog zrna. Zbog visokog sadrţaja ulja polomljeno zrno se brzo

kvari i moţe biti uzrok pojavi neţeljenih procesa u ĉitavoj masi zrna.

Ako se od ţetve do predaje na preradu ili skladištenje soja ĉuva na gazdinstvu, neophodno je da se ona

ĉuva u što tanjem sloju i da se svakodnevno lopata sve dok se vlaţnost ne svede na kondicionu.

Ţetva soje za zelenu masu odnosno seno, pa i za proizvodnju zelenog sojinog, brašna izvodi se u poĉetku

cvetanja, a najĉešće u fazi formiranja prvih mahuna, a za silaţu pred kraj mleĉnog stanja zrna u donjim mahunama.

121


Ţetva soje na velikim proizvodnim površinama u Brazilu sa istovremenim strnjikanjem

Najvaţnije bolesti soje

Peronospora manshurica Alternaria sp. Cercospora sojina Cercospora kikuchii

Carynospora cassicola Microsphaera manshurica Septoria glycines Rhyzoctonia solani

Najvaţniji štetnici soje

Tetranychus urticae Ditylenchus dipsaci

122


Pasulj Phaseolus vulgaris (L.) Savi

Sinonimi: grav, grah, fasulj, fiţol; Engleski: bean, french bean; Francuski: haricot; Nemaĉki: Bohne, Falsohle;

Ruski: фасоль

Pasulj je osnovno varivo u ishrani našeg stanovništva. Po svojoj hranljivosti, jedan je od najbogatijih

izvora biljnih proteina, biološki najvrednijih u ljudskoj ishrani. Zbog toga je, pored pšeniĉnog hleba, krompira i

kupusa, najĉešća ţivotna namirnica.

Phaseolus vulgaris (L.) Savi (naslikao W. Müller)

Hranjiva vrednost pasulja se ne sastoji samo u velikom sadrţaju proteina (23 do 30%), već i u ukupnoj

koliĉini najvaţnijih aminokiselina (tirozin, triptofan, lizin, arginin, histidin, cistin i metionin).

Od semena pasulja se priprema niz razliĉitih ukusnih jela, kao i od mladih mahuna, odnosno nedozrelih

plodova kod nekih odlika pasulja, u kojih su mahune soĉne i bez grubog vezivnog tkiva (boranija). Pasulj je već

duţe vreme našao primenu u prehrambenoj preraĊivaĉkoj industriji kao konzervirana hrana sa mesom.

Zrno pasulja je je odliĉna koncentrovana a zelena masa kao kabasta stoĉna hrana. Slama pasulja i mahune

se koriste za ishranu preţivara posebno ovaca i koza. U savremenoj proizvodnji, slama pasulja se zaorava a neke se

koriste kao zelenišno Ċubrivo.

Pasulj se odlikuje time, što se lako ĉuva i transportuje što je naroĉito vaţno za promet pasulja kao robe.

Kao leguminoza, od velikog je agrotehniĉkog znaĉaja jer iza sebe ostavlja zemljište u veoma dobrom

fiziĉkom i biološkom stanju pa je izvrstan predusev za mnoge ratarske i druge useve.

123


Najveći proizvoĊaĉi pasulja u svetu su Indija, Brazil, Kina, Meksiko i SAD. U Evropi se najviše gaji u

Italiji, Francuskoj, Rumuniji, Španiji, Bugarskoj i MaĊarskoj. Na podruĉjima bivše Jugoslavije pasulj je zauzimao

40% površina pod leguminozama, a gaji se u ravniĉarskim i brdsko-planinskim rejonima do 800 m nadmorske

visine. Postoji trend smanjenja površina pod pasuljem, jer se u nas ranije retko gajio kao ĉisti usev, najĉešće u

konsocijaciji sa kukuruzom. UvoĊenjem hibrida kukuruza, povećala se gustina useva kukuruza 2 do 2.5 puta uz

primenu herbicida, ĉime je u znatno meri gajenje pasulja u kukuruzu onemogućeno. Od tada se pasulj kod nas gaji

kao ĉisti usev na znatno manjim površinama.

Proizvodnja pasulja u svetu u 2000 I 2001. godini (izvor podataka FAO)

Zemlja Godina proizvodnje

1999/2000 2000/01

Indija 4 550 000 4 500 000

Brazil 2 890 000 2 800 000

Kina 1 810 000 1 700 000

SAD 1 470 000 1 110 000

Mianmar 1 210000 1 250 000

Meksiko 1 080 000 1 170 000

Indonezija 900 000 900 000

Argentina 310 000 290 000

Kanada 290 000 290 000

Uganda 300 000 280 000

Ostali 4 560 000 4 610 000

Svet ukupno 19 370 000 18 900 000

Prema Jevtiću (1992), proseĉni svetski prinos pasulja je oko 560 kg/ha, a po kontinentima, se kreće oko

440 kg/ha (Evropa) do 1.800 kg/ha (bivši SSSR). Sa višim proseĉnim prinosom izdvajaju se SAD (1.330 kg/ha),

Argentina 920 kg/ha), Brazil (670 g/ha). U nas su proseĉni prinosi pasulja oko 1 t/ha.

Poreklo pasulja

Najvaţnija vrsta pasulja Phaseolus vulgaris je poreklom iz Amerike (severozapadna Argentina, a po

drugim Meksiko, Gvatemala i Peru. Kao rodonaĉelnik gajenih vrsta smatra se Phaseolus aborigenus Bruk. Prenet

je u Evropu krajem 16.veka. Njegovo širenje je bilo dosta brzo. Na naše prostore prenet je iz Italije u 17. veku.

Pasulj ima veoma širok areal rasprostranjenosti. Ako se pri ovom ima u vidu proizvodnja zelenog pasulja

odnosno boranije, areal je još širi. On se proteţe od 600 severne do 50

0 juţne širine. Pasulj se proizvodi i u

ekvatorijalnoj zoni.

Centri porekla pasulja

124



Pasulj je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Fabaceae, rod Phaseolus. Rod Phaseolus je jako

polimorfan. Po nekim autorima, opisano je 150, a po nekim 230 vrsta. Smatra se da danas ima 17 gajenih vrsta.

Duţina vegetacionog perioda pasulja je od 75 do 90 dana kod ĉuĉavih formi a kod pritkaša 120 i više dana.

Botanička klasifikacija pasulja

R.b. Vrste pasulja Podvrste

(po osobini stabla)

Varijeteti

(po obliku semena)

1.

Phaseolus vulgaris (L) Savi

Stablo je uspravno ili je povijuša,

liske u listu krupne, široke u

bazalnom delu zaobljene, seme

krupno, razliĉitog oblika i boje

1.Phaseolus vulgaris

ssp. nanus Stablo uspravno i

ţbunasta

1.Phaseolus vulgaris var. sphaericus

Seme skoro loptasto, duţina, širina i debljina ista.

2. Phaseolus vulgaris var.elipticus

Seme eliptiĉno, debljina i širina ista, duţina 1.5

puta veća

3. Phaseolus vulgaris var. oblongus

Seme valjkasto, šririna i debljina iste, a duţina 2

puta veća

4.Phaseolus vulgaris var.subcompressus

Seme poluspljošteno, duţina 2.5 puta veća od

širine, širina 1.5 puta veća od debljine

5.Phaseolus vulgaris var.compressus

Seme poluspljošteno, duţina 2.5 puta veća od

širine, a širina 2.5 puta veća od debljine

6.Phaseolus vulgaris var.carinatus

Seme rebrasto

7.Phaseolus vulgaris var.gonospermus

Seme uglasto.

2.Phaseolus vulgaris

ssp. valubilis Povijuša.

2.

Phaseolus multiflorus Wild Mnogocvetni pasulj. Stablo je dugo,

povijušavo, cvetovi krupni beli i

jarkocrveni, seme krupno.

Dekorativna je. Sluţi za proizvodnju

zelene mase.

Rodu Phaseolus se veoma bliski rod Vigna i rod Dolichos. Iz

roda Vigna gaje se za proizvodnju zrna i boranije (Vigna sinensis, V.

sesquipedalis i V. catjang). Vigne su poreklom iz Afrike, a gaje se u

Indiji, Kini, maloj Aziji, bivšem SSSR-u i zemljama Mediterana, a

zatim u juţnim drţavama SAD, Meksiku i Kubi. U bivšoj Jugoslaviji

gajila se samo na podruĉju Makedonije.

Iz roda Dolichos, gaje se Dolichos lablan i Dolichlos biflarus.

3.

Phaseolus akutifolius Aza.Gray Oštrolisni uskolisni pasulj – tapari.

Stablo ţbunasto, mahune spljoštene,

seme sitno.

Morfološke osobine

Koren pasulja je vretenast a iz njega izbija veći ili manji broj drugorazrednih dobro razgranatih korenova.

Glavna masa se razvija u plićim slojevima zemljišta.

Korenovi sistem pasulja Klijanje i nicanje pasulja (levo)

125


U gornjem delu izbija nekoliko snaţnih ţila koje se pruţaju skoro horizontalno. Iz dela stabla ispod

površine zemljišta, formiraju se adventivni korenovi. Koren pasulja nešto sporije raste od korenja većine drugih

zrnenih leguminoza. Od poĉetka klijanja, pa do nicanja raste hipokotil stabaoca. Zato ova mahunjaĉa iznosi

kotiledone.

Stablo pasulja je zeljasto, u preseku rebrasto, moţe biti povijušavo (visoko), polunisko ili nisko (ĉuĉavo)

pa se ove forme pasulja nazivaju “ĉuĉavci”. U toku razvoja u manjem ili većem stepenu odrvenjava. U optimalnim

uslovima razvića, stablo ĉuĉavih pasulja je visoko oko 60 cm ţbunastog izgleda, poluĉuĉavih 60 do 130 cm, a

povijušavih više od 130 cm.

Kod povijušavih formi stablo je polegljivo. Uvijanjem se prihvata uz oslonac. Porast im je neograniĉen a

cvetovi izbijaju samo u pazuhu lista. Slabo razgranata. Gaje se uz oslonac, pa se ove forme nazivaju “pritkaši”.

Ovde spadaju preteţno boranije i manji broj sorata za proivodnju zrelog zrna. Pritkaši se u savremenoj njivskoj

proizvodnji ne gaje.

GraĎa klijanca pasulja Pasulj pritkaš Pasulj čučavac

List pasulja je sloţen (troper) sem prvog lista koji je dvoper. Liske su krupne, srcolike, izrazito zelene

(svetlije ili tamnije). Površina liske je glatka ili blago naborane, naliĉje im je ĉesto pokriveno finim dlaĉicama.

U osnovi glavne lisne drške nalaze se dva mala zaliska. Pored ovoga, na glavnoj lisnoj dršci u osnovi vršne

liske nalaze se dva a u osnovi boĉnih liski po jedan mali zalisak. Listovi na stablu su postavljeni spiralno.

Prvi pravi listovi pasulja su prosti i imaju samo po jednu lisku, a postavljeni su naspramno. Na jednom

stablu izraste 8 do 18 listova.

Cvet je beo, ljubiĉast ili neke druge boje, prema tome da li je seme pasulja belo ili je neke druge boje.

GraĊa cveta je kao kod ostalih leguminoza. Cvetovi izbijaju u pazuhu lista obiĉno 5 do 6 u vidu grozdastih cvasti. U

cvasti u proseku ima 5 cvetova. Svi cvetovi nisu ferti1ni. Izvestan broj cvetova uvek opadne. Suša i visoke

temperature pojaĉavaju opadanje cvetova. Cvetanje ĉuĉavaca nastupa 25 do 30 dana od nicanja, a traje do 25 dana.

U povijušavih formi poĉinje 30 do 40 dana od nicanja, a traje i do 90 dana. Kod pasulja sa uspravnim stablom

prvo cvetaju cvetovi na glavnom stablu.

List pasulja Cvet pasulja

126


Cvet je otvoren 2 do 3 dana ako je oplodnja završena pre otvaranja cveta. Samooplodnja je retka, a dolazi

do izraţaja samo pod uticajem jako visokih temperatura praćenih nedostatkom vlage.

Plod je mahuna duga 5 do 25 cm, najĉešće 15 cm. Mahune mogu biti prave, cilindriĉne, sabljaste,

pljosnate ili srpasto povijena, na popreĉnom preseku okrugle, ĉešće ovalne ili izduţeno ovalne (spljoštene sa

bokova). Na vrhu su zašiljene. Površina je glatka, s boĉne strane ravne ili ugnute izmeĊu semena (segmentirana

mahuna). U mahuni se nalazi od 2 do 7 semenki. Nedozrele mahune su zelene u raznim nijansama od svetlo do

mrkozelene ili ţute. Mogu biti šarene (zelene sa ljubiĉasto mrkim šarama). Zrele mahune su prljavo ţute ili

mrkoţute.

Zrela mahuna ima veoma grubo tkivo, odnosno tzv. pergamentni sloj, a na šavovima jako vezivno tkivo

(konci). Mahuna boranije nema pergamentni sloj i “konce” ili se oni formiraju tek u voštanoj zrelosti semena. Zbog

toga je zelena mahuna mesnata, soĉna, krta i lako se kuva.

Zrela mahuna pasulja Različiti oblici mahuna pasulja Jako izduţeni tip mahune pasulje (vignja)

Seme pasulja moţe biti, ovalno, izduţeno ovalno, loptasto, bubreţasto, cilindriĉno, a sa boĉnih strana jaĉe

ili slabije spljošteno. Moţe takoĊe biti sitno (masa 1000 semenki do 350 g), srednje (masa 1000 semenki 350 do 500

grama) i krupno (masa l000 semenki 500 do 800 g). Semenjaĉa je dosta ĉvrsta, na površini glatka sjajna, bela,

bledoţuta, intenzivnije ţuta, zelena, plaviĉasta, ljubiĉasta, mrka i crna. Pored ovoga semenka moţe da bude šarena.

Na svetlijoj osnovi mogu nalaziti tamnije sitne taĉkice ili pege razliĉite veliĉine ili tamne paralelne pruge

(zebrinus).

GraĎa semenki pasulja Oblici semenki pasulja

Različiti oblici i boje semenki pasulja

127


Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti - Pasulj je biljka toplog i umereno toplog podneblja. Minimalna temperatura za

klijanje semena iznosi od 12 do 130C. Optimalna temperatura klijanja i nicanja je 22 do 25

0C. Minimalna

temperatura porasta, do faze formiranja generativnih organa je oko 12°C, optimalna od 18 do 230C, dok je

minimalna temperaturna faza formiranja generativnih organa viša za 3 do 50C. Neposredno posle nicanja, biljĉice

pasulja ugibaju pri najslabijim mrazevima (od -0,5 do -l°C). Odrasle biljke izdrţavaju kasne mrazeve do -20C.

Slabiji rani jesenji mrazevi oštećuju pupoljke, cvetove i list, a nešto jaĉi uništavaju celu biljku. Optimalne

temperature za formiranja cvetova i cvetanje je od 20 do 250C. Izrazito visoke temperature, a naroĉito ako su

praćene nedostatkom vlage izazivaju pojaĉano opadanje pupoljaka i cvetova, remete oplodnju, usled ĉega se

smanjuje broj semena u mahunama ili one ostaju “šture”.

Pasulj u fazi nicanje Dinamika razvoja pasulja

Pasulj u toku vegetacionog perioda ne podnosi jaka temperaturna kolebanja. Niske pozitivne temperature

nešto duţeg trajanja izazivaju zastoj u porastu i razviću koji se nepovoljno odraţava i na prinos. Na pasulj

nepovoljno utiĉu i velike razlike izmeĊu dnevnih i noćnih temperatura.

Odnos prema vlazi. - Ima dosta skromne potrebe za vlagom. Velika vlaţnost u toku vegetacje na njega

nepovoljno utiĉe. Kritiĉan period za vlagu je od formiranja pupoljaka pa do kraja nalivanja semena. Pasulj daje

najbolje rezultate pri ravnomernom rasporedu vlage u toku vegetacije. Optmalni rejoni za proizvodnju su oni u

kojima u toku vegetacionog perioda pasulja padne 200 do 250 mm padavina. S obzirom da je kod nas raspored

padavina neravnomeran, treba najĉešće u drugoj polovini jula i u avgustu. Otuda setvu treba obavljati ranije (u

prvom delu njegovog setvenog perioda) i izbegavati sorte duţeg vegetacionog perioda.

Pasulj ne podnosi sušu, premda posle kratkotrajne suše u prvom delu vegetacije, dobro se oporavlja.

MeĊutim suša u periodu formiranja reproduktivnih organa, pa nadalje nanosi veliku štetu.

Odnos prema svetlosti. - Pasulj ima dosta velike potrebe prema svetlosti, premda dobro podnosi slabije

zasenjivanje. Fotoperiodska reakcijia obiĉnog pasulja je razliĉita kada su u pitanju razne sorte. Tako, postoje sorte

dugog, kratkog dana i neutralne. Pored ovoga postoji grupa sorata koje reaguju na skraćivanje dana, ali ne reaguju

na njegovo produţavanje.

Odnos prema zemljištu. –Prema zemljištu je veoma izbirljiv. Laka, rastresita, kao ni teška, zbijena,

vlaţna i hladna zemljišta nisu podesna za ovaj usev. Ne podnosi ni kisela zemljišta (optimalna pH = 6 do 7,5).

Najbolje mu odgovara ĉernozem, a isto tako i dobro aluvijalno zemljište i livadske crnica. Uspešna proizvodnja se

ipak moţe organizovati i na smonicama i gajnjaĉama pod uslovom da se obradi posveti više paţnje. Zemljišta sa

visokim nivoom podzemne vode nisu dobra za pasulj (graniĉna vrednost je oko 1 m).

128


Agrotehnika za pasulj

Plodored. -Pasulj ne podnosi monoprodukciju pa se obavezno gaji u plodoredu. Ne podnosi ni brzo

vraćanje na istu površinu. Plodored mora biti podešen tako da doĊe na istu površinu tek posle ĉetvrte ili pete

godine. Najbolji predusevi za pasulj su krompir i šećerna repa. Kod nas on najĉešće dolazi posle kukuruza i

suncokreta a reĊe posle strnih ţita.

Odliĉan je predusev za skoro sve ratarske useve, a naroĉito za ozima strna ţita. Prednosti mu je i što kao

predusev dosta rano napušta proizvodnu površinu, zbog ĉega se obrada i priprema zemljišta za setvu ozimih

strnina moţe izvesti na vreme.

Obrada zemljišta – Pasulj povećava prinos kada se oranje obavlja rano, krajem leta i poĉetkom jeseni.

Pozitivno reaguje na dublje oranje. To je vaţno zbog toga što se na dublje obraĊenom zemljištu formira veća

rezerva vlage, koren pasulja bolje razvija a glavna masa ţila se formira dublje u zemljištu. Stoga dubina osnovne

obrade za pasulj treba da iznosi 25 do 30 cm.

Posle širokorednih useva osnovna obrada se izvodi odmah na setvenu dubinu. Posle strnina obavezno je zaoravanje

strništa, a posle se ore na punu dubinu. Posle oranja se moţe obaviti grubo ravnanje dubokih razora. Zatvaranje

brazde ravnanje treba obaviti što ranije u proleće, ĉim se zemljište dovoljno prosuši. ne zemljišta obavi još jedno .

Predsetvenom pripremom se fino izravna površina i usitni do mrviĉaste strukture zemljišta do dubine od 10 cm.

Za ovaj posao se koriste razna kombinovana oruĊa ili kombinovani agregati za predsetvenu pripremu zemljišta.

Đubrenje. – Pasulju pogoduju organska Ċubriva. U osnovnom Ċubrenju moţe se Ċubriti se 10 do 20 t/ha

zgorelog stajnjaka ili sa 5 do 10 t/ha stajnjaka sa delom mineralnih Ċubriva. Pasulj ipak bolje reaguje na Ċubrenje

stajnjakom ako je on dat za predusev. Za prinos veći od 2 t/ha semena potrebno je dati 70 kg/ha N, 80 kg/ha P2O5 i

90 kg/ha K2O. Dve trećine od ukupne norme Ċubriva NPK unosi se dubokim oranjem, a jedna trećina sa

predsetvenom pripremom zemljišta.Na kiselim zemljištima moţe se kao Ċubrivo unositi, saturacioni mulj ili kreĉ.

Setva. –Priprema semena pasulja za setvu sliĉna je kao za soju. Mora se izvršiti inokulacija semena

bakterijama izotofiksatorima. Pri tome se mora paziti da seme nije napadnuto ţiškom (Acanthoscelides obtecus).

Vreme setve u našim agroekološkim uslovima je poslednja dekada aprila. Bolje reĉeno setvu pasulja treba obaviti u

drugom delu setvenog perioda kukuruza.

Rast useva pasulja u polju

Klijanci pasulja 5-7 dana

posle setve

Klijanci pasulja 10-12

dana posle setve Razvoj prostog lista Pojava troperih listova

Razvitak troperih listova Redovi pasulja Usev pasulja pred cvatnju Cvatnja pasulja

Pasulj je širokoredni usev. Rastojanje izmedu redova iznosi najĉešće 50 cm.. Setva se moţe obaviti u

kućice (50 X 20 cm sa po 4 do 5 semenki u kućici). Ovakav naĉin setve se primenjuje kod nas samo na seljaĉkim

gazdinstvima na malim površinama. Gustina useva u proizvodnji pasulja u proseku iznosi oko 400 000 biljaka/ha.

Kada su u pitanju sorte povijušavog stabla, setva se moţe obaviti u redove sa meĊurednim rastojanjem 65

do 70 cm. Ĉešće se pritkaši seju u kućice 60 do 65 x 20 do 25 cm, sa po 3 do 5 semenki u kućici.

Koliĉina semena za setvu pasulja zavisi o krupnoći semena i gustini useva.

Koliĉina semena za setvu sitnosemenog pasulja iznosi od 80 do 120 kg/ha (za gušći usev do 150 kg/ha) a

srednje krupan 120 do 150 kg/ha (za gušći usev do 200 kg/ha). Za krupnosemeni pasulj, koliĉina semena je iznad

200 kg/ha. Kada su u pitanju povijušave forme koliĉina semena za setvu obiĉno je u granicama od 120 do 200

kg/ha. Dubina setve je od 3 do 6 cm, pri ĉemu se sitnosemeni pasulj seje pliće a krupnosemeni dublje.

129


Nega. - U periodu od setve do nicanja ne primenjuju se mere nege. MeĊuredne kultivacije i okopavanje

predstavljaju redovne mere nege. Obavezna su tri meĊuredne kultivacije. Prvo kultiviranje i okopavanje se izvodi 7

do 10 dana posle nicanja (dubina kultiviranja iznosi oko 5 cm). Drugo kultiviranje se izvodi kad biljke dostignu

visinu od 10 do 15 cm na dubinu od 8 cm, a treće 2 nedelje posle drugog, na istu dubinu.

U savremenoj proizvodnji pasulja suzbijanje korova se obavlja herbicidima. Primenjuju se herbicidi sa

aktivnom materijom bentozan, imazetapir, trifluraline, metalohlor + linuron, prometrin, fluasifop –P- butil i drugi.

Primenom herbicida, pojednostavljuju se mere nege pa se sve više izostavlja meĊuredna kultivacija.

U proizvodnji povijušavih sorti, a naroĉito boranije posebnu meru predstavlja postavljanje oslonaca,

odnosno pritki visine 150 do 200 cm. Pritke se postavljaju onda kad biljke formiraju 4 do 5 troperih listova. Posle

postavljanja pritki, ne izvode se više nikakvi radovi.

Pasulj izvanredno pozitivno reaguje na navodnjavanje.Najjaĉe pasulj reaguje na zalivanje u periodu

cvetanja i nalivanja semena. U nas se najĉešće javlja potreba za zalivanjem u fazi nativanja semena, nešto reĊe u

fazi formiranja pupoljka i cvetanja.

Ţetva. - Sazrevanje pasulja je postupno. Ono teĉe od osnove stabla prema vrhu. Ova osobina je slabije

izraţena kod ĉuĉavaca, a znatno jaĉe kod pritkaša. Sliĉno ovome ona je slabije izraţena, u ranijih a jaĉe kod

kasnijih sorata. U pritkaša, a naroĉito kod boranije ĉesto se na istoj biljci u donjem delu mogu naći već potpuno

zrele mahune, a u gornjem delu stabla cvetni pupoljci i cvetovi. Problem kod ţetve pasulja je pucanje zrelih mahuna

i osipanje semnki. U pogledu sazrevanja, pasulj ima osobinu da posle košenja naknadno dozreva.

Ţetva pasulja, sa uspravnom stablom moţe biti višefazna i jednofazna. Višefazna ţetva poĉinje kada su 2/3

mahuna u donjem delu stabla zrele. U ovom trenutku listovi su u donjem delu stabla opali, a na gornoj trećini već

imaju ţutu boju osim nekoliko vršnih koji su još zeleni.

Zdruţeni usev Ručna berba mahuna boranije Jednofazna ţetva pasulja

(pasulj u kukuruzu)

Višefazna ţetva pasulja se moţe obaviti ruĉno kada su u pitanju male površine. Biljke se ĉupaju (reĊe

odsecaju srpom), zatim suše na gomilicama ili na brkljama. Posle toga se obavlja ruĉno mlaćenjem ili na vršaj

obiĉnim vršalicama za ţita.

Mehanovana višefazna ţetva pasulja sastoji se iz košenja ili podsecanja biljaka (podsecanje ima prednost

ako su u pitanju sorte koje nisko formiraju prve mahune), odlaganja u otkose gde stoje nekoliko dana radi sušenja (5

do 10 dana), i vršaja kombajnom koji pick-up ureĊajem podiţe pokošenu masu.

Jednofazna ţetva se obavlja kasnije kada su biljke potpuno odbacile listove.

Prilikom ţetve, bez obzira na to da li su u pitanju obiĉne vršalice ili ţitni kombajni, nuţno je da se smanji broj

obrtaja bubnja na 200 do 400, da se stave drvene šine i da se poveća rastojanje izmeĊu bubnja ii podbubnja. Ovako

se postupa da bi se izbeglo lomljenje semena koje se dosta lako pod jaĉim udarom cepa po kotiledonima ili lomi.

Ručna berba pasulja

130


Vučena mašina za berbu pasulja Pick-up ureĎaj za podizanje pokošenog pasulja pri dvofaznoj ţetvi

131


Lupine Lupinus sp.

Sinommi: vučika, vučiji grah, vučiji bob, obrnika, divlja kafa, turska kafa, fiolni bob; Engleski: lupine;

Francuski: lupin; Nemaĉki: Lupinen; Ruski: люпин

Lupine se gaje za proizvodnju semena i zelene mase. Seme je bogato sirovima proteinima, mastima

bezazotnim ekstraktivnim materijama a najviše sluţi za ishranu ćurki, svinja, krava u vreme telenja i laktacije te

jagnjadi.

Lupinus luteus L. (naslikao W. Müller)

U nekim krajevima upotrebljava se za ishranu ljudi u obliku variva. Danas se u preraĊivaĉkoj industriji

lupine koriste za proizvodnju brašna, paste, oljušteno zrno za dijetalna sirova vlakna. Brašno slatke lupine se dodaje

pšeniĉnom brašnu u proizvodnji hleba (Putnam, et. al. 1998). Osim u prehrambenoj industriji, belanĉevine lupine se

koriste kao sirovine za proizvodnju veštaĉkih tkanina, a masti za proizvodnju sapuna boja i lakova.

132


Hemijski sastav semena lupine

Hemijski sastav semena lupine (u %)

Proteini Masti Ugljenihidrati Celuloza Alkaloidi Min.materije

35 - 60 4 -6 i 10 - 20 29 13 0.8-3.5 3.5

Seme je bogato mineralnim materijama koje se sastoje najviše od kalijumovih i magnezijumovih

soli i fosforne kiseline.

U semenu lupine se nalaze i alkaloidi lupinin, lupinidin i lupanin i još neke gorke materije. One štetno

utiĉu na zdravlje domaćih ţivotinja, pa se seme pre upotrebe za ishranu stoke mora moĉiti u luţinama, prokuvavati i

ispirati hladnom vodom da bi se ova materije odstranile. Najmanje alkaloida ima ţuta a najviše bela lupina.

Selekcijom su stvorene lupine sa znatno manje alkaloida (0.0025%). Njihovo seme i zelena masa mogu se

normalno koristiti u ishrani stoke (slatke lupine).

Zelena masa lupine ima 14 do 28% belanĉevina, zavisno od vrste i sorte, ali se masa od obiĉnih (gorkih)

lupina ne moţe upotrebiti za ishranu stoke zbog alkaloida. Zato se slatke lupine mogu koristiti u ishrani bez ikakvih

štetnih posledica po zdravlje ţivotinja, u zelenom, suvom (seno) i siliranom obliku. Slatke lupine su osetljive na

fuzarioze i bakterioze.

Lupine imaju sposobnost da posredstvom azotofiksacije veţu znatnu koliĉinu azota, oko 200 kg. Zbog

toga kao i zbog okolnosti da formira veliku vegetativnu masu, dobro razvijen korenov sistem kao i da veoma dobro

uspeva na jako lakim, peskovitim zemljištima, ona ima veliki privredni znaĉaj i kao biljika za zelenišno Ċubrenje.

Kao biljka za zelenišno Ċubrenje najpre je upotrebljavana u Nemaĉkoj još potkraj 18. stoleća.

Lupine imaju i veliki agrotehniĉki znaĉaj. One su izvanredno dobra komponenta u plodoredu.

Poreklo lupina

Centar porekla i rasprostranjenost lupina

Sve forme lupine postale su od istoimenih divljih vrsta, od kojih su jedne evropske (sredozemlje), a druge

ameriĉkog porekla koje su brojnije, ali su u proizvodnji manje zastupljene. Bela lupina je gajena još u vreme 12.

dinastije faraona u Egiptu (pre 4 000 godina). Rimljani su takoĊe gajili lupinu i njeno seme upotrebljavali za jelo. U

Evropi se poĉela gajiti potkraj 18. stoleća najpre u Nemaĉkoj.

Lupine su uglavnom usevi severne hemisfere. Njihov areal je ograniĉen izmeĊu 200 i 60

0 severne

geografske širine.

Lupine se u svetu gaje na površlini od oko milion hektara..Od ukupne površine pod lupinama u svetu na

bivši SSSR otpada oko 60%, a na Evropu oko 16%. U Evropi najveće površine pod ovim biljkama su u

pribaltiĉkim zemljama. Na podruĉju bivše Jugoslavije, malo se gaje samo u Sloveniji.

Svetski proseĉan prinos lupina iznosi nešto preko 800 kg/ha semena. U nekim zemljama prinosi su znatno

viši od 2 000 do 2 500 kg/ha. Inaĉe o proizvodnji lupina u svetu ima malo statistiĉkih podataka jer su one od

133


manjeg opšteg znaĉaj u odnosu na glavne zrnate mahunarke.


Lupine su jednogodišnje ili višegodišnjie vrste, pripadaju familiji Fabaceae rodu, Lupinus. U rodu

Lupinus postoji više od 300 vrsta (Potnam et. al., 1998), ali se samo 4 vrste koriste kao gajene biljke.

Vrste lupina i njihove odlike

Vrsta Odlike vrste

Stablo List Cvast i cvet Mahune i seme Varijeteti Bela lupina

(Lupinus albus L )

Razgranato ,

visoko do 150

cm, grubo,

obraslo finim

dlaĉicama,

jednogodišnja

vrsta

Sloţen od 7-9

izduţenoovalni

h maljavih

liski

Cvast je

kratka, cvetovi

beli, sivi ili

svetloplavi,

oprašivanje

autogamno i

ksenogamno

Mahuna krupna,

7 – cm duga,

gruba, blago

segmentirana,

završava oštrim

zupcem na vrhu,

sadrţu 4 do 8

semenki, seme

krupno, okruglo-

uglasto, na

bokovima

spljošteno, belo ili

ruţiĉasto belo,

apsolutna masa

340-520 g

var. albiflorus

var.vavilovi

var.subresus

var. vulgaris

var. abyssinicus

Ţuta lupina

(Lupinus luteus L)

Razgranato,

visoko do 80 cm,

cela biljka

maljava,

jednogodišnja

vrsta

Sastavljen od 8

do 11

širokolancetast

ih liski

Cvast kratka,

cvetovi ţuti,

oprašuje se

ksenogamno

Mahune krupne,

6-8 cm duge,

grube, maljave,

seme krupno, po

bokovima malo

spljošteno,

pokriveno sitnim

ili krupnim

pegama, moţe biti

crno ili belo bez

pega, masa 1000

zrna do 470 g

var. leucospermus

var. mascultus

var.melanospermus

var. sulfureus

var. subsulfureus

Plava lupina (Lupinus angustifolius L).

Razgranato,

visoko do 100

cm,

jednogodišnja

vrsta

Sastavljen od 7

do 9 uskih,

linearnolancet

astih liski

Cvast je

kratka, cvetovi

plavi, mogu

biti sivi,

ljubiĉasti i beli

Mahune krupne,

široke, grube sa 5

do 6 semenki,

seme krupno,

bubreţasto, sivo,

mrkosivo, reĊe

belo, površina

mramorirana

var.albescens

var. albens

var. subroseus

var. roseus

var. subcoeruleus

var. coeruleus

134


var. leucantus

Vrsta Odlike vrste

Stabljika List Cvast i cvet Mahune i

seme Varijeteti Višegodišnja lupina

(Lupinus polyphyllus Lindl.)

Razgranato,

visoko do 100

cm,

višegodišnja

biljka

Krupan,

sastavljen od 9

do 16 izduţenih

ovalnojajastih

liski

Plavi,

plavoljubiĉasti,

oprašuje se

ksenogamno

Sitno, ovalno,

tamno,

prekriveno

šarama

-

Pored pomenutih vrsti, veći znaĉaj imaju još i Lupinus mutabilis Sweet., (kao ukrasna biljka) Lupinus hirsutus L.,i

Lupinus termis L.

Ukrasne vrste lupine kao baštansko cveće

Morfološke i biološke osobine

Koren je veoma snaţan, duboko prodire u zemljište do 200 cm, razgranat, veoma dobre usisne moći.

Stablo je okruglo, zavisno od vrste, dosta debelo, grubo, visine od 60 do 200 cm, slabije razgranato,

preteţno u gornjem delu jaĉe ili slabije obraslo maljama.

List je prstasto sloţen sa 5 do 11 izduţenih obrnuto jajastih, ovalnih ili skoro linearnih liski, koje su kod

nekih vrsta manje ili više obrasle maljama, a naroĉito po obodu.

Cvast je grozdasta, izbija na vrhu stabljike i boĉnih grana, razliĉite je duţine. U jednogodišnjih vrsta

obiĉno 8 do 12 cm, a u višegodišnjih je duţa. Boja cveta zavisi od vrste (bela, plava, ljubiĉasta, purpurna, ruţiĉasta).

Specifiĉnost u graĊi cveta je da su svih 10 prašnika srasli. Plava i bela lupina su autogame biljke, a ţuta i

višegodišnja ksenogame.

135


Vrste lupina

Plod je mahuna koja je u svih vrsta gruba koţasta, blago segmentirana, manje ili više maljava, na vrhu

zašiljena. U bele i plave 1upine prezrela mahruna ne puca. Broj semenki u mahuni kod jednogodišnjih lupina je

najĉešće od 3 do 8.

Seme je okruglo i ovalno, na bokovima moţe biti jaĉe spljošteno, razliĉite krupnoće (masa 1.000 semenki

u jednogodišnjih lupina je od 100 do 500 g. Semenjaĉa debela, gruba, glatka, bela, bledoruţiĉasta, sivkasta, mrko i

crno, ili pak svetlih boja sa crnim pegama ili mrljama.

Vegetacioni period 1upina je razliĉite duţine zavisno od vrste. On je najduţi kod višegodišnje kanadske

lupine, a od jednogodišnjih vrsta najkraći kod plave, najduţi u bele lupine. Intezivan porast stabljike poĉinje sa

diferenciranjem zaĉetka cvasti.

GraĎa cveta ţute lupine GraĎa lista lupine Listovi lupine

Kod lupine cvetanje, formiranje ploda i sazrevanje, je postupno, idući od cvasti na glavnoj stabljici ka

cvastima na boĉnim granama. Prema ovome, neravnomernost zavisi od intenziteta grananja, koje je u ratarskoj

proizvodnji ograniĉeno gustinom useva .

Mahune lupine Seme lupine

136


Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. – Bela i ţuta lupina su usevi toplog i umereno toplog dok su višegodišnja i

plava lupina usevi umereno toplog i više prohladnog podneblja. Potrebe u toploti su razliĉite, a bez sumnje, najveće

u bele lupine, a najmanje u plave lupine. Minima1na temperatura za klijanje semena lupine iznosi 30C. Mlade biljke

bele lupine izdrţavaju mrazeve jaĉine do -50C, plave od -5 do -6, a ţute od -2 do -3

0C.

U prvim fazama plava lupina uspešno raste i razvija se pri temperaturama od 12 do 150C. U celini, njene

potrebe u toploti su veoma sliĉne potrebama graška i boba, dok su potrebe bele lupine s1iĉne onima u soje.

Odnos prema vodi. - Lupine u celini imaju velike potrebe u vlazi. Otuda se gaje preteţno u vlaţnim

podruĉjima. Ipak meĊu njima najveće potrebe u vlazi ima plava lupina, a najmanje bela. Pravi kritiĉan period za

vlagu je u fazi stvaranja pupoljaka i cvetanja, mada se za plavu lupinu ovo moţe protegnuti na skoro ĉitavu

vegetaciju. Lupine su biljke dugog dana.

Odnos prema zemljištu.- Dobro uspevaju i na lakim rastresitim i peskovitim i zemljištima. U

dovoljno vlaţnim rejonima, uz odgovarajuću agrotehniku mogu se gajiti na skoro ĉistom pesku. Uspevaju i na

slabije kiselim zemljištima. Zemljišta sa visokim sadrţajem kalcijuma ne podnose. Plava lupina dosta dobro

podnosi i nešto zbijenija zemljišta.

Agrotehnika za lupine

Plodored. -Lupine su relativno tolerantne na monoprodukciju naroĉito na peskovitim zemljištima, mada

je ona neracionalna. U odnosu na predusev, lupine nisu izbirljive što znaĉi da u plodoredu mogu doći i pos1e

širokororednih useva i posle strnina. Inaĉe lupine su odliĉan predusev za strnine. Višegodišnja lupina najĉešće se

gaji van plodoreda na posebnim površinama.

Obrada zemljišta izvodi se obavezno u jesen. Samo na peskovitim zemljištima moţe se primeniti

prolećno oranje. U podruĉjima sa veoma slabim zimskim mrazevima gde se lupina gaji kao ozimi usev, osnovna

obrada se izvodi krajem leta. Dubina oranja na peskovitim zemljštima nije veća od 20 cm, na normalnim od 25 do

30 cm, a na teţim ne treba da je manja od 30 cm. Poorano zemljište se najĉešće ostavlja u otvorenim brazdama da

prezimi. U proleće sa zatvaranjem brazda vrši se i predsetvena priprema zemljišta.

Đubrenje. -Lupine imaju dosta velike potrebe u prema hranljivim materijama. Usvajanje hranljivih

materija je u poĉetku sporo tako od poĉetka cvetanja do prvih 70 dana vegetacionog perioda usvoje 35 % od ukupne

koliĉine kalijuma i oko 40% od ukupne koliĉine fosfora.

Zbog moćnog korenovog sistema veoma dobro koriste fosfor i kalijum iz zemljišta, a azotofiksacija je

veoma intenzivna, tako da se biljke veoma dobro snabdevaju azotom. Otuda se kod Ċubrenja koriste vrlo male

koliĉine azota (od 20 do 30 kg/ha aktivne materije) i to predsetveno ili sa setvomi. Što se tiĉe fosfora i kalijuma,

koliĉina iznosi po 40 do 60 kg/ha aktivne materije.

Dinamika razvoja lupine

Setva. - Lupine se seju u proleće. U proizvodnji semena se seju u prvoj ili najdalje u drugoj nedelji od

poĉetka poljskih radova. Izuzetak ĉini bela lupina koja se seje nešto kasnije. U proizvodnji zelene mase, moţe se

sejati i nešto kasnije. U vlaţnijim rejonima daju dobru zelenu masu i kao naknadni usev. Sliĉno ovome, kao

naknadni usev moţe se sejati i za zelenišno Ċubrivo.

Za proizvodnji zrna seje se širokoredno sa meĊurednim rastojanjem od 30 do 50 cm. Veće rastojanje

izaziva pojaĉano grananje, prodaţavanje vegetacionog perioda i povećanu neravnomernost u sazrevanju. Kada su u

pitanju plava i ţuta tupina usev treba da ima od 800.000 do 900.000 biljaka/ha, što odgovara koliĉini semena od

137


oko 110 do 140 kg/ha, a bele lupine od 500.000 do 650.000 biljaka/ha, sa koliĉinom semena od 160 do 180 kg/ha.

U proizvodnji zelene mase, koliĉinu semena odnosno broj biljaka, treba povećati za 20%. Dubina setve je od 3 do 5

cm.

Nicanje lupine Klijanci lupine

Nega. - Od nicanja do ţetve sistem nege zavisi, od cilja gajenja. U proizvodnji lupine namenjene

zelenišnom Ċubrenju ne primenjuju se nikakve mere nege. Ako je zakorovljenosit useva velika, zelena masa se

ranije zaorava. Kod proizvodnje semena, nega se svodi pa jedno od dva meĊuroona kultiviranja. Danas se sve više

koriste herbicidi. Uspešna primena herbicida omogućava da se potpuno izostavi meĊuredna obrada, a naroĉito na

lakim zemljištima.

U nezi 1upine za seme ponegde se kose vrhovi stabljike, odnosno boĉnih grana, da bi se ubrzalo sazrevanje semena.

Pojava sloţenih listova lupine Usev višegodišnje lupine Usev ţute lupine

Ţetva. – Zbog toga što mahne lupine pucaju a seme se osipa, ţetva se semena obavlja višefazno ili

dvofazno.

Pokošen usev ostaje u otkosima da se osuši, a posle toga se vrše. U ovom sluĉaju ţetva se obavlja kada je

seme u mahunama na glavnoj stabljici na kraju voštane zrelosti. Ako su u pitanju sorte koje ravnomernije sazrevaju,

a manje su sklone pucanju mahuna, ţetva moţe biti jednofazna. Ipak se u ovom sluĉaju se nameće potreba da se

prethodno usev tretira desikantima. Potreba za tretiranjem ovim sredstvima je i onda kada se lupina, naroĉito kasnije

sorte, gaje kao naknadni usev.

138


Usev bele lupine Stanje zrelosti lupine

Kod proizvodnje zelene mase za stoĉnu hranu, prvenstveno slatke lupine, ţetva odnosno košenje se

obavlja sa formiranjem mahuna glavnm stablu. U isto vreme se kosi i lupina za zelenišno Ċubrenje.

Grašak Pisum sativum L.

Sinonimi: grah, gra, grah loznjak, šećerac, zečak; Engleski: garden pea, dry pea; Francuski: pois de jardin;

Nemaĉki: Germüseerbse; Ruski: горох

Grašak se zbog velike hranljive vrednosti i izvanredno prijatnog ukusa upotrebljava na raznovrsne naĉine

u obliku mahuna (šećerac) ili mladih zrna (krunac). Mlada zrna graška se preraĊuju sterilisanjem, konzerviranjem,

sušenjem i smrzavanjem. Njivski grašak se upotrebljava za ljudsku ishranu samo u obliku zrelog zrna u lomljenom i

poliranom stanju, ali kao celo i nepolirano zrno. U samlevenom obliku (brašno) upotrebljava se za spravljanje

razliĉitih jela. Nadzemna vegetativna masa povrtarskog graška iskorišćuje se kao sveţa stoĉna hrana ili se od nje

spravlja seno ili silaţa. Slama graška je vrlo dobra za stoku, posebno za ovce.

139


Pisum sativum L. (naslikao W. Müller)

Njegova vaţnost u ishrani ljudi i stoke, proistiĉe iz hemijskog sastava zrna i zelene mase. Proteina u

semenu graška u proseku ima od 15.5 do 39.7%.

Hemijski sastav zrna graška (Davies et.al, 1985; Bresani i Elias, 1988; Duke, 1981 i Hulse 1994))

Hemijski

sastav

Kalori

ja

Voda

(%)

Protein

(g)

Ulje

(g)

Ugljeni-

hidrati (g)

Sirova

vlakna (g) Pepeo (g) Ca (mg)

Zeleno zrno (u 100 g) 44 75.6 6.2 0.4 16.9 2.4 0.9 32

Brašno (u 100 g) 343 10.9 22.8 1.2 62.3 4.2 2.8 72

Hemijski

sastav

P

(mg)

Fe

(mg)

Na

(mg)

Niacin

(mg)

Riboflavin

(mg)

Tiamin

(mg)

-karoten

(μg)

Askorbinska

kiselina (mg)

Zeleno zrno (u 100 g) 102 1.2 6 2.8 0.11 0.28 405 27

Brašno (u 100 g) 338 11.3 - 2.8 0.18 0.86 - -

Zrelo zrno (%)

Voda Proteini Ulje Pepeo

Ugljeni-

hidrati

Sirova

vlakna

10.9 22.9 1.4 2.7 60.7 1.4

140


U 100 g proteina iz zrna graška ima 6.9 do 8.2 g lizina, 1.4 do 2.7 g metionin+cistina, 3.9 g

treonina, 0.9 g triptofana, 0.8 do 1.7 g cistina (Huisman i van dr Poel, 1994). Zelena masa konzumnog graška

ima dosta visok sadrţaj proteina (oko 12%) pa predstavlja dobru zelenu stoĉnu hranu i veoma dobro sirovinu za

pripremanje silaţe a slama sadrţi oko 8% belanĉevina i oko 34% bezazotnih ekstraktivnih materija pa je dosta dobra

kao kabasta stoĉna hrana naroĉito za preţivare.

Grašak ima veliki agrotehniĉki znaĉaj. Kao i ostale zrnene leguminoze obogaćuje zemljište azotom

(povoljno utiĉe na njegove fiziĉke, hemijske i biološke osobine). Rano dozreva pa se posle njega uspešno mogu

gajiti naknadni i postrni usevi.

Grašak se gaji kao ratarski i povrtarski usev u celom svetu . Povrtarski grašak zauzima znatno veće

površine u Evropi i SAD, dok se njivski usev (za proizvodnju zrelog zrna) gaji na većim površinama u Kini i

zemljama bivšeg SSSR-a.

Proizvodnja graška u svetu u 2001 i 2002. godini (izvor podataka FAS, USDA)

Zemlja Proizvodnja (t)

2001. god 2002. god

Kanada 1 800 000 2 000 000

Francuksa 3 100 000 3 200 000

Ukrajina 900 000 900 000

Rusija 1 200 000 1 200 000

Kina 1 300 000 1 300 000

Australija 300 000 300 000

Danska 300 000 300 000

Indija 600 000 600 000

Velika Britanija 300 000 300 000

SAD 200 000 200 000

Ostali 1 500 000 1 500 000

Ukupno u svetu 11 700 000 12 000 000

Prema podacima FAO (2002), grašak se u svetu gaji na 8 060 000 hektara. Najveći proseĉni prinos zrna

graška postignut je u Francuskoj (5 088 kg/ha), što je 8 puta više nego prosjeĉni prinos postignut u Afriĉkim

zemljama. Prosjeĉni prinos zrna graška u SAD iznosi 2 587 kg/ha. U bivšoj Jugoslaviji prosjeĉni prinosi su se

kretali u rasponu od 870 do 1 400 kg/ha, a ukupna proizvodnja je iznosila 18 000 t (Jevtić, 1992).

Poreklo graška

Grašak je usev Starog sveta i ubraja se u najstarije gajene biljne vrste. Najstarija nalazišta graška datiraju

iz neolita. NaĊen je u grobnicama egipatskih faraona XII dinastije, a bio je poznat Grcima i rimljanima. Grašak se

kao povrće poĉinje upotrebljavati u 16. stoleću a krajem 17. stoleća jela od mladog zrna graška su bila u velikoj

modi.

U Ameriku grašak je prenet odmah po njenom otkriću, ali se intenzivnije gaji od poĉetka 18. veka.

Grašak za ljudsku hranu nije naĊen u divljem stanju. Smatra se da je njegova ishodna forma Pisum sativum var.

eltius Steven et. Bieb., odnosno Pisum elatum DC. Po de Candolleu, grašak za ljudsku ishranu je pre nego što je

uveden u proizvodnju, rastao u divljem obliku u zapadnoj Aziji (juţno od kavkaza pa do Irana). Po drugoj teoriji,

grašak je poreklom iz severozapadne Indije i Avganistana. Najverovatnije je sitnosemeni grašak poreklom iz

jugozapadne i centralne Azije, a krupnosemeni iz oblasti Mediterana. On je prvenstveno usev severne zemljine

hemisfere. Areal rasprostranjenja mu je od 200 do 67

0 severne geografske širine. On je biljka prohladnog i umereno

toplog podneblja.

141


Poreklo i rasprostranjenost graška


Gajeni grašak (Pisum sativum L.) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Fabaceae, rod Pisum. Broj

hromosoma je n = 7; 2 n = 14. Ova vrsta se deli na tri podvrste:

1. Pisum sativum ssp. asiaticum Gov.

2. Pisum sativum ssp. transcaucasicum Gov.

3. Pisum sativum ssp. commune Gov.

Pisum sativum ssp. commune Gov., ima najveći znaĉaj za proizvodnje semena. Ţukovski grašak deli na dve vrste:

1. Pisum sativum L.. (grašak za ljudsku hranu ili povrtni grašak)

2. Pisum arvense L. (stoĉni grašak)

Vrste graška (Pisum sativum L., i Pisum arvense L)

On se dalje deli na krunce i šećerce. Za krunce je karakteristiĉna mahuna koja ima jako razvijen

pergamentni sloj i vezivno tkivo. Oni se gaji iskljuĉivo za zrno . U šećerca mahuna nema pergamentni sloj, tkivo joj

je veoma neţno, pa se nedozrele mahune šećerca koriste u ishrani kao povrće. Šećerac se veoma malo gaji, za

proizvodnju zrna.

Podela krunaca zasnovana je na osobinama stabljike. Kod jednih krunaca je stablo u gornjem delu

zadebljalo a internodije su kratke. Kod drugih, stablo je obiĉno.

142


Grašak krunac Grašak šećerac

Šećerci se dele prema osobinama mahune, odnosno prema tome da li je ravne površine ili je segmentirana.

Podela na varijetete je izvedena na osnovu niza osobina: visine stabljike, broja cvetova u pazuhu lista, boje,

oblika i krupnoće semena i boje pupka.

Odlike varijeteta graška GraĎa graška

Morfološke osobine

Koren graška je vretenast, u dubinu prodire od 100 do 120 cm, jako razgranat, boĉne ţile se šire u

preĉniku od 50 do 80 cm. Usisna moć mu je velika. Njegova glavna masa se razvija u plićim slojevima zemljišta.

Na korenu se nalazi veći broj kvrţica.

Korenov sistem graška Oblici lista graška

143


Stablo je tanko, zeljasto, zeleno, polegljivo, na popreĉnom preseku uglasto, glatko, šuplje, prekriveno

voštanom prevlakom i razgranato. Visina varira od 15 do 250 cm. U viskoih sorti (pritkaši), ĉlanci su duţi od

niskih (ĉuĉavci).

List je sloţen, parno perast sa 1do 3 para liski. Liske srednje krupne, ovalne ili široko jajaste. U osnovi

glavne lisne drške se po dva zaliska. Oni su veoma krupni, krupniji od liski u listu i potpuno obuhvataju stablo

svojim donjim delom. Stoĉni grašak u osnovi zalistaka uz samo stablo ima izduţenu ljubiĉastu mrlju.

Glavna lisna drška završava viticom (rašljikom). Pored ove vitice, sa strane lisne drške, formiraju se još 1

do 3 para vitica tako da ih moţe biti 3-7. Njima se biljka prihvata za oslonac.

Cvet je leptirasti, izbija u pazuhu lista po 1 do 2. U graška sa zadebljalim stablom u gornjem delu se

formira se neka vrsta sloţene štitolike cvasti. Cvetovi su krupni. Zastavica je jako razvijena, široka, u odnosu na

osovinu cveta postavljena pod pravim uglom . Cvet u povrtnog graška je preteţno beo a u njemu se nalazi 10

prašnika, od kojih je 9 sraslo a 1 je slobodan. Cvet stoĉnog graška je uvek obojen, zastavica ljubiĉasta, krila

purpurna, a ĉunić beliĉasto-zelen.

Presek cveta graška Cvet stočnog graška Cvet povrtnog graška

Period cvetanja jedne biljke varira od 10 do 20, a u nekih sorti i preko 30 dana. Cvetanje jednog cveta traje

3 dana. Samooplodna je biljka.

Plod je mahuna, razliĉitog oblika i veliĉine. Ona je najĉešće prava, na vrhu zašiljena, na preseku kod

krunaca ovalna ili skoro okrugla, a u šećeraca sa bokova spljoštena. Površina mahune ravna ili blago segmentirana,

najĉešće glatka ali moţe biti s mreţastom nervaturom. Mahune (perikarp) mogu biti bez pergamentnog sloja, te se,

dok su mlade, kuvaju kao boranija (šećerci), ili su sa pergamentnim slojem, pa se koristi samo mlada zrna (krunci).

Broj semenki u mahuni je u rasponu od 1 do 10. Nedozrela mahuna je zelena, a zrela je prljavo ţuta, mrko ţuta ili

reĊe mrka.

Plod (mahuna) graška

Seme graška moţe biti okruglo, ovalno, glatko ili smeţurano. Semenjaĉa je glatka ili veoma fino

naborana. Boja semena moţe biti razliĉita: bela, u raznim nijansama, ţuta, zelena, mrka i crna. Pupak je izduţen,

tamnije ili svetlije od semenjaĉe. Veliĉina semena se je razliĉita zavisno od uslova uspevanja, (masa 1000 zrna od

100 do 500 g).

144


Seme graška Oblici, veličina i boje semena graška

Uslovi uspevanja

Vegetacioni period graška je u granicama od 70 do 160 dana. Za naše uslove za proizvodnju zrelog

semena interesantne su sorte kod kojih duţina vegetacije iznosi 90 do100 dana. Za proizvodnju zelenog zrna

pogodne su sorte sa kraćom vegetacijom.

Grašak za ljudsku hranu je jari usev. Prave ozime forme ne postoje. MeĊutim on se, u rejonima u kojima

nema jakih zimskih mrazeva moţe gajiti kao ozimi usev.

Klijanje zrna graška Faze razvoja graška

Odnos prema toploti. - Potrebe za toplotom su mu skromne. Minimalna temperatura za klijanje semena

iznosi od 1 do 20C, a optimalna 25

0C. Mlade biljke mogu da izdrţe bez štete mrazeve jaĉine -5 do -6°C, a kod

nekih sorti i do -8°C. Odrasle biljke su osetljivije i ugibaju već na -2 do -3°C. Optimalna temperatura za prolaţenje

kroz toplotni stadijum iznosi 3 do 50C, a maksimalna 20

0C. Porast u fazi formiranja vegetativnih organa poĉinje pri

temperaturi od 4 do 5°C. U formiranju generativnih organa i cvetanju optimalna temperatura iznosi 16 do 200C.

Grašak ne podnosi, jako visoke temperature i letnje vrućine kao ni veća temperaturna kolebanja.

Odnos prema vodi. – Grašak ima velike potrebe prema vlazi. Transpiracioni koeficijent iznosi od 300

do 600. Optimalna vlaţnost zemljišta iznosi 60 do 80% poljskog vodnog kapaciteta. Najveće potrebe za vlagom su

u fazi cvetanja. Prema zemljišnoj i vazdušnoj suši je veoma osetljiv, pa suša izaziva veliki podbaĉaj u prinosu.

Odnos prema svetlosti. – Grašak je biljka dugog dana. Ima velike potrebe prema svetlosti te ne podnosi

zasenjivanje. U nedostatku svetlosti produţava vegetaciju, zato ga ne treba sejati u voćnjacima sa malim

rastojanjem izmeĊu voćaka.

Odnos prema zemljištu. – Grašak nema posebne zahteve prema zemljištu. Za ranu proizvodnju

podesnija su laka, peskovita zemljišta, a za kasniju duboka, plodnija zemljišta obezbeĊenija vlagom. Najbolje mu

odgovaraju zemljišta u kojih je pH od 7.5 do 8.0. MeĊutim zemljišta sa vrednošću pH ispod 6 nisu podesna za ovaj

usev. U celini mu najbolje odgovaraju ĉernozemi, lakša aluvijalna zemljišta, livadske crnice, smonice sa većim

sadrţajem kreĉa.

Agrotehnika za grašak

Plodored. - Grašak blagotvorno utiĉe na zemljište pa je odliĉan predusev za skoro sve njivske biljke. U

nas je najpogodnije da doĊe posle širokorednih useva. Kao predusev je dobar za ozime strnine pošto dosta rano

dozreva pa se na vreme mogu obaviti svi radovi za proizvodnju ozimih strnina.

145


Obrada zemljišta. –Grašak daje bolje prinose kada se osnovna obrada izvede ranije u jesen. Najbolje da

se ona obavi poĉetkom jeseni. Ukoliko se do zime pojave korovi, moţe se obaviti jedno kultiviranje, kada se u isto

vreme zemljište grubo poravna. Bolje je ipak da zemljište prezimi u otvorenim brazdama. Grašak povećava prinos

pri dubljoj obradi, pa dubina oranja treba da iznosi 25 do 30 cm. Posle širokoredih useva osnovna obrada se odmah

izvodi na punu dubinu, dok se posle strnina izvodi zaoravanje strništa, a 15 do 20 dana posle ovoga, osnovna

obrada. U proleće, ĉim se zemljište toliko prosuši da se ne lepi za oruĊe, treba izvršiti zatvaranje brazda i

predsetvenu pripremu. Predsetvena priprema se obavlja kombinovanim oruĊima (setvospremaĉ). U predsetvenoj

pripremi treba formirati rastresit sloj zemljišta do dubine od 8 do 10 cm. S obzirom da je grašak usev rane

prolećne setve, radovi se oko predsetvene pripreme zemljišta moraju obaviti u što kraćem roku.

Đubrenje. –Grašak ima velike potrebe za hranjivim materijama. U odnosu na ostale zrnene leguminoze,

ima najveće potrebe prema azotu, a najmanje prema fosforu. Usvajanje hranljivith materija kod graška je dosta

neravnomerno. Od nicanja do poĉeta cvetanja usvoji 40% od ukupne koliĉine azota, a od pocetka cvetanja pa do

kraja ovog perioda preostalih 60%. U periodu od cvetanja do pune zrelosti više ga ne koristi. Sliĉno ovome, i

usvajanje kalijuma završava sa krajem perioda cvetanja. Inaĉe iskorišćavanje kalijuma u periodu od setve do nicanja

je nešto intenzivnije nego azota (iskoristi ga oko 50 %). Usvajanje fosfora je tako najintenzivnije u periodu cvetanja,

ali traje sve do kraja vegetacije.

Već je ranije reĉeno, da korenov sistem graška ima veliku moć usvajanja biljnih hranjiva pa veoma dobro

usvaja fosfor i kalijum iz zemljišta. To je vrlo vaţno kada su u pitanju zemljišta koja su dugo vremena u intenzivnoj

ratarskoj proizvodnji.

U proizvodnji graška najĉešće se koriste mineralna Ċubriva dok se organska

Ċubriva primenjuju samo izuzetno, (na zemljištima loše strukture ili siromašnim u

organskim materijama). Zgoreli stajnjak se primenjuje u koliĉini od 10 do 15 t/ha.

Primena većih koliĉina stajnjaka (30 do 40 t/ha) izaziva pojaĉano formiranje

vegetativne mase što produţava vegetacioni period.

Grašak preko bakterija azotofiksatora koristi atmosferski azot, pa se u

proizvodnji koriste male koliĉine azota (od 20 do 30 kg/ha). Cilj ovog Ċubrenja koje

se izvodi predsetveno ili startno je, da se mladim biljkama obezbedi azot do poĉetka

azotofiksacije, odnosno pojave kvrţica na korenu.

Fosfor ne ispoljava snaţnijii uticaj na povećanje prinosa, ipak mu se mora

posvetiti paţnja, tim pre što on izaziva povećanje sadrţaja belanĉevina u semenu.

Pošto grašak dobro koristi fosfor iz zemljišta, koliĉina ovog Ċubriva ne treba da

bude veća od 40 do 60 kg/ha. Samo na siromašnim zemljištima treba da iznosi od 60

do 90 kg/ha. Kvrţice Rhizobium sp.

na korenu graška Kalijum se pri proizvodnji graška za seme daje u koliĉini od 40 do 60

kg/ha, a samo retko do 80 kg/ha. Na kiselim zemljištima preporuĉljivo je Ċubrenje

kreĉnim Ċubrivima (npr. saturacioni mulj od 500 do 600 kg/ha).

Setva. –Prirema semena za setvu, sliĉna je kao kod ostalih leguminoza.

Grašak se seje rano u proleće. Svako zakašnjenje setve, a naroĉito u toplijim i

suvljim rejonima izaziva znaĉajno smanjenje prinosa. Zato setvu graška treba

obaviti u proleće ĉim se zemljište prosuši da se moţe obaviti predsetvena priprema.

Po pravilu, setva graška za zrelo seme se mora obaviti u prvoj polovini marta. U

rejonima sa slabim zimskim mrazevima grašak za ljudsku hranu moţe da se gaji

kao ozimi usev. U ovom sluĉaju on se seje rano u jesen odnosno u prvoj dekadi

oktobra. Kotiledoni graška

Grašak za proizvodnju zrelog semena seje se u uske redove sa razmakom od 15 do 20 cm izmeĊu redova i

širokoredo sa rastojanjem do 50 cm izmeĊu redova. Razmak izmeĊu redova u znatnom stepenu zavisi od sorte. Za

rane sorte ono je manje i obrnuto. Setva se obavlja i u trake od po nekoliko redova (2 do 4) na razmak od 12 do 15

cm. Razmak izmeĊu traka je od 50 do 60 cm.

Uspeh u proizvodnji zrelog graška u znatnom stepenu zavisi od gustine useva. Zavisno od sorte i uslova

uspevanja, ona treba da se kreće izmeĊu 800 000 i 1 300 000 biljaka/ha. Ovaj broj biljaka moţe se postići setvom od

150 do 300 kg/ha semena odgovarajućeg kvaliteta.

146


Usev graška Okolčavanje graška Vezanje graška za armaturu

Nega. - Posle nicanja useva, a naroĉito ako je uskoredo posejan, preporoĉuje se razbijanje pokorice

rotacionom drljaĉom. Ovaj posao se moţe obaviti i obiĉnom drljaĉom. U širokorednom usevu toku vegetacije

obavlja se 2 do 3 meĊuredna kultiviranja. Prvo meĊuredno kultiviranje se izvodi kad biljke imaju 2 do 3 lilsta, a

ostala po potrebi.

Suzbijanje korova obavlja se i herbicidima. Koriste se aziprotrin (mesoranil (R) 50) u koliĉini 3.5 do 4

l/ha posle setve pa do 10 cm visine graška, bentozan (basagran) sa 3 do 4 l/ha u fazi 2 do 4 lista korova, fluizifop-

P-butil (fusilade super) sa 1 do 2 l/ha kada je korov u fazi 3 do 5 listova, imazetapir (pivot 100-E) sa 0.8 do 1 l/ha

pre setve graška uz inkorporaciju i nakon setve u fazi prve troliske, prometrin (prometrine -500) sa 1.5 do 3.0 l/ha

posle setve a pre nicanja graška. Pravilnom primenom herbicida i dobrim kombinovanjem preparata mogu se sa

punim uspehom suzbiti korovi u grašku.

Kod nege graška u poĉetku cvetanja nuţno je da se preduzmu mere radi suzbijianja graškovog ţiška

(Sitona lineatus), što se postitţe zaprašivanjem ili prskanjem odgovarajućum preparatima (heksahloran ili dr).

U sluĉaju nedostatka vlage, navodnjavanje daje veoma dobre rezultate. Treba zalivati ako se nedostatak

vlage javi u bilo kom delu vegetacionog perioda. Ipak navodnjavanje ima najveći uticaj u fazi formiranja pupoljaka

i cvetanja. Zalivanje treba vršiti sa 30 do 50 mm vode.

Ţetva. - Grašak postupno sazreva. Mahune u prezrelom stanju pucaju i seme se osipa, pa se ţetvi mora

posvetiti posebna paţnja radi smanjenja eventualnih gubitaka zrna. Povoljna je okolnost što seme graška dosta

dobro naknadno dozreva. Ţetva graška moţe biti višefazna, dvofazna i jednofazna.

Višefaznu i dvofaznu ţetvu treba poĉeti onda kada se seme u mahunama na nekoliko donjih etaţa nalazi

na kraju voštane zrelosti.. Višefazna ţetva se obavlja ruĉno. Usev se ĉupa ili kosi, ostavlja izvesno vreme (5 do 6

dana) da se osuši, a zatim se mlati ili vrši na obiĉnim vršalicama za ţito.

U dvofaznoj ţetvi, kombajn sa dodatim ureĊajem u hodu podiţe pokošenu osušenu masu i obavlja

vršidbu.

Grašak šećerac pred ţetvu Grašak krunac pred ţetvu

Jednofazna ţetva se obavlja kada se seme u gornjim mahunama nalazi pri kraju voštane zrelosti. Kada je

u pitanju jednofazna ţetva treba posebno vodti raĉuna prilikom izbora sorte i prednost dati sortama u kojih je

sukcesivnost u sazrevanju slabo izraţena, ili koje su manje sklone pucanju mahuna i osipanju semena

Za skladištenje je potrebno da se vlaţnost semena svede na 14%, da se masa semena oslobodi stranih primesa i

delova polomljenog semena.

U proizvodnji zelenog graška za konzervisanje, ţetva se izvodi u tehnološkoj zrelosti, jednofazno

posebnim kombajnima.

147


Jednofazna ţetva graška Priprema graška za industrijsku preradu

Najvaţniji štetnici i bolesti graška i zrnatih mahunjača

Sitona

lineatus

Aphis cracivora Acyrthosiphon pisum Cydia nigricana

Acanthoscelides obtecus (ţiţak) Bolest -Pseudomonas pisi

148


Bob Vicia faba L.

syn: Faba vulgaris Moench, Vicia vulgaris M

Sinonimi: bobić, bobovac, veliki bob, konjski bob; Engleski: broad bean; Fancuski: fév; Nemaĉki:

Ackerbohne,Dicke Bohne, Puffbohne, Saubohne; Ruski:бобов, конский боби

Seme boba sluţi za ishranu ljudi prvenstveno kao povrće. U ishrani se upotrebljavaju sasvim mlade i

neţne mahune, ili mlado zrno (rujav bob). Zrelo zrno se ponegde melje, a od brašna se priprema supa i kaša. U

Nemaĉkoj se brašno boba, pod imenom Kastormehl, dodaje pšeniĉnom brašnu radi poboljšanja osobina lepka.

Prţeno zrno boba je dobar surogat kafe. Bob se smatra lekovitim i upotrebljava se kod odliva krvi.

Vicia faba L. (naslikao W. Thomé)

Bob je dobro hranivo za sve vrste domaćih ţivotinja i odavno se koristi u prekrupljenom i kuvanom obliku.

Kao zelena stoĉna hrana reĊe se upotrebljava u ĉistom obliku (Engleska), već više u smeši sa srugim usevima

(Italija). Za seno je nepodesan, jer mu se stablo teško i sporo suši. Mleveno stablo se takoĊe upotrebljava za ishranu

stoke.

149


Bob ima veliku hranivu vrednost. U zrelom zrnu belanĉevine su u obliku legumina, manjim delom u

obliku albumina. Zrno sadrţava još lecitin, holesterin, nuklein, glicerede, skrob, tršćani šećer, kiseline, masti,

pektin i pepeo.

Hemijski sastav 100 g zelenog zrna boba (Schmidt-Hebbel et al, 1992.)

Voda

(%)

Ugljeni

hidrati

(g)

Protein

i

(g)

Masti

(g)

Ca

(mg)

P2O5

(mg)

Fe

(mg)

Tiamin

(mg)

Riboflavi

n

(mg)

Niacin

(mg)

Askorb

kiselina

(mg)

Energija

kalorija

77,40 14,30 6,90 0,50 35,00 85,00 3,20 0,17 0,02 1,30 6,40 72,00

Hemijski sastav boba

Faza useva

Sadrţaj (%)

Suva

materija Proteini Masti

Ugljeni

hidrati

Sirova

vlakna Pepeo Voda

Zelena biljka 16.4 4.2 0.5 0.5 3.2 2.0 83.6

Suva biljka 85.7 18.9 2.0 34.2 24.0 6.6 14.3

Slama 82.5 9.0 1.5 28.8 36.5 5.8 17.5

Zrelo zrno 86.8 25.3 1.7 48.3 8.0 3.1 13.8

Zelene mahune 20.5 6.5 0.43 9.8 2.91 0.9 79.5

Zeleno zrno 15.3 5.4 0.3 7.4 2.1 0.7 84.1

Poreklo boba

Jedni istraţivaĉi su mišljenja da je bob nastao od vrste Vida narbonensis koja je poreklom je iz oblasti

Mediterana. Drugi pak smatraju da mu je postojbina Jugozapadna Azija. Bob je u divljem stanju naĊen u Aziji

(Tibet) i u Africi (Alţir). Iz Azije vodi poreklo sitnosemeni bob, a iz Afrike krupnosemeni.

Bio je poznat u Evropi, Egiptu i Arabiji još u praistorijsko vreme. Smatra se jednom od najstarijih

leguminoznih useva. Gajen je u antiĉkoj Grĉkoj i Rimu. Do otkrića Amerike, imao je veliki znaĉaj u ishrani

evropskog stanovništva. Posle otkrića Amerike, u Evropi se dosta brzo proširio pasulj, pa se proizvodnja boba

znatno smanjila.

Bob je uglavnom usev seveme hemisfere. Juţna granica njegovog rasprostranjenja je 100 severne geografske širine.

Na sever se proširio do 630 severne geografske šririne.

Centar porekla i rasprostranjenost boba

Najveći proizvoĊaĉi boba u svetu su Kina i afriĉke zemlje (Etiopija, Egipat i Maroko). Kina u ukupnoj

proizvodnji boba u svetu uĉestvuje sa 61,42% a afriĉke zemlje sa 18.2%. Najveći proseĉan prinos u svetu postignut

je u Evropi (Nemaĉka), a najmanji u Africi. Proseĉan prinos boba u svetu iznosi 1 350 kg/ha.

150


Proizvodnja boba u svetu (izvor podataka FAS, USDA)

Zemlja 1979-2001. godine 2002. godine

Proizvodnja (t) Prinos (kg/ha) Proizvodnja (t) Prinos (kg/ha)

Kina 2 630 000 1 160 2 500 000 1 470

Etiopija 480 000 1 450 280 000 1 160

Egipat 220 000 2 130 390 000 2 380

Maroko 100 000 506 70 000 310

Nemaĉka 28 000 2 700 56 000 3 100

Svet ukupno 4 295 000 1 160 4 070 000 1 350

Na našim prostorima, bob za proizvodnju zrelog zrna i vegetativne mase se veoma malo gaji, tako da

njegovu proizvodnju statistika ne beleţi.


Bob je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada porodici Fabaceae, rodu Vicia, vrsta Vicia faba (fava) L.

Pored vrste Vicia faba (po Muratovoj), postoji još vrsta Vicia pliniana. Vrsta Vicia faba se deli na dve podvrste:

Vicia faba ssp. eufaba i Vicia faba ssp. paucijuga. Za poljoprivrednu proizvodnju znaĉajna je Vicia faba ssp.

eufaba. Ona se dalje deli na varijetete.

Varijeteti boba Vicia faba ssp. eufaba i njihove odlike

Varijeteti Odlike varijeteta Subvarijeteti

Sitnosemeni bob

Vicia faba ssp.eufaba var. minor (Beck.)

Mahune tanke, cilndriĉne sa 3 do 4 semenke, seme

loptasto , dugo 5.5 do 13 mm, masa 1000 zrna je od

300 do 650 g.

celtica

pliniana

paucijuga

agrorum

minuta

Konjski bob

Vicia faba ssp.eufaba var. equina (Pers.)

Mahune, uske i cilndriĉne sa 4 do 5 semenki, seme

dugo 15 do 20 mm, široko 12 do 15 mm i debelo 5

do 8 mm, masa 1000 zrna je od 650 do 800 g.

-

Baštanski, krupnosemeni bob

Vicia faba ssp.eufaba var.maior (Harz.)

Ima mali broj semenki u mahuni, seme dugo 25 do

35 mm, široko 20 do 30 mm i debelo 8 do 10 mm,

masa 1000 zrna je od 800 do 1200 g.

megalosperma

macrosperma

Krupnosemene sorte boba gaje se kao povrtarski usevi. Sitnosemeni bob se gaji kao lokalne (autohtone)

sorte (niski crveni i tirinški bob). Konjski bob ima nešto veće zahteve prema uslovima uspevanja (šperlingov ,

ekendorfski bob i drugi).

Morfološke osobine

Koren je veoma snaţan, glavni koren prodire dosta duboko u zemljište (preko 110 cm ). Slabo je

razgranat, nešto bolje u gornjem delu.

Stablo je zeljasto, uspravno, na preseku ĉetvrtasto, šuplje, debelo, a visina mu je od 60 do 150 cm. Slabo

je razgranato, samo u donjem delu izbijaju od 2 do 3 boĉne grane koje rastu manje više paralelno sa stablom.

List je parno perast. Liske u listu su krupne, debele, soĉne, ovalne ili jajaste, sivozelene, Ima ih od 1 do 3

para. Broj liski u listu, kao i kod ostalih mahunjaĉa, raste od osnove stabljike ka vrhu. Glavna lisna drška završava

malim crtiĉavim izraštajem (rudiment vitice, odnosno neparne liske). U osnovi lista nalaze se dva zaliska

polustrelastog oblika na kojima se nalazi po jedna pega crne boje.

Cvetovi izbijaju u pazuhu lista po 5 do 6. Oni su krupni beli sa po jednom crnom pegom na krilcima.

Samo izuzetno u nekih formi cvetovi su ţuti ili ruţiĉasti.

151


GraĎa biljke boba

Mahuna je razne krupnoće, zavisno od odlike, skoro, cilindriĉno ili blago spljoštena, ponekad blago

segmentirana, završava, kratkim zupcem na vrhu. Zelena je, debela, mesnata i soĉna, ponekad pokrivena finim

maljama. Zrela mahuna je mrka ili skoro crna, gruba, koţasta, a unutrašnjost je srebrnasto bela. U mahuni se nalaze

od 1do 4 semenke, najĉešće od 3 do 4.

Cvet boba GraĎa cveta boba

Mahune boba

Seme je razliĉite krupnoće i oblika, zavisno od tipa i sorte. U krupnosemenog boba najĉešće je izduţeno

ovalno, sa bokova jako spljošteno, na pupĉanoj strani manje a na suprotnoj jaĉe. U konjskog boba je ovalno, jaĉe ili

slabije spljošteno sa strana dok je u sitnosemenog blago ovalno, skoro loptasto, veoma blago spljošteno. Semenjaĉa

je dosta gruba, debela , glatka i polusjajna. Boja varira od neodreĊeno ţute, preko ţutozelene, mrke i ljubiĉaste do

skoro crne. Seme, dobro ĉuva klijavost i do 10 godina.

152


Seme boba Seme i mahune boba

Duţina vegetacionog perioda varira od 90 do 160 dana. U ranih sorti se kreće od 90 do 110 dana, a u

kasnih od 130 do 160 dana. Cvetanje poĉinje dosta rano. U sorti kraćeg vegetacionog perioda vegetacija traje 20 do

30 dana. Bob je autogama biljka.

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. -Bob je prvenstveno usev umereno toplog i

podnebIja, ali se uspešno gaji i u prohladnom podneblju (ranije sorte). Potrebe u

toploti su mu dosta skromne. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi od 3

do 4°C. Praktiĉki minimum za normalno nicanje je od 5 do 6°C, a optimum od 9 do

12°C. Mlade biljke bez štete podnose mrazeve do -6 pa i -70C. Minimalna temperatura

formiranja generativnih organa i cvetanja je od 8 do 100C, a optimalna od 16 do 20

0C.

Odnos prema vodi.-Bob ima velike potrebe u vlazi u toku ĉitave

vegetacije, a naroĉito u fazi cvetanja i formiranja ploda. Ovaj period je pravi kritiĉan

period za vlagu. Sušu ne podnosi, a naroĉito ako je praćena visokim temperaturama.

Otuda su za naše uslove podesnije sorte kraćeg vegetacionog perioda.

Odnos prema svetlosti. - Bob je biljka dugog dana. MeĊutim, reagovanje

svih sorti na duţinu dana nije istog intenziteta.

Odnos prema zemljištu.- Bob najbolje uspeva na dubokim zemljištima

dobrog vodnog reţima. Za razliku od ostalih zrnenih mahunjaĉa on izvanredno dobro

uspeva i na teškim zbijenim, vlaţnim i hladnim zemljištima. Rastresita ocedna

zemljišta bob ne podnosi. Na kiselim zemljištima daje niske prinose.

Klijanje i nicanje boba

Agrotehnika za bob

Plodored. -Bob ne podnosi monoprodukciju. U plodoredu moţe doći posle gotovo svih njivskih biljaka,

osim mahunjaĉa. Odliĉni predusevi su mu širokoredno sejani usevi (okopavine), a naroĉito šećerna repa i krompir.

Klijanac boba Mlada biljka boba Mahune na biljci boba

153


Bob je izuzetno dobar predusev za gotovo sve njivske biljke, a posebno za strnine. U našim uslovima

najbolje je da bob prethodi ozimim strninama, odnosno ozimoj pšenici.

Obrada zemljišta. -Osnovnu obradu zemljišta za bob treba izvesti ranije u jesen. Dubina oranja je od

25 do 30 cm. Ako je za predusev izvedena dublja obrada, za bob se moţe orati pliće na oko 20 cm, pošto on dosta

dobro koristi produţeno dejstvo duboke obrade. Zemljište se najĉešće ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama. U

proleće, ĉim se zemljište dovoljno prosuši, pristupa se zatvaranju brazda i predsetvenoj pripremi u kojoj treba

formirati rastresit sloj do dubine od 10 cm. Za ovaj posao treba koristiti kombinovana oruĊa.

Đubrenje. -Bob ima dosta velike potrebe u hranljivim materijama. Za razliku od ostalih zrnenih

mahunjaĉa, veoma dobro reaguje na direktno Ċubrenje stajnjakom, a naroĉito kada se gaji na teţim zemljištima.

Otuda se moţe koristiti i do 40 tona stajnjaka. Koristi za predsetveno Ċubrenje, a koliĉina treba da se kreće od od

30 do 40 kg/ha aktivne materije. Bob veoma dobro koristi iz zemljišta fosfor i kalijum. Fosfor nešto bolje. Otuda se

preporuĉuje da koliĉine u Ċubrenju budu nešto niţe. Potrebe boba za fosforom se mogu zadovoljiti sa 40 do 60

kg/ha P205. Samo na siromašnijim zemljištima, koliĉinu fosfora treba povećati na 80 a moţda i 90 kg/ha. Što se tiĉe

kalijuma, preporuĉuje se da koliĉina iznosi od 60 do 80 kg/ha. Na zemljištima koja su u intenzivnoj ratarskoj

proizvodnji dovoljno je i 40 do 60 kg/ha K20.

Cvet i mahne Mahune boba

Setva. - Svako zakašnjavanje sa setvom povlaĉi za sobom smanjenje prinosa. Po pravilu, setvu

treba obaviti u isto vreme kad i setvu graška za proizvodnju zrelog zrna ili odmah posle ove. Bob treba sejati u prvoj

i eventualno drugoj nedelji od poĉetka poljskih radova. On ima nešto duţi setveni period od graška. Gustina useva

zavisi od varijeteta, odnosno sorte, duţine njenog vegetacionog perioda i od uslova uspevanja, a naroĉito od

obezbeĊenja vlagom. U vlaţnijim rejonima gustina useva treba da bude veća za 30 do 35%. U našim proizvodnim

podruĉjima broj biljaka boba treba da se kreće oko 30 biljaka/m2. S obzirom da je masa 1000 semena razliĉita, te je

i masa semena za setvu razliĉita. Zato je najbolje da se ona izraĉunava u svakom konkretnom sluĉaju. U proseku,

za krupnosemeni bob, koliĉina semena za setvu treba da iznosi od 250 do 300 kg/ha, za sorte varijeteta equina 220

do 250 kg/ha i za sitnosemeni 180 do 220 kg/ha.

Za proizvodnju semena rastojanje izmedu redova iznosi 50 do 60 cm, a za proizvodnju zelene mase 30 do

40 cm. Dubina setve iznosi od 5 do 8 cm, na nešto lakšim zemljištima do 10 cm, a u krupnosemenog ĉak i do 12

cm.

Nega. -U periodu od setve do nicanja samo u sluĉaju potrebe obavlja se valjanje. U periodu od nicanja, do

cvetanja, obavezno je da se izvedu bar dva meĊuredna kultiviranja. Prvo se obavlja kad biljke dostiţu visinu od 10

do 12 cm, a drugo posle ovog 10 do 15 dana. Ako se ukaţe potreba izvodi se i treće kultiviranje, ali ono mora biti

završeno do poĉetka cvetanja. Ranije se preporuĉivalo da se pre prvog prašenja obavi drljanje pop reko na pravac

redova radi razbijanja pokorice i suzbijanja korova.

Danas se za suzbijanje korova koriste herbicidi (sliĉno kao za grašak i pasulj). Ako je primena herbicida

uspešna, dovoljno je da se obavi samo jedno kultiviranje, a na zemljištima dobre strukture i ono moţe da izostane.

Specifiĉnu meru nege u proizvodnji boba predstavlja zakidanje, odnosno košenje vrhova stabala. Ono se obavlja

posle formiranja mahuna u gornjem delu stabla, da bi se spreĉio njegov dalji porast i ubrzalo sazrevanje.

154


Ţetva. - Sazrevanja boba je postepeno. Pored ovoga prezrele mahune pucaju i seme se osipa. MeĊutim,

pozitivna osobina boba u pogledu sarzrevanja je ta što dobro naknadno dozreva.

Ţetva boba se obavlja višefazno ili dvofazno. U višefaznoj ţetvi pokošeni usev se ostavlja u otkasima da se

prosuši, a zatim se vezuje u snopove i tako dosušuje. Pošto se biljke dobro osuše obavlja se vršidba na obiĉnim

vršalicama za ţita.

U savremenoj proizvodnji ţetva je dvofazna. Pokošen usev ostaje u otkosima da se dobro osuši, a posle

toga

kombajn u hodu podiţe pokošenu masu i obavlja vršidbu. Jednofazna ţetva boba se retko primenjuje, pošto stabla

ostaju dugo soĉna. Otuda je za jednofaznu ţetvu nuţno da se 10 do 15 dana ranije usev tretira sredstvima za

desikaciju.

Kosidba za zelenu masu obavlja se u poĉetku formiranja prvih mahuna. U ovom momentu je najpovoljniji

odnos izmeĊu prinosa i kvaliteta.

155


Soĉivo Lens culinaris Medik

syn :Lens esculenta Moench. , Lentilla lens (L.) W.Wight ex D.Fairchild, Cicer

lens (L.) Willd., Ervum lens L., Vicia lens (L.) Cosson & Germ., Lens lens Huth)

Sinonimi: leća, sočivo krupno, leča, rogačica, sočivica, soška; Engleski: lentils; Francuski: lentille; Nemaĉki:

Linse; Ruski:чечевица

Seme soĉiva se upotrebljava za ljudsku hranu kao varivo i kao dodatak pri pripremanju raznih jela.

Raskuvava se relativno brzo i lako. Pored celog semena, koristi se i prekrupa. Brašno soĉiva se upotrebljava

spravljanje raznih vrsta peciva, a u proizvodnji hleba je odliĉan dodatak pšeniĉnom brašnu (dodaje se oko 20%).

Lens culinaris Medik. (naslikao W. Thomé)

Soĉivo je visoke hranjive vrednosti Seme je visokokvalitetna koncentrovana stoĉna hrana, a u tu svrhu se

znatno više upotrebljava sitnosemeno soĉivo, uglavnom prekrupa i brašno (neprekrupljeno seme izaziva u nekih

vrsta domaćih ţivotinja poremećaje u organima za varenje. Visoka hraniva vrednost semena proizlazi iz njegovog

hemijskog sastava.

156


Hemijski sastav zrna sočiva ( u %)

Belanĉevine (%) Masti (%) *BEM (%) Celuloza (%) Pepeo (%)

21.3-35.8 0.5-2.1 47.3-67.8 2.4-4.9 2.3-3.6 * Bezazotne ekstraktivne materije

Hemijski sastav proteina i BEM-a u zrnu sočiva (u%)

Aminokiseline (u %) Šećeri (u%)

Tirozin Triptofan Lizin Arginin Histidin Cistin Metionin Skrob Šećer Dekstrin

2.95 0.92 3.88 7.05 2.41 1.03 1.92 40-56 7.7 3

Znaĉajan je i sadrţaj vitamina iz grupe B.

Zelena masa soĉiva i seno kao kabasta stoĉna hrana imaju visoku hranljivu vrednost i po vrednosti se moţe

porediti sa crvenom detelinom.

Hemijski sastav vegetativne mase sočiva (u %)

Vrsta hrane Izvor hrane Voda Belanĉevine Masti Celuloza BEM Pepeo

Zelena masa Soĉivo 81.0 3.4 0.7 4.6 7.2 2.1

Crvena detelina 77.8 3.1 0.9 5.0 10.7 1.9

Seno Soĉivo 16.0 14.6 1.7 17.0 36.5 8.9

Crvena detelina 17.0 10.2 2.7 24.4 36.3 7.0

Slama soĉiva 15.0 5.9 2.2 33.5 34.6 7.0

Poreklo soĉiva

Divlje soĉivo nije naĊeno, pa je time oteţano odreĊivanje porekla. Na osnovu prouĉavanja svetske

kolekcije Vavilov, zakljuĉuje se da je primarni ishodni centar soĉiva jugozapadna Azija. Ovde postoji niz

endemiĉnih formi sitnosemenog soĉiva. Krupnosemeno soĉivo je mlaĊe i nastalo je na podruĉju Mediterana. U

Indiji i Egiptu gaje se od pradavnih vremena, a gajeno je i u antiĉkoj Grĉkoj i Rimu.

Areal rasprostranjenja soĉiva je veoma širok što je obrim delom posledica izraţenog polimorfizma. Na severnoj

hemisferi se prostire od 200 do 67

0 severne geografske širine (Norveška). U bivšem SSSR-u dopire do 57

0 severne

geografske širine. Na juţnoj hemisferi se gaji na prostoru izmedu 110 i 50

0 juţne geografske širine.

Centar porekla i rasprostranjenost sočiva

Soĉivo se u svetu gaji na 1,4% ukupne površine pod zrnenim mahunjaĉama u svetu. Posmatrano po

pojedinim delovima sveta, najveći proizvoĊaĉi soĉiva su zemlje Azije.

157


Proizvodnja i prosečni prinosi sočiva u svetu (izvor podataka FAS, USDA)

Zemlja 1979-2001. godine 2002. godine

Proizvodnja (t) Prinos (kg/ha) Proizvodnja (t) Prinos (kg/ha)

Turska 220 000 1060 600 000 770

Indija 410 000 440 750 000 650

Siria 60 000 770 50 000 600

Nepal 50 000 500 75 000 630

Kanada 32 000 820 350 000 1 300

Svet ukupno 1 330 000 600 2 400 000 760

Glavni proizvoĎači sočiva u svetu (u %)

Turska

52%

Indija

7%Siria

4%Nepal

7%

Kanada

30%


Soĉivo je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada porodici Fabaceae, rodu Lens, vrsti Lens culinaris

Medik. Broj hromosoma je n=7, 2n=14.

Posvrste i varijeteti sočiva Lens culinaris Medik.

Podvrste

Lens culinaris Medik

Odlike podrvrste Varijeteti

Stablo List Cvet Mahuna Seme

Krupnosemeno soĉivo

Lens culinaris ssp.

macrosperma

Visina 25-

75 cm

Liske

krupne,

ovalne,

Krupan, reĊe

svetloplav, po

2-3 izbijaju iz

pazuha lista,

zupci ĉašice

dugi

Krupne,

spljopšene,

duge od 15 do

20 mm, široke

7.5 do 10.5

mm

Krupno,

spljošteno,

pupak linearan,

izduţen i

smešten na

grebenu,

kotiledoni ţuti

ili narandţasti

var. nummularia

var. atrovirens

var.glaukosperma

var. pulmani

Sitnosemeno soĉivo

Lens culinaris ssp.

microsperma

Visina 15

-35 cm

Liske sitne,

linearne ili

kopljaste

Sitan,

svetloljubiĉast

i, svetloplavi

ili beli izbijaju

po 1-4 u

pazuhu lista

Srednje

krupne ili

sitne duge 6-

15 mm,

ispupĉene

Sitno, jaĉe

ispupĉeno,

razliĉitih boja

var. vulgaris

var. mutabilis

var. violescens

Morfološke osobine

Koren soĉiva je plitak (od 40 do 50 m), glavna masa boĉnih ţila razvija se u plitkim slojevima zemljišta.

U širinu prodire od 25 do 30 cm. Bez obzira što ima slabije razvijen korenov sistem od ostalih zrnenih mahunjaĉa

dobro proţima zemljište i ima dosta dobru usisnu moć.

Stablo je uspravno ili polupolegljivo, a samo izuzetno polegljivo, tanko, ĉetvrtasto, razgranato sa kratkim

finim maljama, zeleno, ĉesto sa ljubiĉastim nijansama. Visina stabla je od 15 do 75 cm.

Listovi su postavljeni naizmeniĉno. Parno su perasti sa 2 do 3 para liski u donjem i 4 do 8 pari u gomjem

delu stabla. Liske su ovalne i izduţene. Ovalne su u krupnosemenog, a izduţeno ovalne i kopljaste u

158


sitnosemenog soĉiva. Glavna lisna drška završava viticom koja je ĉesto veoma slabo razvijena. U osnovi lisne drške

nalaze se sitni zalisci.

Cvetovi izbijaju u pazuhu lista u sitnosemenog soĉiva po 1 do 4, a u krupnosemenog po 2 do 3. Tipiĉne

su graĊe kao kod svih mahunjaĉa, dosta sitni od 5 do 8 mm, sitniji u sitnosemenog soĉiva. Beli su, svetloplavi,

svetloruţiĉasti ili svetloljubiĉast.

GraĎa sočiva Cvet sočiva

Mahuna je sitna, od 6 do 15 mm u sitnosemenog, od 15 do 20 mm u krupnosemenog, ovalna ili

rombiĉna, sa bokova jaĉe ili slabije spljoštena, sa 1 do 3 semena. Slamasto je ţuto-mrka, ljubiĉasta ili

tamnomrka.

Seme je okruglo, na ivici se suţava, tako da liĉi na bikonveksno soĉivo. Postoje i forme sa skoro

loptastim semenom. Sitno je, u sitnosemenog preĉnika je 3 do 6 mm, u kropnosemenog 6 do 9 mm. Pupak je u

vidu crtice. Masa 1.000 zrna sekreće od 19 do 90 g. Semenjaĉa je koţasta, glatka, zelena, ţuta, mrka ili crna. Ona

moţe biti jednobojna ili pak sa tamnijim mozaikom, pegama ili sitnim taĉkama. Kotiledoni su zeleni, ţuti

narandţasti. Seme veoma dugo ĉuva klijavost, ĉak i do 10 godina.

Mahune sočiva Seme sočiva

Seme sočiva

159


Soĉivo u poĉetku veoma sporo raste, sve do formiranja prvih pupoljaka. Raste do 2 do 3 puta sporije od

pasulja. Cvetanje je razvuĉeno na dug period (1/2- do 2/3 vetacionog perioda). Ono poĉinje 30 do 50 dana od

nicanja.

Polenove kesice pucaju pre otvaranja cveta što uslovljava autogamiju. Duţina vegetacionog perioda

iznosi od 65 do 110 dana.

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. -Soĉivo ima dosta specifiĉne potrebe prema toploti. Postoje velike razlike

izmeĊu prvog i drugog dela vegetacionog perioda. Minimalna temperatura za klijanje je od 3 do 50C, a praktiĉki

minimum je od 7 do 100C, optimalna 30

0, a maksimalna 36

0C. Klijanci podnose mrazeve jaĉine do -5 do -6

0C.

Odrasle biljke u fazi cvetanja mogu da izdrţe mrazeve jaĉine -6°C, a u fazi sazrevanja i jaĉe mrazeve. Soĉivo

normalno raste i razvija ako vrednosti srednjih dnevnih temperatura nisu niţe od 170C. Optimalna temperatura

sazrevanja je od 19 do 200C. Temperaturna suma za vegetacioni period je od 1 500 do 1900

0C.

Odnos prema vodi. - U odnosu na druge mahunjaĉe, soĉivo ima manje potrebe prema vlazi, lakše

podnosi sušu osim sastrice i nauta. Potrebe prema vlazi su veće u prvom delu vegetacionog perioda, a od poĉetka

cvetanja manje. Otpornost na sušu je do poĉetka cvetanja veća, a zatim se smanjuje. U ovom periodu bolje podnosi

zemljišnu sušu nego vazdušnu.

Veoma dobro reaguje na navodnjavanje. Soĉivo ne podnosi suviše veliku vlagu. U uslovima visoke

vlaţnosti u toku vegetacije suviše bujno se razvija vegetativna masa, smanjuje se otpornost na bolesti i produţava

vegetacioni period.

Odnos prema svetlosti. - Soĉivo je biljka dugog dana. Reagovanje na duţinu dana je razliĉito što zavisi

od varijeteta i sorti.

Odnos prema zemljištu.- Najbolje mu odgovaraju ĉernozem i aluvijalna zemljišta. Dobro uspeva i na

smonicama i gajnjaĉama. Uz odgovarajuću agrotehniku, gaji se i na pseudoglejnim zemljištima. Ne podnosi

zaslanjena zemljišta i zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode.

Agrotehnika za soĉivo

Plodored. - Ne podnosi monoprodukciju pa se obavezno gaji u plodoredu. U odnosu na predusev je dosta

skromno. Ipak bolje rezultate daje posle širokoredih useva, a naroĉito posle šećerne repe i krompira. Kukuruz je

manje podesan predusev.Posle strnina daje nešto slabije rezultate. U izboru preduseva, mora se voditi raĉuna o

zakorovljenosti zemljišta, pošto se soĉivo u poĉetku sporo razvija i raste jer ga korovi mogu ozbiljno ugroziti.

Soĉivo se ne sme vraćati na istu površinu pre 5 do 6 godina. Soĉivo je veoma dobar predusev za skoro sve njivske

biljke.

Usev sočiva

160


Obrada zemljišta. -Osnovna obrada zemljišta se izvodi krajem leta i poĉetkom jeseni. Zbog plitkog

korenovog sistema, dobro reaguje na dubinu obrade povećanjem prinosa. U dublje obraĊenom zemljištu, koren raste

brţe, bolje se grana pa mu se povećava usisna moć. Zato dubina osnovne obrade ne bi trebala biti manja od 25 cm.

Preko zime zemljište treba da ostane u otvorenim brazdama. Ukoliko je površina jaĉe zakorovljena, treba

da se do zime obavi jedno plošno kultiviranje, a time i grubo ravnanje.

Predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti veoma kvalitetno. Nuţno je da se površina što je moguće

bolje poravna i zemljište dobro usitni do dubine ne manje od 8 cm. Treba posebno istaći da se u predsetvenoj

pripremi zemljišta ne smeju koristiti teška oruĊa, i da gaţenje zemljišta treba svesti na najmanju moguću meru. Ovo

se danas postiţe korišćenjem modernih agregata za predsetvenu pripremu zemljišta.

Đubrenje. - Za soĉivo se primenjuju manje koliĉine mineralnih hranjiva jer dobro koristi hraniva iz

zemljišta a isto tako i produţno dejstvo stajnjaka. Direktna upotreba stajnjaka se ne primenjuje a samo izuzetno na

jako siromašnim zernljištima se koristi od 10 do15 tona zgorelog stajnjaka. Veća koliĉina stajnjaka izaziva veliku

bujnost useva, a primenjuje se samo za proizvodnju zelene mase. Za proizvodnju semena daje se 20 kg/ha azota

da bi se obezbedila ishrana mladih biljaka do poĉetka azotofiksacije. Fosfor, kalijum se unose u zemljište u koliĉini

od 40 do 60 kg/ha aktivne materije.

Setva. - Soĉivo se seje u prvoj ili drugoj nedelji od poĉetka poljskih radova. Zakašnjenje sa setvom izaziva

smanenje prinosa. Seje se u uske redove na razmak od 12 do 15 cm. Koliĉina semena za setvu zavisi od potrebne

gustine useva. Sitnosemeno soĉivo se seje sa 250 do 300, a krupnosemeni sa 200 do 250 klijavog zrna/ m2.

Prema tome, masa semena sitnosemenog soĉiva je od 80 do 100 kg/ha, a krupnosemenog od 100 do 120 kg/ha.

Dubina setve je od 3 do5 cm.

Usev sočiva u fazi cvetanja Usev sočiva u punoj zrelosti

Nega. – Posle setve a pre nicanja, pristupa se valjanju radi podizanja vlage i razbijanja pokorice ali vrlo

retko. Razbijanje pokorice se izvodi rotacionom drljaĉom. Ako je usev dobro nikao, odmah po nicanju moţe se

obaviti drljanje popreko na redove. Pored ovoga preporuĉuje se jedno drljanje kad biljke dostignu visinu od 6 do 7

cm. Suzbijanje korova se vrši herbicidima.Ako je soĉivo posejano u trake ili u široke redove primenjuje se

meĊuredno kultiviranje. Soĉivo veoma dobro reaguje na navodnjavanje, a najveći uticaj na prinos ima zalivanje u

fazi formiranja cvetova i cvetanje.

Ţetva. -Soĉivo neravnomerno sazreva. Pored ovoga prezrele mahune pucaju i seme se osipa. Ţetva se

izvodi vršefazno ili dvofazno, kad su 2/3 mahuna na donjem delu stabljike zrele. Pokošen usev ostaje u otkosima 3

do 4 dana, a zatim se prevozi na vršidbu. U dvofaznoj ţetvi vršidba se obavlja kombajnom. Sa ţetvom se ne sme

kasniti niti pak pokošena masa sme dugo stajati na suncu, odnosno ,da se isuši, jer se jako povećavaju gubici usled

osipanja, a pogoršava se i kvalitet semena.

161


Kikiriki Arachis hypogea L.

Sinonimi: arahis, zemljin orah, zemljin orašac, arašid; Engleski: peanut, ground nut; Francuski: arachide;

Nemaĉki: Еrdnuss, Еrdebohne: Ruski: арахис, земляной орех, земляной миндаль;

Kikiriki se gaji radi semena koje bogato uljem (42 do 60%), belanĉevinama (28%), ugljenim hidratima (13

do 22%). U belanĉevinama kikirikija ima dve vaţne aminokiseline: tiamin i niacin. Upotrebljava na razliĉite

naĉine, prvenstveno u proizvodnji konzumnog ulja hladnim presovanjem, margarina i drugih prehrambenih

proizvoda. U industriji sardina je nezamenjiv.

Arachis hypogea L. (naslikao W. Müller)

162


Drugi deo ulja koji se dobija toplim presovanjem koristi se u kozmetici za izradu kremova, toaletnih

sapuna i drugih kozmetiĉkih sredstava.

Hemijski sastav semena kikirikija (u 100 g semena)

Jedinice* E

kJ

EAK

mg

B

g

M

g

UH

g

Vl

g

Ca

mg

P

mg

Fe

mg

Zn

mg

Fk

mg

Kikiriki 2545 11,2 25,2 48 12,1 7,1 59 372 2,11 3,1 53 *E-energija /EAK - esencencijalne amino-kiseline / B - belanĉevine / UH - ugljenihidrati / M - mast / Vl -

vlakna / Fk- folna kiselina

Njegovo seme, prethodno posoljeno i ispeĉeno koristi se za jelo i kao poslastica. Od isušenog i

samlevenog zrna se pravi arašidovo brašno koje se daje deci i iznemoglim licima.

Od njegovih belanĉevina proizvodi se hemijska vlakna ardil (saleron). Trop, zaostao pri izdvajanju ulja iz

semena, veoma je bogat belanĉevinama pa se koristi u obliku pogaĉa za ishranu muznih krava i mlade stoke. Ovi

nus proizvodi se koriste kao sirovina za proizvodnju prostijih vrsta ĉokolade, alve i biskvita.

Nadzemni deo biljke, suha stabljika i listovi, koriste se za ishranu stoke Sadrţi od 11 do 19% sirovih

proteina, pa se po hranjivoj vrednosti pribliţava senu lucerke i deteline.

Ima i veliki agrotehniĉki znaĉaj jer ţivi u simbiozi sa Bacerium radicicola kao i ostale zrnate mahunjaĉe,

ĉime obogaćava zemljište azotom iz atmosfere, a svojim duboko prodirućim korenovima poboljšava strukturu

zemljišta. Zato je odliĉan predusev za mnog druge useve a posebno za strna ţita.

Proizvodi od kikirikija

Poreklo kikirikija

Kikiriki je poreklom iz Juţne Amerike, a uţa domovina mu je Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Gvatemala, gde

se gaji od drevnih vremena.

Centar porekla i rasprostranjenost kikirikija

163


Portugalci su ga preneli u Evropu, a kasnije se proširio po celom svetu. Praroditelj mu nije poznat, ali se u

njegovoj domovini nalazi više divljih vrsta. Verovatno je neka od njih uĉestvovala u njegovom stvaranju ili je

postao kao rezultat uĉešća više vrsta.

Kao gajena vrsta, zastupljena je u tropskim predelima i juţnim oblastima subtropskog podruĉja. Oblast

proizvodnje kikirikija se nalazi izmeĊu 400 severne i juţne geografske širine.

Naveći proizvoĊaĉi kikirikija u svetu su na prvom mestu Kina (44% svetske proizvodnje), Indija (27%

svetske proizvodnje) i SAD (7% svetske proizvodnje). Po proizvodnim površinama Indija je na prvom mestu, ali

zbog niskih prinosa (940 kg/ha) ukupna proizvodnja kikirikija je manja nego u Kini.

U Evropi kikiriki se gaji u juţnim zemljama: Grĉka, Španija, Italija, Bugarska i Makedonija.

Glavni rejoni u Makedoniji u kojima se gaji kikiriki su strumiĉki, ĊevĊelijski, valandovski, u dolinama Vardara i

Bregalnice, dokle dopire uticaj mediteranske klime. U Makedoniji proseĉni prinos iznosi oko 1 200 kg/ha.

Procentualna zastupljenost proizvodnje kikirikija u svetu

Kina

44%

Indija

27% SAD

7%

Nigerija

5%

Indonezija

4%

Ostali

2%Argentina

2%

Ĉad2 %

Zair

2%

Senegal

3%

Mianmar

2%

Proizvodnja kikirikija u svetu (prosek za period od 1996 do 2000. godine),(izvor podataka FAS, USDA, 2001)

Zemlje Proizvodnja kikirikija u svetu (prosek 1996/2000. god.)

Površina (ha) Prinos (kg/ha) Proizvodnja (t)

Kina 4 029 000 2 840 11 463 000 Indija 7 842 000 910 7 131 000 SAD 569 000 2 910 1 655 000 Nigerija 118 000 1 110 1 310 000 Indonesija 646 000 1 520 979 000 Senegal 688 000 1 020 676 000 Mianmar 484 000 1 160 563 000 Zair 576 000 770 442 000 Argentina 286 000 1 470 412 000 Ĉad 391 000 980 393 000 Ostali 4 497 000 850 408 4000

Svet ukupno 21 188 000 1 370 29 010 800


Kikiriki je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Fabaceae, roda Arachis, vrsta Arachis hypogea L. U

rodu Arachis poznato je 9 vrsta od kojih su 8 divlje i jedna gajena (Arachis hypogea L.). Gajena vrsta (A. hypogea)

se deli na tri podvrste.

164


Botanička klasifikacija kikirikija (Arachis hypogeja L).

Vrsta (species) Podvrsta (subspecies)

Arachis hypogea L.

1. Arachis hypogea ssp. australiamericana Z.Luz

(juţnoameriĉki)

2. Arachis hypogea ssp. asiatica Z.Luz.

(azijski) Varijeteti (var.)

3. Arachis hypogea ssp. vulgaris Z.Luz.

(obiĉni)

Arachis hypogea ssp. vulgaris var.microcrocarpa

(španski tip)

Arachis hypogea ssp. vulgaris var. media

(poboljšani španski tip)

Arachis hypogea ssp. vulgaris var. brachicarpa

(java tip)

Arachis hypogea ssp. vulgaris var.subrosea

(tenesi tip)

Arachis hypogea ssp. vulgaris var.anthocyana

(valencija tip)

Arachis hypogea ssp. vulgaris var. eryhtrina

(tenesi - crveni tip)

Morfološke osobine

Koren je vretenast sa mnogobrojnim ĉvrstim ţilama koje prodiru duboko u zemljište do 1,8 m, a u širinu

do 1,4 m. Najveća masa korena nalazi se u zemljišnom sloju do 50 cm. Na njima se formiraju bakterijalne kvrţice

kao i kod drugih leguminoza.

Stablo je ĉetverouglasto ili peterouglasto, u osnovi

razgranato. Visoko je oko 30 do 50 cm. Grane se razgranavaju dajući

grane drugog a ove trećeg reda. Stablo i grane su zelene ili ljubiĉaste.

List je perast a sastoji se od dva para obrnuto jajasta

eslipsoidna listića., s lica sjajnih a s naliĉja maljavih .

Cvetovi su leptirasti, mali, dvopolni, izbijaju na kratkoj dršci

u pazuhu lista 1 do 2 a reĊe 2 do 3. Kruniĉni listići su ţuti ili

narandţasti, u tuĉku se nalazi 2 do 6 semenovih pupoljĉića. Pored

normalnih cvetova, arašid stvara na podzemnim delovima stabljike

sitne kleistogame bezbojne cvetove. Oprašivanje cvetova s vrši

autogamo.

Plod je mahuna, koja ne puca i nema unutrašnjih pregrada.

Ljuspa je spolja glatka ili sa izraţenom mreţastom površinom, a iznutra

ima neţnu koţicu. Mahuna sadrţi od 1 do 7 semenki, a najĉešće 2 ili 3

do 4, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja.

Seme je okruglo ili izduţeno, pokriveno tankom ljuspom po

boji mesnato-crvenom, bledo crvenom ili plavom. Masa 1000 semenki

se nalazi u rasponu od 503 do 713 g, a hektolitarska masa od 59 do 64

kg. GraĎa kikirikija

Cvet u pazuhu lista kikirikija List i cvet kikirikija GraĎa cveta kikirikija

165


Po cvetanju i formiranju plodova, kikiriki se razlikuje od ostalih mahunarki i drugih biljaka. Posle

oprašivanja cvetova, tuĉak poĉinje da raste u duţinu, u obliku valjkaste izrasline (ginofore). Ona je pozitivno

geotropna, te se, kad dostigne normalnu veliĉinu, uvlaĉi u zemljište na dubinu 8 do 9 cm. Tada se iz oploĊenog

tuĉka, koji se nalazi na drugom kraju ginofore, razvija plod, a on raste i sazreva u zemljištu. Ginofore koje ostaju

izvan zemljišta se osuše i uginu.

Formiranje ginofora i ploda Ginofore i plod kikirikija Faze razvoja ginofora i ploda kikirikija

Plod (mahune) i seme kikirikija Kotiledone semena kikirikija

Vegetacija kikirika završava prvim jesenjim mrazem, a duţina vegetacije u našem podruĉju traje od 160

do 165 dana.

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. - Kikiriki zahteva bezmrazni period ne manji od 5 do 6 meseci. Potrebna mu je

suma temperatura od 3 000 do 35000C za vegecioni period od 5 meseci. Minimalna temperatura za klijanje semena

je od 12 do 140C, za cvetanje 20

0C, a za sazrevanje 18

0C. Vrlo jeosetljiv na velika temperaturna kolebanja i zbog

toga se ne moţe gajiti umerenom klimatskom pojasu iznad 400 m nadmorske visine.

Nicanje kikirikija Klijanac Poĉetak cvetanja Nakon oplodnje, poĉetak rasta

ginofore prema zemljištu

Odnos prema svetlosti. - Kikiriki traţi intenzivno sunĉano osvetljenje. Oblaĉno vreme smanjuju

formiranje plodova.

Odnos prema vodi. - Vlaga je jedan od najvaţnijih uslova za normalno formiranje plodova. Plodovi se

ne mogu formirati u suvom zemljištu, pa je kritiĉni period u pogledu vlage, period cvetanja i formiranja plodova

(juli, i avgust). Nedostatak vlage u površinskom sloj u zemljišta u ovom periodu uslovljava prestanak cvetanja.

166


MeĊutim, u toku sazrevanja plodova neophodno je suvo i vedro vreme. Rejoni sa ranim jesenjim kišama

nisu pogodni za gajenje kikirikija jer kiše u toku berbe ometaju normalno sušenje plodova. Iz ovoga proizlazi da za

kikiriki nije vaţna samo opšta koliĉina vodenog taloga već i njegov raspored u toku vegetacije.

Način rasta ginofora Biljka kikirikija Formiranje mahuna

Odnos prema zemljištu.- Kikiriki se moţe gajiti samo na

strukturnim zemljištima. Najbolje uspeva na toplim, lakim, peskovito

glinastim, aluvijalnim zemljištima bogatim kalcijumom, a srednje

bogatim humusom. Ne podnosi slana zemljišta, a ne preporuĉuju se ni

obojena crna i crvena zemljišta jer plodovi poprimaju njihovu boju

ĉime gubi na trţišnoj vrednosti.

Ginofore i mahune kikirikija

Agrotehnika za kikiriki

Plodored.- Najbolje uspeva posle Ċubrenih okopavinskih kultura: duvan, suncokret, kukuruz,

krompir,povrtarske biljke. Mogu doći posle ozimih ţita (pšenice i jeĉma) samo ako se zemljište dobro obradi i oĉisti

od korova na koje je kikiriki vrlo osetljiv.

Kao predusev, dobar je za kukuruz, krompir, suncokret, dok za pšenicu dolazi u obzir ukoliko se berba

izvrši blagovremeno i ima dovoljno vremena za pripremu zemljišta i setvu pšenice.

Obrada zemljišta. -Za kikiriki zemljište mora biti potpuno ĉisto od korova, pošto se on u poĉetku

vegetacije vrlo sporo razvija. Osim toga, plodovi kikirikija najbolje se razvijaju na zemljištima sa mrviĉastom

strukturom. Osnovna obrada poĉinje sa dubokim oranjem. Dubina oranja treba da iznosi od 28 do 32 cm. Dubokim

oranjem u leto (kraj jula ili poĉetak avgusta) obezbeĊuje se duţi period za razlaganje organskih ostataka prethodnog

useva. Isto tako, duţi period poboljšava aeraciju i temperaturu zemljišta ĉime se pojaĉava aktivnost i zemljišnih

mikroorganizama. Kao rezultat svega toga, u zemljištu se nagomilava više azota i fosfora, zemljište je ĉistije od

korova. Posle dubokog oranja, vrši se dopunska obrada zemljišta da se unište korovi i bolje saĉuva vlaga.

Đubrenje. – Kikiriki posredstvom kvrţiĉnih bakterija na korenu vezuje slobodni azot iz vazduha, iz tog

razloga ima veće potrebe za Ċubrenjem fosfornim i kalijumovim Ċubrivima. MeĊutim, u poĉetnoj fazi vegetacije, a

i u periodu formiranja plodova, kikiriki troši dosta azota, pa prema tome, treba ga Ċubriti izvesnim koliĉinama

azota. Đubrenje stajskim Ċubrivom direktno pod kikirikijem se ne preporuĉuje se pošto time pojaĉava bujnost a

smanjuje broj normalno ravijenih mahuna. Osim toga, s njime se mogu uneti štetoĉine koje oštećuju mahune.

Odlikuje ravnomernim usvajanjem hraniva u toku vegetacije. Nešto intenzivniji je proces usvajanja hraniva u

periodu cvetanja i formiranja plodova. U vezi sa ovim, sistem Ċubrenja kikirikija treba da se sastoji od osnovnog i

predsetvenog Ċubrenja i prihranjivanja u toku vegetacije.

167


U osnovnom Ċubrenju, unosi se od 50 do 70 kg/ha fosfora i 60 kg/ha kalijuma. Pred setvu, unosi se 25

kg/ha azota.

Prihranjivanje kikirikija pozitivno utiĉe samo ako postoje uslovi za navodnjavanje, odnosno ako ima

dovoljno vlage u zemljištu. Ukoliko se vrše dva prihranjivanja, prvo treba izvršiti u poĉetku vegetacije sa 100 do

150 kg/ha sa KAN-om. Drugo prihranjivanje vrši se u uslovima navodnjavanja u periodu cvetanja i onda se unose

isto Ċubrivo u koliĉini od po 100 kg/ha.

Setva. - Setva se moţe izvršiti oljuštenim semenom ili neoljuštenim mahunama. Bolje je oljuštenim

semenom, jer brţe klija i za setvu treba dvostruko manje semena. Kada se setva vrši mahunama, dobija se gusti usev

koji se mora proreĊivati odmah posle nicanja.

Ljuštenje kikirikija za setvu vrši se neposredno pre setve pazeći pri tome da se semena ljuspica ne povredi,

usled ĉega se kotiledoni mogu razdvojiti tako da seme postane nepodesno za setvu. Oljušteno seme se zaprašuje

radosanom (200 do 300 g na 100 kg semena) protiv gljiviĉnih oboljenja. Ako se iz bilo kog razloga setva mora

vršiti mahunama, onda se preporuĉuje natapanje u vodi u trajanju od 2 do 3 dana. Od natopljenih mahuna biljke

niĉu za isto vreme kao i od oljuštenog semena.

Kikiriki se seje kada proĊe opasnost od poslednjih mrazeva i zemljište na dubini od 10 cm bude zagrejano

na oko l50C. Pri ranijoj setvi, u hladnijem zemljištu, seme moţe da istrune, a pri kasnijoj setvi period sazrevanja

plodova odlaţe se za kasnije u jesen, kada temperaturni uslovi nisu tako povoljni i veliki broj plodova ne uspeva da

sazri.

Setva u redove kikirikija Setva u trake (dvostruke redove)

Optimalni period za setvu kikirikija u juţnim i jugoistoĉnim delovima Makedonije je od 25. aprila do 5 maja.

Setva se vrši ruĉno ili mašinski ako je seme oljušteno. Za ruĉnu setvu (na manjim površinama) njiva se

prvo izbrazda i u tim brazdicama dubokim 8 do 10 cm, na samom dnu puštaju se po 1 do 2 semenke ili ceo plod, a

odmah zatim pokrivaju zemljom. Seje se na razmak izmeĊu redova od 70 do 80 cm, a izmeĊu biljaka u redu 10

cm.

Razmak biljaka u redu i izmeĎu redova i količina semena za setvu.

Koliĉina semena za setvu (kg/ha)

Oljušteno seme Neoljušteno seme

Razmak (cm) Razmak (cm)

70 x 10 80x 120 70 x 10 80x 10

63 - 84 80 80 - 120 120

U SAD se primenjuje setva u trake. Dvostruki redovi u traci se seju na razmak od 20 do 30 cm, a izmeĊu

traka je razmak 80 cm.

Dubina setve varira od 4 do 10 cm i zavisi od tipa zemljišta, vlaţnosti i da li se setva vrši semenom ili

mahunama, koje se stavljaju na najmanju dubinu od 8 cm.

Nega. - Okopavanjem se poĉinje odmah ĉim se ukaţu redovi. Prvo okopavanje vrši se plitko, na dubinu

od 8 do 10 cm i ima vrlo veliki znaĉaj za razvoj kikirikija pošto u poĉetku vegetacije sporo raste i korovi mogu jako

da mu štete. Jednovremeno sa ovim okopavanjem, ako je setva bila izvršena celim, višesemenim mahunama, vrši se

proreĊivanje ostavljajući u gnezdu po jednu biljku. Kikiriki se okopava 2 do 3 puta. Drugo okopavanje vrši se dve

nedelje posle prvog, a poslednje u prvim danima jula.

168


Korovi u usevima kikirikija se uništavaju i

herbicidima. MeĊutim, u vezi sa biološkom

osobenošću da kikiriki formira plodove u zemljištu,

upotreba herbicida ne moţe potpuno da eliminiše

meĊuredno okopavanje zemljišta u usevima. Ovde je

okopavanje potrebno ne samo da bi uništili korove

već da bi razrahlili zemljilšte, kojim se poboljšava

vazdušni, toplotni i vodni reţim u zemljištu za dobar

razvitak plodova.

Ogrtanje. -Nagrtanje biljaka vrši se samo

kod uspravnih formi kikirikija, da bi mogle gornje

ginofore da se nadu u zemJjištu i formiraju plodove.

Najveći prinos se postiţe sa tri nagrtanja. Prvo

ogrtanje vrši se ĉim se pojave ginofore iz donjih

cvetova. Po drugi put kikiriki se ogrće krajem jula i

pri tome se nanose najveće koliĉine zemlje do biljke.

Treće ogrtanje vrši se ako ima još rastresite zemlje

meĊu redovima. U svakom sluĉaju, poslednje (treće)

ogrtanje treba izvršiti polovinom avgusta, da bi mogli Zaštita useva kikirikija

ogrnuti cvetovi da daju plodove koji će na vreme sazreti.

Pri svemu ovome, treba paziti da se ne ogrne cela biljka već gornji deo mora ostati, slobodan. Vaţno je takode, da

se ogrtanje ne vrši suvom zemljom. Zato se ogrtanje vrši posle kiše ili navodnjavanja useva.

Navodnjavanje se vrši u julu i avgustu, kada kikiriki ima najveće potrebe za vodom, kad nastaje toplo i

sušno vreme. Obiĉno se vrše 3 do 4 navodnjavanja, a ponekad i 6 u zavisnosti od tipa zemljišta i vremenskih uslova

odnosno da li ima i nema kiše. U periodu od nicanja do poĉetka masovnog cvetanja, nema potrebe za

navodnjavanjem budući da u tom delu godine (maj-juni) ima dovoljno padavina, a i same biljke su još male i ne

crpe mnogo vode iz zemljišta. Prvo navodnjavanje je poĉetkom masovnog cvetanja - poĉetkom jula. Ako nema

navodnjava se svakih 10-15 dana. Sa navodnjavanjem se mora prestati poĉetkom treće dekade avgusta, a najkasnije

do kraja meseca.

Koliĉina vode za svako navodnjavanje kreće se oko 400 do 500 m3/ha. Bolje je navodnjavati veštaĉkom

kišom jer se voda ravnomernije raspoĊuje po površini.

Ţetva. - Karakteristiĉan znak za zrelost kikirikija je kada lišće poţuti. Tada su mahune dobro ispunjene i

lako se otkidaju od ginofora. Ljuspa je tvrda i sa unutrašnje strane je sa izraţenim tamnim venama, a seme ima boju

karakteristiĉnu za sortu i odvojeno je od ljuspe. Sve mahune na jednoj biljci u to vreme obiĉno nisu zrele, ali je

većina plodova zrela.. Ţetva se obavlja po suvom vremenu i pre prvih mrazeva. Ţetva kikirikija se obavlja izmeĊu

15 i 20. oktobra.

Izoravanje (vaĎenje) mahuna kikrikija Vršidba kikirikija

Na malim površinama vadi se motikom. Na većim površinama prvo se prolazi plugom bez daske ĉiji se

raonik uvlaĉi pod osnovu biljke gde su skupljeni plodovi i na taj naĉin podseca glavni koren. Zatim se biljke rukama

ili vilama odvajaju od zemljišta, otresaju od zemlje i ostavljaju na istom mestu sa plodovima da bi se prosušili na

suncu. Posle toga se kombajnom sa pick-up ureĊajem vršidba mahuna. Kikiriki se moţe vaditi i mašinski obiĉnim

krompirovim vadilicama.

169


U vreme berbe plodovi kikirikija sadrţe vlage i do 50%. Da bi mogli da se skladište za ĉuvanje, plodovi ne

smeju da sadrţe više od 10% vlage. Dosušivanje plodova se vrši u polju, promajnim prostorijama ili specijalnim

sušnicama, na temperaturi ne većoj od 35°C. U

sušnicama mahune se postavljaju u sloju od 7 do 8 cm i

svaka 2 ĉasa se mešaju. Sušenje mahuna završeno kada

seme u njima zveĉi, a mahune pri mešanju odaju šum

karakteristiĉan za suve orahe.

Kikiriki se ĉuva u vrećama, u suvim,

promajnim i ne mnogo hladnim prostorijama. U

mesecima kada spoljna temperatura padne ispod -15°C,

temperatura prostorije treba da je oko od 2 do 40C.

Transport mahuna kikirikija

Priprema kikirikija kao poslastica

Zagrijavanje duboke masnoće Sipanje kikirikija u vrelo ulje Prţenje mahuna kikirikija

CeĊenje zaostale masnoće HlaĊenje kikirikija U slast!

Navaţniji štetnici kikirikija

Agrotis segetum Ephastia elutella

Elasmopalpus lignosellus Nezera viridula Heliothis amigera

170


Nematode

Pratylenchus brachyurus Meloidogyne arenaria

Najvaţnije bolesti kikirikija

Cercosporidium personatum Cercospora arachidicola Didymella arachidicola

Leptosphaerulina crassiaca Puccinia arachidis Botrytis cinerea

Phanarocheta sp. Rhizoctonia solanii

Pythium myriatilum Asperillus niger Thieloviopsis basicola

171


Naut Cicer arietinum L.

syn: Cicer album Hant., Cicer grossum Salisb., Cicer physodes Reichb., Cicer

rotondum Alef.)

Sinonimi: bijeli slani grah, grah slanutak, čiček, leblebija; Ruski: нут; Engleski:chickpea, egyptian pea,

chomapea; Francuski: cicerole, pois chiche; Nemaĉki: Kicher.

Kao belanĉevinasta biljka, naut je vrlo vredan za ljudsku ishranu. Seme se upotrebljava kao varivo. U

istoĉnim zemljama od njegovog brašna pripremaju se posebna peciva, a dodaje se pšeniĉnom brašnu u koliĉini 10

do 20%. Prţeno seme je poznato kao orijentalni specijalitet “leblebije”. Upotrebljava se kao surogat za kafu, a

nedozrelo seme sluţi kao povrće.

Cicer arietinum L.

172


Vrednost semena nauta proizlazi iz njegovog hemijskog sastava.

Hemijski sastav semena nauta (Duke, 1981; Huisman i van der Poel, 1994).

Hemijski sastav semena nauta (u 100 g)

Voda

(%)

Proteini

(%)

BEM

(%)

Masti

(%)

Sirova

vlakna

(%)

Pepeo

(%)

Ca

(mg)

P

(mg)

Fe

(mg)

β-

karoten

(μg)

Tiamin

(mg)

Riboflav

(mg)

Niacin

(mg)

15.69 14.9-24.6 38-59 0.8-6.4 2.1-11.7 2-4.8 140-

440

190-

382

5.0-

23, 9 0-225 0.21-1.1

0.12-

0.33 1.3-2.9

Seme ili brašno nauta je lako probavljivo jer je probavljivost proteina u semenu 79 do 78% a ugljenih

hidrata 57 do 60%.

Aminokiselinski sastav proteina semena nauta ( u %),(Duke, 1981; Huisman i van der Poel, 1994; Williams et

al., 1994).

Lizin Metionin Arginin Glicin Histidin Izoleucin Leucin Fenilalanin

7.2 1.4 8.8 4.0 2.3 4.4 7.6 6.6

Treonin Valin Alanin Asparaginska

kiselina

Glutaminska

kiselina Prolin Serin Tirozin

3.5 4.6 4.1 11.7 16.0 4.3 5.2 3.3

Zrna nauta sadrţe znatne koliĉine provitamina A i vitamina B1. Belanĉevine nauta su bliske onim iz

ţivotinjskog porekla.. Naut kao hrana za ljude ima i terapeutski, znaĉaj jer povećava sekreciju pankreasa i diuretski

znaĉaj zbog velikog sadrţaja asparagina. Nekada se gajio i zbog prikupljanja jabuĉne kiseline koje luĉe ţlezdane

dlaĉice zbog spravljanja osveţavajućih napitaka.

Zrno nauta je kvalitetna koncentrovana hrana za stoku, naroĉito za mleĉne krave, ovce, svinje i ţivinu.

Vegetativna masa se moţe upotrebiti za ishranu domaćih ţivotinja samo u minimalnoj koliĉini, pošto ima visok

sadrţaj jabuĉne i oksalne kiseline, koje pri intenzivnoj ishrani zelenom masom izazivaju teške poremećaje u

organizmu domaćih ţivotinja.

Kao mahunasta biljka, cenjena je kao predusev jer obogaćuje zemljište azotom. Rano se skuplja pa je

odliĉan predusev za ozima ţita.

Poreklo nauta

O centru porekla nauta postoje razna mišljenja. Van der Maesen (1972) je ranije smatrao da je centar

porekla nauta juţni Kavkaz i severni Iran. MeĊutim, Ladizinskiy (1975), smatra da je centar porekla jugoistoĉna

Turska. Kasnije je Van der Maisen (1987) je locirao jugoistoĉni deo Turske i delove Sirije kao mogući centar

porekla nauta na osnovu divlje vrste Cicer reticulatum Ladizinsky i Cicer echinospermum P.H. Davis.

Centar porekla i rasprostranjenost nauta

173


Cicer reticulatum je stranooplodna vrsta, morfološki blizu gajenom nautu. Na osnovu toga, smatraju da je

Cicer reticulatum praroditelj gajenom nautu. Naut se prvo poĉeo gajiti u Srednjem Istoku, Indiji, Etiopiji i

mediteranskom podruĉju. U novi svet je prvo prenešen u Meksiko, Argentinu, Ĉile, Peru a ona se proširio u SAD i

Australiju. Divlje vrste nauta još postoje u Turskoj, Iranu, Afganistanu i Centralnoj Aziji (Duke, 1981).

Naut ima veoma širok areal rasptrostranjenosti. Susreće se od tropske i suptropske zone do 520 -55

0

severne geografske širine. Gornja granica gajenja nauta je 2 900 m nadmorske visine (Etiopija).

U 2001. godini, proizvedeno je 8 810 000 t zrna nauta na oko 10 000 000 ha u 45 zemalja sveta. Indija je

najveći proizvoĊaĉ sa oko 69% zatim slede Pakistan, Turska, Kanada, Mekisko, Iran i Australija sa 23 % svetske

proizvodnje. U Evropi je rasprostranje na oko 170 000 ha, a proizvodi se u Španiji, Portugaliji, Grĉkoj, Italiji,

Bugarskoj i Makedoniji. Proseĉan svetski prinos nauta je oko 600 kg/ha, a najviši svetski prinos postiţe se u Italiji

sa

1350 kg/ha. Proizvodnja nauta ima tendencija blagog rasta.


Naut je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada porodici Fabace, rodu Cicer, vrsti Cicer arietinum L. Ima

n=8, 2n= 16 hromosama. Po savremenoj klasifikaciji, vrsta Cicer arietinum L. ,se deli na ĉetiri podvrste.

Botanička klasifikacija podvrsti Cicer arietinum L.

Vrsta Podvrsta Grupa

Cicer arietinum L.

Cicer arietinum ssp. orientale

- Cicer arietinum ssp. asiaticum

Cicer arietinum ssp. mediteraneum

Cicer arietinum ssp. euroasiaticum

Juţnoevropska

Srednjeevropska

Anadolska

Morfološke osobine

Koren je vretenast, dobro razvijen, dostiţe dubinu i do 100 cm pa i više. Boĉno korenje je dobro

razvijeno. Veći deo, korenske mase razvija se u gornjem sloju zemljišta. Na korenu se razvijaju kvrţiĉne bakterije

koje formiraju kvrţice veliĉine kao i samo zrno.

Stablo je tanko, ispunjeno, uspravno, ţbunasto, a reĊe polegljivo. Grana se od osnove. Boja zelena, a kod

nekih odlika ima ljubiĉastu nijansu. U vreme zrelosti stablo odrvenjava. Visina stabla je od 20 do 50 cm, ali ĉesto

neke grane dostiţu 60 do 70 cm.

List je sloţen, neparno perast sa 12 do 17 listića. Liske su sitne, po obliku eliptiĉne ili jajaste jako

nazubljenih ivica. List ima od 3 do 4 sitna i jako nazubljena zaliska. Svi nadzemni delovi su obrasli dlaĉicarna.

Listovi su zeleni, sivozeleni ili zeleni sa ljubiĉastom nijansom. Kod nauta sa tamnim semenom, stablo, grane i drške

lista imaju slabije ili jako izraţenu ljubiĉastu nijansu.

Opšti izgled biljke nauta List, cvet i mahune nauta Različiti tipovi stabla nauta

174


Cvet je leptirast, pojedinaĉan. Postavljen je na tankoj dršci, sitan i izlazi iz pazuha lista. Najĉešće su beli,

ruţiĉasti, ruţiĉasto-crveni, ţuti ili plavi. Varijeteti sa svetlim semenom imaju bele ili ţute, dok oni sa tamnim

semenom ruţiĉaste ili crveno-ljubiĉaste cvetove. Broj cvetova po jednoj biljci kreće se od 40 do 100, zavisno od

sorte, agrotehnike i klimatskih uslova.

Shema cveta nauta Cvet nauta

Plod je mahuna, valjkastog ili romboidno-ovalnog oblika, puna, naduvena. Mahuna je dugaĉka od 15 do

3,5 cm. Kod odlika sa svetlim semenom, boja zrele mahune je slamatoţuta, dok je sa tamnim pepeljastoljubiĉasta.

Mahuna nauta Različiti oblici mahuna nauta

Seme je po obliku uglasto (kao glava ovna), uglasto-loptasto ili loptasto. Belo je ili ţuto, retko ruţiĉasto,

narandţasto, pepeljasto, pepeljastomrko, tamnomrko ili crno. Seme ima apsolutnu masu od 60 do 600 g. Prema

apsolutnoj masi podeljen je u tri grupe: a)sitnozrnasti do 200 g, b) srednjezrnasti od 200 do 300 g i c)

krupnozrnasti preko 300 g.

Seme nauta Različiti oblici i boja nauta

175


Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti:- Naut je termofilna biljka, premda izdrţi i dosta niske temperature. MeĊu

zrnastim mahunjaĉama skoro je najotporniji na niske temperature. Od njega je otporniji samo grašak. Seme klija na

temperaturi od 2 do 30C. Optimalna temperatura za klijanje je od 20 do 25

0C. Kod niţih temperatura nicanje se

usporava, a ĉešće dolazi i do truljenja semena. Mlade biljĉice mogu podneti do -160C. Potrebe u toploti posle

nicanja se povećavaju, a najveće su u cvetanju i nalivanju zrna. Tada je optimalna temperatura 250C. Za normalnu

vegetaciju nauta potrebna je temperaturna suma od 1800 do 2 0000C.

Odnos prema vodi.- Odlikuje niskim transpiracionim koficijentom i kserofitnom graĊom stabla (nisko

je i tanko), male lisne mase s dlakavim nadzemnim organima. Posle nicanja otporan je na sušu i lako podnosi

zem1jišnu i vazdušnu sušu. Razvijenijoj biljci relativna vlaga vazduha onemogućuje pravilan razvitak, naroĉito u

vreme cvetanja kada izaziva opadanje pupoljaka u velikom procentu. Vlaţni uslovi doprinose napadu antraknoze,

koja uveliko smanjuje prinos a ponekad uništava ceo usev.

Odnos prema zemljištu.- Naut nema posebne zahteve prema zemljištu. Uspeva na svim, osim na

kiselim i teškim zemljtštima. Dobre prinose daje na peskovitim i slabo zaslanjenim zemljištima na kojim druge

kulture daju mnogo slabije rezultate. Najbolji prinosi su dobijeni na ĉernzemu i smonici.

Naut se ne moţe gajiti kao postrni usev, jer je biljka dugog dana. Kod uslova kratkog dana, cvetanje i

sazrevanje kasni, dejstvo kvrţiĉnih bakterija slabi, a prinos je nizak.

Agrotehnika za naut

Plodored. -Naut nema posebne zahteve prema plodoredu. Moţe se gajiti posle svakog useva pa i u

monoprodukciji. Bolje rezultate daje posle krompira, suncokreta, nego posle strnih ţita. Naut je odliĉan kao preusev

za ţita. Obogaćuje zemljište azotom, ostavlja površinu u dobrom stanju, rano se ţanje i oslobaĊa zemljište radi

pripreme za naredni usev.

Mlada biljka nauta Formiranje mahuna nauta

Obrada zemljišta. - Obrada zavisi od preduseva. Ako su predusevi bila strna ţita, nakon ţetve strnište se

zaorava, zatim sledi duboko oranje i drljanje. U proleće dolazi jedno tanjiranje i drljanje na dubinu od 8 do 10 cm.

Đubrenje. -Naut treba Ċubriti sa 30 do 40 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 40 do 50 kg/ha kalijuma.

Fosforna i kalijumova Ċubriva unose se dubokim oranjem, azotna u predsetvenoj pripremi. Na peskovitim

zemljištima stajnjak ima jak uticaj na prinos nauta. Koliĉina stajnjka za Ċubrenje peskovitih zemljišta pod nautom

iznosi od 15 do 40 tona. Pozitivni rezultati su dobijeni kada se sa azotom i fosforom unosi i molibden. On povećava

prinos do 20%, sadrţaj belanĉevina za 3-4%.Ukoliko kvrţiĉne bakterije nisu razvijene, tada treba prihranjivanjt

naut pre cvetanje sa oko 100 kg/ha 27% KAN-a.

Setva. - Kod nauta je vaţno vreme setve. S obzirom na to da seme niĉe kod relativno niske temperature

zemljišta (4-6°C), a mlade biljke podnose kasno prolećna zahlaĊenja, setva se mora izvesti rano u proleće. Sa

zakašnjenjem setve produţava se vegetacija nauta, tako da faza cvetanja i oplodnje dolazi u vreme najvećih vrućina.

To izaziva opadanje cvetova i plodova, a tim i prinosa.

Seje se u redove ruĉno i sejalicom. Na malim površinama najĉešće je ruĉna setva u redove. Seje se na

meĊuredna rastojanja od 40 do 50 cm zbog meĊurednog kultiviranja. U velikim površinama, setva se izvodi

sejalicom, širokoredno, na meĊuredna rastojanja od 40 do 45 cm i uskoredno na rastojanju od 15 do 20 cm.

Uobiĉajeno je, da se setva u široke redove izvodi kada se ne upotrebljavaju herbicidi, gde je ukljuĉena i

meĊuredna obrada. Kod uskoredne setve moraju se koristiti herbicidi. Ova setva daje i bolje rezultate.

176


Kod širokoredne setve norma semena je 35 do 40, dok kod uskoredne 50 do 60 klijalih zrna/m2. Za sorte

sa srednjekrupnim semenom, za širokorednu setvu potrebno je 70 do 100 kg/ha, dok za uskorednu 100 do 150

kg/ha. Kupnozrnaste sorte seju se sa 110 do 140, odnosno 160 do 200 kg/ha. Optimalna dubina setve je 5 do 7

cm. Kod ranije setve i dovoljno vlage u zemljištu setva se vrši na 4 do 5 cm, dok kod kasnije setve i u suva i laka

zemljišta dubina setve je 8-10 cm.

Usev nauta

Nega useva. - U obaveznu negu spadaju i dva okopavanja ili meĊuredna kultiviranja. Prvo se izvodi kod

porasta od oko 10 cm, drugo pred pupoljĉenje (butonizaciju). MeĊuredno kultiviranje se izvodi ruĉno ili mašinski.

Kod uskoredne setve nema kultiviranja, već se površina brana lakom branom u podnevnim ĉasovima kada su biljke

sa manjim turgorom.

Borba protiv korova se izvodi mehaniĉkim ili hemijskim putem. Navodnjavanje je najbolje izvesti u fazi

grananja, butonizacije i cvetanja.

Ţetva. -Zrelost svih mahuna nastaje u jako kratkom roku za 3 do 5 dana. Zrele mahune ne pucaju ali u

prezrelosti i kod kiše suše se drške mahune i one otpadaju. Ţetva se moţe izvesti ruĉno ĉupanjem i košenjem i

kombajniranjem. Najgori naĉin je ĉupanje, jer pored slabe produktivnosti, sa stablom se iznosi i korenje sa

kvrţicama iz zemljišta. Ovaj naĉin je najrasprostranjeniji kod sitnih proizvoĊaĉa. Košenje je bolji naĉin, ali isto tako

je neproduktivan.

Najbolji naĉin ţetve je kombajniranje koje se izvodi ţitnim kombajnima nakon izvesnog podešavanja.

Kombajniranje se vrši kod pune zrelosti. Ranija i kasnija ţetva donosi gubitke.

177


Uljane biljke

U grupu uljanih biljaka pripadaju veliki broj vrsta iz razliĉitih familija. U ovom delu knjige je obraĊeno

nekoliko najvaţnijih vrsta; suncokret (Helianthus annuus - familija Asteraceae), uljana repica (Brassica sp. -

familija Brassicaceae), ricinus (Ricinus communis - familija Euphorbiaceae), sezam (Sesemum indicum -

familija Pedaliaceae), mak (Papaver somniferum - familija Papaveraceae).

Suncokret Helianthus annuus L.

Sinonimi: sončogled, solnčnica, slunčogled, Engleski: sunflower, Nemaĉki: Sonnenblume; Ruski:

одосольнечник

Suncokretovo ulje je jedno od najkvalitetnijih biljnih ulja i zbog toga preteţno sluţi za ljudsku ishranu. U

njegovom sastavu preovlaĊuju nezasićene masne kiseline (80 do 90 %) – linolna (do 60 %) i oleinska. U njemu je

vrlo vaţan sadrţaj fosfatida. Osobita vrednost njegovog ulja je u tome što su u njemu rastvoreni vitamini: A, D, E i

K. Ljudski organizam u većem procentu uzima vitamin E (tokoferol) iz suncokretovog ulja nego iz kukuruznog, jer

je optimalniji odnos izmedu alfa-tokoferola i linolne kiseline (odnos je 0,7 : 1). U kukuruznom ulju, taj odnos je

nepovoljniji jer veća je razlika izmeĊu alfa-tokoferola i linolne kiseline. Inaĉe ulje ove kulture se odlikuje lepom

svetloţutom bojom, prijatnim mirisom i vrlo dobrim ukusom. Ubraja se u polusušiva ulja (jodni broj 119-144 ).

Helianthus annus L.

Kiselinski broj ili koliĉina slobodnih masnih kiselina u nerafinisanom ulju zavisi od kvaliteta sirovine

(semena) i duţine njezinog skladištenja. U suncokretu koji se ĉuva u magacinu 8 do 10 meseci, a sadrţi veći

procenat oljuštenih i oštećenih zrna, slobodne masne kiseline se kreću od 4 do 5,5%. Medutim, rafinisanjem one se

178


uklanjaju i svode na procenat koji se toleriše odredenim standardom. Zahvaljujući svojem kvalitetu, rafinisano ulje

se moţe vrlo dugo ĉuvati, a da ne promeni boju, miris i ukus.

Suncokretovo ulje se upotrebljava kao sirovinu za biljnu mast, margarin (razliĉitih aroma i sa vitaminom) i

majonezu. Veoma znaĉajno u industrijiu za izradu boja koje se sporo suše, lakova, sapuna, stearina za sveće i u

industriji konzervi. Pored toga, ono sluţi kao sirovina za izradu specijalnih ulja za podmazivanje mašina.

Hemijski sastav apsolutno suhog zrna suncokreta (u %)

Hemijski sastav zrna (u %) Hemijski sastav zrna (u mg)

Sirovo

ulje

Sirovi

proteini Ljuska Vlakna

Ugljeni

hidrati Ca P Fe Zn B1 B2 Nk*

46-50 16-20% 24-27% 6.3 12 116 100 6,8 5,1 2,3 0,25 10,3 * Nikotinska kiselina

Pri preradi suncokretovog semena dobija se oko 35% uljanih pogaĉa, koje su veoma dobra stoĉna hrana.

Kvalitet saĉme zavisi od sadrţaja ljuske. Izvesne uljare oplemenjuju saĉmu u specijalnim uredajima, kojima se

regu1iše procenat ljuske. Tom metodom se sadrţaj ljuske moţe sniziti do 7%, a sadrţaj belanĉevina povisiti do

48%. Oplemenjenom saĉmom se mogu hraniti i nepreţivari (svinje, ţivina i dr). Pored osnovne komponente.saĉma

sadrţi i ulje ĉiji procenat zavisi od tehnologije prerade.

Glavama suncokreta moţe se takode hraniti stoka.

Hemijski sastav glave suncokreta (u %)

Sirovi proteini Ulje BEM Mineralne materije

7%, 4% 43% 14%,

Celuloze ima znatno manje nego u lucerki. Pepeo od sagorelog suncokretova stabla moţe da posluţi za

proizvodnju potaše ili za Ċubrenje. U njemu je oko 36% K2O i oko 4% P2O5. Od ljusaka semenki proizvodi se

furfurol i špiritus, a donedavno su se njima loţile uljare.

Neplodni, jeziĉasti cvetovi sluţe u medicini za izradu suncokretovih kapljica. U zalivnim i vlaţnijim

podruĉjima, ili u vlaţnim godinama, suncokret se moţe gajiti u postrnoj setvi radi proizvodnje silaţe (ili se daje kao

sveţa stoĉna hrana), ali ga valja pokositi pre cvetanja.

Suncokret je i medonosna biljka, a pored toga ima veliki agrotehniĉki znaĉaj. Po skidanju (ţetvi)

suncokreta, zemljište ostaje u dobrom fiziĉkom stanju, nezakorovljeno te je stoga dosta dobra komponenta u

plodoredu. Dosta rano napušta zemljište i zato je dobar kao predusev za ozima strna ţita.

Poreklo suncokreta

Smatra se da je uţa domovina suncokreta Meksiko i Peru. Španjolci su ga preneli u Evropu 1510. godine.

Najpre su ga gajili u botaniĉkoj bašti u Madridu. Zatim je prenet u Francusku, Englesku, Nemaĉku i ostale evropske

zemlje. U prvo vreme, suncokret se gajio kao ukrasna biljka po baštama i vrtovima.. Seme se grickalo, a njime su

hranili i ptice. Kao ratarski usev poĉeo s gajiti u poĉetkom XIX veka najpre u Rusiji.

Poreklo i rasprostranjenost suncokreta

179


U Nemaĉkoj se poĉeo gajiti za vreme prvog svetskog rata. U našim prostorima se najpre gajio po baštama

i vrtovima kao ukrasna biljka. U toku prvoga svetskog rata, Austro-Ugarska je poĉela da forsira njegovo gajenje

radi ulja u uţoj Srbiji. MeĊutim, u većim razmerama poĉeo je da se proizvodi od 1930. godine naroĉito u

Vojvodini.

Svetska proizvodnja suncokretova zrna je povećana sa 23 500 000 t u 1990. godini na 26 900 00 t u 2000.

godini. Najveći proizvoĊaĉi suncokret su, Rusija, Ukrajina, Argentina, Indija, Kina, Juţna Afrika, Rumunija i

SAD. Oko 95% proizovdnje suncokreta se odnosi na uljani tip, a 5% za stoĉnu hranu i ostalo. Proseĉni svetki

prinos zrna suncokreta su oko 1 400 kg/ha.

Procentualno (%) učešće regiona u proizvodnji suncokreta (izvor podataka USDA)

Argentina

24%

SAD

7%

Kina

5%

ex. SSSR

26%

Ostali

14%

EU

12%

Istoĉna Evropa1 2 %

(Rumunija, Jugoslavija,

MaĊarska i Bugarska)

(Francuska , Španija i

Italija)

(Rusija i Ukrajina)

(Indija, Juţna Afrika i T u r s k a )


Suncokret je jednogodišnja zeljasta

biljka, pripada familiji Asteraceae, rodu

Helianthus. U rodu Helianthus se razlikuje više

vrsta od kojih su neke jednogodišnje a druge

višegodišnje. Privredno je najznaĉajnija

jednogodišnja vrsta Helianthus annuus L. -

obiĉni suncokret i ĉiĉoka (Helianthus tuberosus

L) koji je od manjeg znaĉaja a koristi se kao

stoĉna hrana i za proizvodnju alkohola.

Kalifornijski i teksaški suncokreti imaju

razgranato stablo i pancirni sloj. Pored toga,

srebrnasti je otporan prema rĊi. Zbog tih svojih

osobina oba varijeteta se primenjuju u selekciji.

Privredno je najznaĉajniji uljani suncokret. Pored

njega u SR Nemaĉkoj su stvorene sorte od kojih

se iskorišćuje iskljuĉivo zelena masa za ishranu

stoke. U poslednje vreme se stvaraju sorte

pogodne za ishranu ptica. Zrno sadrţi veći

procenat belanĉevina, a ljuska se lako odvaja od

jezgra.

Shema klasifikacije suncokreta (po Wenceloviču)

180


Morfološke osobine

Koren je vretenast, jako razgranat po ĉitavoj dubini (u dubinu prodire 2 do 3 m). Pri obilnim kišama, u

fazi cvetanja i nalivanja, u površinskom sloju se razvijaju sitni korenĉići (kišni korenĉići). Oni se mogu jasno

zapaziti na površini zemljišta. U sušnijim godinama ili rejonima

glavni koren dostiţe veću dubinu nego u vlaţnijim. Boĉni koreni

iviĉnih biljaka se mogu razvijati u širinu do 120 cm. MeĊutim,

boĉni koreni biljaka u sklopu se meĊusobno preklapaju na 5 do 10

cm, a potom se spuštaju naniţe. U prvim razvojnim fazama koren

raste vrlo brzo. U fazi kotiledona, glavni koren dostiţe dubinu od

14 do 15 cm. U fazi dva para listova dostiţu dubinu od 20 do 21

cm, pri butonizaciji od 100 do 122 cm, u punom cvetanju od 167

do 246 cm, a pri na1ivanju od 225 do 290 cm. Odnos izmedu

visine stabla i duţine korena varira u toku vegetacije. U fazi dva

para listova, koren je duţi 2,8 puta, u fazi 4 para 2,9 puta, a potom

opada sve do poĉetka cvetanja, kad je duţi 1,2 puta. Zatim se

povećava u fazi nalivanja zrna i iznosi 1,5 do 1,8 puta u korist

korena. Jaki vetar najlakše izaziva poleganje pred samo cvetanje.

Najveća masa korenovog sistema (66%) nalazi se na dubini

od O do 40 cm, a 34% je na većoj dubini. Teţinska masa

korenovog sistema, pri većoj v1aţnosti, iznosi 25 do 35% od teţine Opšti izgled biljke suncokreta

nadzemne mase, a ako je vreme sušnije, nešto više od 40%.

Zahvaljujući tako moćnom i razvijenom korenovom sistemu, suncokret je otporan prema suši.

Stablo je u poĉetku vegetacije tanko, soĉna i dosta neţno, a kasnije veoma snaţno, debelo, grubo i

odrvenjeno. Dostiţe visinu od 1,2 do 2,3 m, već prema uslovima uspevanja, a sorte za silaţu dostiţu i do 4 m visine.

Sorte kraće vegetacije su niţe, i obratno. U peiodu od klijanja i nicanja raste hipokotil stabaoceta pa suncokret

iznosi kotiledone. Oni su obrnuto jajastog oblika, dugi od 15 do 20 mm, zeleni i fotosintetski aktivni. U prvim

razvojnim fazama stablo raste vrlo sporo, sve do butonizacije. Tada poĉinje faza intenzivnog porasta. Dnevni

porast stabla iznosi od 7 do 12 cm, već prema koliĉini vode i hrane. Unutrašnjost je ispunjena parenhimom, a po

duţini je više-manje rebrasta, izbrazdana i maljava.

Stablo suncokreta List

Listovi su pojedinaĉni, spiralno postavljeni, osim prvih 2 do 6

koji su naspramni (1 do 3 para). Sastoje se od duge drške i srcolike liske

koja je pri vrhu zašiljena. Tkivo liske je u prvim fazama meko, neţno i

elastiĉno, kasnije postaje grubo, maljavo s izraţenom nervaturom i krto.

Obiĉno imaju 25 do 30 listova. Donje etaţe listova završavaju s porastom

do butonizacije, a ostali do punog cvetanja. Kotiledoni odumiru u fazi 5 do

6 pari listova. Na donjoj i gornjoj etaţi listova su izduţeniji, a srednji su

dugi koliko i široki. Listovi se razlikuju po veliĉini. Najmanja je površina

donjih, najveća srednjih, a gornji su po površini izmedu donjih i srednjih.

Srednje etaţe listova su 10 do 12 puta veće površine nego donji. Lisna

površina po 1 ha zavisi od većeg broja faktora: sorte, koliĉine Ċubriva,

zemljišta, padavina.

Cvast suncokreta je glavica a formira se na vrhu stabla i boĉnih

grana. Sastoji se od osnovne loţe cvasti na kojoj su postavljeni cvetovi. Cvat (glavica) suncokreta

Loţa cvasti je postala razrastanjem vršnih internodija stabla.

Okrugla je, a moţe biti potpuno ravna, malo ugnuta u sredini ili pak jaĉe ili slabije ispupĉena. Preĉnik loţe

cvasti, odnosno veliĉina glavice, u zavisnosti od odlike, sorte i uslova uspevanja je od 10 do 40 cm (u uljanog od

181


15 do 25 cm). Na periferiji glavice nalazi se višeslojni omotaĉ koji grade sitni trouglasti zeleni listići. Oni pokrivaju

diferenciranu glavicu do poĉetka njenog razrastanja. Listići omotaĉa cveta su postali metamorfozom listova

razraslih vršnih internodija stabla.

Presek glavice suncokreta Povezanost sudovnih snopića u loţi suncokreta

Koţasti listići glavice suncokreta

Osnova cvasti je kratkim koţastim listićima pregraĊena na “ćelije” kao

pĉelinje saće. Pregrade ĉine pricvetni listići (po 3 ), a u svakoj pregradi, odnosno

“ćeliji” smešten je po jedan cvet.

U cvasti suncokreta postoje dva tipa cvetova: jeziĉasti i trubasti.

Jeziĉasti cvetovi se nalaze na periferiji glavice. Oni imaju jako razvijenu krunicu

koja je nastala od 5 kruniĉnih listova koji su meĊusobno srasli po ĉetiri šava, tako

da je krunica praktiĉno jednodelna, podseća na jeziĉak po ĉemu su dobili naziv.

Ovi cvetovi su ţuti i neplodni su.

Jezičasti cvet suncokreta (neplodan) Trubasti cvet suncokreta (plodan)

182


Ĉitav ostali deo glavice ispunjavaju trubasti cvetovi. Oni su postavljeni u koncentriĉnim

krugovima. U glavici uljanog suncokreta ima obiĉno 600 do 1 200 cvetova. Sastavni delovi plodnih, trubastih

cvetova su:

a) pricvetnik, koji nosi 1do 3 izraštaja (zuba) a spreĉava osipanje zrna,

b) ĉašica, koja se sastoji od 2 jako redukovana listića, nalik na, rošĉiće, koji su priĉvršćeni na gornjem

delu semenog pupoljka

c) krunica, koja se sastoji od ţutonaranĉastih sraslih listića, nazubljenih pri vrhu (na donjem, suţenom

delu krunice nalazi se tkivo koje luĉi nektar, što privlaĉi insekte potrebne radi oprašivanja

d) prašnici, kojih ima po 5 u svakom cvetu, prašniĉke niti slobodne, antere srasle, polen je loptast, po

površini nazubljen, sa 3 simetriĉno rasporeĊena ispupĉena okca

e) tuĉak, koji se sastoji od semenog pupoljka, stubića i dvolopatastog ţiga koji se otvara posle antera,

stubić je okruglast, a u njegovoj unutrašnjosti je kanalić

Plod je ahenija, a sastoji se od ljuske, dva kotiledona (jezgre) i klice.

Jajastog je oblika, blago rebrast, razliĉite krupnoće. Duţine je od 7 do 23 mm (kod

uljanog od 7 do 14 mm). Bele je boje, sive ili crne, a veoma ĉesto se na crnoj ili

sivoj osnovi nalaze uţe ili šire uzduţne bele pruge. U nekih odlika kod kojih je

seme crne boje sa ljubiĉastim prelivom, obojena je i kora. U ovom sluĉaju pigment,

koji je inaĉe rastvorljiv u vodi, boji ulje tako da ono postaje tamno. Na ljusku

otpada od 20 do 45% teţine zrna, već prema sorti. U samoj ljusci nalazi se pancirni

sloj, koji štiti seme od suncokretovog moljca i ţiška. To je sloj fitomelana crne

boje koji se nalazi izmeĊu sloja od pluta i sklerenhima. Omotaĉ ploda (perikarp), je

veoma grub, ĉvrst, i na njega otapada 22 do 56% zrna. Plod (ahenija suncokreta)

Presek ploda suncokreta Ljuska i seme (jezgra) suncokreta

Masa 1000 zrna iznosi najĉešće od 65 do 80 g. U svih sorti najteţa i najkrupnija zrna su u perifernoj zoni

glave. Što su bliţa centru, zrna su manja i lakša. Seme centralne zone lakša su za 25 % od zrna iz periferne zone.

Unutar jedne i te iste glave, zrna se i razlikuju i prema sadrţaju ulja. Biljke u kojima se sinteza ulja odvijala

normalno, odlikuju se time što zrna centralne zone sadrţe više ulja.

Plod s uzduţnim prugama Crni plod suncokreta

183


Biologija cvetanja. Plodni cvetovi otvaraju se u pojedinoj glavi suncokreta postupno, u razliĉito vreme.

Cvetovi se otvaraju po kruţnim prstenovima. Najpre oni u spoljnoj zoni, a najkasnije u centralnoj. Svakog dana se

otvore 2 do 3 nova reda cvetova, i a isto ih se toliko opraši. MeĊutim, neplodni cvetovi se najpre otvaraju i njihovi

veliki ţutonarandţasti kruniĉni listići ostaju otvoreni u srednjestasnih sorti 25 dana, a posle toga se suše i otpadaju.

Fertilni cvetovi se otvaraju ujutru u 6 – 7 ĉasova. Najpre puca opna koja štiti prašnike. Posle pola ĉasa se

otvaraju antere i polen se širi. Istog dana predveĉe iz istih cvetova izrasta iznad prašnika tuĉak, ĉiji se ţig posle 1-2

ĉasa provedenih na vazduhu razdvaja u dva dela. Od tog momenta je sposoban za oprašivanje.

Polen najbolje klija pri vlaţnosti vazduha od 100%. Najpogodnija temperatura za klijanje je 200-30

0C, a

moţe da klija i pri 50 do 10

0C, pa sve do 40°C. Polen pri povoljnoj vlazi i temperaturi moţe da saĉuva klijavost i do

30 dana, a sunĉano svetlo vrlo jako utiĉe na njegovu ţivotnu sposobnost. Posle desetoĉasovnog izlaganja suncu,

gubi sposobnost za oplodnju. Ĉim polen padne na ţig, vrlo brzo nabubri i u roku od 5 do 10 min proklija. Posle

jednog ĉasa u dolazi do oplodnje. Ţig je najsposobniji za oplodnju prva od 3 do 4 dana

Faze rasta i razvića i etape organogeneze suncokreta (Kuperman i Podoljni)

I-II etapa org. III etapa org. III etapa org. IV etapa org. V etapa org.

Diferenciranje stabla i

zaĉetak listova, II

etapa.

Segmentacija konusa rasta,III etapa. Zaĉeci listova omotaĉa cvasti , IV

etapa.

Diferencijacija cvetova,

prašnika, tuĉka i

pokrovnih organa, V

etapa.

IX etapa org. X-XI etapa org. XII etapa org.

Pojaĉan rast cvetne loţe glavice i pokrovnih

organa Cvetanje Nalevanje zrna i sazrevanje

Glavica suncokreta pre cvetanja Početak cvetanja suncokreta

184


Suncokret u punoj cvatnj Kraj cvatnje i početak nalevanja zrna

Suncokret u mlečnom zrenj Puna zrelost ploda suncokreta

Etape razvoja cveta i ploda suncokreta

V etapa orga.-obraz.

arhesporijalnih ćelija VI etapa org. VII etapa org IX etapa org.-cvetanje

X etapa org.- poĉetak

formiranje ploda

XI etapa org.-nalevanje

zrna

XII etapa org. –

sazrevanje ploda

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti.- Suncokret je usev sunca, te u svakoj svojoj fazi razvoja traţi odredenu koliĉinu

toplote. Za nicanje (bubrenje, razvijanje korenka, stabaoceta i izbijanje kotiledona na površinu zemlje), suma

potrebnih efektivnih temperatura zemljišta na dubini od 5 cm iznosi od 960 do l20

0C. Ako je zemljište toplije, seme

brţe upija vodu (bubri) i obratno, ali moţe da bubri i pri od 20 do 3

0C. Nabubreno seme poĉinje da k1ija, i ta se faza

odvija u dva dela: razvoj korenka i razvoj stabaoceta. Najniţa temperatura za razvoj korena je od 20

do 40C.

Stabaoce se razvija pri višoj temperaturi od ove, pa suncokret valja sejati onda kad zemljište na dubini od 5 cm

nekoliko dana ima 80 do 10

0C. Iznikle biljke podnesu temperaturu sve do -6

0C. Na -7

0C izmrzava konus rasta.

185


Temperatura jako utiĉe na sintezu ulja. Najbolje je kad srednja dnevna temperatura, u fazi sinteze ulja, ne

prelazi 250C. Pri višoj temperaturi turgor lista pada, a sinteza ulja se svodi na manji obim. Ako je temperatura

vazduha 10 dana viša od 250C, ulje se smanjuje za 5% (vlaţnost zemljišta treba da je pri tome optimalna).

Dinamika razvoja suncokreta

Odnos prema vodi. - Zahvaljujući razvijenom i moćnom korenovom sistemu, suncokret veoma dobro

podnosi sušu. Suncokret ima veću moć usvajanja vode iz zemljišta od izvesnog broja ratarskih useva. Suncokret,

repa i lucerka se ubrajaju u veće potrošaĉe vode. Iz tih razloga ga ne treba gajiti posle repe ili lucerke u suvim

rejonima ili na oceditom zemljištu. Koeficijent transpiracije kreće se izmedu 469 i 765. Suncokret se normalno

razvija sve dok se vlaga u zemljištu ne spusti na 14%. Pri toj granici opada turgor, listovi venu i ţivotne funkcije

prestaju. Od nicanja do butonizacije troši 19% vode od ukupne koliĉine koju uzima u toku cele vegetacije. Usled

toga dobro podnosi sušu u toj fazi. Najviše vode treba od butonizacije do cvetanja (u proseku za veći broj godina -

43%). U fazi sinteze ulja utroši nešto manje (38 %). Ako u toj fazi nema dovoljno vlage, smanjuje se i prinos, kao i

procenat ulja.

Odnos prema svetlsoti.- Suncokret je biljka kratkog dana. Ako mu se dan još više skrati, pre će

procvetati i pri tome će obrazovati manji broj listova. Ako se svetlosni dan produţi, biljka procveta kasnije i ima

veći broj listova. Jedna te ista sorta, pri istoj duţini dana u godini ali sa većom sumom efektivnih temperatura, ima

kraću vegetaciju.

Odnos prema zemljištu. Suncokretu najviše odgovaraju vrlo plodna zemljišta, dubokog humusnog sloja.

Na slabije produktivnom zemljištu treba veću dozu dubriva. Zaslanjena zemljišta podnosi znatno bolje od kukuruza

i šećerne repe. Na slabo kiselim zemljištima daje dobre rezultate, ali uz dobru ishranu. Veoma dobre prinose daje i

na ritskim zemljištima sa visokom podzemnom vodom. Dobro uspeva i na peskovitim zemljištima. Nepogodna su

jedino zemljišta plitkog orniĉnog i podorniĉnog sloja. Najpovoljnija pH reakcija zemljišta za suncokret iznosi 6 do

8.

U ranijim razvojnim fazama, biljke usvajaju asimilative intenzivnije nego u kasnijim. U fazi 2 para listova,

list (apsolutno suva masa) sadrţi 5,5% N i 5,1 % K.O; za butonizacije -4,7% N i 2,8% K.O; za cvetanja -3,9% N i

2,6% K.O; u punoj zrelosti 1,2% N i 2,2% KaO. Medutim, koliĉine asimilativa u prvim fazama su malene. Njihova

dinamika je ovakva: u fazi 4 para listova biljke usvajaju (na 1 ha) 3,5 kg N i 4,2 kg K.O; u fazi butonizacije -43 kg

N i 68 kg K.O; u fazi cvetanja -116 kg N .i 36 kg P.06 te 180 kg KaO; 20 dana posle cvetanja -128 kgN te 44 kg P

206 i 207 kg K2O. U fiziološkoj zrelosti biljke usvajaju 133 kg N, 52 kg P2Os i 278 kg K.O. Asimilativi nisu

ravnomerno zastupljeni u svim organima biljke. .Azota ima najviše u lišću i semenu; kalijuma u stablu, glavici i

lišću (u semenu ga ima vrlo malo). Fosfora ima najviše u semenu i lišću.

Agrotehnika za suncokret

Plodored.- Suncokret ne podnosi monoprodukciju ali je zato dobar predusev i za pšenicu i za kukuruz.

Na ĉernozemu, suncokret je bolji predusev za pšenicu nego kukuruz. Pored toga, kukuruz gajen posle suncokreta

daje iste rezultate kao i onda kad mu je predusev pšenica. Ne treba ga gajiti neposredno posle razoravanja travnjaka

i posle višegodišnjih mahunjaĉa. U suvljim rejonima, lucerka moţe biti nepodesan predusev za suncokret jer isušuje

zemljište, a naroĉito dublje slojeve iz kojih se suncokret snabdeva vodom u kritiĉnim periodima. Tamo gde

godišnja koliĉina oborina iznosi oko 600 mm, suncokret je nepovoljan predusev za lucerku i šećernu repu.

Suncokret, šećerna repa i lucerka su nepovoljni predusevi jedni drugima samo onde gde je godišnja suma

padavina manja od 600 mm. U plodosmeni ga treba gajiti sa minimalnom pauzom od 4 godine. Ukoliko je ta pauza

manja, razna obolenja suncokreta će biti intenzivnija.

186


Rano napušta proizvodnu površinu što omogućava da se obrada i setva ozimih strnina izvede na vreme i

kvalitetno.

Obrada zemljišta. - Dubinu osnovne obrade za suncokret ne treba izolovano posmatrati već u sklopu

obrade zemljišta ostalih useva na gazdinstvu. Ako se suncokret gaji posle useva za koju je zemljište obraĊeno 35 do

40 cm duboko, za njega je dovoljna dubina od 30 cm a ako je za predusev zemljište obraĊeno 20 cm duboko, tada

je za suncokret potrebna dubina od 35 cm. Na smonicama i gajnjaĉama dubinu obrade treba posmatrati u sistemu

obrade strnina - okopavina. Za suncokret treba orati na dubinu od 35 do 40 cm, Za suncokret je najbolje ako se

ĉernozem obradi u toku jula ili avgusta, najkasnije u septembru. Ako je reĉ smonicama, gajnjaĉama, ritskim

crnicama ili slatinastim zemljištima, ona se oru što ranije (u junu), kako bi oraniĉni sloj bio što duţe izloţen suncu,

kiši, vetru i mrazu. Osnovnu obradu zemljišta treba obavljati pri vlaţnosti niţoj od 20%, kako bi na usitnjeno

zemljište (posle obrade) delovali navedeni prirodni faktori. Njihovim dejstvom, sa površine grudava postepeno se

odvajaju strukturni agregati tako da se u proleće dobija sloţen, rastresit oraniĉni sloj po ĉitavoj dubini. Ako se

zaoravaju ţetveni ostaci (kukuruzovina slama), za njihovo razlaganje treba upotrebiti 25 do 40 kg/ha azota, a zatim

sve zaorati.

Ako je predusev neka strnina, strnjika se zaorava neposredno posle ţetve 12 do 15 cm duboko. Najbolje je

oranje plugovima strnjikašima. Kada proklijaju korovi (u julu i avgustu), ore se drugi put, na punu dubinu.

Đubrenje. - Suncokret se po ishrani razlikuje od drugih useva, pa ga treba i Ċubriti prema posebnim

zahtevima. Za prinos od 3 t/ha zrna, i odgovarajuće vegetativne mase, suncokret troši oko 120 kg/ha azota, 55-60

kg/ha P205 i 280 do 340 kg/ha K2O. Usvaja dva puta više zota od fosfora i 2,5 puta više kalijuma nego azota. Na

obrazovanje 100 kg semena usvoji 4,4 do 6 kg azota, 1,6 do 3,0 fosfora i 8 do18 kg kalijuma. Suncokret (opet za

razliku od ostalih useva) usvaja tu koliĉinu hranljivih materija u vrlo kratkom vremenu. Upravo iz te specifiĉnosti i

proizlazi osobenost ishrane suncokreta. Naime, zbog kratkoće vremena usvajanja, i kraće gladovanje moţe u većoj

meri da snizi prinos. Koliĉina asimilativa odreĊuje se prema planiranom prinosu i plodnosti zemljišta. Za prinos od

2,5 do 3,0 t/ha zrna, na zemljištu gdje je više godina primenjivana intenzivna agrotehnika, treba upotrebiti od 60 do

80 kg/ha azota, od 80 do 90 kg/ha fosfora i 60 do 70 kalijuma.

Azotna Ċubriva ubrzavaju rast biljaka, utiĉući na

veliĉinu lisne površine, stabla i glavice. Preterano velika

doza azota povećava sadrţaj belanĉevina, a smanjuje

sadrţaj ulja. Zbog toga ga treba upotrebljavati u navedenoj

koliĉini (inaĉe azot osigurava velik prinos). Fosforna

Ċubriva smanjuju koeficijent transpiracije i povoljno utiĉu

na sintezu ulja. Kalijeva Ċubriva povećavaju otpornost

prema bolestima. Odnos N : P : K vidno utiĉe na prinos i

sadrţaj ulja.

Na plodnijem zemljištu ili u vlaţnijem rejonu,

odnos N : P treba da je širi, i obratno. U vlaţnijim

rejonima, usled prevelike doze azota obrazuje se ogroman

lisni aparat neţnog tkiva, na kome se bolesti intenzivno

razvijaju. Odnos hranljivih elemenata treba da je N : P : K

= 1 : 1,1-1,3 : 0,7-1.

Prihranjivanje treba uskladiti sa dinamikom

usvajanja i sa plodnošću zemljišta. Na slabije plodnim

zemljištima prihranjuje se dva puta, a na plodnijim jedan

put. Prvi put se prihranjuje u fazi 3 do 4 para listova, a Usev suncokreta

drugi put u fazi 7 do 8 pari listova. Azotna Ċubriva se

primenjuju tako da se polovina daje na prihranjivanje, jedna ĉetvrtina se zaorava, a druga ĉetvrtina daje se sa

setvom. Polovinu fosfora i kalijuma treba zaorati, a drugu polovinu dati uz setvu. Startne koliĉine Ċubriva unose se

istovremeno sa setvom. Ako se u startu unese više od 60 gk/ha azota, dolazi do izraţaja depresivno dejstvo zbog

visoke koncentracije.

Setva.- Za setvu treba birati seme ĉija klijavost ne sme biti manja od 95%, a ĉistoća 98%. Apsolutna masa

tog semena kreće se od 80 do 100 g. Seje se onda kada zemljište na dubini od 5 cm postigne temperaturu od 80 do

100C (to je treća dekada marta i prva dekada aprila). Na ritskim zemljištima sa visokom podzemnom vodom setvu

treba završiti do kraja aprila. Dubina setve treba da se kreće na rastresitijim zemljištima od 5 do 7 cm, a na teţim i

hladnijim od 4 do 5cm.

Koliĉina semena, ako je ono visoke upotrebne vrednosti i ako se seje preciznim mašinama, kreće se od 5

do 6 kg/ha. Tako se obezbeduje 66 000 biljaka/ha. Ako se ne raspolaţe dobrim semenom (ili sigurnom zaštitom od

štetoĉina), sa 8 do 9 kg/ha semena. Kod nas se najĉešće seje da broj biljaka po hektaru iznosi oko 40 000 biljaka.

U intenzivnoj proizvodnji, na gustinu useva suncokreta treba gledati kao na jednu od osnovnih mera, preko koje se

realizuju sve ostale mere. Najveći deo površina treba sejati u redove na rastojanju 70 x 35 cm.

187


U vlaţnijim podruĉjima, rastojanje izmedu redova treba da bude 80 x 30 cm. Takvim rastojanjem smanjuje

se intenzitet bolesti.

Nega. - Predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti što kvalitetnije, jer to omogućava pravilnu setvu.

Danas postoji veliki izbor kvalitetnih naĉina za pripremu zemljišta za setvu, pa treba odabrati one koji najbolje

odgovaraju mehaniĉkom sastavu zemljišta. Ako se pre nicanja obrazuje debela pokorica, ona se razbija rotacionom

kopaĉicom. Suncokret je najosetljiviji prema blagovremenom prvom okopavanju i proreĊivanju. Ako te dve mere

zakasne, stablo se izduţuje, a prinos smanjuje. ProreĊivanje treba obaviti kada biljke formiraju dva lista. Prvo

meĊuredno kultiviranje se obavlja s proreĊivanjem, a drugo i treće na vremenski razmak po 15 dana. Okopavanje se

retko primenjuje zbog uvoĊenja herbicida. UvoĊenjem herbicida u široku praksu, meĊuredno kultiviranje i

okopavanje je izostavljeno ili se prema potrebi kultivira samo jednom.

Vaţniji herbicidi i njihove kombinacije za usev suncokreta

Herbicidi Aktivna materija Koliĉina

(l/ha) Vreme primene

Alahlor E-48,Alanex-48

Alaherb -48 Alahlor 3-6 Posle setve a pre nicanja

Galolin comby Alahlor-linuron 7-9 Posle setve a pre nicanja

Modown 4-F Bifenox 1.0-2.0 Od setve do faze 2 lista

Focus Cikloksidim 0.5-2.0 Korov u fazi 2-3 lista

Furore-super Fenoxiprop-P-butil 1-2 Korov u fazi 2 listado pjave prvog kolenca

Racer 25-EC Flurohloridon 2-4 Posle setve a pre nicanja

Gallant 125-EE Haloksifop 2-4 Posle setve a pre nicanja

Targa super Kvizalofop P-etil 0.5-1.5 Kad je korov u fazi 3-5 listova

Stomp-super Pendimetalin+prometrin 8-10 Posle setve a pre nicanja

Agil 100-EC Propakvizafop 08-1.5 Od faze 3 lista do poĉetka bokorenja

Igran comby (R) 400-EC Trifluralin 1.0-2.5 Posle setve a pre nicanja

Suncokret veoma dobro reaguje na navodjavanje ukoliko je ono prilagoĊeno njegovim potrebama u vlazi i

reţimu padavina u toku vegetacionog perioda. U našim uslovima zalivanje se najĉešće vrši u fazi intenzivnog

porasta stabla ili neposredno pred njegov poĉetak ili u poĉetku cvetanja. Znatno reĊe se nameće potreba da se obavi

i treće zalivanje i to u fazi nalivanja zrna. Inaĉe, ukoliko nedostaje v1age, veoma dobre rezultate daje i zalivanje u

fazi 4-6 pravih istova. Koliĉina vode za jedno zalivanje treba da iznosi oko 60 1/m2. Najbolji rezultati se postiţu

navodnjavanjem u brazdama. Povećanje prinosa koje se postiţe navodnjavanjem moţe da do stigne vrednost i do

50%. Suncokret ipak ne podnosi jako veliku vlaţnost. Ĉesto zalivanje velikim koliĉinama vode izaziva veći

intenzitet bolesti, smanjenje prinosa semena i smanjenje sadrţaja ulja u semenu.

Heder za ţetvu suncokreta

Ţetva. - Obavlja se kombajnima ili ruĉno. Ţetva kombajnom treba da poĉne kada zrno dostigne od 10 do

11 % vlage. Za ţetvu suncokreta sluţi isti kombajn kao i za ţetvu pšenice, s tim što mu se dodaju specijalni ureĊaji

na hederu. Na bubnju treba skinuti rebraste šine i ĉetiri leţišta, tako da ostanu samo ĉetiri od osam leţišta, a na

podbubnju se izvuĉe svaka druga ţica. Ako u zrnu ima 10 do 11% vlage, broj njegovih obrtaja treba da iznosi 600, a

ako je ona manja (6 do 7%), broj obrtaja iznosi 450. Ruĉna berba se obavlja pri većoj vlaţnosti zrna, kako bi se

izbeglo osipanje. Danas se ruĉno bere samo na vrlo malim površinama.

188


Usev suncokreta u zreobi Ţetva suncokreta

Uskladištenje. - Prilikom preuzimanja od proizvoĊaĉa, seme suncokreta se klasira prema vlaţnosti. Sva

sirovina sa vlagom manjom od 8% izdvaja se i u skladištu se moţe ĉuvati godinu dana, pa i više. U drugu grupu se

izdvaja suncokret sa vlagom od 8 do 10%, a u treću onaj sa 10 do 13% vlage (taj se odmah preraĊuje u fabrici, jer

nije podesan za skladištenje).

Suncokret za silaţu i zelenu krmu

Suncokret je poznat i kao biljka koja daje veliku koliĉinu zelene mase i dobar materijal za silaţu. Uzgojene

su mnoge sorte koje daju obilnu zelenu masu. Seme tih sorti je krupnije od semena suncokreta za proizvodnju ulja.

Snaţnim korenovim sistemom, koji prodire u zemljište dublje od 2 m, dobro iskorišćuje vlagu u tlu pa time podnosi

i sušu bolje od mnogih drugih useva. Suncokret je biljka kojoj pogoduju toplina i velika koliĉina vode, kao i kratak

dan. U uslovima dugog dana raste u visinu, stvara veliku koliĉinu zelene mase, a zaustavlja se cvetanje i

sazrevanje. Prednost suncokreta za silaţu i zelenu krmu je u tome što se on zadovoljava sa malo vlage, tj. treba 35

do 40% od ukupne koliĉine vode potrebne suncokretu za proizvodnju ulja. Suncokret za silaţu kosi se u stadiju

cvatnje, a za zelenu krmu i ranije. Suncokret za silaţu dozrije za 75 do 110 dana. Visoka temperatura i niska

vlaţnost zraka skraćuju njegovu vegetacionu periodu. Selekcionirano je više sorti krmnog suncokreta, za odredene

zemljišne i klimatske prilike.

Suncokret veoma dobro reagira na stanjak pa ga treba dati u jesen, za predusev i to 20 do 30 t/ha. Od

mineralnih Ċubriva preporuĉuje se: 60--100 kg/ha N, 60-80 kg/ha P2O5 i 100-120 kg/ha K2O. Dvije trećine

fosfornih i kalijumovih Ċubriva daju se pre oranja, a preostala trećina pre tanjiranja, sa 20-30 kg/ha N. Seje se od

poĉetka do kraja jula. Suncokret za zelenu krmu seje se na meĊuredni razmak od 25 do 30 cm, sa 25 do30 kg/ha

semena mase 1000 zrna od 80 g. Za silaţu seje se na razmak od 40 do 50 cm, sa 20 do 25 kg/ha semena mase

1000 zrna od 80 g. Na teţim tlima dubina setve iznosi 4 do 5 cm, a na lakšim i sušim 6 do 7 cm.

Preporuĉuje se lagano drljanje pre nicanja, popreĉno na pravac redova. Drljanje mladih useva povećava

prinos zelene mase za 30 do 40%. Prije meĊurednog kultiviranja treba ga prihraniti sa 40 kg/ha N, a ostatak N se

daje kad je biljka visoka 30 do 40 cm. Za zelenu krmu, suncokret treba kositi onda kada su biljke u fazi formiranja

glava. Za silaţu preporuĉuje se košnja kad poĉne cvatnja pa sve do onda kad je oko 2/3 cvetova u cvatu. Tada se

postiţe najveći prnos zelene mase i najbolja kvaliteta silaţe.

Hranljiva vrednost silaţe povećava se ako se suncokret seje sa razliĉitim leguminozama i drugim usevima.

Mogu se uzeti ove smese leguminoza: grahorica, stoĉni grašak, grahor (sastrica), stoĉni bob, soja i lupina. Prirod

zelene mase i šećera povećava se ako se suncokret seje sa sudanskom travom. Kako navedene leguminoze i

sudanska trava imaju kraću vegetaciju nego suncokret, seju se tek onda kad suncokret nikne. Seje se uskorednom

sejaĉicom, nakon drljanja.

Prinos zelene mase kreće se od 40 do 50 t/ha u godinama kada su prilike bar donekle povoljne.

189


Navaţnije bolesti suncokreta

Phomopsis helianthi Albugo tragopogonis

Puccinia helianthi Helianthus mozaik virus Phoma sp.

Sclerotina sclerotiorum

Najvaţnij štetnici suncokreta

Homoesoma nebulellum Opatrum sabulosum Passer domesticus

190


Uljane repice Brassica sp.

Sinonimi: olajna repica, uljevka; Engleski: rapeseed, swedish turnips, turnip rooted, canola, cabbage; Francuski:

colza; Nemaĉki: Raps, Winterfuterraps; Ruski: масличная репа.

Repica se gaji radi semena koja sadrţi od 40 do 49% ulja, i 18 do 25% belanĉevina.Ulja su polusušiva sa

jodnim brojem 95-120, a upotrebljava se za ishranu kao rafinirano i u tehniĉke svrhe za proizvodnju boja, lakova,

maziva, elektriĉnih ulja, biodizela, kao i za proizvodnju raznih sapuna i u industriji tekstila i koţe.

Brassica napus var. olleifera DC. (naslikao W. Thomé)

Ranije su repice sadrţavale do 50% eruka kiseline, koja je štetna za zdravlje a nema hranivu vrednost. To

je monozasićena dugolanĉana 13-dokosan kiselina. Ova kiselina oštećuju sistem za krvotok ljudi i ţivotinja i izaziva

hemolitksu anemiju. Zato su mnoge zemlje sveta zabranile upotrebu i promet ţivotnih namirnica koje sadrţe više

od 5% eruka kiseline. Današnje sorte dobivene selekcijom imaju znatno manje ili minimalne koliĉine eruka kiseline.

Proizvodi od uljane repice

191


Uljane pogaĉe i saĉma kao nus proizvod ekstrakcije ulja, sadrţe u proseku oko 23% probavljivih proteina i

oko 8% sirove masti, 0.9% sirovih vlakana, 22% bezazotnih ekstraktivnih mterija (BEM) pa su odliĉna stoĉna

hrana.

Repica je bitan ĉlan u zelenom konvejeru, jer daje najraniju proletnju i najkasniju jesensku zelenu stoĉnu

hranu. Korisna je medonosna biljka jer daje oko 50 kg/ha meda.

Ona ima veliki agrotehniĉki znaĉaj jer rano napušta zemljište pa omogućava pravovremenu i kvalitetnu

obradu za sledeći usev, kao i za setvu postrnih useva ĉime se dobije dve ţetve godišnje.


Uljane repice pripadaju familija Brassicaceae, rodu Brassica. To su jednogodišnje i dvogodišnje zeljaste

biljke sa n = 19 (2n=38) hromosoma u kupusne uljane repice (Brassica napus oleifera DC), i n = 10 (2n = 20) u

ogrštice (Brassica rapa oleifera DC).

Kupusna uljana repica (Brassica napus oleifera DC), na dve grupe: 1. jare forme (jednogodišnje) i 2.

ozime forme (dvogodišnje).

Botanička klasifikacija uljanih repica po Sinskoj

Brassica napus oleifera DC Ozima (dvogodišnja forma)

Odlike forme Varijeteti

1. Cvetovi beli, malo ţućkasti var. albiflora Sinskaja

2. Cvetovi ţuti

Cvast prstolika

Cvetovi prljavoţuti var. rassica Al.

Otvoreno ţuti, seme 1,2-1,5 mm var. hyemalis Döll

Seme 2.5 mm var. italica Al.

Cvast štitolika Plodovi dugi, u zrelom stanju vise var. subcorymbosa

Sinskaja

Jara (jednogodišnja forma)

1. Manje obrasli listovima, biljka manjih dimenzija, lisne drške u donjem delu stabla

plaviĉaste,

var. subrubescens

Sinskaja

2. Manje obrasli listovima, biljka manjih dimenzija, lisne drške u donjem delu stabla

zelene ili mestimiĉno obojene antocijanom, donji listovi useĉeni

var. corymbosa

Sinskaja

Brassica rapa oleifera DC 1. Donje

listovi i

cela biljka

glatka

Listovi po obodu celi ili malo useĉeni, vršni listovi obuhvataju u celosti

stablo. var. pomirica Sinskaja

2. Donje

listovi

maljavi,

cvast

štitolika

Donji listovi ne obuhvataju

stablo.

Donji listovi na grade gustu rozetu, većim

delom zupĉasto , biljke ovlaš maljave var. vulgaris Sinskaja

Donji listovi sloţeni u gustu rozetu,

useĉenost oboda donjih listova manja a u

gornjem veća, biljka maljava

var. aserbaidjanica

Sinskaja

Listovi

potpuno

obuhvataju

stablo.

Rozeta leţeća var. prostrata Sinskaja

Rozeta

uspravna

Biljke moćnog debelog stabla var. altaica Sinskaja

Biljke slabije i ranije se granaju var. caucasica Sinskaja

Poreklo uljane repice

Uljane repice su poznate u kulturi odavno. Antiĉki Grci i Rimljani upotrebljavali su ulje iz njihovog

semena za osvetljenje. One su poreklom iz Starog sveta - iz Azije i Evrope, a njihovi praroditelji, iako nisu taĉno

utvrĊeni, nalaze se medu divljim biljkama iz roda Brassica; najverovatnije je da su hibridnog porekla. Prema

japanskim istraţivaĉima, kupusna uljana repica je hibridna forma izmeĊu ogrštice (Brassica campestris L.) i vrste

kupusa (Brassica oleracea L. et DC.). MeĊutim, ogrštica je postala od divlje ogrštice (Brassica campestris L.).

Kupusna uljana repica je srodna sa korenastom biljkom Brassica napus rapifera Metzg., a ogrštica sa repom

ugarnjaĉom (Brassica rapa rapifera Metzg.).

Uljane repice, naroĉito kupusna uljana repica, najvaţnije su biljke za proizvodnju ulja u srednjoj i zapadnoj

Evropi. Najveći proizvoĊaĉ uljane repice u svetu je Evropska Unija, a pojedinaĉno Kina.

192


Ozima uljana repica Ozima ogrštica

Najveći proizvoĎači uljane repice u svetu

Proizvodnja zrna uljane repice u 2000. godini (ut)

EU Kina Kanada Indija SAD Ostali Svet ukupno

11 000 000 9 800 000 8300000 6 200 000 1 792 000 9 208 000 46 300 000

Najvaţnije zemlje proizvoĎači uljane repice u svetu (u %)

EU

24%

Kina

21%

Kanada

18%

Indija

13%

SAD

4%

Ostali

20%

Morfološke osobine

U obe vrste uljanih repica razlikuju se ozime i jare forme, odnosno sorte. Za gajenje su vaţnije ozime

forme, jer su prinosnije a naroĉito kupusne vrste uljane repice.

Koren im je vretenast. Slabe je usisne moći. S jeseni brzo raste i dostiţe u dubinu od 50 do 60 cm. IzmeĊu

pravog korena i lisnog korena nalazi se vrata korena, iz koga izbijaju boĉni korenovi. U jesen poĉinje da deblja i u

njemu se gomil razervna hrana.

Stablo je zeljasto, uspravno i razgranato, na preseku okruglo. U visinu moţe da izraste 100 do 150 cm, pa

i više, već prema sorti i uslovima u kojima uspeva. Razlike izmeĊu kupusne uljane repice i ogrštice u morfološkom

pogledu su što u kupusne uljane repice stablo i listovi su plaviĉastozeleni, boĉne cvetne drške izbijaju iz stabla pod

nešto većim uglom, a vršno listovi svojom osnovom obuhvata stablo do polovine njegove debljine. U ogrštice

sustablo i listovi su zeleni i manje-više maljavi, boĉne cvetne drške izbijaju iz stabla pod nešto manjim (oštrijim)

uglom, dok vršni list svojim donjim delom obuhvata stablo potpuno.

193


Stablo ogrštice Različiti oblici listova uljanih repica Koren uljane repice

Listovi ovih biljaka izbijaju po celoj duţini stabla, oni su manje-više useĉeni i sedeći. U ogrštice listovi

su tanji, maljavi, travnastozeleni, a u kupusne uljane repice deblji, glatki, plaviĉasto zeleni. Kod ogrštice, vršni

listovi svojom osnovom potpuno obuhvataju stablo. Ozime forme do ulaska u zimu stvaraju rozetu. Cvetno stablo se

pojavljuje tek u proleće.

Cvetovi kupusne uljane repice su u grozdolikoj a cvetovi ogrštice u štitolikoj cvasti. Oni se sastoje od 4

zelena ĉašiĉna listića, 4 ţuta kruniĉna listića razliĉitih nijansi, te od 6 prašnika (4 su duţa, a 2 kraća) i tuĉka.

Oprašivanje je ksenogamo i autogamo. Pri ksenogamom oprašivanju, glavnu ulogu imaju insekti, naroĉito

pĉele, stoga su uljane repice i vaţne biljke za pĉelinju pašu. Cvetanje traje 25-30 dana. Ozime forme poĉinju da

cvetaju u proleće, 25-30 dana posle poĉetka vegetacije, a jare nešto kasnije. Zbog dugog perioda cvetanja, uljane

repice sazrevaju dosta neravnomerno.

GraĎa cveta uljane repice

Plod je ljuska, uzduţno pregradena pregradom, zvanom tin, u dva dela. Seme je priĉvršćeno za ovu

pregradu po celoj njenoj duţini sa sveke strane.

Plod (ljuska) Seme

194


U kupusne uljane repice ljuske su duţe, deblje, duţine od 5 do 10 cm sa 25 do 40 semenki. U ogrštice plod

je manji, duţine 3 do 8 cm, sa 25 do 40 semenki.Zreli plodovi pucaju, pa se seme osipa.

Seme je poredano s jedne i druge strane pregrade, sitno je i okruglasto. U kupusne uljane repice seme je

nešto krupnije i plaviĉasto-crnkasto, u ogrštice nešto sitnije i mrkocrvenkasto. Masa 1000 zrna iznosi 3-7 g, a

hektolitarska teţina 65-66 kg. U semenu se nalazi 40-44% ulja. Fabriĉkom preradom dobija se iz 100 kg semena 35-

38 kg ulja. Ulje je zatvorenomrko.

Uslovi uspevanja

Kupusna uljana repica i ogrštica znatno se razlikuju u pogledu uslova uspevanja.

Odnos prema toploti.- Potrebe uljanih repica u toploti su umerene. Kupusna uljana repica je biljka

umereno toplog, ali vlaţnijeg podneblja. Prema mrazevima je osetljiva, naroĉito ako nije pokrivena snegom. Pod

sneţnim pokrivaĉem moţe da izdrţi mrazeve i do -25°C, a bez snega, ako zemljište nije mnogo vlaţno, do -15°C.

MeĊutim, ako je zemljište preterano vlaţno, ona strada pri mrazevima od -7° do -10°C. Najnepovoljnije na ozimu

kupusnu repicu deluju nagle temperaturne promene u toku jeseni i zime - zamrzavanje i kravljenje zemljišta, a

pogotovo ako je ono vlaţno kada koren poĉinje trunuti. Na ozimoj kupusnoj uljanoj repici nepovoljno se odraţava i

periodiĉno ponavljanje mrazeva u toku proleća, naroĉito kad vegetacija otpoĉne. Na ovu biljku nepovoljno utiĉe i

ledena kora. Zbog svega toga, ova je biljka nepodesna za krajeve u kojima su zime oštre, vetrovite i bez snega.

Najbolje joj odgovaraju krajevi podesni za gajenje ozime pšenice.

Nasuprot tome, ozima ogrštica manje je osetljiva prema oštrom podneblju te se moţe gajiti u krajevima

surovijih zima. Jare forme i jedne i druge uljane repice mogu se uspešno gajiti svuda, samo ako im je obezbeĊeno

dovoljno vlage.

Listovi u formiranoj rozeti Mladi usev uljane repice

Odnos prema vlazi.- Potrebe u v1azi su veće,

naroĉito u kupusne uljane repice. Ona se odlikuje velikim

transpiracionim koeficijentum koji znosi 734. Naroĉito je

vaţno da imaju dovoljno vlage u fazi nalivanja zrna. Sušu

ne podnose pa jako podbacuju u prinosu.

Odnos prema svetlosti.- Uljane repice, i ozime

i jare forme, biljke su dugog dana. Period jarovljenja u njih

traje 30-40 dana, a jarovizacija se obavlja pri temperaturi

od 2°C.

Odnos prema zemljištu.- U pogledu zemljišta,

ove dve biljke se razlikuju. Ozima kupusna uljana repica

mora se obavezno gajiti na plodnim, strukturnim i dubokim

zemljištima, dok ogrštica podnosi i nešto slabija zemljišta.

Medutim, na zemljištima u kojih je nivo podzemne vode

visok, koren truli. Kisela zemljišta ne podnose. Najbolje

uspevaju na zemljištima u kojih se pH kreće izmedu 6,5-6.

Dinamika razvoja uljane repice

195


Agrtoehnika za repice

Plodored. - Uljane repice se moraju obavezno gajiti u plodoredu. Prema monoprodukciji su osetljive. Kao

najbolji predusevi za ozime forme smatraju se ranostasne okopavine, zrnene mahunarke i crvena detelina. MeĊutim,

za prolećne forme kao predusevi podesne su i kasne okopavine. Inaĉe su uljane repice, a naroĉito ozima kupusna

uljana repica, vrlo dobri predusevi za ozima ţita. Na isto mesto mogu se vraćati kad proĊu bar 3-4 godine.

Đubrenje. - Uljane repice trebaju mnogo hranivih materija, naroĉito kupusna uljana repica. za formiranje

srednjeg prinosa uljanim repicama potrebno je

oko 140 kg/ha azota, 60 kg/ha fosfora i 160

kg/ha kalijuma. Iz toga razloga se zemljište

mora obilato Ċubriti. Upotrebljavaju se stajsko

Ċubrivo i mineralna Ċubriva. Stajsko Ċubrivo

unosi se u zemljište pod duboko oranje u

koliĉini od 30 do 40 t/ha. Ono je naroĉito

znaĉajno za zemljišta koja oskudevaju u

organskim materijama. Od mineralnih Ċubriva

daju se: azotna, fosforna i kalijumova. Azotna

Ċubriva pospešuju opšte razviće biljaka, dok

fosforna i kalijumova pored toga povećavaju

otpornost uljane repice prema mrazevima.

Stoga su ona vrlo znaĉajna za gajenje ozimih Uljana repica je dobra medonosna biljka

sorti. Kalijumova Ċubriva povećavaju sadrţaj ulja u semenu.

Faza cvetanja uljane repice

Azotna Ċubriva unose se u zemljište delom pre setve (1/3 od predvidene koliĉine za dubrenje), a delom u

proleće (2/3) za prihranjivanje. Fosforna i kalijumova Ċubriva daju se tako da se polovina koliĉine predvidene za

dubrenje unosi u zemljište pod duboko oranje, a druga polovina pred setvu -pri pripremanju zemljišta za setvu. No

azotna Ċubriva, ako uljane repice dolaze posle leguminoza, treba obazrivo upotrebljavati, da še eventualno ne bi

produţila vegetacija, a smanjio prinos.

Obrada zemljišta -.Zemljište se obraduje što dublje (oko 30 cm), a posebnu paţnju treba pokloniti

uništavanju korovskih biljaka. Za ozime uljane repice zemljište se mora obraditi ranije u toku leta ili potkraj leta, za

prolećne repice u jesen, a moţe se obraditi i nešto docnije. Ako uljane repice dolaze u plodoredu posle zrnenih

mahunarki, crvene deteline ili drugih biljaka posle kojih na površini zemljišta ostaju organski ostaci, onda se

zemljište obraduje tako da se najpre zaoru ti ostaci, a duboko oranje poĉinje 4-5 nedelja posle toga.

Posebnu paţnju treba obratiti pripremi za setvu, jer je seme uljanih repica sitno, površina zemljišta mora da

bude dobro poravnata i isitnjena.

Setva. - Za setvu treba upotrebiti kvalitetno seme. Ĉistoća semena treba da iznosi 98%, klijavost 90%, a

vlaţnost 12%. Najbolje je seme iz prethodne godine. Ozima kupusna uljana repica je usev najranije setve; ona se

seje potkraj leta ili u poĉetku jeseni. Ranom setvom postiţe se i bolje razviće useva, a ona je i profilaktiĉka mera u

196


borbi protiv štetoĉina. Pored toga, pri ranijoj setvi, ona ranije i stasava i donosi veći prinos. Ozima ogrštica moţe se

sejati 10-15 dana kasnije.

Proletne forme uljanih repica treba sejati rano u proleće, u isto vreme kada se seju i jara strna ţita. Seje se

u redove širokoredo na rastojanju izmedu redova od 30 do 60 cm. U nas, najbolji rezultati postignuti su pri setvi na

rastojanju od 35 do 40 cm izmedu redova. Ako se te biljke gaje za stoĉnu hranu, onda se seju uskoredo na razmak

od 15 cm. Pošto je seme uljane repice sitno, seje se plitko na 1,5- do 2,5 cm. Za setvu je potrebno 5 do 8 kg/ha

semena, već prema rastojanju izmedu redova. Posle setve seme treba pokriti, drljanjem lakšim drljaĉama i valjanjem

površine.

Nega. - Mere nege su: drljanje, valjanje, kultiviranje, proreĊivanje, prihranjivanje, katkad i ogrtanje.

Drlja se samo izuzetno, ako se pre nicanja useva po površini zemljišta uhvati pokorica. Ona se razbija drljanjem

lakšim drljaĉama ili valjanjem rebrastim valjcima popreko na smer redova. MeĊuredno kultiviranje je obavezna

mera, a izvodi se u jesen i u proleće. U jesen se kultivira samo onda ako se za to ukaţe potreba, tj., ako se i korovske

biljke pojave u većim razmerama u proleće je kultiviranje obavezno, kultivira se rano ĉim to vreme dozvoli.

ProreĊivanje se moţe obavljati u jesen ili u proleće. U jesen se usev proreduje samo u onim krajevima gde

ne postoji opasnost od izmrzavanja biljaka; inaĉe se proreĊivanje odlaţe za proleće, i to što ranije -pre nego što u

biljaka poĉnu da rastu stabla. ProreĊivanje je ruĉno, a biljke se ostavljaju na rastojanju od 10 do 20 cm u redu.

Prihranjuje se u proleće, azotnim dubrivima. Za tu svrhu daju se 2/3 od predvidenih koliĉina tih Ċubriva. Prihranjuje

se jednovremeno uz prašenje, a posle proreĊivanja.

Usev uljane repice

Ogrtanje se primenjuje samo izuzetno, ako postoji opasnost od izmrzavanja biljaka u toku zime. Ogrće se

što kasnije u jesen, pošto prestane vegetacija, inaĉe biljke mogu da poteraju u stabla, a tada usev sigurno ugiba. Na

isti naĉin se neguju i prolećne forme ovih biljaka.

Ţetva. - Zreli plodovi uljanih repica pucaju, a seme se osipa. Zbog toga se ţanje pre potpunog sazrevanja

plodova dok su oni još mekani (elastiĉni) i dok seme u njima još ĉvrsto stoji. Ţetva se vrši dvofazno (ţetelicama) i

jednofazno (kombajnima), na koje se prethodno postavljaju odgovarajuća sita. Usev poţnjeven ţetelicama veţe se u

snopove, a snopovi stavljaju u krstine. Seme u snopovima brzo dozreva, pa se oni prenose sa njive pod kakvu

nastrešnicu gde se suše, a seme, ako se ospe, moţe se prikupiti. Pri ţetvi ţetelicama seme se ovrši na obiĉnim

vršalicama za ţita. Poţeljno je radi sukcesije dozrevanja (po etaţama) obaviti desikaciju, ĉime se u velikoj meri

smanjuje gubitak zrna prilikom kombajniranja.

197


Uljana repica u fazi zreobe Ţetva uljane repice

1

Bolesti i štetnici biljaka iz porodice kupusnjaĉa dati u u povrtarskom delu knjige.

198


Ricinus Ricinus communis L.

Sinonimi: ricin, harapka, kloščevina, krlja, krlj, klošč, čudika, krljeţ, čudno drvo; Engleski: castor oil plant;

Francuski: ricin; Nemaĉki: Hundsbaum; Ruski: клещевина.

Ricinus se gaji za proizvodnju semena koje je veoma cenjena sirovina za dobivanje ulja zbog njegovog

hemijskog sastava.

Sl. 1- Ricinus communis L. (naslikao W. Thomé)

Koliĉina ulja u semenu ricinusa zavisi od uslova u kojima uspeva biljka i od sorte (variranje po sortama

iznosi 12%).Ta koliĉina zavisi i od vremena ţetve, jer ima razliĉite vrednosti u raznim fazama zrelosti. U mleĉnoj

zrelosti iznosi oko 55% od koliĉine ulja u punoj zrelosti, a u voštanoj oko 90%. Pored toga, sadrţaj ulja u prezrelom

semenu veći je nego u punoj zrelosti.

199


Hemijski sastav semena ricinusa (u %)

Deo smena Ulje Belanĉevine BEM Celuloza Pepeo

Celo seme 55,42 19.97 2,34 19,60 2.67

Omotaĉ 1,66 7.14 8.49 79,98 2,72

Jezgra 70,15 24,24 1,61 1,48 2,52

Jodni broj ulja iznosi 81-91. Kiselinski broj se menja prema ekološkim prilikama, odnosno prema rejonu

proizvodnje.

Hemijski sastav ricinusovog ulja

Masne kiseline (u%)

Stearinska Dioksistearinska Oleinska Ricinolna Linolna

3 3 3,9 80-90 3,3

Ricinusovo ulje (alizarinsko ulje) veoma je viskozno, minimalno se menja pri promeni

temperature, ne mrzne na niskim temperaturama, a na vazduhu se ne suši. Zbog tih osobina ono je izvanredno

kvalitetno motorno ulje. Široko se primenjuje u tekstilnoj i koţarskoj industriji, a upotrebljava se i za proizvodnju

traka za pisaće mašine. Ricinusovo ulje je i sirovina za proizvodnju sintetiĉkog kauĉuka, veštaĉke koţe te nekih

drugih plastiĉnih masa, kao i za proizvodnju sapuna i kozmetiĉkih preparata. Dobiveno hladnim ceĊenjem, sluţi kao

medicinsko ulje, a u nekim zemljama (Italija i neke zemlje Azije i Afrike) upotrebljava se i kao jestivo ulje.

Od belanĉevina u semenu ricinusa najviše su zastupljene albumin (oko 54%) i globulin (oko 23%) od

ukupne koliĉine belanĉevina. Skroba nema, a šećera veoma malo. U semenu se nalaze i fosfatidi (preraĉunato na

lecitin, oko 0,26%), a ustanovljeno je i prisustvo ćilibarne kiseline. Sadrţi i otrovnu materiju ricin, koja deluje na

krvne sudove, krv i nervni sistem. Za ĉoveka je smrtonosna doza od 0,2 g a ta se koliĉina nalazi pribliţno u 6

semenki. Ĉisti ricin nije izdvojen, pa ni njegov hemijski sastav nije poznat. Pretpostavlja se da je to belanĉevinasta

materija. Pri zagrevanju lako se raspada. Ricin je prisutan u svim delovima biljke. U semenu se nalazi i alkaloid

ricinin (0,15%). Ostaci pri ceĊenju ulja upotrebljavaju se za proizvodnju biljnog kazeina, izradu lepkova, za ogrev i

kao Ċubrivo. I pored dosta visokog sadrţaja belanĉevina, ovi ostaci zbog ricina ne mogu se upotrebiti za ishranu

stoke. U novije vreme razraĊen je sistem za oslobaĊanje ricinusove saĉme od ricina.

Iz stabla ricinusa moţe se izdvojiti likino vlakno, koje je veoma grubo i dosta slabo, a sluţi samo u

proizvodnji grubih prediva (kanapi i uţad). U Kini listom ricinusa hrane svilene bube.

Poreklo risinusa

Ricinus porek1om iz Afrike. Po nekim autorima, samo je krupnosemeni ricinus porek1om iz Afrike, a

sitnosemeni potiĉe iz Azije. Divlji ricinus se susreće u Africi, i to u Etiopiji, Eritreji, Alţiru, Maroku. Pošto se u

Aziji ricinus nalazi kao korovska biljka, verovatnije je da je ricinus poreklom iz Afrike, odakle je prenet u Aziju,

Evropu i Ameriku. Ricinus je bio poznat antiĉkim Egipćanima i Grcima. Njegovo se ulje upotrebljavalo

prvenstveno za osvetljenje, jer pri sagorevanju ne ĉadi.

Centar porekla ricinusa

Godišnja svetska proizvodnja ricinusovog ulja iznosi oko 460 000 t, odnosno 1 100 000 tona zrna.

Najviše ricinusa se proizvede u Indiji, Brazilu i Kini. Godišnja produkcija ricinusovog ulja u Evropi je oko 90 000 t,

a uvozi još 30 000 t. S obzirom da ricinusovog ulje ima snaţan antikorozivni efekt, potrošnja takvog ulja u zadnjih

200


deset godina u EU je povećan. Na prostorima bivše Jugoslavije ricinus se proizvodi u Vojvodina, istoĉnoj i juţnoj

Srbiji, Makedonija i Hercegovini.

Ricinusovo ulje


Ricinus je jednogodišnja ili višegodišnja biljna vrsta. Pripada porodici Euphorbiaceae, rodu Ricinus.

Postoji nekoliko razliĉitih klasifikacija ricinusa. Po staroj klasifikaciji, Ricinus communis L. bio je podeljen na

krupnosemeni i sitnosemeni. Danas se kao najpotpunija klasifikacija smatra ona po kojoj se Ricinus communis L.,

tretira kao zbirna vrsta. Popova ih i deli na tri elementarne vrste.

Botanička klasifikacija Ricinus communis L., (Popova)

Vrste ricinusa Geografske

grupe Morfološke odlike

Krupnosemeni

Ricinus

macrocarpus

crveni

pr.sanguineus

Stablo crveno ili ljubiĉasto, retko zeleno, prekriveno maljicama, cvast je grozd

cilindriĉan, rastresit ili polurastresit, ĉahure na gornjoj polovici grozda, ĉahure

izduţene , površina nabrana sa ili bez bodlji, ne puacaju, seme s svetloljubiĉastim

mozaikom na crvenoj ili tamnoj osnovi, masa 1000 zrna – 360 do 470 g

indijski

pr. indicus

japanski

pr. japonicus

kineski

pr. chinensis

Stablo belo, retko ljubiĉasto, jako razgranato, grozdovi cilindriĉni, jako rastresiti,

ĉahure kao kod pr.sanguineus, mouaik na semenu siv do srebrnast na mrkoj osnovi,

masa 1000 zrna 225- 340 g

Sitnosemeni

Ricinus

microcarpus

divlji ricinus

ssp spontaneus

gajeni

ssp. cultus

persijski

pr. persicus

Stablo zeleno ili sivo sa crvenom nijansom na

osnovi, slabo razgranato, grozd koniĉan ili

cilindriĉan, srednje zbijen ili zbijen, ĉahura

loptasta, glatka sa bodljama ili bez, seme sitno,

masa 1000 zrna 180-225 g

indijski -pr. hindustanicus

korovski -pr. ruderalis

egipatski -pr. aegyptiacus

Zanzibarski

Ricinus

zanzibarinus

meksikanski

ssp. mexicanus

Biološke osobine

Od gajenih formi ricinusa, za proizvodnju u umereno toploj klimatskoj zoni od interesa su samo

jednogodišnje forme i to one kratkoga vegetacionog perioda. Višegodišnje forme, meĊu kojima ima i drvenastih,

dostiţu visinu i od desetak metara.

Koren je jako razvijen. Kod jednogodišnjih formi dopire i dublje od 2 m. Na suvljim zemljištima prodire

dublje, na vlaţnijim pliće. Neposredno ispod korenovog vrata izbija nekoliko (4-7) veoma snaţnih ţila, koje se jako

201


razgranjuju. Koren ricinusa veoma dobro usisava hranive materije.

GraĎa stabla ricinusa

Stablo je u poĉetku zeljasto, kasnije odrvenjava, kolencima je izdeljeno na ĉlanke. U jednogodišnjih

odlika visoko je 70 do 400 ili 500 cm. Na popreĉnom preseku je okruglo i šuplje, ispunjeno samo na kolenu, tako da

je šupljina stabla pregraĊena. Na površini je glatko, a po duţini blago izbrazdana. Boja stabla je razliĉita, bela ili

siva (usled jaĉe ili slabije voštane prevlake), zatim zelena, ruţiĉasta, crvena ili ljubiĉasta, u raznim nijansama.

Ricinus – opšti izgled Stablo ricinusa (detalj)

Pored toga, ruţiĉasta i ljubiĉasta boja mogu se pojaviti i samo na pojedinim delovima stabla. Vlakna od

lika u stablu su dosta kompaktna. Na vrhu glavnog stabla se formira cvast, usled ĉega je njegov porast ograniĉen. Iz

pupoljaka u vršnom delu stabla izbijaju boĉne grane od kojih jedna ĉesto preuzima ulogu glavnog stabla. Intenzitet

grananja je razliĉit, već prema odlici i sorti. Listovi su naizmeniĉni, imaju dosta duge cevaste drške, koje su obojene

istom bojom kao i stablo.

List je sloţen i sastoji se od liski. Liske su krupne, reţnjevito seĉene na 6 do 9 reţnjeva, po obodu moţe

biti nazubljene. Nervi lista su ĉesto obojeni (istom bojom kao i stablo). Površina liske je glatka i sjajna. Cela liska

moţe biti zelena ili obojena ruţiĉastom ili ljubiĉastom nijansom (kao i stablo).

202


List ricinusa (različiti oblici)

Cvet.- Ricinus je jednodoma biljka razluĉenih polova. Ţenski muški cvetovi smešteni su u istoj cvasti.

Ţenski su postavljeni u gornjem delu cvasti, a muški u donjem. U pogledu rasporeda polova pojavljuju se razne

anomalije, medu kojima i dvodomost.

GraĎa cveta ricinusa

Ţenski cvet ricinusa Muški cvet ricinusa Muški cvet ricinusa (detalj)

Cvast je grozd. Duţina mu varira, već prema sorti (i uslovima uspevanja), od 20 do 70 cm. U jednoj cvasti

moţe biti 30 do 500 cvetova. Osovina cvasti moţe biti duţa ili kraća, ugled ĉega grozd moţe biti zbijen ili rastresit.

Grozdovi se formiraju postepeno. Prvi se formira grozd kojim završava glavno stablo, zatim grozdovi na boĉnim

granama prvoga reda itd. Zaĉetak prve cvasti se diferencira u fazi 5 do 6 listova. Prvi grozdovi cvetaju 45 do 50

dana posle nicanja, a u toku sledećih 15 do 20 dana cvetaju drugi grozdovi (na granama prvoga reda). Grozdovi

ricinusa mogu biti koniĉni ili cilindriĉni. Veliĉina svih grozdova na biljci nije ista. Pod normalnim uslovima,

najveći su prvi grozdovi. Cvetni omotaĉ je prost, jednoslojan, izgraden od 5 sitnih listića, u muških cvetova pokriva

samo mnogobrojne prašnike, a u ţenskih samo tuĉak koji završava sa 3 dvodelna ţiga.

203


Cvasti na stabljici ricinusa Cvast ricinusa (detalj) Cvast ricinusa (detalj)

Plod je trodelna ĉahura, loptasta ili ovalna. Površina joj moţe biti glatka ili naborana sa bodljama ili gola.

Bodlje na ĉahuri mogu biti kratke ili duge (10 do 12 mm), fine, tanke ili grube i debele. Zrele ĉahure su obiĉno

svetlomrke ili ţutomrke, dok nezrele mogu biti bele, sivozelene, ruţiĉastocrvene ili ljubiĉaste. Ĉahure ricinusa su

razliĉite veliĉine i svrstavaju se u 3 kategorije:

1. sitne – od 1,0 do 1,8 cm

2. srednje – od 1,9 do 2,1cm

3. krupne – od 2,2 do -3,0 cm.

U nekih odlika ricinusa one u doba sazrevanja pucaju i seme se osipa ili raspada na komorice u kojima

seme ostaje vezano (zatvoreno). U nekih ĉahure ostaju cele (što zavisi od posebnoga konĉastog zadebljanja na šavu

gde srastaju komorice). Od ukupne teţine ĉahure na seme otpada oko 70%.

Plod (čahura) ricinusa Glatka čahura ricinusa (bez bodlji

Čahure ricinusa sa bodljama Čahura ricinusa sa bodljama (detalj)

204


Seme ricinusa je ovalno, na prednjem kraju malo suţeno, a sa bokova spljošteno. Na prednjem kraju mu je

gotovo uvek jasno izraţeno ispupĉenje -karunkula. Sastoji se od omotaĉa, endosperma i k1ice sa 2 kotiledona. Na

omotaĉ semena otpada u proseku 23%, a na unutarnji deo (tzv. jezgru) 77%. Duţina semena varira od 5 do 30 mm,

a širina je do 10 mm. Masa 1000 semenki iznosi 80 do 1000 g. Seme dugo do 8 mm ĉija masa 1000 zrna iznosi do

250 g, tretira se kao sitno.

Seme ricinusa (oblici i boje)

Semenjaĉa je petoslojna. Poslednji sloj, ponekad kao prozraĉna opnasta tvorevina, srasta sa unutarnjim

delom semena (jezgrom). Semenjaĉa je tvrda, krta, glatka i sjajna. Osnovna boja joj je tamnocrvena, otvorenomrka

do zatvorenomrka. Na njoj se skoro uvek nalaze svetlije mozaiĉne šare, skoro bele, svetlosive do srebrnaste,

svetlomrke, a ponekad i ruţiĉaste. Unutrašnji deo semena (jezgra) je mek, mesnat, beo do krem, a sastoji se od klice

sa dva listasta kotiledona i endosperma. Seme moţe da saĉuva klijavost 3 do 6 godina.

Uslovi uspevanja Ricinus je biljka tropskih i suptropskih rejona, ali njegove ranostasne odlike i sorte veoma dobro uspevaju i

u rejonima kontinentalne klime.

Odnos prema toploti. - Ricinus treba mnogo toplote. Po nekim autorima, toplotna suma za sazrevanje

drugih grozdova (grozdova na boĉnim granama prvoga reda) iznosi 3000 do 35000C. Minimalna temperatura za

klijanje semena iznosi 100C, a optimalna 20 do 25

0C. Pri 12 do 15

0C, nicanje traje od 12 do 15 dana. Optimalna

temperatura vegetacionog perioda iznosi 25 do 300C. Neposredno posle nicanja, biljĉice ricinusa su jako osetljive na

kasne prolećne mrazeve, tako da ugibaju već na –l0C. Razvijenije biljke mogu bez štete da izdrţe mrazeve do -3

0C.

Odnos prema vodi. - Pošto formira veliku vegetativnu masu, ricinus traţi mnogo vlage, i pored toga što

je relativno ekonomiĉan potrošaĉ vode. Moţe se gajiti u rejonima u kojima godišnje ne pada manje od 400 mm

taloga, a u toku vegetacije 200 mm. Pozitivno reaguje na navodnjavanje. Kratkotrajne suše izdrţava dosta dobro.

Jaka i dugotrajna suša izaziva opadanje listova i cvetova, što se sve nepovoljno odraţava na prinos semena i sadrţaj

ulja. Sve sorte ricinusa nisu podjednako osetljive na sušu.

Odnos prema svetlosti. - Ricinus ima velike potrebe u svetlosti. Zasenjivanje ne podnosi. Povećana

oblaĉnost u toku vegetacije nepovoljno utiĉe i na prinos i na sadrţaj ulja. U pogledu fotoperiodske reakcije, ricinus

je biljka kratkoga dana.

Odnos prema zemljištu. - U odnosu na zemljište, ricinus je veoma izbirljiv. On je biljka dubokih

plodnih i strukturnih zemljišta. Nepodesna su jako rastresita zemljišta kao i teška i zbijena. Teška zemljišta (usled

toga što imaju nepovoljan toplotni reţim) naroĉito su nepodesna u anektiĉkim rejonima ricinusa. Najbolje mu

odgovaraju ĉernozemi i duboka aluvijalna zemljišta. Proizvodnja se sa punim uspehom moţe organizovati i na

lakšim smonicama i gajnjaĉama. Podnosi slabije zaslanjena zemljišta. Optimalna reakcija zemljišnog rastvora za

ricinus je pH 6,0 do 7,3.

Agrotehnika za ricinus

Plodored.- Ricinus ne podnosi monoprodukciju, ali u odnosu na preduseve ne postavlja posebne zahteve.

U vlaţnim rejonima najbolji predusev su višegodišnje trave.U suvljim su nepodesne, jer iscrpljuju vlagu iz dubljih

slojeva zemljišta. Dobar predusev su i jednogodišnje mahunarke. U proizvodnji najĉešće dolazi posle strnina,

Ricinus je dobar predusev za skoro sve njivske kulture.

205


Obrada zemljišta.- Ricinusa dobro reaguje na produbljivanje orniĉnog sloja jer izvanredno dobro

iskorišćuje sve prednosti duboke obrade. Povećanje prinosa semena i sadrţaja ulja usled povećanja dubine obrade

najveće je u sušnim rejonima i na nešto teţim zemljištima. U savremenoj proizvodnji dubina obrade zemljišta za

ricinus ne sme biti manja od 30 cm, a poţeljno je da se kreće izmeĊu 35 i 45 cm.

Osnovnu obradu zemljišta za ricinus treba obaviti obavezno u jesen, i to što ranije, a najbolje krajem leta i

poĉetkom jeseni. Svako zakašnjenje sa osnovnom obradom povlaĉi za sobom smanjenje prinosa semena i sadrţaja

ulja. Posle strnina i jednogodišnjih mahunarki potrebno je zaoravanje strništa, a tek posle toga se zemljište obraĊuje

na punu dubinu, dok se posle okopavina ore odmah na punu dubinu. Zimi zemljište ostaje u otvorenim brazdama. U

proleće, ĉim se zemljište malo prosuši, drlja se kako bi se brazde zatvorile. Posle desetak dana dopunski se obraĊuje

tanjiranjem na dubinu 6 do 8 cm, a nekoliko dana pre setve, ponovo dopunski se obraĊuje tanjiranjem na 10 do 12 i

setvospremaĉem. Nezakorovljeno zemljište koje je iz zime izašlo u izuzetno dobrome fiziĉkom stanju, samo se

jednom dopunski obraĊuje, i to na veću dubinu.

Đubrenje.-Ricinus troši znatne koliĉine hranivih materija. U 100 kg zrna uz odgovarajuću vegetativnu

masu iznosi iz zemljišta oko 7,2 kg azota, 1,7 kg fosfora i 5,9 kg kalijuma. Usled toga, on veoma dobro reaguje na

Ċubrenje. Stajsko Ċubrivo se u proizvodnji ricinusa upotrebljava samo u zgorelom stanju. Normativi su niţi i kreću

se obiĉno izmedu 15 i 20 t/ha, a samo na izrazito siromašnim zemljištima i do 30 t/ha. U savremenoj proizvodnji

ricinusa uglavno se koriste mineralna Ċubriva i to u proseĉnim koliĉinama: 40 do 80 kg/ha N, 50do 90 kg/ha P2O5 i

40 do 60 kg/ha K2O. Najbolji rezultati u proizvodnji ricinus postiţu se kombinovanim Ċubrenjem stajnjakom i

mineralnim Ċubrivima, pri ĉemu koliĉina stajnjaka obiĉno ne prelazi 15 t/ha.

Stajsko Ċubrivo se unosi pri osnovnoj obradi. Tada se unosi i 1/2 fosfornih i kalijumovih Ċubriva, a ostatak

se upotrebljava za startno Ċubrenje. Negde se primenjuje i takav postupak da se startno unese samo 1/4 od ukupne

koliĉine fosfornih Ċubriva, a ostatak se daje pri prihranjivanju. Trećina azotnih Ċubriva se unosi startno, a 2/3 se

ostavlja za prihranjivanje. Medutim, ukoliko se planira samo jedno prihranjivanje, u startnom Ċubrenju upotrebljava

se 1/2 od ukupne koliĉine, a 1/2 se ostavlja za prihranjivanje.

Setva. - Za setvu se uzima samo seme iz prvih grozdova, pošto se iz njega razvijaju biljke najveće ţivotne

sposobnosti, što obezbeĊuje velik prinos. Pored toga, takvim se semenom dobiva ujednaĉen usev. Seme za setvu

mora biti zdravo, ĉistoće najmanje 99%, a klijavost mu ne sme biti manja od 950 %.

Mlada biljka ricinusa Ricinus na početku cvetanja

Pri odabiranju semena za setvu, seme se potapa u vodu gde ostaje oko 4 sata. Sve što posle toga ispliva na

površinu vode odbacuje se, a za setvu se upotrebljava samo teţe seme, potonulo na dno suda. Kad se izvadi iz vode,

seme treba osušiti. Ricinus se u nas seje onda kad temperatura zemljišta dostigne 10 do120C, što u proseĉnim

godinama biva polovinom aprila. Ranija setva je nepogodna, jer je temperatura nepovoljna za k1ijanje semena i

nicanje, a seme je u zemlji izloţeno truljenju i napadu štetoĉina. MeĊutim, ricinus ne podnosi ni kasnu setvu. Pri

kasnoj setvi, sigurno podbacuje u prinosu. Tada se grozdovi na boĉnim granama kasno formiraju, a seme u njima

ne stigne normalno da sazri.

Seje se u redove i u kućice, odnosno “gnezda”. Gustina useva zavisi pored ostalog od osobina sorte.

Sortama, koje su bujnije i formiraju veću vegetativnu masu, daje se veći vegetacioni prostor i obrnuto. MeĊutim,

gustina useva se jednovremeno javlja i kao regulator bujnosti. Pri manjoj gustini biljke su bujnije, u izvesnom

stepenu im se produţava vegetacija, sazrevaju neravnomernije, i obrnuto. Ako se vegetacioni prostor jaĉe smanji,

biljke se izduţuju, a njihovo grananje smanjuje, kao i broj grozdova, a prema tome i prinos. Posledica toga je i

smanjenje sadrţaja ulja u semenu. Za sorte ricinusa koje se gaje u našim rejonima, vegetacioni prostor kreće se

izmedu 2000 i 3000 cm2, a to se postiţe rastojanjem izmeĊu redova od 50 do 80 cm i rarastojanjem izmeĊu

biljaka u redu, odnosno izmedu kućica od 30 do 50 cm. Inaĉe se mogu na jednome mestu u jednoj kućici ostavljati

po dve biljke. Tada se ostavlja veće rastojanje izmedu biljaka u redu, a ponekad i izmedu redova, tako da se dobija

pribliţno ista veliĉina vegetacionog prostora. Kada se ricinus seje u kućice, potrebno je 15 do 20 kg/ha semena, a za

206


setvu u redove 25 do 30 kg/ha. Seje se na dubinu od 6 do 7 cm. MeĊutim, ako je zemljište suvo, bolje rezultate daje

setva na dubinu od 10 do 12 cm.

Nega. - Posle setve primenjuje se ĉitav niz mera nege. Neposredno po nicanju, kad biljke imaju 2 do 3

prava lista, prvi put se meĊuredno kultivira, a uz to se usev i proreĊuje (sa proreĊivanjem se ne sme kasniti). Usev

posejan u redove proreĊuje se u dva poteza: buketiranjem i rašĉupavanjem buketa. Kada je usev posejan u

kućice, ĉupanju se suvišne biljka. Zatim se još dva puta meĊuredno kultivira, u intervalima od po 12 do 15 dana.

Ukoliko je to potrebno, kultivira se još jednom. Dubina meĊuredne kultivacije je 8 do 10 cm.

Primenjuju se i specifiĉna mere nege, a to su zakidanje vrhova stabaljike kada biljke imaju 4 do 5 pravih

listova. Time se prekida porast glavnog stabla, izaziva jaĉe grananje, a prvi grozdovi formiraju se na boĉnim

granama. Tada se u usevu formira veći broj prvih grozdova, i tako se povećava prinos semena. Zakidaju se i vrhovi

boĉnih grana.Time se spreĉava izbijanje grozdova u kojima seme neće sazreti do kraja vegetacije. Boĉne grane

zakidaju se posle formiranja poslednjeg reda grozdova koji će normalno moći da sazru.

Prihranjivanje je veoma znaĉajna mera nege. Usev se prihranjuje dva puta u toku vegetacije. Prvi put uz

proreĊivanje, a drugi put u poĉetku formiranja prvih grozdova. Ricinusu treba najviše vode za cvetanja i nalivanja

zrna. MeĊutim, potkraj vegetacije vlaţnost ne sme da bude suviše velika, ne jer bi to produţilo vegetacioni period i

pojaĉalo grananje biljaka. Tada bi se intenzivno formirale grane na kojima se zaĉeci cvasti obrazuju kasno. Od

vaţnog znaĉaja su zalivanja u toku cvetanja i nalivanja zrna. Zalivna norma treba da se kreće izmedu 40 i do 70

l/m2 vode. Veoma je znaĉajno u sušnim rejonima rano zalivanje, pre setve ricinusa.Time se u zemljištu stvaraju

rezerve vode i izbegava zalivanje u prvim fazama razvića. Taj postupak utiĉe pozitivno i na porast i razviće

korenovog sistema. Seme ricinusa sazreva postepeno. Najpre sazreva seme u prvim grozdovima formiranim na vrhu

stabla, zatim grozdovi na granama prvog reda itd. U nas se normalno formiraju i sazrevaju samo grozdovi prvoga i

drugoga reda, a eventualno u povoljnim godinama i grozdovi trećega reda. Na prve grozdove u nas otpada 70 do

75% ukupnog prinosa zrna. Zreli grozdovi ricinusa dobivaju mrku, odnosno ţutomrku boju. U mnogih sorti, zrele

ĉahure pucaju i raspadaju se na komorice u kojima seme ostaje vezano, ili se pak ono sasvim oslobaĊa. Posledica je

u oba sluĉaja osipanje

Ţetva.- Ricinus se ţanje sukcesivno onako kao pojedine grupe grozdova sazrevaju. Grozdovi se odsecaju

ruĉno, zatim se dosušuju, a posle toga vrše se specijalnim mašinama. Ricinus, u koga nije izraţeno osipanje semena,

ţanje se jednofazno, adaptiranim kombajnima. Da bi kombajn mogao normalno da radi, usev se prska preparatima

koji izazivaju opadanje lista (npr. 3-5% rastvor dinitrokrezola, magnezijum hlorat, herbicidi iz grupe paraquata).

Kondiciona vlaga za ĉuvanje semena ricinusa iznosi 8-10%.

Zrela semenka ricinusa Ispucale čahure ricinusa

207


Sezam Sesamum indicum L.

Sinonimi: suzam, suzan; Engleski: sesame, benne, till, sim sim; Francuski: sesame; Nemaĉki: Sesam; Ruski:

конжут.

Gaji se za proizvodnju kvalitetnog ulja koje se u kulinarstvu smatra najboljim po ukusu i aromi. Sadrţi

druge cenjene hranive materije.

Sesamum indicum L. (naslikao W. Thomé)

Sezamovo ulje moţe se meriti s orahovim uljem, a moţe da zameni maslinovo ulje. Primenjuje se pri izradi

margarina i u konzerviranju hrane. Hladnim presovanjem semena dobije se ulje svetle boje. Ne fermentira, odnosno

ne moţe se uţeći jer sadrţi sezamin. Hidrolizom sezamina dobija se sezamol, koji je dobar antioksidans. Sezamin

se dodaje uz piretrin za pojaĉavanje efikasnosti insekticida.

Ulje dobijeno toplim presovanjem slabijeg je kvaliteta, a sluţi za podmazivanje, izradu sapuna, parfema,

hartije za kopiranje, za fiksiranje cvetnih mirisa. ĆaĊ od sagorelog sezamovog ulja upotrebljava se za izradu crne

boje za crtanje i pisanje (tuša).

208


Hemijski sastav zrelog semena sezama (u %)

Voda Sirovo ulje Sirovi proteini Ugljeni hidrati Pepeo

Minimum 5,17 51,58 17,06 16,22 3,19

Maksimum 6,05 57,59 21,44 21,98 4,21

Proseĉno 5,71 53,85 19,18 17,69 3,57

Sezamova saĉma, preostala pri toplom presovanju, odliĉna je koncentrovana stoĉna hrana, koja sadrţi

33,23% belanĉevina, 5,81 % ugljenih hidrata i oko 8% ulja, a uz to i veći procent kalcijuma, fosfora i vitamina.

U Makedoniji se od sezamovog semena izraduju veće koliĉine tahanovog ulja, tako da se seme potapa u vodu,

potom ljušti, suši i na kraju samelje. Od ulja i šećernog sirupa prireduje se tahanhalva. Kvalitet i koliĉina ulja

zavisi od sorte sezama, boje i krupnoće zrna, a i od porekla semena. Belosemene sorte smatraju se boljima.

Randman tahanovog ulja kreće se od 75 do 80%.

U Makedoniji i na Orijentu seme sezama upotrebljava se i direktno u ishrani, zatim za slatkiše i bombone.

Njime se pre peĉenja posipaju razne vrste peciva. U Indiji se koristi i za leĉenje rana, a dobar je lek protiv obolenja

od kiseline u ţelucu.

Poreklo sezama

Sezam se matra starom gajenom vrstom. Potiĉe iz tropskih predela Afrike. Poĉeo se najpre gajiti u

Vavilonu i Asiriji pre 4000 godina. Od 35 vrsta roda Sesamum opisano je 28 vrsta u juţnoj i jugozapadnoj Africi. U

Aziju je prenesen verovatno putem Etiopije i Eritreje, pa se proširio u Indiju i Kinu, zatim po srednjoj Aziji, maloj

Aziji, Zakavkazju i zatim po mediteranskim zemljama. Na većim površinama gaji se u ravnicama. U Makedoniju su

ga doneli Turci. U juţnim rajonima uspeva na 800 do 900 m nadmorske visine, u Avganistanu do 1200 m, u Etiopiji

do 2700 m. U Evropi, na manjim površinama, gaji se u Grĉkoj, Bugarskoj i Makedoniji.

Poreklo i rasprostranjenost sezama

Danas se najviše gaji u Indiji (35% svetske proizvodnje) , Kini (11% svetske proizvodnje), a zatim slede

Mianmar (bivša Burma), Sudan, Meksiko, Nigerija, Venecuela i Turska. Ukupna svetska proizvodnja je 2 530 000

t, a proseĉni svetski prinos se kreće od 300do 350 kg/ha, premda se mogu postići i veći prinosi (1 200 kg/ha –

Etiopija).

Botaniĉke klasifikacija

Sezam je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada familiji Pedaliaceae, rodu Sesamum. Od svih 35 vrsta

samo su tri znaĉajne za poljoprivrednu proizvodnju: Sesamum indicum L., Sesamum radiatum Schum. et Thonn

Sesamum alatum Thonn.

Za poljoprivrednu proizvodnju najvaţnija je prva vrsta (Sesamum indicum L.), a podvrsta Sesamum

indicum ssp. bicarpellatum Hilt., je najrasprostranjenija.

209


Botanička klasifikacija sezama

Vrste sezama Podvrste sezama Odlike podvrste Grupe (proles)

1.Sesamum indicum L

Sesamum indicum ssp.

bicarpellatum Hilt.

Ĉahura sa 2 oplodna

istića i 4 loţe

azijski

pr. asiaticum Hilt.

abisinski

pr. abyssinicum Hilt

Sesamum ssp.

quadricarpellatum Hilt.

Ĉahura sa 4 oplodna

listića i 8 loţa).

2.Sesamum radiatum

Schum. et Thonn

3.Sesamum alatum Thonn

Morfološke osobine

Koren je vretenast i dopire 70 do110 cm u dubinu. Razgranat je i najveća masa razvija se do 30 cm, u

sušnijim krajevima ponekad i do 50 cm. Najintenzivnije se razvija za

cvetanja i pre zrenja ĉahura.

Stablo je uspravno, maljavo ili golo, visoko 40 do 100 cm, u

preseku ĉetvrtasto ili osmorouglasto. Ima 2 do 4 ili 6 boĉnih grana, koje

izbijaju po celoj duţini ili pri osnovi stabla. Boje je zelene ili ljubiĉaste, a

takve mogu biti i ĉahure.

Listovi su naizmeniĉni, otvorenozeleni do zatvorenozeleni, na

duţoj peteljci, slabo nazubljeni ili jako useĉene liske. Većinom su maljavi.

Pri zrenju ĉahura, listovi poĉinje ţuteti i opadati od osnove ka vrhu stabla.

Plod (čahura) i zvonasti izgled cveta sezama Korenov sistem sezama

Cvet je zvonast, petorodelan, bel, ruţiĉast ili ljubiĉast. Cvetovi izbijaju po 1 do 3 u pazuhu lista. Od pet

prašnika jedan je nerazvijen. Tuĉak je maljav, sa 2 do 4 oplodna listića, dugaĉkim stubićem i 2 do 4 plosnata ţiga.

Sezam je samooplodna ili stranooplodna biljka. OploĊuje se pomoću vetra i insketima. Cveta 35 do 50 dana.

GraĎa cveta sezama Izgled tučka sezama

210


Plod je izduţena ĉahura (duga 2 do 4 cm), u osnovi zaobljena, pri vrhu zašiljena. Ĉahura ima 4 ili 8

pregrada. U pregradama se nalzi seme, poslagano u vertikalne redove. Zrele ĉahure postaju ćilibarne boje. Na

jednoj stabljici ima 40 do 60 ĉahura, a u selekcionisanih sezama i do 300.

Čahura sezama GraĎa čahure sezama

Seme je sitno, po obliku nalik na seme lana, poreĊano je u ĉahuri u 4 ili 8 redova. Sazreva postupno, zato

se pri pucanju ĉahure osipa. Belo je, ţuto u razliĉitim nijansama, pa i crno ili drugih boja. Najcenjenije je belo seme.

Dugo je 2,7 do 4 mm, promera oko 1,9 mm. Masa 1000 zrna je 2,80 do 3,20 g, hektolitarska masa iznosi od 61 do

64 kg.

Izgled i boja semena sezama

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. - Sezam je osetljiv na niske temperature. Ugiba od mraza na 00C. Minimalna

temperatura za klijanje je od 150

do 18°C. Niţe temperature od 150C temperature zaustavljaju rast i razvoj sezama.

Za period vegetacije koja traje 90 do 120 dana , treba mu oko 25000C. Vegetacioni period nekih sorti traje i 150

dana.

Odnos prema vlazi. - Otporan je na sušu. Semenjaĉa je tanka pa seme brzo bubri i klija ako u zemljištu

ima dovoljno vlage i toplote. Klija za 24 sata, a niĉe za 4 do 5 dana, samo ako je zemljište dobro obraĊeno i

nezakorovljeno. Najbolje uspeva ako vlage ima od 70 do 80% od poljskoga vodenog kapaciteta zemljišta. Najveće

zahteve prema vlazi ima u fazi cvetanja i u poĉetku zrenja. Atmosferska suša ispod 15% relativne vlaţnosti vrlo je

štetna za sezam. Prevelika vlaţnost u toku cvetanja izaziva bakteriozu.

Odnos prema zemljištu. - Sezamu najbolje odgovaraju strukturna zemljišta, odnosno aluvijalna,

karbonatne smonice, ĉernozem. Na vrlo lakim zemljištima kao što su peskuše daje vrlo slabe prinose. Nepodesna su

i zaslanjena, teška, zbijena zemljišta, na kojima se lako stvara pokorica. Sezam voli svetlost.

Odnos prema svetlosti.- Biljka je kratkog dana i kratkog stadijuma jarovizacije. Na ekvatoru se razvija

brzo, a na severu se vegetacija produţuje. Rane forme sezama nisu toliko osetljive na duţinu dana. Prva dva ovalna

zatvorenozelena listića pojavljuju se 5 do 10 dana posle nicanja a zatim svakih 2 do 5 dana drugi parovi.

211


Butonizacija poĉinje 20 dana posle nicanja, a posle 20 do 25 dana javljaju se cvetovi. Cvetanje traje 35 do

50 dana. Listovi poĉinju opadati 60 dana od poĉetka cvetanja, a tada dozrevaju i pucaju prve ĉahure.

Agrotehnika za sezam

Plodored. - Sezam treba sejati posle useva koji ostavlja zemljište nezakorovljeno i s dobrom strukturom.

Svejedno je da li su prethodne godine posejana strna ţitţ ili kasne okopavine, jer sezam kao kasni proletni usev,

ostavlja dovoljno vremena da se zemljište dobro obradi. Monoprodukciju treba izbegavati. Vrlo dobri predusevi za

sezam su jednogodišnje i višegodišnje leguminoze. Ti usevi ostavljaju zemljište nezakorovljeno i bogato azotom.

Sezam je mnogo bolji predusev za ozimu pšenicu i jeĉam nego što su to suncokret, kukuruz, šećerna repa..

Svi predusevi u istoj godini treba da stignu do ţetve do 15. juna, najkasnije do poĉetka jula kako bi se

obrada i priprema zemljišta za setvu obavila na vreme.

Obrada zemljišta. - Seme sezama je sitno pa traţi ravno i dobro obradeno zemljište. Ako se seje kao

glavni usev u suhim rejonima treba nastojati da se obradom zemljišta saĉuva vlaga do setve i u toku vegetacije

sezama. Ako su kao predusev zasejana strna ţita, strništa treba zaorati što ranije na 10 do 20 cm, ili treba izvršiti

osnovnu obradu na dubinu do 30 cm, odmah posle ţetve. Posle okopavina zemljište treba odmah duboko obraditi.

Posle osnovne obrade zemljište se u proleću predsetveno obraĊuje. Ukoliko je zemljište ulegnuto ili veoma

zakorovljeno, ono se ponovo ore, i to pliće, a posle odmah drlja. Pre same setve zemljište se drlja izvrnutom

branom, daskom ili kembridţ-valjcima kako bi se što bolje izravnalo. Nakon setve usev se valja

drvenim valjcima, kako bi vlaga iz donjih slojeva zemljišta mogla priticati kapilarnim usponom, i kako bi usev

ravnomernije ponikao.

Sezam neravnomerno cveta Cvet i čahura

Zemljište za sezam kao drugi usev obraĊuje se sliĉno kako je navedeno za glavni usev. Ako je zemljište

suvo, obavezno se pre setve navodnjava, a osnovna i predsetvena obrada zemljišta treba da se izvrši što brţe.

Đubrenje. - U poĉetku, dok se nadzemni delovi razvijaju jaĉe a koren slabije, sezamu su potrebne lako

rastvorljive hranljive materije. Iskorišćavanje i upotreba Ċubriva nisu kod sezama dovoljno prouĉeni. Dinamika

uzimanja hraniva najjaĉa je za vreme cvetanja i formiranja ĉahura. Smatra se da u sušnim krajevima ne treba Ċubriti

sezam već predusev. Na navodnjavanim zemljištima Ċubri se pre setve i u toku vegetacije (prihranivanje). Đubriti se

moţe pre osnovne obrade, sa 15 do 20 t/ha stajskog Ċubriva ili sa 50 do 60 kg/ha P2O5, 40 do 60 kg/ha K2O.

Azotna Ċubriva daju se u proleće pre setve u koliĉini od 30 do 40 kg/ha N. U uslovima navodnjavanja za

visokorodne sorte doza Ċubriva je veća.

Setva. - Seme treba da je od rejoniranih sorti, prvoklasnog kvaliteta. Uzima se iz ĉahura donje etaţe kako

bi bilo ujednaĉeno i krupno. To se moţe postići tako da se uzme seme iz prvog osipanja posle ţetve. Na 2 do 3 dana

pre setve seme se obavezno zaprašuje preparatima ili potapa u rastvore preparata te rastvore plavog kamena ili

formalina protiv bolesti i za zaštitu od mrava i drugih štetoĉina. Seje se u prethodno dobro pripremljeno zemljište

sa dovoljno vlage, u vreme kad je temperatura 150 do 18

0 C. Setva poĉinje sredinom maja, a završava sredinom

juna. U nekim rejonima moţe se produţiti i do poĉetka jula ali samo uz navodnjavanje. Ako se sezam seje kao drugi

ili postrni useva, seje se noću ili ranije ujutro, kako bi se izbegle visoke dnevne temperature i isparavanje vlage

zaostale od poslednje predsetvene obrade zemljišta. Rok setve ne treba mnogo produţavati, jer pri kasnoj setvi u

jesen zbog nedovoljne toplote ĉahure ne pucaju,a biljka strada i od ranih jesenjih mrazeva. Sezam se seje ruĉno i

mehanizovano. Najbolje je sejati sejalicama za kukuruz u redove, na rastojanju od 40 do 60 cm. Tako se, u

izvesnim okolnostima, moţe izbeći i skupo ruĉno proredivanje.Koliĉina semena varira od 8 do 12 kg/ha što zavisi

212


od privredne vrednosti semena, od naĉina sejanja i od kvaliteta obrade zemljišta. Seme se seje na dubinu od 2 do 3

cm.

Nega useva. - Sezam se sporo razvija, pa za vreme nicanja treba obratiti paţnju na eventualno stvaranje

pokorice i razvoj korova. Zato se u to vreme usev okopava izmedu redova ili se primenjue meĊuredno kultiviranje.

Kultivatori treba da budu snabdeveni delovima koji spreĉavaju uništavanje i zagrtanje neţnih biljĉica. Istovremeno,

pri ovom ili pri ruĉnom okopavanju, kad biljke dobiju ĉetvrti list, usev treba prorediti, ostavljajući u redu po jednu

biljku na svakih 10 cm. Vegetacioni prostor za jednu biljku treba da iznosi od 300 do 450 cm2 .

Drugo i treće meĊuredno kultiviranje se izvodi na dubinu od 8 do 10 cm. Uz navodnjavanje, broj okopavanja

(kultiviranja) je veći. U fazi cvetanja i formiranja ĉahura pod uslovom da se sezam ne navodnjava, treba prestati sa

meĊurednom obradom.

U vreme jaĉih suša, (od druge polovine jula do prve polovine avgusta) sezam se 2 do 3 puta navodnjava

pomoću brazda dubokih 8 do 10 cm, Veštaĉkim Ċubrivima,

posebno azotom, prihranjuje se pre same kiše ili pre

navodnjavanja, s tim što se posle toga zemljište izmeĊu redova

i obraĊuje. Navodnjavanjem se prinos semena moţe uvećati

dva puta pa i više (više od 1000 kg/ha).

Ţetva. - Sezam cveta neravnomerno, prema tome ni

ĉahure ne sazrevaju, odnosno ne pucaju istovremeno. Najpre

pucaju ĉahure u donjoj etaţi stabla, odnosno pucaju od dole

prema vrhu. Ţetva poĉinje pre sazrevanja svih ĉahura (posle bi

se seme osipalo). Vreme ţetve odreĊuje se onda kad poĉnu

pucati prve ĉahure. Ţetvu treba obaviti za 2 do 3 dana. Na

manjim površinama, ţetva je ruĉna. Ţanje se srpom a posle

toga, sezam se veţe u snopove i slaţe na zbirnom mestu u

kupove. Na suncu i na promaji ĉahure uskoro poĉinju pucati i

seme se osipa. Posle toga snopovi se s vremena na vreme mlate

motkom sve dok seme ne ispadne iz popucalih ĉahura. Ruĉna

ţetva sezama skup je i mukotrpan posao. Pored toga, za vlaţna

vremena pri ţetvi, seme brzo isklije, jer je stadijum mirovanja

veoma kratak. Po suvom vremenu, nespremljeno seme raznose

mravi. Mehanizovana ţetva se obavlja ţetelicama ili

samovezaĉicama. Pri vršidbi treba broj okretaja doboša na

vršalici smanjiti do 600 o/min. Preporuĉuje se i to da se

ţelezne šine na dobošu zamene drvenima, kako se seme ne bi

oštetilo. Seme sezama ĉuva se u dţakovima, u suvim i

promajnim prostorijama. Vlaţnost semena sezama ne bi smela

da preĊe 10 %. Vezanje sezama u snopove pre vršidbe

Tahanhalva Sezamovo seme na pecivu

213


Mak Papaver somniferum L.

Sinonimi: veliki mak, afion; Engleski: poppy, oil poppy, opium poppy; Francuski: pavot; Nemaĉki: Schlafmohn;

Ruski: мак.

Mak se gaji za proizvodnju semena (uljani mak) i za proizvodnju opijuma i semena (opijumski mak),

koji ima mnogo veći privredni znaĉaj od uljanog koji se uglavnom gaji kao povrtna biljna vrsta.

Papaver somniferum L. (naslikao W. Thomé)

Makovo seme se upotrebljava za proizvodnju ulja, a delom i za spravljanje posebnih kolaĉa (makovnjaĉe).

214


Hemijski sastav semena maka (u %)

Voda Sirovi proteina Sirova ulja Uljeni hidrata Sirova celuloze Mineralne materija

5,73 22,10 52-61 10,27 7,81 6,29

Dve trećine ovog ulja, koje se dobija hladnim presanjem semena, upotrebljava se za ljudsku ishranu. To je

bledoţuto ulje, vrlo prijatnog mirisa i ukusa. Ulje, koje se dobija toplim presanjem, spada u polusušiva tehniĉka ulja

i sluţi za izradu lakova, kvalitetnih slikarskih boja, spuna. Uljane pogaĉe koje ostaju posle benzinske ekstrakcije

ulja iz semena su vrlo dobra za mleĉnu i tovnu stoku.

Hemijski sastav makove pogače (u %)

Voda Sirovi

proteina Masti

Uljeni

hidrata

Sirova

celuloze

Mineralne materija

Ca P

12-14 35-40 2-3 15-22 12 4.3 3.8

Sirovi opijum, koji se dobija zarezivanjem makovih ĉahura u odredenome momentu je stvrdnuti sok ploda,

tamnokafene boje. U njegov vrlo sloţeni sastav ulazi 26 akaloida, koji sluţe kao vrlo vaţno sredstvo za izradu

lekova. Medu njima je najvaţniji morfijum po kome se opijum ceni i plaća. Sadrţaj morfijuma u opijumu moţe da

varira od 3 do 21 %. Ima primenu u medicini za ublaţavanje bolova, smirenje nerava, savlaĊivanje nesanice.

Morfijum i drugi vaţni alkaloidi izdvajaju se iz mleĉnog soka biljaka. Zato se koriste forme maka bogate mleĉnim

sokom (opijumski mak). Zasecanjem ĉahura opijumskog maka u odreĊenom stepenu razvoja, na površinu ĉahure

izbija mleĉni sok koji u dodiru sa vazduhim postaje gust i dobija tamnomrku do crnu boju koji se naziva sirovi

opijum. Sirovi opijum se dalje industrijski preraĊuje i iz njega izdvajaju ţeljene komponente.

Kolači (makovnjače) Proizvodi od maka

Od ostalih alkaloida koje opijum sadrţi vaţni su: kodein (0,2-4%), papaverin (0,5-1,20;0) tebain (0,1-

0,50 %) narkotin (4-10%), narcein (0,5-1 %), laudanozin, hidrastin, neocin, ksantamin, lantopin, mekonidin.

U medicini, kao droga, upotrebljava se samo opijum koji pri 15% vlage sadrţi više od 11 % morfijuma. Otpaci

makovih ĉahura posle vršidbe takode se upotrebljavaju za ekstrakciju morfijuma i drugih alkaloida. Oni sadrţe

0,4% morfijuma, 0,007 % papaverina, 0,005 % kodeina.

215


Poreklo maka

Praroditelj gajenog maka još nije odreĊen. Jedni smatraju da je gajena vrsta maka nastala od divlje vrste

Papaver setigerum. MeĊutim, Bazilevskaja ovu pretpostavku odbacuje, s obirom na to što se Papaver setigerum

nalazi samo zapadno od ostrva Kipra, a ne istoĉno gde je postao Papaver somniferum.

Mak je nastao u Maloj Aziji. Antiĉki Grci su ga gajili još u 9. veku pre nove ere. Iz Male Azije je u 7.

veku pre nove ere prenesen u Egipat. Od 8. veka poĉeo je da se širi prema istoku, prvo u Iran, a potom u Indiju i

Kinu, koje su kasnije postale najveći proizvodaĉi opijumskog maka. U Makedoniju su mak doneli Turci u prvoj

polovini 19. veka. Prvi ogledi sa opijumskim makom su otpoĉeli u štipskom rejonu 1835. Već u drugoj polovini 19

veka Makedonija je predstavljala znaĉajno podruĉje gde se proizvodilo godišnje oko 80 t odliĉnog sirovog opijuma.

Centar porekla i rasprostranjenost maka

Za razliku od uljanog maka, koji moţe da uspeva na nešto širem arealu, opijumski mak je više biljka

suptropskog podneblja i ima ograniĉeni areal rasprostiranja. Oblast njegove kulture zapoĉinje od planina sa desne

strane Vardara pa se prostire do korejskih obala na istoku, izmeĊu 110 severne geografske širine u Madrasu (Indija),

kao najjuţnije granice, i 480 severne geografske širine u Mandţuriji, kao najsevernije granice. U Makedoniji,

opijumski mak dopire do 42015′

severne geografske širine, u Bugarskoj do 43

0 severne geografske širine, u Turskoj

do 450 severne geografske širine. Uljani mak se gaji i severnije od ovih granica kao i u našim prostorima uglavnom

kao povrtni usev. Nema taĉnih podataka o proizvodnji maka u svetu. Statistika FAO ne daje ovakve podatke u

javnost. Poznato je damo da se godišnja proizvodnja opijuma u svetu kreće nešto preko 1 000 000 kg. Najveći

proizvoĊaĉi opijuma su Indija (62%), Turska (oko 19%), bivši SSSR (oko 12%) i Iran (3%). U zadnje vreme, znatno

proizvodnju opijuma drţi i Afganistan. Proizvodnju uljnog maka svetska statistika ne biljeţi, jer se radi o malim

koliĉinamaa a seme se uglavnom koristi u proizvodnji raznih slastica.

Pored uljanog i opijumskog maka, postoje i ukrasne forme koje se gaje u vrtovima ili sakcijama.

Ukrasne forme maka

216



Mak je jednogodišnja zeljasta biljka, pripada familija Papaveraceae, rodu Papaver. Prema poslednjoj

sistematici, koju je dala Veselovskaja, gajena vrsta maka Papaver somniferum L. se deli na 8 podvrsta koje su se

formirale u razliĉitim geografskim oblastima:

1. Papaver somniferum spp. subspontaneum Basil - poludivlji mak

2. Papaver somniferum spp. euroasiaticum N. Veselov, - evroazijski

3. Papaver somniferum spp. tianchanicum Basil. - tjanšanski

4. Papaver somniferum ssp. chinense Basil. - kineski

5. Papaver somniferum ssp. austroasiaticum Basil., juţnoazijski

6. Papaver somniferum ssp. turcicum Basil., - turski

7. Papaver somniferum spp. tarbagataicum Basil., - tarbagatajski

8. Papaver somniferum ssp. songoricum Basil. - dţungarski

Kao osnova za klasifikaciju sluţila su graĊa ţiga, debljina zidova ĉahure, veliĉina i broj ĉahura na biljci,

forma ĉahure, debljina i urezanost listova. U okviru tih podvrsta, dalja podela na varijetete uzima za osnovu boju

cveta, ili boju gornjeg dela kruniĉnih listića, ili boju pega u osnovi kruniĉnih listića, ili boju semena. Prema boji

semena, Hegi je determinisao 6 varijeteta:

1. Papaver somniferum var. nigrum -sa crnim sernenom,

2. Papaver somniferum var. album -sa belim,

3. Papaver somniferum var. caesium -sa plavim,

4. Papaver somniferum var. roseum -sa ruţiĉastim,

5. Papaver somniferum var. griseum -sa sivkastim i

6. Papaver somniferum var. luteum -sa ţutim.

Po upotrebi mak se deli na opijumski i uljani. Te dve grupe razlikuju se po nizu morfoloških osobina. Za

opijumski mak je karakteristiĉno da ima debele nesegmentisane zidove ĉahura, dobro razvijen sistem mleĉnih

sudova bogat lateksom, debeli listovi jako pokriveno voštanim prevlakom i bele ili ljubiĉaste cvetove. Uljani mak

ima ĉahure tankih i segmentisanih zidova, slabo razvijene mleĉne sudove oskudne lateksom, tanke listove, slabo

prekriveno voštanom prevlakom.

Morfološke osobine

Koren je slabo razvijen i plitka korenov sistem.

Stablo je uspravno, glatko, okruglo i lako lomljivo, dostiţe visinu od 120 do 160 cm. Nešto iznad svoje

osnove ono se razgranjava od 1 do 10, a ponekad i do 20 grana koji ĉesto nadvisuju glavno stablo.. I stablo i grane

se završavaju cvetom i presvuĉeni su tankom voštanom prevlakom koja biljci daje plavo-zeleni odsjaj.

Listovi su krupni i u manjoj ili većoj meri, naborani. Po ivici su celo ili slabo nazubljeni. Donji listovi su

krupniji, lopatasti i sa drškom, a gornji sve sitniji, izduţen-ojajoliko, sedeći i 2 sa širokom osnovom koja obuhvataju

stablo.

Cvet je krupan, dvopolan i postavljen na dugaĉkoj dršci. Sastoji se od dva krupna zelena ĉašiĉna lista

(koji opadaju u momentu kad se cvet otvori), ĉetiri kruniĉna lista rasporedena u dva kruga, plodnika sastavljenog

od mnogo karpela sa zvezdastim ţigom koji ima oblik diska od ĉije sredine se širi ka periferiji 6 do 15 zraka. Ţig

leţi iznad plodnika, a iznutra je privezan placentama. Prašnika ima od 150 do 200 koji su rasporeĊeni u pet krugova.

GraĎa cveta maka Ţig tučka maka u obliku diska

217


Kruniĉni listići mogu biti beli ili ljubiĉasti te crvenkastoljubiĉasti po krajevima i sa tamnom pegom u

osnovi. Polenov prah sazreva još u pupoljku i pada u velikim koliĉinama na zrakasti ţig na plodniku te tako

obezbeduje samooplodnju, i pored toga što je ţig u momentu otvaranja cveta zreo za oplodnju. MeĊutim,

stranooplodnja se ostvaruje u velikoj meri pomoću insekata.

Plod je ĉahura, iznutra podeljena uzduţnim pregradama koje ne dopiru do sredine. To su u stvari placente

na kojima je seme priĉvršćeno do sazrevanja. Spolja ĉahura moţe biti glatka ili rebrasta. Na njezinom vrhu

zadrţava se odrvenjeni ţig, ĉiji su zraci najĉešće povijeni nagore. Po formi, ĉahura moţe biti okrugla,

okruglopljosnata, konusna, valjkasta ili izduţenovaljkasta. U nekih formi maka zrele ĉahure otvaraju se ispod ţiga,

a u drugih ostaju zatvorene. Ĉahure variraju po veliĉini, one u kojih je dijametar veći od 3,5 cm se (krupne

ĉahure), a one sa dijametrom manjim od 2 cm (sitne ĉahure). U jednoj ĉahuri obiĉno ima od 6 000 do 18 000

semenki.

Rebrasta i glatka čahura maka i poprečni presek čahure Uzduţni presek čahure maka

Oblik čahura maka Uzduţni presek zrele čahure maka Pregrade (placenta)

Čahura sa otvorima pod ţigom tučka Čahura bez otvora pod ţigom tučka

218


Seme je bubreţastog oblika, mreţaste površine, vrlo sitno i razliĉito po boji, belo, sivo, plavo, ţuto,

crvenkasto ili crno. Masa 1000zrna iznosi do 0,25 do 0,70 g, a hektolitarska masa proseĉno 60 kg.

Izgled semena maka (uvećano) Crno i svetlo zrno maka

U vegetacionom periodu maka postoje glavne fenofaze razvoja, formiranje lisne rozete, porast u stablo,

pupoljanje, cvetanje i sazrevanje semena.

Mak posejan u jesen, ostaje u fazi lisne rozete sve do polovine aprila iduće godine, kada poĉinje da

formira stablo, i već na kraju tog meseca ili poĉetkom maja ulazi u fazu pupoljanja.

Faza cvetanja nastaje u drugoj dekadi maja a sazrevanje semena se završava krajem juna. Na taj naĉin,

jesenji mak završava svoj vegetacioni ciklus za 240 do 250 dana. Proletnji mak prolazi brţe svoj ciklus razvitka i u

fazu sazrevanja semena stiţe samo 15 dana kasnije od jesenjeg.

Cvetanje maka Formirana čahura posle oplodnje

Stadijum jarovizacije najbrţe prolazi na temperaturi od 1 do 2°C. Tada stadijaum jarovizacije traje 25 do

30 dana.

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. - U pogledu pojedinih klimatskih faktora, u periodu od setve do poĉetka cvetanja,

mak zahteva više vlage a manje toplote, dok u periodu od poĉetka cvetanja do kraja vegetacije zahteva više toplote i

svetlosti a manje vlage. Makovo seme poĉinje da klija na 20 do 3

0C, a optimalno proklija na 10

0 do 11

0C. Osetljiv je

prema mrazevima, i u fazi nicanja izmrzava na -6°C. Pod sneţnim pokrivaĉem moţe da izdrţi mrazeve od -150 do -

200C. Mak zasejan u proleće moţe da podnese mrazeve od -10

0 do -12

0 C. Za jesenji usev, opasne su hladne zime

bez snega i ĉesta temperaturna kolebanja. Za proletnji mak je vrlo vaţno da je posle njegovog nicanja nešto

prohladno i da ne nastupi naglo povećanje temperature praćeno sušenjem zemljišta, jer se tada brţe razvija pa ostaje

nizak i sa sitnom ĉahurom. Sa ulaskom u fazu cvetanja poĉinju da rastu potrebe maka u toploti i svetlosti, kao

osnovnim faktorima za veće nakupljanje alkaloida u lateksu. Ukupna suma toplotnih jedinica u toku cele vegetacije

maka iznosi oko 25000C.

Odnos prama vodi .- Maku su potrebne veće koliĉine vlage za nicanje i za razvoj u prvoj fazi vegetacije

do poĉetka cvetanja. Za klijanje makovog semena potrebno je 91 % vlage od njegove teţine. Za dalji razvoj

potrebno je za jesenji usev da u periodu od oktobra do aprila ima 250 do 350 mm vodenog taloga. Za celu

219


vegetaciju mu je potrebno od 400 do 500 mm vlage. Nedostatak vlage u rano proleće uzrokuje oštro redukovanje

prinosa.

Odnos prema svetlosti. -Više nego uljani mak, opijumski mak je veoma osetljiv na nedostatak svetlosti

u fazi cvetanja i obrazovanja ĉahura. Vlaţno i oblaĉno vreme u toj fazi razvoja izaziva smanjivanje prinosa u

opijumu i sadrţaja morfijuma. Mak je biljka dugog dana.

Odnos prema zemljištu. -Mak zahteva strukturna zemljišta, laka, ocedna, nezakorovljena, bogata u

hranivim materijama i kreĉu. Osim toga, za mak treba birati mesta zaklonjena od jakih vetrova, jer on ima visoko i

krto stablo te mu vetrovi nanose veliku štetu. Pri rezanju makovih ĉahura za opijum, vetrovi izazivaju mehaniĉko

trenje zarezanih ĉahura i razmazivanje isteĉenog soka ĉime se onemogućuje njegovo skupljanje.

Agrotehnika za mak

Plodored. - Mak se obavezno gaji u plodoredu, dakle ne podnosi monoprodukciju. Razlog tome je u

tome što je osetljiv na plamenjaĉu (Peronospora arborescens) i pleosporu (Pleospora cadvescens). Isto tako,

veliku štetu mu nanosi i makov korenov surlaš. Zbog toga, mak ne sme doći na istu površinu za 4 do 5 godina. Mak

treba sejati iza onih useva koje zemljište ostavljaju nezakorovljeno i bogato u hranljivim materijama. Za jesenji mak

posebno je vaţno da se prethodna kultura rano skine da bi se setva maka izvršila na vreme i na dobro pripremljenom

zemljištu. Dobri prethodnici maka su ranostasne Ċubrene okopavine i jednogodišnje leguminoze. Mak je inaĉe

odliĉan prethodnik za ozimu pšenicu, jer rano stasava a zemljište ostavlja nezakorovljeno i strukturno.

Obrada zemljišta. - Zemljište treba tako obraditi da bude dobro oĉišćeno od korova te po površini

isitnjeno i zaravnjeno. Za jesenju setvu maka, ukoliko on dolazi posle strnog ţita, mora se obavezno zaorati strnište,

a nakon dvadesetak dana izvršiti letnje oranje na dubini od oko 22 do 25 cm i drljanje. Posle toga, do setve,

zemljište se po potrebi podvrgava plitkoj kultivaciji i drlja da se odrţi nezakorovljeno i trošno po površini. Pre same

setve, zemljište se još jedanput prodrlja i poravna daskom. Za proletnju setvu, zemljište se ore duboko u jesen,

ostavlja u brazdama da prezimi pa se rano s proleća prodrlja, a pre setve plitko potanjira, prodrlja ili se dopunski

obradi setvospremaĉem i na kraju poravna glatkim valjkom ili daskom.

Đubrenje. - Za donošenje normalnog prinosa, mak iznese iz zemljišta 42 kg/ha N, 30 kg/ha P2O5 i 72

kg/ha K2O. Pored toga, zahteva i dosta kreĉa, a prema analizi pepela moglo se zakljuĉiti da za njega ima veći

znaĉaj i magnezijum. Za uljani mak koji se gaji na ĉernozemu poseban znaĉaj ima fosforno Ċubrivo. Da se

zadovolje potrebe maka u svim hranivima u najpovoljnijem odnosu i da se, pri tome, poboljšaju i fiziĉka svojstva

zemljišta, najbolje je da se mak Ċubri kombinacijom stajskog i mineralnog Ċubriva. MeĊutim, mak vanredno dobro

reaguje i ako se Ċubri samo mineralnim Ċubrivima.

S obzirom na zahteve maka u kalcijumu, od azotnih Ċubriva treba upotrebljavati preteţno KAN ili kalcijum

cijanamid. Ako se mak dubri kombinacijom stajskog i mineralnih Ċubriva, upotrebljava se 10 do 15 t/ha stajskog

Ċubriva, 35 do 45 kg/ha KAN-a i 60 do 80 kg/ha P2O5. Ako se dubri samo mineralnim Ċubrivima, treba upotrebiti

punu kombinaciju Ċubriva u ovim koliĉinama: 80 do 100 N kg/ha, 72 do 90 P2O5 kg/ha i 40 do 60 K2Okg/ha. Na

zemljištu nedovoljno snabdevenom kreĉom treba upotrebiti 400do 500 kg/ha kreĉa. Ako mak dolazi posle neke

okopavine, stajsko Ċubre moţe biti uneto u zemljište pod prethodnu kulturu ali u dvostruko većoj koliĉini. MeĊutim,

ako dolazi iza strnih ţita, ono se unosi pri dubokom oranju zemljišta. Zajedno sa njim se unosi i cela koliĉina

kalijumovog Ċubriva ako je ono predvideno planom Ċubrenja. Od fosfornog Ċubriva, 2/3 se unose pri dubokom

oranju, a 1/3 pri setvi. Azotna Ċubriva se unose od 1/2 do 2/3 pred setvu, a ostatak se zadrţava za prihranjivanje.

Setva. -U ostalim delovima zemlje mak se seje samo u proleće u vreme kada se seju i jara ţita. Jesenja

kultura daje mnogo veći prinos i u semenu i u sirovom opijumu. semena. Kao optimalni rok setve smatra se vreme

od kraja septembra do polovine oktobra. Mak bolje izdrţava mrazeve ako se za setvu upotrebi seme iz zdravih i

krupnih ĉahura odabranih još na njivi od najboljih biljaka. Najbolju klijavost ima seme od prethodne berbe. Seme ne

sme da ima manju klijavost od 80%, a ĉistoću manju od 98%. Pred setvu ono se zaprašuje sa 0,5% germizana ili

ceretana ili se 15 minuta potapa u 0,25% rastvor formalina, posle ĉega se ispere vodom i prosuši. Sejati treba u

redove. Najveći prinos semena i sirovog opijuma dobije se pri setvi maka u redove na razmaku od 50 do 60 cm i

kasnijim proreĊivanjem biljaka u redu na razmaku od 15 cm, nego sa uobiĉajenim razmakom od 40 x 15 cm.

Ne postoje specijalne sejalice za setvu maka pa se za tu svrhu upotrebljavaju sejalice kojima se seju strna

ţita. Setvena norma je 5 do 7 kg/ha semena. Radi bolje raspodele semena, ono se meša sa sitnim peskom ili suvom

zemljom u odnosu 1: 4. U Bugarskoj su vrši setva granuliranim semenom (oblaganje semena smešom od gline,

suvog pregorelog stajskog Ċubriva, koštanog brašna i biljnog pepela) radi povećanje obima. Takvo seme je podesno

za mašinsku setvu. Sa setvenom normom od 4,5 kg/ha granuliranog semena (3 do 4 mm u promeru) postiţe se

dobro nicanje i ukorenjavanje biljaka, a nije potrebno proreĊivanje, koje je inaĉe jedna od najteţih i najskupljih

mera u proizvodnji maka. Mak se seje plitko, na 1,5 do 2 cm dubine. Posle setve zasejanu površinu treba povaljati.

Nega useva. - Mak treba prorediti, prihraniti i 2 do 3 puta okopati. U veoma sušnim godinama potrebno

ga je i 2 do 3 puta navodnjavati. Jesenji mak se proreĊuje rano u proleće, ako je moguće ĉak i u drugoj polovini

februara. Prvi put se biljke u redu proreĊuju na razmak od 5 cm, a kasnije na 15 cm. Jednovremeno sa prvim

220


proreĊivanjem maka, on se prihranjuje i prvi put okopava. Prihranjuje se sa oko 100 kg/ha KAN-a. Ako ima

dovoljno vlage u zemljištu, ili ako se ono navodnjava, mak treba prihraniti još jedanput pre poĉetka pupanja, pri

ĉemu se pored azotnih primenjuje i izvesna koliĉina fosfornih Ċubriva. Za normalan razvoj maka potrebno je da

vlaţnost zemljišta iznosi 60-80% od vodnog kapaciteta. Ako je vlaţnost zemljišta niţa, navodnjavanje je

neophodno. To je posebno vaţno za proletnji mak. Otuda i broj navodnjavanja zavisi od toga da li je mak zasejan u

jesen ili u proleće. Za jesenji mak dovoljna su 2 do 3 navodnjavanja, a za proletnji 4. Prvo navodnjavanje je kad je

mak u fazi lisne rozete, drugo u fazi porasta u stablo i treće u fazi pupanja. Navodnjavaju se i brazde koje voda

treba da ispunjava do 3/4 njihove dubine kako bi se izbeglo kvašenje biljaka vodom što one ne podnose.

Dobijanje opijuma. - U odreĊenoj fazi razvoja ĉahura, koja nastupa oko 25 dana posle precvetavanja

polovine biljaka u usevu, ĉahure maka prelaze u sivkastu boju i osetno otvrdnu tako da se na pritisak prstiju odupiru

kao tvrda gumena lopta. Zasecanjem ĉahura u tome momentu dobija se najviše sirovog opijuma sa najvećim

sadrţajem morfijuma. Zakašnjenje od samo dva dana smanjuje prinos sirovog opijuma za oko 34 %. Dobijanje

opijuma se sastoji od dve operacije: 1. zasecanja ĉahura i 2. skupljanja sirovog opijuma. Ove dve operacije

odvojene su izvesnim vremenskim intervalom koji je potreban da bi iz ĉahure istekao sav mleĉni sok i da bi se

dovoljno stvrdnuo za lakše skupljanje.

Mlade biljke maka Biljka maka u fazi cvatnje

Ĉahure se zasecaju po tihom, suvom i toplom vremenu, u popodnevnim ĉasovima. Rezaĉi se postavljaju

prema suncu i krećući se unazad levom rukom prihvataju ĉahuru a desnom prave horizontalni zarez po njezinom

najistaknutijem delu, zasecajući oko 3/4 njezinog obima. Ĉahure se zarezuju specijalnim noţem koji se sastoji od

drvene drške sa 2- do 5 ĉeliĉnih zuba koji su utisnuti na jednome njenom kraju sa boĉne strane i izlaze iz drva za 1,5

do 2 mm. Na taj naĉin zid ĉahure se zaseĉe plitko, do 0,8 mm, i ne postoji opasnost od presecanja celog zida i

isticanja mleĉnog soka u unutrašnjost ĉahure.

Usev maka Usev maka

221


Mleĉni sok koji isteĉe iz ĉahure na vazduhu postepeno potamni, koaguliše i otvrdne. To je sirovi opijum

koji se idućeg dana rano ujutru sastruţe sa ĉahura specijalnim tupim noţem i sakupi u levkastu limenu kutiju koju

beraĉ nosi okaĉenu o pojasu. Ako je usev maka dobar i ĉahure ispuste obilan sok, iskusni beraĉ sakupi za 8 sati i do

1,5 kg sirovog opijuma. Po završetku berbe, sirovi opijum se izloţi suncu da se prosuši i kada dobije plastiĉnu

konzistenciju, mesi se u hlepĉiće od 0,5 do 1 kg, koji se obaviju makovim listovima i tako drţe u promajnim

prostorijama do prodaje. Sirovi opijum moţe se ĉuvati desetinu godina a da se pri tome ne izmeni. Nije

preporuĉljivo da se ĉuva u glinenim ćupovima jer mu se smanjuje koliĉina morfijuma. U Turskoj se opijum ĉuva sa

mirisnim semenjem neke aromatiĉne biljke ili u vuni.

Berba. – Berba plodova se obavlja u vreme kada se makove ĉahure sasvim osuše i pri potresanju se ĉuje

šum semena u njima. Usevi maka, sa preteţno otvorenim ĉahurama u zrelom stanju, beru se ruĉno, ĉahure se lome

sa jednim delom drške i potom vrše na specijalnim mašinama sliĉnim krunjaĉima za kukuruz ili na obiĉnim

vršalicama za ţita koje se regulišu tako da se broj obrtaja bubnja smanjuje na 600 do 650 puta u min, a jaĉina

vazdušne struje u ventilatoru podešava da dobro ĉisti seme, ali da ga ne izbacuje u plevu. Na većim površinama pod

makom sa zatvorenim ĉahurama, brati se moţe mašinskim putem, najĉešće kombajnom. Za mehanizovanu ţetvu

upotrebljavaju se kombajni za ţita koje prethodno treba specijalno prilagoditi za ovu svrhu. Heder se postavlja za

niţi rez, smanjuje se brzina kretanja ekscentrika, smanjuje se brzina bubnja na 750 obrtaja u minuti, u otvoru

prijemnika postavlja se zaštitnik a biter se obavija platnom, smanjuje se broj obrtaja ventilatora prvog i drugog

ĉistaĉa, na prvom ĉistaĉu poslednje rešeto se zamenjuje platnom itd. Makovo seme ĉuva se u lako provetrivim

prostorijama. Pri ĉuvanju ne sme da sadrţi više od 10% vlage.

Opijumski mak (kapljice sirovog opijuma) Zarezivanje čahura opijumskog maka

Jestivo ulje uljnog maka

222


Predive biljke

U ovu grupu industrijskih biljaka ulazi veći broj biljnih vrsta koje u bilo kojem svom organu sadrţe

vlakno. Vlakna se mogu tehniĉkim postupkom izdvojiti i u daljnjem tehnološkom postupku proizvesti razliĉiti

tekstilni proizvodi (fine tkanine, uţad, ribarske mreţe, sanitetske gaze itd.). Iz nekih vrsta predivih biljaka iz semena

se moţe izdvojiti kvalitetno ulje razliĉite namene. Ovoj grupi gajenih biljnih vrsta izmeĊu ostalih pripadaju: pamuk

(Gossypium sp), konoplja (Cannabis sativa L.) , lan (Linum usitatatissimum L.), kenaf (Hibiscus cannabibus L.).

Pamuk Gossypium sp. L.

Sinonimi: bombaševac, bombak, bombaţ; Engleski: cotton; Francuski: collonnier; Nemaĉki: Baumwolle; Ruski:

хлопок .

Pamuk je najznaĉajnija biljna vrsta za proizvodnju vlakna u svetu. Predstavnik je grupe biljaka koje

formiraju vlakno na semenu. Od 100 kg sirovog pamuka (vlakno i seme zajedno) dobija se oko 32 kg vlakna, 1 kg

lintera (kratko vlakno) i 67 kg semena.

Gossypium barbadense L (naslikao W. Thomé)

Vlakno je najvaţniji proizvod ove biljke. Od njega se pravi predivo za razne tkanine i konac. Pamuĉno

vlakno ima bolja tehnološka svojstva za mašinsko predenje i tkanje. Pamuĉne tkanine se vrlo dobro peru, a pri

pranju i sušenju mogu izdrţati visoke temperature kao nijedno drugo vlakno. Pamuĉna vlakna imaju veliku

absorbtivnu sposobnost koje se veoma mnogo ceni, kako za odeću tako i za razne specijalne tehniĉke tkanine koje

se koriste u elektroteniĉkoj, automobilskoj i u industriji aviona i veštaĉkih guma. Pamuĉno vlakno je najĉešće

223


upotrebljavano biljno vlakno i predstavlja osnovnu sirovinu za tekstilnu industriju u svetu. Kratko vlakno ili linter,

koristi se za izradu medicinske vate, luksuznog papira za pisanje, veštaĉkog vlakna (rajon) , fitilja, filmske. trake,

bezdimnog baruta, veštaĉke koţe i svile, plastiĉnih materija. Koristi se i kao ispuna za dušeke, jastuke, nameštaj,

toplu zimsku odeću. Od semena pamuka dobija se od 17 do 19% crnog, nepreĉišćenog ulja koje se upotrebljava za

izradu sapuna, stearina i glicerina, a ako se rafinira, moţe se koristiti za jelo ili za proizvodnju konzervi i margarina.

Pri preradi semena za ulje, dobija se oko 40% ljuspi i 2 do

3% lintera. Uljane pogaĉe sadrţe oko 40 do 43%

belanĉevina, 22% ugljenih hidrata i 3% ulja. Koristi se i za

ishranu krupne stoke. Ne daje se svinjama i ţivini jer

pamuĉno seme u jezgri sadrţi polifenolski pigment

”gosipol”, koji je toksiĉan za ovu stoku. Ljuspe pamuĉnog

semena mogu se upotrebiti za dobijanje furfurola, za

Ċubrenje, za izradu zavojne hartije. Posle berbe pamuka,

stablo se koriste za potpalu ili pomoću specijalnih mašina

seckaju se i zaoravaju u zemljište. Sada, u nekim

zemljama, otkrivaju se mogućnosti za korišćenje stabla u

raznim oblastima industrije, za izradu graĊevinskog

materijala sliĉnog panel ploĉama od drvenih strugotina ili

za dobijanje tehniĉkog alkohola, kvasca, kartona.

Pamuk je dobra medonosna biljka. On ostavlja zemljište

ĉisto od korova koje je bogatije lako usvojivim

hranivima.

Shema upotrebe pamuka

Poreklo pamuka

Pamuk je vrlo stari usev i sa izuzetkom Evrope, gajio se na svim kontinentima još nekoliko vekova pre

nove ere. Najverovatnije je da pamuk nezavisno potiĉe iz ĉetiri centra, iz Indokine i tropske Afrike i iz Meksika i

Perua.

Gajenje pamuka i korišćenje pamuĉnog vlakna za tkanje

bilo je poznato prvo u Indiji. Od 15. veka pre nove ere do XV veka

nove ere, Indija je bila glavni centar za proizvodnju pamuka i

njegovu preradu. Iz Indije, pamuk je prenešen u Kinu, a preko Irana i

u Srednju i Malu Aziju. Pretpostavlja se da je pamuk u Egiptu poĉeo

da se gaji oko 500 godina pre nove ere.

U Evropi su ga poĉeli gajiti Grci u II veku nove ere.

Prvi modeli gin mašina za odvajanje semena od vlakna (puha)

Gin mašina (manji model) Shema rada gin mašine

U istorijskom razvoju proizvodnje pamuka u svetu veliki preokret je nastao u 1793. godini kada je Ameri-

kanac Eli Uitnej –konstruisao prvu mašinu “cotton-gin” za odvajanje vlakna od semena. Dotle se pamuĉno vlakno

224


odvajalo ruĉno, a to je bilo izuzetno sporo i skupo pa je proizvodnja pamuka stagnirala. Novom mašinom vlakno

pamuka se odvajalo znatno brţe što je pomoglo da od tada proizvodnja pamuka uzme veliki zamah.

Centar porekla i rasprostranjenost pamuka

Proizvodnja pamuka u svetu u 2002. godini ( izvor podataka FAS, USDA)

Zemlje Površine (ha) Prinos (kg/ha) Proizvodnja (t)

Kina 4 820 000 1 102 5 443 000

SAD 5 596 000 790 4 421 000

Indija 8 710 000 305 2 656 000

Pakistan 3 130 000 577 1 807 000

Uzbekistan 1 430 000 746 1 067 000

Turska 688 000 1 234 849 000

Brazil 750 000 958 718 000

Evropa 519 000 1 098 570 000

Ostali 7 900 000 483 3 810 000

Svet ukupno 33 907 000 629 21 341 000

U Evropi se pamuk u 2002. godini najviše gajio u Grĉkoj na 410 000 ha sa proseĉnim prinosom od 1 111

kg/ha pamuĉnih vlakana i ukupnom proizvodnjom od 2 093 000 t i Španiji na 90 000 ha, sa proseĉnim prinosom od

1 188 kg/ha i ukupnom godišnjom proizvodnjom od 491 000 t. U ostalim zemljama Evrope ( Italija, Albanija,

Bugarska i Makedonija) u 2002. godini pamuk je gajen na 18 000 ha, proseĉni prinos je bio 399 kg/ha, a ukupna

proizvodnja je iznosila 33 000 t (USDA, 2002).


Pamuk pripada porodici Malvaceae (slezovi), rodu Gossypium. Postoji veliki broj vrsta od kojih samo 5

gajenih.

Klasifikacija vrsta pamuka

1. Gossypium hirsutum Poreklo Odlike

Meksiko,

n=26

hromosoma

Stablo 60-150 cm, obraslo dlaĉicama,

listovi plitko zaseĉeni na 3-5 trouglastih

delova sa širokom osnovom i zaoštrenim

vrhom.Cvet srednje krupan, bledo ţut.

Ĉahura krupna, jajasta sa 4-5 gnezda po

5-11 semenki, lako puca. Seme pokriveno

gustim puhom. Radman vlakna 35-

40%,vlakon belo, dugaĉko 20-35 mm,

debljina17-20 μ, metriĉki broj 4200-

5000. U svetu najrasprostranjenija.

225


2. Gossypium barbadense Poreklo Odlike

Peru,

n=26

hromosoma

Stablo glatko, visoka 100-300

cm, dobro razgranata, grane sa

dugim internodijima. List

tamnozelen, duboko zaseĉen na

3-5 konusoidnih delova. Cvet

krupan, intenzivno ţut u centru sa

crveno-malinastim pegama.

Ĉahura mala, uzduţno

konosoidna, s rupicama po

površini,sa 3-4 gnezda po 5-8

semenki. Semepolugolo, maljavo.

Vlakno svilasto, duţine 32-

60mm, debljine 12-18 μ, metriĉki

broj 5 500 -8 000, radman 30-

32%. Ima najduţe i

najkvalitetnije vlakno od svih

vrsta pamuka.

3. Gossypium herbaceum Poreklo Odlike

Azija,

Afrika, n=13

hromosoma

Vlakno kratko i grubo, duţina 15-22

mm, debljina 25-30 μ, metriĉki broj

3000-4000, radman 20-25%.

4. Gossypium arboreum Poreklo Odlike

Azija,

n=13

hromosoma

Višegodišnji (ima i jednogodišnjih

i dvogodišnjih). Ĉahura mala,

trodelna. Vlakno kratko i grubo,

teško se odvaja od semena.

5. Gossypium

tricuspidatum

Poreklo Odlike

Juţna Amerika, n=26

hromosoma

Gaji se na ograniĉenim površinama. Nije od privrednog

znaĉaja.

226


Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. - Kao biljka koja potiĉe iz tropskih krajeva, areal rasprostranjenosti pamuka je

ograniĉen prvenstveno toplotom. Do stvaranja ranostasnijih sorata, njegov areal nalazio se izmeĊu 340 severne i 31

0

juţne geografske širine. Sada je taj areal proširen i zahvata geografsku oblast izmeĊu 370 severne i 38

0 juţne širine u

Novom svetu (Amerika), i izmeĊu 470

severne i 320 juţne geografske

širine (Ukrajina). Za gajenje pamuka potreban je minimalni period od 6

meseci u kome temperatura ne sme pasti ispod O0C, a opšta suma

temperature ne sme biti manja od 36000C. Najbolje se razvija na

temperaturi od 250 do 30

0C. U razliĉitim periodima njegovog razvoja

razliĉite su i potrebe za toplotom. Za klijanje semena potrebna je

minimalna temperatura od l20C, za poĉetak pupanja 19

0- 20

0C, a za

period od poĉetka pupanja do pucanja ĉahure 200- 30

0C. Temperature

veće od 330C štete pamuku, jer se tada u njegovim ćelijama stvaraju i

akumuliraju otrovi. Pri umerenim koliĉinama vodenog taloga u toku

vegetacije, rane sorte pamuka mogu se s uspehom gajiti ako srednje

meseĉne temperature nisu manje od 170 u maju, 21

0 u junu, 24

0 u julu,

230 u avgustu, 18,5

0 u septembru i 13

0 C u oktobru.

Odnos prema vodi. - Pamuk ima veliki transpiracioni

koeficijent (368-650). No on je ipak otporan prema suši, jer razvija

dubok korenov sistem, a vene pri maloj sadrţini vode u ćelijama. Za

vreme suše, pamuk ne vene ali se porast biljke jako redukuje i Opšti izgled biljke pamuka

njena se produktivnost svodi na 1-2 ĉahure. Nedostatak vode naroĉito

se nepovoljno odraţava u periodu od pojave većeg broja pupoljaka do poĉetka pucanja ĉahura. Od poĉetka pucanja

ĉahura pa do kraja vegetacije, veća vlaga u zemljištu zadrţava sazrevanje i pucanje ĉahura i smanjuje prinos

pamuka.

Odnos prema svetlosti. - Pamuk ima velike potrebe i za svetlošću. U toku dana njegovi listovi se okreće

prema suncu. Ogledi vršeni zasenjivanjem biljaka u razliĉitom stepenu pokazali su koliko je veliki uticaj intenziteta

svetlosti na produktivnost pamuka. Pri zasenjivanju vrha biljke, ĉime se intenzitet svetlosti svodi na 1/20, opali su

svi plodni elementi biljke. Sa smanjivanjem intenziteta svetlosti na 1/5- 1/4, opadanje pupoljaka i zametaka

dostizalo je do 90%. U vezi sa tim, rejoni sa oblaĉnošću većom od 3/5 nisu pogodni za pamuk.

Odnos prema zemljištu. - Pamuk najbolje uspeva na umereno plodnim, dubokim, strukturalnim i

toplim zemljištima neutralne ili slabo alkalne reakcije (pH = 7,8). Na teškim zemljištima, sa visokim nivoom

podzemne vode, prekomerno buja a sazrevanje mu se produţava. Pogodna zemljišta su i duboki deluvijalni nanosi.

Moţe se gajiti i na lakšim karbonatnim smonicama, dok teţe smonice treba pre gajenja pamuka obavezno

kalcifikovati.

Morfološke osobine

Pamuk je višegodišnja biljka dok je u umerenom kimatskom pojasu jednogodišnja biljka.

Koren.- Korenov sistem je razvijen, ĉiji glavni,

vretenasti koren moţe dostići dubinu od 2 do 3 m.

Najaktivniji i veći deo korenovog sistema nalazi se na dubini

od 30 cm. Korenov sistem se prostire u širini i dubini u svima

pravcima od 1,5 do 2 m.

Stablo je razgranato i u nas dostiţe visinu do 1 m.

Na njemu se razlikuju dve vrste grana: monopodijalne ili

neplodne i simpodijalne ili plodne. Najpre se razvijaju

monopodijalne grane, i to u donjem delu stabla. Simpodijalne

grane se pojavljuju kasnije, nalaze se uvek iznad

monopodijalnih, nose direktno na sebi plodove, kolenĉaste su

i u odnosu na stablo izbijaju pod većim uglom. One mogu

biti ograniĉenog ili neograniĉenog tipa. Ograniĉeni tip

predstavlja plodnu granu sa jednim jedinim internodusom

koji se završava listom i sa 1-3 ploda. Neograniĉeni tip

predstavlja plodnu granu sa više nodusa i internodusa.

Postoje i sorte pamuka sa stablom tzv. “mula-tipa “na kome

se plodne grane uopšte ne obrazuju, već se plodovi na nešto Način grananja biljke pamuka

227


duţim plodonosnim drškarna, razvijaju direktno iz pazuha listova na stabljici. Od tipa plodnih grana zavisi i habitus

biljke koji moţe biti vrlo zbijen, zbijen, srednje zbijen i rastresit. Stablo i grane su zeleni, ali u nekih sorti, pred

kraj vegetacije, dobijaju crvenkastu, antocijanovu boju.

List. -List je prost, na dugoj dršci i raseĉen na 3-5 delova. Ovi delovi su

razliĉiti po formi i sluţe kao odlika pamuka. List je zelen ali postoje i crvenolisne

sorte. Sa donje strane obrastao je dlaĉicama, a po glavnom nervu ima nektarske

ţlezdice. Pri osnovi drške ima dva prilisnika.

Cvet. -Cvet je krupan i dvopolan. Stoji na cvetnoj dršci i zaštićen je spolja

sa tri duboko narezana pricvetna listića koji ostaju kasnije i na zrelim plodovima.

Sastavljen je od 5 ĉašiĉnih i 5 kruniĉnih listića. Ĉašiĉni listići su nejednaki po

veliĉini i potpuno meĊusobno srasli. Kruniĉni lstići gore su širi, a dole uţi i srasli,

medu sobom i osnovom prašnika. Imaju bledo-krem ili ţutu boju. Kod nekih vrsta

pamuka kruniĉni listići sa unutrašnje strane u osnovi imaju purpunu pegu. Cvet se

otvara izjutra, naveĉe se zatvara i pocrveni, a drugog dana poplavi i uvene. Prašnici

(50-80) su srasli sa osnovom i formiraju trubu u kojoj se nalazi plodnica. Sa gornje

strane na trubi izlazi stubić sa ţigom.

List pamuka

Izgled cveta pamuka GraĎa cveta pamuka Izgled prašnika i tučka cveta pamuka

Plod. -Plod je valjkasta ili jajasta ĉahura, sastavljena od 3-5 oplodna listića (karpele) koje formiraju 3-5

gnezda. U svakom gnezdu normalno treba da ima 9 semenki, ali obiĉno ima 5-7. Ĉahura je zelena ili tamnozelena.

Na površini je glatka ili rupiĉasta. Koliĉina sirovog pamuka u jednoj ĉahuri se koleba u zavisnosti od sorte i uslova

gajenja, od 3-11 grama. Prema tome, i ĉahure se dele na krupne (7-11 g sirovog pamuka), srednje (5-7 g) i sitne koje

imaju manje od 5 g sirovog pamuka. U zrelom stanju ĉahura puca od vrha prema osnovi po šavovima karpela.

Čahura pamuka Gnezdo i seme u čahuri pamuka Raspucala čahura pamuka

Seme. -Pamuĉno seme ima nepravilno kruškastu formu sa zaoštrenim vrhom -mikropilom, dugaĉko 5-9

mm, a široko 3-6 mm. Sastoji se od tanke vrlo tvrde ljuspe i jezgra. Ljuspa je tamnomrka sa voštanom prevlakom.

Jezgro ispunjava celu unutrašnjost semena. Embrion se sastoji od dva krupna kotiledona. Kotiledoni su jako

naborani i ĉvrsto obuhvataju sve delove embriona, a samo korenĉić izlazi i štrĉi izvan njih prema mikropili semena.

Na popreĉnom preseku semena jasno se primećuju tamne taĉkice. To su ţlezdice u kojima se stvara toksiĉna

materija ”gosipol”. Koliĉina ulja u jezgru iznosi 31- 37%. Masa 1000 semenki je od 80 do 150 grama. Na ljuspi

semena formiraju se dva sloja vlakna, dugaĉko i kratko vlakno (linter). Kod nekih vrsta ili sorti ne razvija se puh

ili se razvija u malom stepenu, pa, prema tome, seme moţe biti maljavo, golo ili polugolo. Boja puha moţe biti bela,

zelenkasta ili bledomrka.

228


GraĎa semena pamuka Izgled semena pamuka (obraslo puhom i golo)

Vlakno. - Svako vlakno, pojedinaĉno, predstavlja jedna jako izduţena ćelija iz epidermalnog sloja ljuspe

semena. Odnos njegove debljine prema duţini stoji oko 1:1000-3000. Na popreĉnom preseku pod mikroskopom

razlikuju se tri dela:

1. Spoljna pokoţica-kutikula

2. Ćelijski zid

3. Središnji uski kanalĉić-šupljina

Mikroskopsko uvećanje vlakna pamuka Shema graĎe vlakna pamuka Presek epiderme ljuspe pamuka

Kutikula sadrţi voštane materije i kutina od koje vlakno dobija svoj sjaj. Osnovni sastavni deo vlakna je

celuloza. U apsolutno suvom vlaknu ona je zastupljena sa oko 98%. i U razvoju vlakna razlikuju se dva perioda:

1. period porasta u duţinu i

2. period sazrevanja, odnosno sekundarno debljanje njegovih zidova.

Prvi period zapoĉinje sa otvaranjem cveta kada

pojedine ćelije iz epidermisa poĉinju da se izduţuju i ako se

izvrši oploĊenje, one ubrzano produţavaju svoj porast u

duţinu, ostajući pri istoj debljini. Za oko 25 dana one dostiţu

svoju punu duţinu i ulaze u period sazrevanja. U ovom

momentu vlakna su ispunjena teĉnošću i imaju tanke zidove

zatim prestanu da rastu, zidovi poĉinju da zadebljavaju sa

unutrašnje otvorena strane prema sredini, potiskujući teĉnost i

smanjujući unutrašnjost šupljine vlakna. Ovo debljanje

nastaje na taj naĉin što se po zidovima sa unutrašnje strane

naslaţe celuloza u slojevima. Ovi slojevi formiraju prstene

porasta i idu od periferije prema sredini vlakna, obratno od

onog što se primećuje na drvetu. Ukoliko se postepeno

naslaţe celuloza, utoliko zidovi debljaju i vlakno postaje

ĉvršće. Najzad, celuloza ispunjava svu unutrašnjost vlakna sa

izuzetkom jednog uskog kanalĉića u sredini. Gubeći vodu,

vlakno postaje pljosnato i uvija se oko svoje ose formirajući

po celoj duţini vijuge. Ako su spoljni uslovi bili nepovoljni u

ovom periodu formiranja i naslaganja celuloze, odnosno

sazrevanja vlakna, vlakno ostaje tanjih zidova i ravno bez vijuga. Oblici krošnje pamuka

Takvo vlakno smatra se nezrelim, mrtvim. Zbog toga se debljina

zidova i vijugavost vlakna uzimaju kao obeleţja i njegove zrelosti.

Period sazrevanja. vlakna traje oko 25 dana i završava se otvaranjem a ĉaura. Zato, jedan od osnovnih

elemenata omotaĉ sa puhom za ocenu sorti je njihov randman vlakna. Pod ovim se podrazumeva koliĉina ĉistog

vlakna, izraţena u procentima od teţine sirovog pamuka (vlakno i seme zajedno). Randman vlakna moţe da varira

od 20-40 %, u zavisnosti od vrste, sorte i uslova gajenja.

229


Pamuĉno vlakno kao sirovina ceni se i klasira po boji, koja je

svetla, bela i sjajina. Po ĉistoći, odnosno da ne sadrţi druge primese i

po duţini koja treba da je što veća i ujednaĉenija. Zatim, u ocenu

kvaliteta ulaze zrelost, jaĉina, debljina (odnosno finoća, tankost),

vijugavost i vlaţnost vlakna. Najĉešće se duţina vlakna kreće od 20

do 40 mm, iako se koleba od 18 do 60 mm. Najduţe vlakno daje

pamuk vrste Gossypium barbadense a najkraće daju vrste Gossypium

herbaceum i Gossypium barboreum. Od zrelosti vlakna zavisi

njegova jaĉina, vijugavost, finoća i boja. Stepen zrelosti vlakna zavisi

od koliĉine celuloze naslagane u njemu, a izraţava se jednom

uslovnom vrednošću -koeficijentom zrelosti. Debljina vlakna se

utvrĊuje merenjem pod mikroskopom na dijametru (širini) vlakna i

izraţava se u mikronima. Koliko je vlakno tanje toliko je finije i

obratno. Debljina vlakna moţe kolebati od 7 do 10 do 30 mikrona.

Debljina vlakna moţe se utvrditi i preko njegovog metriĉkog2 broja

koji oznaĉava koliko metara vlakna ima u 1 gramu. Koliko je veći

ovaj broj toliko je vlakno tanje. Za razne vrste i sorte, metriĉki broj

iznosi od 3.000 do 8.000. Vijugavost vlakna je vaţna osobina zbog

toga što se vijugava vlakna pri predenju bolje uvrću medu sobom i

time predivo postaje jaĉe. Za ocenu ove osobine pod mikroskopom se

utvrĊuje broj vijuga na 1 mm duţine. Taj broj moţe da se koleba od 8-

20. Vlaţnost vlakna ne treba da je veća od 8-10%.

Korenov sistem pamuka

Uslovi uspevanja U toku svoje vegetacije pamuk prolazi kroz faze nicanja, pupanja, cvetanja i sazrevanja.

U pogledu stadijumnog razvića, prvi stadijum je stadijum jarovizacije, a poĉinje u momentu kad seme

proklija, a završava obiĉno nicanjem. Za proticanje tog stadijuma potrebna je minimalna temperatura od 150C na

kojoj se on završava za oko 21 dan. Na temperaturi od 250 do 30

0C stadijum jarovizacije protiĉe najbrţe, za 7-9

dana.

Za prolaz kroz svetlosni stadijum, pamuku je potrebna temperatura veća od 150C. Ovaj stadijum obiĉno

traje 18-33 dana, već prema temperaturi i duţini dana.

Etape razvoja pamuka (do cvetanja)

2 Metrički broj predstavlja broj metara niti u jednom gramu vlakna.

230


Pamuk je biljka kratkog dana. Na duţinu dana najviše reaguju njegove kasne sorte. Za klijanje pamuĉnog

semena potrebna je vlaga od 70 do 80% od njegove teţine i minimalna srednja dnevna temperatura zemljišta od

120C. Optimalna temperatura klijanja i poĉetnog porasta je 25

0-30

0C. Pamuk obiĉno niĉe za onoliko dana koliko

iznosi razlika izmedu srednje dnevne temperature zemljišta i temperature od 300C. U fazu pupanja pamuk stupa za

oko 40-45 dana od nicanja, a za 20-30 dana posle toga ulazi u fazu cvetanja.

Dinamika razvoja pamuka

Cvetovi se otvaraju po konusima. Prvo se otvara prvi cvet prve plodne grane, potom prvi cvet druge plodne

grane, pa prvi cvet treće plodne grane. To je prvi konus. Posle toga, skoro jednovremeno, otvaraju se drugi cvet prve

plodne grane i prvi cvet ĉetvrte plodne grane, pa drugi cvet druge i prvi cvet pete plodne grane i, najzad, drugi cvet

treće i prvi cvet šeste plodne grane, i tako redom. IzmeĊu otvaranja cvetova dveju susednih plodnih grana proĊe oko

2-3 dana, a izmeĊu otvaranja susednih cvetova na istoj plodnoj grani 5-7 dana. Pamuk je autogama biljka, ali

stranooplodavanje pomoću insekata, a naroĉito pĉela, moţe da dostigne i do 500%

Cveanje pamuka Pucanje čahura pamuka

Od oplodavanja cveta pa do potpunog formiranja ĉahura proĊe obiĉno 25-30 dana, a s jeseni i nešto više.

Medutim, u tome momentu vlakno još nije zrelo a nije završeno ni formiranje embriona u semenu pa je za

sazrevanje ĉahure potrebno još toliko vremena koliko je bilo potrebno za njihovo formiranje. Pamuk ulazi u fazu

pucanja ĉahura za 45 do 55 dana od poĉetka cvetanja.

Simpodijalna grana pamuka sa otvorenim čahurama Čahura sa dugim vlaknom

231


Pamuk formira plodne pupoljke i cvetove neograniĉeno, sve do prve jesenje slane. MeĊutim, oko 60% ovih

pupoljaka i mladih zametaka opada i ne obrazuje plod. Pupoljci i zameci opadnu uglavnom u prvih deset dana svog

ţivota. U poĉetku cvetanja pamuka, opadanje plodnih elemenata je slabije, a kasnije sve jaĉe. Osnovni uzroci te

pojave nisu još utvrĊeni. Nju uslovljava kompleks faktora, genetiĉkih i spoljašnjih. Nedovoljna ili prekomerna vlaga

u zemljištu, jaki vetrovi, vrlo visoke temperature (360-40

0C), napad bolesti i štetoĉina, nedovoljna hrana, preko-

merno bujanje biljaka. sve to povećava opadanje plodnih pupoljaka i zametaka. Vrlo visok negativan efekt ima

smanjeni intenzitet sunĉeve svetlosti.

Ĉahure pucaju do kasno u jesen. Vegetacioni period pamuka od nicanja do pucanja prvih ĉabura traje 100-

140 dana, već prema sorti i uslovima uspevanja i gajenja.

Agrotehnika za pamuk

Plodored. -Pamuk nije mnogo probirljiv prema prethodnom usevu te moţe doći posle bilo kojeg useva.

Iskustva iz mnogih zemalja ukazuju da pamuk u povoljnom plodoredu sa drugim usevima daje veći prinos. Na

mesto pamuka u plodoredu bitan uticaj ima naĉin njegovog gajenja i stepen njegove zastupljenosti. Pri gajenju

pamuka u uslovima navodnjavanja i pri potrebi njegove veće zastupljenosti, najbolje da se uvedu posebni plodoredi,

u kojima se posle 2 do 3 godine lucerke, pamuk gaji 4 do 6 godina. Lucerka, pored toga što obnavlja plodnost i

strukturu zemljišta, spreĉava njegovo zaslanjivanje, a smanjuje i nivo podzemne vode za 70 do 100 cm. Posle

lucerke ostaje u zemljištu oko 20 do 25 t/ha korenove mase i znaĉajno se poboljšava vodopropusnost zemljišta. Na

taj naĉin u zemljištu se stvara takav vodno-vazdušni i toplotni reţim koji najviše pogoduje pamuku. Pozitivni uticaj

lucerke na prinos pamuka proteţe se ĉak i u petoj godini od njenog zaoravanja. Pri gajenju pamuka u uslovima

suvog ratarenja, kao vrlo dobri prethodnici pokazale su se jednogodišnje zrnaste leguminoze - grašak, kikiriki, soja,

pasulj, naut i dr. Osnovni nedostatak pamuka kao prethodne useve za ozimu pšenicu je što se on prikuplja kasnije od

optimalnog roka za njenu setvu.

Obrada zemljišta. -Osnovna obrada zemljišta zapoĉinje odmah posle berbe prethodnog useva i od ovog

zavisi kako će se zemljište obraĊivati do kraja jeseni. Kada je pretusev pamuka lucerka, prvo se vrši plitko ljuštenje

lucerkinog strništa, na 7 do 8 cm dubine da bi se podsekao i isušio ĉvor bokorenja lucerke, i tako spreĉilo njeno

ponovno izrastanje u sledećem proleću. Ljuštenje se vrši krajem leta i najkasnije do poĉetka septembra da bi imalo

dovoljno suvog i toplog vremena za isušenje ĉvorova bokorenja. Posle njihovog isušenja, kasnije u jesen pristupa se

dubokom oranju

Prolećna, predsetvena obrada zemljišta poĉinje ranim prolećnim drljanjem ili kultiviranjem, a na

strukturnim zemljištima ĉak samo brananjem površine. Ovo se mora izvršiti na vreme, odnosno ĉim se moţe ući u

njivu. Ako se zakasni, velike koliĉine zemljišne vlage će ispariti. Ova prolećna obrada zemljišta vrši se plitko, na 5-

6 cm dubine. Posle toga, zemljište treba odrţavati ĉisto od korova i rastresito po površini. Na dan setve ili 1 do 2

dana ranije, vrši se predsetveno drljanje ili kultiviranje zemljišta na 5 do 6 cm dubine. Cilj ove poslednje

predsetvene obrade je da se unište poslednji korovi i rastrese onaj zemljišni sloj u kome će se sejati seme. Najbolje

je preko kultivirane njive preći branom ili daskom da se ne samo zaravni već i malo zbije.

Đubrenje. -Pamuk iznosi iz zemljišta manje hranljivih materija nego mnogi drugi usevi. Pri normalnim

uslovima vlage u zemljištu, za formiranje prinosa 1.000 kg sirovog pamuka, on iz zemljišta iznosi proseĉno 50 kg

azota, 15 kg fosfora i 50 kg kalijuma. Potrebe pamuka u hranljivim materijama rastu sa povećanjem ukupne mase

biljke. Od poĉetka vegetacije pa do pupanja (butonizacije) pamuk raste slabo i iznosi oko 3-5% od ukupne koliĉine

azota i fosfora, a 2-3% od kalijuma. Od butonizaoije do masovnog cvetanja iznosi oko 25 do 30% od azota i fosfora

i 15 do 20% od kalijuma, a od masovnog cvetanja do masovnog sazrevanja ĉahura oko 65 do 70 % od azota i 75 do

80% od fosfora i kalijuma.

Ako se pamuk gaji bez navodnjavanja, mogu se uzeti kao primeri sledeće godišnje norme i odnosi hranivih

materija.

Norma glavnih biljnih hraniva zavisno o klasi zemljišta

Klasa zemljišta Koliĉina hraniva (kg/ha)

N P2O5 K2O

Siromašno azotom 70-80 50-70 40

Bogato azotom 50-60 80-100 40

Ako se pamuk gaji u uslovima navodnjavanja, koliĉine Ċubriva treba povećati za oko 50%, zato što pri

povoljnom vodnom reţimu zemljišta pamuk moţe koristiti više vlage, pa razvija veću lisnu masu i stvara veću

organsku masu. Kao rezultat toga i prinos sirovog pamuka je veći za 1,5 do 2 puta. Moţe se Ċubriti organskim ili

mineralnim Ċubrivima ili kombinovano. Ako se pamuk Ċubri samo stajskim Ċubrivom, potrebno je, od 15 do 30 t/ha

232


u zavisnosti od zemljišta, da li je siromašnije ili bogatije organskim materijama. MeĊutim, bolje je Ċubriti

kombinacijom stajskog i mineralnog Ċubriva.

Đubriva se mogu unositi pre dubokog oranja zemljišta, pre jesenjeg preoravanja ili prolećnog kultivtiranja

površine, pre setve i u toku vegetacije u vidu prihranjivanja.

Stajsko Ċubrivo i kalijumova Ċubriva rasturaju se pre dubokog oranja. Fosforna Ċubriva, pri gajenju

pamuka bez navodnjavanja, najbolje je da se unose u većem delu (75%) pod duboko oranje, a ostatak (25%) uneti u

zemljište u jesen sa preoravanjem površine na 10 do 12 cm dubine. MeĊutim, u uslovima navodnjavanja, najveći

efekat se postiţe kada se 2/3 fosfora unese pod duboko oranje, a 1/3 pod prolećnu predsetvenu obradu zemljišta.

Azotno Ċubrivo unosi se u zemljište sa prvom prolećnom obradom. MeĊutim, u uslovima navodnjavanja pamuka,

deo azotnog Ċubriva moţe se iskoristiti za prihranjivanje biljaka u poĉetku butonizacije (sa oko 30 kg/ha) azota.

Setva. - Za uspešno gajenje pamuka, sorta ima znaĉajnu ulogu. Treba obratiti paţnju pri izboru, i za

setvu upotrebiti ĉisto sortno seme rejonirane sorte. I na samoj biljci plodovi ne daju seme jednakih setvenih

kvaliteta. Plodovi koji na plodnim granama stoje do stabla i bliţe osnovi biljaka, daju seme veće mase, klijavosti i

rodnosti. Ni u kom sluĉaju ne treba upotrebljavati seme pamuka prikupljenog posle mrazeva, pošto nije sasvim zrelo

i ima vrlo slabu klijavost. Priprema semena za setvu sastoji se iz nekoliko operacija usmerenih ka njegovom

osposobljavanju za mašinsku setvu, poboljšanja njegovih setvenih kvaliteta i dezinfekciji od bolesti. Semenski

sirovi pamuk podvrgava se odvajanju vlakna od semena. U tom procesu mora se paziti na regulisanje mašina, da ne

dode do oštećenja semena. Posle odvajanja

dugog vlakna, pristupa se odstranjivanju puha

(lintera) sa semena posle ĉega ono postaje

pogodno za mašinsku setvu i sortiranje po

veliĉini, teţini i zrelosti. Odstranjivanje puha,

poznato kao proces delinterovanja semena,

vrši se hemijskim iii mehaniĉkim putem.

Ovaj naĉin sastoji se u tome što se

seme tretira koncentrovanom sumpornom

kiselinom. Za 100 kg semena upotrebljava se

18 do 20 kg kiseline. Seme se meša sa

kiselinom 10 do15 minuta, koliko je potrebno

da kiselina izgori linter,a da neošteti seme. Pri

ispiranju, lakše, šturo i nedozrelo seme pliva

po površini vode i odbacuje se kao nepogodno

za setvu. Sa delinterovanjem semena

sumpornom kiselinom ne samo što se olakšava

sortiranje semena, već se sa njim

jednovremeno dezinfikuje od dosta raširene bolesti Široki redovi u setvi pamuka

bakterioze i brţe klija za 2-4 dana.

Jedini nedostatak hemijskog delinterovanja pamuĉnog semena je taj što se troše velike koliĉine sumprne

kiseline. Posle delintirovanja i ispiranja seme se prvo prosušuje, a zatim sortira obiĉnim selektorima za ţita, na

kojima se menjaju samo sita. Seme se još jednom dezinfikuje ţivinim preparatima protiv gljiviĉnih bolesti, koje se

prenose preko zemljišta.

Klijavost semena mora da bude veća od 80 ili 85% Za pamuk je karakteristiĉno da u momentu otvaranja

zrele ĉahure seme još nije potpuno zrelo i loše klija, zbog toga mora proći jedan kraći ili duţi period fiziološkog

sazrevanja da bi postiglo svoju optmalnu klijavost i energiju klijavosti. Ovaj period moţe trajati od nekoliko nedelja

pa ĉak 1 do 2 godine, što zavisi od vrste i sorte pamuka od uslova kako za vreme sazrevanja plodova tako i kasnije

posle njegovog otvaranja i ĉuvanja do setve.

Vreme setve pamuka se odreĊuje prema temperaturi i vlaţnosti zemljišta. Rano u proleće ima dovoljno

vlage u zemljištu, ali temperatura je mala za isklijavanje semena. Zasejan u hladnom i vlaţnom zemljištu, seme vrlo

sporo klija i period nicanja moţe se produţiti 30 do 40 dana, za koje vreme veći deo semena propadne. Kasnije u

proleće, temperatura zemljišta postaje viša i pogodna za klijanje semena ali tada se smanjuje vlaţnost zemljišta, a u

suvom zemljištu, isto tako, retko klija, neredovno niĉe, korenov sistem se slabije razvija, biljke formiraju mali broj

ĉahura i smanjuje se prinos. Zbog toga, treba paziti da se setva pamuka izvrši u najkraćem roku, od 5- 6 dana, ĉim

se zemljište na dubinu od 5 do 6 cm stalno zagreje, na temperaturi iznad 130C. Optimalnim periodom za setvu moţe

se smatrati period izmeĊu 20 i 30 aprila, sa kolebanjenjem 5 dana ranije ili kasnije, prema tipu i vlaţnosti zemljišta

i vremenskim uslovima godine.

Najbolje je setvu vršiti u redove. Pri tome, ona moţe biti obiĉna ili punktirna. Punktirna setva moţe se

izvršiti samo posebnim preciznim pneumatskim sejalicama, koje se regulišu tako što se na potrebnom rastojanju

zasejavaju po jednu semenku da posle nicanja rastojanje biljaka u redovima bude oko 12 cm, pri ĉemu nije

potrebno proreĊivanje.

233


U nedostatku preciznih sejalica, setva se moţe izvršiti obiĉnim sejalicama sa koliĉinom semena 65-70

kg/ha dok za setvu pneumatskim sejalicama ta koliĉina iznosi 23-33 kg/ha. U oba sluĉaja, meĊurednom rastojanje

je 60-80 cm.

Nega useva. -Osnovno je da se obezbedi blagovremeno i ujednaĉeno nicanje pamuka. Pri povoljnim

uslovima, pamuk niĉe za oko 10 dana. Treba razbiti pokoricu, jer ona moţe onemogućiti nicanje i isušiti zemljište

što se loše odraţava na dalji razvoj biljaka. Vaţne mere posle nicanja pamuka su: proreĊivanje, okopavanje,

navodnjavanje, u posebnim sluĉajevima zalamanje biljaka i zaštita protiv bolesti i štetoĉina.

ProreĊivanje ulazi u najneophodnije i neodloţne mere u gajenju pamuka koji je bio zasejan obiĉnim

sejalicama. ProreĊivanje se treba izvršiti blagovremeno i što je moguće brţe, odnosno kada većina biljaka u usevu

razvije prvi stalni list. Svako zakašnjenje dovodi do osetnog smanjenja prinosa. Treba ostavljati po jednu biljku u

redu na rastojanju od 10 do 12 cm. Na taj naĉin, pri meĊurednom rastojanju od 60 cm dobija se gustina od 140 000

do 166 000 biljaka/ha, a pri meĊurednom rastojanju od 80 cm 104 000 do 125 000 biljaka/ha.

ProreĊivanje se obiĉno vrši ruĉno. Na većim površinama moţe se prethodno izvršiti mašinsko buketiranje

useva koje se vrši popreĉno na redove, a potom ruĉno razrediti biljke u buketima.

Kultiviranje i okopavanje. –Pored upotrebe herbicida,

uspešno uništavanje korova se vrši i kultiviranjem i okopavanjem

pamuka. Ovo je naroĉito vaţno ako se ne upotrebljavaju

herbicidi. U takvom sluĉaju, od neokopanog pamuka ne moţe se

dobiti nikakav prinos jer ga korovi mogu potpuno ugušiti.

Kultiviranje i okopavanje pamuka osim uništenja korova sluţi i

za ĉuvanje zemljišne vlage. Na taj naĉin okopavanje doprinosi

poboljšanju vodnog, vazdušnog, toplotnog i hranljivog reţima

zemljišta za biljke pamuka. Tamo gde se ne upotrebljavaju

herbicidi, pamuk se kultivira i okopava najmanje tri puta.

MeĊutim, broj kultiviranja i broj okopavanja moţe biti veći MeĎuredno uništavanje korova plamenom

(4 do 6), ukoliko je zakorovljenost jaĉa, zemljište zbijenije

ili godina vlaţnija i hladnija. Prvo kultiviranje i okopavanje treba izvršiti odmah posle nicanja, drugo na oko 10 do

15 dana posle prvog. a sledeće prema padavinama ili pojavi korova. Pamuk se, uglavnom, okopava plitko, na 6 do 8

cm prvo, a druga ako se navodnjava. 12 do 15 cm, a ako se ne navodnjava na 8 do 10 cm.

Biljka pamuka Pupoljak pamuka

Navodnjavanje. -Kritiĉni period za vodu kod pamuka je period cvetanja i formiranja plodova. Taj period

pada u julu i avgustu. U takvim uslovima navodnjavanje je ĉinilac koji najviše povećava prinos pamuka (za 50 do

70%), a pri tome, poboljšava kvalitet vlakna povećavajući duţinu za 1 do 2 mm. MeĊutim, navodnjavanje

produţava vegetaciju i odlaţe poĉetak pucanja ĉahura za 7 do 9 dana. Zbog toga, navodnjavanje treba primeniti

samo ako zemljište nije dovoljno vlaţno i ako padavine u toku vegetacije nisu dovoljne da obezbede normalno

plodonošenje pamuka. Navodnjavanje treba izvršiti na vreme. Ranijim navodnjavanjem, pre poĉetka butonizacije

smanjuje se temperatura zemljišta i odlaţe poĉetak ove faze. Ako se navodnjava u poĉetku pucanja ĉahura, onda se

usporava sazrevanje. U rejonima gde se gaji pamuk, navodnjavanje se vrši izmeĊu 10. jula i 15. avgusta, odnosno

od poĉetka cvetanja pa do dve sedmice pre poĉetka pucanja ĉahura. Broj zalivanja, zalivne norme i moment

zalivanja odreĊuju se prema vremenskim uslovima godine i zemljišta. Na lakim, peskovitim, vodopropusnim

zemljištima i zemljištima sa dubokom podzemnom vodom, zaliva se ranije, ĉešće i manjom koliĉinom vode.

234


Nasuprot tome, na teţim zemljištima, manje vodopropusnim i sa visokim nivoom podzemne vode, zaliva se kasnije,

reĊe i sa većom zalivnom normom.

Zalivanje se moţe vršiti po brazdama ili veštaĉkom kišom. Pri zalivanju veštaĉkom. kišom pamuk ranije

sazreva i troši se oko 30% manje vode u poreĊenju sa zalivanjem u brazdama. Koliĉina vode za zalivanje u

brazdama iznosi oko 800 m3/ha, za zalivanje veštaĉkom kišom 500 m

3/ha. Dva zalivanja ĉesto su sasvim dovoljna

ako se izvrše u periodu cvetanja i formiranja plodova. Bez obzira na naĉin zalivanja, pamuk treba odmah posle

zalivanja okopati ĉim se zemljište malo prosuši.

Zalamanje. -Pamuk moţe rasti neprekidno, ali, u jednom odreĊenom momentu, porast glavnog stabla i

pojava novih plodnih grana postaje suvišno, pošto se od ovih ne moţe dobiti vlakno. Prema tome, dalji porast i

glavnog stabla i formiranje novih plodnih grana, samo pogoršavaju i ishranu biljke, što prouzrokuje opadanje

plodova. Zalamanjem pamuka, odstranjuje se ova pojava.

Berba. -U Makedoniji, prve ĉahure pucaju već krajem avgusta ili poĉetkom septembra. Prvo pucaju

najniţe ĉahure zatim iznad njih, onako kako je išlo cvetanje po konusima. Pucanje ĉahura moţe trajati 2 do 3

meseca. Ne treba ĉekati da sve ĉahure ispucaju pa da se onda berba izvrši odjednom. Vetrovi mogu da raznesu

vlakno iz otvorenih ĉahura, a pri duţem stajanju, od jesenjeg nevremena, vlakno gubi sjaj, prlja se zemljom i vrlo

teško se prikuplja. Zato berbu treba vršiti nekoliko puta, a obiĉno 3-4. Prva berba se vrši kada na biljkama ima 2 do3

ispucane ĉahure.

Otvorena čahura pamuka

Prikupljanje pamuka od ispucanih ĉahura na jednoj biljci ide odozdo nagore da bi se izbeglo padanje

delova listova na pamuk. Jedan beraĉ kod nas dnevno moţe nabrati oko 35 kg sirovog pamuka, a najviše 70 do 80

kg. Od ukupnih troškova u gajenju pamuka, na ruĉnu berbu otpada oko 40 do 50%. Zbog toga se mašinska berba

pamuka u nekim zemljama (posebno u SAD) već masovna primenjuje, dobija se veći znaĉaj u uštedi radne snage i

pojeftinjenje proizvodnje pamuka.

Polje zrelog pamuka Ručna berba pamuka

235


Postoje dva tipa mašina za berbu pamuka:

1) tip mašina (striperi) sa kojima se odjednom beru ĉahure, a zatim se vlakno vadi drugom mašinom i

2) tip mašina sa vertikalnim vretenima (špindeli) sa kojima se bere vlakno više puta kao i kod ruĉne berbe. Ova

mašina je najrasprostranjenija i sa njime se moţe zameniti 38 do 50 beraĉa. Prva berba vrši se kada je 60 do 70%

ĉahura pamuka otvoreno. Da bi se smanjila neĉistoća i povećala efikasnost mašinske berbe, prethodno se vrši

defolijacija sa raznim hemijskim sredstvima (defolijantima) koji suše listove i oni opadaju. Najviše se koriste:

kalcijum cijanamid, natrijum hlorat, endotal i magnezijum hlorat, a u poslednje vreme koriste se sledeći

defolijanti: foleks, parakvat, heksafloraceton, trihidrat i drugi totalni herbicidi.

Ţetva /berba pamuka kombajnom Ţetva/berba pamuka striperom

Moment tretiranja mora se utvrditi na mestu, vodeći raĉuna o stanju useva, o osobenosti defolijanta i o

mogućim vremenskim uslovima u sezoni. Glavni i odluĉujući ĉinilac je biološko stanje biljaka u momentu

tretiranja. Biljke ne treba više da budu fiziološki aktivne, odnosno treba da su u fazi poĉetka otvaranja ĉahura kada

poĉinje i prirodno opadanje listova. Ove koliĉine rastvaraju se u najmanje 600 l vode i biljke prskaju. Tretiranje

useva defolijantima vrši se kada su na biljkama ispucane 1 do 2 ĉahure. To se izvodi izjutra, do 8 - 9 ĉasova i

naveĉe, posle zalaska sunca. Pri povoljnim uslovima, za 10 do 15 dana posle tretiranja, treba da opadne više od 80%

listova. Ukoliko se ovaj procenat ne postigne, vrši se ponovna defolijacija istim defolijantom i istim koliĉinama.

Najboljim kvalitetom odlikuje se pamuk prikupljen pre mrazeva. On se odlikuje ţivom, sjajnom, belom bojom i

potrebnom jaĉinom.

Striper za berbu pamuka Pokretna presa za ubrani pamuka

236


Presovani pamuk u polju Utovar presovanog pamuka spremnog za transport

Odvajanje vlakna. -Vrši se posebnim mašinama, maganima (dţin--mašinama, egrenir-mašinama.

Ukoliko pamuk sadrţi više od 10% vlage, ako je neĉist, onda se prvo prosuši i ĉisti od stranih primesa, a zatim

propušta kroz mašine za egreniranje (odvajanje vlakna). Posle odvajanja dugaĉkog vlakna, seme se propušta preko

linter mašina da bi se odvojilo i kratko vlakno -linter. Radi lakšeg prevoza, i vlakno i linter se presuju u bale.

Industrijsko postrojenje za odvajanja vlakna od semena pamuka (gin-mašina)

Shema dorade vlakna pamuka

237


Seme s vlaknom Prazna čahura posle odvajanja vlakna

Berba pamuka nekad (Harper’s News, 1854) Muzejski eksponat gin- mašine (presa u pozadini)

Najvaţnije bolesti pamuka

Ascochyta gossypii Puccinia cacabata Alernaria macrospora Verticillium dahlie

Najvaţniji štetnici pamuka

Ligus lineorus Pipe Aphidae sp.

Trips sp Zabrus sp.

238


Konoplja Cannabis sativa L.

Sinonimi: konop, kudelja, poskom, pitome konoplje; Engleski: hemp; Francuski: chanvre; Nemaĉki: Hanf; Ruski:

конопля.

Konoplja se prvenstveno gaji za proizvodnju vlakna i u manjem oimu za proizvodnju semena iz koje se

dobije biljno ulje i uljane pogaĉe kao i lekovita sredstva. Njezino vlakno spada u kategoriju srednjogrubih vlakana,

ali ima niz osobina po kojima je i danas u mnogim oblastima nezamenljivo.

Cannabis sativa L. (naslikao W. Thomé)

Odlikuje se velikom nosivosti (jaĉinom), dovoljnom elastiĉnošću i visokom rezistentnošću prema nekim

spoljnim agensima. Usled toga je neobiĉno cenjena sirovina za izradu uţarije najrazliĉitije primene te za izradu

grubih, jakih i ĉvrstih tkanina. Kanapi od konopljinog vlakna još uvek su ozbiljan konkurent sintetiĉkim vezivima.

U savremenoj tehnologiji konopljinog vlakna razraĊeni su razni procesi oplemenjivanja (linizacija, kotonizacija).

Oplemenjeno vlakno se upotrebljava za izradu finijeg prediva i tkanina, samo ili kao dodatak vlaknima drugog

porekla. Ono je izvanredna sirovina za proizvodnju specijalnih kategorija finog papira. Sporedni proizvodi koji se

dobivaju pri odvajanju vlakna takoĊe imaju privredni znaĉaj. Pozder (drvenasti deo stabla) je visokokalorijski

ogrevni materijal (toplota sagorevanja 3911 kcal), kao i kvalitetna sirovina za proizvodnju papira, nitroceluloze,

celuloida, benzola, raznih eteriĉnih derivata te pozder ploĉa koje sluţe u graĊevinarstvu za akustiĉku i termiĉku

izolaciju. Otpadna voda posle moĉenja, uz prethodnu neutralizaciju kreĉom (CaO), dobro je Ċubrivo.

Konopljino seme (sadrţi 30-33% ulja) je znaĉajna sirovina za proizvodnju ulja. Ono se ubraja u grupu

sušivih ulja. Jodni broj je 140-165. U ĉvrsto stanje prelazi na -270C, specifiĉna masa je (na 15

0C) 0,925 -0,931.

Upotrebljava se za proizvodnju firnajza, uljanih boja, lakova, sapuna i dr. Rafinirano ulje se upotrebljava za jelo. Iz

100 kg semena dobiva se ceĊenjem 23-28%, a ekstrakcijom 30-32% ulja. Uljane pogaĉe, odnosno uljana saĉma, je

kvalitetna koncentrovana stoĉna hrana za sve kategorije domaćih ţivotinja.

U suvoj materiji vegetativnih delova biljke najviše su zastupljene bezazotne ekstraktivne materije i

celuloza.

239


Hemijski sastav delova stabla konoplje (u%)

Hemijske materija

Koren Stablo List

U usevu za proizvodnju:

Vlakna Semena Vlakna Semena Vlakna Semena

Sirove belanĉevine 2.04 2.13 1.57 1.72 12.48 13.12

Masti 0.73 0.60 0.82 0.79 8.30 9.96

BEM 49.97 48.97 49.79 49.64 41.08 43.28

List se po hemijskom sastavu jako razlikuje od stabla i korena. U listu se nalazi znatno manje celuloze, a

više mineralnih materija i masti. Pored toga, postoje izvesne razlike u hemijskom sastavu pojedinih organa kod

biljaka u usevu za proizvodnju vlakna i kod biljaka u usevu za proizvodnju semena.

Hemijski sastav (u %) proizvoda od konoplje

Voda Belanĉevine Ulje BEM Celuloza Pepeo Suve materija

Plod 8,92 18,23 32,58 21,06 14,97 4,24 -

Uljana pogaĉa 30,59 9,79 19,9 20,52 7,97 88,06

Pozder 8,9 - - 42,1 - 8,4% -

Poreklo konoplje

Konoplja je poreklom iz Azije. Za uţu domovinu smatraju se doline Altajskih planina i Tien-Shana, gornji

tok reke Irtysha, Barabinska i Ku1undinska stepa, priobalski pojas Bajkala i severozapadne oblasti Kine. Iz tih

krajeva konoplja se širila u raznim pravcima. Smatra se da su postojali

severni i juţni put kojima je prodrla u Evropu. Severni put je vodio

preko stepa centralne Azije i severnih obala Kaspijskog jezera do Dunava

i uz njega dalje na zapad te uz Volgu i Dnjepar prema severu. Tim putem

konoplju su preneli Skiti, a veoma brzo prihvatili su je Sloveni i

Germani. Smatra se da je intenzivnije prodiranje severnim putem poĉelo

oko 15 veka. Juţni put kojim je konoplja prodrla znatno kasnije, vodio je

preko stepa centralne Azije prema jugozapadu, a zatim preko Male Azije i

Sicilije do Apeninskog poluostrva i prema severu do Galije.

Konoplja je veoma stara gajena biljna vrsta. U Kini je gajena već

2500 god pre nove ere i nazivana je ma (ovaj naziv se docnije proširio na

sve predive biljke), a u Indiji u 9 veku. MeĊutim, konoplju nisu poznavali

mnogi stari Egipćani, Jevreji i Feniĉani. Grci i Rimljani nisu je gajili, ali

im je bila poznata pre poĉetka nove ere. Grci su njeno vlakno donosili iz

Galije i upotrebljavali ga za izradu brodske uţadi. U Afriku je u srednjem

veku doneta indijska konoplja (za proizvodnju hašiša). Konoplja za

vlakno doneta je iz Evrope i gajena je samo u Maroku. U Americi je

najpre uneta u Ĉile 1545. godine, a zatim u Severnu Ameriku 1632.

godine.

Konoplja ima veoma širok areal rasprostranjenosti. Na sever

dopire do 670, a na jug do ekvatorijalnih oblasti, što se objašnjava njenom

plastiĉnošću i polimorfnošću. No ona je uglavnom biljka Evrope i Azije.

U ostalim delovima sveta ima je veoma malo. Proizvodnja konopljinog

vlakna u svetu pala je sa 300 000 t u 1960. godini na 66 500 t u 1998. godini. Konoplja

Kina proizovodi oko 38% od ukupne svetske proizovodnje vlakna od

konoplje. Pored Kine,znaĉajni proizvoĊaĉi su Rusija, Indija, Juţna Koreja, Ukrajina i Rumunija. Proizvodnja

konopljnog semena stabilizovano je na 34 000 t godišnje. Kao i kod proizvodnje vlakna, Kina je i najveći svetski

proizvoĊaĉ semena sa 80% od ukupne svetske proizvodnje, (Vantreese, 1998). Prinosi konopljinog vlakna su u

Australiji i Ukrajini od 8 do 10 t/ha, Nemaĉkoj od 10 do 14 t/ha dok je u Velikoj Britaniji od 5 do 7 t/ha .

240


Centar porekla i rasprostranjenost konoplje


Konoplja je jednogodišnja biljka za vlakno, spada u rod Cannabis L., porodica Cannabaceae -konoplje.

Gajene forme postale su domestifikacijom divlje forme (Cannabis sativa spp. spontanea). Smatra se da je ĉovek

najpre poĉeo da koristi divlju konoplju (prvo seme, a kasnije i vlakno), a zatim je postepeno poĉeo oplemenjivati

odabirom jedinki koje su bile najpodesnije za iskorišćavanje.

Nauĉnici su neusaglašeni u pogledu broja vrsta konoplje. Mnogi smatraju da rod konoplja sadrţi tri vrste,

no ispravnije je gledište da je rod monotipan, tj. sastoji se iz jedne polimorfne vrste - Cannabis sativa – gajene

konoplje.

Sve sorte konoplje objedinjene su u dve ekološke grupe, koje se odlikuju nizom bioloških i ekonomskih

osobenosti.

Opšti izgled konoplje

241


Botanička klasifikacija konoplje

Ekološke grupe Geografski tipovi Odlike

Evropska

Severnoruski

Rane su sorte, stablo nisko (50 do 60 cm), seme sitno (apsolutna masa od

12 do 15 g, slabi se granaju , vegetacioni period miški od 30 do 25 dana,

ţenskih od 60 do 80 dana (raste na severu Rusije).

Srednjeruski

Ssrednje rane sorte (vegetacioni period od 110 do 115 dana), stablo visine

130 do 200 cm, tanka i grana se, listovi krupni, apsoluta masa zrna 15 do

20 g-

Juţni

Visina stabla 250 do 450 cm, s velikim brojem listova, masa 1000 zrna

iznosi 18 do 26 g, vegetacioni period 125 do 140 dana. Najprinosniji je

tip za vlakno.

Istoĉnoazijska

Primorski Kasna konoplja, vegetacioni period više od 145 dana, stablo visoko od

400 do 600 cm. Kod nas se zvoe talijanski tip. Gaji se kod nas, na jugu

Rusije, Ukrajine, severni Kavkaz, Rumunija, MaĊarska Bugarska. Kineski

Japanski

Morfološke osobine

Koren konoplje je vretenast, slabo razvijen i razgranat, slabe usisne moći i

plitak. Glavna masa korena razvija se u površinskim slojevima zemljišta (do 25 cm).

Ipak stepen razvijenosti korenovog sistema u velikoj meri zavisi od fiziĉkih osobina

zemljišta. Na teškim, zbijenim i slabo obraĊenim zemljištima on ostaje plitak i slabije

razvijen. Koren sporo raste. IzmeĊu razvijenosti korena i nadzemne vegetativne mase

postoji veliki nesklad (od ukupne suve mase biljke na koren otpada 8-10%). Pošto je

koren slabo razvijen i slabe usisne moći, biljka se moţe normalno razviti samo ako je

zemljište osobito plodno. Podnosi veoma visoku koncentraciju zemljišnog rastvora,

odnosno, velike koliĉine Ċubriva u zemljištu. Prema nekim autorima, konoplja izdrţi

bez ikakve štete skoro 12 puta veću koncentraciju soli od korena drugih njivskih biljaka.

Zahvaljujući osobinama korena, ona neobiĉno jako reagira na fiziĉke osobine zemljišta i

njegovu plodnost.

Stablo je uspravno, ĉlankovito u poĉetku neţno i zeljasto, kasnije odrveni.

Maljavo je u manjem ili većem stepenu. Na stablo otpada 60-65% od ukupne vazdušno

suve mase biljke. Visina stabla varira u dosta širokim granicama i zavisi od tipa

konoplje ( do 200 do 500 cm) kao i od uslova uspevanja, primenjene agrotehnike, Koren konoplje

a naroĉito od naĉina gajenja, odnosno gustine setve. Gusto posejana konoplja za proizvodnju vlakna, ima uvek niţe

stablo od one koja je sejana u kućice ili širokoredo (za proizvodnju semena). Kod konoplje juţnog tipa, gajene za

vlakno broj ĉlanaka na stabljici varira od 7 do 15, a kod konoplje za seme moţe biti i do 40. Duţina pojedinih

internodija varira od 5 do 40 cm. Od osnove stabla prema vrhu, duţina internodija raste do treće ili ĉetvrte, a zatim

se ponovo smanjuje. Debljina stabla varira od 2 do 40 mm, a zavisi od tipa konoplje, uslova uspevanja i naĉina

gajenja. Pri uskoredoj setvi, stablo je uvek tanje nego pri setvi u kućice ili širokoredoj. Debljina pojedinih

internodija takode je razliĉita. Od osnove stabla do kraja njegove donje trećine ili ĉetvrtine raste, a prema vrhu

postepeno opada. Prema tome, najniţe internodije nisu i najdeblje. Proseĉna debljina stabla konoplje je aritmetiĉka

sredina debljine svih internodija. Proseĉna debljina stabla jednaka je debljini srednje internodije, a po drugim, ona je

ravna debljini one internodije u kojoj se nalazi teţište horizontalno poloţenog stabla. Sklono je grananju u

razliĉitom stepenu, što na prvom mestu zavisi od tipa. Ova sklonost je najjaĉe izraţena kod juţnog tipa, znatno

slabije kod srednjeg, a minimalno kod severnog tipa. Stepen grananja zavisi i od naĉina gajenja, odnosno od gustine

setve. Uskoredo posejana konoplja se ne grana uopšte, dok se stablo širokoredo posejano jako razgranjava. Vlakno

koje se nalazi u boĉnim granama nema nikakve praktiĉne vrednosti.

Vlakno (liko) konoplje Poprečni presek stabla konoplje (uvećano 150x)

242


Popreĉni presek stabla je razliĉit u raznim njegovim delovima. U donjem delu je okrugao, u drugoj trećini

uglat (šestougao), a prema vrhu zaobljen. MeĊutim, internodije u gornjem delu stabla su po duţini rebrasto

izbrazdane, tako da je stablo na popreĉnom preseku skoro zvezdastog

oblika. Centralni deo stabla ispunjava srţ. U doba sazrevanja, usled

sušenja, srţ u srednjim internodijama poĉinje pucati i postepeno se to

prenosi prema vrhu i osnovi stabla. Šupljina stabla koja se tako

formira suţena je na mestu gde se nalaze kolenca. Na popreĉnom

preseku, neposredno iznad srţi, nalazi se sloj drveta koji, u procesu

izdvajanja vlakna, daje pozder. Iznad drvenastog dela, odvojena

kambijalnim prstenom, nalazi se kora prekrivena epidermisom. U

kori su smešteni elementi like, odnosno ćelije like, koje obrazuju

vlakna skupljena u snopiće. Pored normalnih, tzv. primarnih

vlakana, u kori se nalaze i sekundarna vlakna koja se formiraju

kasnije u toku vegetacije kao proizvod aktivnosti kambijuma. Sa

gledišta proizvodnje, ova vlakna nemaju posebnog znaĉaja, jer daju

sasvim kratku kuĉinu. Ćelije like u tim vlaknima nisu duţe od 4 mm.

Najviše sekundarnih vlakana ima u bazalnom delu stabla. Prema vrhu

njihova koliĉina se smanjuje, a na samom vrhu stabla uopšte ih nema.

Likine ćelije su elementarna vlakna (za razliku od

tehniĉkog), duga 5 do 55 mm, pa i 100 mm (obiĉno 25 do 40 mm), a

debela od 16 do 30 μ. Najdeblja su u donjem delu stabla, a po debljini

su neujednaĉena, dok su u gornjem delu najtanja i manje-više

ujednaĉena. Vlakna u donjim delovima stabla su najkraća, a ka vrhu

njihova duţina raste. Elementarna vlakna imaju jako zadebljale

membrane, tako da od njihovog popreĉnog preseka (površine) na

lumen otpada od 4 do 6%. Broj elementarnih vlakana je najveći u

srednjem delu stabla, a prema osnovi i vrhu postepeno opada. Muška biljka konoplje Najveća apsolutna koliĉina vlakna nalazi se u donjem delu stabla, a najveća relativna koliĉina (randman) u

gornjem i srednjem delu. Duţina tehniĉkog vlakna zavisi od visine stabla i varira od 20 do 400 cm. Jaĉina vlakna

(reduktivno na popreĉni presek od 1 mm2) iznosi proseĉno 45 kg, maksimalna higroskopnost mu je 30%,

kondiciona vlaţnost 12%, koeficijent istezanja (elastiĉnost) proseĉno 2%. Prekidna duţina vlakna, prema raznim

autorima, iznosi 20 do 72 km. Boja tehniĉkog vlakna zavisi od vremena ţetve i postupka pri moĉenju te moţe biti

prljavoţuta, sivoţuta, metalnosiva, zelenkastosiva i skoro bela. Randman tehniĉkog vlakna u konoplje iznosi 14-

23%, proseĉno 18,5%.

Koliĉina vlakna i njegov kvalitet zavise od osobina stabla. Višlje stablo daje duţe tehniĉko vlakno. Pri

istoj debljini, duţa stabla daju više vlakna, randman je veći, a vlakno je boljeg kvaliteta. Deblje stablo daju veću

apsolutnu koliĉinu vlakna, medutim, randman vlakna je manji, a samo vlakno grublje. Pošto randman vlakna zavisi

od duţine i debljine stabla, definisan je i poseban pokazatelj, tzv. koeficijent stabla, koji predstavlja rezultantu

odnosa duţine i debljine stabla. Izraĉunava se deljenjem proseĉne duţine sa debljinom. Ukoliko koeficijent stabla

ima veću vrednost, randman vlakna je veći i obratno. U pojedinaĉnih stabaljika ĉesta su odstupanja, medutim kada,

je reĉ o proseĉnim vrednostima, odstupanja su retka. Grananje stabla

utiĉe nepovoljno na randman i kvalitet vlakna. Kvalitet i randman

dugog vlakna zavise od broja i duţine ĉlanaka. Stabla duţih ĉlanaka

daju kvalitetnije vlakno i veći randman dugog vlakna.

List. - Listovi su postavljeni naspramno, a u gornjoj trećini

stabla naizmeniĉno, ali su po parovima zbliţeni. List konoplje je

prstasto sloţen, sem prvog para pravih listova koji su prosti. Broj liski

u sloţenim listovima konoplje je uvek neparan i varira od 3 do 13.

Najveći broj liski imaju listovi u srednjem delu stabla, a njihov broj

zavisi od geografske grupe i tipa konoplje. U listu je najveća srednja

liska, dok su periferne najmanje. Liske su lancetaste (kopljaste), po

obodu testerasto nazubljene. Lisna drška je srednje duga.

Cvet. - Konoplja je dvodoma biljka. Ţenski cvetovi su

skupljeni u klasolike cvasti koje izbijaju u pazuhu listova u gornjem

delu stabla (i eventualno boĉnih grana). Inaĉe, deo stabla ţenskih

biljaka, od mesta gde izbija prva klasolika cvast u pazuhu lista pa do

vrha, tretira se kao cvast u širem smislu reĉi. List konoplje

243


Ţenski cvetovi su po graĊi veoma jednostavni. Sastoje se od jednog listića koji gradi cvetni omotaĉ

perigonalni listić) i tuĉka sa dvodelnim ţigom.

Muška cvast je metlica. Ona izbija na vrhu stabla i boĉnih grana, a njena glavna osa je produţenje

poslednje internodije stabla. Iz glavne ose izbijaju boĉne grane prvoga reda. Izbijanje boĉnih grana daljih redova je

razliĉito kod raznih tipova konoplje. Konoplja juţnog tipa imaju jako razvijenu i razgranatu metlicu, dok je ona kod

severnog tipa slabo razvijena i praktiĉno skoro nerazgranata. Stepen razvijenosti i grananja metlice zavisi od gustine

setve (uskoredo posejana konoplja uvek ima slabije razvijenu metlicu). Muški cvetovi se sastoje od petolisnog

zelenkastoţutog perigona i 5 prašnika. Prašne kesice su jako razvijene a polenova zrnca su loptasta.

Muška cvast (metlica) i cvet konoplje Polenovo zrnce Ţenski cvet i plod konoplje

Plod je okrugli ili širokojajasti orašac, sa bokova blago spljošten. Boja mu je srebrnastosiva, tamnosiva,

sivomrka ili mrka. Nervatura moţe biti nešto tamnija ili svetlija. Na plodovima nekih sorti nalaze se mozaiĉne šare.

U doba sazrevanja veza nastala srastanjem sektorijalnog omotaĉa ploda sa perigonalnim listićem puca i od ostatka

toga tkiva postaju mozaiĉne šare. Duţina ploda je od 2,5 do 4,5 mm, širina od 1,4 do 3,5 mm.

Plod (orašac) konoplje Zeleni plod konoplje Plod konoplje na biljci

244


Seme u potpunosti sipunava sadrţaj ploda. Hektolitarska teţina semena u proseku iznosi 46 kg, a masa 1

m3 zrna iznosi oko 460 kg.

Seme konoplje

Brojni odnos i karakteristike polova. Brojni odnos polova u usevu konoplje uvek je u manjem ili većem

stepenu pomeren u korist ţenskih biljaka (na 100 muških biljaka dolazi od 115 do 117 ţenskih biljaka). Muške i

ţenske biljke se razlikuju ne samo po graĊi cvasti i cvetova nego i po nizu drugih obeleţja. Muške biljke imaju

slabije razvijen korenov sistem koji je i slabije usisne moći. Stablo im je tanje i u gusto sejanom usevu (za vlakno)

veće od ţenskih dok je u usevu za proizvodnju semena najĉešće odnos obrnut. Stablo ţenskih biljaka je izgraĊeno

od većeg broja kraćih ĉlanaka. Od poĉetka diferenciranja, cvasti muške i ţenske biljke se sve jaĉe razlikuju po boji.

Muške biljke postaju sve svetlije, ţute sa slabom zelenkastom nijansom, usled ĉega su u narodu dobile naziv

belojke, za razliku od ţenskih koje se nazivaju crnojke. Ţenske biljke su u većoj meri obrasle listovima, koji su

krupniji i sastavljeni od većeg broja liski. One su robusnije i imaju veću fiziološku aktivnost. U pogledu randmana i

kvaliteta vlakna, muške biljke su znatno ispred ţenskih i pored toga što ove daju veći apsolutni prinos vlakna.

Randman muških biljaka je 26%, a ţenskih do 16%. Zbog brojnije zastupljenosti, veće teţine stabla i većeg

apsolutnog sadrţaja vlakna, ţenske biljke neuporedivo više uĉestvuju u formiranju prinosa. Od ukupnog prinosa

moĉenog stabla, na ţenske biljke otpada oko 79%, a na muške 21 %. Od ukupnog prinosa vlakna, na ţenske biljke

otpada oko 69%, a na muške oko 31 %. Pošto muške biljke imaju vlakno boljeg kvaliteta, njihov je uticaj na

formiranje kvaliteta vlakna veoma znaĉajan.

Biološke osobine

Optimalna temperatura za prolaţenje kroz toplotni stadijum iznosi kod konoplje 10do 2

0C. Duţina tog

stadijuma je od 5 do 18 dana. Svetlosni stadijum traje od 15 do 40 dana. Kod sorti sa kratkim svetlosnim

stadijumom, on traje 15 do 20 dana, sa srednje dugim 20 do 30 dana i sa dugim 30 do 40 dana. Ulaţenje u svetlosni

stadijum kod raznih tipova konoplje poĉinje u razliĉito vreme. Konoplje sevevernog tipa ulaze u svetlosni stadijum

za 6 do 10 dana, srednjeg tipa za 12 do 15 dana i juţnog za 20 do 25 dana od nicanja. Vegetacioni ciklus konoplje se

moţe podeliti na sledeće faze:

1. Klijanje konoplje traje pod optimalnim uslovima 2-3 dana, na temperaturi od 8 do 100C.

2. Nicanje traje 4-5 dana na istoj temperatuiri kao i klijanje. Konoplja ponikne za 11 dana kada iznosi

kotiledone.

3. Faza usporenog porasta poĉinje formiranjem prvog para pravih listova i traje do formiranja petog para

listova. Karakteriše se jako usporenim porastom nadzemne vegetativne mase. U toku ove faze, koren intenzivno

raste i razgranava se.

4. Faza intenzivnog porasta poĉinje od formiranja petog para pravih listova. U toj fazi stabla raste izrazito

brzo. Dnevni porast iznosi tada od 1,0 do 4,5% od ukupne visine stabla. Najveći je kod severnog, a najmanji kod

juţnog tipa. Pod povoljnim uslovima kod juţne konoplje za proizvodnju semena dnevni porast stabla iznosi 2 do 3

cm, a pod izrazito povoljnim uslovima i do 10 cm. Konoplja dostiţe tada 80 do 90% od ukupne visine stabla. Sa

poĉetkom formiranja cvasti završava se faza intenzivnog porasta

5. U fazi formiranja cvasti stablo raste, samo je taj rast poluaktivan. Biljka tada ostvaruje oko od 10 do

15% od ukupne visine stabla.

6. Cvetanje konoplje traje 10 do 35 dana, već prema tipu. Juţna konoplja cveta od 25 do 40 dana. Period

cvetanja muških biljaka je nešto kraći nego ţenskih. Muške cvasti cvetaju od osnove prema vrhu. U horizontalnom

pravcu cvetanje se od glavne osi prenosi ka vrhu boĉnih grana. Sliĉan tok ima i cvetanje ţenskih biljaka. Ono

poĉinje obiĉno ranije nego cvetanje muških, kod konoplje juţnog tipa za 10 do15 dana, a kod srednjeg tipa za 3 do

5 dana. Ţenski cvetovi su sposobni za oplodnju 30 do 35 dana, ali najveći broj cvetova tu sposobnost zadrţava 20

dana. Polen konoplje gubi k1ijavost za 3-4 dana (treći dan klijavost iznosi 8,4-14,2 Ofo). U prostoru zasićenom

vlagom polen moţe da saĉuva klijavost 8 do 9 dana. MeĊutim, po nekim podacima, pojedina zrnca ostaju vitalna i

245


posle 14 dana. OploĊavanje cvetova je anemofilno. Formiranje reproduktivnih organa traje 8 do 20 dana (kod

severnog tipa 8 do 10, a kod juţnog 15 do 20 dana). Smatra se da se polen prenosi vetrom 5 do 6 km daleko.

Ţenski cvt konoplje pred cvetanja Muški cvet konoplje pred cvetanje

7. Formiranje i sazrevanje plodova traje 30-40 dana. Proces teĉe sukcesivno kao i cvetanje, od osnove

prema

vrhu cvasti.

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. - Potrebe konoplje u toploti variraju u dosta širokim granicama, što je posledica

polimorfizma i velike plastiĉnosti. Na ovo ukazuje variranje vrednosti toplotnih suma. Toplotna suma za konoplju

severnog tipa iznosi 800-9000C, a juţnog tipa od 3500 do 4000

0C. Toplotna suma konoplje naših rejona kreće se u

proizvodnji vlakna od 16000 do 2000

0 C, a u proizvodnji semena od 2000

0 do 2800

0C. Optimalna temperatura za

razviće i porast konoplje iznosi od 20 do 220C. Srednje dnevne temperature iznad optima1nih veoma dobro

podnosi, ukoliko je obezbeĊena dovoljnim koliĉinama vode. U toku razvića biljke srednje dnevne temperature ne bi

smele da budu niţe od 150C. Minimalna temperatura za klijanje semena konoplje iznosi 1-2

0C, optimalna od 25

0 do

320C, a maksimalna 45

0C. MeĊutim, smatra se da je praktiĉki minimum od 7 do 9

0C. Tek nikle biljke konoplje u

fazi kotiledona i u fazi prvog i drugog para listova mogu da izdrţe pozne prolećne mrazeve do -2 i -30C. U fazi

trećeg para pravih listova otpornost prema mrazevima se pojaĉava, tako da biljke mogu bez štete da izdrţe mrazeve

do -5 i -60C. Visoka otpornost biljaka traje do poĉetka intenzivnog porasta u stablo, posle ĉega se gubi.

Odnos prema vodi. - Potrebe u vlazi su priliĉno velike, na što ukazuje i vrednost transpiracionog

koeficijenta koji se kreće od 300 do 1200. Konoplja juţnog tipa ima transpiracioni koeficijent od 500 do 700. On je

manji za muške biljke (450-550), a veći za ţenske (600-750). Za konoplju srednjeg tipa transpiracioni koeficijent

iznosi od 700 do 900, a za konoplju severnog od 900 do 1200. Konoplja se normalno razvija pri vlaţnosti zemljišta

od 40 do 90% od maksimalnog vodnog kapaciteta, medutim optimalna vlaţnost je 70-80%.

Koliĉina padavina u toku vegetacionog perioda za sorte juţnog tipa konoplje za vlakno ne bi smela da

budu manja od 250 mm, a u godinama kada su jeseni i zime suve donja granica je 280 mm. Kod konoplje gajene za

seme koliĉina taloga u toku vegetacije ne bi trebalo da bude manja od 280 do 300 mm. Potrošnja vode u raznim

fazama razvića konoplje je razliĉita. Od nicanja do formiranja cvasti konoplja troši 15-25 % a od formiranja cvasti

do završetka cvetanja 50-55%, u periodu formiranja i na1ivanja zrna 20-30% od ukupne koliĉine vlage potrebne u

toku vegetacije. Kritiĉan period za vlagu konoplje za vlakno je u fazi intenzivnog porasta stabla. Ukoliko u tom

periodu nastupi suša, stabla ostaju niska, što se negativno odraţava na prinos stabala i prinos i kvalitet vlakna.

Konoplja se najbolje razvija pri relativnoj vlaţnosti od 70 do 80%.

Odnos prema svetloti.- Konoplja ima velike zahteve u svetlosti. Zasenjivanje ne podnosi. Povećani broj

oblaĉnih dana u toku vegetacije utiĉe nepovoljno. U pogledu fotoperiodske reakcije, ona je biljka kratkog dana. Sa

skraćivanjem dana, skraćuje se i duţina vegetacije. MeĊutim, razliĉiti tipovi razliĉito reaguju na skraćeni dan.

246


Konoplja severnog tipa skraćuje vegetaciju za 10 do 30%, srednjeg tipa za 20 do 40%, a juţnog tipa za 50 do 60%.

Skraćeni dan utiĉe na smanjenje duţine stabla.

Odnos prema zemljištu. - Konoplja je u punom smislu reĉi biljka izrazito plodnih zemljišta. Dobre

rezultate daje samo na dubokim i plodnim zemljištima, bogatim humusom, veoma dobrih fiziĉkih osobina i

neutralne reakcije. Na teškim i zbijenim zemljištima njen koren ostaje plitak i nedovoljno razvijen, pa ne moţe da

obezbedi biljku

potrebnim asimilativima. No isto tako joj ne odgovaraju ni suviše rastresita i peskovita zemljišta, kao ni zemljišta sa

visokim nivoom podzemne vode.

Agrotehnika za konoplju

Plodored. - I pored toga što konoplja dosta dobro podnosi monoprodukciju, prinos opada iz godine u

godinu. Uspešna proizvodnja konoplje u monoprodukciji moţe se organizovati samo uz izuzetno jako Ċubrenje

stajskim Ċubrivom. Ukoliko je proizvodnja konoplje normalna i intenzivna, a posebno ako se konoplja gaji za

industrijsko vlakno, proizvodnju treba obavezno organizovati u plodoredu. U pogledu preduseva, konoplja nije

naroĉiti probiraĉ. Ipak bolje rezultate daje posle onih useva iza kojih zemljište ostaje plodno i u dobrom fiziĉkom

stanju. To je posledica osobina njenog korena. Najbolji predusevi za konoplju su višegodišnje mahunarke (lucerka i

crvena detelina), ĉiste ili u smeši sa klasastim travama. Inaĉe, u specijalizovanim plodoredima konoplja se uvek

stavlja u plodored posle višegodišnjih trava. Veoma dobri predusevi za konoplju su okopavine, Ċubrene stajskim

Ċubrivom (krompir, šećerna i stoĉna repa), zatim jednogodišnje zrnene mahunarke.. Kao najslabiji predusevi

smatraju se strnine. Medutim, ako se osnovnoj obradi i Ċubrenju obrati odgovarajuća paţnja, proizvodnja konoplje

se moţe sa punim uspehom organizovati i posle strnina.

Obrada zemljišta. - Zbog prirode korena treba obradi zemljišta pokloniti punu paţnju. Za uspešnu

proizvodnju u našim rejonima nuţno je takoĊe da se u zemljištu akumuliraju što veće koliĉine vlage. Osnovnu

obradu zemljišta za konoplju treba obaviti što pre u jesen. Rana obrada pozitivno utiĉe na prinos stabala te na

randman i prinos vlakna.

Polje konoplje

Osnovnoj obradi zemljišta treba pristupiti odmah posle ţetve preduseva ili uporedo s njom, ako predusevi

stasavaju krajem leta i poĉetkom jeseni. Posle strnina ili drugih gusto sejanih useva osnovna obrada poĉinje

zaoravanjem (tanjiranjem) strništa. Posle višegodišnjih trava, posao treba takoĊe poĉeti zaoravanjem organskih

ostataka. Konoplja izvanredno pozitivno reaguje na dubinu osnovne obrade. Samo pri dubokoj obradi moţe se

raĉunati sa visokom proizvodnjom. Prema iskustvima u našoj zemlji, kod nas dubina obrade ne bi smela da bude

manja od 40 cm. Osnovna obrada zemljišta izvodi se po pravilu dvofazno. Najbolje je da se najpre ore na punu

247


dubinu, a posle 10 do 15 dana da se ore plitko na 15 do 20 cm, pošto je Ċubrivo prethodno rastureno. Postupak

moţe biti i obrnut, meĊutim prvi je bolji.

Predsetvena obrada je obavezna. Ona zapoĉinje drljanjem da bi se zatvorile brazde, zatim se do setve vrši

dopunska obrada tanjiranjem, drljanjem ili setvospremaĉem na dubinu od 12 do 15 cm, a na teţim zemljištima sa

dva ili više prohoda. . Ako zemljište izaĊe iz zime jako zbijeno, neophodno je da se u proleće preore.

Đubrenje.- Konoplja iznosi iz zemljišta velike koliĉine hranljivih materija te se stoga mora obilato

Ċubriti. Konoplje raznih tipova iznose iz zemljišta razliĉite koliĉine hran1jivih materija. Juţna konoplja je veći

potrošaĉ hran1jivih materija od srednje, a naroĉito uzima više fosfora i kalijuma. Ţenske biljke takoĊe iznose veće

koliĉine hran1jivih materija, jer im je i prinos veći, a sadrţe i veću koliĉinu mineralnih materija.

Azot u ishrani konoplje igra veoma znaĉajnu ulogu i moţe se smatrati nosiocem prinosa. To je naroĉito

izraţeno u proizvodnji vlakna, mada i prinos semena pokazuje direktnu zavisnost od ishrane azotom. Azot u ishrani

konoplje moţe da ispolji svoje pozitivno dejstvo samo u kombinaciji sa ostalim hranljivim materijama, a

jednostrana ishrana azotom negativno utiĉe na prinos, randman i kvalitet vlakna.

Ka1ijum ne ispoljava naroĉito veliki uticaj na prinos stabala, ali pozitivno utiĉe na randman i prinos

vlakna i, što je posebno j znaĉajno, na kvalitet vlakna. Pri pravilnoj ishrani ka1ijumom, vlakno je ĉvrsto i elastiĉno.

Jednostrana ishrana kalijumom ima kao posledicu da prinos stabjike opada. Pored toga izaziva odrvenjavanje

vlakna, koje postaje grubo i manje elastiĉno. Pravilna ishrana kalijumom pozitivno

utiĉe na prinos semena i sadrţaj ulja u njemu. Sliĉno dejstvo pokazuje i fosfor. Pri

razmatranju problema Ċubrenja mora se imati na umu da je korenov sistem ove biljke

slabe usisne moći i da normalno snabdeva biljku hranljivim materijama samo kada mu

ove stoje na raspolaganju u velikim koliĉinama i u lako pristupaĉnom obliku. Konoplja

podnosi veoma dobro visoku koncentraciju hranljivih materija u zemljištu, te se za nju

mogu upotrebiti velike koliĉine Ċubriva. Najveću koliĉinu hranivih materija usvaja u

prvom delu vegetacije, odnosno u fazi intenzivnog porasta stabla i to oko 75% N,

80% K2O i 70% P2O5 od ukupne potrebne koliĉine u toku ĉitave vegetacije. Dosta

slabo iskorištava hran1jive materije iz Ċubriva, 55 do 58% N , od 10 do 16% P2O5

a 33 do 47%. K2O. Pri Ċubrenju zemljišta hran1jive materije treba unositi u ovim

odnosima: N: P : K = 1 : 0,25 : 0,5 -0,75. Upotrebljavaju se organska i mineralna

Ċubriva, no najbolje a rezultate daje kombinovano Ċubrenje. Iz grupe organskih

Ċubriva najšire se primenjuje stajnjak jer pozitivno utiĉe ne samo na prinos stabjike

nego i na prinos i kvalitet vlakna. Stajnjak se upotrebljava u koliĉinama od 40 do 80

t/ha. Ţenska biljka konoplje

Normativi mineralnih Ċubriva u proizvodnji konoplje variraju u dosta širokim granicama. Danas se mogu

dati široki okvirni normativi izraţeni u aktivnoj materiji: 60 -180 kg/ha N, 40 -140 kg/ha P2O5 i 40-140 kg/ha

K2O. Najbolje rezultate pokazuje kombinovano Ċubrenje stajnja kom i mineralnim Ċubrivima te se stajnjak

upotrebljava u koliĉinama do 30 t/ha, a ostatak potrebnih hranljivih materija nadoknaĊuje se mineralnim Ċubrivima.

Pri Ċubrenju zemljišta za konoplju, 1/2 ili 1/3 ukupne koliĉine fosfornih i kalijumovih Ċubriva unosi se prilikom

osnovne i obrade zemljišta, a ostatak u predsetvenoj pripremi zemljišta, odn. neposredno pre setve ili pak

jednovremeno s njom. Ostatak, ½ odnosno 2/3 azotnih Ċubriva unose se prilikom predsetvene pripreme zemljišta ili

sa setvom, a ostatak se upotrebljava za prihranjivanje. Smatra se da je prilikom osnovnog Ċubrenja najbolje da se

Ċubriva zaoravaju na dubinu

od 16 do 20 cm. MikroĊubriva utiĉu na prinos stabala i vlakna te na njegov kvalitet. Od njih dolaze u obzir

bakarna (bakar-sulfat do 25 kg/ha), borna (boraks 1 kg /ha) i manganova Ċubriva.

Prihranjivanje takode pozitivno utiĉe na prinos i kvalitet vlakna. Najveći znaĉaj za prihranjivanje imaju

azotna Ċubriva, a fosforna i kalijumova samo onda ako pri osnovnom Ċubrenju nisu upotrebljena u dovoljnim

koliĉinama. Biljke se obiĉno prihranjuju jedanput, i to u fazi ĉetvrtog para pravih listova. Ako se prihranjuju dvaput,

prvo se prihranjivanje obavlja ranije, neposredno posle nicanja, a drugo 25 do 30 dana posle nicanja.

U proizvodnji semena konoplje obavezna su dva prihranjivanja, prvo u fazi 3do 4 para pravih listova, a

druga kad biljke formiraju 6 do 7 pari pravih listova. Najbolje je da se semenska konoplja prihranjuje u brazde

izmeĊu redova.

Setva. - Za setvu treba upotrebiti prvok1asno seme ĉistoće 97%,

klijavosti 85% i vlaţnosti 13%. Seme pred setvu treba ujednaĉiti po teţini i

krupnoći. Pored standardnih mera, u pripremi semena konoplje moţe doći u obzir

i jarovljenje. Ono se vrši i na temperaturi od 20C, a traje 14 dana. Seje se kada se

zemljište zagreje na 7 do 90C, a srednje dnevne temperature dostignu vrednost od

150C. Naĉin setve zavisi od cilja gajenja. Za proizvodnju vlakna seje se uskoredo

(na 12 do 15 cm izmeĊu redova), a ako je reĉ o sortama jako visoka stabla,

rastojanje izmeĊu redova iznosi 20 do 25 cm. Za proizvodnju vlakna i semena

seje se širokoredo, na rastojanju 20-25-30 cm izmeĊu redova, a samo za

proizvodnju semena rastojanje izmeĊu redova kreće se od 40 do 60 ili do 80 cm, Setva konoplje

248


ili se seje u kućice na rastojanju 45-50 x 75-90 cm.

Koliĉina semena za setvu zavisi od gajenja konoplje. Pri gajenju za vlakno, za juţni tip konoplje se

upotrebljava 60 do 80 kg/ha semena, a za srednju 100 do 150 kg/ha. Za kombinovanu proizvodnju vlakna i semena

potrebno je oko 40 kg/ha semena juţne, a 60 do 100 kg/ha semena srednje konoplje. Pri gajenju samo za seme

potrebno je 20 do 40 kg/ha, a u kućice oko 20 kg/ha semena. Seme se seje na dubinu od 3 do 7 cm, što zavisi od

osobina zemljišta.

Nega. - Od setve do nicanja, ako je zemljište suvo, površina se valja rebrastim valjcima da bi se nicanje

ubrzalo. Ako se u tom periodu formira po površini zemljišta pokorica, treba je istim valjcima ili rotacionom

motikom uništiti. Posle nicanja treba lakim drljaĉama drljati useve popreko na pravac njihovih redova. Dalje

negovanje sastoji se u uništenju korova plevlenjem odmah pošto biljke niknu. Odrasla konoplja sama ugušuje

korovske biljke. Nega konoplje za seme (širokoreda setva) sastoji se od jednog ili dva meĊuredna kultiviranja.

Pored toga, da bi se dobio veći prinos semena, preporuĉuje se zakidanje stabla na drugom ili trećem paru listova, što

podstiĉe biljke na jaĉe razgranjavanje, a dobiva se i veća koliĉina semena.

Ţetva. Naĉin i vreme ţetve konoplje takoĊe zavise od cilja gajenja. Konoplja za vlakno ţanje se u jednom

potezu, i to u tehniĉkoj zrelosti muških biljaka. Tada su ţenske biljke u punoj vegetaciji, pa se ova ţetva naziva

ţetva u zeleno. U tehnološkoj zrelosti, stabla muških biljaka su u donjoj polovini ţuta, a u gornjoj zelenkastoţuta i

sa donje polovine stabla listovi su potpuno opali. Ovo se dogada 10 do 12 dana posle precvetavanja muških biljaka.

Ţanje se tako da se stabla kose specijalnim mašinama ili ţetelicama. Pokošena stabla, pošto se prosuše,

vezuju se u snopove i klasiraju po debljini. Snopovi se stavljaju u kupe da se dosuše. Konoplja se ne sme vezivati u

debele snopove, jer usled zagrevanja stabala njen kvalitet jako opada. U kombinovanoj proizvodnji (stablo i seme)

ţanje se kada je seme u ţutoj zrelosti. Na manjim površinama posebno se ĉupaju muške biljke pošto precvetaju, a ne

kada seme sazri. Semenska konoplja se ţanje kada je seme u donjim delovima cvasti u poĉetku pune zrelosti. Biljke

se seku srpovima ili kosirima, ovlaš vezuju u snopove i dosušuju, a zatim upućuju na vršaj. Na malim površinama

konoplja se vrše mlaćenjem. Veće koliĉine vrše se vršalicama za ţito, koje prethodno treba podesiti za vršidbu

konoplje. Pri otkupu, konoplja se svrstava u ĉetiri klase.

Klasifikacija vlakna konoplje

Klasa Duţina stabla

(cm)

Debljina

stabla (mm) Boja stabala Primese (%)

Zakrţljale

biljke (%) Vlaga (%)

I 150 8 Svetloţućkasta

ili zelenkasta 5 <5 -

II 125-150 8-10 Svetloţućkasta

ili zelenkasta <5 <5 -

III 100-125 <10 Razliĉite boje <10 14

IV 80-100 - Razliĉite boje <15 14

Stablo kraće od 80 cm su van klase.

Kosidba konoplje za vlakno Ţetva konoplje za zrno

Izdvajanje vlakna iz konopljinih stabaljika vrši se moĉenjem (maceracija) ili mehaniĉkim putem

(dekortikacija). Moĉenjem se kora razara pa se vlakno, manje ili više rezistentno na dejstvo agensa moĉenja,

oslobaĊa. Sem toga, moĉenjem se veći kompleksi vlakna razbijaju na manje. Moĉenje u vodi naziva se i biološko

moĉenje, jer su u procesu aktivne bakterije. Biološko moĉenje u vodi odvija se pod dejstvom anaerobnih

bakterija. Brzina moĉenja zavisi od uslova bakterija za razvijanje vlastite ţivotne aktivnosti. Optimalna

temperatura za razvoj bakterija, pa prema tome i za moĉenje, iznosi 32 do 350C. Tada proces traje 3 do 4 dana.

Moĉenje u hladnoj vodi traje neuporedivo duţe (u hladnoj tekućoj vodi 15 do 20 dana). Pri moĉenju konoplje u

249


industrijskim moĉilima, ĉesto se dodaju ĉiste kulture bakterija. Biološko moĉenje vrši se i posredstvom aerobnih

bakterija. Obiĉno se vodi dodaju njihove ĉiste kulture, a za vreme moĉenja u vodu se neprekidno ubrizgava

vazduh. Moĉiti se moţe i na rosi, ali se takvo moĉenje više ne primenjuje pošto se dobiva vlakno lošeg kvaliteta.

Koru u tom sluĉaju razaraju gljive. Hemijsko moĉenje vrši se u razblaţenim alkalijama (NaOH, KOH). Po

završenom moĉenju snopovi se vade, ispiru i konoplja se suši. Ruĉnim oruĊima (stupe i trlice) ili na posebnim

mašinama lomi se i drobi drvenasti deo osušene konoplje (pozder). Odvojeno vlakno se dalje ĉisti od ostataka

pozdera. Mehaniĉko odvajanje vlakna (dekortikacija) sastoji se u odvajanju kore zajedno sa vlaknom. Na takav

naĉin dobiva se grubo vlakon sa mnogo ostataka kore, zbog ĉega je potrebno da se ono moĉi u alkalijama.

Sušenje snopova konoplje Baliranje stabla konoplje

Transport bala konoplje Maceracija (kvašenje konoplje)

250


Kanap od konopljinog vlakna Konopljina preĎa (kudelja)

251


Lan Linum usitatissimum L.

Sinonimi: predivo, len, ćeten, ţivica, glavičica, kučina; Engleski: flax; Francuski:lin; Nemaĉki: Lein Flacks;

Ruski: лен.

Lan je veoma znaĉajna kao prediva i i uljana biljka. Gaji se zbog vlakna (lan doglunec), semena (uljani lan) i

vlakna i semena (kombinovano).

Linum usitatissimum L. (naslikao W. Thomé)

Laneno vlakno je veoma kvalitetno, nešto slabije od konopljinog, ali neuporedivo finije posebno ako se

ţanje u ţutoj ili još bolje zelenoj zelosti. Tada se dobiju izuzetno fina vlakna koja se koriste za izradu ĉipki i drugih

tankih proizvoda. Niskokvalitetno vlakno iz kratkih stabala upotrebljava se za proizovodnju grubog vlakna i

visokokvalitetnog papira. Pored toga, laneno vlakno se koristi za proizvodnju rublja, posteljine, peškira, cerada,

remenje, uţad i kanapi, presvlaka za nemeštaj, šatora, vreća i drugih tkanina. Visokog je kvaliteta pa se dodaje i

drugim vlaknima, pamuku, vuni i sintetiĉkim vlaknima da bi se oplemenilo predivo. Laneno vlakno je celulozna

tvorevina, a sadrţi još lignin i pektin u relativno maloj koliĉini. Lanene tkanine su dosta otporne na trulenje te su

dugo nose. Laneni pozder ili drvenasti deo stabla, posle odvajanja vlakna upotrebljava kao materijal za pakovanje se

za izradu izolacionih materijala i kao ogrevni materijal.

252


Hemijski sasta vlakna lana (u%)

Vlakno Celuloza Pektin Lignin Ulje

Dugo 86.6 6.8 3.7 2.8

Kuĉina 82.8 7.9 7.4 1.8

Lan je veoma vaţna uljana biljka jer sadrţi u zrnu od 30 do 47 % ulja. Njegovo ulje se lako suši (jodni

broj 150-200) pa je veoma vaţna sirovina za proizvodnju firnajza, uljanih boja, lakova, linoleuma, teĉnog sapuna.

Rafinirano ulje je jestivo. Uljane pogaĉe, koje sadrţe veliku koliĉinu belanĉevina, bezazotnih ekstraktivnih materija

i mineralnih materija, su kvalitetna koncentrovana stoĉna hrana.

Lanene pogaĉe su visokokoncentrovana hrana za domaće ţivotinje jer sadrţe od 30 do 36% belanĉevina i

do 32% svarljivih bezazotnih materija.

Hemijski sastav lanenog semena i uljanih pogača (u%)

Voda Belanĉevine Ulje BEM Celuloza Min. materije

Seme 8 34 36 22 9 3.5

Uljane pogaĉe 12 30 10 31 10 7

Poreklo lana

Neki autori smatraju da su gajene forme lana postale od Linum angustifolium L. Po Vavilovu te forme lana

su postale u tri ishodna centra: zapadnoazijskom, abisinskom i mediteranskom. Zapadnoazijski centar sa

Zakavkazjem obiluje razliĉitim formama i tipovima lana, ĉiji je rodonaĉelnik polegljivi lan koji se, po svojim

osobinama, najviše pribliţava uskolisnom lanu Linum angustifolium. Od polegljivog lana postao je prelazni lan, a

od ovoga, odabiranjem, pravi predivi lan sa nerazgranatim visokim stablom. U abisinskom ishodnom centru postale

su forme niskog i jako razgranatog stabla podesne za proizvodnju semena, a u mediteranskom forme krupnog

semena i grubim stablom pokrivenom voštanom prevlakom.

Lan je kao prediva biljka poznat već u kameno doba, a njegovo seme se upotrebljavalo za ishranu. Ubraja

se u najstarije gajene biljke. Gajili su ga Asirci, Vavilonci, Egipćani, zatim Jevreji, i to za proizvodnju vlakna i ulja,

kao i antiĉki Grci i Rimljani. Sloveni su gajili lan još pre velike seobe naroda.

Centar porekla i rasprostranjenost lana

Godišnja proizvodnja lanenog vlakna u svetu je 350 000 t, sa površine od 348 000 ha. Oko 85% svetske

proizvodnje lana koncentrisana je u Kanadi, SAD, Argentini, Indiji, zemljama bivšeg SSSR-a. Proseĉni prinos

vlakna u svetu iznosi 531 kg/ha, a prinos semena 482 kg/ha, dok u Evropi proseĉan prinos vlakna iznosi 2,6 t/ha

(Scheifele, 2002)

253



Lan pripada porodici Linaceae u koj postoji 22 roda, ali je od praktiĉkog znaĉaja samo jedan rod Linum.

Rod Linum ima više od 200 jednogodišnjih, višegodišnjih pa i poludrvenastih vrsta. Nekoliko vrsta gaje se kao

ukrasne biljke, a za proizvodnju vlakna i semena samo jedna Linum usitatissimum L. Klasifikacija te vrste izvedena

je na razliĉite naĉine a ovde ćemo prikazati pojednostavljenu klasifikaciju.

U svetu je najrasprostranjenija forma evroazijskog lana, koji se gaji za vlakno kao i za proizvodnju ulja.

On se po tipu grananja, visini stabla i drugim osobinama deli na:

1. Linum elongata L. ( lan za vlakno – dolgunac)

2. Linum brevimulticaulia L. (lan za ulje - kudrjaš)

3. Linum intermedia L. (prelazni lan)

4. Linum prostrata L. (polegljivi lan)

Lan za vlakno (dolgunac) ima dugu glatku i nerazgranato stablo (1-5 grana), visoko od 60 do 175 cm.

Prinos semena po biljci je minimalan (biljka formira samo 1 do 5 ĉahura). Sadrţaj vlakna, koje je izvanredno

kvalitetno, varira od 20 do 30%. Cvet je obiĉno plav, retko beo ili ruţiĉast. Ĉahure imaju preĉnik od 5,7 do 6,8 mm.

Uljani lan (za proizvodnju semena -kudrjaš) odlikuje se veoma niskim stablom od 15 do 70 cm, jako

razgranatom već od same osnove. Na jednoj biljci se formira i više od 100 ĉahura. Prinos semena iznosi više od 2

t/ha, a sadrţaj ulja u semenu od 36 do 44%. Njegovo vlakno nema gotovo nikakvu vrednost.

Prelazni lan sluţi za proizvodnju vlakna i semena, odnosno ulja. Stablo je visoko oko 70 do 90 cm,

srednje razgranata. Na biljci se formira veći broj ĉahura nego u predivog, ali znatno manji nego u uljanog. Sadrţi 12

do 17% vlakna. U prelaznog lana, stablo moţe biti razgranato samo u gornjoj trećini ili se razgranjava neposredno

iznad oţiljaka kotiledona. Izbijaju od 2 do 3 boĉne grane paralelno sa stablom, a samo na njihovom vrhu izbijaju

grane drugog reda.

Polegljivi lan ima u poĉetku razvića polegljiv bokor. Stablo je visoko od 50 do 70 cm. Seme sadrţi od 34

do 40% ulja. U juţnim oblastima se gaji ako ozimi. Nema privrednog znaĉaja.

Evroazijski lan (obiĉni lan) je jara jednogodišnja biljka, vrlo retko ozima.

Morološke osobine

Koren lana je vretenast, plitak, slabo razvijen i razgranat i slabe usisne moći. Glavna masa ţila se razvija

na dubini od 15 do 20 cm, a samo pojedine ţile prodiru dublje u zemljište (do 100 cm). Koren se bolje razvija na

zemljištima boljih fiziĉkih osobina i umereno vlaţnim. Pravi predivi lan ima najslabije razvijeni koren i najslabije

usisne moći, obrnuto nego u uljanog lana. U predivog lana od ukupne mase biljke na koren otpada od 9 do 15%, a u

uljanog znatno više. U predivog lana glavni koren doseţe najĉešće dubinu do 40 cm, a u uljanog i do 100 cm (pa i

do 120 cm).

Stablo lana je zeljasto, uspravno, na popreĉnom preseku okruglo i šuplje, visoko od 15-

120 cm. Spolja je glatko, jaĉe ili slabije pokriveno voštanom prevlakom, svetlozeleno do

sivozeleno (stablo lanova iz Etiopije i Indije su jaĉe ili slabije ljubiĉasto). Debljina stabla kreće

se od 0,5 do 3 mm. Grananje stabla je takoĊe razliĉito izraţeno u raznih tipova.

Listovi su svetlozeleni do sivozeleni, lancetasti ili široko-lancetasti, sedeći, spiralno

rasporeĊeni na stabljici, dugi od 17 do 45 mm, široki od 2,0 do 6,5 mm. Biljke uljanog lana

obrasle su i većim brojem krupnijih listova.

Cvetovi izbijaju na vrhu stabla i boĉnih grana. Oni su dvopolni. Sastoje se od 5 zelenih

listića zašiljenih na vrhu. Kruniĉnih listića ima pet. Azurno su plavi, ţuti ali mogu biti i

svetloljubiĉasti, ruţiĉasti u raznim nijansama, bledoplavi ili beli. Površina kruniĉnih listića je

ravna ili naborana (lanovi iz Kine, Avganistana, Male Azije, Indije). Nervatura kruniĉnih listića

je ili iste boje kao i krunica ili pak obojena drugom bojom (ljubiĉasta, ruţiĉasta, plava), a u nekih

odlika je bezbojna i skoro prozirna. Kruniĉni listići široki su od 6 do 17 mm, u nekih azijskih

lanova svega 3-5 mm. Oblik cveta zavisi od otvaranja krunice. Najĉešće je široko otvoren, ali

moţe biti zvonast ili skoro trubast. Prašnika ima pet, s plavim, narandţastim, ţutim ili skoro

belim prašnim kesicama. I prašne niti mogu biti ljubiĉaste, plave, ruţiĉaste ili bele. Stablo lana

Tuĉak je petodelan.

254


Plavi cvet lana Ţuti cvet lana GraĎa cveta lana

Plod lana je skoro loptasta ĉahura (reĊe konusna ili ovalna), zašiljena na vrhu. U lana puklaša ona u doba

sazrevanja puca i seme se osipa, dok u obiĉnog lana ostaje zatvorena. Ĉahura postaje od pet oplodnih listića. U njoj

se u poĉetku formira pet komorica od kojih se svaka kasnije podeli na dva dela, tako da u ĉahuri ima ukupno 10

gnezda, a u svakom po jedno seme. Prema tome, ukupan broj semenki u ĉahuri iznosi 10, ali je ĉesta pojava da broj

semenki bude manji zbog parcijalne sterilnosti.

Plod (čahura lana)

Seme je jajasto spljošteno sa blago povijenim vrhom. Semenjaĉa je izrazito glatka i sjajna, bela, bledoţuta,

svetlomrka, crvenkastomrka ili tamnomrka. Seme je dugo od 3,4 do 6,2 mm, mase 1000 zrnao od 2,1 do 13,0 g.

Seme lana Seme lana (uvećano)

255


Tehnološke karakteristike stabla

Vlakno lana se nalazi u stablu (od 20 do 30%). U predivog lana se posebno definiše pojam tehniĉkog dela

stabla i pod njim se razumeva deo od oţiljaka kotiledona do mesta gde izbijaju prve boĉne granĉice. U skladu s tim

razlikuju se i dve duţine stabla:

1. Tehniĉka duţina (duţina tehniĉkog dela)

2. Opšta duţina stabla (od oţiljka kotiledona do vrha)

Ukoliko je tehniĉki deo stabla duţi, utoliko je vrednost lana veća. Debljina stabla takoĊe je veoma

znaĉajna osobina. Tanje stablo ima veći randman vlakna, a vlakno je finije. Debljina stabla meri se na 1/3 njegove

visine i osnovni je kriterijum za klasiranje lana. U tom pogledu standardi su razliĉiti.

Standardni kvaliteta stabla lana po prečniku jednog stabla i snopu od 100 stabala

Standardi kvaliteta Preĉnik jednog stabla (u mm)

Veoma fina Fina Srednje fina Gruba Veoma gruba

Ruski standard - 0.8-1.2 - >2 -

Standard po Herzog-u 1.5 1.6-2 - 2.1-2.5 2.5

Preĉnik snopa od 100 stabala ( mm)

Standard po Weck-u 40 50 60 70 80

Na popreĉnom preseku stabla lana, ispod epidermisa, je sloj parenhima kore u kojoj su smešteni elementi

like - likini snopići. Neposredno ispod kore je kambijum, koji je odvaja od elemenata drveta. U centru je srţ koja

se u doba sazrevanja suši i puca pa su zrela stabla šuplja. Snopići vlakana su izgraĊeni od jako izduţenih i na

krajevima zašiljenih ćelija like koje tvore tzv. elementarna vlakna. Od broja, veliĉine i graĊe elementarnih vlakana

te od njihove medusobne povezanosti zavisi i kvalitet tehnološkog vlakna. Duţina elementarnih vlakana, odnosno

ćelija like varira u proseku od 20 do 30 mm, ali moţe dostići i do 120 mm, a debljina od 15 do 20 pa i 30 μ. Po

pravilu, u debljem stablu elementarna vlakna su deblja, a u duţem stablu tanja i duţa.

Snopići vlakna u stabljici lana

Broj elementarnih vlakana na preseku snopića varira od 10 do 50. Najviše elementarnih vlakana nalazi se

na granici izmeĊu prve i druge trećine stabla, a najmanje u vršnom delu. Duţina elementarnih vlakana raste od

osnove prema vrhu stabla. Broj elementarnih vlakana na odreĊenom preseku stabla zavisi od uspevanja biljke i

naĉina njezinog gajenja. Pri povoljnom uspevanju i gajenju broj elementarnih vlakana iznosi oko 700, a pri manje

povoljnom jedva dostiţe 350-400.

256


Poprečni presek stabla lana Mikroskopski presek stabla lana

Duţina tehniĉkog vlakna iznosi od 30 do 100 cm (i do 120 cm), što zavisi direktno od visine (duţine)

stabla, a posebno od duţine njegovog tehniĉkog dela. Vlakno je u stabljici neravnomerno rasporeĊeno. U donjem

delu stabla, na njega otpada svega 20 %, u srednjem do 35 % a u vršnom 20 do 30%. Specifiĉna teţina tehniĉkog

vlakna lana iznosi od 1,40 do 1,48, elastiĉnost oko 2%, jaĉina u proseku 35 kg/mm2, prekidna duţina od 11 do 30

km, a maksimalna higroskopnost 20 %.

Vlakna lana po polarizirajućom mikroskopskom svetlosti

Faze porasta i razvića lana

Faza nicanja nastupa u normalnim prilikama desetak dana posle setve. U toj fazi lan ima samo razvijene

kotiledone, koji su širokojajasti ili ovalni, zeleni, a izmeĊu njih je pupoljak. Posle te faze nastupa faza usporenog

porasta, koja traje sve dok lan ne dostigne visinu od 8 do 10 cm.

Faza intenzivnog porasta stabla poĉinje pre potpunog formiranja cvetnih pupoljaka i traje do poĉetka

cvetanja. U toj fazi dnevni porast stabla iznosi u proseku 3-5 cm. Sa poĉetkom cvetanja intenzivni porast prestaje,

ali biljka ipak raste sve do kraja cvetanja.

Razliĉite sorte lana cvetaju u razliĉito vreme. Razlike iznose do 40 dana. Cvetovi su jednodnevni, otvaraju

se ujutro, a u podnevnim ĉasovima zbacuju krunicu. Po kišnom vremenu cvetovi se otvaraju nepotpuno, a potpuno

257


se otvaraju idućeg dana. Prašne kesice pucaju za vreme dok se cvetovi otvaraju. Pošto one naleţu na ţig,

obezbeĊena je autogamija, mada ona nije iskljuĉiva.

Sazrevanje poĉinje neposredno posle cvetanja, a karakteriše ga odrvenjavanje

stabla, formiranje ploda, nalivanje i sazrevanje semena. U toj fazi se i vlakno potpuno

formira. Predivi lan cveta 40 do 50 dana posle nicanja, a sazreva oko 30 dana posle

cvetanja. Toplotni stadijum (stadijum jarovljenja) lana traje relativno kratko. Pri

temperaturi od 50 do 8

0C, stadijum jarovljenja pravoga predivaog lana traje 5 do 8 dana,

prelaznog 6 do 8 dana,

u1janog 8 do 11, krupnosemenog 8 do 12, a poluozimog lana sa ţbunastim stablom 16 do

18 dana. Predivi lan moţe da proĊe toplotni stadijum i pri višim temperaturama (10-150C).

Svetlosni stadijum predivog lana traje 20 do 28 dana, a ostalih tipova 20 do 33 dana, osim

poluozimih, kojima traje 30 do 36 dana. Vegetacioni period lana iznosi 90 do 120 dana.

MeĊutim, postoje izrazito rane forme predivog lana (iz severnih rejona) koje stasavaju za

65 do 68 dana. Njima su veoma sliĉni u1jani lanovi visokoplaninskih predela Indije i

Etiopije.

Srednjestasni lanovi su usevi srednjih i juţnih rejona (juţno-stepskih oblasti

bivšeg SSSR-a, srednje i Male Azije, srednje i zapadne Evrope i Mediterana). Poznostasni

lanovi se gaje u centralnoj i Maloj Aziji, na Mediteranu i u Etiopiji.

Sazrevanje lana prolazi kroz nekoliko faza:

1. Zelena zrelost (lan zelenac) u kojoj su stabla i ĉahure zeleni, a donji listovi

ţuti. Seme je meko, zeleno, sadrţi bezbojnu teĉnost. Vlakno još nije formirano, zidovi

elementarnih vlakana nedovoljno su zadebljali, veza izmedu elementarnih vlakana je

nedovoljno ĉvrsta pa se vlakno lako kida.

2. Rana ţuta zrelosti je kada usev postaje zelenoţut, samo je vršni deo zelen,

donji listovi opadaju, a ostali su ţuti. Ĉahure su ţute, seme ţutomrko i već oĉvrslo.

Vlakno je potpuno formirano i u tome momentu je kvalitativno najbolje.

3. Ţuta zrelost je obeleţena izrazito ţutom bojom na ĉitavom usevu. Stablo je u donjem delu mrko, listovi

su sem vršnih, opali. Ĉahure su ţute, seme potpuno formirano. Vlakno poĉinje da odrvenjava, postaje grublje.

Prinos dugoga vlakna se smanjuje (i za 14%). Ova zrelost nastupa posle rano-ţute zrelosti.

4. Puna zrelost je onda kad je ĉitav usev je mrke boje. Seme je potpuno zrelo, tvrdo i sjajno. Vlakno

intenzivno odrvenjava, postaje grubo gubi elastiĉnost, a prinos dugoga vlakna smanjuje se i do 21,9%.

258


Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. - Pravi predivi lan je biljka umereno toplog i prohladnog ali i dovoljno vlaţnog

podneblja, prelazni umereno toplog i toplog podneblja sa dovoljnom koliĉinom vlage, a uljani preteţno toplog.

Areal gajenja pravoga predivog lana je ograniĉen juskim izotermama od 160 i 19,5

0C. Prema tome, potrebe za

toplotom su mu skromne. On se gaji u rejonima u kojima top1otna suma vegetacionog perioda iznosi 1400-22000C.

Inaĉe toplotna. suma predivog lana iznosi 950-l4000C. Po pojedinim fazama, potrebe za toplotom su razliĉite (suma

toplote za klijanje i nicanje iznosi 600C, nicanje -cvetanje 418- 441

0C, cvetanje sazrevanje 4l0

0C). Odnos pravoga

predivog lana prema toploti ilustruje ĉinjenica da su njegove donje aktivne temperature niţe od 50C. Pravi predivi

lan moţe da izdrţi bez štete kasne prolećne mrazeve od -3 do -50C. Najotporniji je lan u fazi 4 do 6 pari pravih

listova i tada moţe da izdrţi i dugotrajnije mrazeve od -6 do -70C. Sa daljim porastom otpornost mu se smanjuje.

Najosetljiviji je na mrazeve neposredno po nicanju.

Usev lana

I pored toga što su potrebe prelaznog lana za toplotom skromne, na njega nepovoljno utiĉu jaĉa

temperaturna kolebanja i, uopšte, nagle promene temperature. Zbog toga se ne moţe gajiti u rejonima gde su prelazi

iz proleća u leto nagli. Pravi predivi lan je osetljiv i na visoke temperature (ţege), naroĉito ako ga one zahvate u

periodu intenzivnog porasta stabla. Tada podbacuje u prinosu i stabla i vlakna.

Kombinovani lan treba više toplote. Njegov areal gajenja je ograniĉen julskim izotermama od 19 i 240C, a

toplotna suma iznosi 1600-18000C. I na njega nepovoljno utiĉu visoke temperature, naroĉito u fazi intenzivnog

porasta stabla. I pravi uljani lan treba više toplote. MeĊutim, nije osetljiv prema visokim temperaturama i

temperaturnim kolebanjima.

Odnos prema svetlosti. - Lan, a naroĉito predivi, je bi1jka dugog dana. Skraćivanje dana izaziva

skraćivanje stabla ove biljke za 50% i udvostruĉava njezino grananje. Pored toga, nastaju izvesne promene i u

anatomskoj graĊi stabla i vlakna. Potrebe lana za svetlošću su dosta skromne, a pri nešto slabijoj svetlosti daje bolje

rezultate. Zasenjivanje (do izvesne granice) ima pozitivan uticaj. Sliĉan uticaj pokazuje i izvesno povećanje broja

oblaĉnih dana. Potrebe uljanog lana za svetlošću su znatno veće.

Odnos prema vodi. - Pravi predivi lan treba mnogo vlage. Njegov transpiracioni koeficijent iznosi 400-

430 (po nekima je neuporedivo veći). Potreba za vlagom veća je u prvom delu vegetacije (do cvetanja) nego u

drugom delu. Prema suši je oset1jiv, naroĉito u fazi intenzivnog porasta. I kratkotrajne suše u toj fazi nanose mu

velike štete. U poĉetku svoga razvića manje je oset1jiv na kraće suše. U fazi kotiledona moţe da izdrţi sušu 15

dana, a u fazi usporenog porasta 6 dana. No pravi predivi lan ne podnosi ni suviše veliku vlaţnost (tada poleţe pa se

intenzivno pojavljuju gljiviĉne bolesti, što se nepovoljno odraţava na prinos i kvalitet vlakna). Nepovoljno utiĉu na

lan i jaĉa kolebanja zemljišne vlaţnosti. Prelazni lan treba znatno manje vlage, ali je kritiĉan period za vlagu u tog

lana duţi i proteţe se i na period nalivanja zrna. Kraće suše u prvom delu vegetacije bolje podnosi od pravog

predivog lana. Uspešna proizvodnja se moţe organizovati u rejonima u kojima u toku vegetacije padne 100 do 150

mm taloga. Uljani lan ima sliĉne potrebe za vlagom kao i prelazni, a na kratkotrajnije suše još je neoset1jiviji od

prelaznog i pravoga predivog.

Agrotehnika za lan

Plodored. - Lan ne podnosi monoprodukciju. Pri takvom gajenju jako podbacuje u prinosu, jer se

zemljište jednostrano iscrpljuje, progresivno se povećava zakorovljavanje i intenzivno se pojavljuju štetoĉine i

259


bolesti. MeĊutim, prinosi u monoprodukciji smanjuju se i zbog “zamora zemljišta”, koji nastaje usled pojaĉane

pojave gljivice Fusarium polyspora, koja ugroţava mlade biljke u nicanju i ponikle biljke (nekad i odrasle). Zato

lan ne treba vratiti na istu površinu pre 6 do 7 godina, a po nekima pre 7 do 9 godina. Kao najbolji predusev za lan

smatra se crvena detelina, posle dvogodišnjeg iskorišćavanja, zatim Ċubrene okopavine. Suncokret i šećernu repu

neki smatraju kao nepodesne preduseve, pošto iz zemljišta iznose velike koliĉine kalijuma. Medutim, ako se

zemljište Ċubri kalijumovim Ċubrivima na ispravan naĉin, te dve biljke su odliĉan predusev za lan. Dobri predusevi

su i jednogodišnje mahunarke. Lan ne treba gajiti posle strnih ţita, sem iza ovsa, za koji se smatra da je nešto bolji

predusev. Lan je veoma dobar predusev za skoro sve njivske biljke.

Obrada zemljišta. - Osnovna obrada zemljišta za lan izvodi

se potkraj leta ili u poĉetku jeseni. Kasna jesenja osnovna obrada

daje znatno slabije rezultate, a prolećnu treba uopšte odbaciti. U

proizvodnji ozimog lana osnovnu obradu treba obaviti do poĉetka

septembra, a u krajnjem sluĉaju do polovine tog meseca. Izrazito

pozitivno reaguje ako se dubina osnovne obrade zemljišta poveća do 40

cm. Usled toga, pri dubini obrade od 30 do 40 cm postiţu se najbolji

rezultati. Ako lan u plodoredu dolazi posle crvene deteline, u toku leta

treba zaorati organske ostatke (ne ĉekajući poslednji otkos) kako bi se

blagovremeno razloţili. Isto tako, posle strnina ili gusto posejanih

jednogodišnjih mahunarki, nuţno je, uporedo sa ţetvom, zaorati

(zatanjirati) strnište, da bi se spreĉilo isparavanje i omogućila eventualna

akumulacija vlage, ubrzalo razlaganje organskih ostataka izazvalo klijanje

korovskog semena. Ako lanu prethode okopavine, osnovna obrada poĉinje Lan

neposredno posle njihove ţetve. Lan pozitivno reaguje na dvofaznu osnovnu obradu. Tada se prvo rasture Ċubriva,

zatim se zemljište ore pliće (oko polovine predviĊene dubine), a 10 do 15 dana posle toga ore se na punu dubinu.

Za jari lan, zemljište ostaje u toku zime u otvorenim brazdama, dok se za ozimi pristupa odmah predsetvenoj

pripremi zemljišta.

Zemljište dobrih fiziĉkih osobina, koje je iz zime

izašlo u dovoljno rastresitom stanju, samo se drlja a zemljište

lošijih fiziĉkih osobina ili ono koje je iz zime izašlo zbijenije,

pored toga što se drlja, mora se jednom, a nekad i dva puta,

tanjirati. Valjanje se primenjuje samo onda kada je zemljište

suvo, pa za normalno klijanje i nicanje treba omogućiti

podizanje vlage iz dubljih slojeva. Valjati se moţe i posle

setve.

Đubrenje lana je veoma sloţeno. Treba imati na umu

da on neravnomemo usisava hranive materije. Najveću koliĉinu

usisava u fazi intenzivnog porasta u stablo, odnosno od

pupanja do poĉetka cvetanja. Za nepunih 15 dana, koliko traje

ta faza, usvoji oko 40% N i 50% K2O od ukupne koliĉine

potrebne u toku vegetacije. Fosfor ne usisava u tako kratkim

rokovima. Lan iznosi iz zemljišta znatne koliĉine hran1jivih

materija, sa 5 t/ha suve materije stabla i uz adekvatan prinos

semena iznosi 52-75 kg/ha N, 20-30 kg P2O5 i 55-90 kg/ha

K2O.

Koren lana je slabe usisne moći pa biljku moţe

uspešno da snabdeva asimilativima samo onda ako mu oni stoje

na raspolanju u većoj koliĉini. Stajsko se Ċubrivo ne

upotrebljava direktno jer moţe da izazove poleganje, a u

izvesnom stepenu utiĉe negativno na randman i kvalitet vlakna. Usev lana

Pored toga, stajnjak se ne moţe ravnomerno rasporediti, pa usev postaje neujednaĉen. Samo se na vrlo slabim

zemljištima potpuno zgoreli stajnjak upotrebljava direktno, i to u minimalnim koliĉinama (15 do 20 t/ha). Od

organskih Ċubriva, kao nešto bolje Ċubrivo u proizvodnji lana, smatra se kompost. MeĊutim, on se upotrebljava jako

ograniĉeno.

U proizvodnji lana skoro su iskljuĉivo znaĉajna mineralna Ċubriva, i to u razmeri N : P2O5 : K2O = 1 : 3 : 4,

ako se Ċubri samo mineralnim Ċubrivima. Na izrazito siromašnim zemljištima ta se razmera pomera u korist azota

(1 : 1,75 : 2). Azotna su Ċubriva veoma znaĉajna za lan. Usled nedostatka azota smanjuje se visina i debljina stabla,

kao i prinos, a opada i kvalitet vlakna. Suvišan azot opet nepovoljno utiĉe na lan, produţava vegetaciju, pogoršava

kvalitet vlakna, izaziva poleganje useva. Od azotnih Ċubriiva mogu se uspešno upotrebiti gotovo sve vrste, ali

najbolje rezultate pokazuju šalitre i amonijum-sulfat. Azotna se Ċubriiva daju pri predsetvenoj pripremi zemljišta,

tako da se unese celokupna predviĊena koliĉina ili samo 2/3, preostala 1/3 moţe se upotrebiti za

260


prihranjivanje.Koliĉina toga Ċubriva za lan kreće se u dosta uskim okvirima od 30 do 45 kg/ha aktivne materije.

Ukoliko je predusev crvena dete1ina ili jednogodišnja mahunarka, Ċubre se samo slabija zemljišta, a i tada se

koliĉina svodi na oko 20 kg/ha aktivne materije. Fosfor je takode veoma vaţan za lan. On utiĉe i na prinos i na

kvalitet vlakna. Fosfor se daje tako da se 1/2 od predvidene koliĉine unosi pri osnovnoj obradi zemljišta, a druga

polovina u predsetvenoj pripremi. Inaĉe se fosfor daje u koliĉini od 45 do 90 kg/ha. Posebno su znaĉajna kalijumova

Ċubriiva. Ona povećavaju prinos stabla a povoljno deluju i na randman, prinos i kvalitet vlakna, a posebno na

njegovu jaĉinu (ĉvrstinu) i elastiĉnost. Daje se u koliĉini od 40 do 80 kg/ha u predsetvenoj pripremi zemljišta u

proleće pod uslovom da se unose manje koliĉine. Ako se

daju veće koliĉine, 1/3 unosi se pri osnovnoj obradi

zemljišta.

Setvu lana treba obaviti što je moguće ranije,

kako u proleće tako i u jesen. U nas se ozimi lan seje u

drugoj polovini septembra, kako bi usev pre mrazeva

mogao da se razvije i pripremi za prezimljavanje. Kasno

posejani lan izmrzava u toku zime. Jari lan seje se u isto

vreme kad i jara prava ţita, odnosnou prvoj nedelji posle

poĉetka poljskih radova. U nas je to sredinom marta.

Kasnija setva izaziva opadanje prinosa, naroĉito u pravoga

predivog lana i kombinovanog lana (pravi uljani lan nije

toliko osetljiv). Lan za vlakno se seje uskoredo na 12 do 15

cm rastojanja ili u zbijene redove od 7 do 10 cm, kada Usev lana zbog boljeg rasporeda biljaka, daje i bolje rezultate.

Dobri rezultati se postiţu i pri unakrsnoj sertvi. Kombinovani lan se, po pravilu, seje na nešto većem

rastojanju izmedu redova od 15do 20 cm, a uljani širokoredo od 30 do 40 cm.

Koliĉina semena za setvu predivog lana iznosi 140 do 160 kg/ha. Pri setvi omaške treba 20 kg/ha više

semena. U nekim rejonima proizvodnje pravoga predivog lana upotrebljava se 200, pa i 220 kg/ha semena. Prelazni

lan se seje sa 80 do 120 kg/ha semena, a uljani sa 40 do 60 kg/ha. Lan se seje na dubinu od 2 do 3 cm. Na teţim

zemljištima dubina setve ne sme biti veća od 2 cm. Većom dubinom setve smanjuju se klijavost i procent nicanja. U

proizvodnji lana se ne bi smelo odstupati od normativa u pogledu kvaliteta semenskog materijala (k1ijavost 90%,

ĉistoća najmanje 98%, maksimalna vlaţnost 13%). Upotrebna vrednost semena ne sme biti manja od 88 %. Pored

toga, u semenu lana ne sme biti ni jedno seme viline kosice.

Nega. - Od setve do nicanja zemljište se moţe samo valjati da bi se podigla vlaga iz dubljih slojeva,

ukoliko je površinski sloj jako suv, ili da bi se razbila jaka i gruba pokorica koja bi mogla ugroziti nicanje

Najvaţnija je mera nege pravoga predivog lana, od njegovog nicanja do ţetve, uništavanje korovskih biljaka.

Odnosno, korov u lanu se još uvek najbolje uništava plevljenjem. Prvi put se plevi obavezno što ranije, onda kad

biljke dostignu 6 do 8 cm visine, a drugi put, ukoliko je potrebno, 15 dana posle toga. Plevi se onda kad je površina

zemljišta umereno vlaţna, kada se površina ne gazi, a korovi se lako ĉupaju. U savremenoj proizvodnji lana korov

se suzbija herbicidima. Danas je najviše u upotrebi herbicid basagran (aktivna materija bentazon) koji se aplicira

sa 3 do 4 l/ha kada je lan visine 5 do 10 cm.

U proizvodnji lana sve se šire primenjuje prihranjivanje koje se

izvodi najĉešće samo jedanput, reĊe dva puta. Prihranjuje se azotnim

Ċubrivima u koliĉini od 20 do 30 kg/ha aktivne materije, kad biljke

dostignu visinu od 6 do 10 cm. Drugi put se prihranjuje pred pupoljanje.

Nega kombinovanog lana ne razlikuje se od nege pravoga predivog lana.

Kada je rastojanje izmedu redova veće (20 cm), moţe se i meĊuredno

kultivrati. Medutim, to se retko ĉini. Uljani lan se obavezno meĊuredno

obraĊuje dva puta, i to prvi put desetak dana po nicanju, a drugi put 15

dana posle prvog kultiviranja. Jednovremeno se plevi prostor izmedu

biljaka u redu. Specifiĉna mera nege predivog lana je postavljanje oslonaca,

koji spreĉavaju poleganje. Ta se mera primenjuje samo pri gajenju lana na

manjim površinama, ako je setva jako gusta.

Ţetva - predivog lana obavlja se u ranoj ţutoj zrelosti, a.

kombinovanog ili u ranoj ţutoj ili na prelazu u ţutu zrelost. Uljani lan se

ţanje u ţutoj zrelosti. Predivi i prelazni lan se ţanju ĉupanjem biljaka ruĉno

ili specijalnim mašinama. Poĉupani lan se ostavlja 4 do 6 ĉasova u

rukovetima da se prosuši, a zatim se vezuje u snopove koji se slaţu u kupe

radi dosušivanja. U vlaţnim rejonima se snopovi na sredini veţu labavo,

rašire na krajevima i tako, dupke postavljeni, dosušuju. U savremenoj

261


proizvodnji lan se dosušuje i u sušnicama. Temperatura prilikom Lan pred zrenje

sušenja mora biti izmeĊu 40 i 500C. Kondiciona vlaga lanenih stabala iznosi 16%. Lan se moţe vršiti tako da se

prethodno, specijalnim grebenima, odvoje ĉahure, a zatim se, mlaćenjem ili na vršalicama, iz ĉahure izdvaja seme.

Moţe se vršiti i mlaćenjem vršnog dela snopova.

Lan u punoj zreobi Mehanizovano čupanje lana

Ipak je najbolje da se lan vrši specijalnim mašinama. Lan se

moţe ţeti i specijalnim kombajnima, koji odvajaju ĉahure sa manjim

ili većim delom vrhova stabala. Odvojene ĉahure se suše, a zatim se

vrše. Uljani lan se kosi .Pokošeni usev se prosuši, skuplja u naviljke

radi dosušivanja, a zatim se vrši. Ţetva ovog lana moţe se obaviti

dvofaznim, a ako je reĉ o odlikama visoke stabla, i jednofaznim

postpkom.

Odvajanje vlakna lana obavlja se na isti naĉin kao i u

konoplje - maceracijom (moĉenjem). Primenjuje se i dekortikacija,

ali reĊe. Moĉenje lana moţe biti hemijsko (u alkalijama) ili biološko.

Najĉešće je biološko moĉenje, posredstvom mikroorganizama, u

hladnoj ili u toploj vodi. U industriji se više primenjuje biološko

moĉenje u toploj vodi. U oba sluĉaja iskorišćuje se aktivnost

pektinovornih bakterija (Clostridium macerans, Sušenje lana polju

Clostridium pectinovorum, Clostridium pshovianum, Clostridium felsineum, a pri toplom moĉenju i Plectridium

pectinovorum, Granulobacter pectinovorum itd.). Temperatura za toplo moĉenje iznosi 320-35

0C. U tom procesu

dodaju se ĉiste kulture pektinovornih bakterija. Lan se moţe moĉiti i na rosi, tada vlakna odvajaju gljivice

Cladosporium herbarom. Posle moĉenja, stabla se ispiru i suše, a zatim se lomilicama vlakno odvaja od drvenastog

dela.

Ručno košenje lana (slika Davidson) Ručno odvajanja vlakna od stabla

262


Mehanizovano odvajanje vlakna od stabla Kučine lana

PreraĎeno vlakno lana

Najvaţnije bolesti lana

Najvaţnije bolesti lana

usarium

oxysporum ssp. lini

Aurerobasidium

pullulans ssp.lini Melapsora lini Septoria lini

Rhysoctonia solani

ssp. lini

Najvaţniji štetni insekti lana

Euroxa ochragaster

Guen.

Mamestra

configurata Walt.

Loxostege sticticalis

L.

Macrosteles

quadrileneatus Fbs.

Macrosiphum

euphorbie Thom.

263


Kenaf

Hibiscus cannabinus L.

Sinonimi: bombajska konoplja, konoplja, gambo kenaf, java—juta; Engleski: brown indian hemp; Francuski:

ketmie á chanvre; Nemaĉki: Gambohanf; Ruski: кенаф.

Kenaf se gaji za dobivanje vlakna, celuloze i papira. Vlakno mu je grubo ali vrlo ĉvrsto i veće tehniĉke

duljine od 1.5 do 3 m. Od njega se izraĊuju špage, ribarske mreţe. Upotrebljava se i za izradu tkanina za ambalaţu,

vreće, za voštana platna.. Vlakno kenafa je vrlo sliĉno vlaknu jute, te predstavlja jednu od najboljih zamjena za jutu.

U novije vreme kenaf se upotrebljava za dobivanje celuloze, te finih cigaretnih papira. U toj nameni

smatraju ga vrlo perspektivnim za pokrivanje nedostataka klasiĉnog celuloznog drveta ĉetinara i lišćara.

Seme sadrţi oko 20% ulja koje se koristi u tehniĉke svrhe. Nakon ekstrakcije ulja dobiju se pogaĉe za ishranu stoke.

Hibiscus cannabinus L.

Poreklo kenafa

Domovina kenafa je Indija. odakle se proširio u ostale tropske i subtropske oblasti. Gajio se u Indiji,

Pakistanu, Indoneziji, Iraku, Iranu, uAfrici, uBrazilu i u Evropi (bivši SSSR i Španija).

Tamo gdje kenaf ima povoljne uslove i u intenzivnoj proizvodnji postiţu se prinosi suvih stabala i preko 15

t/ha.

264


Godišnja proizvodnja kenafa u 2001. godini je iznosila 1 300 000 t. Najveći svetski proizvoĊaĉi su

Tajland, Indija, Kina, zemlje bivšeg SSSR-a (Duke, 2002).


Kenaf je jednogodišnja biljka i pripada familiji Malvaceae, rodu Hibiscus. Odlikuje se širokom

geografskom rasprostranjenošću, što je znak njegove plastiĉnosti i adaptibilnosti. Ukrštanjem izmeĊu razliĉitih

tiiova biljaka i gajenjem u razliĉitim uslovima, razvile su se mnogobrojne forme i odlike, koje se meĊusobno

razlikuju po duţini vegetacijskog perioda, po duţini, debljini granatosti i boji stabla, obliku, veliĉini i boji listova,

po veliĉini tobolaca i semena i drugim osobinama.

Varijeteti kenafa (Hbiscus cannabinus L.).

Varijeteti kenafa Odlike

Hibiscus cannabinus var. viridis Listovi celoviti

Hibiscus cannabinus var.vulgaris Listovi prstasto segmentisani

Hibiscus cannabinus var.simplex Stablo crveni, listovi prstasti

Hibiscus cannabinus var.purpureus Stablo ljubiĉasto, listovi prstasti

Morfološke osobine

Korenov sistem je snaţan s jako razvijenim glavnim korenom, postranim

ţilama i obiljem korenovih dlaĉica. U povoljnim uslovima prodire u dubinu 150-200

cm.

Stablo je upravno, valjkasto, visoko od 1 do 4 m i promera u bazi od 0,7 do

2,5 cm, s vrlo retkim kratkim dlaĉicama. Iznutra je ispunjeno, a izvana presvuĉena

glatkom i ĉvrstom kutikulom, koja posle ţetve spreĉava sušenje. Najĉešće je zeleno sa

slabim antocijanskim pegama. Ĉlankovito je sa 40 do 90 nodija. Grana se samo u

retkom sklopu.

Vlakno se nalazi u kori, rasporeĊeno u primarne (pericikliĉno vlakno) i

sekundarne (kambijalne) sveţnjeve, koji se proteţu od centralnog kruga u obliku

jeziĉaca, radijalno prema periferiji. IzmeĊu njih su uklešteni delovi primarne srĉike.

Odnos primarnog prema sekundarnom vlaknu je 65% : 35%. Sekundarno vlakno je

kvalitetnije tanje, mekanije, elastiĉnije ali je slabije ĉvrstoće. Ukupna koliĉina vlakna se

kreće izmeĊu 9 i 21%. Tehniĉko vlakno je dugo 1,8-2,5 m, ovisno o duljini stabla,

svetlo je, sivobelo, sjajno, a katkad sa ţutim nijansama. Vlakno tvore likova vlakanca

duga 1,5-5 mm, a široka 20-25 mm. Opšti izgled stabla

Stablo sa oguljenom Bazalni deo stabla Poprečni presek stabla

epidermom

List je nasaĊen na duţim peteljkama. Ovisno o formi, moţe biti celovit ili prstasto raseĉen u 3 do 7

segmenata. Kod drugih su listovi na donjem delu stabla celoviti, ali od sedmog do devetog nodija dalje su prstasti

da bi na vrhu stabla opet bili celovito i lancetasti.

265


Različiti oblici listova kenafa

Cvet je velik kao u pamuka, a sedi u pazuhu listova. Ĉašica je sastavljena od 5 zelenih listića, pokrivena je

dlaĉicama i ne opada. Venĉić se sastoji od 5 svetloţutih a ili plavkasti bijelih latica. U sredini venĉića nalazi se

peterodelni stubić zaokruţen prašniĉkom cevi s mnogobrojnim prašnicima. Boja njuške je crvena, bela, ruţiĉasta ili

tamnogrimizna.

Cvet na stabljici kenafa Cvet i listovi kenafa

Plod je petodelni tobolac (ĉaura), dug 1,5-2,0 cm. Pokriven je tankim i elastiĉnim dlaĉicama i bodljama,

koje pri dodiru rukom izazivaju reakciju koţe (kao staklena vuna). Na biljkama izraste 15 do 30 ili više tobolaca, a

u tobolcu ima 10-25 semenki.Kod nekih formi tobolac se u zriobi otvara i seme se osipa, a kod nekih se tobolac ne

otvara.

Čahure kenafa na stabui Čahure kenafa (shema)

Seme je tamnosivo, nepravilna trouglasto, apsolutne mase 20-30 g.

266


Semenke kenafa na hranivoj podlozi Seme kenafa

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. - Iako kenaf ima visoku sposobnost aklimatizacije, ipak je to usev tipiĉan za

tropski i subtropski klimat. MeĊutim, kenaf za vlakno proteţe se i do 48-490 severne geografske širine a potrebna

suma toplotnih jedinica iznosi 2600 do 3000 . MeĊutim, proizvodnja semena je nesigurna severnije od 450 severne

geografske širine. U proizvodnji za seme zahteva od 3000 do 33000C. Seme poĉinje klijati kod 10-12

0C, ali kod te

temperature niĉe za 15 do 18 dana uz proreĊen sklop. Pri temperaturi 20-220C niĉe za 4 do 5 dana. Zato setvu treba

izvršiti kad se temperatura zemljišta digne iznad 50C. Butonizacija (pupanje) nastupa za 50 do 60 dana nakon setve,

cvetanje za 85 do 100 dana, tehniĉka zrelost za 110 do 125 dana, te dozrevanje semena za 125 do 145 dana.

Kenaf ne podnosi mrazeve ni u proleće ni u jesen. Biljke stradaju već kod –l0C.

Klijanci kenafa Mlade biljke kenafa

Odnos prema vodi. - Optimalna opskrba kenafa vodom osnovni je uslov za postizanj visokih prinosa

stabla i vlakna. Uspešno se moţe gajiti i bez navodnjavanja tamo gde godišnje padne od 400 fo 500 mmm oborina,

uz uslov da od maja do avgusta ne padne manje od 150 do 200 mm. Ako ovaj uslov nije ispunjen, kenaf je potrebno

višekratno navodnjavati.

Mladi usev kenafa kenaf u intenzzivnom porast Kenaf u fazi cvatnje

Odnos prema svetlosti.-To je tipiĉna biljka kratkog dana i idući na sever, vegetacija joj se produţuje.

267


Odnos prema zemljištu.- Dobro uspeva na nešto laganijim zemljištima, na raznim tipovima ĉernozema i

aluviju, ali nikako na peskovitim te jako glinastim zemljištima, kao i na zemljištima s visokim nivoom podzemne

vode.

Agrotehnika za kenaf

Plodored. -Kenaf ima vrlo usporen poĉetni porast i u ovoj fazi je vrlo osetljiv na zakorovljenost zemljišta.

Stoga ga treba gajiti na zemljištima ĉistim od korova, što se postiţe ne samo savremenom obradom zemljišta nego i

izborom preduseva koji ostavlja zemljište ĉisto od korova. Kao predusevi mogu biti jare ţitarice, zrnate leguminoze

te višegodišnje trave. Uz dobru agrotehniku, kenaf ostavlja zemljište ĉisto od korova i priliĉno rahlo, te je vrlo dobar

predusev za sve proletne useve.

Redovi kenafa Cvetanje kenafa Gajenje kenafa pod folijom

Obrada zemljišta. -Obrada zemljišta vrši se po šemi za kasne proletne okopavine, a varijanta obrade

ovisi o predusevu, o tipu zemljišta i Ċubrenju. U svim varijantama potrebno je izvršiti jesensko duboko oranje koje

daje znaĉajno veće prinose od proletnog oranja. Proletna obrada zemljišta i priprema za setvu treba da bude dobro

izvedena da stvori što povoljniji setveni sloj, ĉist od korova. Stoga se ova obra da izvodi u više prohoda i

kombinovanim oruĊima ĉime se spreĉava isparavanje vode iz zemljišta.

Đubrenje. -Kenaf povoljno reaguje na Ċubrenje organskim i miralnim Ċubrivima. Za prinos stabala od 10

t/ha utroši tokom vegetacije 135 kg azota, 25 kg fosfora i 215 kg kalijuma. Najveće potrebe prema azotu su od

pojave prvog troprstastog lista do butonizacije, te u vreme intenzivnog porasta i cvjetanja. Zbog svog usporenog i

neujednaĉenog poĉetnog porasta, kada za prvih 30 do 40 dana naraste svega 10 do 15 cm, neophodno mu je

potrebna u ovom periodu optimalna opskrba fosforom i kalijumom.

Koliĉina mineralnih Ċubriva ovisi o plodnosti te o primeni organskih Ċubriva. Visoki prinosi stabla i vlakna

mogu se dobiti primenom od 90 do 120 kg azota, 80 do 100 kg kalijuma i fosfora. Fosfor i kalijum se daju za

vrieme jesenske obrade i proletnoj pripremi. Polovica azota daje se predsetveno ili sa setvom, a s drugom

polovicom vrše se dva prihranjivanja.

Habitus (visina biljke kenafa)

Setva. - Setva se u severnijim podruĉjima obavlja krajem aprila i poĉetkom maja, a u toplijim podruĉjima

znatno ranije. Najpovoljnije vreme je kad je zemljište na dubini 10 cm ugrijano na 160C. Seje se u uske i široke

kontinuirane redove na razmak od 40 do 70 cm. Moţe se sejati i u trake s razmakom izmeĊu traka 50 od do 60 cm,

268


s razmakom izmeĊu redova u traci 15 cm. Koliĉina semena ovisi o naĉinu setve. Setvom u kontinuirane redove na

razmak od 45 cm, potrebno je oko 25 kg semena, a setvom u trake oko 30 kg. Dubina setve na teţim zemljištima je

od 3 do 5 cm, a na lakšim tlima od 4 do 6 cm.

Nega. -Nega useva kenafa sastoji se u uništavanju korova primenom herbicida, meĊurednom kultiviranju,

u prihranjivanju, suzbijanju štetnika i bolesti, a gde je potrebno i navodnjavanje. Izvode se najmanje 3 kultiviranja.

Prvo prihranjivanje vrši se u vreme izgradnje trosegmentnog lista, a drugo u fazi butonizacije. Prvo prihranjivanje

vrši se u toku prvih 20 dana posle nicanja, a sledeća na razmaku od 12 do 15 dana.

Ţetva. -Ţetva kenafa za vlakno obavlja se u tehniĉkoj zrelosti stabla u periodu formiranja tobolaca,

odnosno u vreme kada prvi tobolac posmeĊi i kada se na vršku većine biljaka pojavi prvi lancetasti list. Stablo

kenafa se sporo suši, ĉak 30 do 40 dana nakon ţetve, a u to vreme je napadaju razliĉite gljiviĉne bolesti. Zato se sa

ţetvom ne sme kasniti kako se sušenje stabla ne bi proteglo u vreme kišnog perioda.

Stabla se kosi i veţe u tanje snopove. Visina reza od zemlje ne sme biti veća od 8 cm. Sušenje se obavlja

od 20 do 30% vlaţnosti, nakon ĉega se stabla otpremaju na preradu. U novije vreme zajedno sa ţetvom vrši se

odvajanje kore od drvenog dela stabla, ĉime se ubrzava sušenje.

Kod semenske proizvodnje, ţetva se vrši kada su donji tobolci zreli. Seme u ostalim tobolcima dozreva u

snopovima za vreme sušenja. Vršidba se vrši ruĉno -mlaćenjem ili posebnim mlatilicama za konoplju.

Košenje kenafa Kosidba kenafa sa odsecanjem vrhova

Sušenje kenafa u polju Baliranje kenafa

Vlakno kenafa

269


Biljke za proizvodnju skroba, šećera i alkohola

Ova grupa gajenih biljaka obuhvata vrste koje imaju zajedniĉku osobinu da se iz njihovih zadebljalih

podzemnih organa preradom dobijaju šećer, skrob i alkohol. Pripadaju raznim botaniĉkim porodicama a svrstavaju

se u dve podgrupe; a) korenaste biljke (šećerna repa – Beta vulgaris altissima var. Saccharifera Alef i b)

krtolaste biljke (krompir – Solanum tuberosum L.).

Šećerna repa Beta vulgaris var. altissima DC (sacharifera Alef)

Sinonimi: burak, bela šećerna repa, Engleski: sugar beet; Francuski: betterave de sucre; Nemaĉki: Zuckerrübe

Ruski: сахарная свекла.

Šećerna repa je pored šećerne trske osnovna sirovina iz koje se dobija šećer. Za razliku od šećerne trske,

šećerna repa zauzima široko geografsko podruĉje kontinentalnog podneblja. Danas, šećerna repa uĉestvuje sa 45% u

ukupnoj proizvodnji šećera u svetu.

Šećerna repa u Evropi ima prvorazredni znaĉaj. Znaĉaj koji ima u ishrani stanovništva moţe da se poredi

sa znaĉajem pšenice i kukuruza. Pored toga ova biljna vrsta uĉestvuje u razvoju drugih proizvodnih grana, pre svega

prehrambene industrije.

Beta vulgaris var. altissima DC. (naslikao W. Thomé)

270


U prehrambenoj industriji najviše se troši šećera u konditorskoj proizvodnji, zatim za preradu voća i povrća

i industriji alkoholnih pića, a manje u farmaceutskoj i hemijskoj industriji.

Pored glavnog proizvoda, šećera, u proizvodnji šećerne repe veliki znaĉaj imaju sporedni proizvodi ka što su listovi

sa glavama, repini rezanci, melasa i saturacioni mulj. Kod prinosa od 40 t/ha korena, prinos listova sa glavama

iznosi oko 25 t/ha, 35 t sveţih odnosno 2 t suvih rezanaca, 1,8 t melase i 2 t saturacionog mulja. Od dobijene melase

moţe se proizvesti 1300 kg kvasca ili 500 kg alkohola.

Suvi repini rezanci predstavljaju koncentrovanu stoĉnu hranu, mogu se lako prevoziti i dugo ĉuvati. Melasa

sadrţi oko 50% šećera, 20% organskih nešećernih materija, 10% mineralnih materija i preostalu koliĉinu vode.

Melasa se ranije vise koristila u ishrani stoke. Danas se upotrebljava kao osnovna sirovina u proizvodnji pekarskog

ili stoĉnog kvasca, zatim špiritusa. U novije vreme sluţi za proizvodnju glutamina i drugih proizvoda u

farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.

Saturacioni mulj koji ĉini otpadak pri preradi repe koristi se u kalcizaciji radi smanjenje kiselosti zemljišta

jer on sadrţi oko 40% CaCO3, zatim magnezijuma, fosfora, kalijuma, natrijuma i oko 5% organske materije. Pored

toga sa drţi u tragovima bor, mangan, bakar i druge elemente. Zbog sadrţaja znaĉajne koliĉine vode (oko 50%)

njegova upotreba je ograniĉena na zemljišta u blizini fabrika šećera.

Vrednost šećerne repe sa agrotehniĉkog stanovišta u plodoredu je višestruka. Za pravilan razvoj zahteva

intenzivnu obradu i Ċubrenje. Obrada je u više navrata uz produbljavanje ornice, što utiĉe na poboljšanje fiziĉkih

osobina zemljišta. Zahvaljujući tome poboljšava se vodno-vazdušni reţim zemljišta. Ovakva obrada za šećernu repu

utiĉe na smanjenje ukupne zakorovljenosti zemljišta, smanjenje štetoĉina i ima produţni efakat na visinu prinosa

useva.

Poreklo šećene repe

Šećerna repa se kao proizvodna biljna vrsta formirala iz divljih vrsta Beta perennis Hal. i Beta maritima L.

u podruĉjima juţne i srednje Azije, sredozemno morskih i zapadnoevropskih oblasti. U prvo vreme je gajena lisnata

repa, odabrana iz korovske flore divlje vrste Beta maritima u oblasti Sredozemnog mora i vrste Beta perennis

locirane u Mesopotamiji. Lisnati oblik se u zapadnoj Evropi odrţao sve do XVIII veka. U Vizantiji se u VIlI veku

naše ere gajila korenska repa.

Poreklo i rasprostranjenost šećerne repe

Uporednim gajenjem ova dva tipa došlo je do spontane hibridizacije i stvaranja rodonaĉelnika šećerne

repe. Koren šećerne repe je bio najĉešća hrana Egipćana u vreme graĊenja piramida. Mnogo kasnije se koristila kao

stoĉna hrana, ali šećerna repa kao izvor šećera nije bila korišćena sve do sredine XVIII veka i relativno je mlada

poljoprivredna biljna vrsta. Nemaĉki nauĉnik Margglaf je 1747. godine otkrio da repa koja se koristila kao stoĉna

hrana sadrţi šećer identiĉan onom koji se dobija iz šećerne trske. U prvobitnim formama šećerne repe bio je veoma

nizak sadrţaj šećera svega oko 2%. Dalji rad na odabiranju populacije sa većim sadrţajem šećera i na izdvajanju

šećera iz repe vezano je za Marggrafovog uĉenika Acharda, koji je ustanovio postupak za ekstrakciju šećera iz bele

repe. Zahvaljujući njegovom radu procenat šećera je povećan na 4-5%. Prva fabrika za proizvodnju šećera iz

šećerne repe podignuta je 1798. godine u Šleziji.

U Francuskoj je podignuta prva fabrika 1809. godine. I pored teškoća u proizvodnji šećera iz šećerne repe,

dolazi do brzog širenja ove biljne vrste u proizvodnji. IzgraĊeno je oko 300 fabrika zahvaljujući dekretu o

kontinentalnoj blokadi (1806. godine) i zabrani uvoza šećera iz engleskih kolonija u evropske zemlje potĉinjene

Francuskoj.

271


Prestankom trgovaĉke blokade zbog teških uslova rada i niskog stepena iskorišćenju šećera, većina fabrika

je bila zatvorena. Zahvaljujući uvoĊenju novih tehnoloških postupaka u preradi šećerne repe, od 1840. godine i

daljem radu na odabiranju biljaka sa većim sadrţajem šećera, pristupilo se daljem graĊenju fabrika za dobijanje

šećera iz repe. Sve do 1856. godine jedini metod selekcije je bila masovna selekcija. Sadrţaj šećera se odreĊivao na

osnovu specifiĉne mase, sliĉnom metodom koji je korišćen kod krompira. Od tada francuski istraţivaĉ Vilmorin je

poĉeo sa individualnom selekcijom i uveo je polarimetar za odreĊivanje sadrţaja šećera. Poĉetkom XX veka

uvedena je selekcija na osnovi ĉistoće soka a sadrţaj se šećera kretao oko 17%.

Centri proizvodnje šećera iz šećerne repe i šećerne trske

Šećerna repa se danas u svetu proizvodi na 8 308 605 ha. Svetski proseĉni prinos iznosi 33.7 t/ha. Najviše

površina pod šećernom repom se nalaze u SAD, a u Evropi Nemaĉka. Najveći proseĉni prinos šećerne repe

postignut je u Francuskoj (68,0 t/ha) koja ujedno ima najveću godišnju proizvodnju u svetu (31 300 000 t).

Proizvodnja šećerne repe u svetu u 2002. godini (izvor podataka FAS, USDA).

Zemlja Proizvodnja šećerne repe u svetu

Površina (ha) Proizvodnja (t) Prinos (t/ha)

Francuska 460 294 31 300 000 68,0

SAD 572 052 26 200 000 45,8

Nemaĉka 534 449 27 150 000 50,8

Poljska 375 850 11 050 000 29,4

Italija 290 061 14 300 000 49,3

V.Britanija 170 000 8 500 000 50,0

Svet ukupno 8 308 605 280 000 000 33,7


Šećerna repa je dvogodišnja biljka, pripada porodici Chenopodiace, rodi Beta.

Sve vrste repa u sekciji Vulgares su diploidi i imaju 2n=18 hromosoma i sve daju fertilne hibride

prilikom ukrštanja sa gajenom šećernom repom. Rezistentnost na Cercosporu beticolu moţe biti preneta iz vrste

Beta maritima i Beta vulgaris.

Sekcija Patellares ukljuĉuje tri vrste koje imaju tvrdu semenjaĉu i monogermno seme. Ove vrste se koriste

prilikom selekcije na otpornost prema nematodama. Vrsta repe iz sekcije Corollinae ima pet i deleki su srodnici

šećerne repe.

Sekcija Nanae je zastupljena sa jednom vrstom B. nana, koja se karakteriše malim biljkama ĉija rozeta nije

veća od 10 cm. Biljke imaju pojedinaĉne cvetove i kao orah tvrdo monogermno seme. Hibridizacija sa šećernom

repom nije poznata.

272


Shema botaničke klasifikacije sekcija i vrsta roda Beta

Morfološke osobine

Šećerna repa je dvogodišnja biljka. U prvoj godini vegetacije stvara koren u kome se nagomilavaju

hranljive materije i lisnu rozetu, a u drugoj godini reproduktivne organe (cvetno stablo, cveti plod).

Koren šećerne repe je vretenast. Glavni deo korena ĉiji zadebljali deo (repa), dok su boĉni korenĉići

rasporeĊeni po telu korena. Na njemu se razlikuju glava, vrat, telo korena i rep.

Koren šećerne repe Dubina korena šećerne repe

Glava (epikotil) je vršni deo korena koji nosi rozetu sa listovima, u prvoj godini i cvetonosna stabla u

drugoj. Vrat je deo korena koji se nalazi izmeĊu glave i tela, nema listova, korenĉića ni brazdice. Postao je od

kolena klice ispod kotiledona. Kod mlade biljĉice on je izduţen. Porastom biljĉice hipokotil deblja, pa se ne

razlikuje od korena. Usled skraćenja parenhimskog tkiva, zajedno sa korenom se povlaĉi u zemlju.

273


Na mestu gde se javljaju boĉni korenovi poĉinje telo korena, koji je ujedno najvaţniji deo, zbog koga se

šećerna repa gaji. Izduţenog je oblika, a boĉno su rasporeĊene dve brazde iz kojih iz1aze boĉni korenovi,

rasporeĊeni u oraniĉnom sloju.

Telo korena se produţava u rep koji nastaje od hipokotila j korena klijanca, a prodire u dubinu oko 2,5 m..

List. - Prilikom nicanja šećerna repa iznosi kotiledone iznad

površine zemlje. Oni su izduţeno ova1ni i imaju ograniĉenu ve1iĉinu kao i

vek trajanja. Vrše funkciju asimilicaje do pojave prvih pravih listova, pa i

nekoliko nedelja nakon toga.

Pravi listovi šećerne repe se razvijaju iz vegetativne kupe. Pripadaju

grupi prostih listova. Sastoje se iz liske i lisne drške, a spiralno su

rasporeĊeni u rozeti. Prvi listovi su manje površine od listova koji se

pojavljuju kasnije. Najvećih dimenzija su listovi od petog do desetog para. U

toku vegetacije listovi odumiru. Poĉetkom vegetacije je formiranje listova

intenzivnije, sredinom vegetacije su ovi procesi ujednaĉeni dok je pri kraju

vegetacije odumiranje listova intenzivnije od prirasta novih. List (rozeta) šećerne repe

Liska je srcato izduţenog oblika, zašiljenog ili zaobljenog vrha.

Površina joj je glatka i sjajna, ponekad naborana a ispresecana nervima, od kojih

je najizraţeniji centralni nerv od koga se širi ceo splet nerava ka ivicama liske.

Obod liske moţe biti nazubljen ili ravan.

Lisna drška ima trouglasto rebrast oblik i zadebljala je. Veliĉina liske

i duţina drške se tokom vegetacije menjaju. Do perioda kada biljke dostiţu

maksimalan porast dimenzije rastu, a posle tog perioda opadaju. Postoji i

odreĊeni odnos u veliĉini liske i lisne drške. Do 60 dana vegetacije, drška je duţa

od liske, dok se u daljem toku vegetacije taj odnos menja.

Stablo se kod šećerne repe javlja u drugoj godini vegetacije. Ono se

zatim grana i obrazuje ili jedno centralno stablo sa boĉnim granama prvog,

drugog i trećeg reda, ili se formira nekoliko stabala isto tako boĉno razgranatih

koji ĉine ţbun. Stablo moţe biti prošireno i imati oblik trake široke i do 8 cm, na

kojoj se nalaze klubeta (plod), nasaĊena na stablu bez granĉica. Ova pojava je

masovna kod nekih sorata šećerne repe i naziva se fascijacija. Ako se stablo javi

u prvoj godini vegetacije to znaĉi da je došlo do prorašćivanja i takva biljka se

naziva proraslica. Seme od takvih biljaka uvek daje proras1ice, a moţe zadrţati

klijavost i do 12 godina.

Cvet. -Cvetovi su sedeći, pojedinaĉni ili u grupi 2 do 7, a javljaju se u

pazuhu listova. S obzirom na to da su blizu jedan drugog, cvetovi mogu da srastaju Stablo šećerne repe

posle obavljene oplodnje. U centru cveta se nalazi troper tuĉak. On je okruţen sa 5 ţutih prašnika u ĉijoj osnovi se

nalaze ţlezde koje luĉe nektar karakteristiĉnog mirisa. Pet cvetnih listova okruţuje tuĉak i prašnike.

Cvet šećerne repe Plod (klube) i seme šećerne repe

Oprašivanje tuĉka vrše uglavnom insekti ili polenov prah prenosi vetar. U zavisnosti od sorte i uslova

spoljašnje sredine, cvetovi poĉinju sa cvetanjem 5 do 6 nedelja posle poĉetka reproduktivnog rasta i na stavlja ga još

nekoliko nedelja. Cvetanje poĉinje od osnove stabla i nastavlja se duţ stabla do vrha.

Plod i seme. -Seme šećerne repe je sitno, bubreţasto, obloţeno omotaĉem. Nalazi se u komori, pokriveno

malim poklopcem. U procesu bubrenja i klijanja poklopĉić otpada. Dva do sedam plodića ĉine sloţen plod

takozvano klube koje zrenjem odrveni. Ukoliko se u klubetu nalazi samo jedna semenka ono se naziva

monogermno (jednokliĉno), a ukoliko ih ima više radi se o multigermnom (višekliĉnom) klubetu.

274


Hemijski sastav šećerne repe

Hemijski sastav šećerne repe zavisi od gajenih sorti i hibrida, primenjene agrotehnike, zemljišnih i

klimatskih uslova. Koren šećerne repe obiĉno sadrţi oko 25 % suve materije, a oko 75 % vode. Od ukupne koliĉine

vode na slobodnu vodu otpada oko 72,1 % koja se nalazi u vakuolama. U srţi se nalazi oko 2,9% i naziva se vezana

voda. Najveći deo suve materije ĉini saharoza 17,5%, a preostali deo (7,5%) nešećerne materije.

Shema hemijskog sastava korena šećerne repe

Deo nešećernih materija (oko 2,5 %) je rastvorljiv u vodi i sa saharozom se nalazi u sastavu sirovog soka

repe. Preostala koliĉina nešećernih materija nerastvorljiva u vodi oznaĉava se kao srţ. Ona se preteţno sastoji od

celuloze, pektina, lignina.

Od šećera je najzastupljenija saharoza koja nije ravnomerno rasporeĊena

u korenu repe. U srednjem najširem delu korena sadrţaj šećera je veći nego u

spoljnim slojevima, u telu korena uvek veći nego u glavi i u repu.

Pored saharoze repa sadrţi invertni šećer (ekvimolarna smeša glukoze i fruktoze).

U zdravoj repi invertni šećer se nalazi u malim koliĉinama (oko 0,1%). MeĊutim,

ukoliko se repa duţe i sa neĉistoćama skladišti u prizmama, pre svega u smrznutih

ili trulih repa sadrţaj invertnog šećera naglo raste. On je u tehnološkoj preradi vrlo

štetan sastojak repe.

Iskorišćenje šećera se u procesu prerade repe smanjuje ako udeo

mineralnih materija raste. Na sadrţaj mineralnih materija utiĉu zemljišni i

klimatski uslovi i Ċubrenje repe. Ranije je sadrţaj mineralnih materija iznosio oko

3% a danas od 0,5 do 1%. Sadrţaj kalijuma, koliĉinski najvaţnijeg dela mineralnih

materija (oko 60%), se smanjuje tokom porasta repe, kao i sadrţaj natrijuma (oko

11%). U vreme vaĊenja, repom se iznosi od 1/3 do 1/4 njegovog sadrţaja u proleće.

U istom periodu se povećava sadrţaj kal;ijuma i magnezijuma, za oko 30%. Osim

navedenih hranljivih elemenata, u korenu šećerne repe se nalaze i drugi elementi

koje biljka usvaja, pre svega azot, fosfor, sumpor, mikroelementi.

Sa tehnološkog gledišta u preradi repe se razlikuju sirovi sok i melasa.

Sirovi sok pored šećera sadrţi azotna jedinjenja, bezazotne materije j pepeo.

U sastavu azotnih jedinjenja razlikuje se štetni azot ili nebelanĉevinaste azotne

materije. Pod štetnim azotom se podrazumeva grupa azotnih jedinjenja (preteţno

aminokiseline, betain, zatim purin, pirimidin, nitratni azot). Štetni azot je Raspored šećera u korenu

nepoţeljan sastojak u repi pošto jedan njegov deo spreĉava kristalizaciju

25 do 40 delova šećera. Sadrţaj aminokiselina, pre svih glutaminske i asparaginske zavisi kao i sadrţaj amida

(glutamin, asparagin) od uslova gajenja, a naroĉito Ċubrenja azotom.

Bezazot.ne materije ĉine monosaharidi (11%), pektinske materije (11%), organske kise1ine (52%),

ulja (3%), saponini (11%) i druge materije (oko 12%).

275


U korenu repe se nalaze pored saharoze, glukoze i fruktoze u manjim koliĉinama maltoza, rafinoza,

dekstrin, skrob, hemiceluloza i pentozani.

Sveţi listovi repe sadrţe u proseku oko 14% suve materije, 2% sirovih belanĉevina, preko 2% šećera i

0,3% oksalne kiseline. Listovi šećerne repe imaju najveći znaĉaj ukoliko se koristi kao stoĉna hrana. Ako se

zaorava, predstavlja znaĉajan izvor hranljivih materija naroĉito azota i kalijuma i to treba imati u vidu pri Ċubrenju

sledećih useva.

Tehnološki kvalitet šećerne repe

Tehnološki kvalitet šećerne repe kao sirovine iz koje se dobija šećer odreĊen je udelom šećera u njoj i

sadrţajem nešećernih materija. Viši sadrţaj nešećernih materija (alfa-amino azota, kalijuma, natrijuma, kalcijuma,

magnezijuma) u korenu šećerne repe dovodi do povećanja šećera u melasi što utiĉe na slabije iskorišćenje šećera.

Postoji više obrazaca na osovu kojih se mogu izraĉunati tehnološki pokazateljli kvaliteta šećerne repe. U laboratoriji

šećerana mogu da se odrede svi neophodni pokazatelji iskorišćenja šećera u preradi šećerne repe kao što su sadrţaj

šećera, kalijuma, natrijuma i alfa-amino azota. Za izraĉunavanje iskorišćenja polarizacionog šećera najviše je u

primeni Reinefeld-ova formula:

29.0N094.0)NaK(343.0DI

I = iskorišćenje polarizacionog šećera. Ono pokazuje koliko se iz 100 kg repe moţe oĉekivati kristalnog šećera

u toku prerade u fabrici.

D -digestija (procenat šećera),

N -alfa-amino azot, K -sadrţaj kalijuma, Na - sadrţaj natrijuma.

Biološke osobine

Razvoj šećerne repe sastoji se od dva perioda: formiranje vegetativnih organa i formiranje generativnih

organa.

Vegetativna faza šećerne repe traje u prvoj godini vegetacije gde razlikujemo sledeće stadijume: a)

klijanje, b) poĉetni razvoj i c) glavni porast.

U prvoj godini vegetacije šećerna repa prolazi I i II etapu organogeneze. Sa proizvodnog gledišta mogu se

izdvojiti ĉetiri podperioda od nicanja do proreĊivanja, od proreĊivanja do sklapanja redova, od sklapanja

redova do prvog avgusta i od prvog avgusta do vaĊenja repe.

Rastenje i razviće biljaka šećerne repe mogu kao ţivotni tokovi da se odvajaju samo teoretski. Oba procesa

su rezultat sloţene razmene materija u biljci na koji utiĉu razliĉiti ĉinioci. Prelaz iz jedne faze u drugu je postepen i

teško je razgraniĉiti. Da bi se se procesi i promene bolje razumeli posebno će biti obraĊeno rastenje za vreme

klijanja i nicanja, rastenje korenovog sistema, zadebljalog korena i nadzemnog dela, prve godine vegetacije, i

rastenje druge godine vegetacije.

Dinamika razvoja šećerne repe

Šećerna repa pripada grupi biljnih vrsta ĉije seme ima velike potrebe u vodi, da bi došlo do procesa

klijanja. Vazdušno suvo seme upija 100-170% vode, s tim što sitnije seme, u relativnom odnosu, upija više vode.

276


Temperatura od 250C predstavlja optimum za proces klijanja, a ekstremne su 4

0C i 30

0C. Temperatura

reguliše brzinu klijanja. Što je ima viša proces klijanja je brţi, a najbrţi je pri temperaturi od 300C. Da bi klijanje

šećerne repe bilo uspešno, neophodno je obezbediti prisustvo dovoljne koliĉine kiseonika na ĉiji je nedostatak

šećerna repa veoma osetljiva.

Klijanje poĉinje rastom korenka koji prolazi kroz semenjaĉu, postiţe poklopĉić klubeta i izlazi iz gnezda

ploda. Kotiledoni se javljaju nešto kasnije. Tada klijanac gubi vezu sa klubetom i dok ne izaĊe na površinu zemlje i

preĊe na autotrofnu ishranu, troši svoje rezervne materije. Proces klijanja se nastavlja intenzivnom deobom

meristemskh ćelija, formira se potkotiledono koleno (hipokotil), deo klijanca, koji se nalazi izmeĊu korena i

kotiledona. Koren dalje raste u dubinu, a hipokotil sa kotiledonima ka površini zemlje. Da li klijanje vodi do

nicanja, zavisi od formirane posteljice u koju se odlaţe seme. Probijanje gornjeg sloja je za klijanac repe oteţano,

jer kotiledoni i hipokotil obrazuju ”petu ”koja teško nadvladava mehaniĉki otpor zemljišta. Zbog toga se u pripremi

zemljišta za setvu šećerne repe formiraju posteljice poklanja posebna paţnja.

Faza kotiledona Faza 2 prava lista

Mladi tek formirani koren šećerne repe ima tri vrste histogenskog tkiva: dermatogen, periblem i plerom.

Od dermatogena nastaje kora, od periblema prvobitna kora, a od pleroma centralni cilindar. Od prvobitne kore

kasnije nastaje parenhim sa ćelijama za odlaganje šećera i edoderm. U centralnom cilindri se nalazi pericikl. On

stvara boĉne korenove i izaziva debljanje korena. U sredini cetralnog oilindra se nalaze sprovodni sudovi.

Razlikujemo floem ĉiji su elementi kao lika i ksilem ĉiji su elementi drvenasti. Debljanje korena se odvija izmeĊu

drvenastog dela i like, tako što se sa unutrašnje strane stvara sekundarno drvo, a sa spoljašnje lika. U periodu 3 do 5

pari listova stvara se periderm, sastavljen iz felogena i feloderma.

Felogen sluţi kao zaštita centralnog cilindra. U ovom periodu dolazi do pucanja primarne kore (linjanje

korena) i stvaraju se nova tkiva iz pericikla.

Sudovni snopići su zrakasto rasporeĊeni. IzmeĊu prstenova su duţe parenhimske ćelije u kojima se odlaţe

šećer. Najviša koncentracija šećera je u sitastim cevima, a i oko sudovnih snopića. Razlika u sadrţaju šećera je

izraţena po zonama korena, kao i po prstenovima. Zona oko 4 do 5 prstena je najbogatija šećerom. Broj prstenova

iznosi 8 do 12. Prstenovi se obrazuju i rastu jednovremeno, ali brzina povećanja se najpre usporava kod prva dva

prstena.

Korenov sistem šećerne repe prodire brzo u dubinu zemljišnog profila. Boĉni korenovi se pojavljuju pre

pojave kotiledona na površini zemlje. U vreme formiranja kotiledona koren dostigne dubinu oko 20 cm. Brzina

prodiranja korenovog sistema zavisi od fiziĉkih osobina zemljišta, sadrţaja hranljivih materija i nivoa podzemne

vode. Pri nedostatku vlage i niskom nivou podzemne vode korenov sistem prodire u dublje slojeve zemljišta. Koren

raste tokom cele vegetacjje.

Masa korenovog sistema je mala, oko 7% od ukupne mase biljke. Liska šećerne repe se sastoji od

epidermisa, mezofila i sudovnih snopića. Epidermis sa kutikulom predstavlja zaštitni omotaĉ lista. IzmeĊu ćelija

epidermisa se nalaze stome kroz ĉije se otvore vrši izmena gasova i vodene pare izmeĊu biljke i spoljne sredine. U

proseku na gornjoj površini lista ima oko 100 stoma, a sa donje strane oko 150 na 1 mm2. Ispod ovog zaštitnog sloja

se nalazi mezofil koji je sastavljen iz palisadnih i sunĊerastih ćelija. Palisadne ćelije su postavljene uspravno na

površinu lista i izduţenog su oblika. Bogate su hlorofilom i nosioci su fotosintetske aktivnosti. Ćelije sunĊerastog

tkiva su okruglastog oblika, imaju manje hlorofila. Ovo tkivo je proţeto mnogobrojnim medućelijskim prostorima.

Sudovni snopići proţimaju lisku, a sliĉne su grade kao i sprovodni snopići korena. Sastoje se od like i drveta, a

nalaze se u nervaturi lista. U gornjem delu nerva je drvenasti deo, a u donjem sitasti deo.

Lisna drška je sastavljena iz epidermisa, kolenhima, parenhima sudovnih snopića. Odnosom izmeĊu

floema i ksilema u sudovnim snopićima moţe se suditi o mogućnosti biljke za stvaranje šećera.

Zadebljali deo korena šećerne repe 30 do 40 dana posle nicanja naglo se uvećava. Preĉnik se do kraja

vegetacije uvećava 50, a teţina ĉak 400 puta. Koliĉina šećera se povećava skoro linearno, od 0,5 g u poĉetku juna

do 150 g ili više, do kraja oktobra. Dakle, procesi porasta i nakupljanja šećera teku uporedo. Procent šećera, u

277


odnosu na suvu materiju, brţe se povećava tokom juna, usporenije tokom jula, da bi u poslednjih 6-7 nedelja ostao

na istom nivou. Odlaganja šećera ne dolazi samo u suvišku produkata foto sinteze već da unutar zadebljalog korena

postoji mehanizam koji reguliše njihovu raspodelu izmeĊu procesa porasta zadebljalog korena, korenovog sistema i

odlaganja šećera.

Faza 4 prava lista Faza 8 pravih listova

Delovanje ovih mehanizama koji regulišu osnovne funkcije, moţe biti izmenjeno uslovima spoljne sredine

ali ono je jednako za sve genotipove odnosno relativan odnos izmeĊu razliĉitih genotipova uspostavlja se vrlo rano i

ne menja se do kraja vegetacije. Od spoljnih ĉinilaca najveći uticaj ima Ċubrenje, naroĉito Ċubrenje azotom.

Raspodela pro dukata fotosinteze izmeĊu korena i nadzemnog dela, delom zavisi od vegetacionog prostora biljke.

U drugoj godini vegetacije (posle saĊenja ili poĉetka vegetacije biljaka prezimelih u polju) poĉinje porast

rozete listova. Korenov sistem u doba ţetve dostiţe dubinu oko 2 m.

Faza pred sklapanja redova Faza pred vaĎenje repe Faza pred vaĎenje repe

Cvetanje traje dugo, oko 20 do 40 dana, usled ĉega je sazrevanje neujednaĉeno. Kao što je već reĉeno, prvu

i drugu etapu organogeneze šećerna repa prolazi u prvoj godini, a ostale u drugoj godini vegetacije.

U prvoj etapi vegetativna kupa je nediferencirana. Prve godine vegetacije šećerna repa se preteţno nalazi u

drugoj etapi organogeneze (od nicanja do kraja vegetacije), vegetativna kupa stvara neograniĉeni broj

primordijalnih listova. Dinamika obrazovanja listova je rezultat ontogentskog stanja i uticaja spoljnih ĉnilaca. Treću

etapu prolazi u trapu, odnosno za vreme prezimljavanja u polju ako se proizvodi na jednogodišnji naĉin. Prvi deo

ove etape je pod uticajem niske temperature (jarovizacija). Za prolazak stadijuma jarovizacije neophodna je niska

temperatura. Najveći broj sorti i hibrida šećerne repe prolazi jarovizaciju na temperaturi O0C do 12

0C u trajanju

20do 75 dana.

Sorte poreklom iz severnih krajeva imaju duţi, a iz juţnih krajeva kraći period jarovizacije. Drugi deo treće

etape je svetlosni stadijum, u kome poĉinje segmentacija kupe. Šećerna repa je biljka dugog dana za prolazak

svetlosnog stadijuma zahteva dugotalasnu radijaciju. Razvoj brţe protiĉe pri duţem osvetljavanju i ako preovlaĊuju

zraci iz crveno-narandţastog dela sunĉevog spektra. U ĉetvrtoj etapi stvaraju se zaĉeci cvetova i poĉinje stvaranje

boĉnih osa cvasti. Ovu etapu repa prolazi u rano proleće.

U petoj etapi na primordijumu cveta diferenciraju se zaĉeci prašnika i tuĉka. U šestoj etapi cvetno stablo

brzo raste, ali se ne pojavljuje iznad rozete listova. Završava se formiranje sporogenog tkiva i elemenata cveta. U

sedmoj etapi ĉašiĉni listići obuhvataju prašnike i tuĉak. Cvetna stabla se granaju i brzo rastu. Anatomska graĊa

278


cvetnog stabla se razlikuje. U donjem delu stabla više je zastupljeno mehaniĉko

tkivo. Mehaniĉko tkivo je kolenhim i smešteno je u rebrima stabla. Stabljike se

sastoje i iz sudovnih snopića, koji su okruţeni parenhimom. U osmoj etapi

poĉinje otvaranje cvetnih pupoljaka. Na kraju etape mikrospora se deli na

generativnu i vegetativnu ćeliju. Devetu etapu organogeneze kaakteriše cvetanje,

a deseta, jedanaesta dvanaesta etapa su etape sazrevanja.

Stadijum jarovizacije i svetlosini stadijum biljke šećerne repe mogu

proći i u prvoj godini vegetacije ako su mlade biljke podvrgnute dovoljno dugom

dejstvu niskih temperatura. Takve biljke već u prvoj godini obrazuju cvetonosno

stablo. U nas se takve biljke nazivaju proraslicama. Proraslice su nepoţeljne u

proizvodnji jer smanjuju prinos kvalitet repe. Naroĉito su nepoţeljne rane i

srednje rane proraslice koje se javljaju do avgusta. One uspevaju da sazru i

donose seme iz kojeg se ponovo dobijaju biljke proraslice, koje zadrţavaju,

klijavost u zemljištu i do 12 godina. Što se ranije javljaju korenje manji i sa

niţim sadrţajem šećera. Ukoliko se proraslice pojave u usevu šećerne repe treba

ih obavezno uklanjati. Poraslica

Sorte i hibridi

Sve sorte šećerne repe moţemo podeliti na monogermne i multigermne. U ranijem periodu sve su

pripadale višekliĉnim repama. Veliki broj semenki u klubetu uslovljavao je upotrebu radne snage u proreĊivanju,

koje je trebalo obaviti u kratkom vremenskom periodu. Kasnije su stvorene genetski jednokliĉne sorte šećerne repe.

Prvo su stvone sorte šećerne repe na diploidnoj osnovi, a kasnije poliploidne (anzoploidne). Danas su u proizvodnji

šećerne repe u većoj meri zastupljeni hibridi na triploidnoj osnovi.

Sorte i hibride šećerne repe moţemo grupisati u tri grupe, i to: šećernate, normalne i prinosne.

Šećernate sorte se odlikuju visokim sadrţajem šećera i niţim prinosom korena. Imaju kraću vegetaciju i

dostiţu tehnološku zrelost nakon 150 do 160 dana po nicanju.

Normalne ili srednjestasne sorte , od1ikuju se osrednjim prinosom i šećernatošću. Tehnološku zrelost

dostiţu za 160 do 180 dana.

Prinosne sorte imaju visok prinos korena i manji sadrţaj šećera. Tehnosošku zrelost dostiţu nakon 180 i

više dana.

Selekcionim radom stvorene su sorte šećerne repe tolerantne prema prouzrokovaĉu pegavosti lista šećerne

repe (Cercospora beticola Sacc.), koja se u našim uslovima stalno javlja nanoseći u pojedinim godinama veliku

štetu.

Raširena je bolest šećerne repe nazvana rizomanija. To je bolest koju prouzrokuje virus nekrotiĉnog ţutila

nerava repe. Kao vektor se pojavljuje gljiva Polymyxa betae. Bolest je veoma štetna i u pojedinim sluĉajevima moţe

uticati, na smanjenje prinosa šećera do 70%. Stvorene su sorte tolerantne prema ovoj bolesti.

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. -Minimalna temperatura za klijanje šećerne repe je od 4 do 50C, optimalna 25

0C,

a maksimalna od 28do 300C. Za ravnomerno i jednoliĉno klijanje temperatura zemljišta bi trebalo da bude od 8 do

90C. Potrebna suma temperatura do poĉetka klijanja je 73

0C. Kasni prolećni mrazevi od -2 do -3

0C uništavaju

klicine listiće, a pri temperaturi od -60C do -7

0C izmrzavaju klijanci. Biljke šećerne repe najosetljivije su prema

niskim temperaturama u periodu od iznošenja kotiledona do njihovog razdvajanja. Tada dolazi do uginuća već pri

temperaturama od -30C. Duţina vegetacionog perioda se kreće u intervalu od 120 do 200 dana. U odnosu na zahteve

prema toploti vegetacioni period se uslovno moţe podeliti u tri potperioda. Ukoliko je vegetacioni period duţi i

prinosi su veći.

Najintenzivnije nakupljanje šećera je pri temperaturi od 250C, poĉinje na 16

0C. Zastoj u nakupljanju šećera

nastaje kada srednja dnevna temera tura padne ispod 60C.

Odnos prema svetlosti. -S obzirom na to da šećerna repa intenzivno stvara organsku materiju, potreban

joj je tokom vegetacije veliki broj sunĉanih dana. Najpovoljniji tokovi kretanja asimilata iz lista u koren dešavaju

pri smeni sunĉanih i oblaĉnih dana. U toku sunĉanih dana intenzivno se odvija proces asimilacije, a nastankom

oblaĉnosti produktifotosinteze se transportuju u koren. U nedolstatku svetlosti smanjuje se ukupan prinos šećerne

repe a povećava sadrţaj nešećernih materija.

Odnos prema vodi. -Šećerna repa stvara veliku koliĉinu organske materije i sadrţi visok procenat vode

u nadzemnom delu i korenu, zbog ĉega ima izraţene zahteve za vlagom tokom vegetacionog perioda. Šećerna repa

279


ima manji transpiracioni koeficijent nego mnoge druge gajene biljne vrste (397). Samo proso, sirak i kukuruz imaju

niţi transpiracioni koeficijent. U poĉetnim stadijumima razvoja, ako je obezbeĊena dovoljna koliĉina zimske vlage,

zahtevi šećerne repe su minimalni. MeĊutim, u periodu intenzivnog razvoja lisne mase, a to je period od sklapanja

redova pa do poĉetka avgusta, potrebne su najveće koliĉine vode. To je ujedno i kritiĉan period u vegetaciji šećerne

repe. U daljem toku vegetacije potrebe za vodom nisu velike, ali su više u odnosu na poĉetne faze razvoja.

Ukupne potrebe šećerne repe za vlagom su 620 l/m2.

Vlaţnost vazduha. -Umerena vlaţnost vazduha najviše odgovara ovoj biljnoj vrsti. Visoka vlaţ:nost

vazduha uzrokuje slabiju transpiraciju, a to ima uticaja na visinu prinosa, jer ukoliko biljka slabije otpušta vodu

manje je njeno usvajanje što ima uticaja na slabije usvajanje hranlljivih materija. Visoka vlaţnost vazduha u julu,

avgustu i septembru pogoduje širenju infekcije gljiviĉnog oboljenja koju prouzrokuje Cercospora beticola. Niska

vlaţnost vazduha utiĉe na smanjenje prinosa, ĉak i kada se repa gaji uz obilnu vlaţnost vazduha.

Odnos prema CO2. -Koliĉina ugljendioksida veoma mnogo utiĉe na foto sintezu. Osnovni izvor CO2 je

površinski sloj zemljišta i vazdušna strujanja. Šećerna repa troši veliku koliĉinu CO2 i smanjuje njegovu

koncentraciju. U uslovima povoljnim za gajenje biljaka fotosinteza šećerne repe je uglavnom ograniĉena sadrţajem

C02 u prizemnom sloju. Moguće je povećati koncentraciju CO2 u prizemnom, sloju zemljišta unošenjem organskih

Ċubriva i odgovarajućom obradom zemljišta, a time i prinos šećerne repe.

Odnos prema zemljištu.- Šećerna repa ima velike zahteve u odnosu prema zemljište. Visoke prinose je

moguće ostvariti jedino na zemljištima velike plodnosti, dubokog oraniĉnog sloja, dobrih fiziĉkih osobina i

neutralne do slabe alkalne reakcije.

Zemljišta treba da se odlikuju dobrim vodnim reţimom, da je ocedno, propustljivo, da poseduju sposobnost

ĉuvanja zimske vlage.

Nivo podzemne vode ne bi smeo biti znad 1,2 m. Za gajenje šećerne repe od velikog znaĉaja su fiziĉke

osobine zemljišta koje utiĉu na vodno-vazdušni, toplotni i biološki reţim. Zemljišta treba da poseduju mrviĉastu i

stabilnu strukturu. Za proizvodnju su nepovoljna zemljišta koja brzo gube strukturu usled ĉega dolazi do povećane

zbijenosti. Prekomerna zbijenost zemljišta negativno utiĉe na formiranje pravilnog oblika korena i produktivnost

biljaka.

Jedan od pokazatelja zbijenosti zemljišta je zapreminska masa. Na poĉetku vegetacije prilikom setve

vrednosti su niţe, a tokom vegetacije dolazi do sleganja zemljišta tako da su na kraju vegetacije veće. Na zemljištu

tipa ĉernozem optimalne vrednosti zapreminske mase se kreću od 1,1 do 1,3 g/cm3. Povećana zbijenost zemljišta

već u poĉetnom rastu šećerne repe dovodi do usporavanja rasta korena, jer se povećava otpor prodiranja.

Za gajenje šećerne repe najviše odgovara zemljište tipa ĉernozem.

Pored ĉernozema, dobri prinosi šećerne repe mogu se postići i na aluvijumu (fluvisol), smeĊim

antropogeniziranim zemljištima (eutriĉni kambisol) i livadskoj crnici (semiglej). Manje pogodna zemljišta su

ritska crnnica (humoglej), smonica (vertisol), lesivirana (luvisol) i pseudoglej. Ali uz savremenu agrotehniku

(obrada, Ċubrenje, odvodnjavanje, navodnjavanje) mogu se i na takvim zemljištima postići dobri prinosi šećerne

repe.

Agrotehnika za šećernu repu

Plodored. -Šećerna repa se gaji u plodoredu, jer je vrlo osetljiva na uzastopno gajenje na istoj parceli. Uza

stopno gajenje šećerne repe na istoj parceli dovodi do pojaĉanog napada bolesti i štetoĉina. Na plodnim zemljištima

dobrih fiziĉkih osobina moţe se gajiti u ĉetvoropoljnom ili petopoljnom plodoredu. Na zemljištima slabije plodnosti

i lošijih fiziĉkih osobina preporuĉuje se plodored sa duţom rotacijom. U podruĉjima sa nedovoljnom koliĉinom

padavina ili lošim rasporedom bolji su predusevi koji imaju manje potrebe za vodom i slabije isušuju zemljište. U

vlaţnim rejonima poţeljne su višegodišnje trave i leguminoze ili jednogodišnje legminoze. Na zemljištima teţeg

mehaniĉkog sastava za šećernu repu bolji su predusevi ĉiji koren prodire dublje u zemljište, dok na zemljištima

lakšeg mehaniĉkog sastava i sa nedovoljnom koliĉinom padavina kao preduseve za šećernu repu treba gajiti useve

sa plićim korenovim sistemam s malim zahtevim za vodom. Šećernu repu ne treba gajiti iza preduseva koji imaju,

zajedniĉke štetoĉine i bolesti.

Za proizvodnju šećerne repe najbolji predusevi su strna ţita. Ako je predusev pšenica, ima dovoljno

vremena da se obavi obrada zemljišta po sistemu zasnivanja oranice.

Krompir i soja mogu biti dobri predusevi s obzirom na to da krompir i soja intenzivno koriste vlagu iz

dubokih slojeva zemljišta ali u sušnim godinama mogu izazvati pad prinosa i šećerne repa zbog većeg iscrpljivanja

vlage iz zemljišta. .

Posebno treba obratiti paţnju na uljanu repicu koja se gaji nas ve većim površinama jer je domaćin

nematoda, pa se ne preporuĉuje gajenje u plodoredu sa šećermom repom.

Pored uticaja na prinos, predusevi šećerne repe utiĉu i na kvalitet. Leguminozne biljke ostavljaju zemljište

obogaćeno azotom, pa sa takvih parcela šećerna repa ima manju iskoristivost šećera zbog većeg udela štetnog azota.

280


Šećerna repa je dobar predusev za većinu ratarskih useva jer se za gajenje šćerne repa koristi intenzivna i

duboka obrada zemljišta, pa se produţni efekat ovakve obrade ispoljava na sledeći usev, a osim toga, zaoravaju se i

ostaci repe (list) koji ostaju prilikom vaĊenja pod uslovom da se ovi ostaci ne koriste u stoĉnoj ishrani.

Osnovna obrada. – Obrada zemljišta za šećernu repu je jedna od mera u sistemu obrade u nekom

plodoredu. Zbog izuzetnog povećanja prinosa, obrada treba da bude najdublja kada se zemljište obraĊuje za

šećernu repu. Posle strnih ţita, primenjuju se sledeće mere obrade zemljišta:

1) zaoravanje/tanjiranje strništa na dubini oko 15 cm;

2) plitko oranje na dubinu od 20 do 25 cm, uz Ċubrenje organskim i mineralnim Ċubrivima poĉetkom avgusta;

3) duboko oranje na dubinu od 30 do 35 cm uz Ċubrenje organskim i mineralnim Ċubrivima tokom septembra.

Prednost obrade na ovakav naĉin su višestruke. Stvara se duboki rastresit sloj zemljišta postojane strukture

obezbeĊuje vertikalno i horizontalno mešanje zemljišta. Ako se ţetvena ostaci ili organska Ċubriva zaoravaju,

obezbeĊuje se njihovo slojevito zaoravanje. Koristi se i podrivanje zemljišta na dubinu 40 do 70 cm posebno na

teškim zemljištima kao i na lakim zemljištima plitkog i neujdenaĉenog oraniĉnog sloja. Posle podrivanja,

preporuĉuje se obrada zemljišta na 30 cm dubine.

Duboko oranje za šećernu repu Predsetvena obrada za šećernu repu kombinovanom mrvilicom

Predsetvena obrada zemljišta. –Ako je osnovna obrada izvedena kvalitetno i blagovremeno uz

obavljeno predzimsko ravnanje zemljišta, predsetvena obrada moţe se izvesti u jednom potezu. Seme šećerne repe

ima veoma malu koliĉinu rezervne hrane i vaţno je stvoriti uslove za brzo i ujednaĉeno nicanje, zbog ĉega setveni

sloj treba da je optimalno vlaţan, da se spreĉi isušivanje i stvaranje pokorice. Obiĉno je zemljište posle predsetvene

pripreme suviše rastresito. Na takvim zemljištima setva je preduboka, kontakt semena sa zemljištem nedovoljan i

nicanje slabo i neujednaĉeno. Ukoliko je predsetvena priprema zemljišta preduboka, na površinu zemljišta se

izvlaĉe grudve zemlje na koje mraz nije delovao. Zato predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti što je moguće

pliće (5 do 6 cm).

Pored dubine vaţno je pravilno odrediti poĉetak radova, jer se u protivnom povoljna struktura zemljišta

stvorena obradom i uticajem klimatskih faktora moţe pokvariti ako se obavlja na suviše vlaţnom zemljištu.

Poĉetak površinske pripreme u našim proizvodnim uslovima je u drugoj polovini marta. Najbolji kvalitet rada se

postiţe kombinovanom mrvilicom.

Znaĉaj mineralnih hraniva u ishrani šećerne repe

Đubrenje šećerne repe je specifiĉno, pošto ono pored visokog prinosa korena treba da ostvari i visok udeo

šećera u korenu, odnosno povoljne tehnološke osobine proizvoda. To se moţe postići sama pravilno primenjenom

ishranom.

281


Uloga mineralnih hraniva i simptomi nedostatka

Azot (N)

Uloga i znaĉaj Nedostatak Simptomi (slika)

Sastavni je deo belanĉevina iz kojih se

stvara protoplazma, osnovna materija za

izgradnju ćelija i tkiva

Velike koliĉine utiĉu na jak porast

nadzemne mase na uštrb rezervnih

materija u korenu. Smanjuje sadrţaj

šećera a povećava sadrţaj nešećera koji

oteĉavaju dobivanje belog šećera.

Fosofor (P2O5)


U sastavu je koloida protoplazme i

jedra. Podstiĉe gradnju lisnog aparata i

korenovog sistema naroĉito u poĉetnim

fazama razvoja. Povoljno utiĉe na

nakupljanje šećera i ubrzava sazrevanje

repe.

Nedostatak se ispoljava u usporenom

rastu listova. Biljke zaostaju u porastu.

Kod starijih biljaka listovi dobijaju

crvenkastu do ljubiĉastu boju, a kod

korena se formira veliki broj

sekundarnih korenova.

Kalijum (K2O)


Utiĉe na rast šećerne repe. Pemešta se iz

starijih u mlaĊe organe. Ima veliku

ulogu u fotosintezi, stvaranja i odlaganju

šećera u koren.

Nedostatak kalijuma smanjuje udeo

nadzemnog dela repe, korenov sistem se

slabije razvija. Smanjuje se aktivnost

saharaza sintetaze, povećava se

potrošnja asimilata što umanjuje sadrţaj

šećera u korenu.

Kalcijum (Ca)


Neutrališe nepoţeljne organske kiseline.

Nedostatak se odraţava na smanjenje

akumulacije šećera jer ima uticaj na

stimulaciju sinteze i inhibiciju hidrolize

saharoza sintetaze. Usled nedostatka,

usporen je rast meristemskog tkiva, a

kod mladih listova se smanjuje njihova

površina.

Magnezijum (MgO)


282


Najviše ga ima u mladim listovima i

rastućem delu korena. Lako je pokretljiv.

Uĉestvuje u metabolizmu ugljenih

hidrata i fosfora. Pri fotosintezi aktivira

fermente koji uĉestvuju u fosforilaciji.

Aktivator je ribuloza-difosfat

karboksilaze. Utiĉe na intenzivniji

porast šećerne repe i akumulaciju šećera.

Stvaraju se svetloţute pege na listu

šećerne repe, kasnije list poĉinje da

nekrotira i odumire.

GvoţĊe (Fe)


Ima sliĉnu ulogu kao magnezijum jer

uĉestvuje u formiranju porfirinske

strukture katalaze, peroksidaze i

citohroma. Uĉestvuje u oksi-

redukcionim procesima pa ima znaĉajnu

ulogu u fotosintezi, nitrit i sulfat

redukciji.

U prirodnim uslovima gajenja retko se

primećuju simptomi nedostatka gvoţĊa.

Mikrelementi


Bor (B)

Uĉestvuje u procesima transporta i odla-

ganja šećera u koren, reguliše vodne

osobine protoplazme smanjuje

transpiracioni koeficijent.

Kod nedostatka bora nastupa propadanje

vegetacione kupe i dolazi do pojave

truleţi srca korena.

Bakar (Cu)

Uĉestvuje u procesu disanja, fotosinteze,

metabolizma azota i sinteze hlorofiila

kao komponenta nekih fermenata.

Pri nedostatku bakra smanjuje se sinteza

proteina i dolazi do nakupljanja

rastvorljivih amino jedinjenja, povećava

se koliĉina redukujućih šećera uz

akumulaciju asparagina.

Mangan (Mn)

283


Glavni je sastavni deo enzima disanja

usled ĉega utiĉe na pojaĉanu apsorpciju

hranljivih materija i intenzivniju

fotosintetsku aktivnost, doprinosi

povećanju prinosa korena i šećernatosti.

Kod nedostatka mangana, listovi imaju

karakteristiĉno rasporeĊene pege koje

doseţu do osnove lisnih drški i dolazi do

uvrtanja listova.

Cink (Zn)

Utiĉe na formiranje asimilacione

površine, strukturu mezofila, izgradnju

h1oroplasta, sintezu nukleaproteina i

auksina. Ima znaĉaja u fotosintezi,

prometu ugljenilh hidrata i povećanju

aktivnosti fermenata koj, uĉestvuju u

prometu jedinjenja sa SH~grupom.

Simptomi nedostatka cinka se

ispoljavaju izbeljivanjem plojke

lista, do potpunog sušenja.

Dinamika mineralne ishrane

Usvajanje azota, fosfora i kalijuma nije ravnamerno tokom vegetacionog perioda šećerne repe. Promene

potreba za pojedinim hrarnjivim elementima i njihovo zadovoljavanje ima veliki znaĉaj za odgovarajuću ishranu

biljaka šećerne repe.

Najveća potreba za azotom je krajem juna do poĉetka jula. U poĉetnom porastu biljke šećerne repe imaju

relativno velik zahtev za azotom, odnosno za koliĉinama lako pristupaĉnog azota u gornjim s1ojevima zemljiišta.

Da bi se obezbedio brzi razvoj listova u maju do jula, pored ostalih ĉini1aca potrebna je dovoljna koliĉina azota u

pristupaĉnom obliku. Biljke šećerne repe ravnomerno usvajaju fosfor tokom vegetacijskog perioda, a kalijum

intenzivnije u prvom delu vegetacije.

Kod šećerne repe stvarna potreba u hranivim elementima u toku vegetacionog perioda je veća od iznošenja

ţetvom.

Iznošenje hraniva prinosom šećerne repe

Deo biljke Masa (u t) Iznošenje (u kg/ha)

N P2O5 K2O Na Ca Mg

Koren 10 18 3 15 1 5 4

Nadzemni deo 10 32 4 43 16 13 6

Nadzemni deo +koren* 10 45 6 52 15 16 8

* odnos koren: nadzemni deo = 1:0.85

Na osnovu rezultata u laboratorijskim uslovima , utvrĊen je optinalni odnos azota i kalijuma 1 : 3. Ovaj

odnos je fiziološki optimalan. Prilikom planiranja Ċubrenja šećerne repe azotom, fosforom kalijumom pored

zahteva biljaka za ovim hranivim elementima treba voditi raĉuna o njihovoj koliĉini u zemljištu, planiranom

prinosu, predusevu.

Na osnovu podataka o koliĉini pristupaĉnog azota u zemljiištu pre setve, mineralizirajućoj sposobnosti

zemljišta i potreba useva prema azotu tokom vegetacije, u praktiĉnu primenu je uvedena N-min metoda, koja

omogućuje egzaktniju primenu azotnih Ċubriva. Po N-min metodi, uprošćen postupak se sastoji u tome da se odredi

koliĉina mineralnog azota krajem februara -poĉetkom marta sa dubine do 90 cm, na svakih 30 cm. Na osnovu

višegodišnjih rezultata ogleda procenjuje se koliĉina azota koja će biti mineralizovana i potrebna koliĉina azota za

odgovarajući prinos repe. Na osnovu tih pokazatelja moguće je taĉnije odrediti koliĉinu azota koju je potrebno uneti

Ċubrenjem.

Đubrenje fosforom i kalijumom se odreĊuje na osnovu iznošenja prinosom i koliĉinom lakopristupaĉnog

fosfora i kalijuma u zemljištu. Koliĉina Ċubriva moţe biti jednaka koliĉini koja se iznosi prinosom ili veća do 200%

u zavisnosti od obezbeĊenosti zemljišta fosforom.

284


Normiranje količine mineralnih Ďubriva zavisno od visine prinosa i nivoa efektivne plodnost zemljišta (Jekić,

1960).

Sadrţaj hraniva (mg/100 g

zemljišta)

Vratiti u % prinosom iznijetog

P2O5 K2O

0-5 200 150

5.1-10 150 125

10.1-15 125 100

15.1-20 100 60-80

20.1-30 80-100 50-70

>30 50-80 50

Stajnjak. - Veliki je znaĉaj stajnjaka u Ċubrenju šećerne repe. Da bi njegova upotreba bila što

racionalnija, a da bi se postigli visoki prinosi, treba ga kombinovati sa mineralnih Ċubrivima.

Uticaj Ďubrenje stajnjakom i mineralnim Ďubrivima na prinos korena šećerne repe

Koliĉina stajnjaka

(t/ha)

Povećanje prinosa šećerne repe (t/ha)

Bez mineralnoh Ċubriva Sa mineralnim Ċubrivima

40 1.3 0.8

30 3.0 1.2

20 4.9 1.3

Ukupna koliĉina mineralnih hraniva u vidu mineralnih Ċubriva, za šećernu repu u našim glavnim

proizvodnim rejonima, kreće se u granicama od 100 do 130 kg/ha azota, 60 do 100 kg/ha P2O5 i 100 do 120

kg/ha K2O.

Mikroelementi. - Od mlikroelemenata u ishrani šećerne repe najveći znaĉaj ima bor i mangan. U našim

glavnim proizvodnim podruĉjima za gajenje šećerne repe, zemljiišta su obiĉno snabdevena dovoljnim koliĉinama

mikroelemenata. U sluĉaju potrebe za Ċubrenjem, ono se moţe obaviti predsetveno ili folijarnim putem (boraksom

npr.).

Naĉin Ċubrenja. - U našem glavnom proizvodnom podruĉju na zemljištu tipa ĉernozem, moţe se

primenliti sledeći naĉin Ċubrenja.

Prilikom osnovne obrade u obliku mineralnih Ċubriva zaorava se 1/2 do 2/3 azotnih Ċubriva i 2/3 ili

celokupna koliĉina fosfora i kalijuma. Preostala koliĉina azotnih, fosfornih i kalijumovih, ako celokupna koliĉina tih

Ċubriva nije uneta u jesen, unose se prilikom predsetvene pripreme zemljišta. Primena ukupne koliĉine azotnih

Ċubriva u jesen moţe doći u obzir na zemljištima gde je niţi nivo podzemnih voda i sa manjom koliĉinom zimskih

padavina, gde ne postoje uslovi znaĉajnijeg premeštanja azota u niţe slojeve zemljišta, pa prema tome, naĉin

primene Ċubriva i raspored unošenja treba uskladiti sa tipom zemljišta.

Ako iz bilo kojih razloga nije uneta potrebna ko1iĉina azota do obavljene setve, prihranjivanje je potrebno

obaviti što je moguće ranije, kako bi se izbegle negativne posledice kasnog unošenja azota, naroĉito na kvalitet

šećerne repe i istovremeno obezbediti normalnu ishranu azotom od poĉetka vegetacije.

Stajnjak treba unositi višekratno ili jednokratno pod jedno od dva oranja. Pri tome treba voditi raĉuna da

pri kasnijem unošenju stajnjak bude u dovoljno zgorelom obliku. Pri kasnijem unošenju stajnjaka u nedovoljno

zgorelom stanju, povećava se iskorišćenje azota u drugom delu vegetacionog perioda šećerne repe, što ima za

posledicu pojavu većeg broja novih listova, a to dovodi do nepravilnog odnosa korena i listova i usporava

sazrevanje šećerne repe i kao posledica smanjue se sadrţaj šećera u repi.

Pored ĉernozema, šećerna repa se gaji na livadskoj crnici, aluvijalnim zemljištima, gajnjaĉi, smonici, a

manje na ostalim tipovima zemljišta.

Đubrenje šećerne repe na ovim tipovima zemljišta bi trebalo da bude prilagoĊeno njihoviim osobinama i

obezbeĊenosti hranljivim materijama.

Livadske cnice (semiglej) predstavljaju zemljište visoke proizvodne vrednosti. Podzemna voda je bliţa

površini nego kod ĉernozema i zbog toga bi trebalo obratiti veću paţnju naĉinu ii vremenu unošenja azotnih

Ċubriva.

Kod aluvijalnih (fluvisol) zemljišta, koliĉina azota i fosfora je veoma neujednaĉena, a dobro su

obezbeĊena kalijumom. Prilikom Ċubrenja bi trebalo voditi raĉuna o pristupaĉnom fosforu i azotu.

SmeĊa antropogenizirana zemljišta (eutriĉni kambisol) su uglavnom osrednje snabdevena

lakopristupaĉnim kalijumom. U azotu su siromašne, do osrednje obezbeĊene, a siromašne u sadrţaju fosfora (2 do 5

mg P2O5/100 g zemljišta). Upotrebom veće koliĉine Ċubriva, uz naglašeniju primenu azota i fosfora mogu se

osigurati visoki prinosi šećerne repe.

285


Smonice (vertisol) predstavljaju zemljišta znatne potencijalne plodnosti, lošeg mehaniĉkog sastava. Dobro

su obezbeĊene azotom i lakopristupaĉnim kalijumom, a nedovoljno fosforom. Primena saturacionog mulja,

stajnjaka je znaĉajna za ova zemljišta, jer pozitivno utiĉe na fiziĉke osobine zemljišta i time poboljšavaju uslove za

ishranu šećerne repe.

Izbor sorte. -U proizvodnji šećerne repe uglavnom se nalaze monogermne sorte i hibridi. Dobre sorte

šećerne repe treba da poseduju brz i ujednaĉen poĉetni porast, ujednaĉenu krupnoću i pravilan oblik korena, da su

tolerantne prema Cercospori, da nema proraslica i da su prilagoĊene agroekološkim uslovima.

Treba odabrati sorte razliĉitog stasavanja. Podela sorti u šećernate, normalne i prinosne se moţe uzeti

uslovno, pošto postoji velik broj sorti koje nije moguće svrstati u odreĊenu grupu. Šećernate sorte za 150 do 160

dana stasavaju za preradu. MeĊutim, prinos šećera po jedinici površine je manji. Izgradnjom novih fabrika za

preradu šećera, duţina prerade je smanjena sa 120 na oko 80 dana, zbog ĉega je opao interes proizvodaĉa i

preraĊivaĉa za rane rokove vaĊenja.

Umesto ranih sorti bolje je gajiti sorte normalnog tipa sa naglašenom šećernatosti. Sorte normalnog tipa

dostiţu tehnološku zrelost pri srednjem roku vaĊenja, a prinosne krajem vegetacije. Zastupljenost pojedinih tipova

sorti treba odrediti na osnovu dogovora sa struĉnjacima iz fabrike šećera, jer njihova zastupljenost zavisi od

planirane dinamike vaĊenja.

Setva. - Vaţno je odabrati krupnije seme šećerne repe. Seme moţe biti tehniĉki doraĊeno bez omotaĉa i sa

omotaĉem ili pilirano. U omotaĉu se nalaze zaštitna sredstva. Ono je naroĉito pogodno za mehaniĉke sejalice. Da bi

seme šećerne repe klijalo treba da upije znatne koliĉine vode. Ako je seme pilirano potrebno je više vode i to je u

suvim uslovima nedostatak piliranog semena.

Vreme setve. –Veoma je vaţno setvu šećerne repe obaviti u optimalnom roku. Ranom setvom omogućeno

je bolje korišćenje zimske vlage, produţava se vegetacioni period, manji je napad štetoĉina. U pojedinim godinama

moguće je poĉeti sa setvom sredinom marta. Obiĉno je u našim uslovima setva u drugoj polovini marta i treba je

završiti najkasnije u prvim danima aprila. Pored prednosti koje obezbeĊuje rana setva ona nosi i opasnost od

kasnih mrazeva jer klijanac repe ugine ako temperatura na 5 cm iznad zemlje spadne na -6,50C. Temperatura od -

6,00C izaziva nekroze kotiledona.

Setva šećerne repe Redovi setve šećerne repe

Dubina setve. -Šećerna repa ima neţnu klicu i ne sme se sejati duboko. Dubina setve zavisi od tipa

zemljišta i stanja vlaţnosti, obiĉno se seje na 2 do 3 cm. U sušnim uslovima i na lakšim zemljištima seje se na

dubinu 5-4 cm.

Naĉin setve. -Šećerna repa se najĉešće seje u redove na rastojanje 50 cm red od reda. Moguće je

poboljšati raspored biljaka ako se meĊuredno rastojanje smanji na 45 cm, a rastojanje u redu poveća. Rastojanje u

redu je obiĉno 15 do 19 cm pri setvi na konaĉan razmak. Najbolji raspored biljaka se dobija pri setvi na 10 cm uz

naknadno proreĊivanje.

Nicanje šećerne repe Izgled dobro poniklog useva šećerne repe

286


U nas još uvek ostaje otvoren i problem, naĉina setve i zbog veoma neujednaĉenog procenta nicanja koji

ima odluĉujući uticaj na broj biljaka, a samim tim i na visanu prinosa. Za naše agroekološke uslove treba teţiti da u

vaĊenju ostvarimo oko 100.000 biljaka/ha.

Koliĉina semena zavisi od planiranog broja biljaka po jednom hektaru i kvalitativnih osobina semena.

Ako se pri setvi upotrebljavaju celi plodovi (klube), onda koliĉina semena iznosi 25 do 30 kg/ha. Tom koliĉinom

semena se poseje oko 1 000 000 plodova, od ĉega se dobije oko 1 500 000 biljaka po hektaru. Posle proreĊivanja,

treba da ostane samo 100 000 biljaka ili svega 7%. Kod upotrebe mehaniĉki obraĊenog semena (segementiranog,

poliranog i piliranog) ili pak monogermnog (jednokliĉnog), koliĉina semena za setvu iznosi od 6 do 8 kg/ha.

Setvom ovom koliĉinom dobije se 600 000 biljaka/ha, kojeg nakon proreĊivanja treba da ostane 20% ili 100 000.

Zbog upotrebe monogermnog (jednokliĉnog semena), konstruisane su sijaĉice za setvu takvog semena. Iz

toga se razloga, koliĉina semena za setvu šećerne repe danas izraţava u setvenim jedinicama (UNIT). Jedna

setvena jedinica (1 U), je koliĉina 100 000 ”zrna” (peleta). Masa semena jedne setvene jedinice ovisi od apsolutne

mase zrna i u proseku iznosi od 1,5 do 3 kg.

Da bi se izraĉunao broj setvenih jedinica šećerne repe po jedinici površine, koristi se sledeća formula:

)(

100)/(.

cmreduusemenarazmak

hamredovadužinaSK

Ako je meĊuredni razmak 50 cm a u redu 10 cm, tada je za setvu potrebno:

jedinicesetveneSK 04,200020010

10000020.

U Japanu se šećerna repa na velikim površinama proizvodi iz rasada. Ovaj naĉin proizvodnje se ispituje i u

nekim evropskim zemljama.

Nega. -U proizvodnji šećerne repe se primenjuju mere nege kao što su proreĊivanje, kultiviranje,

prihranjivanje, navodnjavanje, uništavanje korova, zaštita od bolesti i štetoĉina.

Ako je setva obavljena na manjim razmacima u redu, šećernu repu treba proreĊivati. ProreĊivanje treba

obaviti kad se pojavi prvi par pravih listova, odnosno u vreme ”linjanja” korena kada primarna kora puca i otpoĉinje

sekundarno debljanje. Primenjuje se mehaniĉko i ruĉno proreĊivanje. U većini sluĉajeva primenjuje se ruĉno

proreĊivanje. Danas se proreĊivanje obavlja na ograniĉenim površinama, jer se na većim površinama seje na

konaĉan razmak.

Usev repe nakon kultivacije Usev repe čist od korova

287


Kultirviranjem se razbija pokorica, stvara

rastresit sloj zemljišta, obezbeĊuje brţi razvoj biljaka i

uništavaju korovi. Prvo meĊuredno kultiviranje se obavlja

rano nakon formiranja redova. Zaštitna zona pored biljke

treba da je uţa, a meĊuredna obrada što dub1ja. Svaka

naredna kultivacija je dublja, a zaštitna zona šira.

Kultiviranja se mogu obavljati do sklapanja redova.

Prilikom izvoĊenja kultiviranja mora se biti oprezan i

izvoditi ga bez oštećenja biljaka. U nas se primenjuju

obiĉno dva kultiviranja.

Primena hebricida, kod šećerne repe je sloţenija

nego kod drugih ratarskih kultura. Postojeći hebricidi

imaju ograniĉen spektar i trajnost na korove. Zbog toga je

neophodna sloţenija kombinacija a ĉesto i višekratna

primena kao npr. femnidifan+desmidifan sa 6 l/ha kada

je repa u fazi 2 do 3 lista (preparat galbetan),

fenmidifan+etofumesat sa 6 do 8 l/ha sa je repa u fazi 2

do 4 lista (preparat betanal tandem), fenoksiprop-P-etil

1do 2 l/ha kada je korov u fazi 2 lista (preparat furore

super), cikloat sa 4 do 6 l/ha posle setve a pre nicanja

(preparat ro-net) itd.

Obavezna je mera zaštite od Cercospore

beticole. Obiĉno se primenjuju dva tretiranja. Prskanja se

obavljaju avionom i traktorskim prskalicama tokom jula,

avgusta i septembra u zavisnosti od vremenskih uslova za

razvoj oboljenja. Korenovi šećerne repe

Navodnjavanje. -Navodnjavanjem se ostvaruju visoki i stabilni prinose, bez obzira na visinu i raspored

padavina, jer je povećano korišćenje genetskih potenijala sorti i hibrida i intenzivnije se koristi zemljište. Šećerna

repa u julu i avgustu stvara najveću masu organske materije i tada su najveće potrebe, a ujedno i kritiĉni period za

snabdevanje biljaka vodom. U tom periodu je potrebno obaviti navodnjavanje 2 do 3 puta sa zalivnom normom od

50 do 60 mm. Danas postoje veoma pouzdane metode na osnovu kojih je moguće utvrditi momenat i normu

zalivanja radli obezbeĊenja dovoljne koliĉine pristupaĉne vode u kritiĉnom periodu vegetacije šećerne repe.

Šećerna repa kao nizak usev vrlo je pogodna za primenu navodnjavanja kišenjem. Na taj naĉin moguće je

obaviti navodnjavanje bez velikog utroška radne snage.

VaĊenje. - Šećernu repu treba vaditi u tehnološkoj zrelosti. Tada je prirast zadebljalog korena usporen,

sadrţaj šećera visok, a smanjen sadrţaj nešećernih materija. U takvom stanju visoko je iskorišćenje polarizacionog

šećera u procesu prerade repe. Prerada šećerne repe traje ograniĉeno vreme i potrebno je otpoĉeti sa vaĊenjem i

ranije, pre dostizanja tehnološke zrelosti.

Usev šećerne repe pred vaĎenje

288


Struĉne sluţbe u šećeranama blagovremeno pred poĉetak prerade obavljaju neophodne analize i u

dogovoru sa proizvoĊaĉima utvrĊuju poĉetak i redosled vaĊenja repe po parcelama koji zavisi od sorte, Ċubrenja,

vremena setve i opšteg stanja useva. Ako je stanje useva takvo da ne obezbeĊuje dalji prirast korena i povećanje

sadrţaja šećera takav usev treba vaditi iako nije u tehnološkoj zrelosti.

VaĊenje šećerne repe moţe da se obavi ruĉno, plugovima, linijama i vaĊenje kombajnima za šećernu repu.

Linije se sastoje iz sekaĉa glava, vadilice i utovarivaĉa. One su obiĉno troredne i šestoredne. Kombajni su obiĉno

jednoredni i šestoredni. Zatim, postoje kombajni sa bunkerima, koji repu odlaţu u gomile ili je direktno utovaruju u

prevozno sredstvo i kombajni koji repu odlaţu u trake.

Za uspešan i kvalitetan rad oruĊa i kombajna površina zemljišta treba da je ravna, setva pravilno ,izvedena,

a usev nije zakorovljen, da je repa pravilnog oblika i ujednaĉena po krupnoći i visini glave iznad zemlje.

Bez obzira na naĉin vaĊenja treba paziti da se repa ne oštećuje, usled ĉega dolazi do gubitaka u prinosu kao

i u preradi. VaĊenje treba organizovati tako da se na najmanju moguću meru svede gaţenje i sabijanje zemljišta

kako bi se obezbedila dobra struktura zemljišta i bez narušavanja fiziĉkih osobina zemljišta obezbedili visoki

prinosi narednih gajenih biljnih vrsta.

Plan vaĊenja i prevoza repe mora biti usklaĊen sa mogućnošću prijema u fabrici. Zadrţavanje izvaĊene

repe na njivi dovodi do gubitka. Gubitak je naroĉito velik pri visokim dnevnim temperaturama.

Sečenje glava šećerne repe Sekač glava šećerne repe

Šećerna repa nakon uklanjanja listova mlatilicom Koren šećerne repe nakon prohoda mlatilice listova

289


VaĎenje šećerne repe Vadilica korene šećerne repe

Mašina za kupljenje korena repe Transport repe iz table

Sečenje glava šećerne repe Izgled korena repe nakon odsecanja glave korena

Vučeni kombajn za vaĎenje repe Sekač i vučeni kombajn za vaĎenje repe

290


Vučeni kombajn za vaĎenje repe s bunkerom Samohodni kombajn za vaĎenje repe

Gomila korena šećerne repe Odlaganja korena repe u dvorištu tvornice šećera

Tehnologija proizvodnje šećera (shema)

291


Faza

1

Faza

2

Faza

3

Faza

4

Faza

5

292


Faza

6

Faza

7

Rezanci šećerne repe pre izluţivanja šećera Proizvodi od šećerne repe

293


Boje i oblici kristala šećera

Tehnologija proizvodnje semena šećerne repe

U normalnim pvoizvodnim uslovima šećerna repa je dvogodišnja biljka. MeĊutim, zasejana krajem avgusta moţe

veoma dobro prezimiti i tada donosi seme polovinom jula. Zbog toga se seme šećerne repe moţe proizvesti: iz

sadnice (dvogodišnji ciklus) i setvom krajem leta (jednogodišnji ciklus).

Ako se proizvodi na prvi naĉin, elitno seme se seje krajem marta ili poĉetkom aprila. Sadnice se

ostavljaju mnogo gušće od industrijske repe, a u jesen se vade i ĉuvaju u trapovima. U proleće poĉetkom marta,

rasaĊuju se na razmaku 70x50 cm, a za ţetvu stiţu polovinom jula. Ovakva postupak se primenjuje u zemljama

bivšeg SSR-a.

U jednogodišnjem ciklusu (drugi naĉin), seje se u trećoj dekadi avgusta, iskljuĉivo na parcelama sa

sistemom za navodnjavanje. Ţetva je 4 do 5 dana ranija od ţetve semena iz dvogodišnjeg naĉina proizvodnje. Seme

iz jednogodišnje proizvodnje je nešto sitnije, prinos je veći za oko 20%, ali se po bliološkim osobinama ne razlikuje

od semena iz dvogodišnje proizvodnje. Kod na se seme šećerne repe proizvodi na jednogodišnji naĉin.

Plodored, obrada i Ċubrenje

Za što sigurniju i kvalitetniju proizvodnju semena semenska šećerna repa se gaji u plodoredu. Na istoj njivi moţe se

ponovo gajiti posle 5 do 6 godina, pod uslovom da u tom periodu nisu gajene industrijska i stoĉna repa, cvekla i

blitva. Najbolji predusevi su pšenica, grahorica i grašak. U proizvodnji semenske repe mora se obezbediti sledeća

prostorna izolacija useva:

a) od industrijske repe 600 m,

b) od semenskog useva druge sorte 1 500 m,

c) od semena stoĉne repe, cvekle i blitve najmanje 3 000 m

Zaoravanje strništa se obavlja posle ţetve preduseva. Osnovno oranje se obavlja posle nicanja korova i

samoniklih preduseva na dubini od 30 do 35 cm. Oranje se obavlja u drugoj dekadi avgusta. Posle oranja dolazi

površinsko ravnanje zemljišta radi ĉuvanja vlage i stvaranja uslova za nicanje korova. Predsetvenu pripremu

zemljišta je potrebno obaviti u pogodno vreme da bi se stvarao rastresiti sloj zemljišta na 4 do 6 cm dubine, vodeći

raĉuna da to bude što bliţe momentu setve.

Đubrenje semenske repe ima dosta sliĉnosti sa Ċubrenjem industrijske repe, s tim da je udeo azota

manji a fosfora veći. U zavisnosti od plodnosti zemljišta preporuĉuje se Ċubrenje od 40 do 60 kg/ha N, 90 do 120

kg/ ha P2O5 i 60 do 120 kg /ha K2O. U sluĉaju da je predusev bila neka od mahunjaĉa, treba smanjiti ili izostaviti

Ċubrenje

azotom.

Setva. -Vreme i naĉin setve zavise od rejona proizvodnje i osobina sorti. U glavnim proizvodnim rejonima

za proizvodnju semenske repe setvu treba obaviti od 20 do 25 avgusta, na naĉin da se odvojeno seje seme majke i

oprašivaĉa, tako da se seje 6 redova majke i 2 reda oprašivaĉa. MeĊutim, razmak majĉinskih biljaka, odnosno

oprašivaĉa (oĉinske biljke) je 50 do 60 cm, a izmeĊu redova majĉinskih biljaka i oprašivaĉa oko 100 cm. Pogodnije

294


je da poslednji razmak bude veći radi lakšeg uklanjanja biljaka oca posle oplodnje. Razmak u redu kod semena

majke je 4 cm, a kod oprašivaĉa 6 cm. Postoji i drugi naĉin setve gde se seje zajedno seme majke i oca. Pri

ovakvom naĉinu setve razmak izmeĊu redova je 50 do 6O cm, a unutar reda 9 do 12 cm. Najoptimalnija gustina u

vreme ţetve je 80 000 biljaka/ha.

Nega. -Za suzbijanje korova za semensku šećernu repu koristiti herbicide u kombinaciji i koliĉinama kao i

za industrijsku repu, s tim da pri njihovom izboru prednost imaju selektivniji herbicidi. U toku jeseni i proleća

Protiv plamenjaĉe (Peronospora schachtii), prskanje se obavlja u jesen sredstvima na bazi bakra, u vreme

pojave prvog i drugog para stalnih listova, a u proleće, zavisno od uslova za razvoj plamenjaĉe, u trećoj dekadi

marta i prvoj dekadi aprila. Tokom aprila i maja u nekoliko navrata treba uklanjati obolele biljke od plamenjaĉe.

Biljke se iznose izvan parcele u vrećama i duboko zakopavajuili spale.

Setva šećerne repe za proizvodnju semena Zaštita protiv korova Zalivanje useva semenske šećerne repe

Protiv crne repine vaši koja se obiĉno javlja krajem aprila treba sa prskanjem upotrebiti sistemiĉne

preparate. Kada je usev izrastao u stablo mora se koristiti prskanje iz aviona.

Isecanje redova šećerne repe PresaĎivanje šećerne repe radi produţnog oprašivanja

U jesenjem periodu kultiviranjem se uništavaju korovi i odrţava se površinski sloj zemljišta u rastresitom

stanju, kako bi se što kvalitetnije obavilo zagrtanje useva. Ova mera nege se obavlja najĉešće sredinom novembra.

Ako su biljke razvijene (ranija setva, povoljniji uslovi, sortna odlika), zagrtanje se moţe obaviti u prvoj dekadi

novembra. U sluĉajevima kada je usev slabije razvijen zagrtanje treba obaviti krajem meseca novembra.

Semenska repa u fazi cvetanja Dopunsko oprašivanje posebnim ureĎajima

Zagrtanje se obavlja podešenim plugom zagrtaĉem tako da naneti sloj zemlje ne bude veći od 6 do 8 cm

iznad centralnog dela rozete. Listovi rozete sa najduţim liisnim drškama treba da su oko 1/3 iznad nagnutog sloja

zemlje.

Biljke semenske repe spremno ulaze u zimu ako su do momenta zagrtanja razvile koren debljine prsta. U

našim uslovima zagrtanje je obavezna agrotehniĉka mera.

295


U proleće je potrebno obaviti odgrtanje useva. Ono se obavlja drljaĉom upravo na pravac redova, ili koso,

kada je prestala opasnost d kasnih prolećnih mrazeva.

Semenska šećerna repa u nas se proizvodi na parcelama gde postoje uslovi za navodnjavanje. U toku

vegetacije postoje tri kritiĉna perioda za snabdevanje vodom: period nicanja, intenzivnog porasta i period

formiranja semena.

Stablo semenske repe Košenje stabala semenske repe Kombajniranje (ţetva) semena semenske repe

Za uspešno i ujednaĉeno nicanje je bolje obaviti navodnjavanje pre setve. Ako se navodnjava posle setve

teško je izbeći pojavu pokorice koja usporava nicanje. Norma navodnjavanja je oko 40 mm.

U našim uslovima ţetva se najĉešće obavlja sredinom jula. Ako je ţetva dvofazna treba je obaviti kada

usev dobije svetlo-ţutu nijansu, a to je momenat kada je 5 do 10% biljaka dobilo mrku boju klubeta u centralnoj

zoni cvasti. Vršidba se obavlja 3 do 4 dana posle ţetve. Ţetva se moţe obaviti 'i kombajnom uz prethodnu

desikaciju. Za desikaciju se obiĉno upotrebljava reglon.

Pre vršidbe, na kombajnu je neophodno izvršiti odgovarajuća prilagoĊavanja.

Stablo repe s jednokličnim semenom Setvena jedinica šećerne repe

Vaţnije bolesti šećerne repe

Cercospora beticola

296


Agrobacterium tumafaciens Aphanomyces cohloides Helicobasidium brebisoni

Phytophtora megasperma Ramularia beticola Fusarium oxisporum f.sp.

betae

Rhizoctonisa solanii Peronospora schachtii

Rizomania (Polymixa betae)

297


Vaţniji štetnici šećerne repe

Aphis fabae (crna repina uš) Euoxoa sp.

Chatocnema tibialis (repin buvaĉ) Bothynoderes punctiventris

(repina pipa)

Heterodera schachtii

(ciste) (ciste – detalj)) Koren (desno) zaraţen H.schachtii

298


Krompir Solanum tuberosum L.

Sinonimi: krumpir, kesten, zemljak, kompijer, krtola, rašak, burbulka, zimak, korun, krumpijer, krumpiš,

podzemljica, pozimica, krtulja; Engleski: potato; Francuski: pomme de terre, patate, tartoufle, truffe; Nemaĉki:

Kartoffel, Erdapfel, Erdtoffel; Ruski: картофель.

Krompir je jedna od najvaţnijih gajenih biljnih vrsta. U svetu zauzima jedno od glavnih mesta uz pšenicu,

kukuruz i pirinaĉ u poljoprivrednoj proizvodnji.

Solanum tuberosum L.

Hemijski sastav krtole krompira ((%)

Voda Suva materija

77,5 %

22.5%

Sirovi

proteini Masti

Ugljeni

hidrati

Sirova

vlakna Pepeo

2 0,1 19,4 0,6%

1%

K2O5 P2O5 SO2 MgO Na2O CaO SiO

56 15 6 4 3 1.5 1

Pored toga i manje koliĉine Cl, Fe, Al, Mn, Zn, Cu, B, Br, Ti, Ni, Mo, Co, As, Hg i Ra

Krompir je potpuno hranivo jer 1 kg krompira ima oko 750-900 cal, zatim biološki visoko vredne

belanĉevine, biološki visoko vredne masti (iako veoma malo) te priliĉan broj vaţnih vitamina, naroĉito vitamina C,

vitamina B1i B2 kao i razmerno znatne koliĉine takvih mineralnih materija koje su ĉoveĉjem organizmu preko

potrebne (K, Ca, Mg, P, Fe, Cu, Mn, Zn i Mo).

Hemijski sastav jedne krtole krompira psrosečne mase od 150 g (Stanton , 1994)

299


Hemijski sastav krtole mase 150 g Sir. vlakna Energija Protein Ugljeni hidrat Šećer Vitamin C Niacin (B3) Tiamin (B1)

2.85 g 286 kJ 3.75g 13.8 g 0.5g 25 mg 1.35 mg 0.12 mg B6 Kalijum Fosfor Kalcijum Cink Jod Magnezijum Foliĉna kis.

0.6 mg 600 mg 50 mg 6 mg 0.6 mg 4.5 μg 28.5 mg 37μg

Krompir je isto tako vaţan kao stoĉna hrana, naroĉito za tov svinja, a moţe se davati svim ostalim vrstama

ţivotinja. U mnogim drţavama krompir je vaţna industrijska sirovina za preradu u špirit, skrob i razliĉite sušene

proizvode. Spomenuti proizvodi, naroĉito skrob i špirit, sluţe dalje u hemijskoj, farmaceutskoj, prehrambenoj,

papirnoj i drugoj industriji. Kod nas se iz krompira dobivaju uglavnom skrob, razliĉiti dekstrini i lepila, a mogao bi

se industrijski još mnogo više iskorišćavati. I krompirova cima moţe se upotrebiti kao stoĉna hrana, jer ima oko

22% suhih materija, 2,6% sirovih proteina, 0,9% sirove masti, 6% sirovih vlakana, 9,6% bezazotnih ekstraktivnih

materija i 3,2% sirovog pepela. Njezina probavljivost je srednja.

Poreko krompira

Domovina krompira je juţnoameriĉki kontinent.Tu je on bio poznat već odavno. Kada su u XVI veku

Španci i Englezi došli u dodir sa tamošnjim Indijancima, zapazili su da krompir igra vaţnu ulogu u njihovoj

mitologiji. Na severnoj obali Perua naĊeni su i keramiĉki radovi s motivima o krompiru (od kraja II veka). Smatra

se da je u gorskim predelima Juţne Amerike krompir bio poznat već pre naše ere.

Centar porekla i rasprostranjenost krompira

Kada je krompir došao u Evropu, nije taĉno poznato. Najpre je bio uvezen u Španiju, a kasnije u Englesku,

i to verovatno u svaku od tih zemalja samostalno, direktno iz Juţne Amerike. Zna se sigurno da je u Španiji bio

proširen 1573. Iz Španije, a delomiĉno iz Engleske i Irske, krompir se proširio direktno po svim evropskim

zemljama, pa ĉak i po Severnoj Americi. Krompir su u poĉetku gajili kao retku biljku, u botaniĉkim baštama, a

ponegde i kao lekovitu biljku. Nakon 200 godina, postaje privrednovaţna biljka. Nije taĉno poznato kada je krompir

došao u naše krajeve

300


Širenje krompira u svetu

Proizvodnja krompira u svetu u 2002. godini (izvor podataka FAS, USDA)

Zemlje

Proizvodnja krompira u 2002. godini

Površina

(ha)

Prinos

(t/ha)

Proizvodnja

(t) Zemlja

Površina

(ha)

Prinos

(t)

Proizvodnja

(t)

Argentina 990 00 31,313 3,100 000 Italija 88 000 25,290 2 217 000

Australija 39 000 33,541 1308 000 Japan 104 000 32,692 3 400 000

Austrija 23 000 29,010 663 000 Meksiko 63 000 22,191 1 391 000

Belgija-Luksem. 60 000 38,333 2 300 000 Holandija 179 000 42,991 7 704 000

Bugarska 51 000 9,366 478 000 Poljska 1 295 000 20,037 25 949 000

Kanada 150 000 27,000 4 050 000 Rumunija 262 000 12,669 3 319 000

Ĉeška R. 72 000 20,833 1 500 000 Rusija 3 260 000 9,601 31 300 000

Danska 36 000 42,917 1 545 000 Slovaĉka 39 000 13,104 506 000

Egipat 113 000 17,699 2 000 000 Juţna Afrika 56 000 27,679 1 550 000

Francuska 170 000 36,471 6 200 000 Španija 14 3 000 22,328 3 184 000

Nemaĉka 345 000 34,978 12 067 000 Turska 225 000 23,556 5 300 000

Grĉka 48 000 18,506 883 000 V. Britanija 163 000 39,877 6 500 000

MaĊarska 5 5000 19,839 1 082 000 SAD 564 000 37,868 21 363 000

Svet ukupno 17 676 000 ha 16,419 t/ha 290 213 000 t

Morfološke osobine

Koren krompira razvija se u dva oblika, već prema tome da li klija iz krtola ili iz semena. Klica iz semena

tera u koren koji se sastoji od glavne ţile i slabijih sporednih ţila. Klijanjem krtola nastaje ţiliĉasto korenje, bez

glavnog korena. Duţina i razvoj korena zavise od zemljišta. Pojedine ţile korena obiĉno ne prodiru dublje od 75

cm, a u širinu ne idu dalje od 35 cm. Najveću masu korena razvija do dubine od 30 cm.

Stablo je nadzemno i podzemno. Nadzemni deo stabla je zeljast, manje-više razgranat. Na uglovima se

obiĉno razviju ravna ili valovita listovita krilca. Debljina i visina stabla genetiĉki su uslovljeni, ali u velikoj mjeri

zavise od ekoloških uslova. Cima obiĉno nije viša od 100 cm. Habitus busa moţe biti lisnat (ako listovi potpuno

prekriju delove stabla) ili stablast (ako je stablo vidljivo). Boja stabla je tamnije zelena ili svetlije zelena ako u

staniĉnom oku ne sadrţi antocijana, a crvenkasta, smeda ili ljubiĉasta ako ga sadrţi antocijana. Broj stabala u busu

varira i ovisi o sorti i zdravstvenom stanju semenskih krtola. Po formi je stablo rebrasto, trouglasto ili okruglo,

obraslo maljama.

Ţbun krompira se sastoji od 4 do 8 olistalih stabala. Broj stabala u ţbunu je razliĉit i u izvesnoj meri

odreĊuje prinos krtola. Karakter grananja stabla odreĊuje opšti izgled ţbuna. Na osnovu toga, sorte se mogu

podeliti na one koje se granaju ( kasne sorte) i koje se ne granaju (rane sorte) iz osnove stabla.

Podzemni deo stabla razvija ljuske, a iz njihovih pazuha izbijaju postrani ogranci - stoloni ili vreţe. Na

stolonima se terminalno i lateralno razvijaju krtole. Duţina stolona je razliĉita i sortna je osobina. Poţeljni su kratki

stoloni jer omogućavaju mehanizovanu obradu i berbu. Obiĉno se obrazuje 6 do 8 stolona koji se dalje granaju.

Na stolnima se zapaţaju zaĉeci listova. Ako se izloţe svetlosti, formiraju prave listove. U odreĊenom

vremenskom periodu, vrh stolona zadeblja i iz njega se razvije krtola. Ponekad se krtole mogu pojaviti i u pazuhu

listova u sluĉaju kada se povredi podzemni deo stabla, ako je preterano gust usev pa je donji deo stabla

nedovoljno osvetljen, i ako se krompir kalemi na paradajz.

301


Opšti izgled krompira Koren i krtole na stolonama

Krtola (gomolja) je odebljali deo podzemnog stabla s okcima. Okca se sastoje od glavnoga pupa i jednog

ili više postranih pupova. Srednji pup je najjaĉi, a po strani se razvijaju ako se srednji pup ozledi ili je odstranjen.

Dubina okaca je razliĉita i sortna je osobina. Na krtolu su okca poredana spiralno. Pojedine sorte imaju okca

koncentrisana na vršku krtola. Po boji, ovršni deo krtola (koţica) moţe biti svetlosmeĊ do smeĊeţut, crven, ljubiĉast

ili šaren.

Morfološka graĎa krtole Različite boje koţice krtola Uzduţni presek krtole

Uzduţni presek krtole Boja ―mesa‖ krtole

Unutrašnji deo krtola (meso) moţe biti jako ţut, ţut, svetloţut, ţućkast ili beo. Po obliku, krtole moţe

biti okrugao, ovalan, okrugloovalan, bubreţast ili nepravilan, što zavisi od sastava i plodnosti zemljišta i od

zdravstvenog stanja krompira. Broj krtola po busu jako varira, a moţe premašiti 70. Isto tako varira i teţina krtola.

Vaţna osobina je ujednaĉena veliĉina krtola.

302


Boje i oblici krtole krompira

Skrobna zrnca krtole krompira (uvećan mikroskopom) Shema skrobnih zrnaca krompira

Pokoţica štiti krtolu od spoljnih uticaja. Debljina i ĉvrstina pokorice je sortna osobina. Sorte ĉvršće

pokorice su otpornije na nepovoljne spoljne uticaje i lakše se ĉuvaju. Pokoţica moţe biti glatka ili hrapava. Glatka,

tanka, svetlo obojena se više traţi kod krompira za ishranu. U industrijskoj preradi i za ishranu stoke pokoţica nema

znaĉaja.

List. -Prvi listovi koji se pojavljuju pri nicanju

iz semena ili krtola su prosti i celi. Sa razvićem biljaka

obrazuju se useĉeni neparno-perasti listovi, u poĉetku od

jednog para zatim tri i više (do sedam) pari naspramnih

boĉnih listića. MeĊu boĉnim listićima nalaze se unutarnji

listići drugog reda, meĊulistići (palistovi). Oni su sitni.

Katkad na drškama boĉnih listića razvijaju se listići. Na

mestu priĉvršćenja uz stablo osovina lista prelazi u lisnu

peteljku (dršku). Vršni (poslednji) listić je obiĉno

krupniji od ostalih i od njega se broje listići rasporeĊeni

na osovini. Listići, rasporeĊeni posle vršnog ismatraju

se prvim parom listića, sledeći drugim parom itd.

Sloţenost lista zavisi od broja i rasporeda boĉnih

(spoljnih) i unutrašnjih listića. Najveća sloţenost je u

srednjem delu stabla. Pri vrhu i osnovi stabla, stepen

sloţenosti se smanjuje. U osnovi listova nalaze se zalisci List krompira

razliĉitog oblika (srcast, u vidu lista i prelazni izmeĊu

dva navedena oblika). Površina lista moţe biti glatka ili naborana, otvoreno ili zatvoreno zelena, sjajna ili bez sjaja,

više ili manje maljava.

Cvast se sastoji od jedne, dveju ili više kovrĉica (lepeza) koje se, na kraćoj ili duţoj dršci, izdiţu iznad

listova. Drška cvasti je produţenje peteljke lista ili se izdiţe iz njegovog pazuha. Ona se raĉva u ogranke koji se

303


dalje granaju i završavaju prstenom oplutnelih stanica na kome izrastaju drške pojedinih cvetova. Pojedine sorte

cvetaju obilno, a druge malo.

Cvetovi su dvospolni, pravilni, petorodelni. Ĉaška se sastoji od 5 lapova (rede od 6 do 7). Zrakasti venĉić

sastoji se od 5 sraslih latica (rede od 7), belih, crvenkastih ili ljubiĉastih. ReĊe se javlja još jedan venĉić s vanjske ili

unutarnje strane glavnog venĉića. Pet naranĉastih ili zelenkastih prašnika sraslo je u kupu. Iz kupe izdiţe se stubić

tuĉka, kraći ili duţi, s glaviĉastim ţigom. Ima sorti koje uopšte ne cvetaju, samosteri1nih, samofertilnih sa sterilnim

polenom i takvih kojima cvetovi otpadaju pre nego što se otvore. Najraširenija je samooplodnja, ali se javlja i

stranooplodnja.

Cvast krompira Cvet krompira

Plod je soĉna okrugla ili ovalna bobica. Unutrašnjost je podeljena u dva gnezda ispunjena ţelatinoznom

materijom u kojoj se nalazi seme. Plod se na upotrebljava za ishranu usled velikog sadrţaja solanina.

Seme je ţućkastosmeĊe, sitno i spljošteno. U jednoj bobici moţe biti do 200 i više semenki.

Plod (bobica) i seme krompira


Krompir (Solanum tuberosum) je višegodišnja zeljasta bi1jka koja pripada porodici pomoćnica

Solanaceae, rodu Solanum. Rod Solanum jedan od najkomplikovanijih i najbogatijih u pogledu formi meĊu

biljkama cvetnicama gde po nekima ulazi 150, a po drugim 170 divljih i 26 gajenin vrsta sa nekoliko hiljada sorti.

Vrste roda Solanum obrazuju neprekidni poliploidni niz s osnovnim brojem hromozoma 12, ukljuĉujući diploidne

(2n=24), triploidne (2n=36), tetraploidne (2n=48), pentaploidne (2n=60) i heksaploidne (2n=72) vrste. Obiĉni

krompir Solanum je tetraploidan (2n=48), i ima najveći broj sorti.Krompir ima mnog latinskih sinonima što

proizlazi iz njegova znaĉaja kao gajene vrste (Solanum esculentum, Solanum aracatscha, Solanum sinense, Solanum

chiloense, Solanum cultum, Solanum sabini, Solanum maglia var. jurytecarum, Solanum maglia var. chubutense,

Solanum andigenum, Solanum molinae, Solanum leptostigma, Solanum herrerae, Solanum subandigenum i

Lycopersicon tuberosum).

304


Sorte i odlike

Krompir ( Solanum tuberosum) ima jako velik broj sorti (nekoliko hiljada), koje su razliĉiti autori svrstali u

odreĊeni sistem. Svi su ti sistemi veštaĉki. Uglavnom se mogu upotrebljavati jedino u drţavama gde su nastali ili

samo u odreĊene svrhe. Zato je predloţen nov veštaĉki sistem, u koji se mogu svrstati sve poznate sorte i

upotrebljiv je u celome svetu. U tom sistemu stvorene su grupe sorti na osnovu boje koţice krtola, boje mesa i boje

cveta. Pet konvarijeteta tog sistema (convar. tuberosum, rubrum, violaceum, bicolor i fragiinum) deli se dalje u 32

varijeteta.

Genetske osnove. - Krompirova sorta je vegetativno potomstvo (klon) jedne jedine biljke. Sve biljke

jednog klona su genetski jednake. U bezvirusnom materijalu, izbor unutar jednog klona većinom je bezuspešan.

Ipak se ponekad u klonu javljaju mutacije. Izbor takvih mutanata moţe u pojedinim primerima, dovesti do stvaranja

nove sorte. Tako su od Early Rose nastale sorte Late Rose, od obiĉnog Eerstelinga -Rode Eersteling, od obiĉnog

Industrie -Blaue Industrie.

Dobivanje semena krompira iz bezvirusnog materijala kloniranjem

Pri izboru sorti treba imati na umu svrhu proizvodnje (rani krompir za jelo, kasni krompir za jelo, za stoĉnu

hranu, industrijsku preradu u špirit, u skrob, za sušene produkte) i mogućnosti da se pojedine sorte gaje u

odredenim ekološkim uslovima. To se moţe utvrditi na osnovu rezultata ekoloških sortnih pokusa koje treba

organizovati na svim vaţnijim proizvodnim podruĉjima. Prema vremenu stasavanja, sorte krompira dele se na vrlo

rane, rane, srednje rane, srednje kasne i kasne.

Odlike različitih sorti krompira (Doreen Hamilton, 1994)

Prema boji mesa, sorte se dele na sorte sa belim i sorte sa ţutim mesom, sa razliĉitim nijansama ţute boje.

Prema boji koţice, dele se na sorte sa ţutom ili smeĊom bojom, sa crvenom, plavom i u šarene sorte. Prema

obliku krtola, razlikuju se okrugle, ovalne ili jajaste, okrugloovalne, duguljastoovalne i dugaĉke. Osim po ovim

znakovima, sorte se razlikuju i po boji klice na svetlu, po boji cveta, stabla i listova, po obliku i veliĉini listova i po

obliku i veliĉini busa.

Za proizvodnju treba izabrati takvu sortu koja najviše odgovara zahtevima potrošaĉa i ĉiji nedostaci dolaze

na odreĊenom podruĉju gajenja najmanje do izraţaja.

305


Uslovi uspevanja Od naših njivskih useva, krompir se najlakše prilagoĊava prilikama podneblja, jer ima velik broj sorti sa

razliĉitom duţinom vegetacije i razliĉitom otpornošću na vremenske nepogode. Ipak, vremenske prilike mogu u

velikoj meri uticati na koliĉinu i kvalitet prinosa.

Odnos prema toploti. -Krompiru najviše odgovara umereno hladno i vlaţno podneblje. Dok krtola klija,

vlaga nije potrebna, jer se u krtolama nalaze rezerve hrane i vlage. Za isklijavanje je potrebna samo mala koliĉina

kiseonika i temperatura izmeĊu 50 i 8

0 C. Prekomerna toplota za vreme klijanja moţe ĉak oštetiti krtole. Veću štetu,

naroĉito na kasnim sortama, mogu izazvati kasni mrazevi. Rane sorte stradaju manje od mrazeva jer su vrlo

sposobne za regeneraciju. Oko 3 nedelje pre cvatnje krompira, pa otprilike do sredine cvatnje, pojedine sorte

poĉinju da zameću krtole. Za vreme cvatnje krompir je u punom rastu. To je period odluĉan za koliĉinu prinosa.

Umerene temperature ispod 180C i ĉešće kiše u to su vreme najpogodnije. Proseĉne dnevne temperature u prve 3

nedelje posle cvatnje ne bi smele prelaziti 18°C. Štetne su neprekidne vrućine i velika kolebanja temperature. Pri

vazdušnoj temperaturi od 200C postiţe krompir svoj asimilacioni optimum, dok konstantna temperatura zemljišta

iznad 200C smanjuje intenzitet rasta krtola i na mladim krtolama mogu se pojaviti nekrozna oštećenja. Optimalna

temperatura zemljišta za rast krtola jeste oko 170C. Štetnost velikih temperatura zemljišta moţe se nešto umanjiti

ako je ono dobro obezbeĊeno kalijumom. Vlaţno vreme za cvatnje i posle nje pogoduje razvoju gljiviĉastih bolesti

ali i stvaranju krtola, dok loše utiĉe na stvaranje skroba u krtolama.

Dinamika razvoja krompira

Stvaranju skroba u krtolama pogoduje sunĉano vreme, meĊutim duţi sušni periodi utiĉu nepovoljno na

stvaranje skroba. U najrodnijim godinama obiĉno je koliĉina skroba u krtolama razmerno niska.

Usev krompira

Za zriobe krtole trebaju suho i toplo vreme kako bi stvorili jaku koţicu i postali sposobni za uskladištenje.

306


Odnos prema vlazi.- Potrebe krompira u vodi menjaju se u toku njegovog rasta i razvića. U poĉetnom

periodu rasta krompir ne traţi velike koliĉine vlage. U to vreme koristi se uglavnom voda sadrţana u materinskoj

krtoli. MeĊutim, u preterano suvom zemljištu voda materinske krtole postaje nedovoljna. Usled toga razviće korena

se pogoršava, a pojava ponika se zadrţava. Pri naklijavanju krtola na svetlosti zaĉeci korena ostaju u vidu kvrţica,

pošto je vlaţnost sobnog vazduha nedovoljna za njihov dalji rast i razviće. Pri klijanju krtola na vlaţnoj podlozi ili

vlaţnom vazduhu koreni brzo izrastaju u duţinu nekoliko, centimetara.

Krompir u punoj cvatnji

Sa porastom, potrebe krompira u vlazi rastu i dostiţu maksimum u periodu pupanja i masovnog cvetanja.

Nedostatak vlage u junu manje se odraţava na krompir nego na zrnaste kulture, pa se stoga krompir smatra

osiguravajućim usevom u sluĉaju slabog prinosa zrnastih useva zbog suše u ranom periodu vegetacije. Suša u julu-

avgustu znatno umanjuje proces obrazovanja krtola. Potrebe krtola za vodom odreĊene su prirodom njenog

hemijskog sastava (oko 75-80% teţine krtola ĉini voda), obrazovanjem srazmerno velike nadzemne mase i slabo

razvijenim korenovim sistemom. Koreni krompira ĉine ne više od 3% suve materije nadzemne mase biljke i 8%

teţine listova.

Dobro razvijene biljke krompira

Najbolja vlaţnost zemljišta za krompir je 60 % od poljskog vodnog kapaciteta. Pri smanjenju vlaţnosti na

(što se ĉesto dešava u poljskim uslovima) prinos krtola se smanjuje za 35-43%. Optimalna vlaţnost zemljišta zavisi

kako od zemljišnih raznolikosti tako i od njihovog mehaniĉkog sastava. Na siromašnim i zemljištima koja slabo

zadrţavaju vlagu krompir zahteva više vlage nego na bogatim. Transpiracioni koeficijent za kompir je 300 do 500,

a to znaĉi da krompir relativno ekonomiĉno troši vodu.

307


Pošto su olistalost i vreme cvetanja razliĉitih sorti neujednaĉeni, to će i maksimalni zahtevi za vlagom biti

razliĉiti i u razliĉito vreme, iako su istovremeno posaĊene.

Suvišak vode u zemljištu kao i njen nedostatak, nepovoljno utiĉu na prinos krompira, pošto se u krtolama

smanjuje prinos materije, skroba i povećava se zaraţenost biljaka gljiviĉnim obolenjima.

Odnos prema svetlosti. - Svetlost, nezavisno od njenog neposrednog dejstva na rast vegetativne mase

biljke ili sintezu ugljenih hidrata u listovima, utiĉe na sposobnost nekih vrsta krompira da obrazuju krtole. U Peruu i

Boliviji postoji velika raznovrsnost krompira, koje botaniĉari svrstavaju u Solanum andignum, daju zadovoljavajući

prinos krtola samo u uslovima kratkog dana kakav je u Andima. Pri gajenju u uslovima svetlosnog reţima evropskih

zemalja biljke navedene vrste imaju bujnu cimu, a retko daju dobar prinos krtola. Za razviće cime krompira

najpovoljniji su dugaĉki topli dani sa umereno sunĉanim osvetljenjem, dok je za obrazovanje krtole neophodan

kratak dan. U poslednjem sluĉaju na rast cime se troši manji deo nakupljenih ugljenih hidrata, a ostatak se koristi za

obrazovanje krtola. MeĊutim, velika koliĉina organske materije moţe se nakupiti samo u biljkama sa dobro

razvijenom lisnom površinom, pa su stoga za dobijanje visokog prinosa neophodno potrebni dugi dani u poĉetku

koji omogućavaju rast cime, a zatim kratki, koji pogoduju obrazovanju krtola.

Problemi odreĊivanja najpovoljnijih uslova za dobijanje visokog prinosa se komplikuje time, što je za

razne vrste i sorte krompira razliĉit optimum duţine dana. MeĊutim, za sorte vrste Solanum tuberosum najveći

prinos dobijaju u uslovima dugog dana, koji je svojstven umerenom klimatu. Kod ranih i kasnih sorti krompira duţi

i intenzivniji rast cime se ispoljava u uslovima dugog dana. Efektivnost obrazovanja krtola koja se odreĊuje

odnosom teţine krtola prema teţini cime znatno je viša u uslovima kratkog dana.

Odnos prema zemljištu. - Krompiru najbolje odgovaraju humusno-peskovita, ilovasto-peskovita ili

peskovito-ilovasta zemljišta, iako se moţe gajiti i na drugim zemljištima, osim ekstremno lakih ili ekstremno teških.

Zemljište za proizvodnju krompira je utoliko pogodnije, ukoliko se lakše provetrava, u proleće brţe zagreva i što

bolje omogućuje razvoj podzemnih organa. Krompir podnosi i nešto kiselije zemljište gde pH moţe iznositi 4,5-

7,5. Naroĉite zahteve postavlja na zemljište proizvodnja semenskog krompira. Za nju zemljište mora biti što

ujednaĉenije, ono ne sme ometati rast biljke suvišnom vlagom, sušom i jaĉim zakiseljenjem. Proizvodnja ranog

krompira traţi zemljišta bogata hranivima i takva koja se rano i dobro zagrevaju.

Agrotehnika za krompir

Plodored. - Krompir dobro podnosi monokulturu, ali se iz fitohigijenskih razloga ne sme sejati više

godina uzastopce na istome mestu. Naroĉito zbog opasnosti da se ne prošire nematode (Heterodera rostochiensis,

Ditylenchus destructor), na isto mesto moţe doći tek posle 3-4 godine. Najbolji predusevi za krompir su lucerka,

crvena detelina, detelinsko-travne smeše, grašak i lupina, dok su šećerna repa i ţitarice nepogodnije. Višegodišnje

leguminoze i detelinsko-travne smeše kao predusevi povećavaju prinos do 20% u poreĊenju sa ţitaricama. Pošto je

posle preoravanja livada obrada oteţana, preporuĉuje se da se krompir seje tek druge godine.

Vrlo dobar predusev za krompir je lupina za zelenišno Ċubrenje, koju se pre sadnje krompira moţe pokositi

za stoĉnu hranu, jer je vrlo mala razlika u prinosu krompira kad se lupina zaore.

Krompir je odliĉan predusev za sve ostale useve, jer svojim krtolama dobro prorahli zemlju i kao fiziĉkom

stanju i nezakorovljeno. Rane sorte krompira su dobar predusev za ozimu repicu ili za povrće kao drugi usev.

Srednje rane sorte su odliĉan predusev za ozimi jeĉam, a srednje kasne i za ozimu pšenicu. Krompir je takode vrlo

dobar predusev za useve osetljive na zakorovljenost, kao što su lan, crveni luk i mrkva.

Krompir, kao drugi usev (letnja sadnja) moţe se uspešno saditi, naroĉito posle graška, ozime repice,

ozimog jeĉma pa ĉak posle ranog krompira iako se ovo poslednje zbog opasnosti od širenja nematoda i mešanja

sorti ne preporuĉuje.

Đubrenje. - Potrebe krompira za hran1jivim materijama su razmemo visoke. Usisna moć krompirovog

korena veća je nego u ţitarica. Krompir moţe izneti iz zemlje 30% fosfome kiseline, više od 60% kalijuma i 60-

70% azota. Krompir fiziološki zakiseljuje zemlju, a time oslobada one koliĉine fosfora i kalijuma koje su za ostale

biljke nepristupaĉnije. Rok usvajanja hranivih materija zavisi od vremena zrenja sorte. Naroĉito dugaĉak rok imaju

kasne sorte.

Krompir mora imati na raspolaganju u prihvatljivom obliku, za prinos od 20 t/ha - 87 kg N, 34 kg P2O5,

170 kg K2O i 36 kg CaO. U fazi klijanja i nicanja potrebe u hranivim materijama su male. Krompir treba najviše

hraniva za cvatnje. Tada mora raspolagati i sa dovoljno vlage u zemljištu, da bi hraniva mogao dobro iskoristiti.

Đubrenje azotom. - Najznaĉajnije hranivo za krompir je azot, koji biljci mora stajati na raspolaganju uz

visoku doro fosfora i kalijuma. U proseku 1 kg ĉistog azota daje 97 kg krompira. U nedostatku azota, i krtoli i cima

rastu loše, dok je pri suvišku azota cima bujna, a krtola ima malo i lošeg su kvaliteta. Za proizvodnju ranog

krompira treba davati azotna Ċubriva koja brzo deluju, u koliĉinama do 120 kg/ha N, dok se za proizvodnju

semenskog krompira ne sme davati više od 40 do 60 kg/ha N. Najprikladniji oblik azotnih Ċubriva za krompir je

amonijum-sulfat, ali on podnosi sve vrste azotnih dubriva (KAN i urea).

308


Đubrenje kalijumom. - Od svih hraniva krompir traţi najviše kalijuma. Dovoljne koliĉine kalijuma

omogućuju biljci zdrav rast cime, velik broj krtola, razmemo veliku koliĉinu skroba i veću otpornost protiv suše.

Jedan kg K2O povisuje prinos krompira za 16,5 do 28 kg/ha. Od kalijumovih Ċubriva najbolja su kalijum-sulfat i

kalijumov magnezijum (patentni kalijum). Sa 40% kalijumovom soli mora se Ċubriti nekoliko nedelja pre sejanja.

Koliĉina kalijuma za Ċubrenje krompira se nalazi u širokom rasponu zavisno od efektivne plodnosti zemljišta, a ona

iznosi od 160 od 240 kg/ha na brdsko - planinskim zemljištima i 60 do 140 kg/ha na plodnim zemljištima.

Đubrenje fosforom. - Suprotno ranijim tvrdnjama, danas se smatra da krompir treba bogato Ċubriti

fosforom. To je naroĉito vaţno pri proizvodnji semenskog krompira. Velikim dozama fosfornih Ċubriva povisuje se

kvalitet proizvedenog semena, a delomiĉno i koliĉina skroba u krtolama. Pri suvišku azota, a uz nedostatak fosfora,

produţuje se prva faza rasta, stvara mnogo cime i mali broj krtola koji polagano sazrevaju. Pri nedostatku azota i

prevelikoj koliĉini fosfora, prva faza rasta prerano se završava, stvara mnogo sitnih krtola koji brzo sazrevaju.

Povišenjem doze od 50 na 100 kg/ha P2O5 povisuje se uz 40 kg/ha N prinos krompira za 2 t/ha, dok se pri dozi od

80 kg/ha N povisuje za 5 t/ha. Za siguran i visok prinos krompira potrebno je da krompir raspolaţe gotovo

jednakim omerom azota, fosfora i kalijuma za ĉitavo vreme vegetacije, u kojoj biljka prima ravnomemo azot i

fosfor, a pospešeno kalijum pre cvatnje. Rok davanja fosfornih Ċubriva nije vaţan, ali se preporuĉuje davanje pre

osnovne obrade, kako bi se Ċubrivo dobro pomešalo sa zemljom. Prema tome, koliĉina fosfora za Ċubrenje traba da

iznosi od 80 do 160 kg/ha P2O5.

Đubrenje magnezijumom. - Prinosom od 20 t/ha, krompir usvoji oko 30 kg MgO. Nedostatak tog

hraniva oseća se naroĉito na kiselim zemljištima, pogotovo pri jakom jednostranom Ċubrenju kalijumovim

Ċubrivima koja ne sadrţe Mg. U tom sluĉaju se prskaju biljke sa 5% otopinom magnezijumovog sulfata ili

prethodnim Ċubrenjem kalijumovim Ċubrivima koja sadrţe magnezijum.

Đubrenje ostalim hranivima. - Krompirovoj biljci preko su potrebni i kreĉ, sumpor i gvoţĊe. Nedostatak

kreĉa ometa primanje azota, kalijuma i fosfora i povećava kiselu reakciju zemljišta, koja štetno utiĉe na rast biljke.

Nedostatak sumpora moţe se pokazati naroĉito na lakim zemljištima, zbog ĉega je potrebno izabrati takva

Ċubriva koja sadrţe sumpor (amonijum-sulfat, kalijumov sulfat ).

Nedostatak gvoţĊa uzrokuje hlorozu naroĉito na zemljištima koja imaju suviše kreĉa.

Fiziološko znaĉenje hlora za krompir nije poznato, ali se zna da hlor snizuje stvaranje skroba i delomiĉno utiĉe na

hemijske promene u krtolama. Zbog toga se preporuĉuje Ċubrenje kalijumovim Ċubrivima koja sadrţe malo ili

nimalo hlora (kalijumov magnezijum, kalijum-sulfat).

Krompiru su potrebni u malim koliĉinama i mikroelementi kao što su bakar, bor i mangan. Ako ta hraniva

nedostaju, prinos se znatno smanjuje i menja se biohemijski sastav krtola. Bor na kreĉnim zemljištima povisuje

prinos za 8 do 9%, a koliĉinu skroba povećava za 0,5 do 2%. Nedostatak mangana pojavljuje se kod krompira

naroĉito na alkalnim, kreĉnim, slanim ili podzolastim zemljištima.

Đubrenje stajskim Ċubrivom. - Da bi se postigli visoki prinosi potrebno je da se krompir Ċubri stajskim

Ċubrivom koje svojim hranljivim materijama podupire rast, svojom organskom masom rahli zemljište, što

povoljno utiĉe na njegovu strukturu. Pošto se uticaj stajskog Ċubriva na strukturu zemljišta brzo gubi, preporuĉuje

se Ċubrenje u rano proleće sa 20 do 40 t/ha. Krompir moţe usvojiti iz stajskog Ċubriva oko 30% N, 15% P2O5 i

80% K2O. Zbog toga je potrebno dodatno Ċubrenje i mineralnim dubrivima.

Zelenišno Ċubrenje. - Na visinu prinosa krompira povoljno deluje i zelenišno Ċubrenje, i to uglavnom

svojim azotom. Za takvo Ċubrenje obiĉno se upotrebljavaju lupina, razne deteline i grašak.

Folijarno prihranjivanje. - Uz prskanje protiv gljiviĉnih bolesti, biljkama se mogu davati i hraniva,

naroĉito azot i mikroelementi, tako da se otope zajedno sa zaštitnim sredstvima.

Obrada zemljišta. - Krompir traţi strukturno i duboko prorahljeno tlo. Dubina obrade ovisi o profilu

zemljišta. Ako je to moguće, ore se do dubine od 20 cm i donji sloj se prorahljuje još 12 cm duboko. Ne sme se

dozvoliti da se na dnu brazdestvori nepropustan sloj. Kad se krompir gaji posle ţitarica, zemljište se najpre plitko

preore, 10-12 cm duboko. Time se postiţe pogodnija vlaţnost za daljnju obradu i olakšava borba protiv korova.

Najpogodnija vlaţnost zemljišta za zimsko duboko oranje je 40-60% vodnog kapaciteta zemljišta. Ta vlaţnost je

naroĉito vaţna pri obradi teških zemljišta, dok je na lakim zemljištima obrada tehniĉki moguća pri svakom stanju

vlaţnosti, ali se ne preporuĉuje pri previše suhom, jer se tada kvari struktura zemljišta.

Teška zemljišta i zemljišta namenjena proizvodnji ranog krompira moraju se duboko obraditi već u jesen,

dok se laka zemljišta mogu orati i u rano proleće. Na lakšim zemljištima moţe se pri dubokom oranju zaorati i

stajnjak, dok se na teškim tlima stajnjak zaorava plitko već ranije ili tek u proleće. Izvoz, rasturanje i zaoravanje

stajnjaka mora slediti što pre jedno za drugim, kako bi se smanjio gubitak azota i povisio uĉinak stajnjaka u

zemljištu..

U proleće se zemljište prvo ravnjaĉom poravna i, kad se donekle osuši, plitko preore, tako da se prikljuĉe

plug i drljaĉa. Pre sadnje, njiva mora biti potpuno ravna, jer se time omogućuje sadnja u prave redove i na istu

dubinu, što je osobito vaţno za daljnji razvoj biljaka, a naroĉito za mehanizovanu sadnju, obradu i berbu.

Sadnja. - Sade se cele krtole, mase oko 60 g. Veće krtole daju, po pravilu, veći bruto prinos, ali ne i veći

neto prinos. U trgovaĉkoj praksi dolaze u promet semenske krtole sortirane prema duţini, i to okrugle sorte s

promerom od 3,4 do 7 cm i duguljaste sorte s promerom od 4 do 8 cm. U Holandiji dolazi u promet semenski

309


krompir meren pomoću kvadratnih otvora preĉnika 28/35, 35/45 i 45/55 mm. Takav sistem sortiranja semenskih

krtola sve se više širi po svim evrvopskim zemljama. Krompir se mora i saditi sortiran po veliĉini. Jedino takav

krompir omogućuje pravilan rad automatskih sadilica i samo on jednovremeno isklijava, što olakšava kasniju

obradu.

Sadni materijal (krtole sa klicama)

Rezanje semenskih krtola ne preporuĉuje se i moţe se primeniti jedino kod sorti koje stvaraju velike krtole.

Reţe se uzduţ, na polovinu, u dosta vlaţnom i toplom prostoru, barem nekoliko dana pre setve, da se na prerezu

stvori kora. Sve sorte ne podnose jednako rezanje. Rane, skrobom siromašne sorte, po pravilu su osetljive na

rezanje. Pre svakog reza treba noţ dezinfikovati u 2% rastvoru formalina ili natrijumovog fosfata. Najpovoljniji

ukoliko se sade krtole srednje krupnoće. Krupne krtole se presecaju uzduţ, tako da svaka polovina ima vršni i

pupĉani deo. U zavisnosti od krupnoće krtole se seku na 2-3 dela pre sadnje. Presek se posipa pepelom, radi brţeg

stvananja kalusa.

Prema tome, krompir se, uglavnom, razmnoţava vegetativno celim krtolama, srednje krupnoće i seĉenim

krupnim krtolama. Pri oskudici sadnog materijala za sadnju se upotrebljavaju vrškovi krtola, okca, oţiljene klice.

a) Sa krtole se odseca vršni deo teţine 10-15 grama. U toploj prostoriji vrškovi se prosuše radi

stvaranja kalusa, a zatim sade. Ostatak krtole se upotrebljava za jelo ili preradu.

Način rasecanja krtola za dobivanje više sadnog materijala

b) Sliĉan naĉin prethodnom je razmnoţavanje okcima. Krtola se izdeli na onoliko delova koliko ima

okaca. Okca sa nešto “mesa” se prosuše i sade u toplu leju oko 3000 okaca/m2. Kada se okca oţile i klice porastu

presade se na stalnom mestu, ali gušće od normalne sadnje krtola.

c) Razmnoţavanje oţiljenim klicama vrši se

sa odabranih zdravih i krupnih krtola, koje se sade u

toplu leju. Za proizvodnju oţiljenih klica za sadnju

jednog hektara potrebno je oko 140-150 kg krtola

zasaĊenih na 180 m2. Posle 20 do 25 dana od sadnje

klice izrastu 8 do 10 cm i dobro su oţiljene. Tada se

krtole odgrnu i klice otkinu. Otkinute klice se

slaţu u sanduke sa vlaţnim peskom, iznose na polje i

rasaĊuju po dve u kućicu na dubinu 8 do 10 cm.

Matiĉne krtole se ponovo sade u toplu leju radi

dobijanja oţiljenih klica iz boĉnih pupoljaka. Da bi se

dobila dva roda krompira u istoj godini za sadnju

upotrebljavaju mlade, nezrele krtole iz prethodne

berbe. U cillju skraćivanja perioda mirovanja mlade

krtole tretiraju se etilenhlorhidrinom, ili se krtole

povreĊuju ili vrši plitka sadnja da deo krtola viri iz

zemlje.

Krtole na naklijavanju

310


Za proizvodnju ranog krompira krtole se naklijavaju. Pre sadnje 5 do 6 nedelja krtole se stavljaju na

naklijavanje u letvarice duţine 60 cm, širine 40 cm i dubine 20 cm. Krtole se drţe u pro zraĉnoj prostoriji na

temperaturi 10 do 120C i difuznoj svetlosti. U takvim uslovima formiraju se snaţne obojene klice, duţine 1do 2 cm.

Tako naklijale krtole se ranije ukorenjavaju, imaju brţi porast vegetativnih organa i kraći vegetacioni period za 10-

14 dana, a dobijaju se i krupnije krtole i viši prinos za oko 20%.

Jarovljenje je posebno tretiranje krtola kojom se ţeli spreĉiti izroĊavanje a sastoji se od:

1. Naklijavanja u tami

2. Drţanja naklijalih krtola na svetlosti.

Po iz vršenoj dezinfekoiji u 0,5% rastvoru folnmalina u trajanju 5 minuta, krtole se osuše, slaţu u sloj

debljine 20 cm i drţe na temperaturi 12 do 150C oko 10 do 15 dana. Za to vreme se pojavljuju klice duţine 2 do 3

mm. Zatim se krtole niţu na kanap i vešaju u osvetljenu prostoriju ili u letvarice u tankom sloju i drţe oko 10 dana.

U tim prostorijama temperatura je u poĉetku 10 do 120C, a kasnije 12 do 17

0C. Na svakoj krtoli zbiju kratke debele

klice sa vencom zaĉetaka korenova. Krtole sa klicama u obliku niti se odbacuju. Jarovljene krtole posle sadnje brzo

niĉu razvijaju moćan korenov sistem.

U efikasne naĉine pripreme sadnog materijala spada obrada krtola rastvorima mineralnih Ċubriva, drvenim

pepelom i materijama rasta.

Obrada mineralnim Ċubrivima vrši se rastvorom amonijaĉne šalitre i superfosfata. Rastvor se priprema

od 4 kg amonijaĉne šalitre 4 kg superfosfata u 100 litara vode. Na dan sadnje krtole se potapaju u bure sa rastvorom

i drţe 1 ĉas. Pred sadnju krtole se prosuše . Ovako tretirane krtole omogućavaju za 3 do 5 dana brţe nicanje, a 3 do

4 dana cvetanje i obrazovanje krtola i daju viši prinos. Mineralne soli sluţe kao hrana isklijalim klicama,

omogućavajući raspad sloţenih organskih jedinjenja i njihov prelaz u lakousvojive oblike.

Pudrovanje drvenim pepelom krtola vrši se sa 5 kg pepela od drveta na tonu krompira, omogućava

zdruţenu pojavu ponika i daje ovećanje prinosa za 10 do 15% i povećan sadrţaj skroba za 1 do 2%, a poboljšava i

ukus krompira. Drveni pepeo sadrţi niz mikroelemenata (B, Mn i dr.) neophodnih za pravilan rast i razviće biljaka.

Tretiranje materijama rasta. - Krtole se potapaju u slabe rastvore materija rasta u koncentraciji 0,002-

0,006%. Pri korišćenju giberelina uzima se 40 do 60 mg na 1 litar vode i krtole se prskaju na 1 dan pre sadnje. Pri

korišćenju auksina, heteroauksina, alfanaftilsirćetne kiseline i ćilibarne kise1ine, krtole se na dan pre sadnje

potapaju u ratvor u toku 2 ĉasa (koncentracija 0,002-0,005%). Pozitivne rezultate daje i tioureja

Vreme sadnje. - Neophodni uslovi klijanja krtola i dobijanja zdravih klijanaca su toplota, vlaga i pristup

kiseonika iz vazduha. Krompir se sadi samo kada se zemljište na dubini 10 do 12 cm zagreje na 80C. To je obiĉno

kada se ustali srednja dnevna temperatura vazluha iznad 80C. Pri preterano ranoj sadnji u hladno i vlaţno zemljište,

period od sadnje do nicanja je dug, a usev je ĉesto proreĊen. Vreme sadnje zavisi od tipa zemljišta, rejona gajenja i

vremenskih ustava godine. Na lakšim zemljištima sadnja se vrši ranije, na teţim kasnije. U brdsko-planinskim

rejonima, sadnja krompira se vrši od poĉetka do kraja aprila, a na još višim poloţajima od kraja aprila do 10. maja.

U ravniĉarskim sadnja se obavlja od sredine marta do poĉetka aprila.

Način formiranje humki i dimenzije humki za sadnju krompira

Naklijali rani krompir se sadi ranije od ovog roka, krajem februara ili poĉetkom marta..

Naĉin i dubina sadnje. - Sadnja krompira vrši se

širokoredo. Oblik i površina hranljivog prostora zavisi od

sorte, tipa zemljišta, meĊurednog razmaka, klimatskih uslova

i uslova gajenja. Savremene linije mašina za proizvodnju

krompira su konstruisane tako da imaju isti razmak za

sadnju, negu useva i vaĊenje krtola. U svetu preovlaĊuju

dva tipa mašina: ruske i nemaĉke. Prve imaju meĊuredni

razmak 70 cm, a druge 62,5 cm. Tako se vegetacioni prostor

kreće u granicama od 1600 cm2 do 3000 cm

2. Ranim

sortama, manje bujnosti, u slabijim uslovima odgovara

vegetacioni prostor 1600-2000 cm2 ili 5 do 6 biljaka po m

2,

a bujnim sortama u najlboljim uslovima rasta 2500 do 3000

cm2 ili 3 do 4 biljke po m

2. Prema tome, rane sorte seju se

70 x 25 cm, 62,5 x 25 cm, 62,5 x 30 cm, srednje rane na 70

x 30 cm, 62,5 35 cm, kasne na 70 x35 cm i 62,5 x 40 cm. Prva sadilica krompira (John Deere)

311


Sadnja se vrši ruĉno pod motiku ili plug; mehanizovano poluautomatskim i automatski sadilicama, koje

istovremeno otvaraju brazde, sade krtole i zatvaraju brazde. Poluautomatske sadilice se koriste za sadnju naklijalih

krtola.

Ručna sadnja krompira Sanja krompira automatskom sadilicom

Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova i krupnoće krtola. Što je vlaţniji i hladniji klimat

i kraći vegetacioni period utoliko je plića sadnja, i obrnuto, što je topliji i sušniji klimat utoliko je dublja sadnja. Na

teškim zemljištima sadi se pliće, a na lakim dublje. Obiĉno je dubina sadnje u granicama 8-12 cm, tako da krtole

pokriva sloj zemlje debljine 5 do 6 cm. Krupnije krtole (veliĉine 55/45 mm) sade se na veću dubinu. Sadnja treba da

bude na ujednaĉenu dubinu što omogućava ujednaĉeno nicanje, ujednaĉen porast, primenu mera nege i pravilno

vaĊenje krtola.

Način ilaganja krtole i Ďubriva prilikom sadnje Dubina sadnje

Koliĉina krtola za sadnju zavisi od njihove krupnoće, oblika i vegetacionog prostora. Ukoliko su krtole

duguljasto-ovalnog oblika potrebna je veća koliĉina sadnog materijala, nego kod krtola okruglog oblika. Koliĉina

krupnog sadnog materijala iznosi oko 4 500 kg/ha, srednje krupnog 2.500 kg/ha, a sitnog oko 1.500 kg/ha,

raĉunajući 50.000 krtola/ ha.

Obrazovanje novih krtola nakon sadnje Mlada biljka krompira u nicanju krompira

Nega. - Prvo brananje treba izvršiti po klijancima korova u zemljištu. Korovi poĉinju klijati obiĉno 5 do 7

dana posle sadnje, a u hladnom proleću kasnije. Zato je neophodno utvrditi vreme izvoĊenja brananja. Poĉetak

radova se odreĊuje po klijanju korova, zbog ĉega se periodiĉno razgrće zemljište i vrši osmatranje. Ĉim poĉne

klijanje semena korova i pojave se tanki, krhki klijanci, znaĉi da je nastupilo vreme brananja, pošto mladi konĉasti

klijanci korova uginu od najmanjeje povrede taĉke rasta zubom brane ili ĉestica zemljišta. Vrše se dva do tri

312


brananja pre nicanja i jedno brananje posle nicanja sa intervalom 5 do 8 dana. U sušnom proleću dobro je izvršiti

brananje odmah posle sadnje, pošto ono poravnava površinu njive i samim tim umanjuje gubitak vode iz zemljišta.

Kada se ukaţu redovi i biljke izrastu u visinu 10 do 12 cm krompir se meĊuredno kultivira. Nekoliko dana posle

ovog vrši se okopavanje izmeĊu biljaka u redu. Okopavanje i kultiviranje vrši se nekoliko puta toku vegetacije. Pri

drugom kultiviranju biljke krompira se malo zagrnu zemljom, a pri trećem kultiviranju vrši se konaĉno zagrtanje.

Ogrtanje poĉinje kada su biljke visine 16 do 20 cm, a konaĉno ogrtanje pred sklapanje redova, koje se

pribliţno poklapa sa poĉetkom cvetanja. U to vreme rastu stoloni i zameću se krtole, pa se dalja meĊuredna obrada

prekida da se ne oštete stoloni i krtole. Ukoliko je potrebno kasnije izvršiti prašenje treba ga izvoditi veoma plitko.

Dubina ogrtanja zavisi od osobina zemljišta, klimatskih uslova i dubine sadnje. Dublje se ogrće u vlaţnom

podneblju, na lakom zemljištu i plićoj sadnji.

Pored mehaniĉkih mera borbe korovi u krompiru suzbijaju se i herbicidima. Primenjuje se više vrsta

herbicida: metabromuron (preparat patoran 50% WP) u koliĉini 1-1,25 kg/ha aktivne materije za rane sorte i

lakše zemljište i 1,5-2,5 kg/ha za kasne sorte i na teţim humoznijim zemljištima. Primenjuje se posle setve a pre

nicanja, zatim se primenjuje metoksibromuron (preparat aresin 50% WP) u koliĉini 2,5-3,0 kg/ha preparata i

metribuzin (preparat sencor 70% WP) u koliĉini 0,525-1,050 kg/ha aktivne materije posle setve, a pre nicanja i

prometrin (preparat gesagard 50% WP) u koliĉina 1,5-1,5 kg/ha aktivne materije posle setve, a pre nicanja.

Gde god je to moguće krompir treba navodnjavati. Navodnjavanje se vrši iz brazda ili veštaĉkom kišom.

Zalivna norma i vreme navodnjavanja zavise od sorte i uslova. Rane sorte se navodnjavaju od sredine maja do kraja

juna, srednje rane u junu i julu, a kasne od sredine juna do sredine avgusta. Koliĉina vode u jednom zalivanju iznosi

40 do 60 l/m2. Posle svakog zalivanja krompir se tretira protiv plamenjaĉe (Phytoftara infestans). Tretiranje

krompira protiv plamenjaĉe i protiv krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata) je redovna i obavezna

agrotehniĉka mera bez koje je nemoguća proizvodnja ovog useva.

Sazrevanje je završeno kada se nadzemni delovi osuše, koţica oĉvrsne, a krtole se mogu lako odvojiti od

stolona. Krompir sazreva oko 100 do 160 dana posle sadnje, što zavisi od njegove ranostasnosti. Naklijavanjem

semenskih krtola moţe se skratiti sazrevanje za 10 do 14 dana. Kratko vreme (21 do 30 dana) pre odumiranja cime,

pojedine sorte (naroĉito rane) imaju još vrlo velik dnevni prirast (300 do 1000 kg/ha).

Usev krompira pred vaĎenje Formirane nove krtole krompira

Vreme vaĊenja krompira zavisi u prvom redu od vrste njegove upotrebe, od vremena sadnje idućeg useva

i od raspoloţive radnesnage.

Rani krompir se vadi kad mu je cena na trţištu najpovoljnija, jer se višom cenom moţe nadoknaditi

gubitak u prinosu. Ipak, u normalnim prilikama, krompir se ne vadi pre nego što je postignut prinos barem od 10

t/ha. Mora se imati na umu da se rano vaĊeni krompir lako kvari i da je nesposoban za duţe uskladištenje. Obiĉno se

sa njive iznosi direktno na trţište. Kasni krompir kao i stoĉni i industrijski krompir, vade se odmah pošto odumre

cima a koţica oĉvrsne. Prskanjem cime nedelju dana pre vaĊenja herbicidima ili drugim hemijskim sredstvima,

periderm na krtolama pojaĉava se od 2 do 3,5 puta, a time se povećava i otpornost krompira na zimsko

uskladištenje.

Semenski krompir vadi se obiĉno pre nego što potpuno sazri. Vreme uništavanja cime i vaĊenja zavisi od

pojave prenosilaca virusnih bolesti. Ako se zelena cima odstranjuje pre vaĊenja, dobiva se obiĉno zelena masa od

20 do 40 t/ha. Zelena se cima uništava ili odstranjuje mehaniĉkim putem (ruĉno ili košnjom), hemijskim sredstvima

(totalni herbicid –diquat 6 kg/ha sa 1000 l/ha vode). Pošto protekne od 10 do 14 dana posle upotrebe herbicida,

moţe se poĉeti s vaĊenjem krompira.

313


Jednofazno vaĎenje krompira kombjnom Jednofazno vaĎenje krompira

Dvofazno vaĎenje krompira Kombajn za jenofazno vaĎenje krompira

Ručno vaĎenje krompira VaĎenje krompira zapregama

Skladištenje krompira povezano je sa mnogim teškoćama, i to zato što krtole sadrţe mnogo vode pa se

lako oštećuju, lako ih napadaju štetne gljivice i bakterije, osetljivi su na visoke i niske temperature, stalno dišu i

posle mirovanja stvaraju klice.

U našim prilikama, pri skladištenju gubi se u proseku oko 10% od prinosa krompira. Za vreme skladištenja

gubici mogu nastati zato što krompir isparava vlagu, klija, stvara korenĉiće, pozeleni, postaje sladak, smrzava se i

trune. Visina gubitka je veoma razliĉita i zavisi od sorte, gnojenja, klime, napadnutosti od bolesti, od naĉina vaĊenja

krompira, kao i od uslova pod kojima se krompir uskladištava, u prvom redu od temperature, provetravanja i od

relativne vlage u skladištu. Uvelost krtola nastupa zbog toga što mu se isparuje vlaga, a delomiĉno i zbog toga što se

skrob razgraĊuje, dakle zbog gubitka CO2.

314


Vrste objekata za skladištenej krompira

Skladište krompira Unutrašnjost skladišta krompira

Skladište krompira podrumskog tipa Uskladišteni krompir

315


Prebiranje krompira pre uskladištenja Nacrt skladišta za krompir

Industrijska prerada krompira

Krompir se preraĊuje industrijski u špiritarama, skrobarama i sušionicama, a u novije vreme i u posebnim

prehrambenim industrijama za oplemenjene prehrambene proizvode, kao što su ĉipsi (chips), pom frit (pommes

frites). U SAD industrijski se preraduje oko 20 do 25% od ukupnog prinosa krompira, i to naroĉito u prehrambene

proizvode. Jaka industrijska prerada krompira razvijena je i u Holandiji, Nemaĉkoj, Poljskoj i u nekim drugim

drţavama.

Krompir se preraduje u špirit od kraja 18 veka. Za preradu u alkohol najprikladnije su sorte sa mnogo

skroba i šećera, a u tu svrhu moţe se upotrebiti i oštećeni, smrznuti, pa ĉak i truli krompir. Za 100 l špirita potrebno

je 900 kg krompira sa 17% skroba i 15 kg jeĉma. Otpadni produkt pri toj proizvodnji je dţibra, koja je visokovredno

krrnivo, bogato belanĉevinama i vitaminima.

Za preradu u skrob najpogodnije su sorte sa mnogo skroba s krupnim skrobnim zrncima. Od 100 kg

krompira sa 17% skroba dobije se oko 18 kg vazdušno suvog skroba sa 20% vode. Kvalitetan skrob (superior) mora

biti potpuno beo. Skrob od krompira potreban je brojnim industrijama, industriji tekstila, papira, koţe, veštaĉke

svile, farmaceutskih i kozmetiĉkih proizvoda, lepka, sapuna, ćilima, mastila, laštila za cipele, eksploziva, bombona.

Skrob se dalje preraĊuje u razliĉite dekstrine (beli i ţuti), skrobni sirup, skrobni šećer, ĉisti groţĊani šećer, u šećerne

boje.

Krompir se suši ili za stoĉnu ili za ljudsku hranu. Sušeni krompir za ljudsku hranu po vanjskom je izgledu,

a i po ukusu, jednak sveţem krompiru. Prednosti suvog krompira su u tome što on nije osetljiv na kvarenje, ne

smrzava se, lako se transportuje i uskladištava. Suv krompir ima 10 do 13% vlage, 73 do 78% skrobne vrednosti, 6

do 8% belanĉevina, 0,1 do 0,2% masti, 2 do 2,5% surovih vlakana i 2 do 4% pepela. 1951). Od sušenih produkata

za jelo naroĉito su poznati krompirovo brašno, brašno za pravljenje valjušaka, brašno za izradu pirea i razliĉiti

dodaci za supe.

Ĉips (chips) su krompirove ploĉice prţene na ulju ili masti. U SAD su ih poĉeli izraĊivati 1853. Onde je i

danas najveća proizvodnja i potrošnja tog proizvoda. U Evropi ih sada izraĊuju skoro u svim severnim i zapadnim

drţavama, a u manjim koliĉinama i u nas. Ĉips se izraĊuj od kvalitetnih sorti krompira za jelo, sa što više suvih

tvari, sa što manje šećera, i sorti koje, oljuštene, ne potamne na vazduhu. Sadrţe oko 3,7% vode, 39% skroba, 7%

belanĉevina, 4% pepela i 2% kuhinjske soli.

316


Najvaţnije bolesti krompira

Synchitrium endobioticum Rhizoctonia solanii Tomato virus

Phytophthora infestans

Najvaţniji štetni insekti krompira

Leptinotarsa decemlineata Gryllotalpa gryllotalpa

Elateridae sp.

317


Ostale industrijske biljke

Duvan Nicotiana tabacum L.

Sinonimi: duhan; Engleski: tobacco; Francuski: tabac; Nemaĉki: Tabak; Ruski: табак

Duvan je gajena biljna vrsta, rasprostranjena širom ĉitavog sveta, uglavnom svagde gde postoje uslovi za

njegovo gajenje. Gaji se zbog listova koji, posle sušenja i niza postupaka u sortiranju i fermentaciji, sluţi kao

osnovna sirovina za izradu cigareta, cigara, duvana za lulu, duvana za ţvakanje, šmrkanje i drugih proizvoda, koji

su iskljuĉivo sredstvo za uţivanje i koji nisu neophodne namirnice za ţivot ĉoveka.

Nicotiana tabacum L. (naslikao W. Thomé)

Duvan se uţiva preteţno pušenjem (cigarete, cigare, duvan za lulu), a u vrlo malom obimu na drugi naĉin

(duvan za ţvakanje, burmut). On je postao sredstvo za uţivanje zbog specifiĉnog hemijskog sastava listova.

Produkti njegovog sagorevanja, uneseni u ljudski organizam udisanjem dima, imaju odreĊeno fiziološko dejstvo. Pri

pušenju deluje njegov sastojak alkaloid nikotin (C10H14N2), jako toksiĉan, koji se iskljuĉivo nalazi u ovoj biljci i

koji deluje na cetralni nervni sistem ĉoveka. Hemijski sastav listova duvana ĉine i druge grupe organskih materija,

od kojih su neke takoĊe specifiĉne (etarska ulja, smole). Duvanski dim sadrţi kancoregenu materiju benzopiren.

Najviše ga ima u katranu koji se stvara u plućima pušaĉa. Osim raka pluća, izaziva infarkt srca, ĉir u stomaku,

hroniĉni bronhitis, rak usne duplje i grkljana.

318


Nicotiana rustica L. (naslikao W. Thomé)

Listovi sluţi i kao sirovina za industrijsko dobivanje drugih proizvoda. Iz listova, kao i otpadaka u preradi

duvana za pušenje, moţe se izdvojiti ĉist nikotin koji sluţi kao vrlo korisno sredstvo u zaštiti bilja od insekata

(nikotinol) i kao sirovina za preradu u farmaceutskoj industriji.

U listovima duvana ima dosta organskih kiselina (naroĉito limunske i jabuĉne) koje se iz njega izdvajaju

odreĊnim tehnološkim postupkom i široko se primenjuju u prehrambenoj i u drugim industrijama. Seme duvana

sadrţi visok procent ulja, te se iz njega dobija cenjeno tehniĉko ulje. Cvetovi sluţe kao sirovina za razliĉite parfeme.

Stabla duvana mogu se preraĊivati u celulozu i papir.

Poreklo duvana

Duvan (Nicotiana tabacum L.), kao i krdţa (Nicotiana rustica L.), pripada rodu Nicotiana, familiji

Solanaceae. Rod Nicotiana obuhvata 60 do sada poznatih vrsta, od kojih najveći broj vodi poreklo iz Juţne i

Severne Amerike, a manji iz Australije. Za korištenje su od znaĉaja obiĉan duvan i krdţa. Ostale vrste rastu u

spontanoj flori, manji broj gaji se kao ukrasno, baštensko cveće.

Obe gajene vrste, duvan i krdţa (mahorka), vode porek1o iz Juţne Amerike (Peru, Bolivija, Ĉile). Obiĉan

duvan razvijao se istoĉno od planinskog lanca Anda a krdţa zapadno od njega.

319


Centar porekla i rasprostranjenost duvana

Obe ove vrste gajili su starosedeoci Indijanci u davnoj prošlosti. Iz ovog centra širile su se na sever, preko

Meksika, sve do Kanade, i na jug do kraja juţ. obale Argentine. Starosedeoci Amerike upotrebljavali su duvan kao

sredstvo za uţivanje ili prilikom raznih verskih rituala i drugih sveĉanosti, udišući dim osušenog lišća duvana koje

je gorelo na otvorenoj vatri ili pušeći ga na lulu, ili u vidu smotuljaka, sliĉnih današnjim cigarama. Te smotuljke

starosedeoci na ostrvima oko Karipskog mora nazivali su tobagos, pa je po tome i duvan u najvećem broju zemalja

zadrţao naziv tabac (tobacco). Starosedeoci Indijanci uţivali su duvan i ţvakanjem i u vidu burmuta

(ušmrkavanje).

Smotuljci duvana (tobagos) u Indijanaca

Evropski narodi, a preko njih i narodi ostalih kontinenata (Azije, Afrike i Australije), upoznali su duvan tek

po otkriću Amerike i poĉeli ga gajiti i upotrebljavati kao sredstvo za uţivanje, preteţno pušenjem. Mnogi narodi

Starog sveta znali su za pušenje na lulu.To pominju Herodot i Plinije, o tome svedoĉe iskopine keltskih naselja i

razni istorijski dokumenti iz Afrike i Azije. MeĊutim, nema dokaza da su pušili duvan. Moţda su to bile neke druge

aromatiĉne trave. Pušenje duvana radi uţivanja proširilo se kao navika naroda Evrope, Azije, Afrike i Australije

vrlo brzo posle otkrića Amerike i upoznavanja i uvoĊenja duvana na kontinente Starog sveta. Za nepunih 100

godina po otkriću Amerike, duvan se poĉeo gajiti i upotrebljavati širom celog sveta.

Prvi opis duvana i njegove upotrebe dao je Amerigo Vespucci 1507, a seme krdţe prvi put je preneto u

Portugaliju 1518.

Posle otkrića Amerike, iseljenici pojedinih evropskih zemalja poĉeli su gajiti duvan po ugledu na

starosedeoce. Tako su Španci od 1520 poĉeli da proizvode duvan na Kubi i San Domingu, a potom i Portugalci u

Brazilu. Francuzi i Englezi su u Antilima poĉeli gajiti duvan od 1560. godine i izvoziti ga u Evropu. Duvan se

ubrzo raširio meĊu kolonistima Severne Amerike (Kanada, Louisiana). Raleigh je1584.godine preporuĉivao

engleskim kolonistima da gaje duvan u Virginiji, koja ubrzo postaje (1612) glavni snabdevaĉ Evrope. Francuski.

ambasador u Portugaliji Nicot je 1560. godine poslao seme krdţe na francuski dvor, sa preporukom o lekovitoj

vrednosti ove biljke, kojoj je docnije dao ime Herba katherinae. Iste godine i papski nuncije u Portugaliji šalje ovo

seme u Rim, gde dobiva naziv Herba santa. Kasnije Linne duvanu daje nauĉni naziv Nicotiana tabacum po

Nicotu. Prvi pokušaji gajenja duvana bili su 1566.godine u Francuskoj, 1574 u Italiji, 1620 u Nemaĉkoj (Baden), a

posle toga u Austriji, MaĊarskoj, Rusiji. 1570-1601. Portugalci su poĉeli da gaje duvan u svojim kolonijama u

zapadnoj Africi, zatim u Indoneziji. U istom razdoblju Španci su preneli duvan u Kinu, Japan i na Filipine. U

Tursku je prenet 1601 ili 1603 a odatle se ubrzo proširio na Balkan (Grĉka, Bugarska, Makedonija, Hercegovina,

juţna Srbija). Postoje dokumenti u dubrovaĉkom arhivu na osnovu

kojih se moţe pretpostaviti da je duvan u prenet u Dalmaciju i Hercegovinu preko Venecije, verovatno 10 do 15

godina pre ovog perioda.

Zanimljivo je da su Indijanci u Severnoj Americi preteţno gajili krdţu, a da je obiĉan duvan poĉeo da se

širi i gaji za trţište tek po dolasku Evropljana 1612. godine.

320


Zahvljujući labilnoj genetskoj konstituciji i velikoj plastiĉnosti, kroz mutacije i spontane hibridizacije, a

kasnije smišljenim selekcionim radom, uz vrlo raznolik uticaj ekoloških uslova zemalja u gde se duvan proizvodio,

nastale su nove forme i sorte duvana kao i posebni ekotipovi odreĊenih bioloških i tehnoloških osobina.

Duvan se iz svoje prvobitne postojbine u suptropskoj zoni, kroz stoleća gajenja, prilagodio novim

uslovima. Danas se u svetu duvan proizvodi na 4 606 000 ha, sa ukupnom godišnjom proizvodnjom lista duvana od

7 085 000 t gde je proseĉni prinos 1538 kg/ha. Najveći svetski proizvoĊaĉi su Kina, Indija, Indonezija, Turska,

Brazil i SAD.

Proizvodnja duvana u svetu (list) u 2002. godini (izvor podataka FAO)

Zemlja Površina (ha) Proizvodnja (t) Prinos (kg/ha)

Argentina 69000 113 000 1 630

Bangladeš 33 000 37 000 1 117

Brazil 341 000 626 000 1 834

Bugarska 30 000 42 000 1 400

Kanada 28 000 75 000 2 797

Kina 1 604 000 2 610 000 1 627

Francuska 9 000 26 000 2 915

Grĉka 67 000 126 000 1 875

Indija 463 000 702 000 1 515

Indonezija 222 000 138 000 621

Italija 47 000 133 000 2 791

Japan 25 000 64 000 2 530

Republika Koreja 25 000 65 000 2 630

Pakistan 53 000 99 000 1 846

Filipini 48 000 71 000 1 493

Poljska 21 000 44 000 2 093

Španija 17 000 45 000 2 647

Tajland 52 000 61 000 1 178

Turska 293 000 262 000 893

SAD 263 000 576 000 2 191

Zimbabve 92 000 193 000 2 102

Svet 4 606 000 7 085 000 1 538

Cigare i cigarete

Botaniĉka lasifikacija

Rod Nicotiana, obuhvata oko 70 vrsta, a za gajenje su znaĉajni duvan Nicotiana tabacum i u manjoj meri

krdţa Nicotiana rustica. Obe vrste imaju 2n=24 hromosoma. Ostale se ĉesto nazivaju divljim vrstama.

Način pakovanja cigara

321


Botanička klasifikacij duvana

Gajene vrste Divlje vrste

Nicotiana tabacum - obiĉni duvan Nicotiana sylvestris

Nicotiana rustica - krdţa Nicotiana glauca - višegodišnji

Nicotiana glutinosa

Nicotiana alata

Nicotiana paniculata

Nicotiana rusbyi

Nicotiana tomentosa

Pored botaniĉke klasifikacije koriste se i industrijska ) i tehnološka klasifikacija.

Shema industrijske klasifikacije duvana

Tehnološka klasifikacija duvana

Grupe duvana Naĉin sušenja

Light air cured Svetli duvani sušeni u hladu

Dark air cured Tamni duvani sušeni u hladu

Light sun cured Svetli duvani sušeni na suncu

Dark sun cured Tamni duvani sušeni na suncu

Fire cured Duvani sušeni na vatri i dimu

Orijentalni duvani Duvani sušeni na suncu

Morfološke osobine

Duvan je u umerenoj k1imi jednogodišnja zeljasta biljka, a u tropskoj i suptropskoj je ograniĉeno trajna.

Koren je vretenast sa mnoštvom ţila i ţilica koje se prostiru preteţno u površinskom sloju zemljišta.

Prema tome kako se pruţa korenov sistem, postoje forme sa preteţnim prostiranjem korena u površinskom sloju i

one ĉiji se koren razvija dublje i koje pokazuju izrazitiju otpornost prema suši. Moć usisavanja korena je dosta

dobra .

322


Koren duvana Stablo duvana

Stablo po visini varira u širokim granicama, od 0,50 do 3 m, što zavisi od sorte, a delom i od ekoloških

uslova i primenjene agrotehnike. Ono je cilindriĉno, ĉlankovito, razgranato i pokriveno sitnim dlaĉicama. Broj

ĉlanaka, kao i njihova duţina, su do izvesne granice sortna osobina. Krajem vegetacionog ciklusa donji deo

stabla odrvenjava. Habitus biljke je kupast, valjkast, ovalan ili eliptiĉan.

Listovi zbog kojeg se duvan proizvodi, varira u vrlo širokim granicama po broju, krupnoći, obliku,

poloţaju prema stablu, debljini liske i karakteru nervature .

Listovi duvana

Ono je naizmeniĉno poredano na stablu, pod razliĉitim uglom (20-900). U nekim formama sedi, a u

drugima je na duţim ili kraćim peteljkama koje mogu biti obrasle zaliscima ili su gole. Duţina lista, prema

pojedinim sortama i uslovima gajenja, varira od 5 do 100 cm, a širina od 2 do 50 cm. Broj listova na biljci, u većine

sorata, varira od 20 do 30, ali postoje i mamutske (gigantske) forme u kojima broj listova moţe dostići i do 100.

Oblik lista moţe biti srcast, jajast, eliptiĉan ili kopljast.

Na jednoj te istoj biljci listovi su razliĉiti, kako po obliku, tako i po krupnoći, a i po rasporedu i broju

boĉnih nerava (rebara), i po uglu koji ovi zaklapaju sa glavnim nervom (rebrom). Broj boĉnih rebara povećava se

idući od donjeg ka gornjem. Obiĉno je listovi koje se razvija na srednjem delu stabla najkrupnije, dok su listovi sa

donjeg i gornjeg dela stabla sitniji. Donji listovi imaju najkrupnije epidermalne ćelije, a gornji najsitnije i sa

debljom kutikulom.

Površina liske pokrivena je višećelijskim ţlezdastim dlaĉicama iz kojih se luĉe etarska ulja i smolaste

materije koje su nosioci mirišljavosti i aromatiĉnosti duvana. Anatomska grada liske menja se sa uslovima ţivota

biljke, naroĉito s obzirom na reţim ishrane, obezbeĊenosti vodom i svetlošću.

Ako je biljka slabo obezbeĊena vodom, listovi debljaju, sudovno tkivo je izraţenije, a ćelije su

dimenzionalno smanjene. Ako nema dovoljno svetlosti, a dovoljna je koliĉina vlage, mezofil liske postaje

rastresitiji, sa većim medućelijskim prostorom. Listovi se razlikuju i po svome hemijskom sastavu, ne samo po

pojedinim sortama, već i u okviru iste sorte, u skladu sa promenama uslova gajenja. Listovi jedne te iste biljke

razlikuje se po hemijskom sastavu, pa prema tome i po svojoj upotrebnoj vrednosti. Dostiţu tehniĉku u razliĉito

vreme,. Sazrevanje listova poĉinje od osnove stabla i ide postepeno prema vrhu. Zbog toga se u proizvodnji duvana

listovi dele na grupe prema mestu na stablu i stizanju za berbu. Te grupe se zovu insercije. Najĉešće se listovi dele

na sledeće insercije: podbir, natpodbir, srednji listovi, podovršak i ovršak.

323


Iz pazuha matiĉnih listova razvijaju se zaperci koji nisu poţeljni sa stanovišta proizvodnje, jer oduzimaju

hranu matiĉnim listovima, smanjujući mu kvalitet i prinos.

Hemijski sastav duvana

Pod hemjiskim sastavom duvana podrazurneva se hemijski sastav lista,

sirovine za duvanske preraĊevine. U hemijski sastav ulaze sledeće grupe

jedinjenja: voda, azotne materije, ugljenihidra i organske kiseline, pektinske

materije, etarska ulja i smole, mineralne materije i druge.

Grupu azotnih materija saĉnjavaju alkaloidi, belanĉevine, amini,

amidi, mineralne materije, amonijaĉne i druge materije. Najvaţnijii alkaloid

je nikotin (Cl0H14N2). On se nalazi u svim delovima duvana, sem u zrelom

semenu. Najĉešće ga ima u listovima. Smatra se normalnim da listovi sadrţe 1,2

do 2,0% nikotina.

Belanĉevine su nepoţeljan sastojak duvana. Ukoliko ih ima vrše utoliko

je duvan slabijeg kvaliteta slabo sagoreva, dim je neprijatnog mirisa, pali u

ustima, ima gorak ukus, draţi na kašalj.

Proseĉan sadrţaj belanĉevina je 7,5%. Ostalih azotnih jedinjenja ima do

2% i pretpostavlja se da ona bitno ne utiĉu na kvalitet. Grupu ugljenih hidrata ,

ĉini više jedinjenja (sirovo vlakno, pektini, dekstrini, fruktoza, glukoza).

Ukoliko duvan sadrţii više ugljenih bidrata, naroĉito prostih, utoliko je

kvalitetniji. Duvan dobrog kvaliteta sadrţi obiĉno 10% prostih ugljenih

hidrata, a slabo obiĉno ispod 5%. Insercije listova

Hemijski sastav duvana po insercijama (u %), ĐorĎević, 1961.

Grupa jedinjenja Donje insercije Gornje insercije

Voda 7,55-7,72 9,09-10,39

Ugljeni hidrati 12,89-15,64 24,25-26,60

Organske kiseline 2,65-4,62 5,46-7,97

Etarska ulja i smole 12,39-12,58 15,17-16,11

Ukupan azot 2,01-2,22 2,22-2,67

Nikotin 1,47-1,64 1,15-1,52

Mineralne materije 19,42-25,37 15,05-17,68

Za ocenu kvaliteta duvana koristi se Šmukov broj koji oznaĉava odnos prostih ugljenih hidrata (fruktoze) i

belanĉevinskih materija. Ukoliko je ovaj broj veći, utoliko je kvalitet duvana bolji.

Duvan dobrog kvaliteta ima Šmukov broj iznad 1,2, srednjeg oko 1,0, a slabog ispod 1,0.

Za ocenu jaĉine duvana koristi se procenat nikotina.

Od organskih kiselina u duvanskom listu zastupljene su jabuĉna, limunska,

oksalna i druge, ali njihov uticaj na kvalitet nije dovoljno poznat.

U grupu aromatiĉnih materija spadaju etarska ulja smole, koje utiĉu na miris

duvana i aromatiĉnost duvanskog dima. Pektinskih materija duvanski list sadrţi oko 11

%. Njihov znaĉaaj za kvalitet nije utvrĊen. Mineralne materije u većini poboljšavaju

sagorljivost i ravnomernost sagorevanja (K, Ca, Mg, Na, Mu, P), dok jedinjenja hlora

pogoršavaju sagorljivost. Polifenolnih materija ima 4-6% i pri sporom sušenju daju crnu

boju. Od ostalih jedinjenja vaţni su glikozidi, lignin parafin i inozit.

Cvetovi se razvijaju na vrhu stabla. Skupljeni su u rastresitu cvast. Ĉašiĉnih

listića ima pet koji su meĊusobno srasli. Kruniĉnih listića ima takoĊe pet, beli su,

ruţiĉasti ili crveni, već prema sorti, u donjem delu srasli u dosta dugaĉku cev. U gornjem

delu takoĊe su manje ili više srasli. U cvetu se nalaze pet prašnika i tuĉak. Duvan je

fakultativno autogama biljka, odnosno, oprašivanje cvetova moţe biti autogamo, ali je

vrlo ĉesto i ksenogamo -pomoću insekata (pĉele, bumbari), jer se u dnu plodnika nalaze Cvat duvana

nektarske ţlezde.

324


GraĎa cveta Nicotiana tabacum

GraĎa cveta Nicotiana rustica

Plod je dvodelna ĉahura, koja po obliku moţe biti loptasta, eliptiĉna ili jajasta. U većine formi puca i

seme se osipa. Jedna ĉahura sadrţi 2 000 do 4000 semenki.

Plod (čahura) Nicotiana tabacum Plod (čahura) Nicotiana rustica

Seme je vrlo sitno. Masa 1000 zrna iznosi 0,06 do 0,08 g. Bubreţasto je, hrapavo, mreţaste površine,

mrko. Klijavost semena moţe se odrţati više godina. Seme duvana sadrţi 30 do 42% masti i do 26% belanĉevina.

Kada je u fazi pune zrelosti ne sadrţi nikotin.

325


Seme N.tabacum (levo) i N.rustica (desno) Presek semena duvana

Biološke osobine

Duvan reaguje vanredno izrazito na promene uslova spoljne sredine i na primenjenu tehniku gajenja, u

prvom redu porastom i dinamikom razvića. To je naroĉito izraţeno u krupnoći i teksturi listova kao i u njegovom

hemijskom sastavu. Ova okolnost omogućuje da se u tehnici proizvodnje podesnim postupcima deluje u odreĊenom

pravcu.

S obzirom na to da je seme duvana vrlo sitno, proizvodnja obuhvata dva osnovna perioda: period razvića

rasada i period razvića biljke na njivi. U periodu rasada koji u skladu s uslovima spoljne sredine i primenjene tehnike, traje 30-50 dana razlikuje

se nekoliko faza:

1. Faza klijanja semena nastupa pri povoljnoj vlaţnosti i pogodnim toplotnim uslovima. Optimalna

temperatura za klijanje semena je 25 do 280C, i tada klijanje traje 2do3 dana. Minimalna je oko 4,6

0C, ali onda seme

poĉinje klijati sa velikim zakašnjenjem .

2. Faza nicanja (od završetka klijanja do obrazovanja prvog stalnog lista, pri ĉemu primarni koren

dostiţe duţinu od oko 10 cm) odvija se pri optimalnoj temperaturi, povoljnoj vlaţnosti i uz dovoljno svetlosti i traje

6do 8 dana. U ovoj fazi nije potrebna velika koncentracija mineralne hrane.

Faze klijanja i nicanja duvana

3. Faza ukorenjavanja rasada traje 14-15 dana i obuhvata vreme od pojave prvog stalnog lista do

trećeg; tada se nadzemni delovi slabo razvijaju, a korenov sistem raste vrlo intenzivno, po dubini i

horizontalno.Posle faze ukorenjavanja,. na rasadu se svakih 4do 5 dana obrazuje po jedan novi list, koji se poĉinje

dimenzionalno uvećavati.

Svetlost i obilje mineralne hrane, naroĉito fosfora i kalijuma, su od bitnog znaĉaja za ovu fazu razvića, dok

se snabdevanje biljke vodom umanjuje.

326


Rasadnik duvana Porast duvana nakon presaĎivanja

4. Faza stasavanja rasada traje do obrazovanja 5 do 6 stalnih listova. Stablo je dovoljno ĉvrsto, visoko

oko 10 cm. U ovoj fazi biljka ima povećane potrebe za azotom i svetlošću, a umanjene za vlagom.

Period razvića rasaĊenog duvana na njivi obuhvata nekoliko faza:

1. Faza ukorenjavanja rasaĊenih biljaka karakteriše se potpunom stagnacijom porasta nadzemnih

delova u toku 12 do15 dana. Za to vreme se intenzivno razvija korenov sistem duvana na dubini od 20 do 25 cm.

Toplota i povoljna vlaţnost su bitni faktori za odvijanje ove faze.

2. Faza bujnog porasta biljke obuhvata period od završetka ukorenjavanja do pojave prvog cvetnog

pupoljka. Tada stabljika raste u duţinu, uvećavaju se obrazovani listovi i ubrzano se javljaju novi. Dimenzionalni

porast listova nastupa obiĉno posle obrazovanja prvih 6 do 7 listova, a prati ga usporeni porast stabla u duţinu.

Posle toga se obrazuje novih 6 do 7 listova, sve do pojave prvog cvetnog pupoljka. Tada biljka ima najveće potrebe

za svetlošću, vlagom i mineralnom hranom. Ako su te potrebe potpuno zadovoljene, faza traje 40 do 50 dana, ako

nisu, faza se produţuje. Ukupan broj obrazovanih listova je manje-više stalan za odreĊenu sortu, u granicama

normalnog variranja.

Biljka duvana u fazi brzog porasta Usev duvana u porastu

327


Duvan u fazi cvatnje Usev duvana u punoj cvatnji

3. Faza cvetanja obuhvata vreme od pojave prvog cvetnog pupoljka do poĉetka obrazovanja plodova i

traje 20 do 30 dana. Cvetanje teĉe od centralnog dela cvasti prema periferiji. Suša i visoka temperatura ubrzavaju

tok ove faze, ali smanjuju broj obrazovanih cvetova i plodova.

4. Faza obrazovanja plodova i sazrevanja semena traje od oplodnje prvih cvetova do vremena u

kome toplota i vlaga omogućuju obrazovanje plodova i sazrevanje semena. Kvalitetno seme obrazuje se pri

srazmerno visokoj temperaturi (iznad 220C) i niskoj relativnoj vlaţnosti vazduha. Ova faza traje 15 do 30 dana.

Obrazovanje listova i njihova tehniĉka zrelost odvijaju se tokom svih faza, posebno intenzivno u fazi

bujnog porasta, pa se ne mogu posmatrati kao posebna faza u razviću duvana.

List se dimenzionalno razvija najpre umnoţavanjem ćelija (do 20% svoje konaĉne površine), a potom

njihovim porastom. List raste 20 do 25 dana. MeĊutim, njegova fiziološka funkcija nastavlja se još 20 do 30 dana.

Pri tome se asimilativi nagomilavaju u njegovim tkivima, uz to delimiĉno otiĉu prema mladim listovima i

generativnim organima. Kada je dostignuta ravnoteţa izmeĊu stvaranja i oticanja asimilativa, odnosno, kada su ove

grupe materija u harmoniĉnom odnosu, list je dostigao svoju tehniĉku zrelost.

Tehniĉka zrelost listova odreĊenih insercija (spratova) pojedinih sorata duvana, pri odreĊenim uslovima

spoljne sredine, manifestuje se nizom karakteristiĉnih pojava i promena, jer se pojedine insercije obrazuju pri

razliĉitom stepenu delovanja pojedinih ĉinilaca spoljne sredine. Pre svega, ugao lista prema stablu povećava se.

Listovi postaju lepljivije, sa karakteristiĉnim sjajem i mirisom. Karakteristiĉna je pojava bledozelene ili ţućkaste

boje po ivici liske ili u vidu većih ili manjih polja po ĉitavoj površini (brokanje). Tehniĉka zrelost listova nastupa

postupno. Poĉinje od listova sa donjeg dela stabla, preko srednjeg, a završava sa listovima na gornjem delu. Tim

redom obavlja se i berba.

Ukoliko se listovi ne beru postupno i pravovremeno, postaje prezrelo, zato što asimilati otiĉu prema

gornjim listovim i generativnim organima. Prezrelo listovi menjaju svoj hemijski sastav, postaju sve manje pogodni

za pušenje, ubrzo posle prezrevanja odumiru i suše se.

328


Duţina vegetacije duvana, od rasaĊivanja do završetka berbe litova, varira, prema sorti i ekološkim

uslovima, od 100 do 140 dana, a do sazrevanja semena od 120 do 150 dana.

Uslovi uspevanja

U pogledu odnosa prema ekološkim uslovima, posebno prema klimatskim i edafskim faktorima, pojedine

sorte i robni tipovi duvana reaguju razliĉito. S obzirom na svoje poreklo, duvan treba mnogo toplote i svetlosti

tokom ĉitavog vegetacionog ciklusa.

Odnos prema toploti.-Minimalna temperatura za klijanje semena je 4,60 C, meĊutim, kako pri toj

temperaturi klijanje traje vrlo dugo, u praksi se smatra da je ona oko 120C. Optimalna temperatura za razviće

duvana je od 25 do 28

0C. Na temperaturi ispod 10

0C duvan obustavlja svoj porast i razviće, a ugiba na -1 do -2

0C.

Suma temperature za uspešno gajenje duvana kreće se od 18500 do 32000C, što zavisi od visine srednje dnevne

temperature i od stepena ranostasnosti same sorte.

Odnos prema svetlosti.- Duvan je heliofilna biljka, jer ima velike zahteve prema svetlosti. Ne podnosi

senu a odgovaraju mu prisojni poloţaji. Duvan gajen u u uslovima ograniĉenog osvetljenja ima neţnije lisno tkivo,

manji broj stoma, neţniji provodi sistem i tanje stablo. Ova pojava se koristi za proizvodnju visokokvalitetne

sirovine za izradu cigara. U pogledu fotoperiodske reakcije, neke sorte duvana su kratkog dana, druge su dugog

dana, a postoji izvestan broj sorata koje su fotoperiodski indiferentne.

Odnos prema vodi.-Potrebe duvana za vodom razliĉite su u pojedinim fazama njegovog razvića. One su

dosta velike u periodu razvića rasada, isto tako u fazi ukorenjavanja rasadnih biljaka, a najveće u fazi bujnog

porasta, dok su u generativnoj fazi znatno smanjene.

Smatra se da se duvan najbolje razvija pri vlaţnosti zemljišta od 60 do 80% od maksimalnog vodnog

kapaciteta. Slabije snabdevanje biljaka vodom od velikog je znaĉaja za postizanje visokog kvaliteta aromatiĉnih

duvana, naroĉito u doba sazrevanja srednjih i gornjih listova. Za krupnolisne duvane poţeljno je da se biljka

normalno obezbeĊuje vlagom tokom cele vegetacije. Gornja granica padavina za gajenje orijentalnih, aromatiĉnih

duvana za vreme vegetacionog perioda na njivi iznosi 250 mm, a donja 100 mm. u uslovima manjih koliĉina

padavina od 100 mm nije moguće gajiti duvan bez navodnjavanja. Kod gajenja krupnolisnih duvana potrebne

koliĉine vode su mnogo veće.

Odnos prema zemljištu.-OdreĊene sorte i robni tipovi razliĉito reaguju na pojedine tipove i varijetete

zemljišta. Zajedniĉko im je da zahtevaju zemljište dobrih fiziĉkih osobina, sa povoljnim vodnim i toplotnim

reţimom.

Pri gajenju sitnolisnih, aromatiĉnih duvana treba dati prednost zemljištu na brdskim i nagnutim poloţajima,

relativno slabije plodnosti, naroĉito sa manjim sadrţajem azota. Takva su zemljišta crvenice, lakše gajnjaĉe,

deluvijalna i skeletoidna zemljišta.

Za krupnolisne duvane pogodna su i plodnija zemljišta, snabdevena dovoljnim koliĉinama fosfora i

kalijuma, ao što su aluvijumi, plodnije crvenice i gajnjaĉe, a za neke sorte duvana i ĉernozem.

U pogledu reagovanja na pH vrednost zemljišta, pojedine sorte duvana ponašaju se razliĉito. Većina sorata

pokazuje najbolje rezultate na slabo kiselim zemljištima, ali neke uspevaju i na neutralnim i slabo alkalnim.

Agrotehnika za duvan

U gajenju duvana jasno se izdvajaju dve faze: 1.) proizvodnja rasada i 2.) proizvodnja duvana na njivi.

Proizvodnja rasada

Duvan se razmnoţava semenom preko rasada zato što

mu je seme sitno, a biljka treba mnogo toplote koja se u većini

rejona umerene klime ne moţe obezbediti rano na otvorenom

polju.

329


Rasad duvana proizvodi se u toplim, polutoplim ili hladnim lejama, prema toplotnim uslovima rejona u

proleće. Tehnika proizvodnje rasada je istovetna kao i za povrtne useve.

Izbor mesta i zemljišta za rasadnik.- Mesto za rasadnik treba da bude ravno ili sa malim nagibom

zaštićeno od jakih vetrova u blizini vode za zalevanje. Najbolja su glinasto peskovita zemljišta. Teška zemljišta

nisu pogodna za proizvodnju rasada.

Priprema leja na rasadniku. – Priprema leja poĉinje sa oranjem ili prekopavanjem mesta za rasadnik.

U proleće se zemljište ponovo obradi, a mesta za leje se obeleţe. Duţina leje iznosi od 10 do 20 m, a širina 1.0 do

1.2 m. Rastojanje izmeĊu leja je 40 cm. Potrebna površina rasadnika po hektaru duvaništa obraĉunava se i na

osnovu gustine rasaĊivanja pojedinih sorata, odnosno broja biljaka po hektaru, Priprema leja na

rasadniku

i podataka da se sa 1 m2 rasadnika moţe dobiti oko 500 do 600 biljaka kvalitetnog rasada. Za razliĉite sorte i

robne tipove duvana potrebna površina rasadnika za hektar duvana kreće se od 30 do 300 m2 leja.

Na leje se nabaci zemlja tako da ona bude viša za 10 cm od nivoa puteljka izmeĊu leja. Posle formiranja

leja, površina se ravna a zemlja se sabija valjkom ili obiĉnom daskom.

Dezinfekcija zemljišta i Ċubriva za pokrivanje leja.- Dezinfekcija zemljišta na lejama vrši se

pomoću metil-bromida ili dimidom. Dezinfekcija metil-bromidom vrši se tako da se na pokrivenoj leji

polietilenskom folijom na 2 do 3 dana pre setve za rasad, postavljaju se limene kutije preparata, koji su obiĉno od

800 g. Bušenjem kutije metil-bromid se oslobaĊa i prodire u zemljište i u Ċubrivo za pokrivanje koje je prethodno

postavljeno na jednom kraju leje. Polietilenska folija se ukopa u zemljište na sve ĉetiri strane leje. Metil-bromid

uništava prouzrokovaĉe bolesti, štetoĉine i korov. Posle 24 sata leje se otvaraju. Metil –bromid je jak otrov, zato

treba izbegavati njegovo udisanje i direktan dodir s koţom.

Upotreba herbicida dimida je jednostavnija. Upotrebljava se u koliĉini od 8 do 10 g rastvorenog u 5 litara

vode na 10 m2 leje, odmah posle setve i pokrivanja semena stajskim Ċubrivom. Dimid se aplicira leĊnom

prskalicom. Posle prskanja, odaje se još vode da bi herbicid ušao dublje u zemljište.

Naklijavanje semena.- Seme mora imati najmanju klijavost od 86% a ĉistoću 94%, dobro

dezinfikovano0.2% rastvorom formalina.

Potrebna koliĉina semena stavlja se u platnenu kesu i ostavlja u mlaku vodu od 20 do 300C na period

namakanja od 15 do 20 ĉasova. Odrţavanje temperature vode vrši se dodavanjem mlake vode. Zatim se seme drţi

u toploj prostoriji i s vremena na vreme meša. Nakon 4 do 5 dana na semenu se pojavljuju bele taĉkice. Sa

naklijavanjem se prestaje ako je 30% semena naklijalo. Posle toga se seme prosuši i onda je spremno za setvu.

Setva semena.-Potrebna koliĉina semena za m2 leja iznosi 0,3-1,0 g. Bolje je upotrebljavati manje

koliĉine, jer gust sklop ometa normalno razviće biljke, a omogućuje jaĉe širenje kriptogamskih bolesti. U toplijim

krajevima setva sredinom marta. Setva se najĉešće vrši ruĉno. Leja se najpre polije vodom. Seme pomešano sa

nekom inertnom materijom (pesak, pepeo) u odnosu 1:100 poseje se ravnomerno po tihom vremenu. Posle setve,

leje se ravnomerno prekriju dobro zgorelim dezinfikovanim i isitnjenim Ċubrivom u sloju od 0.4 do 1 cm. Nakon

toga se leja ponovo lagano nabije i pokrije folijom.

Nega rasada. -Sastoji se u zalivanju, prihranjivanju, plevljenju, pokrivanju i zaštiti od bolesti i

štetoĉina. Pri zalivanju rasada potrebno je obratiti paţnju na to, da od setve od faze ukorenjavanja treba zalivati od

2 do 3 l/m2.

Ne sme se dopustiti zasušivanje zemljišta. Od faze ukorenjavanja do poĉetka bujnog porasta, treba

zalivati reĊe sa 3 do 4 l/m2. U ovom periodu jedno zasušivanje u trajanju od 3 do 5 dana pozitivno utiĉe na bolji

razvitak korena. U daljnjim fazama razvoja rasada treba zalivati reĊe ali s većom koliĉinom vode od 4 do 6 l/m2.

Prihranjivanje rasada se obavlja u 2 do 3 navrata i to 7 do 10 dana posle ukorenjavanja rastvorom

mineralnih Ċubriva. Za prvo prihranjivanje upotrebljava se rastvor 10 g amonijum nitrata ili salitre, 10 g

superfosfata i 5 g kalijuma u 2 l/m2 vode. Za drugo i treće prihranjivanje, koliĉine rastovra se duplo povećavaju.

Posle prihranjivanja, rasad se ispire vodom da ne bi došlo do oţeglina na listu duvana usled delovanja soli. U

prihranjivanju rasada moţe koristiti Ċubrivo peradi. Deo Ċubriva se rastvori u 10 delova vode i ostavi 7 do 10 dana

na suncu radi fermentacije. Ovaj rastvor se pre upotrebe meša sa istom koliĉinom vode i njime se zalije rasad sa 2

l/m2. nakon toga se rasad obavezno ispire ĉistom vodom.

330


Rasad u lejama spreman za rasaĎivanje Rasad duvana u zaštićenom prostoru (staklenik)

Plevljenje rasada se vrši na lejama gde nije korišten herbicid ili je herbicid imao slab efekat. Plevljenje

se vrši ruĉno ali se prethodo leja zalije vodom da se korov lakše ĉupa. Posle plevljenja se leja opet zalije vodom da

se zemljište slegne. Prilikom plevljenja, pod uslovom da je rasad pregust obavlja se i proreĊivanja rasada.

Plevljenje rasada Sadnice duvana

Regulisanje toplotog reţima pod folijom vrši se pokrivanjem i otkrivanjem leja.

Zaštita rasada od plamenjaĉe vrši se 0.4% rastvorom preparata cineba i 0.2% rastvorom antracola. Protiv

crne truleţi upotrebljava se preparat benlate u koliĉini od 0.5 do 1 g/m2 aktivne materije sa 3 do 4 l vode. Štetni

insekti se uništavaju odgovarajućim insekticidima, puţevi limacidima, rovci rodenticidima a krtica zatrovanim

kišnim glistima (fosfid).

Prema naĉinu proizvodnje, odnosno prema toplotnim uslovima, rasad stasava za 35 do 60 dana. Završna

operacija u proizvodnji rasada je njegovo kaljenje, koje se ostvaruje tako da se leje potpuno otkriju, a rasad

smanjeno zaliva. Sa zalivanjem se prestaje 3 do 4 dana pre rasaĊivanja, a oko 10 dana prestaje se sa prekrivanjem i

prihranjivanjem. Rasad je dovoljno kaljen ako se omota oko kaţiprsta a njegovo stablo se ne prelomi. Rasad je

331


pogodan za rasaĊivanje kada ima 6 do 7 razvijenih listova i kad je stabljika dovoljno ĉvrsta, elastiĉna i duga 8 do 10

cm. Pri ĉupanju rasada se obilno zaliva vodom i vadi se struk po struk. Išĉupani struk se se stavlja u korpe ili

sanduke sa korenom okrenutim prema sredini korpe, pokrije vlaţnom travom i prevozi do mesta rasaĊivanja. Sitniji

rasad se ostavlja za kasniji roke sadnje. Posle ĉupanje rasada, leja se zalije ĉistom vodom.

Proizvodnja duvana u njivi

Gajenje duvana u monoprodukciji vodi smanjenju prinosa i sniţavanju kvaliteta. U mnogim rejonima, gde

se proizvode kvalitetni duvani, monoprodukcija je uvedena zato što nedostaju površine zemljišta na kojima bi se

duvan gajio u plodoredu. Povoljni rezultati u gajenju duvana mogu se postići jedino racionalnim Ċubrenjem, uz

obavezno unošenje zgorelog stajskog Ċubriva svake godine. Ovi i rezultati su u svakom sluĉaju slabiji u poreĊenju

sa onima pri proizvodnji duvana u sistemu plodoreda.

Pri gajenju u sistemu plodoreda duvan dolazi na odreĊeno polje svakih 5 godina. Najpovoljniji predusevi

za duvan su ozima strna ţita (pšenica i jeĉam), jednogodišnje mahunjaĉe (konzumni i stoĉni grašak, bob, grahorica).

Pogodni predusevi su i višegodišnje trave. Okopavine, naroĉito kukuruz, pasulj i krompir, nisu pogodni predusevi

za duvan, jer ih napadaju iste štetoĉine (sovice i ţiĉnjaci). Nepogodni su i suncokret i konoplja, jer stradaju od istog

parazita -Orobanche sp.

Pošto se monoprodukcija duvana vrlo ĉesto ne moţe izbeći, unose se, kao meĊusezonski usev, ozimi

grašak ili ozima grahorica u smeši sa ovsom ili jeĉmom. Ovakva smeša seje se u jesen, posle dobro izvedene

osnovne obrade zemljišta. Ponikle biljke se tokom jeseni dobro razviju i tako spreĉavaju eroziju zemljišta. Rano u

proleće ova zelena masa se pokosi i sva zaore, ako je zemljište neplodnije.Pokošena masa sakupi se za stoĉnu hranu,

a samo strnjika zaore, ako je zemljište nešto plodnije. Posle se zemljište normalno priprema za rasaĊivanje duvana.

Gajenje smeše graška ili grahorice, kao meĊusezonskih useva u monoprodukciji duvana, pruţa niz prednosti.

Zasejana smeša spreĉava eroziju zemljišta a zemljište se obogaćuje organskim materijama ĉime se poboljšavaju

strukturnost i plodnost. Posle zaoravanja i zelene mase moţe se na vreme pripremiti zemljište za rasaĊivanje i

duvana.Duvan posle ove smeše daje veće prinose, a najĉešće i bolji kvalitet.

Obrada zemljišta za duvan mora biti dobro i kvalitetno izvedena jer duvan traţi dobro obraĊeno

zemljište. Postoji tri naĉina obrade zemljišta za duvan: a)osnovna obrada se u jesen, b) obrada pre rasaĊivanja

duvana i c)meĊuredna obrada.

Kao i za druge useve koji se seju ili rasaĊuju u proleće osnovna obrada zemljišta za duvan obavlja se se u

jesen. Samo izuzetno, na jako nagnutim terenima, osnovna obrada se obavlja u proleće. Dubinu oranja treba da bude

izmeĊu 20 i 30 cm. Uzorano i poĊubreno zemljište ostavlja se da prezimi u otvorenim brazdama do proleća, kada se

priprema za rasaĊivanje.

Korenov sistem sadnica duvana Sadnica duvana

U proleće, ĉim se zemljište prosuši, poĉinje se sa prolećnom obradom. Ova obrada se sastoji od 2 do 3

tanjiranja i drljanja (ili setvospremaĉ), a ako je zemljište jako zbijeno, primenjuje se jedno pliće prolećno oranje a

posle toga brananje i drljanje. Poslednja prolećna obrada se primenjuje 3 do 5 dana pre rasaĊivanja duvana.

Đubrenje.-Za osnovno Ċubrenje obavezno se upotrebljava od 10 do 20 t/ha stajskog Ċubriva. Za duvan

je napravljena posebna kombinacija NPK hranjiva u kompleksnim Ċubrivima sa manjim udelom azota (NPK

3:11:10). Đubrenje ovim kompleksnim Ċubrivom vrši se u proleće prilikom preposlednjeg oranja odnosno

332


predsetvene obrade zemljišta u koliĉini od 200 do 400 kg/ha za orijentalne i 400 do 800 kg/ha za krupnolisne

duvane. Raspored hraniva je takav da se 60% azota i fosfora i cela koliĉina kalijuma daje na oko 30 dana pre

rasaĊivanja, ostatak azota i fosfora odnosno 20% prilikom rasaĊivanja i 20% posle rasaĊivanja. Ukoliko se duvan

gaji na peskovitim zemljištima, unosi se i kalijumovo Ċubrivo (100 do 200 kg/ha). Ova Ċubriva ne bi trebalo da

sadrţe hlor jer ovaj smanjuje sagorljivost duvana pri pušenju. Ona daju najbolji efekt ako se unose u fazi bujnog

porasta duvana na njivi. Visoke doze azotnih Ċubriva deluju nepovoljno na kvalitet duvana, naroĉito aromatiĉnih.

RasaĊivanje duvana. -Postavljanje duvana iz rasadniĉkih u njivske uslove predstavlja veoma znaĉajan

momenat u njenom razviću. U novoj sredini, gde deluju vegetacioni ĉinioci sa izmenjenim intenzitetom, biljka treba

da se osposobi na ove nove, izmenjene uslove. U vezi s tim treba imati u vidu sledeće momente: a) vreme

rasaĊivanja, b) gustina rasaĊivanja, c) priprema zemljišta za rasaĊivanje i d) tehnika rasaĊivanja.

Sadnja duvana automatskom sadilicom Sadnja duvana poluautomatskom sadilicom

Vreme rasaĊivanja. -RasaĊivanje duvana treba obaviti onda kada prestane opasnost od mrazeva i kada

temperatura zemljišta na dubini od oko 10 cm bude iznad 100C.

Radni organ sadilice duvana Red duvana nakon sadnje

U svakom sluĉaju, od presudnog znaĉaja je da se duvanska biljka rasaĊuje u takvim hidrometeorološkim

uslovima na njivi koji će omogućiti postupni prelaz od higrofitnih prema kserofitnim uslovima. Na podruĉju

Hercegovine, vreme rasaĊivanja je u aprili a u severnijim podruĉjima do 25. maja.

333


Sadilica za duvan (desno)

Potrebno je da zemlja bude isitnjena i površina poravnata. Besprekorna priprema je posebno znaĉajna kada

se rasaĊuje mašinama. Ako se rasaĊuje ruĉno, sadiljkom, površina se prethodno izbrazda markerom. U sluĉaju jake

suše u vreme rasaĊivanja, potrebno je prethodno zaliti po mogućstvu celu površinu ili bar brazde u koje će se duvan

rasaĊivati.

Gustina rasaĊivanja. -Gustinom rasaĊivanja odreĊuje se biološki prostor svake biljke na njivi. Ona ima

vrlo veliku regulacionu moć na prinos i kvalitet duvana. Gustina rasaĊivanja zavisi od više uslova, kao što su: sorta,

vlaţnost zemljišta, navodnjavanje i dr.

Gustina rasaĎivanja duvana

Sorta Rastojanje sadnje

Broj strukova /ha IzmeĊu redova U redu

Jaka i Jabel 45 10 222 000

Prilep 45 15 148 000

Otlja 50 20 100 000

Drina 50 30 66 000

Ravnjak, Avala, 45 45 49 300

Veliki hercegovac 70 45 37 000

Berley 90 40 28 000

Virginia 90 50 22 000

Gustina rasaĊivanja zavisi od habitusa gajene sorte, a delom i od plodnosti zemljišta. Sitnolisni, aromatiĉni

duvani rasaĊuju se gusto, a krupnolisnima daje se veći vegetacioni prostor. Gustina rasaĊivanja utiĉe na veliĉinu

prinosa duvana, ali i na njegov kvalitet. Gušće rasaĊeni duvan ima sitnije listovi, neţnije tkivo i sadrţi manje

nikotina.

Priprema zemljišta za rasaĊivanje. - Na obraĊenom zemljištu se prvo plugom vrši parcelacija. Kod nekih

zasada širina pojedinih parcela je oko 50 m, a kod individualnih parcela iznosi od 5 do 10 m. Rastojanje izmeĊu

parcela je 50 do 60 cm. Na većim zasadima ovo rastojanje je 2 do 3 m. Po izvršenoj parcelaciji pristupa se

obeleţavanju redova. Povlaĉenje redova obiĉno se vrši motikom. Ova radnja kod naprednijih proizvoĊaĉa vrši se

plugom, posebnim markerom ili kultivatorom. Dubina obeleţenih redova iznosi oko 5 cm. Najpogodniji pravac

redova rasaĊenog duvana je sever-jug, zbog bolje obezbeĊenosti svetlošću.

Tehnika rasaĊivanja. -RasaĊivanje duvana vrši se ruĉno ili mašinski. Kod ruĉnog rasaĊivanja ovaj posao

vrši se drvenom sadiljkom. U već markiranoj brazdi, na odreĊenom rastojanju, sadiljkom se pravi rupa duboka oko

10 cm. Ako je zemljište suvo, potrebno je prethodno da se izvrši zalivanje redova vodom. Zatim se postavlja biljĉica

i sadiljkom na 2 do 3 cm se zabije koso ka korenu rasada i lakim priitskom sadiljka se ispravlja. RasaĊeni strukovi

zaliju se vodom. Koliĉina vode iznosi oko 0,3 do 0,5 litara po jednoj biljci ako se zaliva neposredno uz struk

duvana.

Ova operacija treba u potpunosti da bude mehanizovana, a za to

334


postoje dobra rešenja. Najbolje je rasaĊivati pred kišu, ili posle kiše. Za

vreme vrelih i toplih dana rasaĊivati treba u popodnevnim ĉasovima.

Tamo gde postoje mogućnosti duvan se posle rasaĊivanja navodnjava sa

20-40 1/m2 vode, radi boljeg ukorenjavanja. Primanje rasada smanjuju

zemljišne štetoĉine. Zbog toga se pre sadnje mora znati brojnost

pojedinih vrsta štetoĉina u zemljištu i preduzeti potrebne mere za njihovo

suzbijanje. Za suzbijanje korova upotrebljavaju se herbicidi, i to prilikom

kultiviranja pred sadnju uz inkorporaciju u zemljište ili prskanjem 1 do 2

dana pred sadnju. Uz inkorporaciju pred sadnju upotrebljavaju se benefin

u obliku preparata balan 24%, evanco 9 l/ha i nitralen u obliku

preparata planavin 75% WP shell 3 kg/ha. Prskanjem zemljišta pre

sadnje upotrebljavaju se alahlor u obliku preparata lasso 48% EC u

koliĉini 2-4 kg/ha i metobromuron u vidu preparata patoran 50 WP.

Pri mehanizovanom rasaĊivanju, rasaĊuje se u trakama, tako da

jee izmeĊu svaka dva reda u traci manje rastojanje, a izmeĊu traka veće.

Tek rasaĊene biljke treba obavezno da se zaliju. Za vrelih i toplih dana

bolje je rasaĊivati samo u popodnevnim ĉasovima.Pri oblaĉnom vremenu

moţe se rasaĊivati celog dana. Pri ruĉnom rasaĊivanju jedan radnik moţe

za 9 ĉasova rasaditi 2000 do 5000 biljaka, dok je pri mašinskom

rasaĊivanju uĉinak po jednom radniku s 4 do 5 puta veći.

Nega. - Na duvaništu obuhvata niz mera uobiĉajenih za druge

okopavine (kultiviranje, prihranjivanje, navodnjavanje i zaštita od bolesti

i štetoĉina), ali i neke koje su u izvesnoj meri specifiĉne (zakidanje

zaperaka i zalamanje cvasti). Izgled redova duvana

Radovi u duvaništu (nekad)

Kultivira se 2-3 puta, na dubini od 10 do 15 cm, a interval izmeĊu prašenja zavisi od pojave korova i

obrazovanja pokorice. Ako se aromatiĉni duvani gaje na nešto plodnijim zemljištima, u kišnim godinama treba

smanjiti broj kultiviranja da bi se spreĉilo krupnjanje listova. Ovo se ne odnosi na kultiviranje krupnolisnih duvana

kojima takvo ograniĉenje nije potrebno.

Primena herbicida, pored okopavanja i meĊurednog kultiviranja je glavna mera zaštite protiv korova.

Danas u u upotrebi herbicidi na bazi benfluralina sa 5-7 l/ha pre rasaĊivanja uz inkorporaciju (preparat bonalan

EC), dazometa sa 200 do 250 g/ha koji se koristi kada je duvan još u lejama (preparat bosamid granulat),

klomazona sa 1 l/ha pre sadnje uz inkorporaciju (preparata command 4-EC), naprobamida sa 2 do 3.5 l/ha u

lejama i polju uz inkorporaciju (preparata devrinol WP) i drugi.

335


Okopavanje duvana

Navodnjavanje. -U razliĉitim fazama razvića biljka duvana ima razliĉitu potrebu za vodom. U ovom

periodu razlikujemo tri faze: 1) ukorenjavanje, 2) formiranje lisne mase i 3) sazrevanje listova.

U prvoj fazi koja traje od rasaĊivanja do formiranja 1/3 listova biljka treba da bude stavljena u uslove

ograniĉenog obezbeĊenja vodom, da bi se što bolje ukorenila. U drugoj fazi, koja se završava poĉetkom cvetanja,

vrši se formiranje najvećeg dela lisne mase u uslovima najintenzivnije evaporacije i transpiracije. Zbog toga je i

potreba za vodom u ovoj fazi najveća. U trećoj fazi, koja traje do završetka berbe, potreba za vodom je manja, a kod

orijentalnih duvana u ovoj fazi ne treba vršiti navodnjavanje. U svakom sluĉaju, kod navodnjavanja orijentalnih

duvana treba biti dosta oprezan, zbog opadanja kvaliteta duvana.

Norme navodnjavanja kreću se od 200 do 620 m3 /ha, u zavisnosti od vremenskih prilika, zemljišta i sorte.

Tako, kod sorti otlje, virdţinije i berleja nemoguće je dobiti visoke prinose sa odgovarajućim kvalitetom bez

navodnjavanja, Navodnjavanje duvana u toku vegetacije vrši se 2 do 3 puta.

Aero zaštita duvana Zaštita duvana traktorskom prskalicom

Navodnjavanje je redovna mera nege za neke sorte duvana (Otlja, Virginia, Burley). Navodnjava se u

razliĉitim intervalima i razliĉitim koliĉinama vode, već prema osobinama klime, vremenskim prilikama godine i

fiziĉkim osobinama zemljišta. Norma zalivanja za ove duvane iznosi 200 do 400 m3/ha vode. Sitnolisne,

aromatiĉne duvane korisno je i celishodno navodnjavati u fazi ukorenjavanja rasaĊenih biljaka, neposredno posle

rasaĊivanja, a drugi put posle 7 do 10 dana, naroĉito ako je jaka suša. Nije ih potrebno zalivati intenzivnije jer bi to

moglo negativno uticati na sam kvalitet.

Zaštita duvana od bolesti i štetoĉina je delikatna mera nege, s obzirom na to da je list produkt zbog kojega

se duvan gaji i da posle upotrebe pesticida ne smeju na njemu ostati nikakvi tragovi koji bi uticali na njegovu

upotrebu u industrijskoj preradi. Naroĉito je teška i delikatna borba sa plamenjaĉom duvana koja znatno ugroţava

ovaj usev.

336


Zalamanje cvasti izakidanje zaperaka. -Zalamanje cvasti je veoma vaţna mera koja u velikoj meri

reguliše prinos i kvalitet duvana. Ona se sastoji u odstranjivanju vršnog dela stabla, odnosno zakidanju cvasti biljke.

Uticaj ove mere, u prvom redu, zavisi od vremena i dubine zalamanja. U odnosu na vreme postoji: a) vrlo rano

(pre cvetanja), b) rano (u poĉetku cvetanja) i c) kasno zalamanje (poĉetak formiranja ĉahura).

Zalamanje cvasti duvana

U odnosu na dubinu zalamanja postoji plitko (odstranjuje se cvast biljke), srednje duboko (zajedno sa

cvašću odstranjuju se 2-3 vršna lista) i duboko (zajedno sa cvašću odstranjuju se više od 3 lista). Ukoliko se vrši

dublje i ranije zalamanje, utoliko je uticaj ove mere izrazitiji.

Upotrebljava se i jedan fiziotrop -didoamacet, kojim se postiţe hemijsko zalamanje cvasti.. Ovaj fiziotrop

je u vidu preparata penor-penssalt i upotreb!java se u koliĉini 4-5 l/ha rastvoren u 400 do 500 l vode. Prskalicama

niskog pritiska (1 do 2,5 atmosfera) oprska se duvan u vreme kad cvetni pupoljci još nisu dostigli duţinu 2,5 cm.

Raspršivaĉi treba da su tako postavljeni da teĉnost bacaju u cvast sa visine 10 do 15 cm iznad useva. Prskati treba

samo u jutarnjim i veĉernjim ĉasovima. Ne smeju se oprskivati listovi sa donje strane. Didoamacet se ne sme

koristiti u kombinaciji sa, pesticidima, niti se za njegovu primenu moţe koristiti avion. Ovaj fizotrop moţe izazvati

povremeno ţućenje listova.

Zakidanje zaperaka. - Zaperci su normalna pojava u gajenju duvana. Izbijanje zaperaka se potencira

zalamanjem cvasti. Intenzivno se pojavljuju pred jesen, kad noći postanu duţe i padnu prve jesenje kiše. Razvijaju

se na raĉun matiĉnih listova, jer se razvijaju u njihovim pazusima. Ova pojava je više izraţena u vlaţnoj godini.

Odstranjivanje se obiĉno izvodi ruĉno. Radi spreĉavanja pojave zaperaka duvan se tretira i maleinhidrazinom,

preparat MR-30, a u koliĉini 4-8 kg/ha, uz utrošak 800 do 1 200 l/ha vode. Nije potrebno oprskati celu biljku, već

samo gornju trećinu ili polovinu biljke. Tretiranje se izvodi u doba masovnog cvetanja, odnosno sutradan posle

zakidanja cvasti. Ovaj fiziotrop je kompatibilan sa najvećim brojem pesticida, koji se koriste u zaštiti duvana. Ne

sme se upotrebiti kod duvana za proizvodnju semena.

Berba duvana. - Duvan treba brati tehniĉkoj zrelosti. Pod ovim pojmom podrazumeva se ono stanje lista

kada, on sadrţi najveću koliĉinu organskih materija, odnosno stanje karda se izmeĊu asimilacionih i disimilacionih

procesa uspostavlja izvesna ravnoteţa. Kada se ova ravnoteţa pomeri u pravcu veće potrošnje asimilata od

izgradnje, tehniĉke zrelost lista prelazi postupno u fiziološku zrelost, sa kojom se završava ţivot lista.

337


Berba duvana Transport duvana nakon berbe

U stvari, suština zrenja lista se sastoji u sintezi ugljenih hidrata i belanĉevina. Duvanski list u svom

razviću ulazi u proces zrenja od onog momenta kada se nagomilavanje ugljenih hidrata produţava, dok belanĉevina

opada.

Promene u sastavu duvanskih listova u procesu njihovog zrenja se manifestuju preko izvesnog broja

spoljnih znakova: glavni nerv postaje zreliji, list krtiji, na ivicama i vrhovima listova pojavljuje se primetno

ţućenje, boja lista postaje svetlija, list se lako odvaja od stabljike, smolasta prevlaka na listu, specifiĉan miris.

Ovi znaci tehniĉke zrelosti mogu biti izraţeni u razliĉitom stepenu. U svakom sluĉaju, berba nedozrelog ili prezrelih

listova odraţava se na prinos, a posebno na kvalitet duvana. Listovi duvana ne sazrevaju odjednom, nego postupno,

od donjih prema gornjim insercijama listova.

Branje listova vrši se kod orijentalnih duvana 5 do 7 puta, a kod krupnolisnih 3 do 5 puta, u razmaku od

oko 10 dana. Berba listova se vrši ruĉno, na taj naĉin što se listovi otkidaju od stabla. Obrani listovi se stavljaju u

korpe, prenose i niţu. Postoje posebni kombajni za berbu listova kod krupnolisnih duvana. Kod tipa berlej, u nekim

zemljama, mesto berbe listova primenjuje se košenje celih strukova pa se u posebnim sušnicama listovi suše

zajedno sa stablom.

Kombajn za branje duvana

Nizanje duvana. -Ova operacija znaĉi pripremu duvana za sušenje. Nizanje se obavlja pomoću tanke,

pljosnate igle kojom se list probada kroz glavni nerv i zatim prebacuje na kanap na kome se sa obe strane naprave

omĉe, radi kaĉenja u sušnici. Prilikom nizanja listovi se klasira po insercijama, boji, oštećenosti, stepenu zrelosti i

338


veliĉini lista. Listovi donjih insercija niţu se gušće od gornjih. U vlaţnim godinama treba nizati reĊe. U upotrebi je

i mašinsko nizanje duvana, koje radi na principu šivenja listova.

Berba duvana Nizanje duvana

Duvan se niţe na kanap duţine 2 do 5 m istog dana kada se bere. Ako obran ostane duţe u gomili dolazi do

samozagrevanja i truleţi.

Primarna prerada duvana

Primarna prerada obuhvata niz radova koje izvode proizvoĊaĉi duva na do predaje otkupljivaĉu. Cilj ovih

radova je da se dobije kvalitetan i ujednaĉen proizvod. Primarna prerada se sastoji od: a) sušenja, b) sortiranje,

c) pakovanje i d) ĉuvanje duvana.

Sušenje je najvaţnija radnja i obuhvata dve faze: 1. štavljenje (ţućenje) i 2. isušivanje lista.

Štavljenje (ţućenje) duvana. -Ova faza ţućenja u suštini predstavlja fiziološko-biohemijski proces (u

kome preovlaĊuje razgradnja) i nije obiĉan proces dehidratacije. Ovi procesi razgradnje koji se dešavaju u toku

štavljenja imaju hidrolitiĉki karakter. Ova hidroliza obuhvata, u prvom redu, materije koje negativno utiĉu na

kvalitet duvana, a to su, uglavnom: skrob, hlorofil i deo belanĉevina. Kao rezultat ovog razlaganja, sadrţina ovih

materija u listu se smanjuje i kvalitet listova se poboljšava. Zbog toga, iako se sa štavom stvara izvestan

kvantitativni gubitak, ono predstavlja, sa tehnološkog gledišta, vrlo vaţnu meliorativnu meru, koja ni u kom sluĉaju

ne sme da se izostavi. Isto tako, svako dejstvo koje ide ka tome da se pre vremena ubije ţivo tkivo duvanskog lista,

pre nego što bude izvršen proces štavljenja, kao i njegovo prekomerno trajanje, uvek se štetno odraţava na kvalitet

duvana.

Kretanja sadrţaja hlorofila u listu duvana Kretanja pigmenata u listu pre i posle berbe duvana

Prilikom ţućenja duvana posebno je znaĉajan intenzitet gubitka vode u listu. Ako listovi gube vodu brzo i

u velikoj koliĉini, onda se u njima ne vrši znaĉajna razgradnja skroba i ostalih sastojaka, a listovi zadrţavaju zelenu

boju. MeĊutim, za brzu i energiĉnu hidrolizu nije pogodna ni puna zasićenost listova vodom. Najintenzivnije

raspadanje ovih sastojaka se vrši u uslovima delimiĉne dehidratacije koja dovodi samo do izvesnog uvenuća listova.

U ovakvom stanju u listovima preovlaĊuju hidrolitiĉki procesi, a zajedno sa njima i raspadanje hlorofila, što dovodi

do ţućenja listova. Ovaj prelaz boje lista od zelene prema ţutoj predstavlja spoljašnji kriterijum procesa štavljenja.

339


Tehnologija štavljenja orijentalnih duvana sastoji se u tome što se krajevi niza sklapaju i okaĉe na eksere,

na rastojanj od 15 do 20 cm drškama okrenutim prema zidu. Štavljenje se vrši i tako što se niske okaĉene na razna

sušila unose u prostoriju za štavu. To su obiĉno male, tople i vlaţne prostorije. Štavljenje obiĉno traje 1 do 4 dana.

Donje berbe obiĉno se štave jedan dan, srednje tri dana, a gornje 3 do 5 dana. Po pravilu, štavljenje se vrši sve dotle

dok se ne primeti izvesna promena boje ka ţutoj, ali se ne dozvoljava da ona postane potpuno ţuta.

Naĉin sušenja duvana. -Prema termiĉkom izvoru sve metode sušenja duvana mogu se klasirati u dve

kategorije.

Načini sušenje duvana

Naĉini sušenja duvana

Prirodno sušenje duvana Sušenje na suncu

Sušenje u senci

Veštaĉko sušenje duvana

Sušenje direktno na vatri

Sušenje toplim vazduhom

Klimatizaciono sušenje

Na suncu se suše obiĉno orijentalni i poluorijentalni duvani. Pod senkom se suše, uglavnom, druvani za

cigare, crni duvani, berlej a na direktnoj vatri se suše teški duvani za cigare. Na toplom vazduhu se suše duvani za

cigarete, krupnolisni duvani tipa virdţinija. Pod klimatizacionim sušenjem podrazumeva se metod sušenja gde se

pomoću odreĊenih ureĊaja regulišu temperatura i vlaga u sušnicama.

Sušenje duvana u hladu Sušenje duvana u hladu

Sušenje duvana na suncu. -Ovo je jedan od najrasprostranjenijih naĉina sušenja duvana. U ovu svrhu

upotrebljava se više tipova sušila i sušnica. Od sušila najrasprostranjeniji su horizontalni i vertikalni ramovi.

Sušenje duvana na zidovima je najprimitivniji naĉin sušenja. Horizontalni i vertikalni ramovi obezbeĊuju vrlo dobro

sušenje ali imaju mali kapacitet i traţe više rada oko unošenja i iznošenja. Danas se smatraju vrlo dobrim sušilima

horizontalni ramovi na 2 do 3 reda, pokriveni polietilenskim platnom. Sušenje obiĉno traje 5 do 15 dana.

Sušenje duvana u hladu. -Na ovaj naĉin sušenja suše se sorte duvana tipa berley. Koriste se posebne

sušnice u blizini duvanskih plantaţa. Kao graĊevinski materijal za ove sušnice koristi se drvo, šuplje cigle i dr.

Ventilacija u sušnici se obezbeĊuje otvorima na zidovima sušnice. Ţućenje duvana se vrši na visokoj relativnoj

vlazi, što se postiţe zatvaranjem ventilacije na minimum.

Pri kraju ţućenja ventilatori se malo otvore da se smanji vlaga u sušnici. Ĉim se pojavi mrka boja,

ventilacija se povećava postepeno. Oduzimanje vode iz listova treba da se vrši postepeno da bi duvan dobio

ujednaĉenu, mrku boju. Kada duvan dobije odgovarajuću boju, ventilatori se preko dana potpuno otvore kad je

vreme suvo.

340


Sušenje duvana na suncu Sušenje duvana

U svakom sluĉaju najdelikatniji momenat u ovom naĉinu sušenja je dobijanje mrke boje. Da bi se to

postiglo odstranjivanje vode iz listova ne treba da se vrši ni prebrzo, ni vrlo sporo. U prvolm sluĉaju duvan će dobiti

neujednaĉenu boju, a u drugom boja će biti previše tamna. Ovakav naĉin sušenja traje oko 20 dana, a duvan sušen

zajedno sa stablom i do 60 dana.

Sušara za duvan sa toplim vazduhom Sušenje duvana na toplom vazduhu

Sušenje duvana toplim vazduhom. - Ovaj naĉin se primenjuje za sušenje duvana tipa virginija. Jedna

trećina naše duvanske proizvodnje suši se na ovaj naĉin. Sušenje se izvodi u u manjim sušnicama koje su mnogo

rasprostranjenije. Sistem sušenja je bez nizanja, već se vrši nabadanje duvana. Tehnologija sušenja toplim

vazduhom se odlikuje neprekidnim strujanjem vazduha kroz masu duvanskih listova, nabodenih i postavljenih na

posebne ramove. Struja vazduha u sušnici dobro se kontroliše, a sam proces sušenja je u potpunosti kontrolisan.

Zbog toga, rad sa ovim sušnicama je lak i jednostavan. Ceo proces sušenja traje 100 do 132 ĉasa. Potrebno je samo

pravilno odrediti temperaturu i vlagu za pojedine faze sušenja, kao što su: ţućenje, fiksacija boje, sušenje lista i

sušenje glavnog rebra. UtvrĊeno je da se od 5,3 kg sveţeg (zelenog) lista duvana posle sušenja dobije 1 kg suvog

lista duvana. U jednokanalnim sušnicama, u jednoj šarţi, dobije se 325 do 350 kg suvog duvana, a u dvokanalnim

sušnicama 650 do 700kg

duvana. U jednoj sezoni sušenjem u jednokanalnim sušnicama dobija se 3 250 do 3 500 kg suvog duvana, a u

dvokanalnim 6 500 do 7 000 kg, raĉunajući da se u jednoj sezoni osuši najmanje 10 šarţi duvana.

Ĉuvanje osušenog duvana. - Prostorije gde se ĉuva osušeni duvan treba da budu suve i izolovane od

spoljnih uticaja. Obiĉno, to su zatvoreni tavani kuća. Ni u kom sluĉaju ne treba da se koriste podrumi, otvoreni

tavani, jer je tamo duvan izloţen vlazi, magli, stranim mirisima. Prilikom skladištenja, u središte prostorije stavlja se

najkvalitetniji deo berbe, dok se na perifernom delu stavljaju duvani slabijeg kvaliteta.

Nega duvana u nizama u toku ĉuvanja sastoji se u provetravanju prostorije, tako da se ne dopusti povećanje

vlage vazduha iznad 65 do 70%. U sluĉaju kad je duvan presušen, provetravanje prostorije vrši se ujutru ili po

oblaĉnom vremenu. Primarna manipulacija duvana

341


Posle sušenja i ĉuvanja duvan još uvek ne predstavlja produkt pogodan za upotrebu. Da bi to postao,

potrebno je izvršiti još neke postupke koji će ga oformiti kao komercijalni proizvod, a to su: sortiranje listova

prema kvalitetu, formiranje pakovnih jedinica istog kvaliteta, formiranje i stabilizovanje kvaliteta ili

fermentacija i ĉuvanje fermentiranog duvana ili maturacija (sazrevanje).

Postoje dve glavne vrste manipulacije: proizvoĊaĉka ili primarna manipulacija i industrijska manipulacija.

ProizvoĊaĉka manipulacija obuhvata dve glavne operacije: sortiranje i baliranje ili pakovanje duvana.

Sortiranje duvana. -Da bi se pravilno izvršilo sortiranje.duvana u elementarne grupe, koje se u ovom

sluĉaju zovu klase, potrebno je da proizvoĊaĉ poznaje merila za otkup klasiranog duvana, koja donosi nadleţni

vladini organi. RasporeĊivanje listova u pojedine klase vrši se na osnovu spoljnih pokazatelja kvaliteta. Pre

sortiranja potrebno je duvan dovesti u stanje normalne vlaţnost, odnosno da sadrţi 12 do 16%, a kod nekih duvana

i do 18% vlage, Postoji više naĉina sortiranja duvana. Najviše je rasprostranjeno ”peglanje” duvana ili uprošćena

manipulacija. Ona se sastoji u sortiranju niza po kvalitetu i uzimanju iz niza grupe od više listova koji se ispravljaju

i reĊaju na drvenim krugovima ili drvenim daskama, ili se reĊaju direktno u sanduke za pakovanje. Kod ove

operacije odstranjuju se oni listovi koji vidljivo odstupaju od ostale mase listova.

Elastičnost lista duvana Peglanje duvana Drveni krug za peglanje

duvana

Pakovanje (baliranje) duvana. U nekim proizvodnim rejonima u inostranstvu osušeni duvan se

predaje u nizama, ali je mnogo više uobiĉajeno da se duvan prethodno sortira, kalupi, pa tek tada predaje.

Bala se formira tako što se na dnu sanduka postavlja jutani omot (raseĉena jutana vreća), sa pripremljenim

kanapom. Zatim se reĊaju listovi prvo na jednoj strani, tako da vrhovi listova budu okrenuti prema sredini sanduka.

Posle toga reĊa se druga strana, tako da ovaj red preklapa prvi red 1/3 do 1/2 duţine listova u zavisnosti od vlaţnosti

duvana. Kada se dostigne visina od 80 do 90 cm, gornji deo jutanog omota prebacuje se preko uţe strane bale,

postavlja se jedna daska, na gornjem kapku i presuje do odreĊene visine. Zatim se vrši šivanje jutanog omota na

spoju njegovih krajeva, bala se vadi iz sanduka za pakovanje i završava se šivanjem sa leve i desne strane bale.

Gornja i donja strana bale zovu se gornji i donji kapak, prednje i zadnje uzane strane bale zovu se prednji i zadnji

direk, a široke strane zovu se leva i desna strana bale.

Kod pakovanja virdginije prave se posebne rukoveti, koje su sastavljene od 15 do 20 listova, povezane na

gornjoj strani jednim listom. Rukoveti jedne kvalitativne grupe slaţu se u preklop na stalaţe do 50 cm visine.

Na nekoliko dana pre otkupa virginija se pakuje u sanduke za pakovanje bez dna i poklopca, obiĉno

dimenzije 80 x 60 cm i visine 90 cm.

Prilikom otkupa procenjuje se kvailltet duvana u svakoj bali. Kvalitet se ocenjuje prema upotrebnoj

vrednosti u preradi. Kvalitetna klasa zavisi od sorte (robnog tipa), insercije, zrelosti, boje, finoće i elastiĉnosti tkiva,

aromatiĉnosti i stepe na oštećenosti lista.

342


VaĎenje osušenog lista duvana iz sušare Baliranje duvana

Klasifikacija duvana prema kvalitetu

I klasa II klasa III klasa IV klasa V klasa

Sitnolisni i aromatiĉni duvani

Ovršak i sitniji

podovršak podovršak Srednji listovi Nadpodbir Podbir

Krupnolisni duvani

Srednji listovi i

podovršak

Sitni podovršak i krupni

ovršak

Donji srednji listovi

i sitni ovršak Nadpodbir Podbir

Ĉuvanje proizvoĊaĉkih bala do otkupa. -Sirovi duvan pakovan u proizvoĊaĉkim balama ĉuva se do

otkupa u suvim i hladnim prostorijama tako da hale treba da budu postavljene na direk. Ovaj poloţaj dozvoljava da

se redovi duvana u balama ne slepljuju pod sopstvenom teţinom i da se omogući lakše provetravanje bale. S

vremena na vreme, bale se preokreću od prednjeg na zadnji direk. Osim toga, pregled duvana vrši se redovno.

Posebnu paţnju treba obratiti na pojavu buĊanja, budući da nefermentirani duvan u balama predstavlja nestabilan

produkt, koji moţe lako da se pokvari.

Proseĉni prinos suvih sitnolisnih, aromatiĉnih duvana kreće se izmedu 700-1200 kg/ha, a krupnolisnih od

1200 do 3000 kg/ha. Variranje prinosa zavisi od sorte, ekoloških uslova rejona, vremenskih prilika godine i

primenjene tehnike u proizvodnji.

Otkup duvana Izgled suhih listova virginia i barley tipova duvana

Simptomi nedostatka minealnih hranjiva kod duvana

Nedostatak azota Nedostatak kalcijuma Suvišak mangana (niski pH)

343


Nedostatak kalijuma

Najvaţnije bolesti duvana

Alternaria alternata Fusarium oxysporium f.sp.nicotianae

Sclerotinia tabacina Alfa mozaik virus Erwinia carotovora

Peronospara tabacina Pythium sp. Phytophtora parasitica

var.nicotianae

Navaţniji štetni insekti duvana

Trips tabacii Mantuca sexta Popillia japonica

344


Doctynatus rudbeckie Glycera dibranchiata Phtorimaea operculella

Hmelj Humulus lupulus L.

Sinonimi: melj, meljevina, hmeljevina, kudiljice, blust, meljika; Engleski: hop; Francuski: houblon, vigne du

Nord, houblon á la bière; Nemaĉki: Hophen; Ruski: хмел.

Hmelj se gaji zbog ţenske cvasti (šišarice) koja se najviše koristi u proizvodnji piva a neznatan deo u

farmaceutskoj industriji i pekarstvu za spravljanje kvasca.

Muške se biljke izostavljaju, jer se tehnološka vrednost ţenskih cvasti smanjuje pri oploĊavanju. U nekim

zemljama (Engleska, Belgija, Amerika) namerno se sadi 1-3% muških biljaka, da bi se dobile krupnije šišarice,

odnosno veći prinos. Takav hmelj ima manju trţišnu vrednost.Tehnološka vrednost hmelja odreĊuje se hemijskom

analizom (Wollmerova metoda).

345


Humulus lupulus L. (naslikao W. Thomé)

U šišaricama se odreĊuje ukupna sadrţina smola, a posebno mekanih i tvrdih. U mekanim smolama

odreĊuje se α-kiselina ili humulon i β-kisetina ili lupulon. Hemijski sastav hmelja moţe biti razliĉit zavisno do

sorte, uslova uspevanja i naĉina gajenja.

Hemijski sastav hmelja

Hemijske materije (u %)

Voda Proteini Smola α-kiseline -kiseline -frakcije Tvrde smole

8-14 12-14 12-21 4-10 3-6 6-9 2-3

Min. materije Sumpor Polifenoli Eterska ulja Saharidi Pektini

6-9 0.1-0.3 2-6 0.2-2.5 3-4 12

Sa pivarskog gledišta, sastojci hmelja se mogu podeliti na dve grupe:

1. Aktivne materije vaţne za proizvodnju piva - gorke materije (smole), polifenoli (štavne materije) i

etarska ulja.

2.Nespecifiĉne materije koje nemaju znaĉaj za proizvodnju piva.

346


Ukupne smole su sastojci šišarica koji se rastavaraju u hladnom metilalkoholu i u koje ulaze mekane

smole (rastvorljivi u alifatiĉnim ugljenovodonicima) i tvrde smole (nerastvorljive u alifatiĉnim

ugljenovodonicima).

Poprečni presek šišarice hmelja (ţuta boja - sekrecione cvetne ţlezde lupulin)

U mekane smole spadaju definisane i nedefinaisane mekane smole. Definisane mekane smole se sastoje

od α-kiseline i β-kiseline.

Po sadrţini α-kiseline i β-kiseline odreĊuje se gorĉina i antiseptiĉka moć hmelja. Sastav α –kiseline je

humulon, kohumulon, adhumulon, prehumulon i posthumulon a β-kiseline lupulon, kolupulon, adlupulon i

postlupulon. Humulon (C21H30O5) je najaktivniji sastojak hmelja.To je kinol-derivat floroglucina. Lupulon

(C26H38O4) je znatno manje znaĉajan od humulona. Tvrde smole (y-smole) su oksidacioni produkti α-kiseline i -

kiseline i smola. Kako hmelj stari, α-kiselina se postepeno pretvara u tvrde smole, što se zbiva mnogo brţe ako je

hmelj uskladišten u toploj prostoriji i nesabijen. Stabilnija je -kiselina i ne podleţe lako oksidacionim procesima

kao α-kiselina

Šišarice hmelja

Tvrde smole su frakcija ukupnih smola i sastoje se iz ksantohumulona i oksidisanih smola. Nedefinisane

mekane smole nisu definisane kao odreĊena jedinjenja.

OdreĊuju se i aromatiĉne materije od kojih zavisi ukus i miris piva, zatim tanin i pektin koji su takoĊe

vaţni u proizvodnji piva. Od aromatiĉnih materija hmelj sadrţi: mircen, linalool, izonoat linaloola, geraniol,

humulen, luparon i luparenol. Sa starenjem hmelja, ove se materije gube.

Tanin ja vaţna materija u hmelju. Najviše ga ima u peteljkama i centralnom vretenu šišarica. Uĉestvuje u

bistrenju piva. Sa starenjem hmelja, tanin se oksidacijom pretvara u flobafen, a hmeljeva zelena boja prelazi u ţutu

ili mrku. Pektin hmelja pretvara se kuvanjem u hidropektin. Od njega zavisi ukus piva, a pored toga aktivno

uĉestvuje u bistrenju piva.

Poreklo hmelja

347


Pivo su poznavali i spravljali stari Egipćani, Vavilonci, Asirci, a kasnije Grci i Rimljani. Smatra se da se

pivo spravlja od pre 7000 godina. Stari narodi su ga spravljali od jeĉmovog i pšeniĉnog slada bez upotrebe hmelja.

Gorak ukus su dobijali dodavanjem šafrana i smola.

Prvi podaci o upotrebi hmelja u pivarstvu potiĉu iz XI veka mada nije iskljuĉena njegova upotreba znatno

ranije. U starim dokumentima gde se opisuje osnivanje višegradske tvrĊave, najstarije graĊevine u Pragu, pominje

se da se visoko kvalitetni hmelj gajio u mnogim regionima 1008. godine. Dolimil, hroniĉar iz 14. veka zabeleţio je

da je u njegovo vreme pivo bilo jedno od najpopularnijih pića u Ĉehoslovaĉkoj. Jan Hus (1369, 1415) ĉeški

reformator i filozof, kojeg je papa Aleksandar V ekskomunicirao i koji je ţiv spaljen na lomaĉi zbog pobune protiv

feudalnog sistema u nekim od svojih knjiga

pominje i popularnost piva.

Prema Lineovim prouĉavanjima

(1707-1778) postojbina hmelja je jugozapadna

Rusija, plodne nizije oko Kavkaza i Crnog

mora. Iz ovih oblasti seobom naroda hmelj i

njegova upotreba za spravljanje piva bili su

preneti u oblasti srednje Evrope. Tako je u

srednjem veku proizvodnja hmelja za

spravljanje piva bila veoma raširena. Na

teritoriji Bavarske prvi pisani podaci o gajenju

hmelja za pivo potiĉu iz 1046. godine. Gajenje

hmelja i pivarstvo u to doba bili su u rukama

kaluĊera i plemstva. Najstariji dokument o

hmelju na podruĉju bivše Jugoslavije potiĉe iz

1160. godine, po kojem su seljaci iz Slovenije

(u okolini sadašnje Škofje Loke) bili duţni da

vlastelinima daju odreĊene koliĉine hmelja i

jeĉma. Hmelj

Centar porekla i rasprostranjenost hmelja

Proizvodnja pamuka u svetu u 2002. godini (izvor podtaka FAS, USDA)

Zemlja Površina (ha) Prinos (t/ha) Proizvodnja (t)

Belgija 264 1.93 510

Nemaĉka 19 683 1.57 30 589

Španija 814 1.76 1 436

Francuska 799 1.59 1 269

Irska 7 1.36 10

Austrija 250 1.54 385

Portugalija 104 0.54 56

Velika Britanija 2 450 1.34 3 221

348


SAD 14 829 1.82 27 011

Australija 646 2.41 1 557

Novi Zeland 349 1.85 644

Srbija 586 1.03 600

Slovenija 1 933 1.55 3 003


Slovaĉka 450 0.89 400

Ukrajina 2200 0.28 625

Rusija 1 330 0.47 624

Poljska 2 080 1.01 2100

Bugarska 250 0.80 200

Svet (ukupno) 71 531 1.56 111 998

Proizvodnja hemlja vezana je za kapcitete pivarske industrije zbog specifiĉnih uslova uspevanja, ekonomskih

momenata i upotrebe pa se ona razvija regionalno. Na taj naĉin su formirane hmeljarske oblasti.

Razvoj hmeljarstva u Vojvodini poĉinje znatno kasnije oko 1770. godine. MeĊutim, puni razvoj

hmeljarstvo je doţivelo krajem 19. i u 20. veku.

Centar hmeljarstva u bivšoj Jugoslaviji je Baĉki Petrovac (Srbija -Vojvodina) i Ţalec (Slovenija)


Hmelj (Humulus lupulus L.) je višegodišnja, dvodoma zeljasta povijuša, pripada redu Urticales (koprive),

porodicu Canabinaceae (Moraceae po Anon-u, 1999), rodu Humulus. U savremenoj sistematici razlikuju se 4

vrste hmelja.

Botanička klasifikacija hmelja

Vrste hmelja Varijeteti

Humulus lupulus L.

Humulus lupulus var. cordifolius Miquel.

Humulus lupulus var neomexicanus Nels. et Ckl.

Humulus lupulus var. Irenae minima Blattny

Humulus americanus Sieb.et Zuc

Humulus japonicus Sieb.et Zuc.

Za proizvodnju šišarica danas se gaji iskljuĉivo Humulus lupulus L.

Sorte hmelja

Sorte hmelja se dele prema razliĉitim kriterijumima, prema boji stabla, poljoprivredne i tehnološke

vrednosti, duţine vegetacije i poreklu.

1. Prema boji stabla dele se na grupe:

a) crvenjaka – stablo je pigmentirano ljubiĉasto-crveno od antocijana,

b) zelenjaka – stablo je izrazito zeleno. IzmeĊu njih nalaze se prelazne forme.

2. Sa privredne taĉke gledišta dele se u:

349


Šišarice na grani hmelja Podela hmelja prema kvaliteti šišarica

Pivo

a) plemenite- šišarice su srednje krupne, ujednaĉene, pravilnog oblika sa tankim i pravilno lomljenim

vretenom s velikim brojem kolenaca. Brakteje (cvetni listići) su tanki i pravilno se poklapaju kao crep na krovu,

b) grube- šišarice grube, velike, nepravilnog oblika i nepravilno sloţenim cvetnim listićima.

3. Prema duţini vegetacionog perioda:

a)rane

b) polurane

c) kasne 4. Prema poreklu:

a) srednjeevropske

b) engleske

Morfološke osobine

Podzemni deo hmelja sa sastoji od višegodišnjeg stabla – ĉokota, glave ĉokota, jednogodišnjeg

odebljaleog stabla, podzemnih vodoravnih izdanaka

(vukovi), trajnog korenovog sistema i adventivnih

korenova na jednogodišnjem stablu.

Trajni korenov sistem se razvija ispod glave

ĉokota. Na njemu se razlikuje od 6 do 12 glavnih

korenova koji se spuštaju 4 do 8 m u dubinu. Gornji deo

ovih korenova se grana. Boĉni korenovi starijih biljaka

šire se do 6 m u preĉniku.

Ĉokot je zadebljali deo stabla. Pokriven je

odumrlim plutastim tkivom, a nalazi se 10 do 15 cm ispod

površine zemljišta. Na glavi ĉokota se nalazi veliki broj

okaca iz kojih svake godine posle rezidbe izbijaju izdanci.

Veći deo izdanaka raste uspravno, a manji, od kojih se

stvaraju vukovi, vodoravno, ispod površine zemljišta. Od

350


10 do 20 izdanaka koji teraju uspravno svake godine (broj zavisi od naĉina rezidbe) ostavljaju se, po pravilu, samo

dva, ako se ne radi o specijalnom naĉinu gajenja.

Čokot hmelja

Kad je stablo visoko oko 1,5 m, njegov donji deo se prigrće zemljom. Prigrnuti deo odebljava, na njemu se

poĉinju stvarati adventivni jednogodišnji, letnji, površinski korenovi koji se razvijaju 60 cm u preĉniku, do 15 cm

duboko.

Nadzemni deo hmelja sastoji se od jednogodišnjeg stabla, listova, zaperaka i šišarica.

Stablo hmelja je ĉlankovito, šestougaona, na njegovim ivicama su oštre malje u vidu malih kukica,

pomoću kojih se stablo priĉvršćuje uz oslonac. Površina loze je pokrivena epidermalnim slojem. U ćelijama

epidermisa kod nekih sorata, nalazi se antocijan koji stablu daje crvene nijanse. Zato se sorte hmelja dele na

crvenjake i zelenjake.

Listovi su naspramni, izrasli iz kolenaca, imaju dugaĉku dršku. Liska je

dlanolika, sa 3 do 5 segmenata. Mladi listovi su srcoliki, a ivice su mu testerasto

nazubljene. U pazuhu lista su pupoljci iz kojih se razvijaju zaperci (granĉice) prvog

reda, a iz njihovih pupoljaka opet zaperci drugog reda. Od zaperaka zavisi rodnost

hmelja jer se na njima formiraju cvetne granĉice.

Cvast ţenskih biljaka je klas (resa) u obliku šišarice sastavljene od

peteljke, centralnog kolenastog vretena i cvetnih listića. Oblik i veliĉina šišarica su

razliĉiti kod pojedinih sorti i zavise od forme centralnog vretena. Veliĉina se kreće od

1 do 4 cm, već prema sorti i naĉinu proizvodnje. Na kolenima vretena razvije se 2 do

5 ţenskih cvetova. Na svakom kolencu nalaze se po 2 pokrovna listića a ispod njih 4

prava (unutrašnja) cvetna listića. Pokrovni listići su krupniji i tvrdi, dok su pravi

tanki, skoro providni, isprepletene nervature. List hmelja

Šišarica i ţenska cvast hmelja Pokorvni listići u šišarici hmelja

Kod plemenitih sorti hmelja cvetni listići su fini, a u jednoj šišarici ih ima više od 60. Kod primitivnih

sorti i divljeg hmelja oni su grubi, nepravilno rasporeĊeni, dosta veliki i malobrojni.

Muška cvast hmelja

351


Sa unutrašnje strane cvetnih listića, na njihovom donjem delu a i u njihovom tkivu, pre tehnološke zrelosti

se razvija ţuti prašak, lupulin. To u stvari sekrecione cvetne ţlezde.

Plod je orašac. Po obliku liĉi na seme konoplje. Seme sadrţi ulje.

Plod hmelja (orašac) Seme hmelja

Uslovi uspevanja

Hmelj se gaji na uskom geografskom pojasu, izmedu 460 i 64

0 N. Proizvodnja van ovoga pojasa je

nesigurna i u pogledu prinosa, i u pogledu kvaliteta, zbog klimatskih uslova, kao što su: toplota, osvetljenje,

vodeni talozi, vlaţnost i strujanje vazduha i kvalitet zemljišta.

Odnos prema toploti.-Hmelj ide u red biljaka koje imaju umerene zahteve prema toploti. Suma

toplotnih jedinica se kreće od 2200 do 29000C. Vegetacija

poĉinje na 4 do 50C. Proseĉne meseĉne temperature u

aprilu niţe od 70C, a u maju niţe od 11

0C nepovoljno

utiĉu na razvoj hmelja. Visoke temperature u proleće

izazivaju jaĉu bujnost što nepovoljno utiĉe na rodnost i

prinos. Hmelj je naroĉito osetljiv na kolebanja dnevnih i

noćnih temperatura u junu i ju1u. Smatra se da su

optimalne srednje dnevne temperature u ovim mesecima

160 do 19

0C.

Odnos prema svetlosti. - Ima velike zahteve

u pogledu osvetljenja, i to treba imati na umu pri izboru

rejona gajenja, kao i pri odredivanju gustine sklopa i

rasporeda biljaka. Najviše svetlosti traţi u junu i julu, za

svog najintenzivnijeg porasta, i u julu i avgustu, u fazi

cvetanja i porasta šišarica.

Odnos prema vlazi. - Hmelj utroši više od

300 1 vode za stvaranje 1 kg suve materije. Vodu usvaja

putem korena, ali, oko 20% od potrebne koliĉine moţe

da usvoji i nadzemnim organima. Najveće su potrebe za

vodom u vreme formiranja zaperaka i cvetanja. Ako se

hmelj gaji u suvljim predelima, navodnjavanje u kritiĉnim

fazama povoljno utiĉe na prinos i kvalitet. Relativna

vlaţnost vazduha i strujanje vazduha takode utiru na

prinos. Optimalna vlaţnost vazduha u fazi cvetanja i

razvoja šišarica je oko 75-80%. Umereno provetravanje je

povoljan faktor. Medutim, jaĉi vetrovi prouzrokuju štetu,

jer kidaju zaperke, prekidaju stabla, ĉak i ruše ĉitave

konstrukcije hmeljnika.

Odnos prema zemljištu. - Najbolji rezultati

postiţu se na zemljištu dobro snabdevenom osnovnim Biljka hmelja

hranivim materijama, dobre strukture, pogodne reakcije, u kojem nivo podzemne vode ni periodiĉno ne prelazi 1,5

m. Ono treba da sadrţi više od 3% humusa, a humusni sloj treba da je dubok bar 35 cm. Po svom mehaniĉkom

352


sastavu treba da sadrţi više od 40% glinenih ĉestica, manjih od 0,01 mm u preĉniku, a manje od 20% peskovitih

ĉestica većih od 0,1 mm. Jako je osetljiv na reakciju zemljišta. Optimalnom granicom smatra se 6,5-7,0 pH. U

pogledu reljefa, za hmelj su najpogodniji ravni tereni ili blagi nagibi. Ne odgovaraju mu kotline gde je

onemogućeno strujanje vazduha i gde se magle duţe zadrţavaju.

Fenofaze razvoja

Hmelj u toku vegetacije prelazi više razvojnih faza.

1. Faza -izbijanje izdanaka 2. Faza -porast stabla 3. Faza -formiranje zaperaka

4. Faza –Cvetanje 5. Faza - porast šišarica 6. Faza -Tehnološko dozrevanje 7. Faza - Pre završetka vegetacije, vraćanje hran1jivih materija iz nadzemnih delova u podzemne.

353


Različite veličine i oblici šišarica hmelja

Da bi bi1jka mogla da prede iz jedne faze u drugu, neophodni su odreĊeni klimatski uslovi: toplota,

svetlost i vlaga.

Veće temperature u junu mogu izazvati prerano cvetanje, usled ĉega se spajaju dve faze: 1.izbijanje

zaperaka i 2. cvetanje.

Visoke temperature u maju izazivaju rano izbijanje zaperaka i preveliku bujnost vegetacije. Nedovoljna

vlaţnost zemljišta i mala relativna vlaţnost vazduha potkraj jula i poĉetkom avgusta deluju nepovoljno na porast

šišarica.

Ritam rasta i ishrana

Vegetacija hmelja poĉinje na temperaturi od 4 do 50C. Izdanci rastu prvo uspravno do visine od 30 do 40

cm, a zatim se uvijaju. Pod povoljnim uslovima dnevni je prirast 5 do 20 cm. Kad stabla, poĉetkom juna, dostignu

visinu ţiĉane mreţe, poĉinju izbijati zaperci prvoga reda. Potkraj juna i u poĉetku jula, prema sorti i klimatskim

uslovima, hmelj poĉinje cvetati. Od cvetanja do poĉetka razvoja šišarica nastaje period usporenog porasta koji traje

10do 25 dana, zatim se listići šišarica brzo formiraju.

Prema intenzitetu porasta, hmelj usvaja odreĊene koliĉine i vrste hranivih materija. Hmelj usvaja azot i

kalijum pribliţno ravnomemo tokom ĉitave vegetacije, dok kreĉ usvaja stalno sve više do berbe, a fosfor naroĉito

mnogo od poĉetka cvetanja do berbe.

Ritam usvajanja hraniva kod hmelja

Faze razvoja Utrošak glavnih mineralnih hraniva (u g)

N P2O5 K2O CaO Ukupno

Biljke visoke 60 cm 2.95 1.83 2.52 4.34 11.64

Poĉetak stvaranja zaperaka 4.97 2.96 6.02 6.97 19.92

Poĉetak cvetanja 14.75 6.40 14.23 22.37 58.11

Berba 29.81 15.19 29.54 46.97 121.51

Najveći deo usvojenih hranivih materija biljka utroši za stvaranje šišarica.

Utrošak mineralnih hraniva od strane hmelja

Deo biljke Utrošak glavnih mineralnih hraniva (u g)

N P2O5 K2O CaO Ukupno

Cela biljka 29.81 15.19 29.54 46.97 121.52

Šišarice 13.04 8.40 13085 6.21 41.50

Od ukupne koliĉine hranivih materija na šišarice otpada 44% azota, 45% fosfora, 47% kalijuma i 15%

kreĉa. Oko 70% svih hranivih materija hmelj usvaja od poĉetka grananja do berbe.

Agrotehnika za hmelj

354


Plodored. - Hmelj ne postavlja posebne zahteve u pogledu pretkulture. Najbolje pretkulture su

višegodišnje leguminoze i ţita koja se rano skidaju. Nepovoljne pretkulture su okopavine. One stvaraju u zemljištu

soĉne organe, koje redovno napadaju larve gundelja. Neprikladna je i konoplja, posle koje obiĉno dolazi do jaĉeg

napada buvaĉa.

Obrada zemljišta. - Osnovni princip obrade zemljišta za hmelj je stvaranje pogodne strukture u što

dubljem sloju. U letnjim mesecima obavezno je tanjiranje i drljanje do dubine od 15 cm. Pred jesen se zemljište

preorava, istovremeno Ċubri stajnjakom sa oko 25 t/ha, na dubinu od oko 30 cm. Polovinom oktobra ore se,

odnosno rigola na 50 do 60 cm dubine, a uz to Ċubri sa 25 t stajnjaka, 240 do 260 kg/ha P2O5 i 320 do 360 kg/ha

K2O.

Ako se hmelj sadi u jesen, preorano zemljište se odmah poravna, a ako se sadi u proleće, zemljište se

ostavlja u otvorenim brazdama.

Đubrenje. - Hmelj usvaja svake godine velike koliĉine hranivih materija, 118 kg/ha N, 38 do 60 kg/ha

K2O, 118 kg/ha P2O5 i 154-188 kg/ha CaO. MeĊutim, hmelj ne iskorišćava celu koliĉinu hranivih materija koje

mu se daju u formi Ċubriva. Od uzima oko 80% azota, 30% fosfora i 60% kalijuma. Preostali deo Ċubriva je

nepristupaĉan zbog raznih hemijskih promena u zemljištu. Prema tome, navedene koliĉine hranivih materija treba

povećati po hektaru na 142 kg N, 102 kg P2O5 i 165 kg K2O. U širokoj proizvodnji koriste se organska i

mineralna Ċubriva. Od organskih uzima se skoro iskljuĉivo stajnjak, vrlo retko kompost ili osoka. Stajnjakom se

dubri svake treće ili ĉetvrte godine, sa oko 40 t/ha. Stajnjak se unosi uvek u jesen, pre zaoravanja hmeljnika.

Mineralna dubriva se primenjuju svake godine u jesen, posle završetka vegetacije, i u vegetacionom periodu za

prihranjivanje.

Od azotnih dubriva se najĉešće urea i nitromonkal. Od fosfornih i kalijumovih koriste se koncentrovana

kompleksna Ċubriva odgovarajuće formulacije.

Fosforna i kalijumova Ċubriva se daju u jesen pre oranja za nasad hmeljnika. Osim Ċubrenja mineralnim

Ċubrivima u jesen, hmelj se redovno tokom vegetacije dva puta prihranjuje pri odgrtanju hmelja i u vreme cvetanja.

Zasnivanje novog hmeljnika

Hmelj se razlikuje od većine ostalih poljoprivrednih useva po tome što je višegodišnja povijuša. Danas se

svuda u svetu gaji na specijalnim konstrukcijama, sagraĊenim od stubova na ĉije se vrhove priĉvršćuje ţiĉana

mreţa. Izmedu ţiĉane mreţe i zemlje hmelj svake godine dobiva oslonac od kudeljnog kanapa ili od tanke ţice, oko

kojih se njegovo stablo uvija. U većini hmeljnika stubovi su drveni, obiĉno od bagremovine, armiranog betona ili

gvoţda. Ţiĉana mreţa visoka je obiĉno 5 do 7 m.

Shematski prikaz razmeštanja stubova i čokota hmelja

U planu novog hmeljnika obeleţava se duţina i širina parcele, broj redova hmelja i njihovo rastojanje, kao

i rastojanje biljaka u redovima, zatim mesta za stubove.

355


Vanjski kosi stubovi Izgled hmeljnika

Hmelj se sadi sa rastojanjem meĊu redovima od 240do 280 cm i rastojanjem biljaka u redu od 60 do 70

cm. U ovakvom sklopu biljaka stubovi se razmeštaju u hmeljniku na rastojanju od 8 do 10 m po širini i po duţini.

Preporuĉuje se da parcela bude duga oko 300 m i široka oko 60 m. Stubovi se ukopavaju jedan metar duboko.

Unutrašnji se postavljaju uspravno, a krajnji, okvirni, koso. Po duţini redova, pravo i iznad njih, postavlja se

uzduţna ţica, debela oko 4,6 mm. Popreĉno, stubovi su vezani ţicom debelom 7 mm, na kojoj leţi uzduţ ţica.

Ĉitava konstrukcija se zateţe pomoću ankera i kotvi, izraĊenih od ţice debele 8-12 mm. Po pravilu bi trebalo da se

prvo podigne konstrukcija, a onda da se sadi hmelj. Postoje nekoliko tipova konstrukcija hmeljnika odnosno naĉina

vezanja ţica i formiranja stabla hmelja - ”L”, ”T” i ”Y” konstrukcija.

‖T‖- oblik formiranja krošnje hmelja ‖Y‖- oblik formiranja krošnje hmelja

Hmelj se sadi u jesen ili u proleće. Jesenja ili rana prolećna sadnja, koja se obavi do 15. III, daje mnogo

bolje rezultate u prvoj godini i u pogledu prinosa i u pogledu kvaliteta nego kasna. U praksi se hmelj razmnoţava

iskljuĉivo vegetativno, reznicama, koje se dobiju svake godine prilikom rezidbe. One moraju biti 10 do 12 cm duge,

oko 15 mm debele i moraju imati najmanje 2 prstena okaca.

356


Reznice (sadnice) hmelja

Ĉesto se upotrebljavaju i tzv. oţiljene sadnice. To su reznice koje godinu dana pre sadnje na stalno mesto,

oţiljavaju u specijalnim rasadnicima, ili su, kao duple, posaĊene u novim hmeljnicima. One daju razvijenije biljke u

prvoj godini i veći prinos. Hmelj se sadi tako da vrh reznice bude oko 15 cm ispod površine zemljišta. Zemlja oko

reznice se dobro sabije, a iznad nje se stavlja samo tanak sloj zemlje, oko 3 do 5 cm, kako bi prvi izdanci mogli

lakše izbiti. U Vojvodini se primenjuje dupla i dvodupla sadnja. Duple sadnice se u jesen vade i koriste za daljnju

sadnju.

Razvlačenje ţice u hmeljniku Povezivanje kanapa za ţicu Povezivanje kanapa za hmelj

Nega hmelja. Izdanci mladog hmelja izbijaju kad se zemljište zagreje na 7 do 80C. Ĉim dostignu visinu

od oko 30 cm, treba ih upućivati na oslonac. Mladi hmelj se najmanje triput prihranjuje azotnim Ċubrivima. Prvi put

kad su stabljike visoke oko 75 cm, drugi put kad su na visini od oko 3 m, a treći put na poĉetku cvetanja, i to

redovno lako rastvorljivim azotnim Ċubrivima.

U drugoj i daljnjim godinama nega se sastoji od niza mera, ĉiji efekt zavisi od blagovremenosti i

pravilnosti primene. Prvi proletnji radovi su odoravanje, odgrtanje i rezidba.

357


Povezan hemlj za kanap

Odorava se traktorima, dok se odgrće i orezuje ruĉno. Odgrtanjem se skida pojas zemlje sa redova hmelja i

otkriva glava hmelja, a posle toga se odmah vrši rezidba.

Pri rezidbi se mora paziti na to da se glava hmelja ne bi podigla, do ĉega bi došlo kad bi se ostavio duţi deo

stabla. Glava se oĉisti i od podzemnih izdanaka. Kad izdanci izbiju i postanu 30 do 40 cm visoki, upućuju se na

oslonac. Istovremeno se odstranjuju i nepotrebni izdanci. Kad upućeni izdanci dostignu visinu od oko 1,5 m, hmelj

se ogrće.

Odrţavanje strukture zemljišta vaţan je proizvodni faktor, pa u toku vegetacije treba obaviti veći broj

ku1tivacija i okopavanja.

Izgled hmeljnika u punoj vegetaciji

358


Hmelj redovno napadaju neke bolesti i štetoĉine. Od bolesti je

najopasnija plamenjaĉa, a od štetoĉina crveni pauk. Protiv njih se mora

voditi organizovana borba u toku ĉitave vegetacije. U sušnim predelima,

hmelj ĉesto nema dovoljno vlage za normalan razvoj pa je obavezna mera

navodnjavanja.

Dozrevanje hmelja. - Hmelj se bere u tehnološkoj zrelosti.

Osnovni znaci zrelosti su prestanak porasta šišarica, zatvaranje

njihovih listića, elastiĉnost šišarica, miris i boja te masnoća lupulina.

Zrela šišarica je izrazito zelena sa bleĊim uzduţnim prugama po duţini.

Zdrobljena i protrljana na dlanu ostavlja masnu pegu koja ima izrazit miris

hmelja. Kod nedozrelog hmelja ove osobine nisu izraţene, a prezreli ih vrlo

brzo gubi. Osnovni znaci prezrelosti su gubitak zelene boje listića na

šišarici, krtost šišarica, usled ĉega se one lako drobe, te prelazak

limunastoţute boje lupulina u crvenkastu. Tehnološku zrelost razliĉite sorte postiţu u razliĉito vreme. Baĉki

tip hmelja je redovno postiţe oko 23. avgusta, a slovenaĉki golding oko

15. avgusta. Tehnološka zrelost traje oko 12 dana, pa u to vreme hmelj

treba obrati.

Berba, sušenje i uskladištenje. - Hmelj se bere ruĉno i

mehanizovanao. Pri ruĉnoj berbi, radnik skida biljku sa ţiĉane mreţe i bere

šišarice sedeći. Vaţno je da obranim šišaricama ostanu peteljke i da se beru

najviše 2 do 3 zajedno. Obrani hmelj se vaţe, stavlja u velike vreće i Unutrašnjost hmeljnika

transportuje u sušaru. Jedan radnik za 10 ĉasova nabere oko 22 kg hmelja. Obrane biljke saviju se i ostave

na zemlji do biološke zrelosti, nakon ĉega se stabla reţu i spaljuju u hmeljniku ili se usitnjavaju za proizovdnju

komposta.

Šišarice pred berbu

Sveţi hmelj se brzo raspada jer sadrţi mnogo vode (78 do 80 %), pa o se mora sušiti najkasnije 5 ĉasova po

berbi. Za sušenje hmelja postoje specijalne sušare, kojiih ima dva tipa: gravitacione, sa slojevima lesa, koji se loţi

drvom ili ugljenom, i tunelske, sa beskrajnim trakama, koji se loţi naftom. Oba tipa odgovaraju svojoj nameni, ali

je kapacitet tunelskih sušara mnogo veći. Najveća dozvoljena temperatura pri sušenju je 550C, viša temperatura

prouzrokovala bi nepoţeljne hemijske promene u hmelju.

359


Berba hmelja

Osušeni hmelj odleţi nekoliko dana, uz to se povremeno oprezno meša, zatim se pakuje u hmeljarske

vreće, i to pomoću drvenog dna ili ruĉne prese. U vreću visoku 2 m, sa preĉnikom od oko 75 cm, pakuje se oko 50

kg suvog hmelja. Hmelj koji se pakuje ne sme imati više od 12 % vlage. Upakovani hmelj se drţi u suvim i tamnim

prostorijama.

Skladištenje i sušenje hmelja Presanje i baliranje hmelja

Baliranje hmelja Transport baliranog hmelja

360


Presani hmelj Izdvajanje praha hmelja

Pakovanje izdvojenog praha hmelja

Pripremanje komposta od šišarica hmelja nakon tehnološkog procesa

361


Berba hmelja nekad

Najvaţniji štetnici na hmelju

Pseudoperonospora humuli Armillaria mellea Orobanche sp. Cuscuta sp.

Crveni pauk

362


363


Kalendar poljoprivrednih radova

Jari usevi Ozimi usevi Januar

Februar

Mart

April

364


Jari usevi Ozimi usevi

Maj

Juni

365


Jari usevi Ozimi usevi

Juli

Avgust

Septembar

366


Jari usevi Ozimi usevi Oktobar

Novembar

Decembar

Documents

Posebno ratarstvo_zitarice i industrijske biljke.pdf