Porodicno Pravo Ilija Babic

7/25/2019 Porodicno Pravo Ilija Babic

1/47

POJAM PORODINOG PRAVADEFINICIJAKaograna pozitivnog pravaje sistem propisa reguliu:zakljuenje braka, lina prava i dunosti suprunika, prestanak braka, odnose roditelja i djece i drugihsrodnika, usvojenje, starateljstvo, izdravanje i imovinske odnose izmeu branih i vanbranihsuprunika i drugih srodnika, i zatitu ovih porodinih odnosa

Kaoposebna pravna nauka(nauna disciplina), izuava institute porodinog prava regulisane pozitivnimnormama (de lege lata), tumai njihov smisao i domaaj, sistematizuje ih, podvrgava kritici i predlaedonoenje primjerenijih normi (de lege ferendaDe lege lata sa stanovita vae!eg (pozitivnog ) prava"PREDMETu irem smislu(uopte) su porodini odnosi koji se uspostavljaju: uopte, u branoj, vanbranoj iliusvojenoj porodici, a naroito izmeu suprunika, zakljuenjem braka# izmeu vanbranih , zasnivanjemrelevantne vanbrane zajednice# izmeu djece i roditelja, roenjem djece u braku ili van braka# izmeuusvojioca i usvojenika, zasnivanjem usvojenja# izmeu staraoca i ti!enika, u ustanovi starateljstva itd"u uem smislusu prestacije (davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje)" $ajznaajnije prestacije su radnje(koje proizilaze iz prava i dunosti branih drugova, iz odnosa roditelja i dece, usvojioca i usvojenika,staraoca i ti!enika itd), ali to mogu biti i neradnje (na primjer, obaveza vjernosti branih drugova)"SUBJEKTI I VRSTE PORODINIH ODNOSA

%orodini odnosi nastaju izmeusubjekatakoji su uvijek &izika lica" 'vojstvo subjekta &iziko lice stieroenjem" a odreene porodine odnose %orodini zakon je propisao da subjekti moraju imati potpunuposlovnu sposobnost (lica koja stupaju u brak# koja se pojavljuju u ulozi usvojioca, staraoca itd), dok jenekada dovoljno da subjekt ima odreeni uzrast (kad priznaje vanbrano oinstvo, raspolae svojomzaradom itd)"%orodini odnosi mogu biti lini, imovinski i linoimovinski"U linim !nsim" ispoljavaju se prvenstveno slobode, prava i dunosti subjekata neimovinskogkaraktera"Im#ins$i !nsi nastaju sticanjem zajednike imovine u braku, van braka ili u porodinoj zajednici#ispunjenjem pretpostavki za izdravanje izmeu roditelja i dece"""%inim#ins$i !nsi su vezani za linost ali su imovinskog karaktera (izdravanje branih ilivanbranih drugova, roditelja i dece i drugih srodnika)"

MJESTO PORODINOG PRAVA%orodino pravo je posebna grana prava koja pripada porodici graanskog prava" porodinom pravuvae odreena zajednika naela regulisanja kojima se rukovode sve ili pojedine grane prava koja ulaze uporodicu graanskog prava" *ako su, u branom pravu i vanbranoj zajednici, brani odnosno vanbranidrugovi ravnopravni# odreeni porodini odnosi nastaju na osnovu slobodne volje subjekata (na primer,zakljuenje braka), a jedan broj instituta odlikuje se dispozitivno!u itd" naoj pravnoj literaturi, poslije +rugog svjetskog rata, preovlaivao je stav da je porodino pravoposebna grana prava, pored graanskog prava koje, takoe, ini posebnu granu prava"+anas preovlauje stav da je %orodino pravo deo raanskog pravaFORMA%NI I&VORI PORODINOG PRAVA-zvori mogu biti &ormalni (oblik u kom se pravo ispoljava) - materijalni(uzrok - snaga koja stvara pravo)Us'"# $" i(#) *)!in+ *)"#"

.epublici 'rpskoj primenjuje se stav /osne i 0ercegovine i stav .epublike 'rpske koji su izvor iporodinog prava" *ako je lan --, stav 1" taka j) i stav 2" stava /i0 propisao da sva lica na teritoriji/i0 imaju pravo na brak i zasnivanje porodice, te da su sva lica ravnopravna bez obzira na pol, rasu,boju, jezik, verska, politika i druga uverenja, nacionalno i socijalno poreklo, pripadnost nacionalnojmanjini, roenje i druge statuse" $aelo ravnopravnosti svih lica odreeno je i u lanu 34" stava .', dokje niz naela porodinog prava odreen u lanu 14" stava .'" 5lan 14" stav 6" stava .' je propisao dase brak i porodini odnosi ureuju zakonom" stav je stupio na snagu po potpisivanju 7pteg okvirnogsporazuma kao ustavni akt koji zamenjuje stav .epublike /osne i 0ercegovine (vidi lan 8-)"&"$n $" i(#) *)!in+ *)"#"Osn#ni,Porodini zakon % (9'lubeni glasnik ." 'rpske9, broj 2;6


2/47

Zakon o sudovima i sudskoj slubi(9'lubeni glasnik ." 'rpske9, br" 31;6


3/47

OSNOVNI POJMOVI O PORODICI PODJE%A PREMA VE%IINI I NASTANKUP)em" #eliiniporodice se mogu razvrstati na maluporodiu(u uem smislu, inokosnu), koja obuhvataroditelje i njihovu djecu (naje!e djecu koju izdravaju) i veliku porodiu(porodinu zadrugu, ku!u)"7- je ku!u (ku!nu zajednicu), koja ima svojstvo pravnog lica, detaljno regulisao l" 32, 34>, 223, l" od4=4" do B4=, a ' par" 2, B, =, 333, 6


4/47

(anbrano krvno srodstvose zasniva na krvnoj vezi izmeu vanbranog deteta i njegovih roditelja injihovih srodnika'.7+'*F7 &NAAJ KRVNOG SRODSTVAKrvno srodstvo jesmetnja za zakljuenje punovanog brakaizmeu svih srodnika u pravoj liniji isrodnika u pobonoj liniji u drugom, tre!em i etvrtom stepenu" Krvno srodstva u pravoj liniji do bilokog stepena, a u pobonoj do drugog stepena jesmetnja za usvojenje (lan 32" %)"

-zmeu najbliih krvnih srodnika propisana je meusobna obaveza izdravanja(l" od 613" do 62


5/47

BRAK I BRANO PRAVO/rano pravo je deo porodinog prava kojim se ureuje ustanova braka i odnosi u braku (predmet njenoginteresovanja su samo izuzetno odnosi iz vanbrane zajednice/rak je trajna zajednica ivota jedne ene i jednog mukarca, koja se zasniva i prestaje na nain odreenzakonomCustinijan u -nstitucijama de&inie brak:+uptiae autem sive matrimonium est viri et mulieris oniuntio,individuam onsuetudinem vitae ontinens, Cust, -nst" 3, >,3 9/rak je veza mua i ene, ustanovljena raditrajne ivotne zajednice9lpijan je u ustanovi braka utvrdio i druga obiljeja:+uptias non onubitus, sed onsensus fait, +" =" J izriito odreuje da je brak ugovor (9e ontrat9)"'hvatanje da je brak ugovor bilo je prihva!eno u jednom periodu razvoja '''." /rak je zakljuivangotovo bez ikakve &orme, bez ue!a drave, a bez &orme se mogao i raskinuti" *akav &aktiki brak ukinuoje suprotnosti izmeu braka i konkubinata".D-KI -EIL 7F7.D .DLD$'K7 %.DFD - 7F7.D 7 /.DK%ojedini pravni pisci navode da brak podsje!a na ugovor po pristupu, iako se priznaje da osnovni elementitog ugovora nisu odreeni voljom druge ugovorne strane nego drave"Karakteristika ugovora po pristupu (&ormularnih ugovora, optih uslova) je da ih odreuje jedan ugovara,

a ne neko tre!i"govor o braku se, ipak, razlikuje od ostalih ugovora graanskog prava"govor graanskog prava je, suprotno braku, raskidiv, a moe biti zakljuen na odreeno vrijeme i poduslovom" Eoe se zakljuiti izmeu dvije ili vie strana bez obzira na pol# njegova sadrina se po praviluodreuje voljom ugovornih strana, a prava i obaveze se mogu prenositi na tre!a lica (sim ako je zakonomprenos iskljuen ili je vezan za linost) itd"/rak se moe zasnovati samo izmeu lica razliitog pola, sadrina ugovora kojim se zasniva brak jeuvijek ista, a prava i dunosti koja proizilaze iz braka su, po odredbama %, neprenosiva itdTe)i." -)"$u $" ins'i'u5i.iTeorija o braku kao instituciji"ustanovi# nadindividulistiko shvatanje braka je dosljedno sprovedeno ukatolikom uenju o braku, a izraeno je u Inciklici o braku 9asti onnubii9 (3>1


6/47

drugoga reda su: meusobno pomaganje, upranjavanje brane ljubavi i zadovoljavanje prirodnog nagona"""9 9'utina braka, naprotiv, ostaje potpuno van domaaja ljudske slobode# prema tome, svako se, potojednom stupi u brak, mora potiniti njegovim boanskim zakonima i njegovim sutinskim svojstvima9"a nadindividualistiko shvatanje brak predstavlja zajednicu za rasploavanje, a za individualistiko zajednicu zasnovanu na ljubaviM.e8#i'" 'e)i."

M.e8#i'" 'e)i."smatra da je brak i ugovor ali i institucija/rak nastaje na osnovu sveanog branog ugovora saglasne izjave mukarca i ene u osnovi kao i bilokoji drugi ugovor graanskog prava" -skljuivo od volje jednog lica zavisi da li !e brak zakljuiti, sakojim &izikim licem drugog pola itd"akljuenjem braka brani drugovi preuzimaju prava i obaveze koje proizilaze iz braka, a propisane suimperativnim odredbama zakona, sa ciljem prvenstvene zatite maloljetne djece, odnosno porodice" tim odredbama se i ogleda odreenje braka kao ustanove od znaaja za drutvo"akljuenjem ugovora o braku, u prisustvu zakonom odreenog organa, brani drugovi stupaju u status nalaze se u braku kao trajnom stanju" *akav status se, meutim, moe mijenjati samo na nain odreenezakonom"NEKA &AKONSKA O BI%.E9 JA BRAKA/rak je zakonom priznata i ureena zajednica ivota ene i mukarca i moe nastati samo pod

pretpostavkama i u &ormi odreenoj odredbama l" od 32" do 6=" %" 'vaka druga zajednica ivota, iakoispunjava ostale uslove ne predstavlja brak nego vanbranu zajednicu ili je takav brak nevae!i"/rak proizvodi odreene pravne, a u mnogim sluajevima i &aktike posljedice" *ako, brani suprunici,za razliku od vanbranih, imaju meusobno nasljedno pravo, stiu pravo na porodinu penziju itd"/rak predstavlja zajednicu ivota i ne moe se zakljuiti do odreenog roka ili pod uslovom, kao, naprimjer, obligacioni ugovor" /rak je zajednica ivota ene i mukarca" .azliitost polova je bitnapretpostavka za postojanje braka" Dko ona nije ostvarena brak je nitav (l" 32" i 3" %)" /rak jemonogam jer ga ini zajednica 9ene i mukarca9, tj" kao to iz upotrebe jednine proizilazi jedne ene ijednog mukarca"NA E%A BRA NOG PRAVANaelo ravnopravnostibranih suprunika izvire iz naela ravnopravnosti graana .' (l" 3


7/47

zakljue brak" Cedan od bitnih uslova za zakljuenje braka je i da je saglasnost za zakljuenje brakarezultat 9slobodno izjavljene volje9 (lan 32" %)"Naelo potpunosti i trajnostiispoljava se u zahtjevu % da se brak zakljuuje sa ciljem da zajedniceivota traje" /rak se ne moe zakljuiti na odreeno vrijeme i pod uslovom" /rana zajednica se razlikujese od kratkotrajnih ljubavnih veza" 9/rak nije valjan ako nije zakljuen u cilju zajednice ivota branihsuprunika9"Naelo raskidivosti brakaproizilazi iz prava svakog branog druga da zahteva razvod braka, ako su za toostvarene zakonske pretpostavke" -ako je zasnovan sa ciljem da traje, brak moe prestati, ali samo nanain odreen zakonom"PRETPOSTAVKE &A &AK% J UEN.E I PUNOVA9NOST BRAKAA:; R"(lii's' 0su*)'ns'3 *l#"je jedan od bitnih (prirodnih) elemenata braka" /ez toga brak niprividno ne nastaje" /rak mogu zakljuiti samo dva lica razliitog pola: ena i mukarac, a ne i lica istogpola" +a li je ova pretpostavka ispunjena proverava matiar u postupku zakljuenja braka (lan 3B" stav 3"%)"%olna pripadnost jednog ili oba brana druga moe biti dovedena u pitanje zbog herma&roditizma ilinamerne promene pola" 7sim toga postoje zajednice ivota dva lica istog pola (homoseksualnezajednice)"


8/47

akljuenju braka prisustvuju oba budu!a brana suprunika, gradonaelnik grada, odnosno naelnikoptine ili delegirani odbornik, dva svjedoka i matiar" %rema tome, pravilo je da zakljuenju braka linoprisustvuju oba budu!a brana suprunika"-zuzetno, u naroito opravdanim sluajevima, nadleni optinski organ uprave moe rjeenjem dozvolitida se brak zakljui u prisustvu samo jedngo od budu!ih branih drugova i punomo!nika drugog branogsuprunika" punomo!i, koja mora biti ovjerena, moraju biti tano oznaeni lini podaci davaoca

punomo!i, punomo!nika i lica s kojim davalac punomo!i, namjerava da zakljui brak i datum izdavanjapunomo!i" %unomo!je vai >< dana od dana ovjeravanja (lan 61" %akljuenje braka vri se na svean nain i u naroito odreenoj prostoriji" akljuenje braka se,meutim, moe obaviti i na nekom drugom mestu, ako to brani drugovi zahtevaju i za to naveduopravdane razloge'vedok pri zakljuenju braka moe biti svako poslovno sposobno liceakljuenje braka poinje izvetajem matiara da su pristupili podnosioci prijave i da je na osnovuisprava, izjava budu!ih branih suprunika i svedoka utvreno da ne postoje brane smetnje niti zabraneza zakljuenje braka"Dko se brak zakljuuje preko punomo!nikaproita*e se punomo*je"radonaelnik ili naelnik optine, odnosno delegirani odbornik utvruje da li je istaknut prigovor naizvetaj matiara"

koliko takav prigovor nije istaknut, gradonaelik ili naelnik optine, odnosno delegirani odbornikproita*e budu*im supruniima odredbe o njihovim pravima i dunostima"5itaju se odredbe l" 1> 21" %: da su brani drugovi ravnopravni u braku# da su duni da se uzajamnopotuju i pomau# da sporazumno odreuju mjesto stanovanja# da sporazumno odluuju o podizanjuzajednike djece i ostaliim porodinih odnosima te da se mogu sporazumjeti o prezimenu"%oslije toga !e gradonaelnik ili naelnik optine odnosno delegirani odbornik upitati pojedinano svakogod budu!ih branih suprunika da li pristaju da jedan s drugim zakljue brak"-zjave budu!ih branih suprunika da pristaju da zakljue brak, matiar !e upisati u matinu knjiguvjenanih (l" 66" i 61" EK), u koju se, nakon toga, potpisuju suprunici, gradonaelnik ili naelnik iliovla!eni odbornik, svjedoci i na kraju matiar"$akon toga gradonaelnik ili naelnik optine odnosno delegirani odbornik proglaava da je brakzakljuen"

Ps'u*"$ n"$n ("$l.uen." -)"$"" 7dmah po zakljuenju braka (proglaenja da je brak zakljuen)matiar !e branim suprunicima izdati izvod iz matine knjige vjenanih"-zvod iz matine knjige vjenanih izdaje se na lino ime koje su suprunicii imali prije zakljuenja braka,ako nisu promijenili prezime (jedan od njih ili oba suprunika)" Dko su suprunici pri zakljuenju brakapromijenili prezime u izvod iz matine knjige vjenanih upisuje se prezime koje su suprunici uzeliprilikom zakljuenja braka"-zvodom iz matine knjige vjeanih olakano je dokazivanje postojanja braka u skladu sa oborivomzakonskom pretpostavkom A da se smatra istinitim sve to je upisano u matinu knjigu, dok se suprotnone dokae" %oslije zakljuenja braka suprunici se mogu vjenati po vjerskim propisima"SMETNJE &A &AK%JU ENJE BRAKA =*!el"'metnje za zakljuenje braka (impedimenta matrrimonii) su injenice izriito odreene zakonom kojeometaju punovano zakljuenje braka" *o su relevantne pravne injenice koje postoje u momentu

zakljuenja braka, a imaju za posljedicu nitavost braka" /rak je punovaan ako su brane smetnjeprestale prije zakljuenja braka ili su nastupile poslije zakljuenja braka"S obirom na vrstu posljedicasmetnje se mogu grupisati na one koje povlae nitavost i ruljivost"Nitavostbraka povlai: izigravanje cilja braka kada nije zakljuen s ciljem zajednikog ivota branihdrugova, branost, nesposobnost za rasuivanje, maloljetstvo ispod 34 godina i srodstvo (krvno,zasnovano potpunim usvojenjem i tazbinsko srodstvo)"/rak.eruljiv ako je brak zakljuilo maloljetno lice iznad 34 godina ivota bez dozvole suda, nedostatkavolje" $esposobnost za rasuivanje moe se pretvoriti u uzrok ruljivosti ako duevno bolesni(nesposobni za rasuivanje) ozdravi"Prema mogu!nopstiotklanjanja djejstvasmetnje mogu biti otklonjive i neotklonjive" 7tklonjive branesmetnje mogu se otkloniti (dispenzirati)" /rak se moe punovano zakljuiti iako postoji smetnja, ako jesud svojom odlukom uklonio pravno djejstvo smetnje" 7tklonjive smetnje su: srodstvo po tazbini izmeu


9/47

svekra i snahe, zeta i tate, ouha i pastorke i ma!ehe i pastorka (lan 1" %) i maloljetstvo iznad 34godina (lan 14" %)"Ne'$ln.i#esmetnje ne moe ni sud otkloniti" *o su: izigravanje cilja braka (lan 6>" %), branost (lan13" %), nesposobnost za rasuivanje (lan 16" %), krvno srodstvo i graansko srodstvo iz potpunogusvojenja (l" 11" i 12" %)"S obirom na trajanjesmetnje za zakljuenje braka se mogu podijeliti na trajne i privremene" *rajne

smetnje su nepromijenljive i djeluju do kraja ivota nekog lica"Prema irini djejstvasmetnje za zakljuenje braka se mogu podijeliti na apsolutne i relativne"Dpsolutne smetnje onemogu!avaju sklapanje braka jednom licu sa svakim drugim licem: izigravanje ciljabraka, branost, nesposobnost za rasuivanje i maloljetstvo" *ako, jedno lice ne moe zakljuiti brak sabilo kojim drugim licem suprotnog pola ako brak ne zakljuuje s ciljem zajednice ivota# dok postojijedan brak lice iz tog braka ne moe zakljuiti novi brak ni sa jednim licem" .elativne smetnjeonemogu!avaju jednom licu da zakljui brak sa tano odreenim licem suprotnog pola" 'metnje relativneprirode su: krvno srodstvo, srodstvo po tazbini i graansko srodstvo zasnovano potpunim usvojenjem"POJEDINE SMETNJEI(i+)"#"n.e 5il." -)"$" %unovaan je brak u kome ne postoji subjektivna i objektivna pretpostavkanepunovanosti"Subjektivnapretpostavka nepunovanosti braka sastoji se u -sporazumu suprunika. da ne zasnuju

zajedniu ivota" %rilikom zakljuenja @brakaG budu!i brani @supruniciG daju saglasnui izjavu volje dapristaju @zakljuiti brakG, iako to ne ele" *akvom izjavom dovode u zabludu i organ pred kojim@zakljuuju brakG i tre!a lica, a u stvari @brakG je zakljuen ne sa ciljem zajednice ivota nego radisticanja prava na nasljeivanje, prava na socijalnu i zdravstvenu zatitu, porodinu penziju, dravljanstvaitd""bjektivnaprepostavka ispoljava se u zajednii stanovanja, zajednikom voenju doma*instva,

zajednikom stianju imovine itd%7na se, shodno tome, ispunjava seksualnim, psihikim, ekonomskim idrugim odnosima branih suprunka kojima se njihovi interesi povezuju" Dko ovi elementi iz razliitihrazloga izostanu, brak je ipak valjan ako je zakljuen s ciljem voenja zajednice ivotaNe!s'"'"$ #l.e: zbog postojanja prinude i zablude" porodinom pravu prevara nije predviena kaomana volje zbog koje je brak ruljiv"P)inu!a: Jizika prinuda (vis absoluta) je protivpravna &izika sila kojom se jedno lice prisiljava da

izjavi volju za zakljuenje braka (sprovodi se lienjem slobode, batinanju, &izikoj povredi tijela, hipnozi,i sl" a odluuju!e djeluje na budu!eg branog suprunika da zakljui brak"Jizika prinuda se sprovodi u vreme izjavljivanja volje"%sihika prinuda, prijetnja (vis ompulsiva) je zlo koje se stavlja u izgled (ostvaruje se izazivanjemopravdanog straha) ako je jedan budu!i suprunik ili neko tre!i nedoputenom prijetnjom izazvaoopravdani strah kod drugog budu!eg suprunika koji je odluuju!e uticao na volju"'trah je opravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasno!u ugroen ivot, tijelo ili drugoznaajno dobro branog suprunika ili tre!eg lica&"-lu!"je pogrena predstava o nekoj pravno relevantnoj injenici nesvjesna nesaglasnost koja postojiizmeu izjavljene volje i onoga to se stvarno htjelo" abluda u uem smislu ne podrazumjeva nikakvoangaovanje drugog budu!eg suprunika ili drugog lica da se u svijesti drugog (dovedenog u zabludu)stvori odreena pogrena predstava o relevantnim injenicama"

#abluda o fiikoj linostipostoji kad se mislilo da se stupa u brak sa jednim licem a stupilo se u brak sadrugim licem" prvoj Cugoslaviji zabluda o &izikoj linosti mogla je nastati u krajevima gdje je vailoerijatsko pravo da djevojka do udaje ne otkriva lice prekriveno zarom ili &eredom" +anas je zabluda o&izikoj linosti mogu!a u sluajevima kada je budu!i brani suprunik slijep ili slabog vida, prilikomzakljuenja braka s blizancem, ako zakljuenju braka prisustvuje samo jedan budu!i brani suprunik ipunomo!nik drugog budu!eg branog suprunika te brak zakljui s drugim licem, a ne sa onim sa kojimje davalac punomo!ja namjeravao da zakljui brak#abluda o bitnoj osobinibranog suprunika postoji kada jedan suprunik ima pogrenu predstavu onekoj bitnoj osobini branog suprunika u vrijeme zakljuenja braka, a one bi ga odvratile od stupanja ubrak da je za nju znao".elevantna je zabluda o bitnoj osobini drugog suprunika, a ne zabluda suprunika o sopstvenoj bitnojzabludi"


10/47

5lan 1


11/47

odgovara punoljetnom licu da se dobrovoljno, promiljeno i zrelo odlui na vrenje prava i dunosti kojaproizilaze iz braka"'ticanje potpune poslovne sposobnosti zakljuenjem braka ne znai sticanje punoljetstva, pa rokovi, kojiteku od punoletstva, ne!e te!i od zakljuenja braka nego navrenjem 3= godina ivota"Ealoletstvo je privremena smetnja za zakljuenje braka jer je vezana za protek vremena i prestajepunoljetstvom"

*o je raskidna smetnja koja ima za posljedicu nitavost braka ako ga zakljui maloletnik mlai od 34godina, odnosno ruljivost braka ako ga zakljui maloletnik stariji od 34 godina"7na deluje prema svima apsolutna smetnja, a zavisno od uzrasta, moe biti otklonjiva i neotklonjiva"&ABRANE &A &AK%JUENJE BRAKA/rak je zabranjen izmeu lica izmeu kojih postoji nepotpuno usvojenje i odnos starateljstva"Ne*'*un us#.en.e: $epotpunim usvojenjem se izmeu usvojioca s jedne strane i usvojenika injegovih potomaka sa druge strane, zasnivaju odnosi srodstva, kao i prava i dunosti koja po zakonupostoje izmeu roditelja i djece, ako zakonom nije drukije odreenoabrana za zakljuenje braka izmeu srodnika iz nepotpunog usvojenja moe se odlukom osnovnog sudaotkloniti (dispensatio)" %oto su prava i dunosti usvojioca i usvojenika iz nepotpunog usvojenja gotovoizjednaena sa odnosima roditelja i djece ovi odnosi su suprotni i nespojivi sa odnosima branihsuprunika"

7pravdan razlog za zakljuenje braka je postojanje trudno!e ili drugih okolnosti koje upu!uju na to da seodnos usvojioca i usvojenika sve vie udaljava od roditeljskog odnosa lica koja ele zakljuiti brak"S'")"'el.s'#: pod starateljstvo se stavljaju maloletna lica o kojima se roditelji ne staraju, punoletna licakoja nisu sposobna za normalno rasuivanje ili svojim postupcima ugroavaju svoja prava i interese iliprava i interese drugih lica i u drugim sluajevima odreenim %orodinim zakonom"7snovni sud moe, iz opravdanih razloga, u vanparninom postupku dozvoliti staraocu i ti!enikuzakljuenje braka" %ostupak pred sudom se pokre!e zajednikim prijedlogom staraoca i ti!enika" 'ud !eu postupku sasluati podnosioce predloga, pribaviti miljenje organa starateljstva i zdravstvene ustanove,te izvesti i druga dokazna sredstva radi utvrivanja da li za zakljuenje braka izmeu staraoca i ti!enikapostoje opravdani razlozi i o tome doneti rjeenje"$akon to rjeenje kojim se prijedlog za oslobaanje od zabrane, usvaja, postane pravnosnano staralac iti!enik su ovla!eni da zakljue brak"


12/47

DEJSTVA BRAKA

Brak proizvodi prava i dunosti izmeu branih drugova i to:1) lina prava i dunosti;2) prava i dunosti line prirode, a imovinskog karaktera i3) isto imovinska prava

!"# $ %&$'$ ! ( * #+-! %&*#!.$(e/stva braka na:poslovnu sposobnost; uza/amno po0tovan/e i pomagan/e;za/edniuivota, ravnopravnost, obavezu v/ernosti, slobodu u izboru rada i zaniman/a; naprom/enu prezimena,izbor m/esta stanovan/a, voen/e za/ednikog domainstva,%++'#$ %++B#+-alol/etnik, stari/i od 14 godina, ko/i zakl/ui brak po dozvoli suda, stie potpunuposlovnu sposobnost5

-ako steena poslovna sposobnost iz/ednaena /e sa op0tom poslovnomsposobno0u i ne presta/e ako /e brak, za i/e zakl/uen/e /e dozvola data, prestaona bilo ko/i zakonom odreen nain5

6$7$#+ %+8-+'$#79 ! %+$$#79pruan/e raznih vidova pomoi supruniku kome /e pomo potrebna, a proistie izosea/ne veze suprunika5 -o /e podr0ka ko/u suprunii prua/u /edan drugom ali ivaspitnu, strunu, proesionalnu i slinu pomo n/egovan/e suprunika u slua/ubolesti, za0titi n/egovih moralnih interesa kada su povri/eena od treih lia kao izastupan/e suprunika, ako to on trai, i pod op0tim uslovima putem punomonika lan 1A5 stava & /e propisao da su graaniravnopravni u slobodama, pravima i dunostima, /ednaki su pred zakonom i uiva/uistu pravnu za0titu bez obzira na rasu, pol, /ezik, naionalnu pripadnost,v/eroispov/est, soi/alno pri/eklo, roen/e, obrazovan/e, imovno stan/e, politiko idrugo uv/eren/e, dru0tveni poloa/ ili drugo lino svo/stvo5

-akoe, lan 35 %6 /e odredio da su suprunii ravnopravni u braku5 &avnopravnostposto/i u svim oblastima branog ivota i ini osnovu braka5!stori/a prava bil/ei da /e ena u daleko/ i blio/ pro0losti, uglavnom, bila upotin/enom poloa/u5 rimskom pravu ena /e do uda/e bila pod vla0u oa > inpatria potestas, a uda/om pod vla0u mua > in manu mariti5 -eak poloa/ ena /eimala prema zakonu anua, u starom indi/skom pravu: C*ena za vreme detin/stvazavisi od oa, za vreme mladosti od mua, kad mu umre od sinova, ako nemasinova od bliskih srodnika mua, /er ena ne treba nikada da se vlada po svo/o/vol/iD5+B$'96$ '79+-! %&*#!.$ni/e izriito propisana %6, ali se podrazum/eva5

'/ernost ima u vidu, prvenstveno, polnu


13/47

suprunika da se uzdrava od polnih odnosa sa treim liima, bez obzira da li seispol/ava kao prirodni oblik nev/erstva


14/47

branost


15/47

mru /ednog ili oba brana druga ova za/ednia ivota prirodno presta/e, pa iprestanak braka nstupa po sili zakona5 Brak nasta/e pri/e nego 0to otponeostvarivan/e za/ednie ivota5#akon prestanka braka smru %6 ne predvia ustanovu posli/ebranog roka ekan/a> t/5 zabranu eni, kao preiv/elom supruniku, da zakl/ui brak dok ne proteknezakonom odreeni rok vri/eme al/en/a, da bi se, ako /e ena

preiv/ela, izb/eglo mi/e0an/e krvi


16/47


17/47

$ko /e posli/e obustave postupka podnesena tuba ili za/edniki pri/edlog sudu zarazvod braka sud e /e odbaiti


18/47

#akon prestanka braka smru na0e pravo ne predvia posli/ebrani rok ekan/a t/5zabranu eni kao preivelom suprugu da sklopi drugi brak dok ne protekneodreeni rok


19/47

6akl/uen/em braka izmeu vanbranih suprunika presta/e vanbrana za/ednia5-ada uspostavl/eni brani imovinskopravni reim d/elu/e retroaktivno na vanbranedrugove poev0i od uspostavl/an/a n/ihove za/ednie5'anbrana za/ednia presta/e i kada /edan


20/47

lanu 35 .onveni/e o pravima d/eteta odreu/e da su od primarnog znaa/ainteresi d/eteta; drave lanie se obavezu/u da d/etetu obezbi/ede za0titu i briguneophodnu za n/egovu dobrobit,"lanom 45 .onveni/e obavezu/u se drave lanie da prizna/u da svako di/etesamim roen/em ima pravo na ivot, te da e u na/veo/ m/eri obezbi/editi opstanaki razvo/ d/eteta5

+#+'#$ #$"9$ +(#+!$ &+(!-97$ ! (79=9Pose,a &atita !ajke i "jeteta: porodia, ma/ka i di/ete uiva/u posebnu za0titu


21/47

koliko /e di/ete roeno u kasni/em braku ma/ke ali poslije isteka roka o" 012dana po prestanku n/enog prethodnog braka, vai pretpostavka da /e ota d/etetamu ma/ke iz kasni/eg braka5+em d/eteta ko/e /e roeno u braku u roku od 3AA dana od dana prestanka brakasmatra se mu ma/ke d/eteta iz tog braka ako /e brak prestao smru mua i akoma/ka ni/e sklopila novi brak u tom roku5 +em d/eteta ko/e /e roeno u braku

smatra se mu ma/ke iz tog braka, iako od prestanka rani/eg braka ni/e pro0lo 3AAdana5u iz kasni/eg braka moe i osporavati svo/e oinstvo ako se di/ete rodilo u roku od3AA dana od prestanka prethodnog braka5

Osporavaje ,ra(osti+em d/eteta roenog u braku, ili u periodu do 3AA dana po prestanku braka,smatra se mu ma/ke d/eteta+va zakonska prezumpi/a branosti d/eteta /e oboriva


22/47

Dje%a &a(eta vjeta(ko! oplo"jo!'/e0taka oplodn/a


23/47

35 ako /e uin/eno u zakonom odreeno/ ormi, a s tim se saglasi ma/ka d/eteta idi/ete ako /e stari/e od 14 godina5 aglasnost ma/ke


24/47

utvren/e oinstva na osnovu priznan/a /er se s time nisu saglasili ma/ka, di/etestari/e od 14 godina, odnosno starala d/eteta, kad /e n/ihova saglasnost potrebna


25/47

parniama za utvrivan/e ili ospravan/e oinstva ili materinstva ne moe sedoni/eti presuda zbog izostanka niti na osnovu priznan/a5 ovim parniama odrian/e od tubenog zaht/eva ima isti pravni uinak kao ipovlaen/e tube5(+.$6!'$#79istrano naelo

'/e0taen/em krvnih grupa, &@ aktora i drugim metodama se samo moe pouzdanoda iskl/ui oinstvo ili materinstvo tu(#. metodom se, meutim, pouzdano utvru/e ko /e ota deteta tako da seve0taen/e krvnih grupa i &@ aktora napu0ta kao nepouzdano5+em d/eteta roenog u braku ili u periodu do 3AA dana po prestanku braka, smatrase mu ma/ke d/eteta pa se, analogno tome, pretpostavl/a da /e ota vanbranogd/eteta lie za koga se u postupku utvrdi da /e u kritinom periodu zaea imaopolne odnose sa ma/kom d/eteta, a drugi dokazi ne potvru/u suprotno5.ritini period zaea d/eteta /e razmak vremena izmeu zakonom predvienena/due trudnoe do 3AA dana i na/krae od 1HA dana5 +n iznosi 12A dana i di/etese moglo zaeti samo u tom periodu5%oetni dokaz ko/i ukazu/e da /e /edno lie ota d/eteta /e in/enia n/egovog polnog

op0ten/a sa ma/kom d/eteta u periodu zaea5metode utvrivan/a ili osporavan/a oinstva!stiu se: 1) uporeivan/e krvnih grupa i aktora d/eteta i n/egovih pretpostavl/enihroditel/a i analiza @$ antigena;2) ispitivan/e nasl/edno > biolo0kih, t/elesnih i ostalih karakteristika d/eteta i n/egovihpretpostavl/enih roditel/a


26/47

su ove osobine posebno izraene to moe biti oslona za utvren/e da di/ete potieod lia i/e se oinstvo utvru/e5Direkti "oka&i o(istva su ra&i "e+or!iteti ko/i su za/edniki d/etetu i liui/e se oinstvo istrau/e i dlaka > albinismus, vrlo

male one /abuie, spalost onih kapaka i ras/eenost usne, upadl/ivo istureno elo,gorn/e ili don/e vilie itdenetska identiJkai/a > (#. metoda+d 1HI5 godine (#. metoda /e postala /edan od na/moni/ih alata za personalnuidentiJkai/u


27/47

!tarost usvojiocasvo/iti moe samo lie ko/e /e stari/e od usvo/enika na/man/e 1Hgodina(oslovna sposobnost usvojioca5 svo/ila moe biti samo lie ko/e /e potpunoposlovno sposobno5 toga se ne moe po/aviti kao usvo/ila lie kome /e oduzeta iliograniena poslovna sposobnostsvo/iti ne moe: lie kome /e oduzeto roditeljsko pravo/ du'evno bolesno ili

slaboumno lice/ odnosno lice koje boluje od druge bolesti koja moe dovesti uopasnost zdravnje ili ivot usvojenikavo/stva suprunika usvo/ioa i n/egov pristanak na usvo/en/e5 %ravilo /e dasuprunii za/edniki usva/a/u isto di/ete, ali i samo od /ednog suprunika, ali uzpristanak drugog suprunika5#e moe usvo/iti ni usvo/ila (ije! supru$iku /e oduzeto roditel/sko pravo,oduzeta ili ograniena poslovna sposobnost, i/i suprunik ne prua dovol/no

/emstva da e usvo/enika pravilno podizati i vaspitavati ili /e du0evno bolestan ilislabouman, odnosno bolu/e od druge te0ke bolesti ko/a moe dovesti u opasnostzdravl/e ili ivot usvo/enikaDravljanstvo usvojiocasvo/ila moe biti samo dravl/anin & rpske5 !zuzetnousvo/ila moe biti i strani dravl/anin ako za to posto/e naroito opravdani razlozi,

po odobren/u organa uprave za poslove soi/alne politikeSvojstva usvojeika


28/47

%6 ne odreu/e gorn/u graniu starosti usvo/enika > ako /e razlika u godinamaizmeu usvo/enika i usvo/ioa tako velika da se time ne bi ostvarila za0tita izbrin/avan/e malol/etnika takvo usvo/en/e ni/e u interesu malol/etnika(osebne pretpostavke na strani usvojenika:oe se potpuno usvo/iti samo "ijete u&rasta "o pet o"ina5#i/e dozvol/eno usvo/en/e zaetog a neroenog d/eteta5

(i/ete se moe potpuno usvo/iti:a) ako mu roditel/i nisu ivi, ilib) ako su mu roditel/i nepoznati, iliv) ako su roditel/i di/ete napustili, a vi0e od /edne godine ne zna im se m/estoboravka ilig) i/i su roditel/i pred nadlenim organom staratel/stva pristali da n/ihovo di/etebude potpuno usvo/eno4svojeje -Postupak!tvarno nadleni organ za zasnivan/e usvo/en/a /e organ staratel/stva5 &jesnanadlenost organa staratel/stva odreu/e se prema prebivali0tu malol/etnika,odnosno boravi0tu ako se prebivali0te ne moe utvrditi1unkcionalno nadlean da u ime organa staratel/stva uestvu/e u zasnivan/u

usvo/en/a /e slubeno lie ovla0eno da vodi upravni postupak i zasniva usvo/en/e5ie ko/e eli usvo/iti podnosi zahtjev organu starateljstva5 +rgan staratel/stvanadlean za usvo/en/e moe voditi postupak samo ako posto/i takav zaht/ev postupku zasnivan/a usvo/en/a, pred ovla0enim liem organa staratel/sta,uestvu/u usvo/ila, n/egov suprunik i roditel/i odnosno starala usvo/enika5%ripremne radn/e organa staratel/stva > pri/e dono0en/a odluke o usvo/en/u organstaratel/stva e, po slubeno/ dunosti, pri,aviti o,ra&lo$ea !iljeja oposto/an/u uslova i podobnosti lia ko/a ele usvo/iti od:organa staratel/stva prema prebivali0tu tog lia iodgovara/uih organizai/a


29/47

roditel/a i d/ee5 +vo usvo/en/e ne utie na prava i dunosti usvo/enika preman/egovim roditel/ima i drugim srodniima5

)abranjen je brak izmeu usvo/ioa i usvo/enika za vri/eme tra/an/a nepotpunogusvo/en/a5 !z opravdanog razloga sud moe, u vanparninom postupku, tim liima nan/ihov zaht/ev dozvoliti zakl/uen/e brakaDejstva na lini status usvojenika(ispozitiv r/e0en/a ko/im se zasniva nepotpuno

usvo/en/e sadri i sporazum oprezimenu usvojenika5 $ko /e di/ete i/i su roditel/inepoznati usvo/eno pri/e odreivan/a linog imena, line ime d/eteta odreu/eusvo/ila5 .ada se prom/ena prezimena trai za usvo/enika stari/eg od 1A godinapotreban /e i n/egov pristanak5Nasljednopravna dejstva: ako usvo/enik i n/egovi potomi nasl/eu/u usvo/ioa kaon/egova d/ea, usvo/ila nasl/eu/e usvo/enika i n/egove potomke4svojeje -Dejstva potpuo usvojeja!zmeu usvo/ioa i n/egovih srodnika i usvo/enika i n/egovih potomaka &asivajuo"osi sro"stva, kao i kod krvnog srodstva5svo/enik se u potpuosti ikorporie u poro"i%u usvo/ioa u pravo/ lini/i ipobo/no/ lini/i bez obzira na stepen srodstva5rodstvo zasnovano potpunim usvo/en/em /e s!etja &a &aklju(eje ,raka kao i

krvo sro"stvo


30/47

.ada roditel/i ive odvo/eno roditel/sko pravo vr0i ona/ roditel/ kod koga di/ete ivi5&oditel/sko pravo vr0i roditel/ kome /e odlukom suda


31/47

%ov/eravan/e d/eteta odlukom suda+ poveravan/u dee na uvan/e i vaspitavan/e sud odluujekad donese presudu: 1)ko/om se brak razvodi; ili 2) ko/om se brak poni0tava ili 3) kad odbi/e tubeni zahtevza utvren/e da brak posto/i5ud nee odluivati o poveravan/u dee na uvan/e i vaspitavan/e ako odbi/etubeni zahtev za razvod braka

ud e, u pogledu za/ednike malol/etne d/ee ili d/ee nad ko/om /e produenoroditel/sko pravo, odluiti: 1) da sva ostanu na uvan/u i vaspitavan/u /ednomroditel/u; ili 2) da neka ostanu kod ma/ke a neka kod oa; ili 3) da sva budupov/erena nekom treem pravnom ili Jzikom liu(/ea se prvenstveno mora/u pov/eriti na uvan/e i vaspitavan/e roditel/ima /er su tone samo dunosti nego i prava roditel/a5 toga se d/ea, bez opravdanih razloga, nemogu pov/eriti treem Jzikom ili pravnom liu(unosti i prava roditel/a prema d/ei poslije ra&vo"a braka&oditel/ kome odlukom suda di/ete ije povjereo na uvan/e i vapitavan/e imapravo: 15 da odrava line odnose s d/etetom na nain odreen u presudi ilisporazumu branih drugova,25 da zahti/eva izm/enu presude u di/elu u kome /eodlueno o pov/eravan/u d/ee i stavl/a prigovore organu staratel/stva na m/ere ko/e

preduzima drugi roditel/ prema d/etetu5 +n /e, meutim, duan /e da doprinosi zaizdravan/e d/eteta5Ro"itelj ko!e je "ijete povjereo a (uvaje i vaspitavaje sa! vriro"iteljsko pravoRo"iteljsko pravo pripa"a sa!o je"o! ro"itelju i o a vri ako je "ruiro"itelj u!ro ili +akti(ki ili pravo sprije(e "a vri ro"iteljsko pravo

+&$#!"9#79 '&89#7$ &+(!-97.+ %&$'$ #$(6+& +&$#$ -$&$-97-'$#adzor nad vr0en/em roditel/skog prava se uspostavl/a samo kada roditel/ ili roditel/isvo/a prava ne vr0e u interesu d/ee5&adi za0tite interesa malol/etnog d/eteta organ staratel/stva moe:a) pruiti pomo roditel/ima,b) odrediti stalni nadzor nad vr0en/em roditel/skog prava,v) oduzeti di/ete od roditel/a,g) odrediti po/aan nadzor id) preduzeti m/ere za0tite imovine d/eteta5+rgan staratel/stva /e u obavezi da prvenstveno prim/eni blae m/ere nadzora akosa n/ima moe postii za0titu interesa d/eteta organ staratel/stva e, s il/em za0tite interesamalol/etne d/ee, pruiti pomo roditel/ima u sreivan/u n/ihovih soi/alnih,materi/alnih i linih prilika i odnosa ili ih uputiti uodgovara/ue sav/etovali0teb% odreivanje stalnog nadzora nad vr'enjem roditeljskog prava > odreu/e poslubeno/ dunosti r/e0en/em, posle sprovedenog upravnog postupka5 /eru stalnognadzora nad vr0en/em roditel/skog prava organ staratel/stva e ostvarivati prekoodreenog slubenog lia5 +dreeni stalni nadzor tra/e dok za to posto/epretpostavke, a na/kasni/e do stian/a poslovne sposobnosti d/eteta5+ prestanku ove m/ere organ staratel/stva odluu/e re0en/em5v% oduzimanje djeteta od roditelja $ ako sud ni/e odluio o pov/eravan/u d/eteta,organ staratel/stva moe di/ete oduzeti od /ednog roditel/a ili od oba roditel/a ako suroditel/i, odnosno ona/ roditel/ kod ko/eg di/ete ivi:1) zlostavl/ali di/ete, 2) zanemarili brigu o d/etetu, 3) zanamarili vaspitan/e d/eteta ili?) ukoliko /e kod d/eteta do0lo do poremea/a u vaspitan/u5


32/47

6lostavl/an/e d/eteta moe se sprovoditi Jzikim kan/avan/em d/eteta tra/e dok roditel/i, usvo/ila ili starala ne

povrate mogunost i sposobnost da nad d/eom vr0e po/aan nadzor i kada nadd/eom prestane potreba vr0en/a po/aanog nadzora


33/47

ne stvori uslove za za/edniki ivot s d/etetom ko/e /e sm/e0teno u drugu porodiu iliustanovu, a za to nema nikakav opravdan razlog; ?) zanemari staran/e o osnovnimivotnim potrebama d/eteta s ko/im ivi ili se ne pridrava m/era ko/e /e radi za0titeprava i dobrobiti d/eteta prethodno donio nadleni organ


34/47

taratel/stvo /e skup m/era i aktivnosti ko/e preduzima drava preko odreenogorgana neposredno ili staraoa radi za0tite malol/etne d/ee ko/a nisu podroditel/skim staran/em i punol/etnim liima ko/a nisu sposobna ili ko/a nisu umogunosti da se sama stara/u o svo/o/ linosti, pravima i interesima5taratel/stvo se razvrstava na: 1) staratel/stvo nad malol/etnim liima, 2)staratel/stvo nad liima ko/ima /e oduzeta poslovna sposobnost, 3) staratel/stvo za

posebne slua/eve!tvarno nadleanza voen/e prvostepeng postupka za stavl/an/e nekog lia podstaratel/stvo /e organ staratel/stva, ako odlukom nadlenog organa lokalnesamouprave vr0en/e ovih poslova ni/e pov/ereno drugom organu5 drugom stepenuodluu/e republiki organ nadlean za soi/alnu za0titu5&jesna nadlenostorgana staratel/stva odreu/e se prema prebivali0tu lia ko/e sestava pod staratel/stvo i u skladu s unki/om staratel/stva > pruan/e posebneza0tite d/ei ko/a nisu pod roditel/skim staran/em i punol/etnim liima ko/a nisusposobna ili nisu u mogunosti da se sama stara/u o svo/o/ linosti, pravima iinteresima'r0en/e staratel/stva se ispol/ava u sl/edeim aktima organa staratel/stva: 1)odluivan/u o m/erama staratel/stva i

2) neposrednom vr0en/u dunosti staraoa51) +rgan staratel/stva:preduzima potrebne m/ere da se na na/bol/i nain ostvari svrha staratel/stva5pokree postupak za stavl/an/e nekog lia pod staratel/stvo ako za tim posto/ipotreba;donosi r/e0en/e da se odreeno lie stavi pod staratel/stvo i postavie mu staraoa;ako 0tienik ima imovinu, preduzima m/ere da se imovina popi0e, proi/eni i predastaraou na upravl/an/e;poziva staraoa da u odreenom roku podnese izv/e0ta/ o svom radu koga /e duanda sav/esno razmotri i preduzme odgovara/ue m/ere radi za0tite interesa 0tienika5na osnovu izv/e0ta/a staraoa moe mu r/e0en/em odrediti nagradu


35/47

vr0en/e dunosti staraoa5 6a staraoa se postavl/a pravno lie ako /e neophodno dato lie preduzima odreene m/ere prema 0tieniku pod nadzorom organastaratel/stva5

(unost staraoa /e dobrovol/na5 6a staraoa se moe postaviti samo lie ko/e /eprethodno pristalo da bude starala56a staraoa se postavl/a lie ko/e ima lina svo/stva i sposobnosti za vr0en/e

dunosti staraoa5%ri postavl/an/u staraoa, organ staratel/stva e uzeti u obzir i el/e 0tienika ako /eova/ u stan/u da ih izrazi, kao i el/e bliskih srodnika 0tienika da li se po/edine poslove staraoa vr0i organ staratel/stvaneposredno, da li e vr0iti dunost stalnog ili privr5 staraoa, staraoa nadmaloletnim liem, nad liem kome /e delimino ili potpuno oduzeta poslovnasposobnost ili dunost staraoa za poseban slua/taraoi se mogu razvrstati: 1) na osnovu bro/a lia pod staratel/stvom, 2) po obimuovla0en/a, 3) prema tra/an/u dunosti staraoa, ?) s obzirom na prirodustaratel/skih dunosti i I) zavisno od vrste 0tienika5#a osnovu bro/a lia pod staratel/stvom starala moe biti: 1) individualni i 2)kolektivni553 '"ivi"uali


36/47

staraoa vr0i neposredno5 %oslove staratel/stva on moe vr0iti u punom obimu, kadaodlui da sve poslove sam neposredno vr0i ili delimino, ako re0en/em ograniiovla0en/e staraoa i odlui da po/edine poslove staraoa vr0i neposredno5(osredni staralac se postavl/a u slua/u kad organ staratel/stva neposredno vr0idunost staraoa5 +rgan staratel/stva odreu/e svog radnika ili nekog drugo lie ko/idunost posrednog staraoa vr0i u ime organa staratel/stva5

%rema tra/an/u dunosti starala moe biti: 53 traji


37/47

3) odrei se nasledstva ili legata ili odbiti poklon;?) preduzeti druge mere odreene zakonom56a prouzrokovanu materi/alnu ili nemateri/alnu 0tetu starala odgovara 0tieniku poop0tim pravilima za naknadu 0tete(a li /e 0tieniku nastala 0teta ko/u /e skrivio starala u obavl/an/u staratel/skedunosti i n/enu visinu utvru/e organ staratel/stva po slubeno/ dunosti5

%o pravilu, organ staratel/stva e u ovom slua/u 0tieniku postaviti posebnogstaraoa5 #akon 0to organ staratel/stva utvrdi da /e starala prouzrokovao 0tetu uobavl/an/u dunosti staraoa, da /e 0tetu skrivio i n/enu visinu, pozvae staraoa dau odreenom roku 0tetu naknadi5koliko starala ne naknadi utvrenu 0tetu u roku ko/i mu /e odredio organstaratel/stva


38/47

%od staratel/stvo e se staviti malol/etno lie: 1) i/i su roditel/i umrli, nestali,nepoznati ili su nepoznatog boravi0ta due od /edne godine; 2) i/im roditel/ima /eoduzeto roditel/sko pravo; 3) i/im roditel/ima /e oduzeta poslovna sposobnost,odnosno ko/i /o0 nisu stekli poslovnu sposobnost ili im /e ona ograniena; ?) i/i suroditel/i kroz due vreme zanemarili uvan/e i vaspitan/e d/ee; I) i/i su roditel/iodsutni i nisu u mogunosti da se redovno stara/u o svom detetu, a nisu ga poverili

na uvan/e i vaspitan/e liu za ko/e /e organ staratel/stva utvrdio da ispun/ava usloveza staraoa5tarala malol/etnog 0tienika duan /e da se stara o: 53 li(osti ti;eika 03i!ovii ti;eika i 83 &astupaju ti;eikatarala maloletnog lia duan /e da se savesno stara o linosti maloletnika,naroito o n/egovom zdravl/u, vaspitavan/u, obrazovan/u i osposobl/avan/u zasamostalan ivot i rad


39/47

dravni organ nadlean za voen/e zeml/i0nih kn/iga i 2) organ ko/i vodi matinekn/ige u ko/ima /e upisano lie kome se oduzima poslovna sposobnost5 -imorganima e se, radi upisa u navedenim kn/igama, dostaviti i r/e0en/e suda ooduziman/u, ogranien/u i vraan/u poslovne sposobnosti 0tieniku5tarala lia kome /e poslovna sposobnost potpuo o"u&eta u dunostima ipravima iz/ednaava se sa staraoem maloletnika ko/i ni/e navr0io 1I godina ivota5

tarala lia kome /e "jeli!i(o o"u&eta poslovna sposobnost ima dunost i pravastaraoa malol/etnog lia ko/e /e navr0ilo 1I godina ivota5 +rgan staratel/stvamoe, kad /e to potrebno, odrediti poslove ko/e lie sa d/elimino oduzetomposlovnom sposobno0u moe preduzeti samostalno%ravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih lia su itavi priroda i karakter6akonsko izdravan/e /e obligai/a ko/a nasta/e im se steknu in/enie odreene%orodinim zakonom5 +bligai/a izdravan/a /e, uglavnom, novana, ali moe biti ineneovana hodno tome: D#a po/edine obroke doprinosa za uzdravan/e dunikdugu/e zateznu kamatu od dana dospi/ea svakog po/edinog obroka uzdravan/aD


40/47

!skl/uena /e mogunost prebi/an/a potraivan/a ko/a potiu iz zakonske obavezeizdravan/a


41/47

.ad sud utvrdi da roditel/i ni za/edniki nisu u mogunosti da podmiru/u potrebeizdravan/a d/eteta, obavi/estie o tome organ staratel/stva radi obezb/een/asredstava za izdravan/e d/eteta5(unost roditel/a da izdrava/u malol/etnu deu po pravilu prestaje: 1)emanipai/om; 2) nastupan/em punoletstva i 3) smru deteta ili smru oba n/egovaroditel/a5Izdravanje punoljetne djece(unost izdravan/a d/eteta produava se i nakon n/egovog punol/etstva: 1) ako sed/ea nalaze na redovnom 0kolovan/u i 2) zbog bolesti odnosno Jzikih ili psihikihnedostataka5 +na ni/e iz/ednaena sa duno0u roditel/a da izdrava/u svo/umalol/etnu deu5 izvr0en/u obaveze izdravan/a malol/etne d/ee roditel/i mora/uiskoristiti sve svo/e mogunosti t/5 ak i kad ugroava/u svo/e nuno izdravan/e%ravo na izdravan/e ostvarie punol/etno dete ako se: 1) nalazi na redovnom0kolovan/u, a 2) nema sopstvene imovine ili /e nema dovol/no5 (unost roditel/a daizdrava di/ete ko/e se redovno 0koluke tra/e aj"alje "o 0? o"ie $ivota, osimako redovno 0kolovan/e ni/e u tom vremenu zavr0eno iz opravdanih5razloga'&"r$avaje ro"itelja+baveza roditel/a da izdrava svo/e di/ete ne presta/e n/egovom punol/etno0u ako

/e ono: 1) zbog bolesti, Jzikih ili psihikih nedostataka nesposobno za rad, a 2)nema dovol/no sredstava za izdravan/e ili ih ne moe ostvariti iz svo/e posto/eeimovine5 +ve pretpostavke se mora/u kumulativno ostvariti da bi nastala obavezaroditel/a da takvo di/ete izdrava/u5(unost d/ee da izdrava/u svo/e roditel/e nasta/e: 1) ako su roditel/i nesposobni zarad i 2) nema/u dovol/no sredstava za ivot ili ih ne mogu ostvariti iz svo/e imovine5(unost d/ee da izdrava/u svo/e roditel/e ni/e u potpunosti iz/ednaena saduno0u roditel/a da izdrava/u svo/u deu, a naroito malol/etnu deu(unost izdravan/a tereti branu, vanbranu i usvo/enu d/eu, bez obzira 0to di/eteiz nepotpunog usvo/en/a ima dunost izdravan/a i krvnih srodnika5'&"r$avaje i&!e#u ostali/ krvi/ sro"ika+baveza izdravan/a posto/i izmeu krvnih srodnika u pravo/ ushodno/ lini/i


42/47

%ravilo /e da ne posto/i obaveza meusobnog izdravan/a tazbinskih srodnika5!zuzetak od tog pravila predvien /e za srodnike po tazbini u prvom stepenu pravenishodne lini/e5 #asta/e obaveza ouha i maehe da izdrava/u malol/etne pastorke:1) da su ouh odnosno maeha u mogunosti da izdrava/u pastorka ko/i imapotrebu da izdravan/e prima; 2) da malol/etni pastorak nema srodnika ko/i su pozakonu duni da ga izdrava/u ili srodnii nema/u mogunosti za to; 3) da posto/i

brak izmeu roditel/a i ouha odnosno maehe d/eteta i porodina za/ednia5%astorak /e duan da da/e, a ouh i maeha ovla0eni da zahteva/u izdravan/e:1) ako ouh odnosno maeha nisu sposobni za rad, a nema/u dovol/no sredstava zaivot ili ih ne mogu ostvariti iz svo/e imovine,2) ako /e pastorak u mogunosti da doprinosi za n/ihovo izdravan/e i3) ako su ouh odnosno maeha due vremena izdravali pastorka i brinuli se on/emu56a nastanak obaveze izdravan/a pastorka potrebno /e ispun/en/e svih pretpostavkikumulativno5'&"r $ avaje supru $ ika &a vr ije!e ,raka%ravo na izdravan/e stie suprunik:1) ko/i nema dovol/no sredstava za ivot, ili ih ne moe ostvariti iz svo/e imovine, a

nesposobsan /e za rad ili se ne moe zaposliti


43/47

6ahtev za izdravan/e suprunik moe postaviti na/kasni/e do zakl/uen/a glavnerasprave u parnii za razvod ili poni0ten/e braka, a izuzetno rani/i brani drug imapravo na izdravan/e posli/e prestanka braka:

1) ako ni/e protekao rok od /edne godine od prestanka braka razvodom iliponi0ten/em;

2) da su op0te pretpostavke za izdravan/e posto/ale u vri/eme zakl/uen/a glavnerasprave


44/47

'anbrani ota duan /e da, srazm/erno svo/im mogunostima, izdrava ma/ku svogvanbranog d/eteta za vri/eme od tri m/esea pri/e poroa/a i /ednu godinu nakonporoa/a, ako ma/ka nema dovol/no sredstava za ivot


45/47

'isini zakonskog izdravan/a sud odreu/e nakon 0to utvrdi: 1) potrebe lia ko/ezaht/eva izdravan/e i 2) mogunosti davaoa izdravan/a51) ud e, prilikom odreivan/a izdravan/a, prvenstveno uzeti u obzir potre,a li%akoje tra$i i&"r$avaje ko/e su u l5 2I35 stav 15 %6 nabro/ane prim/era radi:$) imovno stan/e, B) sposobnosti za rad, ') mogunost za zaposlen/e, )zdravstveno stan/e i () druge okolnosti od ko/ih zavisi odluka o izdravan/u5

2) 7ou;osti "avao%a i&"r$avaja utvru/u se na osnovu:$) svih n/egovih priman/a, B) stvarnih mogunosti da stie zaradu, ') n/egovihsopstvenih potreba i ) zakonske obaveze po osnovu izdravan/a


46/47

naziva/u sezakonski imovinski reim5 #7ihovu prim/enu brani drugovi ne moguotkloniti svo/im ugovorom, zasnivan/em radnog odnosa ili na neki drugi nain5Brani drugovi, meutim, mogu da , u slua/evima odreenim zakonom, vo/omvol/om predvide ugovorni imovinski reim5 %6 propisu/e reim posebne i za/ednikeimovine


47/47

imovinskom di/elu5 oralni dio ini moralana prava autora odnosno pronalazaa,diza/nera itd5, i ona ne mogu, po svo/o/ prirodi, biti predmet za/ednike svo/ine /er suvezana za linost5%rava ko/a su predmet za/ednike imovinina prava su apsolutna sub/ektivna prava na linim dobrima

Documents

Porodicno Pravo Ilija Babic