Ponasanje Zivotinja 5

7/26/2019 Ponasanje Zivotinja 5

1/41


2/41

Potraga za hranomPotraga za hranom

Kada jedinka kree u potragu za hranom, ona mora daprodje kroz 4 faze:

1) da odlui gde da trai hranu

2) potraga za odgovarajuom hranom

3) kada uoi odgovarajui plen, trea da odlui da liga lovi ili ne

4) !am lov, hvatanje plena i konzumiranje i!tog


3/41


Koju e !trategiju jedinka

primeniti da i do"la do hrane,zavi!i od tipa hrane kojukonzumira

#o!toje dve o!novne !trategijeza lov:

1)$ekanje u za!edi %neke vr!tepaukova, zmija,&&&)

2)'ktivni lov %kojot, !lepi mi",kopitari,&&&)

(nogi karnivori kominuju ove

dve !trategije pri lovu, dok


4/41


Koji !u u!lovi potreni da !e i!pune kako i !e

jedinka opredelila za odgovarajui tip !trategije:

ekanje u zasedi Aktivni lov

elativno velikagu!tina plena naodredjenom !tani"tu

elativno velikagu!tina plena naodredjenom !tani"tu

*elika moilno!tplena

*elika moilno!tplena

Niske energetskepotrebe samog

predatora

Odgovarajuaraspodela plena u

prostoru


5/41



6/41


7/41

Search imageSearch image

#redpo!tavlja !e da ivotinje !tvaraju odredjenu !liku o

hrani koju trae + search image to !e vi"e jedinka !u!ree !a plenom, ova !lika iva!ve detaljnija, a !am lov !ve u!pe"niji

-ivotinja ui ne"to "to odredjuje njen plen + foku!ira !eili na odredjene karakteri!tike !amog plena % kretanje,oja tela,&&&) ili !lika koju formira odgovara .elokupnomizgledu plena

/tvaranje !like o plenu, za!novano na uenju,pred!tavlja re"enje za te"ko pronalaenje plena koji !eutapa u !voju okolinu


8/41

#red!tavlja matematiki model koji omoguavapredvidjanje razliitih a!pekata pona"anja ivotinje

prilikom portage za hranom, uz odredjeni !etogranienja

4 modela:

ta jedinka da jede0

Koliko vremena da provede u potrazi za hranom0

Kako na jedinku utie ogranien pri!tup odredjenimnutrijentima0

Kako raznovr!no!t hrane utie na izor !ame jedinke0


9/41

nergetskanergetskavrednostvrednostplenaplena

!"#$ kcal%!"#$ kcal%

Stopa pronalaStopa pronala&&enjaenjaplenaplena

!plen se uo'ava!plen se uo'ava

svaka (min%svaka (min% )reme potrebno da se)reme potrebno da seplen savladaplen savlada!*min da se riba ubije i!*min da se riba ubije i

proguta%proguta%Pro+tabilnost plena , energetska vrednost-vremePro+tabilnost plena , energetska vrednost-vremesavladavanjesavladavanje


10/41

#retpo!tavimo da !e uveklovi najprotailniji plen&nda !e po!tavlja pitanje da

li trea da !e lovi i drugavr!ta plena, i ako trea, podkojim u!lovom0

VSVS

/topa nailaenja na drugimanje protailni plen neodredjuje da li e on itiuvr"ten u i!hranu ili ne


11/41

.a li da se uvrsti i drugi plen u ishranu/zavisi od stope naila&enja nanajpro+tabilniji plen

(odel predvidja da po!toji kritian nivopronalaenja najprotailnijeg plena&

'ko je !topa pronalaenja tog plena za jedinku veaod te kritine vredno!ti onda e loviti !amo taj tip

plena& 'ko je !topa nailaenja na plen nii odkritine vredno!ti, jedinka e loviti i drugu vr!tuplena&

ta jesti?ta jesti?


12/41

Velika senicava tipa zrnevlja u odredjenomodno!u/vako ima !voju odredjenu

energet!ku vredno!t, potrenovreme za !avladavanje


13/41

0eorema marginalne0eorema marginalne

vrednostivrednosti

edinka !e hrani u ola!ti gde !e nalazi vi"e grupa.ijajednog tipa hrane

to vi"e !e kori!ti hrana iz jedne grupa.ije to jemanje ima u i!toj

#o!taju primamljivi delovi koji !u manje i!kori"eni

567'0

Koliko dugo jedinka trea da o!tane u jednom delu !ahranom pre nego "to predje u drugu ola!t !ahranom0

#otro"ena energija tokom

traganja za drugom ola"u #otro"eno vreme tokomtraganja

#oveana izloeno!tpredatorima


14/41

1)edinka trea da o!tane u jednom delu !a hranom,!ve dok je !topa uno!a hrane jednaka pro!e.noj!topi uno!a hrane na !vim do!tupnim me!tima&

2)to je vea medju!ona udaljeno!t dva dela !a

hranom, to je vi"e vremena potreno da jedinkapredje !a jednog na drugi deo, to je i vea .ena!amog puta, pa ta potro"nja trea da !e nadoknadi&

8o !e omoguava tako "to jedinka provede duevremena na prvom delu !a hranom&

3)9 delovima !a hranom koji !u u !tartu !laijegkvaliteta, jedinka i treala due vremena dao!tane, ume!to da trai me!to !a puno hrane&


15/41

(noge ivotinje trea daune!u malu koliinumikroelemenata kako i

preivele, pri emu tro"edo!ta vremena koje i inaemogle da i!kori!te za drugeaktivno!ti

erivore e!to moraju daune!u veliku koliinuni!koenerget!ke hrane kakoi preiveli


16/41

7atrijum kao kritini nutrijent za lo!ove, nalazi !e u vodenimiljkama

Kopnene iljke !u energet!ki ogatije Koliko vremena lo! trea da provede uzimajui ni!koenerget!ke

vodene iljke dok !e jezera ne zamrznu 0

(odel ukljuuje i minimalnukoliinu hrane koja je dnevnopotrena lo!u za preivljavanje,koliko rzo lo! dige!tuje hranu,energet!ku vredno!t vodenih ikopnenih iljaka i ogranienudo!tupno!t natrijuma


17/41

#oveano variranje u do!tupno!ti plenupoveana moguno!t da e jedinka nai veoma malohrane ili da e nai oilje hrane

#rvi odeljak = hranljivihjedini.a

rugi odeljak + ?@> "an!a dae doiti 1A hranljivih jedini.a,

?@> "an!a da nee doitini"ta/rednji roj onoga "to jedinka moe da oekuje je i!ti + = hranljivih

jedini.a


18/41

Bitan faktor je !tanje gladi:

1) jedinka koja !vaku novu hranljivu jedini.u jednako

vrednuje

2) jedinka koja je prilino !ita, !toga za nju dodatnikomad hrane ima neku vredno!t koja je !ve manja i

manja

3) jedinka koja CumireC od gladi i !toga !vaki dodatnikomad hrane za nju ima !ve veu i veu vredno!t

bira odeljak sa manjbira odeljak sa manjim rizikom uim rizikom u

dostupnosti hranidostupnosti hrani

sklona je riziku i bira odeljak sa vesklona je riziku i bira odeljak sa veim variranjeim variranjeu hraniu hrani

nenee pokazivati pre1erenciju ni ka jednom odelje pokazivati pre1erenciju ni ka jednom odeljksa hranom2sa hranom2


19/41

#otraga za hranom moe daude pojedinana %kadaima hrane u izoilju ili imamalo ko!pe.inih lova.a)ili grupna

Da jedinke koje ive arjedan deo ivota u grupirazliiti a!pekti takvogivota utiu na njihovu

i!hranu


20/41

Vea grupa koja lovi veca kolicina hrane za svakog u grupi

9!pe"no!t i!terivanjain!ekata iz vegeta.ije !epoveava !a veliinomgrupe ovih ria

/a poveanjem veliinegrupe !manjuje !e vremekoje !vaka jedinkaponao!o po!veuje

antipredator!kimaktivno!timaivlji pa! E lov jerezultat koordini!ane!aradnjevde trea razdvojitikoordini!anu !aradnju!a !amom veliinom

Lepomis macrochirus


21/41

8ai "impanze +kooperativno pona"anjetokom lova, hranura!poredjuju medju

!oom tj "to je veagrupa to je vi"e do!tupnehraneFome "impanze E nepo!toji korela.ija izmedjuveliine grupe i u!peha u

lovuazlika izmedju ove dve popula.ije "impanzi moe daude u tome !to !topa u!peha pojedinanog Fomelov.a je do!ta vi!oka za razliku od pojedinanog lov.a

8ai "impanzi.


22/41

/ve promenljive jednogokruenja pred!tavljaju javne

informa.ije za jedinku

7ain da !e dodje do takvihinforma.ija je!te da !epona"anje drugih jedinki

kori!ti kao odlika promene uokruenju, za razliku od!o.ijalnog uenja gde jedinkaue ne"to !pe.ino za!redinu

/amo!talne jedinkepro.enjuju okruenje nao!novu !vog i!ku!tva %kolikodugo !u ile u odredjenomdelu !a hranom, koliko hrane

!u na"le,&&&), dok jedinke koje

/o.ijalne jedinke napu"tajuhranom !iroma"nu ola!t pre

!amo!talnih jedinki


23/41

a li po!toji veza izmedjuveliine mozga i predno!ti u

tne!u0

i mozak *ea !po!ono!t u uenju *i"e inova.ija

i!hrani novi tip hrane, nove tehnikeza pronalaenje hrane %npr&*rane koje kori!te kola kao

Ckr.kali.uG za palmineorahe) &&&

#ozitivna korela.ija izmedjurelativne veliine mozga iu!peha pti.a u novom !tani"tu,koji !e ar delimino moepripi!ati inovativnim tehnikamapozitivno utiu na tne! jedinke

#o!toji hipoteza da je velikimozak po!eno znaajan kada!e popula.ija uvede u novookruenje, gde !vaka inova.ijamoe da ude od velikogznaaja


24/41

Hmaju razvijenu epizodnumemoriju

(ogu da zapamte gde !u

!akrile hranu kao i ko ih jepo!matrao dok !u je !krivale

a ivotinje mogu da planiraju za uduno!t na o!novu !vogi!ku!tva, imali i veliki doitak u tne!u povezano !a takvom

!po!ono"ua i te!tirali moguno!t planiranja kod ivotinja, po!tavljena !u

dva u!lova:1) da ude novi vid pona"anja2) pona"anje koje !e po!matra ne !me da ude povezano !a

trenutnim !tanjem motivi!ano!ti


25/41

Planiranje zaPlaniranje zabudunostbudunost

8okom A dana pti.e !u ile naizmenino izloenerazliitim odelj.ima, jedan je !adrao hranu dok je udrugom nije ilo& /vako vee pre te!ta, pti.e ni!uuno!ile nikakvu hranu tako da !u ile gladne tokomizlaganja razli.itim odelj.ima&

7akon A dana gladnim pti.ama je ponudjena hranuu vi"ku i omogueno im je da !e kreu !loodno krozoa odeljka tako da !u mogle da !akriju hranu&

9!tanovljeno je da !u avke !akrile vi"e hrane u

delu gde ni!u doijale hranu, "to !ugeri"e da !uplanirale da ako ponovo udu izloene ovom odeljkuda nee imati hranu o!im ako je ne !akriju&


26/41

'ntipredator!kopona"anje

' ti d t k " j


27/41

/vaka ivotinja kojoj olik tela ilipona"anje omoguava da izegne

predatora ili joj omoguava dapoegne kada je napadnuta, eoigledno imati veu verovatnouda preivi i !toga veuverovatnou da o!tavi potom!tvo

#len primenjuje razliite tehnikeantipredator!kog pona"anja zarazliite faze napada predatora

#o!toje dve formeantipredator!kog pona"anja:

1&Hzegavanje predatora, pomaeplenu da ga predator ne primeti

2&/pe.ino pona"anje plena pri

!u!retu !a predatorom

'ntipredator!ko pona"anje


28/41

Hzegavanje predatora

9klapanje uokolinu

Hzor !igurnog!tani"ta

#rimirivanje

jedinke

9kl j k li k i ti t


29/41

9klapanje u okolinu E kriptino!t 7e mora da ude pona"ajne prirode,

ve ivotinje mogu da imaju oju telakoja preovladjuje u njihovom !tani"tu

%na primer !vetlo pigmenti!ana koemi"eva koji ive na plaama, za razlikuod tamnije pigmenta.ije kodpopula.ije koja ivi dalje od plae)

Kriptino!t kao pona"ajnakarakteri!tika + kada ivotinje menjaju!voju oju tela kako i !e onapoklopila !a ojom koja je dominantnau okolini u kojoj ive

8ri tipa kriptine oojeno!ti kod5ephalopodae:

1&9niformna oojeno!t + uniformnaoja koja !e poklapa !a okolinom

2&H"arana oojeno!t + !vetle i tamne

1.

2.

3.

# i i i j j di k


30/41

#rimirivanjejedinkeKada predator reaguje na zvuk koji proizvodi plen, najjedno!tavnijinain da !e predator izegne je da !e plen primiri

Opsanus beta

elni pre!lu"kivanjem lo.iraju mujakaOpsanus beta koji !e karakteri!tino ogla"avatokom faze parenja&

elni kori!te razliite tipove ogla"avanja +

tonove vi!oke frekven.e, tokom medju!onekomunika.ije, i dva zvuka koja !u povezana !ai!hranom&

Opsanus betamoe da prepozna jedan od dvatipa komunika.ije delna vezane za i!hranui!poljavajui antipredator!ko pona"anje +

primiruje !e, !manjujui !voje ogla"avanje za?@>

Delfni i mujaci Opsanusbeta

enka votanog moljca Dnaajno !manjuju !voju aktivno!t kada

detektuju impul!e eholoka.ije !lepih mi"eva,dok je aktivno!t poveana u !luaju zvuka kojiproizvodi mujak tokom udvaranja

Dvuk koji proizvodi mujak je !lian zvuku koji

proizvodi !lepi mi"

H i


31/41

Hzor !igurnog!tani"taIilogenet!ki li!ke vr!te pti.a mogu da prave gnezdo na razliitim

me!tima& Koja od ovih pona"ajnih o!oina je predaka i "ta je

dovelo do pojave drugog tipa pona"anja01. Kod dve posmatrane vrste papagaja je utvrdjeno da

je gnedenje u upljini drveta predaka oso!ina

2. "ta je dovelo do drugog o!lika gnedenja#

Kompeticija za upljinu u drvetu je relativno velika$ alije i predacija tokom perioda gnedenja u ovomsluaju vea$ tako da premetanje u drugo stanitedovodi do smanjenja pritiska predacije

%tvrdjeno je da je duina perioda gnedenja uo!rnutoj koorelaciji sa predacijom gnezda

%tvrdjeno je da papagaji koji se gnezde na ivicamalitice imaju dui period gnedenja

&igurnost stanita omoguava da se jedinka vieposveti drugim o!licima ponaanja 'parenje$

ishrana$ !riga o mladima$...(


32/41

ta jedinka radi kada !e !u!retne !apredatorom0

Beanje

#riliavanje

predatoru


33/41

light initiation !istance mo!el+ koliko predator moe da !eprilii pre nego "to plen pone da ei

Iaktori koji utiu na odluku o eanju:

9daljeno!t !kloni"ta + jedinke koje !u daleko od !vog !kloni"tare !e odluuju na eg

meteno!t drugim aktivno!tima %i!hrana, parenje, ora,J) +reaguju !porije na pri!ut!tvo predatora

Karakteri!tike predatora %veliina, rzina, direktno!t pri napadu,J)

(orfolo"ke karakteri!tike plena %oklop, odlje,J) + jedinke !anekom vr!tom CorujaG ne ee od predatora, ili !porije reagujuna pri!ut!tvo predatora

Kvalitet !tani"ta

Iiziko !tanje plena %koliko je gladan, veliina, !taro!t, !kotno!t,

J)

Beanje

# ili j


34/41

#riliavanjepredatoru #len !e paljivo priliava poten.ijalnom predatoru do

odredjene di!tan.e, ponekad !e povlaui nazadedinka moe da odlui ili da !e povue ili da napadnepredatora

#riliavanje predatoru omoguava:

#rikupljanje informa.ija o poten.ijalnom predatoru 9pozoravanje drugih lanova grupe o pri!ut!tvupredatora

9manjuje !topu mortaliteta medju poten.ijalnim

rtvama $e!ta pojava kod ria, pti.a i !i!ara a i ovaj vid pona"anja o!tao u popula.iji, pro!eandoitak za tne! mora da ude i!ti ili vei od guitka u

tne!u koji je povezan !a takvim vidom pona"anja

#riliavanje


35/41

#riliavanjepredatoru

"a#ele

Fazele !e e"e priliavaju gepardima kojinapadaju po prin.ipu iznenadjenja, za razliku odhijena koje !u izuzetno izdrljive

#riliavanje gepradima moe da dovede do toga daoni re napu!te tu ola!t, ime !e !manjuje !topamortaliteta poten.ijalnog plena

5ena priliavanja !e odno!i na guitak vremena ienergije koji i mogli iti utro"eni na druge aktivno!ti


36/41


37/41

&ignaliziranje predatoru (orfolo"ka o!oina:

%eptir &onarh 'Danaus ple(ippus) 'po!emat!ka oojeno!t rani !e mleikom koja !adri !up!tan.u koju leptir

!kladi"ti u !ei, dok je tok!ina za pti.e& Kada pti.a dodirneili pojede ovog leptira, otrov dovodi do privremenogtrovanja pti.e

#ti.a nakon prvog kontakta !a ovim leptirom poveenjegovu oojeno!t H trovanje

/ignaliziranje


38/41

#ona"ajna o!oina

*opitariok !u jo" na !igurnoj udaljeno!ti od predatora koji lovi iz za!ede,kopitari mu !ignaliziraju da je primeen, ma"ui upeatljivimelim delom repa& vo dovodi do toga da predator napu!ti tuola!t, "to pred!tavlja veliki enet za plen

*i"e funk.ija: a upozori pripadnike !voje vr!te a grupi"e lanove !voje grupe /ignalizira predatoru da je primeen 7amamiti predatora da napadne !a vee udaljeno!ti #od!tai antipredator!ko pona"anje drugih lanova grupe

/ignaliziranjepredatoru

9zvraanje napada


39/41

9zvraanje napada#len !vakako moe da uzvrati oru ako mu jeivot ugroen, kori!tei odredjene vidove

adapta.ija

+uba bombar!er , -tenaptinus insignis

Kori!ti hemij!ko oruje kako i !e odranila odpredatora %mravi, paukovi, ae,&&&)& Hmaju dve

lezde od kojih !vaka ima dva dela& *ei deo jerezervoar koji !adri hidrokinon i vodonikperoksid& (anji deo, reak.iona !oa, !adriveliki roj katalaza i peroksidaza& Kada im !epredator prilii, !adraji ova dva dela !epome"aju !tvarajui ki!eli !prej& 8okom reak.ije

o!loadja !e velika koliina toplote tako da!am !prej ima temperature 1@@ !tepeni&

9zvraanje napada


40/41

9zvraanje napadaPredator mobbing kod ptica

Kada primete predatora, pti.e !e !kupljaju u jata,lete ka predatoru i agre!ivno ga napadaju u .ilju daga oteraju& Hntere!antno je "to ovakvo pona"anjepti.e ue putem kulturne tran!mi!ije& dno!no, upo"etku po!matraju druge pripadnike !voje vr!teoko koje ivotinje !e okupljaju i koga napadaju, i!toga tu ivotinju uudue !matraju predatorom&

#o!toje li po!ledi.e


41/41

#o!toje li po!ledi.eantipredator!kog pona"anja0

#reokupirana antipredator!kim pona"anjem jedinkazanemaruje o!tale vidove pona"anja %i!hrana,parenje, odmaranje, igra,J)

edinka moe da modikuje druge vidove pona"anja

%i!hrana lizu !kloni"ta, parenje onda kada je nivopreda.ije nizak,J)-iva veverica(ogu da !e hrane na me!tu gde!u na"le hranu ili da je no!e do!kloni"ta& 9koliko je !kloni"teudaljenije od me!ta !a hranom,

veveri.a e preferirati da odne!ehranu na !igurno me!to&8akodje pre e izaerati dapone!e vee komade hrane do!kloni"ta, nego manje komade

Documents

Ponasanje Zivotinja 5