K njižnica H id ro m eteo ro lo šk o g Zavoda S . R. H r v a t s k e u Z a g r e b u

JU L I - SE P T E M B A R 1958

/7

P O M O R S K E M E T E O R O L O Š K E S L U Ž B E

IZD AJE POMORSKI ODJEL HIDROMETEOROLOŠKOG ZAVODA N R H U SPLITU

S A D R Ž A J

P o z iv sv im p o m o rsk im časn ic im a i ra d io te leg ra fis tim a , ko ji v rše b rodska m eteo ro lo ška o sm a tra n ja i n jihovo em itira n je

M etode m eteoro loškog o sm a tra n ja na m oru

»M A F O R « n o v i p ro g n o s tičk i ko d eks za brodove

Iz v a d a k iz teh n ičk ih pravila S v je ts k e ^m e te o ro lo šk e ' organizacije

V re m e n sk a situ a c ija n a Ja d ra n u za tro m jeseč je ju li— sep tem b a r 1958

V išegod išn ja ana liza v rem en a na Jadranu za tro m jeseč je ju li— a u g u st— sep tem b a r

Isp ra v k e

Jedno za n im ljivo saopćen je a m erič ­kog m eteoro loškog d ru š tva

P ro m a tra n jeV eleb ita

ra zvo ja v rem en a sa N ekro lo z i

N o v i en g le sk i o ceansk i m e teoro lo šk i brod

R e zu lta ti m eteoro lo škog rada na brodovim a naše trg o v a č k e m o r­narice

R azbijanje valova o hridine

( Dubrovnik 10. III. 1958)

(Is H idrografskog godišnjaka)

I Z U R E D N I Š T V A

Poziv svim pomorskim časnicima i radioteiegrafistima, koji vrše

brodska meteorološka osmatranja i njihovo emitiranje

P o m o rsk i odjel HM Z cijeni po­žrtv o v n i ra d b rodsk ih m eteo ro lošk ih o sm a tra č a i ra d io te le g ra fis ta , ko ji tim svo jim dobrovoljn im rad o m do­p rinose bezb jeđnosti plovidbe n a sv im m orim a, g d je p love i u zv raća ju n a d ru g a rsk i nač in jed n ak o sa jednak im . Sve m eteo ro loške službe sv ije ta veo­m a su z a in te re s ira n e n a s ta ln o m p r i­m an ju rad io g ra fsk ih p o d a ta k a o sm a­t r a n ja m eteoro lošk ih e lem en a ta n a o tvo ren im m orim a, je r sam o n a ta j nač in one m ogu d a v a ti p rognoze v re ­m ena za š iro k a p o d ru č ja i- n a v r ije ­m e up o zo rav a ti brodove, k o ji bi bez tih p o d a ta k a plovili n a slijepo i ne­pozna tom u su sre t; D a bi podaci os­m a tra n ja z a is ta bili ko risn i, po trebno je sva o sm a tra n ja v rš iti sav jesno i p rem a đ a tim u p u tam a , počam od m je re n ja te m p e ra tu re z ra k a sa suh im

Godine IV. Broj 3

JU L I - SEPTEM BAR 1958.

V I J E S T IPO M O R SK E M ETEO R O LO ŠK E SLUŽBE Trom jesečni 'list za službene obavijesti i uputstva za m eteorološki rad pomoraca.

Izlazi po završenom trom jesečju.

*

U ređuje redakcioni odbor.

*

Glavni i odgovorni u redn ik :

M l a d e n G r a k a l i ć

*

Izdavač:

Pom orski odjel H idromet. zavoda NRH u Splitu

i m okrim te rm o m e tro m n a s tra n i u p r iv je tr in i b roda i d av an ja p r itisk a z ra k a sa b a ro m e tra , k o ji m o ra barem je d a n p u t u godini b iti podv rg n u t isp itiv an ju u z račn o j kom ori n a p r i­t i s a k od 920 do 1050 m ilib ara , p a sve do m je re n ja te m p e ra tu re m o ra kod ra sh lad n e s isa ljk e k o n d en za to ra sa te rm o m etro m , ko ji tre b a ta k o đ e r b a ­rem jed an p u t u godini b iti u sp o re­đen. sa k o n tro ln im te rm o m etro m .

P o nekad se ču je od s tra n e o sm a­t r a č a ili ra d io te le g ra f is ta p rigovor, zaš to se ta k v a o sm a tra n ja ne hono­r ira ju . P o m o rsk i odjel sm a tra , da bi novčano n a g ra đ iv a n je u vidu s ta ln o g h o n o ra ra za ta k v a o sm a tra n ja bilo veom a nezgodno. P o m o rsk a m e teo ro ­lo ška o sm a tra n ja n a čitavom sv ije tu v rše se na bazi dobrovoljnosti. P rv o ­step en a važnost ta k v ih o sm a tra n ja leži u p o treb i sam ih brodova, bilo ra d i un o šen ja u v la s titi n av igac ijsk i dnevnik, bilo da m eteo ro loške p o d a t­k e e m itira ju rad io g ra fsk im pu tem , a za u z v ra t p rim a ju p re rađ en e svo je i o s ta lih b rodova p o d a tk e kao p ro g n o ­zu, k o ja opet u p rv o m red u služi n jihovoj bezb jeđnosti. S m atram o , da je to n a jv eća k o ris t za o sm a trač e na brodovim a, za brodove, posadu, p u t­n ike i te re t. K oliko b rodova i koliko p u ta je već k o ris tilo prognozu , te na tem e lju is te b lagovrem eno poduzelo sve m je re p redostrožnosti, izbjeglo nekom nevrem enu ili is to dočekalo sprem no, zbog čega je m nogo p u ta š te ta b ila u k lo n jen a? To se uopće no m ože izbro jiti, je r se to dešava svakodnevno po nekoliko p u ta s to ti­n am a brodova po č itavom sv ije tu . K a ­da bi n p r. sv i m eteo ro lošk i o sm atrač i n a b rodovim a, ili veći dio n jih bio m išljen ja , da m eteo ro lo ška o sm a tra ­n ja ne vrše , budući da n isu posebno hono riran i, ubrzo bi nesta lo iz e te ra sv ih iz v je š ta ja o s ta n ju v rem en a nad š irok im m orsk im p ro s tra n s tv im a , p rognoze v rem ena, te u p o zo ren ja o nevrem enu . U to m s lu ča ju brodovi bi plovili slično k ao u doba je d re n ja k a ili u p rv im počecim a parob roda , k a ­da se z a rad io n ije jo š n i znalo.

Sam o n a osnovu što većeg b ro ja isp ravno o sm a tra n ih p o d a ta k a sa što više m o rsk ih pod ruč ja , po jed ine n a ­

cionalne službe m ogu n a v rijem e u- p o zo rav a ti pom orce o p rib ližav an ju nev rem ena ili p u ta n ji c ik lona i tim e im se odužiti za n jihov neseb ičan m eteo ro lošk i rad .

M eđutim , že lja je P o m o rsk o g od­jela , da i s a svo je s tra n e p ridonese neko j v rs ti n a g ra đ iv a n ja n a jb o ljih i n a jv r ijed n ijih m eteo ro lo šk ih o s m a tra ­ča n a b rodovim a i to u p rv o m redu p ohva lam a u »V ijestim a«, z a tim iz­d av an jem p ism enih pohvala , a kao n a g ra d e za one, k o ji bi se k ro z du lji n iz god ina is tak li, d a riv an jem s im ­boličkih v rijed n ijih p red m eta .

P ošto kod do sad a izv ršen ih o sm a­t r a n ja n ije m oguće u tv rd iti, ko lik i b ro j o sm a tra n ja je izvršio sv ak i po­jed in i o sm a tra č n a brodu , je r su p o t­p isi u b rodskom m eteoro loškom dnevniku na jčešće n eč itk i ili ih uop­će nem a, m oći će se d o sad ašn ji b ro j o sm a tra n ja u tv rd it i sam o za b rod kao cjelinu.

M eđutim , od 1. ja n u a ra 1)96®. god., u P om orskom odjelu vod it će se evi­denc ija za sv ak o g po jedinog b rod sk o g m eteo ro loškog o sm a tra č a i rad io te- le g ra fis tu , o b ro ju i k v a li te t i izv r­šen ih o sm a tra n ja , odnosno o b ro ju i isp rav n o sti p re d a tih SH IP -ova.

D a bi P om orskom odjelu bilo m o­guće p ro v es ti ta k v u evidenciju , po­treb n o je, da o sm a trač i i rađ io te le- g ra f is t i n a k ra ju vodoravne ru b r ik e u b rodskom m eteoro loškom dnevniku (u v e rtik a ln o j koloni »46«) č i t k o up isu ju , tk o je dotično m o tren je izv r­šio. P o is tek u godine izdvo jit ćemo n a jb o lje i n jihova im ena š ta m p a ti u »V ijestim a«.

P rilik o m p ro c je n jiv a n ja ra d a i v r i­jednosti nekog o sm atrač a , vod it će se b r ig a i o b ro ju e lem enata , ko je o sm a tra , kao i o n jegovom odnosu p rem a b ro d sk im m eteo ro lo šk im in ­s tru m e n tim a (n jihovo s tan je , p re d a ­van je na p reg led ).

M išljena sm o, d a će se ovim pu tem s tv o rit i p risn iji k o n ta k t izm eđu po­m o raca —• m eteoro loga n a brodovim a i n aše pom orske m eteo ro loške službe* k ao što je to s lu ča j i u o sta lim po­m orsk im zem ljam a.

2

S b l> S 2 > /

Metode meteoroloških(n a s ta v a k )

IV. OSM ATRANJE VJETR A

O sm a tra n je b rz in e i sm je ra v je tra n a m oru v rš i se v izuelnom p rocjenom p rem a izg ledu p o v rš ine m ora , ili p o ­m oću an em o m etra , odnosno anem o- g ra fa .

V izuelna p ro c jen a ja č in e v je tra iz­ra ž a v a se u s tep en im a B eau fo rto v e ska le , u vezi sa tab licom s ta n ja m o ra p re m a k a p e ta n u P e te rsen u , a sm je r v je t r a dobije se o sm a tra n je m p ra v c a k re ta n ja valova.

V eć uvodno spo m in jan i dr. B rooks je u svo jim p rim jed b am a nag lasio , da b i re g is tr ira n je v je t r a treb a lo v r ­š i ti pom oću p ito t- s ta tič k o g anem o­m e tra , k o ji bi treb ao b iti to liko p r i­gušen , da se n jegov v je tro k a z ne bi o k re ta o n a v a lja n je b roda , već d a bi z a č itav period v a lja n ja (n a jv iše do

N a d rugom z a s jed an ju K om isije za po m o rsk u m eteo ro log iju S v je tsk e m e­teo ro lo ške o rg an izac ije , od ržanom u H a m b u rg u 1957. godine, bilo je po­k re n u to p ita n je iz radbe k ra tk o g p r i­k lad n o g k o d ek sa (kao dopuna sa d a ­šn jem s is tem u izd av a n ja v rem ensk ih b ilte n a ) za brodove, n a eng leskom jez ik u i n a jez ik u države, k o ja daje b ilten . N ovi kodeks tr e b a da je p r i­s tu p a č a n pom orcim a č itavog sv ije ta , k a k o bi oni m ogli k o r is t i t i s ta n je v rem ena i p rognozu n a d o tvo ren im m orim a.

S ad a je S v je tsk a m e teo ro lo ška o r­g an iza c ija izdala novi ta k a v p om or­sk i p ro g n o s tičk i kodeks »M A FOR« (M arine F o re c a s tin g ) , k o ji će dobro p o služ iti sv im onim n ac ijam a , čije obalne s tan ice im a ju p o tešk o ća u sa s ta v lja n ju p rognoza za brodove, n a eng leskom jez iku .

3i0 sekund i) s ta ja o u is to m p ravcu . N a ta j način d je lovala bi n a usisn i o tvo r p ito t-c ijev i sam o ona kom po­n e n ta v je tra , k o ja p re d s ta v lja p rav i v je ta r i v je ta r , k o ji n a s ta je zbog vožnje broda . D r. B rooks navodi p r i­g u šen i p ito t-s ta tič k i a n em o m e ta r iz to g raz loga , je r bi kod n ep rigušenog v je tro k aza , u sisna cijev an em o m etra re g is tr ira la i usis p r itisk a , ko ji n a ­s ta je zbog v a lja n ja broda.

K ad se p ro c jen ju je b rz in a v je tra , treb a lo bi p rem a n jegovom m išljen ju is tu p ro c ijen iti p rem a veličini ugla , k o ji čini p rav ac d im a sa brodom , i p rem a sm je ru valova, u p o tre b lja v a ju ­ći posebni t r o k u t s a š ip k am a s a m je­rilom (k a k a v je izum io R o tch p rije 50 go d in a ). A ko se ta m e to d a ne m ože p r im jen iti (m ože se p rak tičn o od red iti i c rtežem n a p ap iru ili n a m an ev a rsk o m d ia g ra m u ) , m ože se b rz in a v je tra p ro c ijen iti i stepenom

N ovi kodeks stupa na snagu 1. januara 1959. godine.

Iz k o d ek sa »M A FO R« razv idno je, da su sv je tsk a m o ra p o d ije ljena n a ra z n a p o d ru č ja i d a će sv ak o ta k v o p od ruč je im a ti svo ju tro b ro jč a n u š if­ru (u kodeksu označena s a »A A A «). Za sa d a P om orskom odjelu H M Z ovi in d ik a to r i p o d ru č ja jo š n isu d o stav ­ljeni, te će b iti o b jav ljen i u »V ijesti­m a«, k a d za n jih saznam o . U m jes to in d ik a to ra u šifri, m oći će se i n a d a ­lje d a v a ti područje , n a k o je se p ro ­gnoza odnosi, g eo g ra fsk im im enom .

K odeks »M A FO R« sa d rž a v a d e ta lje0 sm je ru i jač in i v je tra , vrem enu, v id ljivosti, s ta n ju m ora , m ak sim a ln o j1 m in im alno j te m p e ra tu ri, te sm je ru , periodu i v is in i va lova — za određe­no područje A A A .

B rodovim a p o sla t ćem o novi k o ­deks (k ao tab licu ) n e tom izađe iz š tam pe.

nem irnosti (u zb u rk an o s ti) m ora , vo­deći p r i tom e ra č u n a o tom e, dali je v je ta r to p liji ili h ladn iji od m ora . Z a p roc jenu tre b a le bi p o s to ja ti dvije tab lice : sad ašn ja , k o ja izg leda d a je u č in jen a za slučaj, k a d a je voda to p ­lija od z ra k a i d ru g a kod ko je bi b ro jk e za ja č in u bile za sv ak i s tep en m ora, za 1 do 2 jed in ice ' m an je , sve do jač in e 7, n ak o n čega bi ra z lik e bile v je ro v a tn o m an je .

o s m a t r a n j a

n a m o r uU o b ran u to g m išljen ja , dr. B rooks

navodi jed an p rim je r, k ad je kod v je ­t r a jač in e 3 iznad h lad n ijeg m o ra o sm a trao posve g la tk u p o v rš in u m o­ra . K od v je t ra jač in e 5, iznad top lijeg m ora , bilo je većih valova s a b ije lim v rhovim a, a dim b roda išao je 80° u p rav cu p rem a n ap rijed . B rod je za tim došao u h ladn ije m ore, d im je z a d r­žao svo j p rav ac . P ro c ijen jen a ja č in a v je tra iznosila je ta d a 3 do 4, je r se m ore sm irilo i vidio se sam o po ko ji b ije li g reben . M eđutim , n ak o n nekog v rem ena, b rod je ponovo uplovio u top lije m ore; d im je i n ad a lje z a d r­žao svo j sm je r, k ao i ra n ije , a valovi su ponovo p o ras li. P o red sv ih tih po­ja v a —• v je ta r je k ro z č itavo to v r i­jem e im ao s tv a rn u ja č in u 5.

N a p rvom z a s jed an ju CIM O i CMM, po p ita n ju o sm a tra n ja elem e­n a ta v je tra , pojed ine d ržave dale su svo ja posebna m išljen ja , ta k o n p r .:

Kanada

U ko liko se ne ra sp o laže anem o- m etro m , b rz in a v je tra se n a k a n a d ­sk im b rodov im a p ro c jen ju je . Zbog razn ih p rob lem a (uslov i ra d a i u zd r­ž a v a n je ) , an em o m etr i će se p o s tav iti v je ro v a tn o sam o n a re la tiv n o m alom b ro ju brodova.

N eko ji fa k to r i, o k o jim a bi treb a lo raz m iš lja ti, je su :

P ro m je n a v je tra sa v isinom . Z bog raz lik e u te m p e ra tu r i z ra k a i m ora , s t ru k tu r a V jetra m ije n ja se sa te m ­p e ra tu rn im g rad ijen to m . O datle r e ­z u lt ira ju ra z lik e v je tra sa v isinom , t.j . n a ra z in i va lova i ra z in i anem o-

»MAFOR« — si®vi prognostički kodeks za krodove

3

m e tra . N a ko jo j se raz in i t r a ž i b rz i­n a v je tra , i k o je k o rek c ije su poželj­n e ? K orekc ije b it će te šk o p rim je ­n jiv a ti zbog g rje ša k a , k o je sad rže obe m etode m je ren ja .

P re in a k a izvedbe an em o m etra , n p r. g u šen je s a k o jim bi se kom p en z ira la posebna g ib an ja zbog v a lja n ja broda. B ila bi pože ljna i s ta n đ a r tiz a c ija m e­to d e p o s ta v lja n ja an em o m etra , k ak o bi se o s ig u ra la jed n o o b razn o st p r i­k u p lja n ja p o d a tak a .

N a k ra ju , p rip re m a i p rop is p ro ­k u šan o g n ač in a p ro c jen jiv an ja b rz in a v je tra , kod čega b itn e fa k to re tr e b a p r ik a z a ti n a što jed n o s tav n iji način .

F ra n c u sk a

P rim jed b e o uč inku v a lja n ja b ro d a n a č itan je b rodskog a n em o m etraa ) P redpostav im o , da se b rod z a u ­

stav io , da nem a v je tra i da je brod p o d v rg n u t sam o v a ljan ju , ovakvo va- ljan jo m ožem o u sp o red iti s a g ib an jem n jih a la .

N ek a je : R v is in a an em o m etra iz ­n a d raz ine m ora, n a k o jo j v is in i z a ­m išljam o osovinu ro tac ije ,

© k u t jednog n jih a la u da to m m o­m en tu , a a n jeg o v a m a k s im a ln a v ri­jednost, i n a k ra ju

T period v a lja n ja (n jih a n ja )Iz po zn a tih zak o n a o g ib a n ju n ji-

- dt ha la , m ožem o za k u tn u b rz in u - jg

ra č u n a ju ć i v rijem e iz to čk e ra v n o te ­že, n ap isa ti jednadžbu :

d© 2 t a 2 t t cos

d t T TK u tn a b rz in a je na jveća , k a d a je

0 = 0 i t = T, t.j., k a d a b rod p ro ­lazi k ro z svoj v e rtik a ln i položaj. U to m s lu ča ju je :

d© 2 ira—— m a x = - >d t T

a n a jv eć a lin ea rn a b rz in a anem om e­t r a d a ta je jednadžbom :

_ d© R . 2 n aV m ax = R — - m a x = — ------

d t TN a oceanskom m eteoro loškom bro ­

du v a lja n je m ože iznositi ± 80°, pe­riod v a lja n ja 16 sekundi, a K = 16 m e ta ra (period T je v rijem e, p o treb ­no da se b rod n ag n e od +30 'J do —80° i o p e t n a tr a g do -j-3'00). U to m s lu ča ju m ak s im a ln a b rz in a anem o­m e tra je

1T 1™ 2:1 *V m ax = 15 . —— . — = — =>16 6 6

= 3,8 m /sekb) A ko je b rod p o d v rg n u t p risilno j

s t ru j i z ra k a (v je tru , izazvanom k re ­ta n je m b ro d a ) , tr e b a uze ti u ra č u n sm je r v je tra , a tr e b a o d red iti i p r i­siln i v je ta r , ko jem u je an em o m eta r podv rgnu t, k ao i dali p ris iln i v je ta r dolazi ukoso, ili bočno n a brod.

A ko b rz in a v je t r a p rem ašu je 1 m /sek , p ro s ječn a b rz ina , k o ju p o k azu ­je an em o m e ta r s obzirom n a brod, ja ona p risilnog v je tra , je r v je ta r , zbog v a lja n ja b roda puše u jed n ak im period im a sa p ris iln im v je tro m i p ro ­tiv n jeg a , m eđutim , ako p ris iln i v je ­t a r puše u p rav cu uzdužnice b roda i ako m ak s im a ln a v rijed n o st kom po­nente , okom ite n a p ra v a c ovog v je ­tr a , iznosi m an je od 1 m /sek , ta d a možo b iti ova v rijed n o st z an em aren a .

c) K onačno, p ro s ječn a b rz in a ko ju po k azu je an em o m eta r u nekom in ­te rv a lu v rem en a od nekoliko perioda v a ljan ja , p rak tičn o je n eup liv isana od v a lja n ja b roda . P ro s ječn a b rz in a b ro ­da k ro z period od 10 m in u ta je n a t a j nač in n a an em o m etru isp rav n a , naravno , ako se uzm e u ra č u n zab i­lježeni ( re g is tr ira n i) sm je r v je t r a i p u t b roda.

*

ČASN IC I PALUBEIs k o r is tite b o ra va k V ašeg broda u S p litu

za to , da donesete V aš anero id ba ro m eta r u labora torij P o m o rsko g odjela H M Z n a pregled i even tua lno ju s tira n je . P o m o rsk i odjel obavit će V a m ta j rad stru čn o i besp la tno u n a jk ra ćem vrem en u .

*

Č injenica, da v a ljan je n ije n ep re ­k idno s ta ln o g iban je , već se sa s to ji od osc ilacija , k o je postepeno ra s tu , d o stignu m aksim um , za tim za m alo sekund i p re s ta je i počin je iznova, p ru ž a n a m d a lju p o tv rd u to g s ta n o ­v iš ta . Ia k o je v a lja n je i p o sr ta n je b roda m nogo složen ije nego g ib an je običnog n jih a la , i da je p u ta n ja , k o ju op isu je an em o m eta r za v rijem e n ji­h a n ja b roda m an je ili v iše e lip tičnog oblika, p u t k o ji s lijed i an em o m e ta r jc ta k a v , kao što je naznačeno gore, kod čega je k ra ć a osovina elipse vrlo k ra tk a .

d) G rješke u č ita n ju m ogu p o tje - c a ti od g ib a n ja ro tira ju ć e g lav e s a ­m og re g is tr irn o g in s tru m e n ta , a k o je je p rouzrokovano ak ce le rac ijo m broda.

N ajb o lje r je še n je je u p o treb a n a brodu an em o m etra , k o ji d av a p ro s ječ ­ne v rijednosti, s a p rim ačem ta k v e k o n stru k c ije , k o ji n ije u p liv isan od v a ljan ja , ili p o s r ta n ja broda.

Zbog to g a je predloženo, da bi je ­dan in s tru m en a t, k o ji d av a p ro s ječn e v rijed n o sti k ro z 10 m in u ta , bio po­s ta v lje n n a jed n u f re g a tu . P oduze ti su ko raci, da se za sv rh e isp itiv a n ja iz rad i še s t ta k v ih in s tru m e n a ta .

S jedinjeno A m eričke D ržave

D a bi se oc ijen ila v ažn o st o sm a­tr a n ja b rz ine v je t r a n a d m orsk o m površinom , u p o treb ljav a ju ć i dvijo ska le , S jed in jene D ržav e odred ile su , da brodovi, ra sp o ređ en i n a oceansku m eteo ro lo šku s tan icu »Dog«, izvode s lijedeća k o m p a ra tiv n a m je re n ja k ro z 1901. godinu:

b rz in a v je tra , p ro c jen jen a n a sam o j pov rš in i m ora i

b rz in a v je tra dobivena sa b rod sk o g anem om etra ,

V iše od 1300 k o m p a ra tiv n ih o sm a­t r a n ja bilo je učin jeno za v rijem e od osam k rs ta re n ja n a p o s ta ji »Dog« u periodu od fe b ru a ra do k ra ja a u g u ­s ta 1051. U sp o ređ ivan jem ovih o sm a­t r a n ja zapaženo je, da su o sm a trač i u izv jesnoj m je ri podc jen jiva li m je ­re n je n a tem elju p o v rš in sk ih uslova, dob ija juć i —• k ao po p rav ilu ra z lik u od sam o jednog step en a . N ap ro tiv , bilo je m nogo s luča jeva , da je ja č in a v je tra , dobivena s a pov rš ine m o ra i iz a n e m o m eta rsk ih č ita n ja b ila iden­tičn a , kod k re ta n ja te m p e ra tu re m o­r a od 3,6°F p a p rek o 10°F iznad ili ispod te m p e ra tu re z ra k a .

4

Iz k o m p ara tiv n ih m je ren ja , izv rše ­n ih od s tra n e S jed in jen ih D ržava , do­b iven i podaci n isu p o k aza li n a ro č ite p o treb e za k o riš te n je dv iju tab lic a s ta n ja m ora, t.j . jedne tab lice , k o ja b i se u p o treb ljav a la , k a d a je m ore to p lije od z ra k a i d ruge za o b ra tn i s lu ča j.

U jedinjeno K raljevstvoA nem ograf, k o ji b ilježi ja č e u d a rce

v je tra , bio je p o s tav ljen n a jednom od b rita n sk ih oceansk ih m eteo ro lo š­k ih brodova, a li na. ovom zasjed an ju re z u lta ti n isu još bili p rik azan i.

N a od ab ran im brodov im a izgleda, da je o sm a tra č u n a jp o g o d n ija m etoda o sm a tra n ja v je tra , p ro c ijen iti n jeg o ­vu ja č in u i sm je r p rem a v id ljiv im u- č incim a v je t ra n a m o rsk u površinu , a što se p o d u d ara sa trad ic io n a ln im o b iča jim a p om oraca . N ije bilo u tv r ­đeno kao po trebno , da se o d ab rane brodove sn ab d ije sa anem om etrim a .

N izozem sko

P re d god inu d an a bili su m o n tiran i n a ho lanđsk im b rodov im a —• sv je tio ­n ic im a »T ersche llingerbank« i »Goe- ree« k o n ta k tn i an em o m etri. O sm a­tr a č i su is tov rem eno p ro c jen jiv a li b rz in u v je tra i p re m a B eau fo rtovo j sk a li, i p rem a b ro ju o k re ta ja anem o- m e tra z a v rijem e k ro z 10 m in u ta .

O d g o v ara ju ća b rz in a v je tra u čvo­ro v im a b ila je za tim p re ra č u n a ta u m eteo ro loškom in s ti tu tu , je r s ta n - d a r tn a m je re n ja i v rijed n o st n a ane- m om etru , o sm a tra č im a n isu bili po­zn a ti. N a ta j nač in dobiveno je neko ­liko se r ija p ro c jen a v je t ra i m je re n ja v je tra .

M r. G. V erp loegh iz pom orske sek ­cije K ra ljev sk o g H o landskog M eteo­ro loškog In s t i tu ta isp itao je i obradio ove se rije ; p o d a tk e obrade objavio je u zasebno j pub likaciji. U k ra tk o reče ­no, s ta n đ a r tn a n o rm aln a g r i je šk a u p ro c jen i iznosi 0.4 jed in ice po B eau- fo r tu . P o k aza lo se, m eđu tim , da je u du ljem to k u p risu tn o s t anem om e- t r a nepovljno up liv isa la n a p roc jene ja č in e v je tra , i zbog to g a su bili in ­s tru m e n ti sk in u ti sa b rodova.

Iz jedne s tu d ije o izvo ru o d g o v a ra ­ju ć ih m eđunarodn ih v rijed n o sti i r a ­n ijih is tra ž iv a n ja , zajedno sa rezu l-

U Sen ju za v r ijem e ja ko g z im sk o g N W —■ v je tra

ta t im a o sm a tra n ja iz p red n jeg stav a , M r. V erp loegh izveo je nove v rijed ­nosti u čvorovim a ek v iv a len tn e onim a

Jač in a

po B eau fo rtovo j ska li. N jegov i ekv i­valen ti, k o ji v rijed e za p ro s ječnu v isinu o sm a tran ja , su slijedeći:

po B eau fo rtu 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12V erploegh 0 3 7 11 15 20 25 30 35 40 47 54 — čv.P a r iš 1S46. 0 2 5 9 13 .18 24 30 317 44 52 60 68 čv.

Jed n o od posebnih p itan ja , ko je se je odnosilo n a v je ta r , bilo je d isku ti- ran o n a I. z a s jed an ju K om isije za po­m o rsk u m eteo ro log iju (C M M ), a to je tu m ačen je riječ i »roll« (v a ljan je , lom ljen je ) , k o ja se p r im je n ju je p ri v lad an ju i izgledu m o rsk e površine kod v je tro v a jač in e 9 i 10 (rezo luci­ja 62, CD W ash in g to n 1947). Č lanice CMM bile su zam oljene, da dadu svo­je tu m ačen je to g iz raza — i bili su p rim ljen i odgovori od m nogih s t ru č ­n ja k a . N eke od ovih u g ovo ra navod i­mo u daljem te k s tu :

A d m ira l T erm ijte len , H olandija (13. a p rila 1949.) tra ž io je od p ro ­fe so ra E . K u h lb ro d ta u H am burgu m išljen je o zn ačen ju o rig in a ln e n je ­m ačk e defin icije »das b e k a n n te Rol- len der See beg inn t« (počin je poznato lom ljen je m o ra ) , k o ja se u p o treb ljav a p rem a P e te rso n o v o j ska li.

P ro fe so r K uh lb rođ t, ko ji je jo š r a ­

n ije p re tre sa o to p ita n je s a k a p e ta ­nom P e te rsonom , p isao je, da se to odnosi n a bu k u (šum , g a lam u ) k o ju čini m ore k a d v je ta r dostigne ja č in u 9, a li is tov rem eno je is tak ao , d a to po tiče iz v rem en a brodova n a je d ra i da je sa d a u doba brodova n a p a ru i n a m oto r, to izgubilo svo j znača j.

U B erlinu b ila je 1939. g . donesena rezo lucija , k o ja je p red ložila b risan je sv ih zvučn ih e fe k a ta sa tab lica , m e­đutim , iz raz »roll« bio je n ad a lje z a ­d ržan . A dm ira l T e rm ijte len je m išlje ­n ja , da iz raz »rolling« kod jač in e v je tra 9 i 10, tr e b a b risa ti . S laže se s tim , da opis p o v rš ine m o ra kod ja ­čine v je tra n ije bio točan , a li m isli da je dovoljan i da g a n ije lako isp rav iti.

M r. M illar, K anada (4. m a ja 1949.) upu tio je u p ite nekolicin i pom orsk ih k a p e ta n a , i sv i su oni bili složni u tom e, da ne ob ičava ju u p o treb ljav a ti

5

r ije č »roll« u sm islu k ak o odgovara te k s tu . Jed in i p ism en i odgovor, ko ji izg leda da je pogodio p ra v i sm isao , poslao je k a p e ta n F . S. Slocom be, k o ji je u razg o v o ru sa k ap e ta n o m J . C. B arbour-om , članom isp itne kom isije z a p om orske k a p e ta n e i č a s ­n ik e u V aneouveru , doznao slijedeće:

K ap e tan B arb o u r izlaže, da se u ja k im o lu jam a p ri tešk o m m oru n a h rb tim a valova s tv o re n ek a do d a tn a isp upčen ja (g rbe , hum ci) i d a se te dodatne m ase m o ra k o tr l ja ju (v a lja ­ju , lom e, p re lijev a ju ) p reko g reb en a v a la i napokon sru ču ju zn a tn o m s n a ­gom u dolinu vala . To je ono, što p ro u z ro k u je š te te n a p a lub i i n a d g ra - đ im a broda, k ad a se desi ta k a v pe­riod v a lja n ja ili p o s r ta n ja b roda , da se is ti n ađe ispod ta k v o g vodopada m orsko vode. M isli, da bi to m oglo b iti ono, n a š to se odnosi iz raz »roll«.

K o n tra a d m ira l J e ffo rd , P a k is ta n (16. m a ja 1949.) sm a tra , d a je te ­ško p o b o ljša ti rečen icu »Sea beg ins to roll«, k o ja po n jegovom m išljen ju kod svakog pom orca pobuđu je p r a ­vu sliku po jave. M išljen ja je , d a bi ip ak pobo ljšana defin ic ija m og la b iti od v rijed n o sti z a n epom oračk i dio m eteoro loške pro fesije .

On dodaje, da u p rav o tak o v i v a ­lovi p ro u z ro k u ju te š k a o š tećen ja n a brodovim a, pogotovo, ako se b rod ne popne n a p rib ližav a ju ć i se val, već se p ro b ija k ro z n je g a tak o , d a se sva

vodene m asa sru č i i p adne n a p a lu ­bu. Is to se događa, k a d a b rod vozi sa valov im a u k rm u , a p re s tig n e g a ovakav velik i val, k o ji se s ru č i n a b rod n a po tpuno is ti način .

C om ander F ra n kco m , U jedinjeno K ra ljev s tvo (18. ju la 1950.) konzu l­tira o je razn e pom orce, k o je to p ita ­n je zan im a; p rim io je n ek o ja obav je­š te n ja i od k a p e ta n a P e te rse n a iz N jem ačke , k o ji je iz rad io tab licu s t a ­n ja m ora . On je m išljen ja , da se iz raz »ro lling of th e sea« odnosi n a v idljivi e fe k a t v isok ih valova, k a d a se oni p re lje v a ju ili lom e, te iz pom orskog rje č n ik a »Vade m ecum « od a d m ira laH . W . S m y th -a iz 1867. navod i s li­jedeće:

»T u m b lin g sea: p o jačan i lom ovi m ora p rije oluje«.

C om ander F ran k co m tv rd i, da je ovaj e fe k a t lom ova m o ra — po zn a t većin i p o m araca —• skopčan sa č in je­nicom , da v is ina v a la ne m ože p reći s trm in e ( t .j. o m je ra v is ine p rem a du ljin i v a la ) od 1:7. K ad a je p o stig ­n u ta g ran ičn a s trm in a H :L = 1:7, v išak energ ije , p rim ljen e od v je tra , u tro š i se n a lom ljen je v a la n a g re ­benu. To se n a rav n o u s tan o v ito j m je ri događa kod ra z n ih ja č in a v je ­t r a p r i s tv a ra n ju b ije lih g rebena , ali p ra v a p o jav a počin je te k onda, k ad a v je ta r dostigne ja č in u 9 — ta d a v a ­lovi z a is ta p o s ta ju ogrom ni, ta k o da je u č in ak očig ledan i neobičan.

S obzirom n a g o rn je tu m ačen je , on p red laže:

a ) K od jač in e v je tra 9, um jesto riječ i: »Sea beg in s to roll«, treb a lo bi u ze ti »The c re s ts of th e w aves be- g in to topple, tum ble , o r ro ll over« (v rhov i —- g reb en i va lova počin ju da so p rev a lju ju , lom e) i

b ) da bi se m og la doda ti p r i­m jedba :

» N am je ra je k a p e ta n a P e te rsen a , a u to ra ta b lic a s ta n ja m ora, da se n je ­m ačk i te k s t »R ollen đ e r See«, odno­sno eng lesk i »R olling of th e Sea« od­nosi ne sam o n a e fek te lom ljen ja k a ra k te r is tič n ih valova kod jač ine v je t ra '9 ili 10, već ta k o đ e r i n a a k u ­stičn e e fek te (b u k u ), s tv a ra n e kod ovakovih v e lik ih valova, k a d a se oni lomo ili p rev a lju ju « .

K od jač in e 10 p red laže b risa n je r iječ i »R olling of th e sea becom es heavy and shock-like« (lom ovi m o ra p o s ta ju tež i i slični u d a rc im a ) , napo- m in ju juć i, da će se ovo p re ljev an je preko , ili lom ljen je v rh o v a valova, ko je p o s ta je zn a č a jn ije kod jač ine v je t ra 9, n a s ta v it i i ja č a ti sve do j a ­čine 12, p a p rem a tom e, obzirom , da se odnosi već n a ja č in u 9, nem a n e ­kog na ro č ito g raz lo g a , da se spom i­n je ta j e fe k a t ponovno kod jač in e 10.

D r. K uh lb ro d t, H am burg (20. m a r ­t a 1948.) od g o v ara F ra n k c o m u i n a ­vodi, da o rig in a ln a P e te rse n o v a ta b ­lica sa d rž i vizu e ln a i a ku s tičn a ob ilježja u sv rh u p rik a z iv a n ja e fe k ta v je t r a n a p o v rš in i m ora , k a k o v a obi­lje ž ja su b ila od ređena u p ra k s i n a brodov im a n a je d ra z a v rijem e m no­g ih decen ija . M eđu ak u s tičn im obi­lje ž jim a bio je i iz raz » ro lling of th e sea« sa svrhom , da opiše bu k u lo- m ećih se vodenih g reb en a kod v je tra jač in e Đ.

I dok su u novijim fo rm u lac ijam a P e te rsen o v e tab lice v izuelne oznake zad ržan e posve kom pletne , a k u s tičn e in d ikac ije iščezavale su sve v iše i više, onako k a k o je p lov idba n a p a r ­n i pogon do lazila sve v iše n a m jesto plovidbo n a jed ra .

P re m a n jegovom m išljen ju tr e b a n a m jesto rečen ice:

V je ta r jač in e 9: valov i počin ju da se lom e, i

V je ta r jač in e TO: Lom ovi valova p o s ta ju tež i i sličn i u darc im a, s ta v it i slijedeću fo rm u lac iju v izu- eln ih in d ik ac ija m o rsk e p jene o tk i­n u te s a v rh a g reb en a valova , do ko je po jave dolazi po p rv i p u t kod jač in e v je t ra 8, a li n ije m iš ljen a pod ja č i­nom v je tra 9 ili TO:S p litk a obala poslije sn ije žn e m ećave

6

V je ta r jač in e 9: m o rsk a je p je n a sv e češće k id a n a v je tro m sa v rhova valova, i

V je ta r jač in e 10: m o rsk a je p jen a k id a n a sa velik ih površina« .

D r. Schuhm acher, N je m a č k i H idro- g r a fs k i in s ti tu t , H a m b u rg (5. a p rila 19HI8.) posje tio je k a p e ta n a P e te rse n a i s n jim e ra sp ra v lja o o iz razu »Rol- len der See« i n jegovom značen ju . Ispo ljilo se m išljen je , d a ako dođe do o sc iliran ja velike m ase vode, zvuk, k o ji je povezan sa tim oscilac ijam a, n a jb o lje je o k a ra k te r iz ira n izrazom »Rollen«. U v rijem e brodova n a jed ra , k a d a još n ije bilo p a rn ih ili m o to rn ih pogonsk ih s re d s ta v a , k o ja b i p ro iz ­vodila n ek u bu k u ili šum , to je bilo neosporno obilježje. M eđutim , k a p e ­ta n P e te rse n dodaje, da će se d an as u doba b rodova n a p a rn i i m o to rn i pogon, pom orci o g ran ičav a ti n a v id ­

ljive k a ra k te r is tik e , a ne i n a aku - s tičk e . On se je ta k o đ e r složio sa p red ložen im dopunam a, k o je su d a te k ao k a ra k te r is tič n e za v je ta r jač ine 9 i 10.

D r. K uh lb rođ t predložio je jednu dopunu opisu, k o ja bi m ožda odgo­v a ra la sm islu vidljive po jave »R ol­len«:

Za v je ta r jačine 9:»B rijegovi v isokih va lova sa g re ­

benim a, k o ji se lom e s ta ln o i žestoko. G uste p ru g e p jene u p rav cu sa v je ­tro m . P je n a u vidu s itn ih k ap ljic a sve češće je nošena sa g reb en a v a ­lova, t a j dim već m ože o g ran ičav a ti v id ljivost« .

Za v je ta r jačine 10:»Vrlo v isoki b rijegov i va lova sa

dugačk im greben im a, k o ji se lom e žestoko i slično ud arc im a . M ore se

b ije li od p jene. V je ta r odnaša n a većim p o v rš in am a vodu sa v rhova grebena, k o ja om eta v idljivost«.

Z A K L JU Č A K :O dluka p rvog za s je d a n ja CMM n a

pok ren u to p ita n je s a d rž a n a je u p re ­po ruc i 9 (C M M -I), k o ja p rep o ru ­čuje, da:

1. iz raz »Sea beg ins to ro ll« bude n ad o m ješten sa iz razom »C rests of w aves beg in to topple, tum ble, an d ro ll over«, i

2. da iz raz »R olling of th e se a be- com es heavy and shock-like« bude zam ijen jen sa iz razom » tum b ling of th e sea becom es heavy an d shock- like«.

(N a s ta v it će se)( Slobodni p rijevod

sa eng leskog)A. Ž U PA N

Promatran jeM eteoro loškom osoblju n ije dovolj­

no sam o teo re tsk o zn an je o v rem enu , k o je se s tiče p u tem s tru č n e l i te r a tu ­re , već je po trebno , da se i u p rirod i p ra k tič n o upoznajem o s a m eteo ro loš­k im e lem en tim a. K re ta n je z račn ih m a s a n a jb o lje se i lu s tr ir a u p rirod i; s tv a ra n je i razv o j o b lak a n a određe­no j lin iji, g d je se su k o b ljav a ju top le i h ladne z račn e m ase (fro n to v i) kao i p red zn ac i ra z v o ja v rem ena , m ogu so ta k o đ e r n a jb o lje v id je ti u p rirod i, n a ro č ito n a g o rsk im m as iv im a ili n a o tvorenom m oru .

T ako n p r. lijepog su nčano g dana polovinom o k to b ra nalaz io sam se na V eleb itu n a n ad m o rsk o j visin i 1400 m . P re m a razn im znac im a vidio sam , d a se v rijem e po g o ršav a . V isoki i s re d n ji ob laci (c iru s i i a lto k u m u lu si) k re ta l i su se v rlo brzo od zap ad a p rem a is to k u n a v is in i od iznad 3000 m . S lijedećg d an a u ju tro oblaci su se već to liko spustili, da je naličilo n a g u s tu m ag lu . S m o ra je počeo du- v a ti ju g o istočn i v je ta r , k o ji je ve li­kom brz inom p o k re tao oblačne m ase. O ve u dodiru s a V elebitom počele su s e uzd iza ti i h lad iti, tak o , da je do­šlo do ja ć e kondenzacije , a nedugo z a tim počela je p a d a ti k iša , p o p ra -

razvoja vremena

sa Velebita

ćena g rm ljav inom . N a sam om V elebi­tu bilo je vrlo neugodno u slijed ja k ih e lek tričn ih p ra ž n je n ja i u d a ra n ja g rom ova u obližn ja s ta b la i is ta k n u te vrhove V eleb itskog m as iv a u ta k o k ra tk im razm ac im a , da se n jihov zvuk spojio u jed n u d u g o tra jn u tu t ­n jav u . Po p re s ta n k u g rm ljav in e po­čeo je p a d a ti g u s ti sn ijeg i u k ra tk o v rijem e v is ina sn iiežnog p o k riv ača iznosila je p reko 15 cen tim e ta ra , po- k riv š i V eleb it iznad 800 m e ta ra n a d ­m o rsk e v isine.

S u tra šn ji dan osvanuo je ponovno lijep, a li h lad an i sunčan , s a sn ijež- n im po k riv ačem po b rd im a. O ko 10 s a t i počeli su se nad m orem s tv a ra ti oblaci lijepog v rem en a (cum ulus hu- m ilis ) . S n ijeg se je po m alo o tapao , a ob lačnost je p o s ta ja la sve veća, t j . počeli su se s tv a ra t i ku m u lu si v iso­kog razv o ja (cum ulus co n g estu s), iz k o jih su se n a k ra ju ra zv ili oblaci nepogode (cum ulon im bus).

In te re sa n tn o je bilo p ro m a tra ti tu po javu , k o ja je m og la poslužiti kao tip ičan ško lsk i p rim er ra zv o ja ob lač- nosti.

Is ti so p r im je r s u tra d a n ponovio. P riz o r je b io za m ene n esv ak id ašn ji, te sam g a p o sm a trao sa posebnom pažn jom , je r is ti ili s ličan razv o j ob­la k a p ro m a tra n s a m orsko raz ine , ne m a n ife s tira se tak o iz raz ito .

N aić i n a ovakovo p rizo re u p riro d i p re d s ta v lja za m eteoro loga z n ača jan događa j. O vakovi, up ravo ško lsk i p r i­m je ri ra zv o ja ob laka u p rirod i, m ogu sam o n ad opun iti naše te o re tsk o zn a ­n je iz po d ru č ja geneze ob laka .

I. J u r ić

(J a d n ic i p a f u b e !

Vršite redovito meteorološka osmatranja

u 00, 06, 12 i 18 SATI G M T !

7

NOVI ENGLESKI OCEANSKI METEOROLOŠKI BROD16. m a ja 1958. dobila je p r i ja šn ja

e n g lesk a f r e g a ta »O akham C astle« novo im e » W eath er R epo rte r« .

»W eather R ep o rte r« zam jen ju je r a ­n iji ocean-m eteor. b rod »VVeather E xp lo rer« , ta k o đ e r n e k a d a šn ju b r i­ta n s k u k o rv e tu . Ovo je u jedno p rv i od b rita n sk ih oc.-m eteor. brodova, k o ji se povlači iz službe. W ea th e r E x p lo re r i t r i b roda n jegove k la se O bserver, R eco rd e r i W atch e r, u č i­nili su p reko 11 god ina službe k ao oe. m eteo r, brodovi u A tla n tik u .

O akham C astle bio je g ra đ e n u G lasgow u i p o rin u t u m ore ju la 1944. N jeg o v a p re g ra d n ja u oceansk i m e­teo ro lošk i brod, k o ja je obuhvatala- p rilično opširne radove, t r a ja la je 9 m jeseci.

S večanost p re im en o v an ja b ila je izv ršen a u G reenocku, a obavio ju je lo rd H urcom b, p red s jed n ik M eteoro­loškog k o m ite ta i tim e dao brodu obilježje oceanskog m eteoro loškog broda.

P o red m jesn ih p red s tav n ik a , sve­čan o sti su p risu s tv o v a li i p re d s ta v ­n ici v lada onih zem alja , k o je su p o t­p isnico sp o razu m a o oceansk im s ta ­n icam a u S jevernom A tlan tik u , kao i p red s tav n ic i b r i ta n sk ih i s t ra n ih z račn ih lin ija , ko je idu p reko A tla n t i­k a . N a p redn jem ja rb o lu b ije lo obo­jen o g b roda (za ra z lik u od ra n ijih crno obojenih) s a sv ije tlo žu tim nađ- g ra đ e m lep rša le su z a s ta v e d ržava , č iji m eteo ro lošk i b rodovi operišu u S jevernom A tla n tik u , a ovim se h tje ­lo n a g la s iti m eđunarodn i zn ača j s lu ž ­bo broda.

U svom pozdravnom govoru lord H urcom b is tak n u o je k o risn o s t ra d a o ceansk ih m eteo ro lošk ih brodova, o t­k ak o je bio 1947. p o tp isan p rv i spo­razu m o oceansk im s ta n ic a m a u S je ­vernom A tla n tik u . U kazao je za tim n a m eđunarodn i zn ača j ovih brodova u m iro ljub ive sv rh e i za dobrobit čov ječanstva , ta k o đ e r je nag las io , da m eteo ro lo ška o sm a tra n ja , v rš e n a n a ovim brodovim a, d a ju n e p re k in u ti niz po v rš in sk ih o sm a tran ja , k ao i o sm a­t r a n ja u v iš im slo jev im a a tm o sfe re n a od ređenim s ta ln im p o s ta ja m a A t­lan tik a , k o je dopu n ju ju dobrovoljna o sm a tra n ja o sm a tra č a n a velikom b ro ju trg o v ačk ih brodova.

P rik a z a o je k o risn o st ra d a p o sad a m eteo ro lošk ih b rodova u p ro š lih 11 godina, k o ji su one v rš ile po svakom v rem enu u p o d ruč jim a, p o zn a tim kao olu jn im . P osebnu p ažn ju sk ren u o je

n a čin jen icu , da m eteorolozi, ra đ is ti i p o sada ra d a rsk o g u re đ a ja n isu p ro ­fesionaln i pom orci, a li d a oni i pored to g a n isu n ik ad a izo s ta li s a posla. Spom enuo je po teškoće p u š ta n ja m e­teo ro loškog balona za o lu jn ih v rem e­na, p raćen je balona pod tak v im okol­nostim a, i n a k ra ju p rip re m a n je to p ­lih ob roka p r i te šk o m m oru — svi ovi zadaci bili su u v ijek izv ršav an i bez obzira n a v rem en sk e p rilike .

U dobnosti posade posvećena je ve­lik a b rig a . M ornari su sm ješten i po tro jic a u jed n u kab inu , dok sv ak i o fic ir i podoficir im ade svo ju zaseb ­nu, dobro oprem ljenu kab in u . B lago­vaonice i pušionice za oficire , te pod­oficire i m ornare , ta k o đ e r su veom a udobne, oprem ljene ta p e c ira n im po- lu fo te ljam a ; zidovi u k a b in a m a i s tam b en im p ro s to rija m a obloženi su p las tično m m aterijo m .

P o sad a b roda b ro ji 56 ljudi.M eteoro lošk i u red n a laz i se n a g o r­

n jo j pa lub i odm ah isp red sp rem iš ta za balone. To je š iro k a i p r i ja tn a p ro s to rija , o sv ije tljen a po d an u k roz č e tir i v idn ika . U op rem u sp ad a ju dva p rim ača za rad iosonde, c r ta ć i s to l za v is inske v je trove , t r i ž iv ina b a ro m e t­ra , jed an prec izn i an ero id b a ro m e ta r , e lek tričn i te rm o g ra f sa p renosom iz s tro ja rn ic e od cijevi z a h lađ en je ko n ­den za to ra , ko ji po k azu je te m p e ra tu ru m ora, z a tim u ređ a j z a č itan je n a d a ­ljin u p s ih ro m e ta ra u te rm o m e ta rsk im zak lo n im a sa sv ak e s tra n e m osta , pa p rim ač an em o m etra sa p okaz ivan jem b rz in e i sm je ra v je tra , dok je sam an em o m eta r sm je š ten n a k rižu g lav ­nog ja rb o la , po jed an s a sv ak e s t r a ­ne. Za p rim an je p o d a ta k a radiosondi, m o n tira n a je posebna a n te n a n a k ro ­vu sp re m iš ta za balone. N a k ra ju , tu su jo š : sp ra v a za re g is tr ira n je va lo ­va, spo jena sa in s tru m en tim a , k o ji su sm ješten i u s tro ja rn ic i, i re g is tr i­ra ju ć i po ten c io m etar, k o ji r e g is tr ira s a a p a ra ta , p o s tav ljen ih u b liz in i m o­sta , to ta ln u rad ija c iju .

P u n jen je ba lona s a vodikom p red ­v iđeno je sa sv ak e s tra n e sp re m iš ta za balone, a li kod ru žn o g v rem ena, p redviđeno je za p u n jen je nekoliko c ilin d a ra u sam om sp rem iš tu . S p re ­m iš te ba lo n a oprem ljeno je posebnim ven tilac ion im u ređa jem , k a k o bi se izbjeglo svakom riz ik u eksp lozije vo­d ika . Iz is tog raz lo g a u sam om sp re ­m iš tu ba lona nem a n ik ak v ih e lek ­tr ičn ih in s ta lac ija . S pec ija ln i ž ičan i vodovi sprovedeni su izm eđu m eteo ­

ro loškog u red a i ra z lič itih m je s ta n a brodu, n a k o jim a se p red v iđ a p o s tav ­lja n je ek sp e rim e n ta ln e m e teo ro lo ške oprem e, ta k o n a m ostu , n a ja rb o lim a i n a p ra m c u b roda, k a k o bi se u s lu č a ju po trebe m o g la izv rš iti speci­ja ln a m je re n ja ili is tra ž iv a n ja . N a ja rb o lim a n a laze se š iro k e p rik lad n e p la tfo rm e , s a k o jih je o lak šan o iz ­vođenje ek sp e rim e n ta ln ih rad o v a vi­soko nad m orem .

R ad io u ređa j, k o ji je m nogo m o­d e rn iji nego n a s ta r i j im m eteo ro lo ­šk im brodovim a, u k lju ču je v isoko- frek v e n tn u i s re d n je fre k v e n tn u bežič­nu te le g ra f iju i rad io fon iju , v rlo v i­soko i u i t r a v isoko frek v e n tn u rad io ­foniju , s red n je f re k v e n tn u i v rlo vi­soko f re k v e n tn u rađ io g o n io m etriju , n eu sm je ren i s red n je frek v en tn i ra - d io fa r i a u to m a tsk e davače za upo­tre b u u čam cim a za sp a šav an je . P o ­s ta v lje n je ta k o đ e r 110 c en tim e ta rsk i r a d a r pom orskog tip a , s ličan on im a n a ra n ijim m eteo ro lo šk im brodovim a, jed n ak o k ao i »D ecca« ra d a r z a n a - v igacione sv rhe . U n a m je r i da se sm an ji b ro j a n te n a izm eđu ja rb o la i d a b i se postig lo š to bo lje d je lovanje , p ostav ljen o je n a ra z n im m je s tim a n a b rodu neko liko š ta p -a n te n a . Z a po­treb e e lek tričn ih u re đ a ja i osvetlje - n je služi g e n e ra to r od 80 k ilova ti.

B ro d sk a n av ig ac io n a o p rem a s a ­s to ji se iz ž iro k om pasa , zvučnog dub inom jera , L o ran a i s ta k la z a j a ­snu v id ljivost.

Č am ci za sp a ša v a n je du ljine 7.3 m iz rađ en i su od a lu m in ijsk e legu re , op rem ljen i su d izel-m otorom , a sn a b ­d jeven i su i s a z a š titn im p la tn en im pokrivačem . O sim kao b ro d sk i čam ci za sp ašav an je , oni služe i z a sp a š a ­v an je p rilik o m z rakop lovn ih n esreća . K ao dio u re đ a ja za sp a šav an je posto ­je ta k o đ e r dvije nepotop ive gum ene sp lav i (d in g i) z a po 10 i po 20 oso­ba, te osim to g a nekoliko sličn ih sp la ­vi za sv rh e vazduhoplovnog s p a š a ­van ja .

P re m a svem u n a p rije d iznesenom , vidim o, k o lik i se d an as zn ača j po ­sveću je ovim oceansk im m eteoro lo ­šk im brodovim a, a š to je sv ak ak o re z u l ta t n jihove k o risn o s ti n a ro č ito u m eteo ro loškom pogledu, k o ju su do sada pokazali.

(P re ra đ e n o iz »The M arine O bser­ver« Vol. X X V III. N o. 182, o k to b a r 1958).

A. Ž U PA N

8

I z v a d a k iz T E H N I Č K I H P R A V I LA

Svjetske meteorološke organizacije

U n a m jer i, da b ro d sk im m e teoro lo šk im o sm a tra č im a o sv ježim o u p u te za vršen je m e ­teoro lo šk ih o sm a tran ja , kao i u n a m jeri, da ih upoznam o uopće sa sv im za k lju čc im a m eđuna ­rodn ih ko n feren c ija , ko ji se odnose na pom orsku m e teo ro lo šku p ra ksu , odlučili sm o , da u n e k o ­liko n a s ta v a k a š ta m p a m o u »V ijestim a« » IZ V A D A K IZ T E H N IČ K IH P R A V IL A S V J E T S K E M E T E O R O L O Š K E O R G A N IZ A C IJE « .

Ove, p rav ila sa d rž a n a su u pub li­k a c ij i b ro j 49, BD 2, sv e sk a I.

,S v je tsk e m eteo ro loške o rg an izac ije (W M O ).

Opće uvodne napomeneP rije u sv a ja n ja S tru čn o g p rav iln i­

k a S v je tsk e m eteo ro loške o rg an iza ­c ije (W M O ) u sk lad u sa č lanom 7(d ) konvencije , D ru g i k o n g res defin i­ra o je u R ezoluciji 17 (C g -II) dvije k a te g o r ije S tru č n ih p rav ila , na im e stanđartnu m eteo ro lo šku p ra k s u i p o s tu p ak , te preporučenu m eteoro lo ­šk u p ra k su i po stu p ak .

S ta n d a r tn a p ra k s a i p o s tu p ak je ona, z a k o ju je po trebno , d a ih se d ržave-č lan ice W MO p rid ržav a ju , od­nosno da ih p r im je n ju ju i k o je su obuhvaćeno članom 8 K onvencije ; ta k v a p ra k s a i p o s tu p ak is ta k n u ti su u teh n ičk im p rav ilim a upo trebom iz­ra z a »treba«.

N apro tiv , za p rep o ru čen u p ra k su i p o s tu p ak poželjno je, da ih se č la ­nice p ro d ržav a ju , ili da ih p r im je n ju ­ju , i k o je n isu obuhvaćene članom 8 (b ) K onvencije ; p rep o ru čen a p ra k ­sa is ta k n u ta je u te k s tu izrazom »trebalo bi«,

S v esk a I. T ehn ičk ih p ra v ila sad rž i p o g lav lja 1 do 11, k o ja se odnose na sve g ra n e m eteoro log ije , izuzev m e­teo ro loško pom oći m eđunarodnom vazduhop lovstvu . O va p ra v ila iz svesko I. s tu p ila su n a sn ag u 1. ju la 1956. godine, izuzev d o d a tk a V (U n iv e rza ln a decim alna k la s if ik ac ija , o ts jek 501.6), k o ji je s tu p io n a sn ag u1. ja n u a ra 1957.

S veska II . sa d rž i pog lav lje 12 T eh­n ičk ih p ra v ila i odnosi se n a p ra k su i p o s tu p ak m eteo ro loške pom oći m e­đunarodnom vazduhop lovstvu . Ovi p rop isi s tu p ili su n a sn ag u 1. ja n u a ra 1956.

Pog lav lje 1.

D EFIN IC IJE

Stanica na pomoćnom brodu: S ta ­n ica n a p o k re tnom brodu norm alno bez p rov je ren ih m eteo ro lo šk ih in s tru ­m en a ta , k o ja n a z a h tje v da je izv je ­š ta je o površinskom o sm a tra n ju u izv jesn im pod ručjim a i pod izv jesn im uslovim a. Ovi izv je š ta ji se d a ju ili u k ra tk o m obliku (S H IP F . M. 23. A ), ili u o tvorenom te k tsu .

Stanice, na n epok re tnom (sta ja ­ćem ) brodu. O ceanska m eteo ro lo ška s tan ica , ili s tan ica sm je š ten a n a p a ­lubi b ro đa-sv je tion ika .

Stanica na pokretnom brodu. Ova s ta n ic a sm ješ ten a je n a pa lub i b roda i u sp o stav ljen a dobrovoljnom su ra d ­n jom v lasn ik a b roda i zapov jedn ika b roda sa nekom d ržavom članicom .

Oceanske, m eteorološka stanica.O vakva s ta n ic a im a s ta ln i određeni

po ložaj n a m oru, k o ji zau z im a brod, snabd jeven i op rem ljen za osm a- tr a n je e lem en ata sa d rž a n ih u odsje­k u 3.1.1.2 i v rš i iz v je š ta v a n ja poda­ta k a o sm a tra n ja za m eđunarodnu razm jenu .

Stanica na odabranom brodu. Toje s tan ica n a p o k re tnom b rodu sa kom pletnom oprem om p ro v je ren ih m eteo ro lošk ih in s tru m e n a ta , k o ja d a ­je izv je š ta je o pov ršinskom o s m a tra ­n ju u punom obliku (S H IP F . M. 21. A ).

Stanica na dopunskom brodu. T a­kova s tan ica n a po k re tn o m brodu im a og ran ičenu (nep o tp u n u ) oprem u p ro v je ren ih m eteo ro lošk ih in s tru m e­n a ta i d a je izv ješ ta je o pov ršin skom o sm a tra n ju n a brodu u sk raćenom obliku (S H IP F . M. 22. A ).

P og lav ljo 2.

METEOROLOŠKE OSMATRACKE STANICE

2.1. K lasifikacija m eteoroloških osm atračkih stanica

2.1.1. O pći dio2.1.2. S inop tičke stan ice , k o je se

dijele n a :2.1.2.1. P o v rš in sk e sinop tičke s tan iceA. K opnene s tan iceB. P o m o rsk e s tan ice :

(a ) S tan ice n a p o k re tn im brodo­vim a.

(i) S tan ice n a o dab ran im brodo­v im a

(ii) S tan ice n a dopunsk im brodo­vim a

(iii) S tan ice n a pom oćnim brodo­v im a

(b ) S tan ice n a n ep o k re tn im b ro ­dovim a

(i) S tan ice n a b rodov im a-sv je tio - n icim a

(ii) O ceanske m eteo ro loške s tan ice2-1J2.2. V isinske s in op tičke s tan ice .A. K opnene s tan iceB. P o m o rsk e s tan ice

(a ) S tan ice za rad io sondažu i r a ­dio v je ta r

(b ) S tan ico za rad io sondažu(c) S tan ico za ra d io v je ta r(d ) P ilo tba lonsko stan ice2.2. Mreža m eteoroloških osm a­

tračkih stanica.2.2.1. O sm a tra č k e s tan ice sa sinop- tičkom nam jenom2.2.1.5. S v a k a d ržav a-č lan ica tre b a da se pobrine za reg ru to v a n je b rodo ­va k o ji su u n jez inom naciona lnom re g is tru te s tim u vezi z a u sp o stav u s ta n ic a n a p o k re tn im brodovim a.

9

N apom ena: O va odredba ne tre b a d a sp riječ i n ijednu Č lanicu u t r a ž e ­n ju su ra d n je sa bilo ko jim brodom bez obz ira n a n jeg o v u d ržav n u p r i­padnost.2.2.1.6. P ro g ra m re g ru to v a n ja sv ak e Č lanice treb ao b i b it i sa s ta v lje n t a ­ko, da učin i na jveć i m ogući doprinos m reži s ta n ic a n a p o k re tn im brodovi­m a u svakom oceanskom području , gd je plove brodovi do tične č lan ice za v rijem e svojih p u to v an ja .

2.2.1.7. A ran žm an i za b ro d sk a po­v rš in sk a o sm a tra n ja t r e b a ju te ž iti za tim , da o s ig u ra ju ta k v u g u s tin u b ro d sk ih iz v je š ta ja od b rodova sv ih n aro d n o sti (z a s ta v a ) u sv im ocean­sk im područjim a, g d je plove brodovi, da dođe b a rem jed an izv je š ta j n a sv ak ih '500 k m za sv ak i g lavn i s ta n - d a rtn i te rm in o sm a tra n ja , ili ako gu- s t in a p o m o rsk o g . p ro m e ta to dozvo­ljav a , b a rem jed an izv je š ta j n a sv a ­k ih 360 km .

2.2.1.8. A ran žm an i za b ro d sk e v i­sinsko s tan ice tre b a li b i te ž i ti z a osi­g u ra n je m ta k v e g u stin e v is in sk ih iz­v je š ta ja , da dođe b a rem jed an n a 1000 k m za sv ak o s ta n d a r tn o v rijem e v is in sk ih o sm a tra n ja .

2.6 O b av je š ten ja k o ja se odnose n a s tan ice .

2.6.1.6. S v a k a z a in te re s ira n a Č lan i­ca, tr e b a da ša lje S e k re ta r i ja tu n a jk a sn ije do 1. m a r ta sv ak e godine ko m p le tan sp isak s ta n ic a n a o d ab ra ­n im i n a dopunsk im brodovim a, ko je su bile u ra d u n a poče tku godine, ili isp rav k e ra n ije m sp isku , da jući s lije ­deća o b av ješ ten ja z a sv ak i b rod :

(a ) Im e b roda(b ) R ađ io g ra fsk i pozivni s ig n a l(c) P ra v a c p u to v a n ja ( ru tu ) ili

uob ičajen i zn ak ru te .2.6.1.7. S v a k a č lan ica tr e b a la b i da

unese u sp iskove s ta n ic a n a o d ab ra ­n im i n a dopunsk im brodovim a, a ta k o đ e r i u n jihove isp ravke, slijedeće p o d a tk e za sv ak i b rod :

(a ) T ip b a ro m e tra(b ) T ip p s ih ro m e tra(c ) N ačin d o b ijan ja p ov rš in ske

te m p e ra tu re m ora(d ) T ip b a ro g ra f a(e ) O sta li in s tru m en ti(f ) T ip ra d io -u ređ a ja n a b rodu(g ) B ro j rađ io te le g ra f is ta .

Pog lav ljo 3.

M E T EO R O L O ŠK A P O V R ŠIN SK A

O SM A T R A N JA3.1. S a s tav (e lem en ti) o sm a tra n ja

3.1.1. S inop tička o sm a tra n ja3.1.1.2. P o v rš in sk o sinop tičko osm a- tra n jo n a oceansko j m eteoro loško j s tan ic i tre b a da o buhvaća o sm a tra ­n ja slijedećih e lem en a ta :

(a ) S ad ašn je v rijem e(b) P ro šlo v rijem e(c) P ra v a c i b rz ina v je tra(d ) U k u p n a ko lič ina ob laka(e) V rs ta ob laka(f) V isina baze ob laka(g ) V idljivost(h ) T em p era tu ra(i) V laga( j) A tm o sfe rsk i p r itis a k (k ) T endencija p r i tisk a (1) K a ra k te r is t ik a ten d en c ije p r i­

tisk a(m ) K urs i b rz in a b roda (n ) T e m p e ra tu ra m ora(0) P ra v a c k re ta n ja valova (p ) P eriod valova(q ) V isina valova.( r ) Led, ako g a im a (s) N aro č ite po jave.

3 .1 .13 . N a s ta n ic i n a odabranom brodu, površinsko sinop tičko o sm a­tr a n je treb a lo bi da obuhvaća o sm a­tr a n ja slijedećih e lem enata :

(a ) S ad ašn je v rijem e(b ) P ro šlo v rijem e(c) P ra v a c i b rz in a v je tra(d ) U k u p n a ko lič ina ob laka(e) V rs ta ob laka(f) V isina baze ob laka(g ) V idljivost(h ) T em p era tu ra(1) V laga( j) A tm o sfe rsk i p r itis a k (k ) T endencija p r itisk a (1) K a ra k te r is t ik a ten d en c ije p r i­

tisk a(m ) K u rs i b rz in a b ro d a (n ) T e m p e ra tu ra m ora(o) P ra v a c k re ta n ja valova (p ) P eriod valova (q ) S red n ja n a jv iša v is in a valova ( r ) Led, ako g a im a3.1.1.4. P o v rš in sk o s inop tičko osm a­

tr a n je n a s tan ic i n a dopunskom b ro ­du treb a lo bi da obuhvaća o sm a tra - njo slijedećih e lem enata :

(a ) S adašn jo v rijem e(b ) P ro š lo v rijem e(c) S m jer i b rz in a v je t ra(d ) U k u p n a ko lič ina ob laka(e) V rs ta ob laka(f) V isina baze ob laka(g ) V idljivost

(h ) T em p era tu ra( i) A tm o sfe rsk i p r itisa k(j) Led, ako ga im a.3.1.1.5. P o v rš in sk o s inop tičko os­

m a tra n je n a s ta n ic i n a pom oćnom , b rodu treb a lo bi da obuhvaća o sm a­tr a n je slijedećih e lem en a ta :

(a ) Sadašn jo v rijem e(b) P ro šlo v rijem e(c) S m jer i b rz in a v je tra(d ) U k u p n a ko lič ina ob lak a(e ) V id ljivost(f ) Led, ako g a im a.3.2 Vrijem e (term ini) osm atranja

3.2.1. V rijem e o s m a tra n ja s a sinop- tičkom nam jenom .

3.2.1.1. G lavni s ta n d a r tn i te rm in i za p o v rš in sk a s in o p tičk a o sm a tra n ja tre b a da su u 000, 0600, 1200 i 1800 s a ti po sred n jem G reenw ich-kom vrem enu (G M T ).

3.2.1.2. S ta n d a r tn i m eđ u te rm in i za. p o v rš in sk a s in o p tičk a o sm atran ja . tre b a da su :

i) 0300, 0900, 1-500 i 210-0 GM T iliii) 0200, 0400, 0800, 1000, 1400,

1600, 2000 i 2200 GMT, d a juć i p re d ­n o st te rm in im a pod i) .

3.2.1.3. Č lanice tre b a le bi m eđusob­no da su ra đ u ju ra d i o d rž a v a n ja jed ­n o o b raznosti u m eđ u term in im a, ko ji su usvo jen i za p o v rš in sk a sin o p tičk a o sm a tra n ja n a š iro k im pod ruč jim a.

3.2.1.4. O sm a tra n ja a tm o sfe rsk o g p r it is k a tre b a la bi da se v rše točno u s ta n d a r tn o m te rm in u za p o v rš in ­sk a sin o p tičk a o sm a tran ja .

3.2.1.5. O sm a tra n je o s ta lih e lem e­n a ta osim p r it is k a treb a lo bi da se izv rši u n u ta r (u to k u ) 10 m in u ta ko­je p re th o d n e s ta n d a rtn o m te rm in u z a p o v rš in sk a s in o p tičk a o sm a tra n ja .

3J3. Program osm atranja i dava­nja izvještaja.

3,3 .13. N a oceansk im m eteo ro lo šk im s ta n ic a m a tr e b a da se v rše p o v rš in ­sk a s in o p tičk a o sm a tra n ja i o n jim a d a ju izv je š ta ji i u s ta n d a r tn im g la v ­nim te rm in im a i u s ta n d a r tn im m e­đ u te rm in im a.

3.3.I.4. K od s ta n ic a n a p o k re tn im brodovim a, p o v rš in sk a s in o p tičk a os­m a tra n ja tr e b a la bi da budu u č in jen a i o n jim a d a ti izv je š ta ji u g lav n im s ta n d a r tn im te rm in im a .

3.3 .1 j5. K ad a teškoće zbog o p era ­c ija (rad o v a ) n a brodu onem oguće izv ršen je pov rš in sk o g sinop tičkog os­m a tra n ja u g lavnom s ta n d a rtn o m te rm in u , s tv a rn o v rijem e o sm a tra n ja treb a lo bi da bude š to je m oguće b li­že g lavnom s ta n d a rtn o m te rm in u .

10

viri. n r-

Vremenska situacija na Jad ranuZA TROM JESEČJE juli— septem bar 1958. godine

JuliU periodu od 1. do 2. v ladalo je

m a J a d ra n u lijepo i top lo v rijem e, a već 3-eg n as tu p ilo je pogo ršan je , t.j. n ao b lačen je sa nešto k iše popraćeno ju g o m jač in e do 55 k m n a s a t (R ab, P a la g ru ž a ) .

To p o g o ršan je p rouzrokovano je u- p ad o m v lažnog a tla n ts k o g z ra k a sa z a p a d a u Đ enovsk i zaljev , g d je se fo rm ira la cik lona, k o ja se ub rzan o k re ta la p reko J a d ra n a . Iz a ovog po­rem eća ja , p ro š irio se A zo rsk i a n ti­cik lon nad n a še pod ruč je i uslovio raz v e d ra v a n je i ta k o p o d ržavao ved­ro v rijem e od 4. do 10. ju la . U ovom periodu p rek o d an a p u h ao je m ae ­s tra l, a noću burin .

Do p o g o ršan ja v rem en a ponovo je došlo 11-og u sred n jem i južnom J a ­d ranu , g d je je p a d a la i s lab a k iša , a li bez ja če g v je tra . Od 12. do 16. n ak o n što je o jačao an tic ik lo n nad jug o zap ad n o m E vropom , ponovno je n a J a d ra n u zav ladao tip vedrog i su ­hog v rem en a sa d o sta velikom v ru ­ćinom .

U dan im a od 17. do 2,3. p ro š la je n iz J a d r a n d ep res ija iz zap ad n o g M e­d ite ra n a i u slov ila obilne k iše i g rm ­ljav ine , te z n a ta n p ad te m p e ra tu re n a č itavo j obali i o tocim a.

Od 24. do 81. v rijem e se n a J a d r a ­nu sasv im s tab iliz ira lo , uz ponovno o top len je . Ovo je uslovio sn ažn i a n ti­ciklon, k o ji se p ro š irio n a č itavu E v ro p u . Z adn ja p e n ta d a u m jesecu ju lu b ila je d o sta top la . M aksim alne te m p e ra tu re k re ta le su se od 34.4<>C (R ijek a ) do 3i5.5°C (S p lit) , g d je je

u jedno b ila u navedenom razdob lju i n a jv iša te m p e ra tu ra n a n ašo j obali.

P adav ino su bile obilne, n aroč ito u sred n jem i sjev e rn o m dije lu obal­nog pod ru č ja , dok je ju žn i o skud ije ­vao : R ijek a 68 m m , S p lit 43 m m , H v a r 11 m m , D ubrovn ik 4 m m . P re ­m a tom e, n a jv eć i b ro j k išn ih d ana im ali sm o u s jevernom Ja d ra n u , gd je je dnevni m ak s im u m iznosio 36.4 m m (23. V H .), z a tim u s red n jem sa dnevnim m aksim um om 32.4 m m (18. V II.) .

O sunčavan je bilo je n a R ijec i 322 s a ta , u S p litu 3i79, te u D ubrovn iku

-372 sa ta .

A ugustV rijem e n a J a d ra n u u ovom m je­

secu bilo je uslovljeno p ona jv iše a n ti- c ik lonaln im poljem , k o je je održavalo suho, izuzevši sjev e rn i Ja d ra n , i do­s ta toplo v rijem e. Bilo je nekoliko s lab ijih p rodora, re la tiv n o v lažnog z ra k a sa zapada, što je donijelo u p rvo j dekad i m jeseca k ra tk o tra jn u k išu n a J a d ra n u . T ako n a p rim je r : p ro d o r sv ježeg m orskog z ra k a ko ji je u slijed io 8-og, dao je d o sta k iše (R ijek a 34.8 m m , S p lit 11.0 m m , D u­b rovn ik 2 7 3 ) R an ije , t .j . 3. i 4. p u ­ha la je n a J a d ra n u o jača b u ra , n a ro ­čito u S en ju (60 k m n a sa t, S p lit i Š iben ik do 60 k m n a s a t ) . Tok lijepog i ved rog v rem ena, k o ji je v la ­dao u d ru g o j dekadi, bio je n a ru šen 20-og o jačan im ju g o m n a č itavom Ja d ra n u , dok su 26.-og g rm ljav in e sa k iša m a z ah v a tile sam o po d ru č je od K opra do Š ibenika.

T em p era tu rn e oscilacije to k o m a u ­g u s ta bile su vrlo česte, n a ro č ito u s jevernom Ja d ra n u . N a jv iše m a k s i­m alne te m p e ra tu re bile su u p rvo j dekadi, i to : R ijek a 35.8°, S p lit 36.0°, H v a r 36.6°, D ubrovn ik 35.2°.

N a jv iše k iše palo je u to k u m jeseca n a R ijec i (90 m m ), z a tim u D ubrov­n ik u (3'5 m m ) i S p litu (12 m m ), sa već g o re naveden im m ak sim u m im a

O sunčan je bilo je u S p litu 351 sa t, H v a r 361 i D ubrovn ik 348 sa ti.

S ep tem barZ a v rem enske p rilik e n a J a d ra n u

u sep tem bru , zn ača jn o je bilo po sto ­ja n je ev ropskog an tic ik lona , k o ji je, m jen ja ju ć i svoj po ložaj od s jeverne p reko is točne i južno E v ro p e n a za ­pad , gotovo s ta ln o pod ržavao lijepo v rijem e sa v isok im te m p e ra tu ra m a i bez ja č e g v je tra . O vaj tip v rem ena bio je n a ru še n od 2. n a 3. k a d je na J a d ra n u bilo k iše , te 11.— 12., k ad je n ak o n n ao b lačen ja i m jestim ičn ih k iš a zap u h a la b u ra . I s ta je uslov ila ra zv ed rav an je i n a k o n to g a lijepo v rijem e t r a je sve do k r a ja m jeseca, izuzev 05. i 27., k a d je n a Ja d ra n u b ila po k o ja p ro lazn a g rm ljav in a i k iša .

M aksim alne te m p e ra tu re k re ta le su se od 27.30 (R ijek a ) do 2 8 ,6<> (S p lit) , a m in im alno od 11.6° (R ije ­k a ) do 15.7° (H v a r) .

N a jv iše k išo palo je u to k u m je­seca. u D ubrovn iku (123 m m ), za tim na, R ijeci (87 m m ), H v a ru (57 m m ) i S p litu (42 m m ).

Sunce je n a R ijeci sija lo 246 sati, u S p litu 277, u H v a ru 291 i u D u­brovn iku 281 sa t.

Od znača jn ih , a r i je tk ih kod n as p riro d n ih po java , zap ažen a je u ovom m jesecu n a n ašem obalnom pod ručju , n a 4.og u večern jim sa tim a n a s je ­vernom h o rizon tu P o la rn a sv je tlo st.

Božo M O DRIĆ

Zaleđeni g a t u Sen ju za v r ijem e ja k e z im e

I I

s'S'̂ svr. ^

Višegodišnja analiza vremena na Jadranuza tromjesečje JULI — AUGUST — SEPTEMBAR

Pod ov im naslovom donosit ćem o re zu lta te k lim a to lo ške obrade poda taka , p r iku p ljen ih za n eko liko m je s ta n a is to čn o j obali Jadrana kro z 7 do 8 godina. O vo je prosječno s ta n je v rem en a na tem e lju m e teoro lo šk ih p o d a ta ka našeg p rim o rja u p roš lim go­

dinam a.

V REM ENSK E PRILIKE ZA M JESEC JULI

Opći opis vrem ena:U m jesecu ju lu p rev lad av a tip ič ­

no lje tn o v rijem e. N a jred o v itiji tok v rem ena izgleda p rib ližno ovako: u ju tro puše v je tr ić sa k o p n a i oko devet do dese t s a t i p o jav lju ju se ku - m ulusn i oblaci lijepog v rem ena , ko ji sve v iše r a s tu i p u p a ju p o p u t g lav ica . N ak o n to g a počin je m a e s tra l. M ae­s t r a l dostiže svo ju na jv eću jač inu 31—4 Bol’, jed n ak ih bez u d a ra . K um u- lusn i oblaci u ran im popodnevnim s a ­tim a no nekad p re laze u kum ulon im - buse iz k o jeg p a d a ju p lju skov i k iše (g ra d a ) uz v rm ljav in u . B rzo n a s tu p a razv ed rav an je , a z a tim počin je v je t­rić s kopna (b u rin ) ko ji obično t r a je k roz noć. M aes tra l so obično ne ja v ­l ja dan n r ije do laska d ep res ije ili pak , ako se je z g ra an tic ik lo n a n a laz i ne­što istočno ili sjevero is točno od J a d ­ra n a . U ju lu su r i je tk i p ro laz i d ep re­s ija (T—2) n ad Ja d ra n o m i n jihc u tic a j 1 "•"’-.šnn-in v rem en a) n a ovom pod ru č ju ne t r a je du lje od dan— dva.

Vjetar:U ju lu m a e s tra l i b u rin p re v la d a ­

v a ju na Ja d ra n u , a li ip a k u s je v e r­nom dijelu im am o n eš to v iše tiš in a .

More:U vezi sa even tua ln im p ro laz im a

dep res ija n ad Ja d ra n o m m ože se oče­k iv a ti valov ito m ore i to početkom p rv e i tre ć e dekade. Inače , m ore, u- slijed m a e s tra la , u popodnevnim s a ­tim a , dosegne step en um jerenog v a ­lov itog m ora (3—4) B ofora.

V idljivost:M jestim ična sum ag lica , k o ja se u

ju ta rn j im sa tim a po jav lju je oko sred ­n jih o to k a i n a južnom d ijelu obale, djelom ično o g ran ičav a v id ljivost. O p­ćen ito uzevši, v id ljiv o st je u m jesecu ju lu duž č itave obale v rlo dobra.

V REM ENSK E PRILIK E Ti M JESECE A UG USTU

Opći opis v rem en a :U a u g u s tu kao i u m jesecu ju lu ,

p rev lad av a iz raz ito lje tn o vrijem e. M eđutim , a u g u s t so d o sta ra z lik u je od m jeseca ju la ; dok je ju li p rilično jednoličan , obzirom n a to k i veličinu m eteo ro lošk ih e lem en ata dotle a u g u s t im a i v a r i ja n a ta . V eć početkom p rve dekado posto ji v je ro v a tn o s t n ev rem e­na, nakon čega bi n as tu p ilo ponovno lijepo v rijem e. S red inom d ru g e d ek a­de počin ju t . zv. » lje tn i fo r tu n a li« (n ev rijem e n a m o ru —• s ju g a ) , n ak o n čega n a s ta je to lik i p ad te m p e ra tu re , da se dobije u tisak , k ao da je lje to p re s ta lo . Iak o a u g u s t ne oskud ijeva sa kišom , pa ni g rad o m ni v je trom , ip ak on p rip ad a lje tnom an tic ik lo n a l- nom tipu v rem ena, isp rek idanom p ro ­dorim a dep res iia k o je u ovaj k r a j do­nose re la tiv n o h lad an vazduh i tim e izaz iv a ju pad. te m p e ra tu re . K roz m je ­sec a u g u s t se m ože o ček iva ti i do če tir i ovakva p rodo ra porem ećenih vazđušn ih m asa k roz Ja d ra n .

Vjetar:M aestra l p rev lad av a tokom dana,

ali p o s to tak južn ih v je tro v a je m nogo veći nego u ju lu . Ju g o zap ad n i v je tro ­vi k o ji se ja v lja ju to k o m m jeseca ra z lik u ju so donekle od. lje tn e bure, je r n jom počin ju z im sk i upad i h lad ­nog A rk tičk o g vazduha n a područje n aše obale. To je, m ože se reći, p re - laz iz » ljetne« u »zim sku buru« .

M ore:Is to kao i u m jesecu ju lu m ore je,

uslijed m a e s tra la , p re težno um jereno valov ito i to pred. podne i u poslije ­podnevnim sa tim a . M eđutim , p re la - zom dep res ija ja v l ja se valovito (čak i jak o valov ito ) m ore ko je i b rodov i­m a sred n je tonaže m ože o m e ta ti slo ­bodu i s ig u rn o st nav igac ije .

V id ljivost:O pćenito uzevši v id ljivost je tokom :

m jeseca a u g u s ta v rlo dobra. M jesti­m ična sum ag lica , k o ja se u ju ta rn j im sa tim a p o jav lju je oko sred n jih o to k a i n a južnom d ije lu obale, n ije v iše t a ­ko če s ta kao u m jesecu ju lu . P re la - zom dep res ija v id ljivost se nešto sm a ­n ju je , n ak o n čega is ta p o s ta je čak i odlična.

v r e m e n s k i ; p r i l i k e

U M JESECU SEPTEM BRUOj)ći opis v rem en a :U m jesecu sep tem b ru lje tno , u g ­

lavnom an tic ik lona lno v rijem e p re la ­zi u jesensko . U p rvo j polovini m je­seca ta j p re laz obično i n ije to liko iz raz it, ta k o da im a v ed rih i tih ih dana , k o ji su ra d i žege i sp a r in e p r i­ja tn ij i od onih u ju lu i au g u s tu . P ro ­dori h lad n ijeg po la rn o g vazd u h a već su m nogo češći, a p rek o J a d r a n a m o­že p reć i i do p e t dep res ija , k o je iz a ­z iv a ju obilne oborine, često u ob liku p lju sk a , a k a tk a d a i p ro lom a o b laka , p raćen ih g rm ljav in o m . Ja k ih v je tro ­va (jač in e 6 ili v iše B of.) im a gotovo dva p u ta višo nego u au g u s tu . O pća k a ra k te r is t ik a m jeseca sep tem bra , je s t n e s tab iln o st i to ra d i to g a , s to ­je on n a p re lazu iz l je ta u jesen .

V je ta r :U m jesecu sep tem b ru im am o m a ­

n je m a e s tra la , nego u lje tn im m jese­c im a i on n ije ta k o iz raz it. K ad ne­m a đepresion ih p o rem eća ja , p reo v la - d av a ju loka ln i v je trov i, d an ju s m ora, a noću s kopna . P re la z im a depresija . izm jen ju je se jugo i b u ra . Ju g o m ože dostić i ve liku jač in u . P ro s ječn o im a 5 d an a s v je tro m jač in e od 6 B o fo ra (40 k m /s a t) . D an a sa o lu jn im v je t­rom t j . 8 ili v iše B of. (p rek o 55 k m /sa t) im a ju n a jv iše s re d n ji o toci (do 3 d a n a ) , dok su o lu jn i v je tro v i u s jevernom i ju žn o m dije lu rije tk i..

M ore:V alovito m ore m ože se o ček iva ti z a

v rijem e p re la z a d ep re s ija p rek o J a d ­ra n a , p rib ližno k ra je m p rvo dekade, sred inom i osobito k ra je m m jeseca . Inače , uslijed lo ka ln ih v je tro v a i m a ­e s tra la m ore dosegne step en u m je re ­no valov itosti.

12

V id ljivost:N a n ašo j obali im am o u m jesecu

.sep tem bru prosječno jed an dan sa m ag lom k o ja se m eđ u tim ne ja v lja jed n ak o n a čitavom P rim o rju . M ag la je č e s tija u sjev e rn o m i s red n jem di­jelu , nego u južnom (izuzev po d ru č ja oko o to k a M lje ta , L asto v a i K orču ­le ) . Izu z im a ju ć i dane s m ag lom kad j e v id ljivost o g ran ičen a n a 1— 3 kilo­m e tra , v id ljivost je to k o m m jeseca se p te m b ra dobra i v rlo dobra.

J . V ajc l

IS P R A V K A

U »V ijestim a« b r. 2/1958, u legendi u z fo to g ra f iju ča sn ik a S /S »M osora« n a s t r a n i 5, p o tk ra la se je g r je šk a : u p isa n je u p ra v ite lj s t ro ja K rstu lo - vić P e ta r , k o ji se n a slic i ne nalaz i. M eđutim , u n eko jim b ro jev im a po- g r je šn o je p re c r ta n rad io te le g ra f is t V iiičić, k o ji se n a slici n a laz i — pa m olim o, da se to isp rav i.

I s p r a v k aU »V ijestim a« b ro j 2/1958, na

s t r a n i Đ, u p rvom v e rtik a ln o m s tu p ­cu im e a u to ra č lan k a (uokv ireno) t r e b a da g la s i »ing. S tipan ič ić V la­do«, što molim o, da se isp rav i.

S tan icaS red n ja čestina v je tra u p o sto tc im a

Sred. b ro j dana sa

v je t. jač im od 6 Bof.N N E E SE S SW W N W Tiho

J u l i 1933— 191/0

O m išalj 9 12 11 10 4 7 5 11 31 0Split 7 28 3 7 3 25 4 6 18 5H v ar 14 9 6 13 6 6 9 26 11 7H ercegnovi 12 16 7 6 3 ,9 16 14 17 2

A u g u s t 1933— 191/0

O m išalj 9 11 13 13 5 6 5 '9 29 1

Split 8 32 4 9 3 22 4 5 13 3

H v a r 12 9 7 16 6 7 6 25 0.2 7H ercegnovi 21 1'5 7 7 5 8 16 8 13 3

S e p t e m b a r 1933— 191/0

O m išalj 10 11 19 15 5 6 3 7 24 1

Split 5 31 5 13 5 22 2 4 13 4

H v a r 9 7 10 23 9 8 5 17 12 8

H ercegnovi 20 21 6 9 5 8 12 6 13 4

P O M O R C I !

^ m

Š a ljite n a m fo to g ra fi je b rodsk ih m eteo ro lošk ih o sm a tra č a ili č itave posade, ili fo to g ra fije b ro d a u te š ­k om m oru i slično — d a ih o b jav i­m o u »V ijestim a« . Š a ljite n am opise razn ih v rem en sk ih p o jav a , k o je će­m o o b jav iti pod V ašim im enom !

N A P O M E N A :

P o m o rsk i odjel bio b i n a š im k a ­p e tan im a , uopće n a šim pom orcim a veom a za h va la n , k a d bi m u is ti iz ­nosili svo je p rim jedbe ili svo ja za ­pažan ja u pogledu na ših č lanaka ili sa d rža ja »V ijesti« ; naročito nas in teresira , im a ju li n a ši č itaoci m o ž­da ko ju p rim jed b u n a č la n a k o m jeren ju v je tra na m oru , a ko ja pro izlazi iz n jihovog v la s tito g is k u ­s tva .

P a lagruža : P o m o rsk i s v je tio n ik i m eteo ro lo ška s tan ica na sred in i Jadrana

13

Jedno zanimljivo saopćenje američkog meteorološkog društvaU pravni odbor A m er ičko g m e teo ­

ro loškog d ru š tva izda je povrem eno saopćenja o zn a n s tv e n im a sp e k tim a m eteoro log ije , ko ji su od in teresa za građanstvo . T a ko je dne 1. Srpnja -957. izdano ovo saopćenje o prognozi vrem ena:

Zbog po tencija lne vr ijed n o sti v re ­m en sk ih prognoza za eko n o m iku n a ­cije A m e r ič k o m eteoro loško d ru š tvo sm a tra , da treba a m er ičku pub liku u p ozna ti s m o g u ćn o stim a prognosti- ciranja .

D onekle de ta ljne prognoze m oguće su za dva , ili tr i dana unaprijed . M e­đ u tim , pouzdanost p redviđan ja p o ste ­peno opada n a ko n prvog dana. P ro­g noze vrem ena , ko je se očeku ju tr i do sedam dana unaprijed , m o ra ju se izd a va ti na m a n je određeni način n e ­go k ra tko ro čn a p redviđan ja i obično se ogran ičava ju n a iz ja vu , da će tem p era tu ra b iti n iža ili v iša od nor- m ale za to doba godine i da će p re ­v la d a va ti p re težno suho ili v lažno vrijem e . T a ko đ er je m oguće reći s iz v je sn im s tu p n je m pouzdanosti, da li će drugi dio perioda b iti zn a tn o to ­p liji ili h ladniji, su š i ili v la žn iji od prvog dijela.

Za periode od jednog tjed n a do jednog m jeseca , u naprijed m ože se upored iti prosječna tem p era tu ra i u ku p n a ko lič ina oborine sa n o rm a l­n om tem p era tu ro m i oborinom za is ti period; to je m oguće u z izv jesn o is­ku s tvo . M eđu tim , sadašn je s ta n je m eteoro log ije ne dopušta prognosti- čaru da specific ira prom jene v re m e ­na iz dana u dan za v iše od tjedan dane, unaprijed .

K a tka d a se pokušava d a ti prognoze za periode od više od m jesec dana unaprijed . O ve m ogu reći, na p ri­m jer , da će iduće godišn je doba im a ti abnorm alno v iso ke (ili n is k e ) tem p e ­ra tu re ili oborine. U spjeh ovog tipa prognoze do sada n ije dokazan , pa o va kve prognoze treba jo š u v ije k sm a tra ti eksper im en ta ln im .

M išljen je je A m er ičko g m eteorolo- lo škog d ru š tva , da pojedinci ili orga­n izacije , ko ji ob jav lju ju prognoze za više od m jesec dana unaprijed , za v o ­de p u b liku , a k o ja sno ne opišu prog­n o ze kao ek sp er im en ta ln e i od nedo­ka za n e v rijed n o sti. N ada lje , D ruštvo drži, da davan je deta ljn ih prognoza za dan po dan za v iše od d va do tr i dana un a p rijed zavod i i da n ije o­

pravdano d anašn jim m eteo ro lo šk im zna n jem .

Izd a va n je bilo k a k v ih prognoza po dan im a za h tje va , da se im a ve lik i broj poda taka , ko ji se obično dobi­va ju n a nacionalno j te lep r in te rsko j i fa k s im ile m reži. P ravilno tum a čen je ta k v ih izv je š ta ja za h tje v a pro fesio ­nalno izučeno osoblje. A m e r ič k o m e ­

teoro loško dm ištvo preporuča, da s v e redovno osoblje u prognozi im a obra­zo va n je ili k v a lifik a c ije barem e k v i­va len tn e onim a, ko je se sm a tra ju m i­n im u m o m za pro fesionalnog Člana društva .

I z »W eatherviise« 1011957 br. k

preveo B . M. — Zagreb

N E K R O L O Z IDno 7. kolovoza 1958. u m rla

je u S p litu n a š a v rije d n a služ­benica, pom oćni k a n c e la risk i re fe ren t, V E S E L A M A N E N I- CA rođ. Ivan išev ić . R ođena je 8. V I. 19(2l3. G odine 1940. z a ­v rš ila je žen sk u z a n a tsk u ško ­lu, a k a sn ije i p e tm jesečn i ad ­m in is tra tiv n i te č a j i položila d ržav n i s tru č n i isp it. P o k o jn ica je b ila služben ik od 1945. go ­dine, a u n a šu h id rom eteoro lo- šk u službu došla je iz H iđro- g ra fsk o g in s ti tu ta JR M 1951. godino i to u P o m o rsk i odjel u Sp litu . B ila je v rlo dobar službenik , m a r lj iv a n a poslu, p ed an tn a , vesele n a ra v i i do­b ra d ru g a rica . R ad ila je n a po ­slov im a m a te ri ja ln e p riro d e (e- k o n o m a t), a posljedn je godine m nogo je do p rin ije la svo jim r a ­dom oko sređ iv an ja m a te r i ja l­nog poslovan ja uopće. P o k o jn i­ca im a ta k o đ e r ve lik ih za s lu g a oko ev id en tiran ja i s o r tir a n ja fo to g ra fija , film ova i k liše ja u P om orskom odjelu. N jen ra d u s ind ika lno j o rg an izac iji ta k o ­đer je bio za pohvalu . P o k o jn u V eselu s a č u v a t ćem o u sv ije t­loj uspom eni!

*D ne 1. sep tem b ra 19'58. po­

tre s la n a s je v ije s t o n en ad a ­noj i p re ran o j sm rti n a še do­b re službenice L ID IJE M OTU- ŠIG. P o k o jn a L id ija ro đ en a je

12. m a ja 1930. godine u O m išu. Z av ršila je 4 ra z re d a g im naz ije i položila s tru č n i isp it za m e te ­oro loškog o sm a tra č a . S lužbo­v a la je od 1948. godine, a od a u g u s ta 11953. p a do k r a ja svo­g a m ladog ž iv o ta s ta la n je služben ik n a šeg H id rom eteo ro ­loškog zavoda NRPI. R ad ila je veom a usp ješno i sam o sta ln o n a razn im s tru č n im poslovim a u k lim ato lo škom odsjeku u S p litu i u Z agrebu , z a tim n a ag rom eteo ro lo ško j is tra ž iv a č ­ko j s tan ic i u S p litu i n a k ra ju u odsjeku k lim e m o ra u P o ­m orskom odjelu u S p litu n a ob rad i i e v id en tiran ju p o d a ta k a iz b ro d sk ih m eteo ro lo šk ih dnev­nika.

U svom ra d u od likovala se je svojom p rirođenom p eđ an t- nošću, u p rav o p rim je rn o m s a ­v jesnošću i sam o in ic ija tivno - šću . N jen e ob rad e k lim ato lo š- k ih p o d a ta k a nose n a seb i p e ­ča t so lidnosti i p o v je ren ja . U sp rk o s k ra tk o tra jn o g službo­v a n ja u m eteo ro loško j službi, p rid o n ije la je svo jim solidnim rad o m v rijed an p rilo g po zn a­v an ju k lim e n a šeg P rim o rja . N jen p re ra n i g u b ita k o s je tan jo za n a šu službu, k ao i za sam i k o lek tiv P o m o rsk o g od­je la , u ko jem je b ila ob ljub lje ­n a i k ao dobar i n eseb ičan d rug . U spom ena n a poko jnu L id iju ostaće n am tra jn a !

14

REZULTATI METEOROLOŠKOG RABA IVA BRODOVIMA NAŠE TRGOVAČKE MORNARICE

P regled prim ljenih SH IP-depeša sa brodova preko obalnih radio-stanica R ijeka, Split i Dubrovnik u III. trom jesečju 1958. godine

JU G O SLO V .P rim ljen o p reko

L IN IJS K APL O V ID B A

COs 'r3

A vala

35

m

3B ra ts tv o 78 127B osna — —■C rna G ora 3 6D in a ra — —D rv a r 13 4H rv a ts k a 18 8L ika 6 19Lovćen 3 —•M akedon ija 33 1N iko la T esla 52 37P u la 31 14R ad n ik 9 2R ijek a 4 1R om ani ja — 4S ara jev o 7 —■Skopje 40 36S lovenija 2 —-S rb ija 23 1Šibenik 37 23T ito g rad 8 7T opusko 13 21T reći m aj 47 35T repča — —T rig lav —• —U čk a —■ -—•U ljan ik 37 19U žico 61 57V elebit —■ 4Via 1 11V ojvodina 17 16Z adar 39 6Z ag reb 4 20

S v e g a :

JA D R A N S K AL IN IJS K APL O V ID B A

J a d ra nJe d in s tv oJu g o s la v ijaI s t r aL astovoP a r t iz a n k aP ro le te rk a

S v e g a :

X!3n

105

9

172826.4

34894611

747

762

2460163482

66118

412334524

591 382 16 989

— 2 — 24 6 — 104 7 2 13

8 15 25

JA D R A N SK A

SLOBO DN APLO V ID B A

B istric aD rav aD rinaD unavK o ran aK rk aK upaM oravaM uraP iro tSavaS u tlaT im okT isaU naV aražd inV ard a rV ipavaV rbasZ em un

S v e g a :

SPLO ŠN A

PLO V B A

B ihačD ubrovn ikG oren jskaG oricaK as tavL ju b ljan aM. K rp anN ere tv aP ohorjoR ogZ elengora

S v e g a :

B R O D O SPA S

B oracČ elikJa rm o kM osorP ro le te rR onilac

S v e g a :

P rim ljen o p reko

c taaj >o 6C"S c ■

3 aco3R

>co

8 60 — 68

3 32 — 35

46 45 ___ 91— . 68 — . 6867 84 — 15116 48 2 66

6 31 — ■ 372 7 — • 91 —■ — 1

13 96 ___ 109— . 17 — , 17__ _ 88 — 88

1 17 — 18

1 32 6 384 25 6 35

11 31 — 42

179 681 13 873

29 9 3 5724 2 — 26

114 21 — 1352 —. — 2

62 32—

94

8 3—

1169 25 — 9431 2 — 33

339 94 3 436

'2 24 ___ 26

1 21 1 23

3 45 1 49

JU GO SLOV .O CEA N SK A

PLO V ID BA

BiokovoB okaD u r m i to rK ordunK osm ajK ozaraO rjenP re n jR um ija

P rim ljen o p reko

•| taC0 o tuD&

— u a>

s0.co

3R

>m

46 10 1 5798 18 — 11639 41 16 96

4 3 —- 751 5 —. 5629 23 8 60

5 4 6 15

23 ___ _ 23

S v e g a : 295 104 31 430

A TL A N T SK APL O V ID B AB an ija 13 36 16 65B eograd 18 6 1 25D u brava —• —- —■ —G ruž — 122 — 122K orču la 2 14 2 18K oren ica 1 8 — 9K rag u jev ac 70 15 1 86Livno 3 1 — 4P e tk a 27 108 26 161P litv ice —1 — — —

S v e g a: 134 310 46 490

K V A R N E R SK APLO V D BAH ercegov ina — — — —L ošin j —- — — ■ —M arjan 28 31 1 60P o d g o ra — — — —Solin — — — —Split —i — — —S u tje sk a 48 14 1 63Šabac — 14 — 14V ran jic 15 6 — 21Ž užem berk — — — —

S v e g a : 91 65 2 168

T A N K E R SK APL O V ID B AA lan 65 75 6 146Goilo 24 67 20 111Ja jc e 26 39 — 65L endava —. 146 — 146Šum ečani 13 15 — 28

S v e g a : 128 3412 26’ 496

15

S ta t is tič k a o b rad a p o d a ta k a o p rim ljen im S H IP -d ep ešam a

u m jesec im a ju li, a u g u s t i s ep tem b a r 1958.

Ukupno

PLOVIDBA•G n,co

>OTcj -i) aO <D Jh 73a

ooJa cđ oj ^ »a >«

g * S

1—15

Broj i % brodova, koji su predali

16—30 31—45 46—60 61—75 76—90 91—105 106—120 121—135

br. br. br. br. % br.

depeša

br. % br. br. % br. br.

preko135

br. %

Jugolin ija 33 989 30.0 5 15.2 10 30.3 6 18.2 4 12.1 2 6.1 1 3.0 3 9.1 1 3.0 1 3.0 — — — —Jadroslobodna 20 873 43.7 4 20.0 2 10.0 2 10.0 5 25.0 — — 3 15.0 1 5.0 1 5.0 1 5.0 — 1 5.0

Splošna 11 436 39.6 3 27.2 2 18:2 1 9.1 1 9.1 1 9.1 — — — — 2 18.2 — — 1 9.1 — —

A tlantska 10 490 49.0 2 20.0 2 20.0 2 20.0 — — — — 1 10.0 1 10.0 — — — — 1 10.0 1 10.9

Kvarnerska 10 158 15.8 6 60.0 1 10.0 1 10.0 — — 1 10.0 1 10.0 — — — — — — — — — —

Oceanska 9 430 47.8 1 11.1 2 22.2 1 11.1 — — 3 33.4 — — — — 1 11.1 1 11.1 — — — —

Jadrolinija 7 25 3.6 4 57.2 3 42.8

Brodospas 6 49 8.2 4 66.7

Tankerska 5 496 99.2 — — — — 1 20.0 — — — — 1 20.0 — — — — 1 20.0 — — 2 40.0

U k u p n o 111 3946 35.5 29 26.2 22 19.8 16 14.4 10 9.0 7 6.3 7 6.3 5 4 .5 5 4.5 4 3.6 2 1.8 4 3.6

U redništvo: Split, P rilaz V III. K orpusa br. 11 — P oštansk i pretinac 102 — T elefon: 21-80, 22-40, 23-75 —• L is t se dostavlja besplatno pom orskim ustanovam a, poduzećim a, brodovima i suradnicim a — R ukopisi se n e vraćaju — Članci se ne hono­

riraju — Tisak H idrografski in stitu t RM