Politički dokument - QKSS · vezi sa decom. Strategija protiv trgovine ljudima (2011-2014) je na mestu? dok nova Nacionalna Strategija protiv trgovine decom dopunjuje politički

1

Objavljuje: Kosovski Centar za Bezbednosne Studije (KCBS)

Politički dokument:

PROCENA SPROVOĐENJA JAVNOG REDA I

BEZBEDNOSNE POLITIKE U KONTEKSTU PROCESA

LIBERALIZACIJE VIZNOG REŢIMA NA KOSOVU

AUTOR:

Mentor VRAJOLLI

Projekat je finansiran od strane "Evropskog Fonda za Balkan". Zajedničke inicijative Fondacije Robert Bosch, Compagnia di San Paoluo, ERSTE Fondacije i Fondacije Kralja

Baudouin. Podrzan od NEF-a".

Priština, Kosovo

1 Novembar 2012

O AUTORU:

2

Autor ovog rada je Gospodin Mentor VRAJOLLI, Viši istraživač/Sekretar Kosovskog Centra za Bezbednosne Studije (KCBS). Gospodin Vrajolli je jedan od istaknutih članova KCBS. On je autor i koautor različitih istraživačkih publikacija koji je takođe je bio uključen u različitim istraživanjima i projektima advokature vođenih od strane KCBS (za više detalja molimo posetite stranicu KCBS: www.qkss.org).

ISTRAŢIVAČKI TIM:

Mentor VRAJOLLI, Viši istraţivač

Skender PERTESHI, Istraţivač

Sofije KRYEZIU, Istraţivač

REZENCIJA I MONTAŢA

Florian Qehaja, Izvršni Direktor

Armend Muja, Šef Programa i Istraţivanja

*****

www.qkss.org

3

© AUTORSKA PRAVA

SVA PRAVA ZADRŢAVA KOSOVSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNE STUDIJE

(KCBS).

******

ADRESA:

SYLEJMAN VOKSHI, 13/3

10000 PRIŠTINA, KOSOVO

E-MAIL: [email protected]

ZVANIČNA WEB-STRANA: WWW.QKSS.ORG

TEL: +381(0) 38 221 420

*****

Svi stavovi izraženi u ovom političkom dokumentu su autorski i ne predstavljaju neminovno

stavove donatora. Originalna verzija ovog rada je na engleskom jeziku, dok su verzije na

albanskom i srpskom jeziku prevedene.

Tabela Sadrţaja

SPISAK SKRAĆENICA ...................................................................................................................... 4

mailto:[email protected]

http://www.qkss.org/

4

IZVRŠNI REZIME ............................................................................................................................... 6

METODOLOGIJA ............................................................................................................................... 7

OCENJIVANJE SPROVOĐENJA SVAKE POSEBNE STRATEGIJE .................................... 10

POGLAVLJE I .......................................................................................................................................... 12

KONTEKST LIBERALIZACIJE VIZNOG REŢIMA ................................................................... 12

1.1. POZADINA JAVNOG REDA I BEZBEDNOSNIH POLITIKA: UVOD PROCESA LIBERALIZACIJE VIZNOG REţIMA SA ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA .................................................................................. 13

1.2. POLITIČKI IZAZOVI ZA KOSOVO U PROCESU VIZNE LIBERALIZACIJE

STRUKTURISANOG DIJALOGA .............................................................................................. 14

1.3. UNUTRAŠNJE IMPLIKACIJE PRODUŽENOG VIZNOG DIJALOGA SA KOSOVOM

(2009 - 2012) ............................................................................................................................... 15

POGLAVLJE II ......................................................................................................................................... 16

SPROVOĐENJE JAVNOG REDA I MIRA I BEZBENDOSNE POLITIKE ........................................................ 16

2.1. KOSOVSKA POLITIKA ZA SPROVOĐENJE INTEGRISANOG UPRAVLJANJA

GRANICOM.................................................................................................................................... 16

2.2. SPROVOĐENJE VLADINIH POLITIKA U SPREČAVANJU I SUZBIJANJU

ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I TERORIZMA ......................................... 20

A. PREVENCIJA I SUZBIJANJE ORGANIZOVANOG KRIMINALA .............................. 20

B. PREVENCIJA I SUZBIJANJE KORUPCIJE NA KOSOVU........................................... 28

C. PREVENCIJA I SUZBIJANJE TERORIZMA................................................................... 32

BIBLIOGRAFIJA ............................................................................................................................... 34

5

SPISAK SKRAĆENICA B&H Bosna i Hercegovina

ZBOP Zajednička Bezbednosna i Odbrambena Politika

DCAF Genevski Centar za Demokratsku Kontrolu Oružanih Snaga

OBPT Odeljenje za Borbu Protiv Terorizma

5

EU Evropska Unija

ZB Zapadni Balkan

EULEX Misija Evropske Unije za Vladavinu Prava na Kosovu

Eurojust Jedinica za Pravosudnu Saradnju Evropske Unije

Europol Evropska Policijska Kancelarija

FARG Financijska Akciona Radna Grupa

FOJ Financijska Obaveštajna Jedinica

BJD Bivša Jugoslovenska Država

GIZ Nemačka Agencija za Međunarodnu Saradnju

IUG Integrisano Upravljanje Granicom

Interpol Međunarodna Organizacija Krminalističke Policije

KCBS Kosovski Centar za Bezbednosne Studije

KDI Kosovski Demokratski Institut

KFOR NATO Kosovske Snage

KOA Kosovska Obaveštajna Agencija

KP Kosovska Policija

MPŠRR Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja

MEF Ministarstvo Ekonomije i Financija

MŽSPP Ministarstvo Životne Sredine i Prostornog Planiranja

MSP Ministarstvo Špoljašnjih Poslova

MUP Ministarstvo Unutrašnjih Poslova

MSI Ministarstvo Saobradaja i Infrastrukture

6

MZ Ministarstvo Zdravlja

NATO Organizacija Severoatlantskog Pakta

PSSVS Fito-santarska i veterinarska služba

SOBPK Specijalizovano odeljenje za borbu protiv korupcije

UN Ujedinjene Nacije

UNMIK Misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu

IZVRŠNI REZIME Proces vizne liberalizacije je deo evropske perspektive ponuđen zemljama Zapadnog Balkana (ZB) na

samitu u Solunu 2003. godine. Dok su sve zemlje Zapadnog Balkana ušle u neku formu ugovornog

modaliteta vizne liberalizacije sa EU, Kosovo je ostalo van procesa, delimično zbog političke

neizvesnosti o statusu, i delimično zbog nedostatka konsenzusa među članicama EU-a u vezi ovog

pitanja.

Zemlje Zapadnog Balkana prešle su različitim brzinama i obimom reformi. Do 2009. godine tri zemlje

su zaključile proces, dok su još dve dobile dodatnu godinu da se obrate u vezi preostalih

nedostataka. U nemogudnosti da budu deo istog procesa, u odsustvu zelenog svetla Evropske

komisije, Vlada Kosova jednostrano je lansirala 'mapu puta', kao što je funksionisalo za drugi deo

regionalnog procesa – sprovodila je isti pristup i strukturu u odnosu na druge regionalne slučajeve.

Kosovo je i dalje jedina zemlja u regionu čiji građani još uvek ne mogu slobodno da putuju u EU.

Zvanična Mapa Puta Evropske komisije za liberalizaciju viznog režima za Kosovo je pokrenuta tek u

7

2012 godini. Ovaj ugovorni aranžman sa EU traži posvedenost svih odgovarajudih institucija u

sprovođenju politike u oblastima: bezbednosti dokumenata, kontrole granica i politike migracije,

politike javnog reda i bezbednosti i osnovnih prava i sloboda. Obim i implikacije za Kosovo u Mapi

puta su veoma obimni i široki za temeljnu analizu. Zbog tog razloga ova studija de suziti svoj fokus

samo na javni red i bezbednost. Studija usvaja metodološki pristup razvijen od strane Kosovskog

Centra za Bezbednosne Studije, kao deo regionalnog konzorcijuma istrazivackih institucija pod

nazivom "Pradenje i procena dobrog upravljanja u sektoru bezbednosti". Pristup je vođen sistemom

klasifikacije pravnog okvira i implementacije kapaciteta. Isti je prilagođen za procenu stepena

postignutog napretka od strane Kosova u vezi integrisanog upravljanja granicom, sprečavanja i borbe

protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma.

Ova studija utvrđuje da je Kosovski zakonski okvir uglavnom usklađen sa EU Akuis Communitaire.

Nekoliko primera koji zahtevaju dodatne amandmane su u toku, i stupide na snagu 2013. godine.

Povedana brzina zakonodavne aktivnosti i pokušaji za unapređivanje procesa implementacije

zabeležene su u periodu između 2008. i 2012. Naša istraživanja su utvrdila niz strategija i zakona koja

su razvijena, ali još uvek nedostaje odobrenje Skupštine Kosova. Značajan napredak je primeden u

implementaciji politike integrisanog upravljanja granicom i sprečavanje i borbu protiv organizovanog

kriminala koja između ostalog uključuje trgovinu ljudima i drogom. Veoma ograničeni rezultati su

postignuti u sprečavanju i borbi protiv korupcije. Napredak u borbi protiv terorizma se meri u

kontekstu ukupne konsolidacije sektora bezbednosti i pravosudnog sistema.

Prvo poglavlje ove studije razmatra kontekst liberalizacije viznog režima i političkih kretanja. Drugo

poglavlje obuhvata široku analizu napretka koji je postignut u zakonodavnom okviru i

implementacije kapaciteta u oblasti integrisanog upravljanja granicom, korupcije i terorizma.

METODOLOGIJA

Nalazi i ocene iznete u ovom političkom dokumentu su zasnovani na različitim metodama

prikupljanja podataka. Studija je pre svega zasnovana na istraživanju i obradu statističkih

podataka gde je to potrebno. Procene su dopunjene i intervjuima licem u lice sa petnaest

ključnih informatora i ne-učestvovanog posmatranja. Brojni akteri su konsultovani u

procesu, uključujudi praktikante, kreatore politike/donosioce odluka, medije, organizacije

civilnog društva i međunarodni predstavnici. Metodološki pristup je zasnovan u okvirima

razvijenog od strane Kosovskog Centra za Bezbednosne Studije (KCBS) i u saradnji sa jednim

brojem regionalnih istrazivačkih centara koji služe za merenje kako kreiranja politike, tako i

procesa implementacije. Prvo se procenjuje stepen napretka i način kreiranja politike, a

zatim se analizira napredak u sprovođenju politika i aktivnosti usvojene od strane tela

kreatora politike. Kompletan okvir se može oceniti u poglavlju metodologije regionalne

publikacije „Almanah nadzora sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu“ i isti se može

8

pronadi u knjizi objavljenoj od strane KCBS pod naslovom "Pradenje i procena dobrog

upravljanja u sektoru bezbednosti Kosova".1

Isti pristup je prilagođen da analizira napredak u zakonodavstvu i kapacitetu

implementacije u institucijama sektora bezbednosti odgovornih za ispunjavanje kriterijuma

za liberalizaciju viznog režima. Sistem rangiranja od 1 (najslabije) do 5 (najbolje) se koristi

da numerički izmeri napredak. Sistem ocenjivanja je objašnjen u nastavku:

OCENA 1.

Fokus je na pravnim

normama, politike i loše

prakse

Pravni i Politički Okvir

Indikator postojanja osnovnih zakona i politika: (npr. da li su Zakon i Strategija o integrisanom

upravljanju granicama usvojeni).

Sprovođenje i Institucionalni

Kapaciteti

Indikator učestalosti, količina i kvalitet loše prakse: Postoji široko rasprostranjena loša praksa. Postoji odsustvo primene odgovarajudih zakona i politike.

Adekvatna raspodela i upravljanje materijalnih i ljudskih resursa neophodnih za sprovođenje

zakona i strategija.

OCENA 2.

Fokus je na pravnim

normama, politike i prakse


Indikator postojanje osnovnih zakona i politika: Primarno zakonodavstvo i politike su u mestu.


Kapaciteti

Indikator učestalosti, količina i kvalitet loše prakse: Postoji još uvek veoma ograničena praksa i slabi pokušaji uvođenja dobre prakse. Dobra praksa u

sprovođenju zakona i politike još uvek nije postala redovna pojava.

Resursi ili nisu dodeljeni uopšte, ili se neadekvatni kvalitet materijalnih i ljudskih resursa izdvaja za

sprovođenje zakona i politike.

1 Regionalna publikacija „Almanah nadzora sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu, poglavlje

metodologije napisano od Sonje Stojanović, str. 237-271, Regionalni Think Tank Konzorcijum: Praćenje i

nadgledanje refrome sektora bezbednosti u zemljama Zapadnog Balkana, Mars 2012

9

OCENA 3.

Fokus je na pravnim

normama, politiku i prakse

(minimalna staza sprovođanja 2

godine)


Indikator postojanja osnovnih zakona: Celo zakonodavstvo i neophodna politika postoji u

određenoj oblasti.


Kapaciteti

Dobra praksa postoji, što znači da se zakoni i pravila sprovode najmanje 2 godine. Još uvek

postoje primeri ograničene prakse u sprovođenju delova zakonodavstva i prvila, ali je ozbiljna loša

praksa izuzetak.

Neki resursi su dodeljeni, tako da su zadaci delegirani posebno u sprovođenju odredaba

zakona i politike.

OCENA 4.

Fokus je na institunalizaciji i

pozitivne vrednosti (više od 4. godine

staze sprovođenja)


Svi zakoni i politike su usvojeni.


Kapaciteti

Postoji značajna cifra evidencije u sprovođenju zakona i politike. To je dosledna primena zakona i

politike.

Institucionalni kapaciteti su dobro uspostavljeni i funkcionalni.

OCENA 5.

Fokus je na institucionalizaciji

i pozitivnih vrednosti (više od 6. godine

staze sprovođenja)


Svi zakoni i politike su usvojeni.


Kapaciteti

Značajni napori se ulažu u preventivnom i proaktivnom radu da se smanje mogudnosti loše prakse. Postoji značajna primena imlementacije. Implementacija je postala pravilo i loša praksa je

izuzetak.

10

OCENJIVANJE SPROVOĐENJA SVAKE

POSEBNE STRATEGIJE

Kriterijum Opravdanje Ocena

SprovoĎenje

Politike

Integrisanog

Upravljanja

Granicom

Zakonski okvir o integrisanom upravljanju granicom (IUG) je usvojen i usklađen je sa ackuis communitaire i drugim ključnim međunarodnim normama. Takođe, strateški okvir politike je usvojen i veoma unapređen.

Sve odgovarajude institucije i koordinacija IUG mehanizma su usvojeni i tokom protekle četiri godine njihovi kapaciteti su ojačani. Osoblje koje radi na području IUG su dobro istrenirani, opremljeni sa naprednom tehnološkom opremom i iskustvom u obavljanju svojih dužnosti. Postoji potreba za dodatnom praksom u sprovođenju politike za IUG. Posebno, unutrašnja kontrola IUG mehanizama ostaje i dalje oblast koja zahteva dalja poboljšanja.

Kosovo je razvilo zadovoljavajudu prekograničnu saradnju sa Albanijom, Crnom Gorom i takođe sa Makedonijom, (iako još uvek ne postoje zajedničke granične policije koje patroliraju sa poslednjim). Prekogranična saradnja sa Srbijom i dalje se oslanja na političkim dešavanjima i sprovođenje sporazuma o IUG postignutog u Briselu.

3.5

Politika za

Prevenciju i

Suzbijanje

Organizovanog

Kriminala

Osnovni pravni okvir za borbu protiv organizovanog kriminala je ved na snazi. Usvajanje novog Krivičnog zakona, koji de stupiti na snagu u 2013. de dodatno unaprediti institucionalni napor da spreči i borbu protiv ovih pojava. Usvajanje posebnog zakona protiv organizovanog kriminala (koja je uključena u zakonodavnom planu Skupštine Kosova) bi dodatno poboljšala institucionalni napor u ovoj oblasti, mada to nije preduslov, kada je u pitanju sprovođenje liberalizacije viznog režima sa Mapom puta Kosova. U međuvremenu, takođe strateški okvir za suzbijanje i sprečavanje organizovanog kriminala je na mestu? i sve odgovarajude mehanizme za suzbijanje pojava organizovanog kriminala su u mestu?.

3

Suzbijanje i

Prevencija

Trgovine

Novi Krivični zakon je poboljšao zakonske osnove za borbu protiv trgovine ljudima. To je ojačalo 2.5

11

Ljudima sankcionisanje nekih novih krivičnih dela, posebno u vezi sa decom. Strategija protiv trgovine ljudima (2011-2014) je na mestu? dok nova Nacionalna Strategija protiv trgovine decom dopunjuje politički okvir u borbi protiv trgovine ljudima. Postoji četiri godine evidencije sprovođenja u ovoj oblasti.

Posebna Operativna grupa je osnovana za borbu sa izazovima vezanim za trgovinu ljudima, (dok je radna grupa za trgovinu dece u procesu konsolidacije)... U poslednjih nekoliko godina, Kosovska policija je zabelezila povedanje efikasnosti u uništavanju mreža trgovine ljudima. To je došlo kao rezultat povedanja kapaciteta policije u borbi protiv ove pojave. Rezultati su prikazani u svetlu povedanih napora da se postignu tehnički uslovi za liberalizaciju viznog režima i drugim integracijama. Dodatni napori su potrebni za sprečavanje i borbu protiv trgovine decom.

SprovoĎenje

Strategije za

borbu protiv

trgovine

grogom

Trgovina drogom je takođe sankcionisana Krivičnim zakonom. Nacionalna Strategija i Akcioni plan protiv droge (2009-2012) su služili kao početni politički okvir za borbu protiv trgovine drogom, a nova strategija se očekuje da bude usvojena do kraja 2012. Nalazi istraživanja identifikovalo je značajan institucionalni napredak i napor u borbi protiv droge. Od tada su institucionalni kapaciteti u ovoj oblasti udvostručeni. Kosovska policija navodi da su njeni rezultati u borbi protiv krijumčarenja droge najviši u poređenju sa ostalim zemljama u regionu. Postoji potreba za doslednost u sprovođenje politike protiv droge i u narednim godinama.

3.5

SprovoĎenje

Strategije za

borbu protiv

korupcije

Tokom protekle četiri godine zakonski okvir za borbu protiv korupcije je skoro upotpunjen. Novi Krivični zakon uključuje kompletno poglavlje koje obezbeđuje sankcije protiv dela korupcije (što nije bio slučaj sa prethodnom Krivičnim zakonom). Jedini zakon prijavljen da nedostaje je Zakon proširenih ovlašdenja za oduzimanje imovine stečene krivičnim delom koje i dalje ostaje na zakonodavnom planu. Sve u svemu, postojeda zakonska regulativa u ovoj oblasti je usklađena sa pravnim tekovinama EU-a i drugim međunarodnim standardima. Imajudi u vidu da je Strategija borbe protiv korupcije (2009-2011) ved istekla nova strategija je u procesu. Nacrt je bio kritikovan od strane EU-a u najnovijoj studiji

2

12

izvodljivosti, zbog čega predstojeda strategija treba da bude prilagođena sa preporukama EU-a.

Postoji ograničena staza napretka u sprovođenju zakonskog i političkog okvira. Najznačajnija dostignuda su identifikovana u uspostavljanju novih mehanizama. Pored Agencije za borbu protiv korupcije (od osnivanja 2006. godine) dva dodatna mehanizma su uspostavljena: Antikorupcijska Operativna Grupa (koja radi pod pokroviteljstvom premijera) i Nacionalni savet za borbu protiv korupcije (koja radi pod pokroviteljstvom predsednika). U međuvremenu, novi zakoni, kao što su deklarisanje imovine i finansiranje političkih stranaka su povedali institucionalne napore za sprečavanje korupcije. Postoje vrlo ograničeni rezultati u borbi protiv korupcije.

SprovoĎenje

Strategije za

borbu protiv

terorizma

Što se tiče mera kontra-terorizma, pravni i politički okvir ved postoji i usklađen je sa pravnim tekovinama EU-a i drugim međunarodnim standardima. Terorizam je identifikovan kao jedan od pretnji Nacionalne strategije bezbednosti Republike Kosova. Nacionalna strategija i akcioni plan protiv terorizma 2009-2012 je usvojen. Sa institucionalne tačke gledišta, uspostavljanje i konsolidacija Kosovske obaveštajne agencije doprinela je povedanju institucionalne sposobnosti za sprečavanje i suzbijanje ove pojave. Ne postoje dodatne informacije identifikovane za institucionalne kapacitete za sprovođenje političkog okvira u ovoj oblasti.

3

POGLAVLJE I

KONTEKST LIBERALIZACIJE VIZNOG REŢIMA

13

1.1. POZADINA JAVNOG REDA I BEZBEDNOSNIH POLITIKA: UVOD

PROCESA LIBERALIZACIJE VIZNOG REžIMA SA ZEMLJAMA ZAPADNOG

BALKANA

Ideja liberalizacije viznog režima za zemlje zapadnog Balkana (ZB), zemlje uvedena je na

Solunskom samitu juna 2003. godine. Savet EU-a je predložilo listu reformi koje je

potrebno preduzeti za zemlje kako bi dobile koristi slobodnog viznog režima. Drugim

rečima, Savet je jasno rekao da bi napredak zemalja u procesu liberalizacije viznog režima

zavisio od njihove spremnosti i sposobnosti da sprovedu značajne reforme u oblasti

vladavine prava i bezbednosti. Od zemalja Zapadnog Balkana je traženo da ojačaju svoje

kapacitete u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije, ilegalnih migracija, kao i

poboljšanja njihovih sposobnosti da upravljaju i vrše graničnu kontrolu i bezbednost

službenih identifikacionih dokumenata.2

Prva nastavljena inicijativa stigla je tri godine kasnije u 2007. godini, kada su zemlje

Zapadnog Balkana, sa izuzetkom Kosova, potpisale Sporazum o viznim olakšicama i

readmisiji.3.4 Ovo je predstavilo ugovorni aranžman koji je naveo i razjasnio procedure i

aktivnosti koje su potrebne da se zaključe tokom strukturnog dijaloga pre zelenog svetla da

bi se omogudilo odobrenje besplatnog viznog režima sa EU-om.5 Sporazumi o readmisiji su

imale za cilj sticanje posvedenosti zemaljala Zapadnog Balkana da prime svoje državljane

koji žive u državama članicama EU-a, bez pravnog stambenog statusa.6

Potpisivanje ovih sporazuma i dijalog koji je usledeo uticali su na sveobuhvatne reforme

širom regiona i doveli do značajnog napretka u reformi i institucionalizacije u oblasti

vladavine prava i bezbednosnog područja. Dakle, sredinom-2008. godine Evropska komisija

dostavila je mapu puta za liberalizaciju viznog režima za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu

(BiH), BJR Makedonije, Crne Gore i Srbije. Kosovo je ostalo van inicijative u pogledu

političkih kompleksnosti koji su rezultirali nakon proglašenja nezavisnosti od Srbije. Vizni

Putokaz istakao je tehničke kriterijume kategorizovani u nekoliko blokova.

Prvi blok je podvukao potrebu da se poboljša bezbednost dokumenata, drugi blok je

2 Solunska Agenda, Savet Evrope, 15 Jun 2003,

http://ec.europa.eu/enlargement/enlargement_process/accession_process/how_does_a_country_join_the_eu/sap/t

hessaloniki_agenda_en.htm (poslednji put provereno: 29 Juna 2012) 3 Kosovo je u ovom periodu bilo na završnoj fazi pregovora o statusu. Manje od 4 meseca nakon toga, 17.

februara 2008 Kosovo je proglasilo svoju nezavisnost. 4 Isto, Albanija je već potpisala Sporazum o readmisiji sa EU ranije 7. novembra 2005 5 Evropski Savet, ugovori sa zemljama Zapadnog Balkana o olakšicama u izdavanju viza, 8. novembar 2007,

http://europa.eu/legislation_summaries/enlargement/western_balkans/l14578_en.htm 6 Evropski Savet, sporazumi o readmisiji sa zemljama Zapadnog Balkana, 8. novembar 2007,

http://europa.eu/legislation_summaries/enlargement/western_balkans/l14562_en.htm

http://ec.europa.eu/enlargement/enlargement_process/accession_process/how_does_a_country_join_the_eu/sap/thessaloniki_agenda_en.htm




14

precizirao mere i uslove integrisanog upravljanja granicom, tredi blok pod nazivom Javni red i bezbednost, ističe potrebu za unapređenje institucionalnih napora u suzbijanju i sprečavanju organizovanog kriminala, korupcije, terorizma, promoviše sudsku saradnju u krivičnim pitanjima i zaštitu ličnih podataka.7 Finalni blok bavi se pitanjem osnovnih prava i sloboda kretanja koja se indirektno odnose na tredi blok o javnom redu i bezbednosti.

Bilateralni pristup usledio je nakon diljaloga Evropske komisije sa zemljama Zapadnog

Balkana dozvoljavajudi pojedinačne zemlje da ubrzaju sprovođenje mape puta vizne

liberalizacije. Dok se kriterijumi mogu oceniti kao tehnički, ipak su izazvali mnogo napora da

se ostvari željeni nivo reformi. Kao rezultat, sve zemlje ZB, Kosovo je izuzetak, zaključile su

svoje reforme i dobili besplatni vizni režim u decembru 2010. godine. BJR Makedonija, Crna

Gora i Srbija su ocenjeni da su uspešno realizovali akcije "Mape puta" u 2009. godini, dok je

od Albanije i BiH traženo da nastave sprovođenje reformi do 2010. godine. Što Kosovo čini

jedinim mestom bez liberalizacije viznog procesa sa EU-om.

1.2. POLITIČKI IZAZOVI ZA KOSOVO U PROCESU VIZNE LIBERALIZACIJE

STRUKTURISANOG DIJALOGA

Osnovni strateški ciljevi Kosovskih institucija posle proglašenja nezavisnosti bili su integracija Kosova u EU i NATO. Kosovo je od tada postalo kompleksan problem s obzirom nejedinstva EU u vezi njene nezavisnosti - oko 22 članica EU-a su u međuvremenu priznale nezavisnost Kosova, dok pet članova poput Španije, Grčke, Rumunije, Slovačke i Kipra to nisu učinile. Međutim, EU je imala udela u Kosovskim dešavanjima u protekloj deceniji, i bilo bi logično da se primeti proces pokrenut uprkos nekim kašnjenjima.8 Posebno pokretanje Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) u 2008. godini, koja je najveda Misija vladavine prava ikada pokrenuta u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP) EU-a, dodatno obavezujudi EU da obezbedi evropsku bududnost Kosova.

Napredak Kosova ka procesu liberalizacije viznog režima je otežan činjenicom da ima dugu granicnu liniju sa Srbijom, i koja nije preuzela korake u saradnji u oblastima gde bi njenj stav prema Kosovu bio ugrožen.9 EU je omogudila dijalog između Kosova i Srbije, počevši od marta 2010. i učinila je kako liberalizaciju viznog režima za Kosovo, tako i kandidaturu članstva Srbije, uslov vezan za uspeh dijaloga. Dva nova važna sporazuma su postignuta između Prištine i Beograda pod okriljem EU-a i to: integrisano upravljanje granicom i sporazum regionalne saradnje i slobode kretanja.

7 Proverite blok 3 mape puta za liberalizaciju viznog reţima sa: Albanijom, Bosna i Hercegovinom,

Makedonijom, Crnom Gorom i Srbijom 8 KCBS intervju sa Ljutfi Haziri, Član Skupštine Kosova, Predsednik Odbora za Evropske Integracije 27.07.2012 9 Isto.

15

Uprkos napretka u potpisivanju ovih sporazuma, nisu preduzeti značajni koraci u njihovom

sprovođenju. Sporazumi su bili politički teški i nepopularni u obema zemaljama. Međutim,

Evropska komisija je ocenila da je Kosovo održalo konstruktivnu ulogu tokom dijaloga i

konačno preporučila pokretanje vizne liberalizacije strukturisanog dijaloga *19. januara

2012].10 Strukturni Dijalog sa Kosovom počeo je u maju 2012. godine, a Putokaz vizne

liberalizacije uručen je u junu iste godine. Pored toga, Evropska komisija je takođe

pokrenula studiju izvodljivosti o stabilizaciji i pridruženju sa Kosovom u februaru 2012.

1.3. UNUTRAŠNJE IMPLIKACIJE

PRODUŽENOG VIZNOG DIJALOGA SA

KOSOVOM (2009 - 2012)

Dok je vizna liberalizacija Evropske unije generalno opisana kao proces koji uključuje uglavnom tehničke reforme i odluke, ipak ima dalekosežne političke implikacije u slučaju Kosova. Suočena sa političkim zastojem zbog primedaba članica EU koje nisu priznale njenu nezavisnost i teškoda koje proizlaze zbog komplikovanog odnosa sa Srbijom, Vlada Kosova je samoiniciativno pokrenula plan za liberalizaciju viznog režima, kako bi ispunila uslove koje može kontrolisati.11 Prvi korak u tom pravcu bio je jednostrano usvajanje "Akcionog plana za sprovođenje Mape puta za liberalizaciju viznog režima Vlade Kosova sa Evropskom unijom", koja u sebi sadrži sličnu strukturu i pristup koji je korišden za pregovore između EU-a sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Ova studija utvrdila je da je pokretanje "Akcionog plana", rezultiralo usvajanjem nekih važnih državnih politika u oblasti javnog reda i bezbednosti - bezbednost dokumenata, integrisano upravljanje granicom, migracijama i osnovna prava u vezi slobode kretanja. Drugim rečima, ovaj korak pokrenuo je značajnu dinamiku u zaključivanju primarnih zakona i nacionalnih strategija koje pokrivaju ovaj proces. Najznačajnije promene navedene u ovoj fazi su bile: usvajanje novog Krivičnog zakona, novog Zakona o integrisanom upravljanju granicama i kontroli državne granice (2008), Zakon o azilu (2011), Zakon o strancima (2011), Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (2010), Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (2010) i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (2010).

Pored zakonskih izmena, studija je takođe primetila povedan tempo sproveđenja zakonodavstva u ovoj fazi. Neke od strategija koje su povezane sa procesom i koja je Vlada donela su: Nacionalna Strategija integrisanog upravljanja granicom (2010-2012), Nacionalna strategija i akcioni plan protiv organizovanog kriminala (2009-2011), Nacionalna strategija i akcioni plan za borbu protiv trgovine drogom (2009 -2011), Nacionalna strategija i akcioni plan protiv trgovine ljudima (2009-2011), Nacionalna strategija za migracije (2009-2012),

11 KCBS intervju sa Fatmir Dţeljilji, bivski zamenik Ministra Unutrasnjih Poslova (2007-2012) trenutno izabrani

član Skupštine Kosova i član Odbora za Unutrašnje Poslove, Bezbednost i Kosovske Snage Bezbedonosti,

14.06.2012

16

PRAVNI OKVIR

Nacionalna strategija za reintegraciju repatriranih lica (2009-2012) i Strategija za borbu protiv korupcije (2009-2012). Da bi se uskladili sa evropskim standardima jedan broj strategija i akcija su bili podložni modifikaciji.

Zvanični Putokaz EU-a liberalizacije viznog režima za Kosovo je dostavljen od strane

Evropske komisije četiri godine kasnije, juna 2012. Faza između ova dva perioda bila je

izazov za obe. U EU zbog unutrašnjih razloga i političke kompleksnosti statusa Kosova. Stoga

ce u narednim poglavljima biti ocenjen napredak postignut od strane institucija Kosova u

sprovođenju politika IUG, sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

POGLAVLJE II

SPROVOĐENJE JAVNOG REDA I MIRA I

BEZBENDOSNE POLITIKE

2.1. KOSOVSKA POLITIKA ZA

SPROVOĐENJE INTEGRISANOG

UPRAVLJANJA GRANICOM

Politika integrisanog upravljanja granicom (IUG) je regulisana Zakonom o integrisanom

upravljanju i kontroli državne granice, koji je stupio na snagu u junu 2008. godine, kao deo

pravnog paketa uveden od Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova. I lokalni12 i

međunarodni13 zvaničnici ocenili su da je zakon usvojen u ovoj oblasti veoma napredan i u

skladu sa pravnim tekovinama EU-a.14 Cilj ovog zakona je da se uspostavi održiva

koordinacija i saradnja između svih nadležnih (domadih i međunarodnih) organa uključenih

u granične bezbednosti i olakšava slobodno kretanje ljudi i roba. Zakon de omoguditi uslove

12 KCBS intervju sa pukovnikom Šaban Gruda, Direkcija za Integrosano Upravljanje Granicom, Kosovska

Policija (IUG) 27.08.2012 13 KCBS intervju sa Karin Marmsoler, Politički Savetnik - Vladavina Prava: Kancelarija Evropske Unije na

Kosovu, Priština 29.06.2012 14 KCBS intervju sa pukovnikom Šaban Gruda, Direkcija za Integrosano Upravljanje Granicom, Kosovska

Policija (IUG) 27.08.2012

17

STRATEGIJA

ZA IUG

za uspostavljanje efikasne i efektivne strukture upravljanja granicom kako bi imali otvorene,

ali i kontrolisane i bezbedne granice.15

Prema odredbama ovog zakona međuagencijska saradnja de se sprovoditi od strane

granične policije, carinske službe, Fitosanitarne i Veterinarske službe (FSVS), kao i sve ostale

relevantne agencije kako je definisano Nacionalnom strategijom za Integrisano upravljanje

granicom.16 U prvoj fazi nakon četiri godine od usvajanja zakona Vlada je donela niz

administrativnih direktiva i strategija za jačanje kapaciteta za implementaciju. Ovi koraci su

dovršili pravnu infrastrukturu u vezi sa integrisanim upravljanjem granicom.

"Nacionalna strategija Republike Kosova za integrisano upravljanje granicom (2009-2012)"

je usvojena od strane Vlade u aprilu 2009. godine. Strategija je zasnovana na pristupu IUG

EU-a i gradi se na tri osnovna stuba - unutrašnja-servis saradnja, unutar-agencijska saradnja

i međunarodna saradnja.17 Vlada mora da stvori koordinacionu strukturu pod

rukovodstvom Ministarstva unutrašnjih poslova koja de biti zadužena za oba, donošenje

odluka i nadzorni organ. Struktura treba obuhvatiti predstavnike iz Ministarstva ekonomije i

finansija (MEF), Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP), Ministarstvo

poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR), Ministarstvo za transport i

infrastrukturu (MTI), Ministarstvo zdravlja (MZ) i Ministarstvo inostranih poslova (MIP).

Drugi sloj upravljanja obuhvata Izvršni odbor koji se sastoji od Državnog koordinatora IUG,

pomodnika generalnog direktora granične policije, generalnog direktora Kosovske carine,

izvršnog direktora Agencije za veterinu i hranu, bivše Agencije za koordinaciju razvoja i

evropske integracije i drugi predstavnici, ako se smatra za neophodnim.

Ceo paket strategija i akcionih planova rezultat je odluke vlade da pokrene sopstveni proces

ispunjavanja uslova za liberalizaciju viznog režima u 2008. i pokriva period od tri godine.

Proces o izmenama postojede strategije je završen, i modifikovana verzija de biti usvojena

do kraja 2012.18 Ne očekuju se suštinske promene. Pored strategije IUG, druge srodne

strategije su usvojene u oblasti organizovanog kriminala, kontra-terorizma i migracionih

pitanja. Procena sporvođenja strategije protiv organizovanog kriminala i borbe protiv

terorizma de biti razmatrano u narednim poglavljima, dok migraciona politika nije predmet

ovog rada.

15 Zakon o integrisanom upravljanju ganicama i kontroli drţavne granice, Skupština Kosova, 15.06.2008,

http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2008_03-L065_en.pdf 16 Zakon o integrisanom upravljanju ganicama i kontroli drţavne granice, Član 1, Skupština Kosova, 15.06.2008,

http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2008_03-L065_en.pdf 17 Nacionalna Strategija za Integrisano Upravljanje Granicom Republike Kosova (1999-2012), Vlada Kosova,

April 2012, http://www.mpb-ks.org/repository/docs/Strategjia_Anglisht_FINAL_National_strategy

_of_the_Republic_of_Kosovo_2009.pdf 18 KCBS intervju sa pukovnikom Šaban Gruda, Direkcija za Integrosano Upravljanje Granicom, Kosovska


http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2008_03-L065_en.pdf


http://www.mpb-ks.org/repository/docs/Strategjia_Anglisht_FINAL_National_strategy%20_of_the_Republic_of_Kosovo_2009.pdf

http://www.mpb-ks.org/repository/docs/Strategjia_Anglisht_FINAL_National_strategy%20_of_the_Republic_of_Kosovo_2009.pdf

18

IUG

INTER-GRANIČNA

SARADNJA

SPROVOĐENJE

UNUTRAŠNJE

SARADNJE IUG

Prvi koraci u sprovođenju ove strategije uključili su formiranje koordinacionog tima na čelu

sa zamenikom ministra unutrašnjih poslova. Srodne agencije IUG i Vlada osnovali su

Nacionalni centar za graničnu kontrolu u cilju povedanja efikasnosti i podsticanju

koordinacije. Ovaj centar se sastoji od policije, carine i Fitosanitarne i Veterinarske službe i

ima za cilj da olakša razmenu informacija o pitanjima vezanim za IUG. Novoosnovani

mehanizam pomogao je da se značajno poboljša koordinacija. Razni organi i službe sada

organizuju zajedničke patrole, kontrolne punktove, razmenu informacija i opreme, kao i

organizovanje zajedničkih treninga.19 Ovo se generalno ocenjuje da je proizvelo pozitivne

rezultate graničnih prelaza.20

Nedostatak zajedničkih baza podataka je jedna od ključnih slabosti.21 Međutim, agencije su

pokrenule novu inicijativu za razvoj zajedničkog sistema razmene informacija u okviru tima

za IUG.22 Ovo uključuje značajne budžetske izdatke i može dovesti do kašnjenja da se ovaj

proces završi. Kosovski Policijski zvaničnici su naglasili važnost završetka ovog koraka, iako

su istakli da razvoj zajedničke baze podataka nije sam po sebi uslov EU-a za viznu

liberalizaciju.23

Ograničen nivo interne kontrole i nadzora izgleda da je najvedi problem u ovom trenutku.

To je dokazano usled nedostatka sistematskog procesa kontrole na nekim graničnim

prelazima.24 Kosovski Policijski zvaničnici su priznali slabosti u ovoj oblasti, ali su tvrdili da se

to dešava samo tokom letnjih/zimskih odmora, kada inostrani turisti i Kosovska dijaspora

preoptereti postojede kapacitete. Prema policijskim procenama broj ljudi koji prelaze

granicu sa Albanijom varira između 30,000-40,000 hiljada i to je znatno iznad raspoloživih

kapaciteta policije da može obraditi taj broj. To bi stavilo pod sumnju sposobnost za vršenje

odgovarajudih nivoa kontrola. Dok zvaničnici priznaju ovaj izazov, oni su takođe izjavili da su

putnička vozila i ljudi jedini izuzetak, dok transport robe prolazi redovnu kontrolu.

Nedostatak kapaciteta i iskustva u internoj kontroli ostavlja znatan prostor za pojavu

korupcije. Iako je ovo pitanje razumljivo za relativno novooformljeni inspektorat, to takođe

ukazuje na potrebu da se povedaju kapaciteti nadzora u cilju sprečavanja eventualne

zloupotrebe vlasti na graničnim prelazima.25

Pored komponenta unutrašnje saradnje, Vlada je napravila značajan napredak u regionalnoj

i međunarodnoj saradnji. Najznačajniji su primeri implementacije IUG sa Albanijom,

Makedonijom i Crnom Gorom. Nova politika se pokazala najefikasnijom prema graničnim

19 Isto. 20 Isto. 21 Isto. 22 Isto. 23 Isto. 24 KCBS intervju sa Karin Marmsoler, Politički Savetnik - Vladavina Prava: Kancelarija Evropske Unije na

Kosovu, Priština 29.06.2012, 25Isto.

19

prelazima sa Albanijom. To je dovelo do boljeg i bržeg upravljanja protoka roba i ljudi

naročito tokom letnje sezone kada se je njihov broj znatno uvedan. Zvaničnici obe zemlje su

uspostavili zajedničke granične policijske patrole, tako i zajednidki prelaz. Procedure su

delom pojednostavljene zbog jezičkih afiniteta i takođe su smanjile vreme čekanja na

granici. 26

IUG se pokazalo efikasnom i u slučaju Makedonije, mada ne na nivou i obimu kao sa

Albanijom. Nema zajedničke patrole i zajedničkog prelaza. Bilo je razgovora među

zvaničnicima Kosova i Makedonije u vezi pitanja dokumenata potrebnih za prelazak na

teritoriju jedne-druge. Međutim, istraživanje je potvrdilo odvijanje redovnih sastanaka

između koordinacijskih timova IUG i očekuju se naredni konkretni koraci u vezi ovih pitanja.

Naše istraživanje je identifikovao zadovoljavajudu saradnju između Kosova i Crne Gore. Bilo

je bliskih saradnji između odgovarajudih koordinacijskih timova IUG. Osim toga bilo je

zajedničkih patroliranja policije u oba dela granice posebno nakon primopredaje

nadležnosti sa KFOR-a na Kosovsku policiju. Međutim, produbljivanje saradnje izgleda

delom uslovljeno nerešenim pitanjem demarkacije granice.27 Imajudi jasno definisane

granice sa Kosovom, za Crnu Goru to nije bio uslov tokom dijaloga o viznoj liberalizaciji i

vladini zvaničnici Kosova ne očekuju da ovo pitanje umanji njihove šanse za brzo

zaključivanje procesa.

Implementacija IUG sa Srbijom ostaje politički osetljivo i komplikovano pitanje. To je takođe

teško, jer je prisustvo Kosovske policije na prelazima (Brnjak i Jarinje) na severu Kosova

izazovno bezbednosno pitanje. Primena IUG na ostalim prelazima (Merdare i Bela Zemlja) je

pod punom kontrolom kosovskih vlasti i trebalo bi da bude manje komplikovano. Kontrola

centralne vlasti nad severnim delom gde dominiraju srpske etničke zajednice bila je slaba u

najvedem broju slučajeva. Pokušaji Vlade da preuzme punu kontrolu doveli su do reakcije i

do paljenja graničnih prelaza od strane ekstremista.28 Ova napeta i krhka situacija postala je

plodno tlo za potencijalno ilegalno krijumčarenje. Oba granična prelaza su pod kontrolom

EULEX-a i obuhvataju malo ili nimalo kontrole od strane Kosovske policije.

Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova i ne prihvata postojanje graničnih prelaza.

Umesto toga tvrdila je da su ovi prelazi administrativne linije. Međutim, ovaj politički izazov

je u velikoj meri uticao na uspeh implementacije IUG. Neki oblik razumevanja postignut je

tokom dijaloga Priština-Beograd olakšan od strane EU-a. Sporazum o IUG, kao i sloboda

kretanja, dokumenta i registarih tablica za vozila je postignut u 2012, ali je njegova primena

26 KCBS intervju sa Behar Selimi, bivsi direktor Kosovske Policije, trenutno član Skupštine Kosova 11.07.2012 27 Ivzvlačenje granica u zemljama Zapadnog Balkana, Perspektiva naroda, Saferworld, Oktobar 2011, ,

http://www.saferworld.org.uk/downloads/pubdocs/Drawing%20boundaries%20in%20the%20Western%20Balka

ns.pdf 28 MBROJTËSI (Branilac), Obim IV-Br. 2, Kosovska Policija, Zvanični Magazin Kosovske Policije, maj 2008,

http://www.kosovopolice.com/repository/docs/internet.pdf

http://www.saferworld.org.uk/downloads/pubdocs/Drawing%20boundaries%20in%20the%20Western%20Balkans.pdf

http://www.saferworld.org.uk/downloads/pubdocs/Drawing%20boundaries%20in%20the%20Western%20Balkans.pdf


20

PRAVNI

OKVIR

bila delimično spora zbog domadih političkih dešavanja i izbora u Srbiji.29

Kosovo je postiglo značajan napredak takođe i na uspostavljanju saradnje sa zemljama izvan

svojih suseda. Međutim, s obzirom da je šira regionalna i međunarodna saradnja predmet

sporazuma u različitim oblastima saradnje (kao što su: migracije, azila, policijska saradnja,

krivičnopravna saradnja, kao i drugi ekonomski sporazumi) koji se takođe odnose na

granične politike, mogu biti predmet konkretnog istraživanja u bududnosti i nede se

razmatrati u ovom radu.30

2.2. SPROVOĐENJE VLADINIH POLITIKA

U SPREČAVANJU I SUZBIJANJU

ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I

TERORIZMA

Fenomen organizovanog kriminala i korupcije su široko rasprostranjena u zemljama

Zapadnog Balkana zbog konflikata i slabosti državnih institucija. Ova studija je pronašla neki

napredak na Kosovu u smislu jačanja institucionalnih kapaciteta za sprečavanje i borbu

protiv organizovanog kriminala i korupcije. Iako se terorizam ne smatra kao glavna pretnja

za Kosovo, Vlada je preduzela niz koraka kako bi se garantovala bezbednost i sigurnost. Ovo

poglavlje analizira ove pojave i napredovanje na Kosovu u naredna tri pod-poglavlja: (a)

sprečavanje i suzbijanje organizovanog kriminala, (b) sprečavanje i suzbijanje korupcije i (c)

sprečavanje i suzbijanje terorizma.

A. PREVENCIJA I SUZBIJANJE ORGANIZOVANOG

KRIMINALA

U poslednjih nekoliko godina, sprečavanje i suzbijanje organizovanog kriminala na Kosovu

postalo je pitanje koje je izazvalo vedu institucionalnu i javnu pažnju. Tokom protekle četiri

godine kosovske institucije su usvojile različita dela zakonodavstva uključujudi: zakon o

specijalnom tužilaštvu, kao i drugim zakonima koji se odnose na integrisano upravljanje

granicom; antikorupciju; zaštite svedoka; međunarodne pravosudne saradnje; kao i novi

Zakon o krivičnom postupku i Krivični zakon (koji de stupiti na snagu 1. januara 2013.) Zakon

o sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala još uvek nedostaje. To je, međutim,

najvažniji pravni instrument i pomod u naporima za sprečavanje i borbu protiv

organizovanog kriminala. Isto tako, zakon o sprečavanju i borbu protiv trgovine ljudima još

29 Pogledajte Transkript 6822-og sastanka Saveta Bezbednosti UN-a, šesdeset sedma godina, Njujork, Utorak,

21.09.2012, 10:50. http://www.securitycouncilreport.org/atf/cf/%7B65BFCF9B-6D27-4E9C-8CD3-

CF6E4FF96FF9%7D/Kos%20S%20PV%206822.pdf 30 KCBS intervju sa pukovnikom Šaban Gruda, Direkcija za Integrosano Upravljanje Granicom, Kosovska


http://www.securitycouncilreport.org/atf/cf/%7B65BFCF9B-6D27-4E9C-8CD3-CF6E4FF96FF9%7D/Kos%20S%20PV%206822.pdf


21

STRATEGIJE

NACIONALNA

STRATEGIJA

PROTIV

ORGANIZOVANOG

KRIMINALA

uvek nije usvojen.31 Pored toga, zakon je uključen u zakonodavnom planu i trebalo bi da

bude uskoro usvojen.32 Umesto ovih zakona, suzbijanje i sprečavanje organizovanog

kriminala i trgovine ljudima bide zasnovana samo u krivičnom zakonu i krivičnom postupku.

Stoga, u narednom periodu MUP i Skupština treba da intenzivnije rade na dovršavanju

pravnog okvira u ovoj oblasti.

Kosovski zvaničnici su tvrdili da je zakonodavstvo koje se odnosi na borbu i sprečavanje

organizovanog kriminala na Kosovu usvojeno i zasnovano na međunarodnim demokratskim

standardima i da su u skladu sa EU Ackuis Communitare. U tom smislu, vredi pomenuti da

su Kosovske institucije, a posebno Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za

evropske integracije i Odbor Skupštine Kosova za evropske integracije veoma aktivne u

usklađivanju zakonodavstva na osnovu Ackuis Communitare. Međutim, dobre namere nisu

uspele da se uspešno materijalizuju zbog nedostatka stručnosti i institucionalnog kapaciteta

u Skupštini Kosova. Koraci za rešavanje ovih prepreka su preduzete od strane

međunarodnih donatora i programa spoljne pomodi Evropske unije.33

Pored zakona, Vlada je preduzela korake da razvije budude politike i strategije kao što su:

Strategija o organizovanom kriminalu, Strategija protiv trgovine ljudima i Strategija za

borbu protiv trgovine drogom. Svaka od ovih strategija zahteva uspostavljanje određenenih

radnih grupa za sprovođenje svojih ciljeva. Iako odluka da se uspostave različite radne

grupe odražava posvedenost, s druge strane, treba napomenuti da postoje značajna

preklapanja i značajne nepotrebne budžetske posledice.34 Zaista, bilo je raznih poziva

usmerenih Vladi za izradu „super-strategije“ sastavljenu od svih grana strategija sa ciljem da

se centralizuju institucionalni napori u suzbijanju i sprečavanju organizovanog kriminala.35

Ipak, s obzirom da napredak u evropskim integracijama i liberalizacije viznog režima ostaje

jedan od najviših prioriteta Vlade Kosova, i sprečavanje i suzbijanje pojave organizovanog

kriminala je važan segment toga, Vlada je odlučila da izradi posebne strategije za svaku

komponentu šireg organizovanog kriminala, što je rezultiralo povedanjem budžetskih

troškova. Iako se uspeh tvrdi u uvodu ovog pristupa, tokom njene implementacije bilo je

nekih nedostataka kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala. S obzirom da

postoje odvojene radne grupe koje su formirane u okviru policijskih institucija u mnogim

31 KCBS intervju sa Arben Paçarizi, Kosovksa Policija, Odeljenje za borbu protiv tregovine drogom, 25.07.2012 32 Pogledajte govor predsednika Skupštine Kosova, Jakup Krasnići, koji je objavljen na zvaničnom sajtu

Skupštine Kosova, jun 2012, http://kuvendikosoves.org/?cid=1,184 33 KCBS intervju sa Ljutfi Haziri, Član Skupštine Kosova, Predsednik Odbora za Evropske Integracije

27.07.2012

Vredi pomenuti posebno podršku od strane Nemačke agencije za meĎunarodnu saradnju (GIZ), ali i od drugih

domaćih i meĎunarodnih institucija, kao što su Ţenevski centar za demokratsku kontrolu oruţanih snaga, FOL

Pokret, Kosovski demokratski institut (KDI ), kao i sam Kosovski centar za bezbednosne studije (KCBS). 34 KCBS intervju sa Rifat Marmulaku, bivsi Pukovnik Kosovske Policije, Nezavisni Analitičar Bezbednosne

Politike, 13. Jun 2012. 35 KCBS intervju sa Rifat Marmulaku, bivsi Pukovnik Kosovske Policije, Nezavisni Analitičar Bezbednosne

Politike, 13. Jun 2012.

http://kuvendikosoves.org/?cid=1,184

22

NACIONALNA

STRATEGIJA

PROTIV

TRGOVINE

LJUDIMA

slučajevima ona je uticala na nedostatak komunikacije između različitih grana policije npr.

narkotika, trgovine ljudima i drugih. U mnogim slučajevima oni nisu pokazali sklonost da

dele informacije i rade zajedno, gde su i kritičari prijavili postojanje nepoverenja među

akterima.36

Glavna strategija vodilja institucionalnog napora je Nacionalna strategija i akcioni plan

Republike Kosova za borbu protiv organizovanog kriminala (2009.-2011.) koji ima za cilj da

služi kao osnovna institucionalna platforma za sprečavanje i suzbijanje organizovanog

kriminala u zemlji. Strategije definišu suzbijanje i sprečavanje organizovanog kriminala

zasnovane na međunarodnim definicijama, odražavajudi se na suzbijanje i kažnjavanje: 1)

trgovine ljudima, posebno žena i dece, 2) krijumčarenje migranata, i 3) nezakonita

proizvodnja i trgovina oružja, delova oružja i municije.37 Osim Strategije protiv

organizovanog kriminala, i druge posebne sektorske strategije zasnovane su i usvojene, kao

što su: Strategija IUG, "Nacionalna strategija i akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima"38 i "Nacionalna Strategija i Akcioni plan protiv droge" koje imaju za cilj regulisati sve

specifične oblasti za prevenciju i borbu protiv organizovanog kriminala.

Vedina ovih strategija usvojene su u periodu od 2008. do 2009. sa rokom od 3 godine, što

znači da su neke od njih ved istekle ili de istedi do kraja 2012. Do oktobra 2012. samo

strategija protiv trgovine ljudima je obnovljena u novoj Nacionalnoj strategiji i Akcionom

planu za borbu protiv trgovine ljudima u (2011.-2014.).39 Zvaničnici navode da su kašnjenja

preko izmene postojedih strategija nastale kao rezultat očekivanja vlade Kosova da primi

Mapu puta a zatim da razmotre uključivanje ovih smernica koje pružaju Mape puta u novim

ažuriranim nacrtima strategije. U tom smislu, modifikovane strategije očekuje se da budu

ubrzo na snazi i trebalo bi da budu naprednije i da potpuno odražavaju uslove iz mape puta

za liberalizaciju viznog režima, kao i ukupne preduslove integracije u EU.

Nelegalna trgovina ljudima je sankcionisana Krivičnim zakonom.40 Iako je Kosovo trebalo da

ima poseban zakon o suzbijanju i prevenciji trgovine ljudima to se nije dogodilo.41 Ova

kašnjenja su uglavnom izazvana zbog novog Krivičnog zakona, koji je trebalo da prethodi

ovaj zakon a koji je još uvek u procesu usvajanja. Sve u svemu, stari krivični zakon nije

sankcionisao vedinu situacija koje uključuju trgovinu ljudima, ali i dalje ima nekih

36 KCBS intervju sa Peter Achtelik, Jedinica Organizovanog Kriminala Eulex Policije, 13. J ul 2012. 37 Pogledajte stranu 7 u "Nacionalnoj strategiji i Akcionog plana Republike Kosova protiv organizovanog

kriminala" (2009-2011), Vlada Kosova, jun 2009. 38 Pogledajte dotične strategije: "Nacionalnu strategiju i akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima u (2008-

2011) i (2011-2014)", Ministarstvo Unutrašnjih Poslova. 39 KCBS intervju sa Arben Paçarizi, Kosovksa Policija, Odeljenje za borbu protiv tregovine drogom, 25. Jul

2012. 40 Pogledaj Član 139: Trgovina ljudima, Privremeni krivični zakon, Skupština Kosova, Misija Ujedinjenih Nacija

na Kosovu (UNMIK), Specijalni predstavnik Generalnog sekretara,

http://www.unmikonline.org/regulations/2003/RE2003_25_criminal_code.pdf 41 KCBS intervju sa Arben Paçarizi, Kosovksa Policija, Odeljenje za borbu protiv tregovine drogom, 25. jul

2012.

http://www.unmikonline.org/regulations/2003/RE2003_25_criminal_code.pdf

23

sukobljenih i dvosmislenih odredbi koje je potrebno rešiti. Izmenjen Krivični zakon se

očekuje da uključi odredbe koje se odnose na prekršaje u vezi trgovine ljudima, uključujudi

prisilno prosjačenje, sitnih lopova i narko dilera.42

Slučajevi trgovine ljudima su smatrani veoma zabrinjavajudim. U pokušaju da se

modernizuju napori javnih institucija u borbi protiv ovog fenomena, Vlada je usvojila

“Nacionalnu strategiju i Akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima (2008.-2011.)".43

Strategija je obnovljena i ima ugrađena nove odredbe Krivičnog zakona.44 Nova strategija je

otvorila put za usvajanje nove strategije o trgovini decom.45 To je rezultiralo usvajanjem

konsolidovane verzije Nacionalne strategije protiv trgovine decom putem stvaranja novog

oslonca za borbu protiv trgovne ljudima.46

Naši izvori naveli su značajan napredak u jačanju koordinacije i povedanja institucionalnih

napora i kapaciteta u prevenciji i borbi protiv trgovine ljudima.47 Među prvim naporima je

uspostavljanje ’Nacionalne koordinacione kancelarije’ protiv trgovine ljudima. Ova

kancelarija redovno organizuje različite skupove i izveštaje za međuministarsku grupu koja

je uključena u sprovođenju strategije i akcionog plana. Pored toga, Odeljenje za

obrazovanje i zaštitu žrtava je funkcionalizovano i dizajnirano da radi pod Direkcijom KP za

istragu trgovine ljudima.48 S druge strane, izazovniji problem je koordinacija napora između

različitih radnih grupa za sprovođenje strategije za borbu protiv trgovine ljudima. Naše

istraživanje je navelo nekoliko slučajeva kada različita odeljenja u okviru policije nisu uspela

da razmenjuju informacije.49 Ove neregularne prakse sa policijom došle su kao rezultat

nedostatka iskustva u usvajanju više povezanih pristupa za prevenciju kriminala i kao takva

zahtevaju hitne korake.

Prema statistici policije, tokom poslednje tri godine u proseku 52. do 69. slučaja je istraženo

u vezi organizovanog kriminala ljudima. Studija je istakla povedanu efikasnost od strane

policije da istraži i procesuira ove slučajeve. Broj ljudi optuženih za trgovinu ljudima prešao

je od 52. subjekata u 2011. na oko 183. u 2012.50 Međutim, ove cifre predstavljaju samo

slučajeve trgovine ženama i ne pominje druge potencijalne slučajeve, posebno trgovinu

decom. Novi Krivični zakon za koji se očekuje da stupi na snagu od 2013. godine uvideo je

42 Isto. 43 Pogledajte dotične strategije "Nacionalna strategija i akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima u (2008-

2011) i (2011-2014)", Ministarstvo unutrašnjih poslova, 2008 44 KCBS intervju sa Arben Paçarizi, Kosovksa Policija, Odeljenje za borbu protiv tregovine drogom, 25. jul

2012. 45Isto. 46Isto. 47 Izvestaj 2012. godine o Trgovini ljudima - Kosovo, Odeljenje Drţave Sjedinjenenih Američkih Drţava, 19. jun

2012 http://www.unhcr.org/refworld/country,,USDOS,,SRB,,4fe30cb832,0.html 48KCBS intervju sa Arben Paçarizi, Kosovksa Policija, Odeljenje za borbu protiv tregovine drogom, 25. jul 2012. 48Isto. 49 KCBS intervju sa Peter Achtelik, Jedinica Organizovanog Kriminala Eulex Policije, 13. J ul 2012. 50 Pogledajte u nastavku Tabelu 1 obezbeĎenu od KP Direkcije za istragu trgovine ljudima

http://www.unhcr.org/refworld/country,,USDOS,,SRB,,4fe30cb832,0.html

24

ovaj problem i treba da obezbedi pravni instrument za borbu rasprostranjene pojave

prinudnog prosjačenja.

Analize statistike policije otkrivaju da je došlo do pada u broju žrtava poreklom iz stranih

zemalja, međutim, čini se da je skoro zamenjena povedanjem broja domadih žrtava.51 Iako

ima ogranicenog napretka u smislu smanjenja broja žrtava, statistike pokazuju povedanu

efikasnost od strane granične policije da spreči slučajeve dovođenja žrtava na teritoriju

Kosova.

Saradnja sa pravosuđem ostaje i dalje izazov u vezi sa trgovinom drogom, međutim u

poslednjih nekoliko godina došlo je do znatnog poboljšanja i u ovom sektoru.

Tabela 1: Broj istraţnih predmeta preuzetih od strane Kosovske policije tokom

poslednje 4 godine:52

Predmeti/Istrage 2009 2010 2011 2012

Januar-Jun

Otvoreni istražni predmeti 69 57 66 64

Slučajevi dostavljeni

tuţilaštvu/sudovima 55 50 65 59

Predmeti – Informacije pod

istragom 14 7 47 49

Predmeti na osnovu vrste krivičnih

prijava 2009 2010 2011 2012

Trgovina ljudima 32 31 28 21

Omogućivanje Prostitucije 4 8 11 18

Prostitucija 11 14 17 22

Nametanje ropstva /nevoljni rad / / / /

Ostale prijave 22 4 10 3

Ukupno predmeta 69 57 66 64

Kontrola sumljivih lokacija 2009 2010 2011 2012

January-June

Broj kontrola 521 709 342 197

Zatvorene sumljive lokacije 70 88 37 19

Hapšenje na osnovu krivične

prijave/Poslednje 4 godine 2009 2010 2011

2012

Januar-Jun

Trgovina ljudima 34 76 91 74

51 Pogledajte u nastavku Tabelu 2 obezbeĎenu od KP Direkcije za istragu trgovine ljudima 52 Tabela obezbeĎena od Kosovske Policije, 25. Jul 2012.

25

NACIONALNA

STRATEGIJA

PROTIV

TRGOVINE

DROGOM

Omogućivanje Prostitucije 3 13 39 26

Prostitucija 9 27 50 31

Nametanje ropstva /nevoljni rad 6 5 3 4

Ukupno uhapšenih 52 121 183 135

Tabela 2: Statistika o poreklu žrtava trgovine ljudskih bića u poslednje četiri

godine53

Poreklo identifikovanih ţrtava

trgovine ljudima 2009 2010 2011

2012

Januar-Jun

Kosovo 16 28 35 26

Albanija 3 7 1 1

Moldavija 8 1 / 2

Bugarska 1 / / /

Srbija 1 2 3 /

Poljska / 1 / /

Slovačka / / / 1

Ukupno identifikovanih ţrtava 29 39 39 30

Ukupno maloletnih ţrtava

trgovine ljudima 7 16 7 8

2) Trgovina drogom – je pitanje od velike važnosti za Kosovo tokom poslednjih nekoliko

godina. Različiti izveštaji su identifikovali Kosovo kao tranzitnu zemlju za trgovinu droge, što

je veoma zamaglilo njen imidž. Da bi se poboljšala situacija u ovoj oblasti u 2009. Vlada je

usvojila Nacionalnu Strategiju i Akcioni plan protiv droge (2009.-2012.).54 Ova strategija je

služila kao glavna institucionalna platforma za sprečavanje i borbu protiv trgovine drogom

na Kosovu. Strategija promoviše rehabilitaciju i negu zavisnika, prevenciju narkomanije i

eksperimentisanje sa drogama; rane intervencije za smanjenje narkomanije u vezi zdravlja i

socijalnih posledica i pristup lečenju, socijalnu rehabilitaciju i reintegraciju koja je u skladu

sa međunarodnim standardima. 55

Prema zvaničnicima sprovođenje ove strategije prošlo je relativno dobro. Na osnovu

procena izvršena u aprilu 2012. godine, smatra se da su oko 70% identifikovanih ciljeva ove

53 Tabela obezbeĎena od Kosovske Policije, 25. Jul 2012. 54 Pogledajte Nacionalnu Strategiju i Akcioni Plan protiv droge (2009-2012), Ministarstvo Unutrašnjih Poslova,

Jun 2009, http://www.mpb-ks.org/repository/docs/strategjia_16_06_09_finale_kombetare_ENG.pdf 55 Pogledajte Nacionalnu Strategiju i Akcioni Plan protiv droge (2009-2012), Ministarstvo Unutrašnjih Poslova,

Jun 2009, http://www.mpb-ks.org/repository/docs/strategjia_16_06_09_finale_kombetare_ENG.pdf

http://www.mpb-ks.org/repository/docs/strategjia_16_06_09_finale_kombetare_ENG.pdf


26

strategije postignuti.56 Od ukupnih 57 aktivnosti, 19 su za smanjenje potražnje za drogom,

23 su bile za smanjenje broja prodavaoca droga, a 14 je bilo protiv saradnika i njihovu

koordinaciju. Oblast u kojoj je radna grupa pokazala najvedi napredak je smanjenje broja

prodavaca droge sa 89% postignutih ciljeva, a najmanji napredak postignut je u smanjenju

potražnje za drogom sa samo 39% ostvarenih ciljeva.57

Prema policijskim službenicima od septembra 2011. kapaciteti Direkcije KP za istragu

trgovine drogom su udvostručeni.58 U poslednje vreme KP je uhapsila mnoge članove

kriminalnih grupa i zaplenila je veliku količinu narkotika. Tačnije, prema rečima zvaničnika,

Kosovska policija je u periodu od januara 2009. do jula 2012. pokazala impresivan rast

trendova kada je u pitanju istraga pokrenuta od strane policije protiv dilera droge, koja se

kretala otprilike oko 20% do 25% za svaku godinu.59 Kosovska policija je nastavila da pruža

dokaze o zaplenjenim drogama. Ogromna količine droge koja je zaplenjena na Kosovu je

poreklom iz inostranstva. i to je uglavnom predodređeno (posebno kanabis i heroin), za

tržista članica EU, što još jednom potvrđuje da se do nedavno Kosovo veoma koristilo kao

tranzitna zemlja.60

Međutim, zvaničnici tvrde da se Kosovo više ne gleda kao tranzitna zemlja. Izjave zvaničnika

Kosovske policije otišle su još dalje tvrdedi da je Kosovo postala najefikasnija zemlja u

regionu kada je u pitanju sprečavanje i borba protiv trgovine drogom,61 a ne pružajudi

dovoljno dokaza za merenje napretka u drugim zemljama regiona. Međutim, značajni

indikatori koji pokazuju da se polako smanjuje količina droge koja cirkuliše na Kosovu,

potkrepljuje se činjenicom da je u poslednje vreme bilo sve više i više slučajeva kada su mali

dileri koji sami kultivišu drogu uhapšeni.62 S druge strane, postoje glasine da su cene droge

na crnom tržištu značajno porasle u poslednjih nekoliko godina.63

Osim zaplene droge, tokom policijske operacije za hvatanje dilera droge bilo je takođe

konfiskacija u značajnim iznosim novca, oružja i vozila.64 Istraživački tim je pratio izjave za

štampu policije i MUP-a u vezi hapšenja krijumčara droge i zaplene droge.65 Povedani napori

za borbu protiv krijumčarenja narkotika mogu biti analizirani u kontekstu potrebe da

56 KCBS intervju sa Direktorom Bahri Šala, Kosovska policija, Odeljenje za borbu protiv trgovine ljudima 25. Jul

2012 57Isto. 58Isto. 59 Pogledajte Tabelu 3 u nastavku 60 Opis zemlje: Kosovo 2011, Evropski centar za pracenje droge i narkomanije, poslednji put provereno: 02.

Septembar 2012, http://www.emcdda.europa.eu/publications/country-overviews/ xk#dro 61KCBS intervju sa Direktorom Bahri Šala, Kosovska policija, Odeljenje za borbu protiv trgovine ljudima 25. Jul

2012 62Isto. 63Pogledajte Tabelu 3 u nastavku 64 Pogledajte Tabelu 4 u nastavku 65 Kosovska Policija je uhapsila 5 osoba i zaplenila 300 kg narkotika [Policia e Kosovës arrestoi pesë persona

dhe konfiskoi 300 kilogram substancë narkotike], Kosovska Policija, Saopstenje za javnost, 06. Jul 2012,

http://www.kosovopolice.com/?page=1,26,2616

http://www.emcdda.europa.eu/publications/country-overviews/%20xk%23dro


27

ostvare rezultate u procesu evropskih integracija. Međutim, može se zaključiti da su

rezultati u borbi protiv krijumčarenja droge eksterno vođeni i napori za ispunjavanje

procesa vizne liberalizacije smatraju se kao podsticaji.

Vredi istadi da se rezultati u borbi protiv trgovine drogom urađeni u okviru članstva Kosova

u regionalnim inicijativama i mrežama. Dok Kosovo nastavlja da bude izostavljeno iz ovih

inicijativa, svaki uspeh u borbi protiv ovih izazova se vrši lokalno, dok je opšte poznato da je

krijumčarenje droge trans-regionalni i trans-nacionalni problem. Pored toga, zvaničnici su

prijavili nedostatak direktne saradnje sa međunarodnim policijskim institucijama poput

Interpola, Europola i Eurojusta.66 KP je ved osnovala ’Direkciju za sprovođenje zakona i

međunarodnu saradnju’ koja ima za cilj da poveda bilateralnu i multilateralnu saradnju sa

drugim policijskim institucijama.

Tabela 3: Kvantitativni podaci dobijeni od strane Kosovske policije o istrazi

slučajeva trgovine drogom na Kosovu tokom poslednje četiri godine:67

Podaci pru

ženi po g

odin

am

a

Vrsta istrage Etnička pripadnost Pol Vrsta optuzbi

Otv

ore

ni

pre

dm

eti

Osum

nji

čeni

Alb

anci

Srb

i

Osta

li

Mu

škarc

i

Žene

Pro

daja

Posedovanje

Kultiv

isanje

dro

ge

2009 272 414 393 5 16 391 23 90 147 35 2010 313 463 419 22 22 448 15 125 146 42 2011 407 547 507 13 27 529 18 143 234 53 2012 285 476 426 13 37 460 16 86 200 4

Ukupno 1277 1900 1745 64 102 1828 72 444 727 134

664. KCBS intervju sa pukovnikom Šaban Gruda, Direkcija za Integrosano Upravljanje Granicom (IUG),

Kosovska policija 27. Avgust 2012 67 Tabela obezbeĎena od Kosovske Policije, 25. Jul 2012.

28

PRAVNI

OKVIR

Tabela 4: Količina droge zaplenjena od strane Kosovske policije u toku

2011/2012:68

Konfiskacij

e

Hero

ina

KG

Mari

huana

KG

Kokain

a

KG

Sem

en

Kanabis

a

Biljk

e

Kanabis

a

Eksta

zija

Dru

go K

g

Oru

ţje

Novac

Auto

mobili

2011

33 1

2

89.6

2

2. 55

0

276

691

3068.4

14

9425€

17

2012

51.0

1

1000.8

4

7.2

1

6316

8098

153

256

43

60630€

30

Razlika u

17.8

9

911.2

2

4.6

6

6316

7822

-538

2812.4

22

51205€

13

Razlika

iskazana u:

%

54%

1016%

183%

100%

2929%

78%

-92%

157%

543%

76%

B. PREVENCIJA I SUZBIJANJE KORUPCIJE NA

KOSOVU

Korupcija je široko rasprostranjena pojava koja utiče na javni sektor, ne samo na Kosovu

ved i širem regionu zapadnog Balkana. Kosovo se nalazi u sredini prelaznog perioda i još

treba da zaključi važne institucionalne reforme u cilju ispunjenja kriterijuma za integraciju u

EU. Postoje potrebe za više napretka u sprečavanju i borbi protiv korupcije u državi, i Vlada

još treba da dokaže svoju ozbiljnost za rešavanje ovog problema.

Kada je u pitanju usvajanje zakona, pravni okvir u oblasti sprečavanja i borbe protiv

korupcije je relativno na mestu, što je ukazano i na najnovijoj Studiji izvodljivosti objavljenoj

od strane Evropske komisije za Kosovo.69 Vedina zakonodavstva u ovoj oblasti je obnovljena

tokom posljednjih nekoliko godina. Novi Zakon o Agenciji za sprečavanje korupcije je stupio

na snagu u Januaru 2010. Ubrzo nakon toga, ovaj zakon su pratili drugi povezani zakoni,

68 Tabela obezbeĎena od Kosovske Policije, 25. Jul 2012. 69 Saopštenje komisije o izvodljivosti za stabilizaciju i pridrţavanje izmedju Evroske unije i Kosova, Evropska

Komisija, Brisel, 10. Oktobar 2012,

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf


29

STRATEGIJA

ZA BORGU

PROTIV

KORUPCIJE

uključujudi: "Zakon o proglašenju, poreklu i kontroli imovine visokih javnih zvaničnika i

prijavljivanja poklona za sve državne službenike”,70 "Zakon o sprečavanju sukoba interesa u

vršenju javnih Funkcija",71 “Zakon o finansiranju političkih stranaka”, “Zakon o javnim

nabavkama u Republici Kosova” i “Zakon o zaštiti svedoka”.72

Pored toga, tu je i novo zakonodavstvo koje de kompletirati pravni okvir u ovoj oblasti.

Stoga, novi Krivični zakon koji de stupiti na snagu počevši od januara 2013. i dalje de

sprovoditi institucionalne napore u borbi protiv pojava korupcije. Za razliku od prethodnog

zakona, novi Krivični Zakon sadrži kompletno poglavlje koje sanksioniše korumpirane

zvaničnike i druga krivična dela u javnim službama.73 Jedini važni zakon koji još uvek nije

usvojen je "Zakon o proširenim ovlašdenjima za konfiskaciju imovine stečene krivičnim

delom", koji ved neko vreme kruži u otvorenim odborima Skupštine Kosova.74 Inače,

usvojeni antikorupcijski zakoni usklađeni su sa pravnim tekovinama EU-a i predstavljaju

dovoljnu pravnu osnovu za suzbijanje i sprečavanje korupcije visokih zvaničnika.

Pored napora za dovršavanje pravnog okvira u oblasti za borbu protiv korupcije, a koje se

odnose na napredak i definisanje institucionalne politike za sprečavanje i borbu protiv

pojave korupcije u državi. Dakle, u poslednje 3 godine Nacionalna Strategija i Akcioni plan

za borbu protiv korupcije 2009.-2011. predstavljala je najvažniji politički dokument odobren

od strane Skupštine Kosova, koji je korišden za sprečavanje i borbu protiv fenomena

korupcije na Kosovu. Ova strategija ima za cilj da postepeno smanji pojavu korupcije u Vladi

i u drugim javnim institucijama. Međutim, kvalitet strategije je veoma kritikovan od strane

različitih aktera civilnog društva uključenih u nadgledanju sektora korupcije. Njihove glavne

zabrinutosti su bile da iako je strategija cenjena, nije pravilno definisala vremenski okvir za

realizaciju planiranih aktivnosti i njihova finansijska implikacija nije bila kompatibilna sa

planiranim aktivnostima, dok takođe postoji zabrinutost da je ograničila ulogu Agencije za

borbu protiv korupcije u nadgledanje implementacije strategije.75

Ipak, uprkos rezervama, ova strategija je još uvek aktivna kao platforma za prevenciju i

70 Zakon o Proglašenju, Poreklu i Kontroli Imovine Visokih Javnih Zvaničnika i takoĎe izjavljivanje poklona svih

drţavnih sluţbenika, Sluţbeni Glasnik Skupštine Kosova 14.09.2012,

http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2010-151-eng.pdf 71 Zakon o sprečavanju sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, Sluzbeni glasnik Skupštine Kosova 14.

Septembar 2011, http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2007_02-L133_en.pdf 72 Zakon o javnim nabavkama u Republici Kosova, Skupština Kosova 31.08.2011 http://www.assembly-

kosova.org/common/docs/ligjet/Law%20on%20public%20procurement.pdf 73 Krivični zakon Republike Kosova, član 135, Sluţbeni glasnik Skupštine Kosova 20. April 2012

http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/Kodi%20penal.pdf 74 Pogledajte Nacrt zakona o proširenim ovlašćenjima za oduzimanje imovine stečene krivičnim delom,

Skupština Kosova (poslednji put provereno: 11.10.2012)

http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/04-L-140.pdf 75 Politicki Dokument: Slabosti Strategije protiv korupcije i njenog akcionog plana 2009-2011 (Dobësitë e

Strategjisë Kundër Korrupsion dhe Planit të Veprimit 2009-2011), Levizja FOL, strana 4, 2010,

http://levizjafol.org/images/uploads/files/Hulumtim_Politikash_Dobesite_e_Strategjise_Kunder_Korrupsion_dhe

_Plani_i_Veprimit_2009-2011.pdf

http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2010-151-eng.pdf

http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2007_02-L133_en.pdf

http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/Law%20on%20public%20procurement.pdf


http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/Kodi%20penal.pdf

http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/04-L-140.pdf

http://levizjafol.org/images/uploads/files/Hulumtim_Politikash_Dobesite_e_Strategjise_Kunder_Korrupsion_dhe_Plani_i_Veprimit_2009-2011.pdf

http://levizjafol.org/images/uploads/files/Hulumtim_Politikash_Dobesite_e_Strategjise_Kunder_Korrupsion_dhe_Plani_i_Veprimit_2009-2011.pdf

30

PREVENCIJA

borbu protiv korupcije, dok se ne usvoji nova strategija. S obzirom da je ova strategija ved

istekla, nova strategija pod nazivom "Nacionalna strategija i akcioni plan za borbu protiv

korupcije 2002.-2016." je ved na dnevnom redu. Nova strategija ima za cilj da pokriva duži

period jer de pokriti period od 5. godina. U međuvremenu, sadržaj novog nacrta strategije

nije značajno izmenjen od prethodnog. Pored toga, studija izvodljivosti objavljena u

poslednje vreme od strane Evropske komisije izazvala je ozbiljne probleme u vezi sa

sadržajem ovog nacrta strategije koji je jedan od glavnih razloga zašto je došlo do kašnjenja

prilikom odobravanja.76

Sve u svemu, kada je u pitanju sprovođenje trenutne antikorupcijske strategije napredak je

više dodirljiv u vezi preventivnih mera. Tokom, poslednjih nekoliko godina različiti

antikorupcijski mehanizmi osnovani su na višim nivoima strateške uloge, kao što su

Operativna grupa za borbu protiv korupcije koja je osnovana od strane Vlade, i Nacionalnog

saveta za borbu protiv korupcije koji je osnovan od strane Predsednika. Dakle, obe Radne

grupe i Savet imaju za cilj da koordinišu i jačaju institucionalne napore za sprečavanje

korupcije, koja je na neki način takođe zadatak Agencije za borbu protiv korupcije. Zapravo

to je glavni razlog zašto su i Savet i Operativna grupa žestoko kritikovani od strane civilnog

društva, kao pokušaj da se kontroliše uloga Agencije, nego da bi imali pravi doprinos u

sprečavanju i borbi protiv pojava korupcije.77

Osim stvaranja institucionalnih mehanizama za sprečavanje korupcije, preduzete su i

konkretne mere, kao što je prijavljivanje imovine viših zvaničnika, koja su nedavno

objavljena na veb stranici Agencije za borbu protiv korupcije, dok što se tiče onih koji

odbijaju da prijave imovinu, pokrenute su takođe odgovarajude sudske procedure.78

Međutim, i u ovom slučaju bilo je zabrinutosti u odnosu na angažovanje odgovarajudih

institucija da pokrenu postupke protiv visokih zvaničnika koji su odbili da prijave imovinu.

Pored toga, uprkos tome da su se u svim okružnim sudovima u poslednje vreme imenovali

novi specijalni tužioci za istragu korupcijskih afera visokih državnih zvaničnika, nivo

pojedinaca osuđenih za korupcijske afere i dalje je relativno nizak. 79

Nedavno je bilo nekih konkretnih koraka za jačanje institucionalnih kapaciteta u borbi

protiv fenomena korupcije. Kosovska policija je u potpunosti konsolidovala njeno

Specijalizovano Odeljenje za Antikorupciju (SOAK) koje treba da poboljša efikasnost policije

76 Saopštenje Komisije o izvodljivosti za stabilizaciju i pridrţavanje izmedju Evroske unije i Kosova, Evropska

Komisija, 10. Oktobar 2012. (strana 10)

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf 77 Za više informacija, molimo pogledajte član objavljen u dnevnim novinama Koha Ditore 1. Januar 2012,

http://www.kohaditore.com/index.php/repository/.../Binder1.pdf?page=1,13,82576 78 Evropski akcioni plan partnerstva, Vlada Kosova, decembar 2011, http://www.mei-

ks.net/repository/docs/Plani_i_veprimit_te_Partneritetit_Evropian_2012.pdf 79 38. Godišnji izveštaj Kosovske policije 2012, Kosovska Policija, Objavljeno u 2011,

http://www.kosovopolice.com/repository/docs/RAPORIT_I_PK-SE.pdf


http://www.kohaditore.com/index.php/repository/.../Binder1.pdf?page=1,13,82576

http://www.mei-ks.net/repository/docs/Plani_i_veprimit_te_Partneritetit_Evropian_2012.pdf



31

SUZBIJANJE

u borbi protiv fenomena korupcije.80 Koordinator za borbu protiv korupcije je imenovan pri

Kancelariji državnog tužioca i jedan tužilac po kancelariji okružnog tužilaštva je dodeljen na

slučajevima korupcije. Bilo je konkretnih koraka u poboljšanju saradnje između tužilaca.

Povedanje plata sudija i završetak procesa reizbora su označeni kao korak dalje na

sprečavanje korupcije sudstva.81

S druge strane, kada je u pitanju borba protiv korupcije, mišljenja su još više podeljena. Do

sada broj istraga slučajeva vođenih protiv visokih zvaničnika koji su izvršili korupcijske afere

je relativno ograničen, dok je broj pojedinaca uhapšenih u korupciskim aferama vrlo

simboličan. Međutim, s obzirom da je korupcija često povezana sa organizovanom

kriminalom ili bar podrazumeva grupu organizovanih ljudi u sprovođenju korupcijskih afera,

nesumnjivo je da je istraga o korupcijskim aferama i dalje najizazovniji problem za

pravosuđe.

Nedavno je bilo nekih konkretnih koraka za jačanje institucionalnih kapaciteta u borbi

protiv korupcijskih pojava. Kosovska policija je sada potpuno učvrstila svoje Specijalizovano

Odeljenje za suzbijanje korupcije (SOSK) koje je trebalo da poboljša efikasnost policije u

borbi protiv fenomena korupcije.82 Koordinator za borbu protiv korupcije je imenovan pri

Kancelariji državnog tužioca i po jedan tužilac okružnog tužilaštva je dodeljen u slučajevima

korupcija. Bilo je konkretnih koraka u poboljšanju saradnje između tužilaca. Povedanje plata

za sudije i završetak procesa ponovnog naimenovanja su označene kao korak dalje za

sprečavanje korupcije u pravosuđu.83

Kada su u pitanju istražne radnje, broj slučajeva84 koji su pokrenuti ili od strane policije ili od

strane Agencije za borbu protiv korupcije KP SOSK je tokom perioda od aprila 2010. do

decembra 2011. registrovala 47. slučajeva. S druge strane, Agencija za borbu protiv

korupcije koja je vodeda agencija za borbu protiv korupcije na Kosovu tokom 2011.

istraživala je ukupno 160. predmeta koji su imali osnovne elemente za pokretanje

predistražnog postupka. Od ukupnog broja iniciranih predmeta od strane agencije, 12.

predmeta su pokrenuti protiv sudija i drugog osoblja sudova, 30. predmeta su vladini

zvaničnici, 56. predmeta su bili lokalni vladini zvaničnici i 3. druga predmeta bili su protiv

zvaničnika tužilaštva. Međutim, za dalji krivični postupak, samo 39. lica su otišla dalje

nadležnim organima od ukupno 121. njih koji su osumljiceni da su bili uključeni u ove

80 Evropski akcioni plan partnerstva, Vlada Kosova, decembar 2011,

http://www.mei-ks.net/repository/docs/Plani_i_veprimit_te_Partneritetit_Evropian_2012.pdf 81 Kosovo 2011 Izveštaj o napretku, Evropska Komisija, 12. Oktobar 2011,

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf 82 Evropski akcioni plan partnerstva, Vlada Kosova, decembar 2011, http://www.mei-

ks.net/repository/docs/Plani_i_veprimit_te_Partneritetit_Evropian_2012.pdf 83 Kosovo 2011 Izveštaj o napretku, Evropska Komisija, 12. Oktobar 2011,

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf 84 Godišnji Izveštaj 2011, Kosovska Policija, Objavljeno u 2011,



http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf





32

PRAVNI

OKVIR

korupcijske afere.85 Od januara 2009. ukupno trideset presuda je doneto protiv zločina

korupcije u mešovitim vedima od sudija EULEX-a i Kosovskih sudija, gde su trideset

optuženih oglašeni krivim, devet njih je oslobođeno. U drugim slučajevima korupcije, 216.

predmeta su nasledili iz prethodnih godina a 92. su prijavljeni u periodu od oktobra 2010.

do jula 2011.

Takođe, u toku 2012. bilo je slučajeva registrovanih pojedinaca uhapšenih i ispitivanih u

korupcijskim aferama. Tokom ove godine najznačajniji predmeti su hapšenje 4. policajaca u

martu86, hapšenje načelnika Operativne grupe za borbu protiv korupcije u aprilu87,

ispitivanje 8. sudija i 1. tužioca EULEX policije kao i drugih velikih slučajeva koji pokazuju da

postoji povedanje institucionalne spremnosti za borbu protiv korupcije u glavnim javnim

domenima.

C. PREVENCIJA I SUZBIJANJE TERORIZMA

Procena rizika i pretnje ne vidi terorizam kao direktnu pretnju za Kosovo. Do sada nema

ozbiljne globalne terorističke pretnje nametnute prema građanima Kosova ili prema

međunarodnim osobljem koje radi za međunarodne misije raspoređene ovde. Nedostatak

angažovanja od strane Kosova čak i u simboličkom nivou u globalnoj borbi protiv terorizma

može se objasniti činjenicom nedostatka vojne snage koja tehnički sprečava Kosovo da

prisustvuje u globalnim bezbednosnim procesima. Ipak, to ne znači da Kosovo treba ili je

zapostavilo pretnje izazvane terorizmom, s obzirom da se tokom poslednje decenije ova

pojava raširila širom sveta, ostavljajudi države u neudobnom položaju.

Sa pravne tačke gledišta, do sada je terorizam sankcionisan uglavnom od Privremenog

krivičnog zakona, koji predviđa oštre kazne za pojedince koji počine krivično delo u vezi sa

terorizmom uključujući i finansiranje i druge načine podrţavanja.88

U meĎuvremenu,

nedavno novi Krivični zakon (koji će stupiti na snagu od januara 2013,) je unapredio

propis mera kontraterorizma koje dodatno proširuje članke protiv terorističkih akata,

finansiranje i drugih načina podrške predviđenih za ove pojave. Šta više pored uključivanja

novih članaka, novi Krivični zakon je takođe povedao kaznu se izvršenje terorističkih dela.89

I neki drugi zakoni su dokazi u ovoj oblasti kao što su: zakonodavstvo o IUG (koji ima za cilj

da ojača graničnu kontrolu kao ključ za sprečavanje širenja terorističkih aktivnosti na

85 Godišnji izvestaj 2011 (januar-decembar) Agencija za borbu protiv korupcije, Objavljeno u 2012,

http://www.akk-ks.org/repository/docs/Annual-Report-2011-ACA-fv.pdf 86 Pogledajte član Balkan Insight “ http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-police-arrests-4-pdk-senior-

officials-in-vushtrri-municipality 87 Pogledajte član „Šef antikorupcione radne snage uhapšen za korupciju“, 04. April 2011,

http://setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2012/04/04/feature-03 88 Privremeni krivični zakon Kosova, član 105, Skupštine Kosova i UNMIK-a 06. Jun 2003,

http://www.unmikonline.org/regulations/unmikgazette/03albanian/A2003regs/RA2003_25_CCintranet.pdf 89 Krivični zakon Republike Kosova, član 135, Sluţbeni glasnik Skupštine Kosova 20. April 2012,


http://www.akk-ks.org/repository/docs/Annual-Report-2011-ACA-fv.pdf

http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-police-arrests-4-pdk-senior-officials-in-vushtrri-municipality


http://setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2012/04/04/feature-03

http://www.unmikonline.org/regulations/unmikgazette/03albanian/A2003regs/RA2003_25_CCintranet.pdf


33

PRILAGOĐAVANJE

STRATEGJA

SPROVOĐENJE

teritoriji Kosova); Zakon o strancima i Zakon o azilu (koji imaju za cilj pojednostaviti proces

za pojedince koji traže azil ili status stranog stanovnika na Kosovu, što je lakše za KP-a da

utvrdi identitet stranaca koji povecavaju zabrinutost od terorizma); Zakon o sprečavanju

pranja novca i finansiranja terorizma90, koji je usvojen u 2010. je poboljšao Pravni okvir

posebno kada su u pitanju kriminalne aktivnosti koje se odnose na finansiranje pojava

terorizma.

Različite strategije sektora bezbednosti su usvojene od strane Kosovske vlade koje su

takođe uključile veoma važne aspekte u prevenciji i borbi protiv terorizma. Prema

zvaničnicima, među ostalim sektorskim strateškim dokumentima zasnovanim na merama

kontraterorizma takođe su uključeni u Strategiji nacionalne bezbednosti Republike Kosova,

dokument koji je osporen jer ne odražava lokalni kontekst i potrebu. Međutim, druge

strategije koje su stavljene na raspolaganje javnosti, kao što je Nacionalna strategija i

Akcioni plan protiv terorizma 2009.-2012., strategija za IUG, strategija za borbu protiv

korupcije, pružaju dovoljne mere za sprečavanje i borbu protiv terorizma u državi. Kosovska

strategija za borbu protiv terorizma je uključila pet nivoa akcije protiv terorizma, počevši od

prevencije, potrage, zaštite, pripreme i reagovanja.91

Međutim, došlo je do institucionalne konsolidacije zadužene za sprečavanje i suzbijanje

terorizma na Kosovu. Jedan od najvedih koraka u ovom pravcu je konsolidacija Kosovske

agencije za inteligenciju (KAI). Prema njenim zvaničnicima, ova agencija je postala

operativna, što znači da Kosovo sada razvija instituciju sa primarnom ulogom da prikuplja i

analizira informacije u vezi sa potencijalnim terorističkim aktivnostima protiv Kosova i

njenih građana. Važan napredak je takođe identifikovan u vezi finansijsko-obaveštajnih

podataka i pranja novca. U cilju povedanja uloge finansijske inteligencije u poslednje vreme

vlada Kosova je promovisala finansijsku obaveštajnu službu (FOS) u novu agenciju zvanu

Finansijska akciona radna grupa (FARG). Među glavnim aktivnostima ove agencije je

sprovođenje istrage o transakcijama iznad 10.000 evra, sumnjivih transakcija i

strukturiranih transakcija.92 Slično tome, takođe, Kosovska policija je nedavno promovisala

Jedinicu za borbu protiv terorizma (CTU) u Odeljenje za borbu protiv terorizma (DCT), koja

pokazuje da je pojava terorizma ozbiljno shvadena od strane vlade. Prema izvorima, u

principu ovo novo odeljenje smatra se operativnim posebno na nivou prikupljanja

informacija, međutim potrebno je da se i dalje razvija kooperativni odnosi sa nadležnim

državnim organima i verskim zajednicama.93

90 Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Skupština Kosova, 18 Oktobar 2010,

http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2010-196-eng.pdf 91 Nacionalna strategija i akcioni plan za borbu protiv terorizma Republike Kosova, Vlada Kosova, Pristina, Jun

2009, http://www.mpb-ks.org/repository/docs/Strat_Terror_Eng.pdf 92 Odeljenje Drţave Sjedinjenene Američkie Drţave, Izveštaji o terorizmu 2011 – Kosovo, 31. Jul 2012,

dostupno na: http://www.unhcr.org/refworld/docid/501fbcb0c.html [poslednji put provereno: 12. Septembra

2012] 93 Odeljenje Drţave Sjedinjenene Američkie Drţave, Izveštaji o terorizmu 2011 – Kosovo, 31. Jul 2012,

http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2010-196-eng.pdf

http://www.mpb-ks.org/repository/docs/Strat_Terror_Eng.pdf

http://www.unhcr.org/refworld/docid/501fbcb0c.html

34

Regionalna saradnja za suzbijanje terorizma je još jedan važan segment prevencije i

suzbijanja kriminaliteta velikih razmera. Međutim, imajudi u vidu nedostatak priznanja

državnosti od strane ključnih regionalnih i međunarodnih organizacija vladavine prava,

bezbednosti i pravde, ova tema je veoma široka i komplikovana, i treba da se tretira u

konkretnim istraživanjima i koja nede biti predmet ovog rada. Dok, kada je u pitanju sever

Kosova, vredi napomenuti da se uprkos svim izazovima kojima se Kosovske institucije tamo

suočavaju u sprovođenju javnog reda i bezbednosne politike, i zbog svoje političke

osetljivosti i širokog uključivanja međunarodne zajednice (EULEX-a i KFOR-a) ova pitanja su

do sada tretirana samo u izolovanom okviru tehničkog dijaloga između Kosova i Srbije

omogudeno od strane EU-a. Konkretnije, EU do sada nije dala nikakvu indikaciju da situacija

na severu Kosova može imati direktne ili indirektne negativne posledice koje mogu da utču

na strukturni dijalog liberalizacije viznog režima sa Kosovom. Stoga, imajudi u vidu

nedostatak korelacija sa procesom liberalizacije viznog režima situacija na severu Kosova

nede biti predmet ovog poglavlja.

BIBLIOGRAFIJA

INTERVJUI

1. KCBS intervju sa Arben Paçarizi, Kosovksa Policija, Odeljenje za borbu protiv

trgovine drogom, 25.07.2012.

2. KCBS intervju sa Behar Selimi, bivši direktor Kosovske Policije, trenutno član

Skupštine Kosova 11. Jul 2012.

3. KCBS intervju sa Direktorom Bahri Šala, Kosovska policija, Odeljenje za

borbu protiv trgovine ljudima 25. Jul 2012.

4. KCBS intervju sa Pukovnikom Šaban Gruda, Direkcija za Integrosano

Upravljanje Granicom (IUG), Kosovska Policija 27. Avgust 2012.

5. KCBS intervju sa Ljutfi Haziri, Član Skupštine Kosova, Predsednik Odbora za

dostupno na: http://www.unhcr.org/refworld/docid/501fbcb0c.html [poslednji put provereno: 12. Septembra

2012]


35

Evropske Integracije 27.07.2012

6. KCBS intervju sa Fatmir Dţeljilji, bivški zamenik Ministra Unutrašnjih Poslova

(2007-2012) trenutno izabrani član Skupštine Kosova i član Odbora za

Unutrašnje Poslove, Bezbednost i Kosovske Snage Bezbedonosti, 14.06.2012

7. KCBS intervju sa Peter Achtelik, Jedinica Organizovanog Kriminala Eulex

Policije, 13.07.2012

8. KCBS intervju sa Rifat Marmulaku, bivši Pukovnik Kosovske Policije,

Nezavisni Analitičar Bezbednosne Politike, 13.07.2012

9. KCBS intervju sa Karin Marmsoler, Politički Savetnik - Vladavina Prava:

Kancelarija Evropske Unije na Kosovu, Priština 29.06.2012

ZAKONODAVSTVO

10. Krivični zakon Republike Kosova, član 135, Službeni glasnik Skupštine Kosova

20. April 2012. http://www.assembly-

kosova.org/common/docs/ligjet/Kodi%20penal.pdf

11. Nacrt zakona o proširenim ovlašćenjima za oduzimanje imovine stečene

krivičnim delom, Skupština Kosova (poslednji put provereno: 11. Oktobar

2012.) http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/04-L-140.pdf

12. Zakon azilanata, Službeni Glasnik Skupštine Kosova 21. Decembar 2012.

<http://kuvendikosoves.org/?cid=2,191,819>

13. Zakon o Proglašenju, Poreklu i Kontroli Imovine Visokih Javnih Zvaničnika i

takoĎe izjavljivanje poklona svih državnih službenika, Službeni Glasnik

Skupštine Kosova 14. Septembar 2012.


14. Zakon o finansiranju političkih stranaka, Skupština Kosova 06. Oktobar 2012.


15. Zakon o srtancima, Službeni Glasnik Skupštine Kosova, 21. Decembar 2012.

<http://kuvendikosoves.org/?cid=2,191,816>

16. Zakon o integrisanom upravljanju ganicama i kontroli drţavne granice,

Skupština Kosova, 15.Jun 2008.




http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/04-L-140.pdf

http://kuvendikosoves.org/?cid=2,191,819



http://kuvendikosoves.org/?cid=2,191,816


36

17. Zakon o sprečavanju sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, Službeni

Glasnik Skupštine Kosova 14. Septembar 2011.

<http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2007_02-L133_en.pdf>

18. Zakon o javnim nabavkama u Republici Kosova, Skupština Kosova 31. Avgust

2011. http://www.assembly-

kosova.org/common/docs/ligjet/Law%20on%20public%20procurement.pdf

19. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Skupština Kosova

18.Oktobar 2010. http://www.assembly-

kosova.org/common/docs/ligjet/2010-196-eng.pdf

20. Privremeni krivični zakon Kosova, član 105, Skupštine Kosova i UNMIK-a 06.

Jun 2003.

http://www.unmikonline.org/regulations/unmikgazette/03albanian/A2003regs/

RA2003_25_CCintranet.pdf

21. Privremeni krivični zakon, Skupština Kosova, misija Ujedinjenih Nacija na

Kosovu (UNMIK), Specijalni predstavnik Generalnog Sekretara,

http://www.unmikonline.org/regulations/2003/RE2003_25_ criminal_code.pdf

STRATEGIJE I DRUGI DOKUMENTI POLITIKE

22. Nacionalna strategija i akcioni plan Republike Kosova za borbu protiv

organizovanog kriminala (2009-2011) Skupština Kosova, Jun 2009.

<http://www.mpb-ks.org/repository/docs/ENG_

STRATEGJIA_KKT_30_QERSHOR.pdf>

23. Sporazumi sa zemljama Zapadnog Balkana o olakšicama izdavanja viza,

Evropski Savet, Evropska Komisija, 08. Novembar 2007.

http://europa.eu/legislation_summaries/enlargement/western_balkans/l14578_

en.htm

24. Nacionalna Strategija i Aksioni Plan za borbu protiv trgovine ljudima (2008-

2011), Ministarstvo Unutrašnjih Poslova, 2008.


2014), Ministarstvo Unutrašnjih Poslova, 2011.


http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2007_02-L133_en.pdf







http://www.unmikonline.org/regulations/2003/RE2003_25_%20criminal_code.pdf

http://www.mpb-ks.org/repository/docs/ENG_%20STRATEGJIA_KKT_30_QERSHOR.pdf

http://www.mpb-ks.org/repository/docs/ENG_%20STRATEGJIA_KKT_30_QERSHOR.pdf



37

2011) & (2011-2014), Ministarstvo Unutrašnjih Poslova, <http://www.mpb-

ks.org/repository/docs/TQNJShqip. pdf>

27. Nacionalna strategija i aksioni plan za borbu protiv terorizma Republike

Kosova, Vlada Kosova, Priština, Jun 2009. http://www.mpb-

ks.org/repository/docs/Strat_Terror_Eng.pdf

28. Nacionalna strategija i aksioni plan za borbu protiv droge (2009-2012),

Ministarstvo Unutrašnjih Poslova , Jun 2009. <http://www.mpb-

ks.org/repository/docs/strategjia_16_06_09_finale_kombetare_ENG.pdf>

29. Nacionalna strategija Republike Kosova za integrisano upravljanje granicom

(1999-2012), Vlada Kosova, April 2012. http://www.mpb-

ks.org/repository/docs/Strategjia_Anglisht

_FINAL_National_strategy_of_the_Republic_of_Kosovo_2009.pdf

30. Sporazumi o readmisiji sa zemljama Zapadnog Balkana, Evropski Savet,

Evropska Komisija 8. Novembar 2007.

http://europa.eu/legislation_summaries/enlargement/ western

Balkans/l14562_en.htm

31. Agenda Soluna, Savet Evrope 15. Jul 2003.

http://ec.europa.eu/enlargement/enlargement_process/accession_process/ho

w_does_a_country_join_the_eu/sap/thessaloniki_agenda_en.htm (poslednji put

provereno: 29.06.2012)

32. Mapa puta vizne liberalizacije sa: Albanijom, Bosnom i Hercegovinom,

Makedonijom, Crnom Gorom i Srbijom, 2009

LOKALNI I MEDUNARODNI IZVEŠTAJI I ČASOPISI

33. Odeljenje Države Sjedinjenene Američkie Države, Izveštaji o terorizmu 2011 –

Kosovo, 31. Jul 2012. dostupno na:

http://www.unhcr.org/refworld/docid/501fbcb0c.html [poslednji put

provereno: 12.09.2012.]

34. Izveštaj 2012. godine o Trgovini ljudima - Kosovo, Odeljenje Države

Sjedinjenenih Američkih Država, 19. Jun 2012.


http://www.mpb-ks.org/repository/docs/TQNJShqip.%20pdf

http://www.mpb-ks.org/repository/docs/TQNJShqip.%20pdf





http://www.mpb-ks.org/repository/docs/Strategjia_Anglisht%20_FINAL_National_strategy_of_the_Republic_of_Kosovo_2009.pdf



http://europa.eu/legislation_summaries/enlargement/%20western_balkans/l14562_en.htm

http://europa.eu/legislation_summaries/enlargement/%20western_balkans/l14562_en.htm





38

35. Godišnji izveštaj 2011 (januar-decembar) Agencija za borbu protiv korupcije

2012. http://www.akk-ks.org/repository/docs/Annual-Report-2011-ACA-

fv.pdf

36. Saopštenje Komisije o izvodljivosti za stabilizaciju i pridržavanje izmedju

Evroske Unije i Kosova, Evropska Komisija, 10. Oktobar 2012.

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analyti

cal_2012_en.pdf

37. Opis zemlje: Kosovo 2011, Evropski centar za praćenje droge i narkomanije,

poslednji put provereno 02. Septembar 2012.

http://www.emcdda.europa.eu/publications/country-overviews/ xk#dro

38. Godišnji izveštaj Kosovske policije 2012, Kosovska Policija, 2011


39. Izvlačenje granica u zemljama Zapadnog Balkana, perspektiva naroda,

Saferworld, Oktobar 2011.

http://www.saferworld.org.uk/downloads/pubdocs/Drawing%20boundaries%2

0in% 20the%20Western%20Balkans.pdf

40. Evropski akcioni plan partnerstva, Vlada Kosova, decembar 2011.

http://www.mei-

ks.net/repository/docs/Plani_i_veprimit_te_Partneritetit_Evropian_2012.pdf

41. Kosovo 2011 Izveštaj o napretku, Evropska Komisija, 12.10.2011.

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rappor

t_2011_en.pdf

42. Kosovska policija uhapsila 4 zvaničnika PDK-a, Balkan Insight 06.03.2012.

http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-police-arrests-4-pdk-

senior-officials-in-vushtrri-municipality

43. MBROJTËSI (Branilac), Obim IV-Br. 2, Kosovska Policija, Zvanični Magazin

Kosovske Policije, maj 2008.


44. Politicki Dokument: Slabosti Strategije protiv korupcije i njenog akcionog

plana 2009-2011 (Dobësitë e Strategjisë Kundër Korrupsion dhe Planit të

Veprimit 2009-2011), Levizja FOL, 2010.





http://www.emcdda.europa.eu/publications/country-overviews/%20xk


http://www.saferworld.org.uk/downloads/pubdocs/Drawing%20boundaries%20in%25%2020the%20Western%20Balkans.pdf

http://www.saferworld.org.uk/downloads/pubdocs/Drawing%20boundaries%20in%25%2020the%20Western%20Balkans.pdf








39

http://levizjafol.org/images/uploads/files/Hulumtim_Politikash_Dobesite_e_Str

ategjise _Kunder_ Korrupsion_dhe_Plani_i_Veprimit_2009-2011.pdf

45. Dokazani napori za borbu protiv korupcije [Lufta e Dështuar Kundër

korrupsionit], Članak obavljen u dnevim novinama „Koha Ditore” 01. Januar

2012. http://www.kohaditore.com/index.php/repository/.../Binder

1.pdf?page=1,13,82576

NOVINSKE ČLANKE

46. EULEX optužio osam sudija i jednog tužioca za korupciju, Glas Amerike,

http://ww.zeriamerikes.com/content/kosove-tete-gjyqtare-te-akuzuar-per-

korrupsion/1450112.html

47. Šef antikorupcione radne snage uhapšen za korupciju, 04. April 2011.

http://setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2

012/04/04/feature-03

48. Kosovska Policija je uhapsila 5 osoba i zaplenila 300 kg narkotika [Policia e

Kosovës arrestoi pesë persona dhe konfiskoi 300 kilogram substancë

narkotike], Kosovska Policija, Saopštenje za javnost, 06. Jul 2012.


49. Pogledajte govor predsednika Skupštine Kosova, Jakup Krasnići, koji je

objavljen na zvaničnom sajtu Skupštine Kosova, jun 2012,


50. Transkript 6822-og sastanka Saveta Bezbednosti UN-a, šesdeset sedma

godina, Njujork, utorak, 21.09.2012.

http://www.securitycouncilreport.org/atf/cf/%7B65BFCF9B-6D27-4E9C-

8CD3-CF6E4FF96FF9%7D/Kos%20S%20PV%206822.pdf

http://levizjafol.org/images/uploads/files/Hulumtim_Politikash_Dobesite_e_Strategjise%20_Kunder_%20Korrupsion_dhe_Plani_i_Veprimit_2009-2011.pdf

http://levizjafol.org/images/uploads/files/Hulumtim_Politikash_Dobesite_e_Strategjise%20_Kunder_%20Korrupsion_dhe_Plani_i_Veprimit_2009-2011.pdf

http://www.kohaditore.com/index.php/repository/.../Binder%201.pdf?page=1,13,82576



http://ww.zeriamerikes.com/content/kosove-tete-gjyqtare-te-akuzuar-per-korrupsion/1450112.html

http://ww.zeriamerikes.com/content/kosove-tete-gjyqtare-te-akuzuar-per-korrupsion/1450112.html







Documents

Politički dokument - QKSS · vezi sa decom. Strategija protiv trgovine ljudima (2011-2014) je na mestu? dok nova Nacionalna Strategija protiv trgovine decom dopunjuje politički