POLITIČKE SLOBODE

7/23/2019 POLITIČKE SLOBODE

http://slidepdf.com/reader/full/politicke-slobode 1/20

Univerzitet u Tuzli

Pravni fakultet

Seminarski rad

Predmeta : Demokratija i ljudska prava

Tema: Političke slobode i prava

Dr. sc. Izudin Hasanović, van. prof Lejla Mašić I-33/15

nida Me!ić I-1"/15

#uzla, nove$%ar, &'15



SADRŽAJ

()*D..............................................................................................................................................

+*LI#I +) I L*0*D.................................................................................................1. 0I* +)*..................................................................................................................1.1 (slovi 2andidovanja na iz%ori$a.........................................................................................1.& 0ira..........................................................................................................................................&. D4)L6#)*................................................................................................................&.1 7icanje dr8avljans7va 0iH...................................................................................................&.& +res7ana2 dr8avljans7va 0iH.................................................................................................

&.&.1 *dricanje...........................................................................................................................

&.&.& *7pus7..............................................................................................................................

&.&.3 *duzi$anje dr8avljans7va...............................................................................................3. L*0*D 9#M+.............................................................................................................

3.1 *dred%e :aran7ovanja slo%ode š7a$pe..............................................................................

3.& *dred%e o:ranienja ili za%rane slo%ode š7a$pe...............................................................

;. L*0*D (D(4I)6................................................................................................

5. +)* 6 )6* *(+L6.....................................................................................

5.1 Mirna o2upljanja i javni pro7es7i........................................................................................

5.& avne prired%e.....................................................................................................................5.3 Dru:i o%lici o2upljanja.......................................................................................................

5.; *:ranienja slo%ode o2upljanja.........................................................................................

". +*LI#I *<6I=>I.............................................................................................

".1 >iljevi.................................................................................................................................

".& *r:anizacija poli7i2i! or:anizacija...................................................................................

".&.1 7a7usni osnov.................................................................................................................

".&.& +ar7ijs2a %aza..................................................................................................................

".&.3 )rs7e lans7va..................................................................................................................

".&.; 6ivo or:anizacije............................................................................................................

&



UVOD

a osnovno: :lediš7a poli7i2e slo%ode i prava su naravno za:aran7ovane us7avo$, a 2oji

preds7avlja najviši pravni a27 ne sa$o jedne dr8ave ne:o i druš7va 2oje preds7avlja njen

2ons7i7u7ivni ele$en7 . +od sa$i$ poj$o$ ?druš7vo@ $o8e$o oznai7i $no:e izraze

druš7va. Druš7vo $o8e oznaava7i jednu epo!u ovjeans7va npr. an7i2o druš7vo, u po:ledu

e2ono$s2o: or:aniziovanja ili is7o 7a2o 7o $o8e %i7i 2api7alis7i2o druš7vo ili socijalis7i2o

druš7vo. =naajna je i injenica da i naj$anje s2upine ljudi $o:u se s$a7ra7i druš7vo$,a u

sva2o$ druš7vu se javljaju odreAeni sociološ2i procesi, jer ovje2 2ao jedan pojedinac

odnosno jedin2a nije u s7anju da sa$ ops7ane. Iz 7o: razlo:a više pjedinaca se udru8uju u:rupe, odnosno ljudi se $eAuso%no udru8uju radi la2še: i efi2asnije: ops7an2a 2oji iz$eAu

os7alo: zavisi i od nji!ovo: rada, ro%ne raz$jene, ali is7o 7a2o i one 2ul7urne, o%razovne i dr.

6a osnovu 7a2vi! in7era2cija i pro$jena 2oje se s7varaju u druš7vu i iz$eAu nje:ovi!

lanova javlja se poja$ ?>I)IL6* D(9#)*@ #o us7vari preds7avlja novonas7alo odnosno

novo druš7vo u 2o$e je pojedinac slo%odan. +ri 7o$e je vrlo va8no is7aći da je civilno

druš7vo slo%odno druš7vo, a pozna7i 7eore7iari civilno: druš7va 2oji su afir$isali nje:ove

osnove su D8on Lo2, 4an 4a2 uso, Berdinand #onis i dr.>ivilno druš7vo ne nas7aje voljo$ ljudi ili de2re7o$ vlas7i, dr8ave ili ne2o: dru:o: or:ana.

*no us7vari nas7aje 2ao posljedica ne sa$o najjai! i najznaajniji! de$o2ra7s2i! C:r2i

de$os- narod, cra7es-vladavinaE procesa, ne:o i oni! os7ali!, jednos7avniji!. #i procesi su se

razvijali 2roz vije2ove, a osnovni fa27ori civilno: druš7va su

aE sloodan !ra"anin#

%E ljudske i !ra"anske sloode i prava $li%na# politi%ka# ekonomska# so&ijalna prava i

sloode'#cE ekonomski sujektivitet i slooda na osnovama sloodno! tr(i)ta,

dE autonomija privrede# kulturni*# orazovni*nau%ni*#umjetni%ki* i dru!i* institu&ija u

odnosu na dr(avu,

eE vladavina prava $podrazumijeva o!rani%enost svi* i svako! kako pojedina&a+!ra"ana

tako i dr(avni* i dru!i* or!aniza&ija i institu&ija'#

fE le!alnost i le!itimnost vlasti $le!alnost zna%i da je ne)to po zakonu# le!itimitet

ozna%ava podr)kuE

3



:E ostvarivanje demokratski* formi putem :referenduma#pleis&ita# peti&ije# narodne

ini&ijative# zorova# savjeta,,,,

!E ostvarivanje politi%ke kulture,

-na%ajni dokumenti o pravi$a i slo%oda$a su Ma:na c!ar7a li%er7a7u$ iz 1&15. :odine,

Ha%eas >orpus c7 iz 1"FG. :odine i 0ill of i:!rs iz 1"53, :odine - u n:les2oj. (

jedinjeni$ $eri2i$ Dr8ava$a Declara7ion of independence , (s7av D-a iz 1FF.

:odine i a$and$ani na (s7av iz 1FG1. :odine-+ovelja o pravi$a :raAanina.

( Brancus2oj je donešena 1FG. :odine De2laracija o pravi$a ovje2a i :raAanina.

6adalje, u vropi se javljaju slini a27i 2oji re:ulišu prava i slo%ode :raAana. 6a2on Dru:o:

svje7s2o: ra7a (jedinjeni narodi su +oveljo$ iz 1G;5 :odine u7vrdili %vi7na prava i slo%ode

ovje2a i :raAanina.

1G;. :odine *r:anizacija ujedinjeni! naroda donijela je Op)tu deklara&iju o pravima

%ovjeka,

U .vropi je donesena 1G5'. :odine, a s7upila na sna:u 1G53. :odine .vropska konven&ija

o za)titi ljudski* prava i osnovni* slooda,

/lustra&ija 0 : 1a!na 2arta 3iertatum /lustra&ija 4 : De&laration of independent

;



PO3/T/56A PRAVA / S3O7OD.

+oli7i2a prava i slo%ode nisu uvije2 %ila dos7upna svi$ :raAani$a ni7i su i danas u puno$

2apaci7e7u dos7upna svi$ :raAani$a. +oli7i2a prava i slo%ode su se razvijale 2roz vije2ove

još od an7i2o: do%a, jer još i 7ada su :raAani za!7ijevali svoja osnovna poli7i2a prava i

slo%ode, a 7a prava se javljaju i razvijaju for$iranje$ prvi! parla$ena7a i poli7i2i! par7ija.

)eća pri$jena poli7i2i! prava i slo%oda javlja se nas7an2o$ de$o2ra7s2i! druš7ava i

ispoljuju se 2roz sa$i parla$en7. *snovni poj$ovi 2oje ovdje susreće$o su cilj, širina i

reduciranje poli7i2i! prava i slo%oda.

2ilj poli7i2i! prava i slo%oda je o:ranienje nosioca vlas7i i nje:ovi! ovlas7i.

8irina poli7i2i! prava i slo%oda zavisi od više fa27ora, a 7o su

• nivo de$o2ra7ije,

• o%li2a dr8avno: ureAenja, i

• 7ipa druš7va,

Do2 redu&iranje poli7i2i! prava i slo%oda je $anje-više prisu7na u svi$ dr8ava$a. 6pr. (

D-u ne $o8e se ne2o lice odnosno :raAanin 2andidiova7i za predsjedni2a D-a a2o nije

roAen u D-u. dru:e s7rane u 0osni i Herce:ovini i$a$o pro%le$ ne$o:ućnos7i

2andidovanja za lana predsjedniš7va lica iz reda nacionalni! $anjina C npr.sluaj DI-

BI6>I :dje Dervo ejdića i a2o% Binci 7u8e 0osnu i Herce:ovinu pred vrops2i$ sudo$ za

ljuds2a prava u 7raz%uru E

27 2oji$ se :aran7uju poli7i2a prava i slo%ode u 0osni i Herce:ovini je (#) 0iH.

0, 7/RA56O PRAVO

0ira2o pravo vue svoje 2orijene još iz najraniji! zajednica C npr. 2od iz%ora voAe u

prvo%i7noj zajedniciE pa do današnji! savre$eni! dana i $oderni! zajednica. 0ira2o pravo je

jedno od najva8niji! poli7i2i! prava, 2oje o$o:ućuje :raAani$a da ues7vuju u poli7i2o$

8ivo7u svoje dr8ave. <raAanin $o8e %i7i %iran u razne or:ane dr8ave i $o8e da %ira dru:e

preds7avni2e vlas7i. #o us7vari preds7avlja a27ivno i pasivno %ira2o pravo.

5

https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Dervo_Sejdi%C4%87&action=edit&redlink=1

https://bs.wikipedia.org/wiki/Evropski_sud_za_ljudska_prava


https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Dervo_Sejdi%C4%87&action=edit&redlink=1





27ivno %ira2o pravo je sposo%nos7 :raAanina da %ira svoje preds7avni2e odnosno sa$i$

7i$e odnosi se na pi7anje J 2o $o8e %ira7i preds7avni2a vlas7i , do2 ono pasivno preds7avlja

sposo%nos7 :raAanina da %ude %iran u razne or:ane dr8avne vlas7i. 27ivno %ira2o pravo

%ilo je o:ranieno prvo i$ovins2i$ uslovi$a 2oji$a su sa$o odreAene druš7vene 2a7e:orije

i$ale pravo :lasa C2oji su se 2ons7i7uisali 2ao cenzusiE,a 2asnije i 2roz o%razovne uslove,

:dje su za!7ijevan odreAen s7epen nao%raz%e . *si$ ova dva vida %ira2o: prava pos7oje još i

opš7e %ira2o pravo i o:ranieno %ira2o pravo ali i jedna2o i nejedna2o %ira2o pravo.

*:ranieno %ira2o pravo za razli2u od opš7e: :dje ne pos7oje ni2a2ve prepre2e u

izra8avanju poli7i2e volje i7avi! :rupa :raAana, odnosi se na davanje privile:ije sa$o

odreAeni$ 2a7e:orija$a druš7va ,:dje pri 7o$e osi$ opš7i! uslova navode se i ne2i pose%ni

2ri7eriji 2oje pojedinci $oraju ispuni7i da %i do%ili odnosno s7e2li %ira2o pravo . #i uslovi su

KcenzusiK,a pos7oje odreAene vrs7e nji! 2ao 7a2vi!

• i$ovins2i cenzus , :dje je s7icanje %ira2o: prava uslovljeno odreAeni$ i$ovins2i$

s7anje$ :raAana izra8eni$ 2roz posjedovanje i$ovine ili plaćanja odreAeno: porezaJ

• do$icilni CrezidencijalniE cenzus, 2oji se odnosi na injenicu da s7icanje prava :raAana

da %iraju i da %udu %irani u neposrednoj vezi sa per$anen7no$ nas7anjenos7i u jednoj

dr8avi, odnosno u sa$oj iz%ornoj jedinici u odreAeno$ vre$ens2o$ periodu,

• o%razovni cenzus :dje je po7re%no je da %ira %ude pis$en ili da i$a odreAeni s7epen

nao%raz%e,

• porezni cenzus , :dje je s7icanje %ira2o: prava povezano dire27no vezano sa

plaćanje$ odreAene su$e poreza i na$e7a od s7rane dr8aveEJ

• s7arosni cenzus , 2oji je definisan veo$a viso2o$ s7arosno$ :ranico$

• cenzus pola 2oje se odnosi na injenicu da %ira2o pravo i$aju sa$o $uš2arci, do2

:a 8ene ne$aju.

"

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Op%C4%87e_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Ograni%C4%8Deno_bira%C4%8Dko_pravo

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nejednako_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Imovinski_cenzus

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Op%C4%87e_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Ograni%C4%8Deno_bira%C4%8Dko_pravo

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nejednako_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Imovinski_cenzus



0,0 Uslovi kandidovanja na izorima

Da %i se ne2o $o:ao 2andidira7i na iz%ori$a za!7jeva se ispunjavanje odreAeni! uslova, a 7o

su

• dr8avljans7vo dr8ave u 2ojoj se 2andida7 na7ie,

• odreAen %roj :odina 8ivo7a,

• pre%ivališ7e ili s7alno %oraviš7e na podruju dr8ave, odnosno u ne2o$ njeno$ dijelu,

2ao i odreAeno vrije$e %orav2a na 7o$ podruju

+one2ad se 7ra8i i ispunjavanja uslova ne2a8njavanja, ili ne2i dru:i uslovi...

0,4 7ira%

( 0osni i Herce:ovini sva2i :raAanin sa navršeni! 1. :odina Cpunolje7anE i$a pravo da %ira i

da %ude %iran 2ao i da %ude eviden7iran u >en7ralni %ira2i popis i naziva se %ira, a u sa$oj

osnovi preds7avlja dr8avljanina 2oji pos7aje ira% na2oj ispunjenja za2ono$ propisani!

uslova za s7icanje sa$o: %ira2o: prava.

4, DRŽAV3JA9STVO

va2i :raAanin i$a pravo na dr8avljans7vo svoje dr8ave, a 2oja se $o8e 2a2o s7eći 7a2o i

iz:u%i7i.

e:ulisanje prava na dr8avljans7vo je u do$enu sva2e dr8ave, a ono preds7avlja rela7ivno

7rajnu relaciju iz$eAu oso%e i odreAeno: dr8avno-pravno: pore72a :dje su jasno definisani

prava i o%aveze 2a2o 7o: lica 7a2o i dr8ave. =%o: 7o:a najpodo%nija definicija dr8avljans7va

%i %ila ona dr.6i2ole )is2ovića 2oji 2a8e ? Dr8avljans7vo1 u $oderno$ s$islu jes7 7rajna1 Dr. 6i2ola )is2ović , Dr8ava i pravo, arajevo C1GG"EJ s7r. 31

F



veza jedne oso%e sa jedni$ dr8avni$ i pravni$ pore72o$- veza 2oja se sas7oji u 7o$e da

oso%a s7jee CroAenje$ ili punolje7nošćuE prava i o%aveze iz 7o:a pore72a u2ljuujući poli7i2a

prava i o%aveze, a dr8ava i$a pre$a njoj još i pose%nu du8nos7 da je š7i7 spra$ dru:i!

dr8ava.@ #o pravo na re:uliranje dr8avljans7va je izraz suvereni7e7a jedne dr8ave.

MeAunarodnopravni a27i 2oji se %ave dr8avljans7vo$ i$aju za cilj one$o:ućavanje pojave

lica %ez dr8ave 7zv.+#ID. *si$ ove 2a7e:orije pos7oje jos dvije osnovne :rupacije ljudi

2oji se u osnovi rali2uju po odnosu 2oji os7varuju sa dr8avno-pravni$ pore72o$ ne2e ze$lje.

+rva od nji! naziva se :raAani, a 2oji se nalaze u s7alno$ poli7i2o-pravno$ odnosu sa ne2o$

dr8avo$ %ez o%zira na injenicu da li se nalaze na 7o$ ili ne2o$ dru:o$ 7eri7oriju. Dru:a

2a7e:orija ljudi o%u!va7a :rupacije 2oje se nalaze na 7eri7oriju jedne dr8ave , a pri7o$e su

dr8avljani ne2i! dru:i! dr8ava.

( 0osni i Herce:ovini pos7oji dr8avljans7vo 0osne i Herce:ovine i dr8avljans7vo en7i7e7a.

Dr8avljans7vo 0osne i Herce:ovine s7ie se porije2lo$, roAenje$ na 7eri7oriji 0iH,

usvajanje$, na7uralizacijo$, pu7e$ $eAunarodno: sporazu$a.

oAenje$ dr8avljans7vo se s7ie na dva naina

• nasleAivanje od jedno: ili dru:o: rodi7elja u zavisnos7i od nacionalni! nor$i

7edr8ave,a 7a2av vid s7icanja dr8avljans7va se naziva I( 6<(I6I

• do%ijanje$ dr8avljans7va one dr8ave na ijoj 7eri7oriji je roAeno, %ez o%zira na

dr8avljans7vo 2oje posjeduju nje:ovi rodi7elji, i 2ao 7a2av naziva se I( *LI

6a7uralizacija uopš7eno preds7avlja s7icanje dr8avljans7va na osnovu $ol%e , a 2oja u osnovi

7ra8i ispunjenje dru:i! za2ons2i! uslova u zavisnos7i od za!7jeva odreAene dr8ave. #u se

pose%no is7iu s2lapanje %ra2a, poznavanje jezi2a, s7epen o%razovanja, zaposlenje...i7d.

4,0 Sti&anje dr(avljanstva 7i

7icanje dr8avljans7va porijeklom odreAuje se na nain da su jedan ili o%a rodi7elja dr8avljani

0osne i Herce:ovine u $o$en7u roAenja dje7e7a.

Dr8avljans7vo 0iH po ro"enju na 7eri7oriji 0iH %iće dodjeljeno dje7e7u 2oje roAeno ili naAeno

na 7eri7oriji 0iH ija su o%a rodi7elje nepozna7a ili nepozna7o: dr8avljans7va ili %ez

dr8avljans7va ili a2o je dije7e %ez dr8avljans7va. Dije7e će iz:u%i7i dr8avljans7vo 0iH a2o dodo%i od 1; :odina 7o dije7e pu7e$ porije2la do%ije dr8avljans7vo dru:e dr8ave.



Dije7e $laAe od 1 :odina 2oje je u po7punos7i usvojeno od s7rane dr8avljana 0iH s7ie

dr8avljans7vo 0iH po osnovu usvojenja.

7icanje dr8avljans7va naturaliza&ijom odnosi se na :raAane dru:i! dr8ava 2oji $oraju

ispuni7i odreAenje pre7pos7av2e da %i do%ili dr8avljans7vo 0iH, a 2oje se odnosi da du8inu

%orav2a u 0iH, %rano s7anje, ne2a8njavanje, nepro7jerivanje sa 7eri7orije 0iH, poznavanje

jezi2a, punolje7nos7. Dr8avljans7vo 0iH $o:u s7eći i lica 2oja su od pose%ne va8nos7i za 0iH.

Dr8avljans7vo pu7e$ me"unarodno! sporazuma znai da ne2o lice 2oje je do%ilo

dr8avljans7vo 0iH, a uslov za dr8avljans7vo 0iH je %risanje iz dr8avljana dr8ave iji je

dr8avljanin %io do do%ijanja dr8avljans7va 0iH, $o8e zadr8a7i is7o dr8avljans7vo a2o je 7o

po7pisano u:ovoro$ 7e dr8ave i Dr8ave 0iH.

4,4 Prestanak dr(avljanstva 7i

Dr8avljans7vo 0iH pres7aje po sili za2ona, odricanje$, ods7upanje$, oduzi$anje$,

$eAunarodni$ sporazu$o$.

<u%i7a2 dr8avljans7va 0iH po sili zakona odnosi se na dr8avljane 0iH 2oji s7e2nu

dr8avljans7vo ne2e dru:e dr8ave.

4,4,0 Odri&anje

Dr8avljanin 0iH 2oji 8ivi izvan 0osne i Hece:ovine, i$a 1 :odina i dr8avljans7vo dru:e

dr8ave ili i$a :aranciju da će 7o dr8avljans7vo s7eći i$a pravo na odricanje od dr8avljans7va

0iH. ( ro2u od jedne :odine 7o lice 2oje je napus7ilo 0iH, a nije do%ilo dr8avljans7vo dru:e

dr8ave $o8e 7ra8i7i poniš7enje *dlu2e o odricanju od dr8avljans7va 0iH.

G



4,4,4 Otpust

*7pus7 iz dr8avljans7va 0iH $o:u 7ra8i7i lica 2oja 8ive na teritoriji 0iH. (z ispunjenje

za2ono$ odreAeni! uslova, a 7o su punolje7nos7, da se pro7iv 7o: lica ne vodi 2rivini pos7upa2 po slu8%enoj du8nos7i ili a2o $u je izreena 2azna za7vora 2oju $ora odslu8i7i, da

je iz$irio sve nu8ne doprinose, poreze ili dru:a davanja po osnovu pravosna8ni! odlu2a

nadle8ni! or:ana, a2o je s7e2ao ili $u je :aran7ovano dr8avljans7vo dru:e dr8ave i da je

odslu8io vojni o%aveze.

4,4,; Oduzimanje dr(avljanstva

*dnosi se na sluajeve 2ada je dr8avljans7vo 0iH s7eeno na osnovu la8ne ili neis7ini7e

infor$acije, 2ada dr8avljanin 0iH slu8i u vojni$ or:anizacija$a ia2o je 7o za2ono$

za%ranjeno, pro7iv us7avno djelovanje, 2od sluajeva pravosna8no: osuAenja za

2riju$iarenje oru8ja, e2sploziva i dru:o, radia27ivno: $a7erijala, 7r:ovina ljudi$a ili dru:a

djela 2oja š7e7e vi7alni$ in7eresi$a 0iH.

;, S3O7ODA 8TA1P.

lo%oda š7a$pe spada u red pri$arni! i 7radicionalni! slo%oda, a danas preds7avlja sve

$oćniju silu u dr8avno-pravno$ pore72u, pa nije 7a2o rije72o u7i da $ediji u druš7vu nose

7i7ulu e7vr7o: or:ana vlas7i. (pravo z%o: 7o:a u $no:i$ us7avi$a dr8ava re:uliše se i sa$i$

7i$e o:raniava od:ovarajući nivo slo%ode š7a$pe. 7o:a , 7e odred%e $o:u %i7i odred%e

2oji$a se :aran7uje s2oro po7puna slo%oda š7a$pe ali i odred%e 2oje vrše o:ranienja ili

za%rane slo%ode š7a$pe.

1'



;,0 Odrede !arantovanja sloode )tampe

Odrede kojima se !arantuju sloode )tampe su odred%e :dje :raAanin i$a pravo

iznošenja svoji$ $išljenja, pravo izdavanja novina, =a2ono$ se odreAuje pravo na nain

osnivanja radija i 7elevizija, pravo na isprav2u o%javljene infor$acije, pravo na %la:ovre$enu

i is7ini7o o%avješ7avanje javnos7i.

;,4 Odrede o!rani%enja ili zarane sloode )tampe

Odrede kojima se vr)e o!rani%enja ili zarane sloode )tampe odnose se na za%ranucenzurisanja C &enzura la7ins2i censura- pojava 2oja se o%ino odnosi na iz%acivanje

dijelova 7e2s7a 2oji svoji$ sadr8aje$ ne od:ovaraju $oralno$, poli7i2o$ i os7ali$

2ri7eriji$a iz:raAeni$ u odreAeno$ druš7veno$ sis7e$u.E

/lustra&ija ; : novine

<, S3O7ODA UDRUŽ/VA9JA

lo%oda udru8ivanja preds7avlja jedan od osnovni! vidova poli7i2i! prava, a preds7avljaju

izraz poli7i2e e$ancipacije ljudi i sa$i$ 7i$e o$o:ućavaju nji!ovo uešće i in7era2ciju u

poli7i2o$ i druš7veno$ 8ivo7u. ( osnovi pravo na slo%odu udru8ivanja je pravo odreAene:rupe ljudi 2oje se afir$isalo 2ao udru8enje 2oje $o8e os7vari7i i pojedinac 2ao fizi2o lice, a

11



i$a za pravo o%avljanje %ilo 2oje djela7nos7i radi os7varivanja da7o: cilja, a 2oji je u s2ladu za

za2ons2i$ nora$a. 6aješće su 7o poli7i2e s7ran2e, a dr8ava nji$a 2ao 7a2vi$ ne $o8e

sa$o 7a2o i %ez valjane osnove porica7i slo%odu 2a2o nji!ovo: udru8ivanja, 7a2o i slo%odu

dale2ose8nos7i nji!ovi! ciljeva i 7endencija, pro:lašavajući i! neza2oni7i$a. #a udru8enja

i$aju sposo%nos7 odnosno pravo da nezavisno i sa$os7alno or:anizuju i ureAuju svoju

unu7rašnju or:anizaciju %ez $iješanja dr8ave i vlas7i, ali 2ada je rije o prosperi7e7u

djelo2ru:a sa$o$ udru8enja i s7epenu nje:ovo: $iješanja u poli7i2i 8ivo7 dr8ave, 7u pos7oje

odreAena o:ranienja jer 7a slododa nije po7puno apsolu7nao pravo.

<,0 -akonita o!rani%enja prava na sloodu udru(ivanja

*:ranienja ovlas7i i prava na slo%odu udru8ivanja su $o:uća jedino a2o

• i$a za2oni7 cilj

• je propisano za2ono$

• je po7puno nu8no u de$o2ra7s2o$ druš7vu

va 7ri id%eni2a $oraju %i7i po7puno ispunjena , a u2oli2o jedan od nji! nije, javlja se povreda vrops2e 2onvencije o ljuds2i$ pravi$a.

lan 11. vrops2e 2onvencije za zaš7i7u ljuds2i! prava i osnovni! slo%oda

1. va2o i$a pravo na slo%odu $irno: o2upljanja i slo%odu udru8ivanja s dru:i$a,

u2ljuujući pravo osnivanja sindi2a7a i pridru8ivanja sindi2a7i$a z%o: zaš7i7e svoji! in7eresa.

&. *va prava neće %i7i o:raniena izuzev na nain propisan za2ono$ i 2oji je neop!odan u

de$o2ra7s2o$ druš7vu u in7eresu nacionalne si:urnos7i ili javne si:urnos7i, u cilju

spreavanja nereda ili zloina, zaš7i7e zdravlja ili $orala ili zaš7i7e prava slo%oda dru:i!.

*vi$ se lan2o$ se ne za%ranjuje uvoAenje za2oni7i! o:ranienja na ona prava 2oja u8ivaju

pripadnici oru8ani! sna:a, policije ili dr8avne ad$inis7racije.

1&



=, PRAVO 9A JAV9O O6UP3JA9J.

avni$ o2upljanje$ izra8avaju se poli7i2a, socijalna i dru:a uvjerenja i in7eresi :raAana.

avna o2upljanja$o:u %i7i

• $irna o2upljanja i javni pro7es7i,

• javne prired%e i

• dru:i o%lici o2upljanja.

+ros7or pri2ladan za javno o2upljanje je sva2i onaj pros7or 2oji ne u:ro8ava prava i slo%ode

dru:i! lica, zdravlja ljudi, si:urnos7 i$ovine i ljudi. avno o2upljanje $ora se prijavi7i

nadle8ni$ or:ani$a, a $o8e se o:ranii7i ili za%rani7i. *no ne $ora %i7i sa$o vezano za

s7a7inos7 nje:ove or:anizacije ne:o $o8e se vrši7i i u po2re7u.

=,0 1irna okupljanja i javni protesti

+od $irni$ o2upljanji$a i javni$ pro7es7o$ podrazu$ijeva se sva2o or:anizovano

o2upljanje :raAana 2oje se odr8ava radi javno: nenasilno: izraavanja poli7i2i! socijalni! i

dru:i! uvjerenja i in7eresa. #a2oAer, pod $irni$ o2upljanje$ podrazu$ijeva se i sva2o

neor:anizovano, spon7ano o2upljanje :raAana i ne najavljuju se. *r:aniza7or $irno:

o2upljanja $o8e %i7i fizi2o ili pravno lice.

5.& Javne prirede

+od javni$ prired%a$a podrazu$ijevaju se o2upljanja or:anizovana radi os7varivanja pri!oda

u o2viru re:is7rovane djela7nos7i.javne prired%e $o:u se or:anizova7i na za7voreno$ ili

o7voreno$ pros7oru pri2ladno$ za nji!ovo odr8avanje.

13



=,; Dru!i oli&i okupljanja

+od dru:i$ o%lici$a o2upljanja podrazu$ijevaju se o2upljanja 2oja i$aju za svr!u

privredna, vjers2a, 2ul7urna, !u$ani7arna, spor7s2a, za%avna i dru:i in7eresi 2oja o2upljanja

ne$aju za cilj os7varivanje pri!oda i ne prijavljuju se.

=,< O!rani%enja sloode okupljanja

a2o pos7oje odreAena i jasno definisana prava i slo%ode o2upljana is7o 7a2o su i decidno

odreAena njena o:ranienja.

O!rani%enja sloode okupljanja4

Izuzev pros7ora odreAeno: a27o$ :rada, odnosno opš7ine, iz ovo: za2ona, $irno o2upljanje

ne $o8e se odr8ava7i

aE ( %lizini %olnica, na nain da o$e7a pris7up vozili$a !i7ne po$oći,

%E ( %lizini djeji! vr7ića i osnovni! š2ola, do2 u nji$a %orave djeca,

cE ( nacionalni$ par2ovi$a i zaš7ićeni$ par2ovi$a prirode, osi$ $irni! o2upljanja 2oja

i$aju za cilj popularizaciju zaš7i7e prirode i ovje2ove o2oline, 2ao i o%ilje8avanje znaajni!

is7orijs2i! da7u$a,

dE ( %lizini spo$eni2a 2ul7ure, a2o %i 7o $o:lo prouzro2ova7i uniš7enje ili oš7ećenje zaš7ićene

vrijednos7i,

& -A6O9 O JAV9O1 O6UP3JA9JU TU-3A9S6O> 6A9TO9A

1;



eE 6a $a:is7ralni$, re:ionalni$ i lo2alni$ pu7evi$a na nain 2oji$ se u:ro8ava %ez%jednos7

sao%raćaja,

fE ( %lizini o%je2a7a 2oji se pose%no o%ez%jeAuju na udaljenos7i naj$anje 5' $e7ara od nji!.

*dred%a da se $irno o2upljanje ne $o8e odr8ava7i ?u %lizini o%je2a7a 2oji se pose%no

o%ez%jeAuju na udaljenos7i naj$anje 5' $e7ara od nji!@ os7avlja pros7or za $o:ućnos7

zloupo7re%e, z%o: nedovoljne odreAenos7i i preciziranos7i u dijelu ?o%je2a7a 2oji se pose%no

o%ez%jeAuju@, 7e %i je %ilo po7re%no de7aljnije uredi7i vodeći rauna o de$o2ra7s2i$

s7andardi$a i principi$a re:uliranja i os7varivanja ciljeva prava na $irno o2upljanje i javni

pro7es7.

?, PO3/T/56. OR>A9/-A2/J.

+oli7i2e or:anizacije nas7aju sa razvoje$ dr8ave i de$o2ra7ije. +rvi o%lici poli7i2e

or:anizacije javlja se još u an7i2o do%a. Dina$i2a razvoja poli7i2i! or:anizacija odvija se

2roz e7iri du:a vre$ens2a perioda i 7o period prvo%i7no: i ni8e: s7epena poli7i2o:

or:anizovanja, period for$iranja prvi! poli7i2i! par7ija, period for$iranja $oderni! poli7i2i! par7ija i period savre$eno: poli7i2o: djelovanja.

• Period prvoitno! i ni)e! stepena politi%ko! or!anizovanja poinje još u an7i2o

do%a. +rvi o%lici u vidu o2upljanja :rupa is7o$išljeni2a javljaju se u s7aroj <r2oj i

i$u pe7 vije2ova p.n.e. i sa$i$ 7i$e preds7avlja osnovu daljne razvoja poli7i2o:

or:anizovanja.

• Period formiranja prvi* politi%ki* partija poinje od 13 vije2a i 7raje do polovine

1G vije2a.#aj period je nis2o: in7enzi7e7a poli7i2o: or:anizovanja i sporo je 7e2ao. a

nas7an2o$ parla$ena7a u dr8ava$a in7enzivira se i poli7i2o or:anizovanje. +oli7i2e

par7ije nas7aju 2ao 8elja in7eresni! :rupa da o:ranie nosioce izvrne vlas7i. +rve

poli7i2e par7ije s7vorene su u n:les2oj C)i:ovci- la%uris7i i #orijevci- 2onzerva7ivciE.

15



• Period formiranja moderni* politi%ki* partija poinje sredino$ 1G vije2a i

završava se završe72o$ +rvo: svje7s2o: ra7a. ( 7o$ periodu dolazi do pojave

osnivanja i djelovanja razlii7i! poli7i2i! par7ija, po2re7a i saveza :raAans2o: 7ipa 2ao

i pojava do 7ada nepozna7e radni2e par7ije.

• Period savremeno! politi%ko! or!anizovanja poinje od 2raja +rvo: svje7s2o: ra7a i

7raje sve do danas. 6a2on završe72a +rvo: svje7s2o: ra7a pa do 2raja Dru:o: svje7s2o:

ra7a pojavljuju se nove poli7i2e or:anizacije 2oje sa novi$ ciljevi$a, pro:ra$i$a i

orjen7acijo$ Cnpr. Bašis7i2e-I7alija, nacional socijalis7i2e- 6je$a2a i

2o$unis7i2e- par7ije-poli7i2e or:anizacije.E.6e2e 2o$unis7i2e par7ije

nas7avljaju djelova7i u svoji$ dr8ava$a- 2o$unis7i2i$ i na2on Dru:o: svje7s2o:

ra7a, 2ao vladajuće par7ije. aspado$ -a i raspado$ socijališ7i2i! dr8ava 7zv.

Is7ono: %lo2a od poe72a 1GG'. :odine ponovo se pojavljuju nove poli7i2e

or:anizacije.

?,0 2iljevi

+oli7i2e or:anizacije se osnivaju prevas!odno radi osvajanja vlas7i ili ues7vovanja u vlas7i, a

na2on 7o:a da 7u vlas7 ouvaju i zadr8e. a$o do%ro or:anizirane poli7i2e or:anizacije $o:u

osvoji7i vlas7.

*snovna funk&ija poli7i2i! or:anizacija je or:anizovanje i po2re7anje $asa, o$o:ućavanje

is2azivanja narodne suverenos7i, s7varanje $e!aniz$a za os7varivanje prava i slo%oda

:raAana, povezivanje dr8avne or:anizacije sa $asa$a, 2on7rola javne vlas7i, s7varanje jedne

opš7e volje :raAana o ne2i$ pi7anji$a, %iranje preds7avni2a u parla$en7u, disciplinovanje

iza%rani! preds7avni2a u radu i pola:anja rauna o svo$ radu, vaspi7anje i o%avješ7avanje

%iraa o poli7i2i$ i dru:i$ pi7anji$a. *va2ve fun2cije poli7i2i! or:anizacija a2o se s7ave u

fun2ciju $o:u i$a7i i ne:a7ivne posljedice pa veli2i %roj dr8ava us7avi$a i za2oni$a re:ulišu

$jes7o i ulo:u poli7i2i! or:anizacija.

1"



?,4 Or!aniza&ija politi%ki* or!aniza&ija

va2a poli7i2a or:anizacija $ora i$a7i 7e$eljne ele$en7e i 7o 7a7usni osnov, par7ijs2a

%aza, vrs7e lans7va i nivo or:anizacije.

?,4,0 Statusni osnov

*snovni do2u$en7 sva2e par7ije je pro:ra$. Pro!ram sadr8i jasne i sa8e7e ciljeve i zada72e u

svi$ o%las7i$a druš7veno: 8ivo7a C poli7i2a, e2ono$ija, pravi$a i slo%oda$a, dr8avno$

ureAenju, $eAunarodni$ odnosi$aE.

Statut je osnovni nor$a7ivni a27 2oji$ se u7vrAuje naziv par7ije, sjediš7e, sa8e7i ciljevi i

zadaci, lans7vo, or:ani, disciplina, nain iz%ora or:ana i ru2ovodioca, nain financiranja...E

Or!aniza&ija o%u!va7a 2ons7i7uisanje od najni8i! do najviši! or:anizacija od općins2i! i

re:ionalni! or:anizacija do or:anizacija na vivou d8ave.

?,4,4 Partijska aza

+ar7ijs2u %azu ine pristali&e# simpatizeri i kandidati. +ris7alice su naj%rojnija :rupa iz 2oje

se re:ru7uju :lasai. i$pa7izeri su u8a :rupa 2oja je vrlo %lis2a lans7vu. andida7i

izvršavaju odreAene zada72e 7e se na2on uspješno izvršeni! zada7a2a pri$aju u lans7vo

poli7i2e or:anizacije.

?,4,; Vrste %lanstva

)rs7e lans7va ine %lanovi# aktivisti i rukovodio&i.

lanovi su lica 2oji pri!va7aju pro:ra$ i s7a7u7 i 2oji izvršavaju i provode s7avove poli7i2e

or:anizacije.27ivis7i su lanovi poli7i2e or:anizacije 2oji su više an:a8ovani od o%ini!

lanova sa odreAeni$ zadaci$a 2oje i$ povjeri or:anizacija. u2ovodioci ine naju8i 2ru:

poli7i2e or:anizacije od najni8i! or:ana do najviši! or:ana poli7i2e or:anizacije.

1F



?,4,< 9ivo or!aniza&ije

6ivo or:anizacije poli7i2i! or:anizacija su lokalni# re!ionalni i dr(avni.

Lo2alni or:ani su najni8i or:ani i naješće se nazivaju $jesna or:anizacija, ćelija,odjeljenje,

o:rana2 i dr. Lo2alni or:ani ne s7varaju s7ra7e:iju djelovanja ne:o provode upu7e viši! or:ana.e:ionalni or:ani su :rads2e, općins2e i re:ionalne or:anizacije poli7i2e or:anizacije.

*r:ani 7a2vi! or:anizacija su 2o$i7e7i, od%ori, savje7i...6ajviše or:anizacione jedinice

o%u!va7aju cijelu 7eri7oriju dr8ave u 2ojoj djeluje 7a poli7i2a or:anizacija. *r:ani najviše

or:anizacione jedinice su cen7rala, dire2cija, :lavni od%or, savez, 2onferencija...

Da2le, sva2a poli7i2a or:anizacija i$a e7iri pu7a 7ri fa27ora.

1



-A63JU5A6

+oli7i2e slo%ode us2o su vezane sa dru:i$ slo%oda$a i pravi$a i 7o sa lini$ pravi$a i

slo%oda$a, e2ono$s2o-socijalni$ pravi$a i slo%oda$a i novi$ i pose%ni$ pravi$a i

slo%oda$a. (7e$eljenje i razvoj poli7i2i! slo%oda 7e2ao je uporedo da razvoje$

de$o2ra7s2i! druš7ava, udarajući pri 7o$e svoje 7e$elje još u najranijne$ periodu. #a2o se

još javlja u vidu razni! sociološ2i! 2a2o odnosa 7a2o i in7era2cija i 7o u prvo$ s7epenu

razvoja ljuds2o: druš7va , 7e se u vidu %ira2o: prava još jae afir$iše, da %i pre2o 7endencija2a s7icanje$ odreAeno: dr8avno: afir$isanja dolazilo do pos7epeno: ali i sve jae: razvoja

poli7i2i! prava u savre$eniji$ periodi$a, oslanjajući se prvens7veno na š7a$pu . +ored

š7a$pe 7u znaajno $jes7o zauzi$aju i udru8ivanja :raAana 2oja su dire27no vodila do novo:

i %olje: u7icaja i razvoja poli7i2i! slo%oda i 7o upravo pre2o poli7i2i! or:anizacija 2oji$a je

pri$arni cilj po2re7anje $ase i donošenje jasno: za!7jeva za izra8avanje$ 2a2o osnovni!

7a2o i poli7i2i! prava . ( is7oriji razvoja poli7i2i! prava i slo%oda jasno je vidljiva 7endencija

nosioca vlas7i za o:raniavanje$ 7i! slo%oda i prava jer su %aš poli7i2e slo%ode i prava jedanod po2re7aa razvoja de$o2ra7s2i! procesa, o:raniavanje apsolu7iz$a i %or%a pro7iv

di27a7ura, %olje: s7andarda :raAana, razvoja :raAans2o: druš7va i dru:i! pozi7ivni! procesa.

ao š7o se $o:lo vidje7i još od najraniji! dana pos7ojanja dr8avni! or:anizacija, vidljiv je

po2ušaj za os7varivanje$ poli7i2i! prava i slo%oda. #a, poli7i2a prava i slo%ode ne2ada su se

$orala os7variva7i i nasilni$ pu7e$, ali danas, u savre$eno$ do%u ona su ipa2 u jedno$

s$islu i:raniena 2a2o ne %i povrijedila de$ora7inos7 današnji: dr8ava.

Danas, $o8e$o reći, da i$a$o prilino do%ro za2oni7o ureAena parava i slo%ode, $eAu7i$ da

se pri$je7i7i da su 7a prava i dalje o:raniena ne sa$o z%o: povreAivanja de$o2ra7inos7i

ne:o i z%o: prisus7va pu2o: 2ršenja nji! u nj!ovoj osnovi ne dajući i$ pri 7o$e ni2a2av vid

ni7i se:$en7 2a2o slo%ode 7a2o i prosperi7e7a djelovanja. (:ro8ena %ivaju, na8alos7 dire27no

od s7rane sa$i! dr8avni! or:ana.

1G



3/T.RATURA

1. uz$anović, . C&''&E, (s7avno pravo

2. +o%rić, 6. C&'''E, (s7avno pravo3. Ma7a:a, =. C&''"E,+ravo na slo%odu udru8ivanja

4. Iz%orni za2on 0iH C L.1.; i 1.5E

5. (s7av 0iH J =a2on o dr8avljans7vu

6. 6I #6IH II 0*6*< =I-Ins7i7u7 za jezi2

arajevo,C arajevo &'11. :odinaE, za%rana sprjeavanja ras7uranja š7a$pe

C osi$ suda u s2ladu sa (s7avo$E, za%ranjeno je pu7e$ š7a$pe izazivanje

nacionalne, rasne ili vjers2e ne7rpeljivos7i i $r8nje

7. URL=https://www.bing.com/images/search?

q=ec!aration"o#"inepenence$%iew=etai!%2$$i=4&'''(

))*+,-,&,)&62+&,556-4'-2))2()+25$se!ectene0=1

$cci=m2e)#$simi=6),)37344)64)46'7'$thi=.3

26,77,11#ac564eac236'#ac#5'3))$aa0hist=)

)2.11.2)158

,. URL=https://www.bing.com/images/search?

q=newspaper$%iew=etai!%2$$i=,)54*5-(-51'3+-3,75(

,1-*2)2),34&-6274()$se!ectene0=5'$cci=hs,592b

mq$simi=6),)3621)1',24'631$thi=.,6c#3'#''aa#

21a#76e43a,77'a63o)$aa0hist=) )2.11.2)158

https://www.bing.com/images/search?q=declaration+of+independence&view=detailv2&&id=4A999F00CE8D8BA80A62EA8B556D49D2002F0E25&selectedIndex=1&ccid=Mm2HeB0f&simid=608037344064046979&thid=OIP.M326d87781d1fac564eac2369facf5930H0&ajaxhist=0





https://www.bing.com/images/search?q=newspaper&view=detailv2&&id=8054C5DFD5193ED3875FB81DC2020834AD6274F0&selectedIndex=59&ccid=hs85%2Bdmq&simid=608036210198249631&thid=OIP.M86cf39f9d9aadf21af76ed43a8779a63o0&ajaxhist=0











Documents

POLITIČKE SLOBODE