POLITIČKE INSTITUCIJE 105 - probni.fpn.bg.ac.rsprobni.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2010/03/Slavisa-Orlovic... · ima sle de će oso bi ne ili ka rak te ri sti ke: 107 pr vo, šef

POLITIČKE INSTITUCIJE 105

mak si ma li stič ka oče ki va nja, jer se kri ti ko va ni ne do sta ci ne mo gu po sva ku ce nu sa ni ra ti sred stvi ma iz bor nih si ste ma“.102

U di zaj ni ra nju iz bor nog si ste ma do mi ni ra ju tri na či na: sa-mo stal nom od lu kom vla da ju će stran ke, kom pro mi som glav nih po li tič kih stra na ka ili gru pa ci ja, i kon sen zu som svih glav nih po li-tič kih ak te ra. Tran zi ci je ka de mo kra ti ji naj češ će su kom bi no va ne sa no vim iz bor nim si ste mom. Pre ma Baj meu, „od de vet na est ze ma lja, de vet je na pr vim vi še stra nač kim iz bo ri ma uve lo ve ćin-ski iz bor ni si stem. Osam od njih je pro me ni lo iz bor ni si stem na dru gim iz bo ri ma; če ti ri ze mlje su kre i ra le kom bi no va ni si stem a dve pro por ci o nal ni si stem“. Baj me re zi mi ra: „Hi po te za o usta-lje no sti in sti tu ci ja ko ju in sti tu ci o nal ni in že nje ri ili sle de u ce li ni ili je ne sle de uopšte ni je po tvr đe na“. Sar to ri je dao dru go ob-jaš nje nje ovog re form skog pe si mi zma: po li ti ko lo zi ni su spo sob ni da da ju ade kvat ne po li tič ke sa ve te. Mno ge kri ti ke no vog iz bor-nog si ste ma po či va ju na kon ven ci o nal noj mu dro sti i pro iz vo de pri lič no jed no stav ne pret po stav ke o uzroč no sti. Mno ge hi po te ze za sno va ne na uti ca ju ne za vi sne va ri ja ble (iz bor nog za ko na) na za-vi snu va ri ja blu (par tij ski si stem) po gre ši le su u slu ča ju Is toč ne Evro pe. In sti tu ci o nal ni in že nje ri osla nja ju se na in ter ve ni šu ću va ri ja blu, kao što je „po li tič ka kul tu ra“ ili „struk tu ra ras ce pa u druš tvu“, da bi ob ja sni li greš ke pred ska zi va nja“.103 Dru ga in ter ve-ni ra ju ća va ri ja bla bio je iz bor ob li ka vla da vi ne. „Ča sne oči gled ne isti ne bi le su ve o ma poš to va ne: iz bor ne for mu le či ni le su že lje ne funk ci je sta bi li zi ra ju ćeg par tij skog si ste ma sa mo ka da raz voj ne raz li ke u ze mlji ni su su vi še alar mant ne“.104

2.4. PO LU PRED SED NIČ KI SI STEM U SR BI JI

U Sr bi ji je Usta vom iz 1990. uve den po lu pred sed nič ki si-stem. U ovom de lu knji ge iz vr ši će mo te o rij ski osvrt na glav ne ka rak te ri sti ke ovog si ste ma, okol no sti i raz lo ge opre de lji va nja za ovaj si stem, na čin funk ci o ni sa nja, i ne ke glav ne di men zi je nje-go ve prak se u Sr bi ji u pret hod nom pe ri o du, pre sve ga na re la ci ji

102 Nolen, Kasapović, isto, str. 14.103 Isto, str. 21.104 Isto.

106 SLAVIŠA ORLOVIĆ – POLITIČKI ŽIVOT SRBIJE IZMEĐU PARTOKRATIJE I DEMOKRATIJE

od no sa iz me đu pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je i Vla de Re pu bli ke Sr bi je. Na kra ju će mo se osvr nu ti na pred no sti i even tu al ne sla-bo sti ovog si ste ma i de lo va nje par ti ja i par tij skog si ste ma u kon-tek stu kon sti tu ci o nal nih iza zo va sa ko ji ma se Sr bi ja su o ča va.

Ka rak te ri sti ke po lu pred sed nič kog si ste ma

Po lu pred sed nič ki si stem105 je si stem sa du al nom eg ze ku ti-vom u ko jem i pred sed nik i pre mi jer ima ju moć do no še nja od-lu ka (de ci sion-ma king po wer). Po Aren du Laj phar tu, ovi si ste mi ni su sin te za par la men ta ri zma i pre zi den ci ja li zma, već al ter na ci ja iz me đu pred sed nič kih i par la men tar nih fa za, u za vi sno sti od od-no sa sna ga par ti ja.106 Pre ma Sar to ri ju, po lu pred sed nič ki si stem ima sle de će oso bi ne ili ka rak te ri sti ke:107 pr vo, šef dr ža ve (pred-sed nik) bi ra se na rod nim gla sa njem – ne po sred no ili po sred no – na una pred utvr đen pe riod; dru go, šef dr ža ve de li iz vrš nu vlast sa pre mi je rom, či ne ći ta ko deo struk tu re sa dvoj nom vlaš ću ko ju de fi ni šu sle de ća tri kri te ri ju ma: 1) Pred sed nik je ne za vi stan u od-no su na par la ment, ali ni je mu do puš te no da vla da sam ili ne po-sred no; sto ga nje go ve di rek ti ve mo ra pri hva ti ti i uskla di ti nje go va vla da; 2) Si me trič no, pr vi mi ni star i nje gov ka bi net ne za vi sni su od pred sed ni ka u onoj me ri u ko joj su za vi sni od par la men ta, od-no sno uto li ko što pod le žu par la men tar nom po ve re nju ili ne po ve-re nju (ili obo ma), i uto li ko što im je neo p hod na par la men tar na ve ći na; i 3) Struk tu ra sa dvoj nom vlaš ću po lu pre zi den ci ja li zma omo gu ća va raz li či te rav no te že kao i pro men lji va ustroj stva vla sti unu tar eg ze ku ti ve, sa mo mo ra uvek po sto ja ti „po ten ci jal na auto-no mi ja“ sva ke je di ni ce ili kom po nen te eg ze ku ti ve. Ka ko ka že ovaj autor: „Oči gled no, me šo vi ta for ma ni ka da ni je ta ko jed no-stav na ka ko to mo že bi ti či sta for ma“.108

105 Za ovaj sistem koriste se različiti izrazi: semiprezidencijalizam (Diverže, Linc), premijer-prezidencijalizam (Shugart i Cary), predsednik-parla-mentarizam, bicefalna egzekutiva, „dvovlašće“, ili „jedna zemlja a dva gospodara“, naročito kada je reč o kohabitaciji. Polupredsedničke siste-me imaju Francuska, Austrija, Finska, Island, Irska i Portugal.

106 Arend Lajphart, Modeli demokratije, str. 156.107 Đovani Sartori, Uporedni ustavni inženjering, str. 154–155.108 Isto, str. 155.


Raz li či ti raz lo zi uvo đe nja ovog si ste ma

Pre ma Maj klu So da ru, „sva ki si stem vla sti po sto ji u kon tek-stu stvar nog sve ta jed ne ze mlje sa je din stve nom me ša vi nom isto-rij skih, eko nom skih, so ci jal nih i dru gih ka rak te ri sti ka“.109 Raz log što ni jed na evrop ska dr ža va ne ma čist pred sed nič ki si stem, za raz-li ku od dve Ame ri ke, Sar to ri sma tra isto rij skim, ko ji ne pro is ti če iz sve snog iz bo ra: „Ka da su evrop ske dr ža ve po če le da prak ti ku ju ustav nu vla da vi nu, sve su (iz u zev Fran cu ske, ko ja je već 1870. go-di ne po sta la re pu bli ka) bi le mo nar hi je, a mo nar hi je su već ima le še fa dr ža ve (na sled nog). Ali dok u Evro pi ni je bi lo me sta, ba rem do 1919. go di ne, za iza bra ne pred sed ni ke, u No vom sve tu go to vo su sve no ve dr ža ve po sta le ne za vi sne kao re pu bli ke (sa krat ko vre-me nim iz u ze ci ma Bra zi la i, uz gred no, Mek si ka), te ih je sto ga za de-si lo da mo ra ju da bi ra ju še fo ve dr ža va, to jest pred sed ni ke“.110

Osim pred sed nič kih si ste ma, ne po sre dan iz bor pred sed ni ka usvo ji le su i ne ke par la men tar ne dr ža ve. Ka ko is ti če Fi lip Lo vo: „Po za vr šet ku Pr vog svet skog ra ta i stva ra nja vi še no vih re pu-bli kan skih dr ža va, ne po sre dan na rod ni iz bor še fa dr ža ve, do tle pri vi le gi ja pred sed nič kog re ži ma, usvo ji će ne ke par la men tar ne dr ža ve: Vaj mar ska Ne mač ka i Fin ska (1919), Austri ja (1929), ka-sni je Island (1944), a pre Fran cu ske (1962) i Por tu gal (1976)“.111 Iz bor bi u na če lu tre ba lo da oja ča po lo žaj še fa dr ža ve u od no su na par la ment.

I pred sed nič ki i par la men tar ni si stem su o ča va li su se sa iza-zo vi ma ne de mo krat skih vla sti. Pred sed nič ki si stem op stao je vi še de ce ni ja u La tin skoj Ame ri ci – „kon ti nen tu pre zi den ci ja li zma“ sa ne de mo krat skim re ži mi ma. Par la men tar ni si stem bio je na sna zi u Evro pi iz me đu dva ra ta u vre me uspo na fa ši zma i dru gih ne de mo krat skih re ži ma, kao i u biv šim bri tan skim, fran cu skim i ho land skim ko lo ni ja ma u Afri ci i Azi ji, gde ni je odo leo ne de mo-krat skim vla sti ma.112

109 Majkl Sodaro, Comparative Politics, A Global Introduction, p. 195.110 Đovani Sartori, isto, str. 106.111 Filip Lovo, (1999), Velike savremene demokratije, Izdavačka knjižarnica

Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, str. 74 .112 Nebojša Vladisavljević, „Sistemi sa neposredno izabranim predsednikom,

nasleđe starog režima i novi ustav“, Prizma, septembar 2003. str. 11.


Si ste mi sa du al nom eg ze ku ti vom us po sta vlje ni su u dr ža-va ma ko je su se iz bo ri le za ne za vi snost od dru gih dr ža va ili do-mi ni ra ju će mo ći, i vi đe ne su kao sim bol no ve na ci je.113 Ovo je slu čaj sa Fin skom, ali po seb no sa Ir skom i Islan dom na kon ne za-vi sno sti.114 Po sle rat ne „ustav ne ino va ci je“ u Vaj mar skoj Ne mač-koj i u Fran cu skoj Pe toj Re pu bli ci, pri vu kle su pa žnju imi ta to ra i struč nja ka, vo de ći raz miš lja nju o si ste mi ma ko ji bi bi li al ter na-ti va pred sed nič kom i par la men tar nom si ste mu. Ve li ki broj no vih de mo kra ti ja u po sled nje dve de ce ni je opre de lio se za ne po sred ni iz bor pred sed ni ka. U post ko mu ni stič kim dr ža va ma ne po sred ni iz bor pred sed ni ka pred vi đen je u Sr bi ji, Hr vat skoj, Li tva ni ji, Ma-ke do ni ji, Mol da vi ji, Polj skoj, Ru mu ni ji (Ta be la 2), Ru si ji, Ukra-ji ni, Jer me ni ji, Azer bej dža nu, Be lo ru si ji, Ka zah sta nu, Kir gi sta nu i Uz be ki sta nu.

Ta be la 2 Kon sti tu ci o nal ni si ste mi u Is toč noj Evro pi 1995

Zemlja Parlamentarni Prezidencijalizam Semiprezi-dencijalizam

Albanija *Belorusija *Bosna i Hercegovina

*

Bugarska *Češka *Estonija *Hrvatska* * *Letonija *Litvanija *

113 Na primer, države nastale raspadom SFRJ – Srbija, Hrvatska, i ostale bivše jugoslovenske republike.

114 Narodni legitimitet trebalo je da predsedniku nove demokratije ili nove države da nešto od dostojanstva iščezlog (nestalog) monarha. – Juan J. Linz, (1994), „Presidential or Parliamentary Democracy: Does It Make a Difference?“, u: The Failure of Presidential Democracy, Linz Juan J., Artuto Valenzuela (eds.), (1994), Vol. 1, The John Hopkins Universisty Press, Baltimore and London, p. 50; Na primer Srbija, Hrvatska, i osta-le bivše jugoslovenske republike.


Mađarska *Makedonija *Moldavija *Poljska *Rumunija *Rusija *Slovačka *Slovenija *Srbija *Ukrajina *

Izvor: Mirjana Kasapović, Demokratska tranzicija i političke stranke, str. 73.* Hrvatska je od 2001. godine prešla na parlamentarni sistem (S. O.).

Linc nas pod se ća da se, iako je pa žnja če sto fik si ra na na Fran-cu sku Pe tu re pu bli ku, za bo ra vlja da je sa ovim mo de lom pr va eks pe ri men ti sa la Vaj mar ska Ne mač ka. Po nje mu, ar gu men te za ova kav si stem pr vi je for mu li sao Maks Ve ber, ko ga je sle dio Hu go Pre uss, pi sac Vaj mar skog usta va.115 Iz vor na ide ja Mak sa Ve be ra i osta lih bi la je da us po sta ve par la men tar nu mo nar hi ju po sle bri-tan skog mo de la. Po teš ko će za to ja vlja le su se u ne mač kom par-tij skom si ste mu i fe de ral nom ka rak te ru dr ža ve, što je vo di lo ne-po sred nom iz bo ru pred sed ni ka. Ne mač ki ustav iz 1919. do net u Vaj ma ru, us po sta vio je po lu pred sed nič ki – po lu par la men tar ni si-stem, po ko jem je pred sed nik bio bi ran na 7 go di na i mo gao bi ti re i za bran. Po sta vljao je i raz re ša vao kan ce la ra ko ji bi ra ka bi net, ma da je kan ce la ru bi la po treb na ve ći na u par la men tu. Uz pot pis kan ce la ra pred sed nik je mo gao da ras pu sti Re ih stag. Ako kan ce-lar od bi je, pred sed nik je mo gao i nje ga da sme ni i po sta vi no vog ko ji bi ras pu stio Re i stag i ras pi sao no ve iz bo re. Pred sed nik je imao di rekt nu ko man du nad voj skom i ši ro ka ovlaš će nja u čla nu 48. u van red nim si tu a ci ja ma. Ka ko pod se ća Linc: „Sva ova ovlaš će nja su igra la va žnu ulo gu u de mi si o ni ra nju Vaj mar ske de mo kra ti je“.116

U mno gim slu ča je vi ma, kao u Fran cu skoj 1958–1962, glav ni raz log za uvo đe nje du al ne iz vrš ne vla sti bi lo je ne po ve re nje

115 Huan Linc, isto, str. 49.116 Isto, str. 50.


po li tič kih par ti ja (dis trust), ma da funk ci o ni sa nje ta kvih si ste ma di-rekt no za vi si od par ti ja, od no sa iz me đu pred sed ni ka i par ti ja i par-tij skog si ste ma. Fran cu ska je ovaj si stem uve la 1958, pre sve ga da bi iz be gla ne sta bil nost i blo ka de par la men tar nog si ste ma ka kve je ima la od 1946. do 1958. U ze mlja ma u ko ji ma je po la ri za ci ja me đu par ti ja ma ote ža va la funk ci o ni sa nje par la men ta ri zma, po sto-ja la je ide ja ne u tral ne mo ći ko ja bi ar bi tri ra la iz me đu par ti ja ili sta ja la iz nad njih.

Ru si ja je ovaj si stem usvo ji la 1993–94, sa na me rom da ja ka iz vrš na vlast vo di pro ces tran zi ci je od ko mu ni zma do de mo kra-ti je. Pred sed nik Bo ris Jelj cin že leo je od re še ne ru ke za suš tin ske po li tič ke i eko nom ske re for me u od no su na skupštin sku ve ći nu ko-mu ni sta i osta lih. Jelj cin i Vla di mir Pu tin po ka zi va li su ten den ci je pre ma kva zi-dik ta tor skim ovlaš će nji ma, i to Jelj cin upu ći va njem ten ko va na par la ment, a Pu tin ide ja ma o cen tra li za ci ji Ru si je iz 2004. Na tre nut ke je i De Gol bio na gra ni ci ustav nih ovlaš će nja. Ru si ja i Ukra ji na ima ju po lu pred sed nič ki si stem, ali su ovi re ži mi auto ri tar ni ili po lu a u to ri tar ni (u Ukra ji ni je 2004–2005 doš lo do po li tič kih pro me na, ka da je na če lo dr ža ve ume sto Kuč me do šao Juš čen ko). Ta ko đe, ovaj si stem ima ju i Jer me ni ja, Azer bej džan, Be-lo ru si ja, Ka zah stan, Kir gi stan i Uz be ki stan.

U li te ra tu ri o ovim re ži mi ma pre o vla đu je za klju čak da mo gu de lo va ti i kao pred sed nič ki i kao par la men tar ni, sa pred-sed ni kom ko ji prak ti ku je uti caj ali ne i moć. Pre ma Rej mo nu Aro nu (Raymond Aron), pred sed nik Re pu bli ke je vr hov ni auto-ri tet ono li ko du go ko li ko ima ve ći nu u na rod noj skupšti ni, ali ako pre mi je ro va par ti ja ima ve ći nu re al nost je dru ga či ja.117 To se de si lo u Fran cu skoj 1986. i u Por tu ga lu po sle 1982. Ka da je pred sed nik iz jed ne par ti je a pre mi jer iz dru ge, reć je o ko ha bi ta ci ji. U slu ča ju ko ha bi ta ci je, pred sed nik, sa ne po sred-nim iz bo rom kao iz vo rom le gi ti mi te ta, ne tran sfor mi še se već

117 „Predsednik Republike je vrhovna vlast (to jest, pravi šef vlade) sve dok ima većinu u Narodnoj skupštini, ali on se mora odreći vlasti u korist premijera ukoliko druga partija (a ne njegova) ima većinu u Skupšti-ni.“ Raymond Aron, „Alternation in Government in the Industrialized Countries“, Government and Opposition 17, No. 1:3–21, prema: Arend Lajphart, „Presidentialism and majoritarian Democracy: Theoretical Observations“, u: Huan J. Linz, Artuto Valenzuela (eds.), The Failure of Presidential Democracy, p. 95.


se adap ti ra pre ma po sto je ćim okol no sti ma. Ko li ko će pre vag-nu ti pre zi den ci ja li zam za vi si i od lič no sti pred sed ni ka i nje go-vih spo sob no sti. Fran cu ski po lu pre zi den ci ja li zam umno go me je od re di lo po čet no pred sed ni ko va nje De Go la, kao i ne po sre-dan iz bor pred sed ni ka od 1962. (iako je Ustav Pe te Re pu bli ke usvo jen 1958). Ka ko na vo di Sar to ri: „Da na 31. ja nu a ra 1964. go di ne De Gol je pro kla mo vao da „ne de lji va vlast u dr ža vi je-ste u pot pu no sti po ve re na pred sed ni ku od stra ne na ro da ko ji ga bi ra“, i da „po sled nja reč je ste sa mo nje go va“. Niš ta od ovo ga ne na la zi se u De bre o vom usta vu, ali De Go lo vi na sled-ni ci, sve do Mi te ra na, ra do su se pri la go di li“.118 U po lu pred sed-nič kom si ste mu od go vor nost mo že po sta ti di fu zna a kon flik ti ve ro vat ni. Par tij ski si stem kon tro li še ko li ko je si stem us pe šan. Za funk ci o ni sa nje ovog si ste ma op ti mal no je ako pred sed nik, ko ji je i li der svo je par ti je, ima ve ći nu u par la men tu. To su bi le sreć ne okol no sti za De Go la, Pom pi dua, za Ši ra ka i Sar ko zi ja.

Na čin funk ci o ni sa nja

Suš tin sko pi ta nje u funk ci o ni sa nju po lu pred sed nič kog si-ste ma je ste od nos iz me đu pred sed ni ka i pre mi je ra. Ovaj od nos mo že se po ja sni ti po sta vlja njem pi ta nja – ko je na če lu vla de, pred sed nik ili pre mi jer? Dru gim re či ma, u se mi pre zi den ci ja li-zmu po sto je dve mo guć no sti ili re al no sti: sme nju ju se pred sed-nič ka fa za ka da su pred sed nič ka ve ći na i par la men tar na ve ći na sa gla sne, a par la men tar na fa za ka da su ne sa gla sne. U dru gom slu ča ju reč je o ko ha bi ta ci ji (ili ko eg zi sten ci ji). U Austri ji, Islan du, Ir skoj i Por tu gli ji pred sed ni ci ima ju sla bu vlast iako su iza bra ni ne po sred no, a u Fran cu skoj se sme nju ju pred sed nič ka i par la men tar na fa za. U Fran cu skoj, do 1986, ne po sred no iza-bra ni pred sed nik bio je fak tič ki na če lu vla de, ali po be dom de-go li sta i re pu bli ka na ca na iz bo ri ma za skupšti nu, ka da je Žak Ši rak po stao pred sed nik Vla de, on je oli ča vao eg ze ku tiv nu vlast. Slu ča je vi ko ha bi ta ci je u Fran cu skoj za be le že ni su tek od 1986, i to:

118 Đovani Sartori, Uporedni ustavni inženjering, fusnota 3, str, 161.


Tabela 3 Slučajevi kohabitacije u Francuskoj 119

1986–1988 Miteran (socijalista)predsednik

Širak (konzervativac)premijer

1993–1995 Miteran (socijalista)predsednik

Baladir (konzervativac)premijer

1997–2002 Širak (konzervativac)predsednik

Žospen (socijalista)premijer

Sar to ri po ka zu je iz ve sne sim pa ti je pre ma ovom si ste mu: „I pr va i dru ga ko ha bi ta ci ja od i gra le su se bez po tre sa. Bez sum-nje su stva ri proš le pra vim to kom i za to što su Mi te ran i nje mu „su prot sta vlje ni“ pre mi jer igra li na svo je re spek tiv ne kar te ume-re no i mu dro. Mi ro lju bi vi tok nji ho ve ko ha bi ta ci je ipak se ne mo že pri pi sa ti na pro sto lič no sti ma ak te ra. Prem da je dan raz dra-žen li der i ne sprem nost na kom pro mis mo gu na ru ši ti sva ki me ha-ni zam po de le vla sti, fran cu sko dvo gla vo ustroj stvo funk ci o ni sa lo je za to što mo že (pod vu kao Sar to ri) da funk ci o ni še. To po tvr đu je i te ku ća ko ha bi ta ci ja (u vre me dok je pi sao ovu knji gu, S. O.), tre ća, iz me đu pred sed ni ka Ši ra ka i pre mi je ra Žo spe na. Dok je či sti pre zi den ci ja li zam struk tu ra pred o dre đe na za pat po zi ci ju, po-lu pre zi den ci ja li zam se ja vlja kao na pra va ko ja je u sta nju da je iz beg ne, ko ja je u sta nju da funk ci o ni še čak i sa po dvo je nim ve-ći na ma“.120 Pred sed nik u ovim si ste mi ma ni je sa mo sim bo lič na fi gu ra, već ima po ten ci jal nu, ako ne i stvar nu moć. Ne po sred ni iz bor va žan je iz vor mo ći pred sed ni ka. Po sta vlja se pi ta nje po zi-ci je, ulo ge i mo ći pred sed ni ka u se mi pre zi den ci ja li zmu u od no su na (čist) pre zi den ci ja li zam. Ono što je za jed nič ko pre zi den ci ja-li zmu i po lu pre zi den ci ja li zmu je ste pri su stvo pred sed ni ka ko ga je na rod iza brao, ili ba rem pred sed ni ka ko ji ni je iza bran u par la-men tu. Ipak, čak i ka da pred sed nik ima ve ći nu u skupšti ni, to ni je isto kao pre zi den ci ja li zam, u ko jem je pred sed nik eg ze ku-ti va i ne ma po sred ni ka u vi du dru gog or ga na. Sar to ri ko ri sti iz-raz „osci la ci ja“, kao po me ra nje unu tar jed nog si ste ma, pri če mu en ti tet osta je ono što je ste. Reč je o flek si bil noj struk tu ri vla sti.

119 Prema: Michael J. Sodaro,Comparative Politics, A Global Introduction, p. 412.

120 Đovani Sartori, isto, str. 146.


„U suš ti ni, ka da Mi te ran po puš ta svom pr vom mi ni stru Ši ra ku, a Ši rak po puš ta Žo spe nu, ma njin ski pred sed nik ite ka ko shva ta da u slu ča ju su ko ba ne bi mo gao, prav no, da od ne se pre va gu“, i do da je, ali „sva ka dvo gla va struk tu ra mo že po sta ti kon flikt na i sva dlji va i ta ko do spe ti do eg ze ku ti ve po de lje ne pro tiv sa me se be, do si tu a ci je stag ni ra nja“.121 Sa dru ge stra ne, Majkl So da ro sma tra da: „U ne kim slu ča je vi ma, kao u Fran cu skoj i Ru si ji, pred sed nik go to vo da ima ve ća ustav na ovlaš će nja (po wer) ne go pred sed nik SAD-a; dok za ko no dav no te lo ima ma nju moć ne go ame rič ki Kon gres“.122 Fran cu ski i ru ski pred sed nik mo gu do no si ti de kre te ili dru ge iz vrš ne od lu ke bez par la men tar ne sa gla sno sti. Ta ko đe, ima ju moć da ob ja ve van red no sta nje i da vla da ju uz ma lu ili ni-ka kvu kon tro lu par la men ta.

Kao što je to slu čaj i sa dru gim po li tič kim in sti tu ci ja ma, ne-mo gu će je ana li zi ra ti bi po lar ni re žim ne za vi sno od ši reg po li tič-kog si ste ma, po seb no par tij skog si ste ma i kom plek sa isto rij skih okol no sti.

Ne po sred no iza bra ni pred sed nik i par tij ski si stem

Ne po sred no iza bra ni pred sed nik (pred sed nič ki i po lu pred-sed nič ki si stem) ote ža no de lu je sa ne struk tu ri ra nim par tij skim si ste mom, po la ri zo va nim vi še par ti zmom i ve li kom frak ci o na li za-ci jom par ti ja. Scott Ma in wa ring is ti če: „Pre o vla đu ju ća ide ja da broj stra na ka ne ma mno go zna ča ja u odre đi va nju per spek ti va za sta bil nu de mo kra ti ju... za ne ma ri la je raz li ku iz me đu par la men tar-nih si ste ma i pred sed nič kih si ste ma“, i do da je, „pro ble mi ko ji su ti pič ni za pred sed nič ke si ste me – na ro či to kon flikt iz me đu eg ze-ku ti ve i par la men ta ko ji se pre tva ra u imo bi li zam – po gor ša va ju se vi še par ti zmom“.123 Sar to ri naj pre iz vr sno pri me ću je da „pro-ble mi pre zi den ci ja li zma ne po či va ju u iz vrš noj, ne go u za ko no-dav noj are ni“.124 S ob zi rom na to da se po li tič ke od lu ke pre vo de

121 Đovani Sartori, isto, str. 147–148.122 Michael J. Sodaro, isto, p. 194.123 Scott Mainwaring, „Presidentialism, Multipartism and Democracy:

The Difficult Combination, u: Comparative Political Studies, 26, No. 2 (pp. 198–228), pp. 222–223.

124 Đovani Sartori, isto, str. 183.


u za ko ne, ne mo gu će je vla da ti bez do no še nja za ko na. To zna či da je po drš ka u za ko no dav nom te lu neo p hod na za vla da nje. I za pred sed ni ka i za vla du teš ko je „pro ći par la ment“, ali je taj pro-blem ti pi čan za pred sed nič ke si ste me.

Pred sed nič ki si ste mi se raz li ku ju, oni se di na mič no me nja ju u po gle du ustav nih ovlaš će nja pred sed ni ka, par tij ske di sci pli ne, frag men ta ci je par tij skog si ste ma. Ne ki usta vi olak ša va ju pred sed-ni ku da do mi ni ra po li tič kim pro ce som, dok osta li taj pro ces či ne mno go te žim. Po sto ji raz li ka iz me đu ovlaš će nja ko ja mu do zvo lja-va ju gra đe nje no vih re še nja kao dec ree po wer, to je „pro ak tiv na“ moć i onih ko ja mu do zvo lja va ju da bra ni sta tus quo pro tiv po ku-ša ja za ko no dav ne ve ći ne da ih me nja, to je „re ak tiv na“ moć. Ve to je re ak tiv na za ko no dav na moć. „De kre ti zam“ je vla da nje de kre tom (ured ba ma) ko ji ima za kon sku sna gu uz pre ska ka nje (ili za o bi la že-nje) par la men ta. To je „en dem ska i če sto epi de mij ska bo lest u ve-li kom de lu La tin ske Ame ri ke“. Ka ko ka že Sar to ri, „de kre ti zam je, da kle, dis funk ci o nal ni od go vor na si ste me ko ji ne funk ci o ni šu“.125

Pred sed nik, či ja par ti ja ima ve ći nu u kon gre su (skupšti ni) a ko ji ne mo že da ra ču na na po drš ku svo je par ti je, ima slič ne pro-ble me kao i pred sed nik či ja par ti ja ne ma ve ći nu. Ka ko ka že Sar-to ri: „U oba slu ča ja pred sed ni ci se mo ra ju an ga žo va ti na „stoč noj pi ja ci“, u ku po vi ni gla so va, jed nog po jed nog, od po je di nač nih po sla ni ka u par la men tu“.126 Na dru gom me stu ka že: „Za ko no-dav ni pro ces je u svim de mo kra ti ja ma ne pro zi ran pro ces, upr kos svim pri ča ma o tran spa rent no sti, tran sak ci je is pod te zge ko je pret ho de za ko no dav nim re zul ta ti ma osta ju oba vi je ne naj guš ćom ma glom“.127 On je kri ti čan pre ma le gi sla tiv nom lo grol lin gu (le gi-sla ti ve lo groll).128

125 Đovani Sartori, isto, str. 186–187.126 Đovani Sartori, isto, str. 202.127 Đovani Sartori, isto, str. 191.128 Log-rolling je praksa po kojoj jedna partija, frakcija, odnosno grupa, glasa

za predloge druge grupe makar ih i ne odobravala, s tim da očekuje da joj, kada zatreba, uzvrati podrškom glasanjem ili nekom drugom vrstom na-doknade. Ovde Sartori misli na građenje većine od strane predsednika u kongresu. Ova praksa je moguća i među pojedinicima i među partijama, kao i na unutarpartijskim izborima među predstavnicima različitih orga-nizaciono-teritorijalnih jedinica, frakcija, grupa ili pojedinaca.


Raz li či te fa ze po lu pre zi den ci ja li zma u Sr bi ji

1. Pre zi den ci ja li stič ka fa za – Slo bo dan Mi lo še vić Već smo is ta kli Laj phar tov stav da po lu pred sed nič ki si stem

mo že da funk ci o ni še kao al ter na ci ja iz me đu pred sed nič kih i par-la men tar nih fa za, u za vi sno sti od od no sa sna ga pred sed ni ko ve par ti je i dru gih par ti ja. Mi lo še vić je po stao li der Sr bi je 1986. go-di ne na kon što je po be dio Iva na Stam bo li ća, biv šeg pred sed ni ka Sr bi je, na ču ve noj 8. sed ni ci CK SKS-a. Ko ri ste ći svo je pred no sti ko je su pro iz i la zi le iz ra ni jeg do la ska na vlast, on je umno go me kon tro li sao i vo dio pro ces plu ra li za ci je Sr bi je. Neo pre de ljen za de-mo krat ske re for me, ru ko vo dio se ide jom op stan ka i oču va nja vla-sti i po puš ta njem pod pri ti sci ma spo lja i iz nu tra. Ko mu ni stič ku par ti ju Sr bi je (Sa vez ko mu ni sta Sr bi je, SKS) tran sfor mi sao je u So ci ja li stič ku par ti ju Sr bi je (SPS) ko ja je na sle di la ide o lo gi ju, ka-dro ve, vla da ju ću eli tu, imo vi nu (ko la, po slov ni pro stor), or ga ni-za ci o nu in fra struk tu ru i de mo krat ski cen tra li zam u par ti ji, kao i auto ri tar ni na čin vla da nja. On je u svo jim ru ka ma uglav nom dr žao sve po lu ge vla sti. Mi lo še vić je bio pred sed nik So ci ja li stič ke Re pu bli ke Sr bi je od 1987. do 1990. Na kon iz me ne usta va, bio je pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je od 1990. do 1997. Ogra ni čen ne-mo guć noš ću po nov nog kan di do va nja za pred sed ni ka Sr bi je, od 1997. do 2000. bio je pred sed nik Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je. Go to vo to kom či ta vog ovog pe ri o da, Mi lo še vić je bio pred sed-nik SKS-a, od no sno SPS-a, osim dve go di ne (1992/93) ka da je tu funk ci ju oba vljao Bo ri slav Jo vić.

Mi lo še vić i SPS su sa mo na pr vim vi še stra nač kim iz bo ri ma 1990. go di ne osvo ji li ve ći nu gla so va, ali su sve vre me do 2000. bi li na vla sti uz po moć dru gih par ti ja. Sve ovo po ka zu je da ustav na po zi ci ja i moć pred sed ni ka ne ko in ci di ra ju uvek sa nje-go vom re al nom mo ći. Ta daš nje in ter pre ta ci je Usta va uka zi va le su na iz u zet no ve li ku moć pred sed ni ka Re pu bli ke. Mi lan Ma tić je sle de ćim re či ma opi sao moć pred sed ni ka re pu bli ke po Usta vu iz 1990. go di ne: „Od lu či va nje bez pot pi sa, in ge ren ci ja u sfe ri od-bra ne, pro gla ša va nje van red nog sta nja, mo guć no sti do no še nja ure da ba sa za kon skom sna gom. Po red to ga, po zi ci ja še fa dr ža ve


znat no je oja ča na i na či nom nje go vog iz bo ra (ne po sred no)“.129 Ka ko bi upo zo rio Sar to ri, „vlast ni je pi ta nje ti tu la ra, već ono ga ko je vr ši“. Mi lo še vić, iako auto ri tar ni pred sed nik, ni je pri be gao re fe ren du mu ka ko bi iz dej stvo vao mo guć nost po nov nog kan di-do va nja, kao što je to ura dio Lu ka šen ko u Be lo ru si ji 2004. ili kao što je če sta prak sa u ze mlja ma La tin ske Ame ri ke. On je imao dru gu op ci ju – pre la zak na funk ci ju pred sed ni ka sa ve zne dr ža ve – SR Ju go sla vi je. Sa od la skom Mi lo še vi ća otiš la je i stvar na moć pred sed ni ka re pu bli ke ko ja, is po sta vi će se, ni je pro iz i la zi la iz nje-go vih ustav nih ovlaš će nja ka ko se če sto pred sta vlja lo u jav no sti.

2. Kva zi par la men tar na fa za – Mi lan Mi lu ti no vićU pe ri o du dok je Mi lan Mi lu ti no vić bio pred sed nik Sr bi je,

pred sed nič ka funk ci ja sa pot pu no istim ovlaš će nji ma ali sa bit no dru ga či jim po lu ga ma, sa svim je atro fi ra la. U pr voj fa zi, Mi lu ti-no vić je de lo vao kao „ču var rad nog me sta“ ko ji se „ne me ša u svoj po sao“. Na kon par la men tar nih iz bo ra 1997, pred iz bor na ko a li ci ja SPS-JUL-ND osvo ji la je 34,25% gla so va i 44% me sta (110 od 250), ali je vla da for mi ra na u ko a li ci ji sa SRS-om – ta-ko zva na „cr ve no-cr na ko a li ci ja“, ali na in si sti ra nje ra di ka la bez ND. Po red umeš no sti u teh no lo gi ji vla da nja Mi lo še vi ću (ta da pred sed nik Ju go sla vi je) po mo gla je i ne spret nost opo zi ci o nih par-ti ja. One su bi le ne us peš ne ka ko u boj ko tu i po ku ša ji ma uje di-nja va nja, ta ko i u nu đe nju pra ve al ter na ti ve.

U dru goj fa zi, od 2000, po sto ja la je pre va ga pre mi je ra (Zo-ra na Đin đi ća) nad pred sed ni kom (pre mi je ri za ci ja). Na iz bo ri ma za Skupšti nu Sr bi je 24. de cem bra 2000. go di ne DOS je osvo jio 64,4% gla sa i 70,4% me sta u par la men tu (176 od 250). Vla da pre mi je ra Zo ra na Đin đi ća, for mi ra na na kon ovih iz bo ra, bi la je ko a li ci o na i pr va de mo krat ska vla da, a po svom sa sta vu pred-sta vlja la je kom bi na ci ju po li tič ke i eks pert ske vla de. Pred sed nik Sr bi je na kon 5. ok to bra 2000. fak tič ki ni je bio u mo guć no sti da ko ri sti svo je nad le žno sti, de lom zbog po ra za nje go ve par ti je i sta rog re ži ma, a de lom iz stra ha da će bi ti is po ru čen Haš kom

129 Milan Matić, Politički sistem, (2007), III izdanje, Čigoja štampa, Beo-grad, str. 345.


tri bu na lu za rat ne zlo či ne na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, jer je već po sto ja la op tu žni ca pro tiv nje ga. Ova fa za po ka za la je svu ri gid-nost man da ta i ko mpli ko va nost pro ce du re sme ne pred sed ni ka ko ji ne mo že da oba vlja svo ju du žnost, jer ni je imao po drš ku ni svo je par ti je (SPS). Iz bor na fik san pe riod tra ja nja man da ta či ni pre zi den ci ja li zam „ri gid nim“ (Lin cov ar gu ment) i ma nje flek si-bil nim od par la men tar nih si ste ma, jer ne do zvo lja va pri la go đa-va nje. Par la men tar ni si ste mi su flek si bil ni ji i u nji ma se mo gu iz vr ši ti pro me ne i iz me đu iz bo ra ako za to po sto je po tre be, dok kod ne po sred no iza bra nog pred sed ni ka, ka da se pro me ne okol-no sti ili ka da pred sed nik iz gu bi po ve re nje svo je par ti je – ne mo že bi ti za me njen sve dok mu ne is tek ne man dat. Sa dru ge stra ne, u par la men tu je mo gu će za me ni ti eg ze ku ti vu (vla du). Sa ta kvom mo guć noš ću par la men tar ni si ste mi re ša va ju even tu al ne pro ble me i odr ža va ju sta bil nost. U po tra zi za ja kim vođ stvom, fa-vo ri zu je se pre zi den ci ja li zam, ali ne ki neo če ki va ni do ga đa ji kao što je smrt pred sed ni ka, mo gu iza zva ti broj ne pro ble me.130 Go-to vo je di no mo gu će re še nje u slu ča ju Mi la na Mi lu ti no vi ća bi lo je če ka nje kra ja man da ta. Na kon is te ka nje go vog man da ta odu-ži lo se sta nje sa vr ši o cem du žno sti pred sed ni ka (po funk ci ji to je pred sed nik Skupšti ne Sr bi je). Iro ni ja sud bi ne je hte la, sti ca jem ne sreć nih okol no sti – slu čaj ubi stva pre mi je ra Đin đi ća – da nas je v.d. sta nje (pred sed ni ka Skupšti ne Sr bi je, Na ta še Mi ćić) uve lo u van red no sta nje.

3. Fa za ko ha bi ta ci je – Bo ris Ta dićNa kon is te ka man da ta Mi la nu Mi lu ti no vi ću, odr ža no je

ne ko li ko bez u speš nih se ri ja pred sed nič kih iz bo ra zbog vi so kog cen zu sa i neo p hod no sti osva ja nja 50% plus je dan glas, i to; 29. sep tem bra i 13. ok to bra 2002, ka da su u dru gi krug uš li Vo ji slav Koš tu ni ca i Mi ro ljub La bus. Koš tu ni ca je ta da osvo jio 1.991.947 ili 66,8% gla so va. Sle de ći pred sed nič ki iz bo ri odr ža ni su 8. de cem bra 2002, za tim 16. no vem bra 2003. Na po kon, na

130 „Neizvesnosti tranzicije i konsolidacije bez sumnje čine rigidnost (kru-tost) predsedničkog sistema još problematičnijom od parlamentarnog si-stema koji dozvoljava fleksibilne odgovore na promenu situacije.“ Linz, Presidential or Parliamentary Democracy: Does It Make a Difference?, p. 9.


pred sed nič kim iz bo ri ma 13. ju na 2004. i na kon dru gog kru ga 27. ju na, po be dio je Bo ris Ta dić, pred sed nik DS-a (Ta dić je osvo-jio 1.681.528 ili 53,24% gla sa, a To mi slav Ni ko lić 1.434.068 ili 45,40% gla so va). Iz vrš na vlast u Sr bi ji na kon ovih iz bo ra po de-lje na je iz me đu pred sed ni ka Sr bi je iz jed ne par ti je (DS) i pred sed-ni ka Vla de iz dru ge par ti je (DSS), stra na ka ko je ni su u ko a li ci ji. To zna či da je na de lu tzv. ko ha bi ta ci ja ili ko eg zi sten ci ja iz vrš ne vla sti, ili na srp ski na čin – „jed na ze mlja a dva go spo da ra“.

Pred sed nik Re pu bli ke ima ne sra zmer ni le gi ti mi tet u od no su na vla du, ko ji pro iz i la zi iz ne po sred nog iz bo ra od stra ne gra đa na (a ne od stra ne par la men ta). Šef dr ža ve i šef vla de ima ju dis pro-por ci o nal nu moć i le gi ti mi tet.131 Pred sed nik Re pu bli ke, već ne-po sred nim iz bo rom, ima ve ći le gi ti mi tet ne go moć, jer su po-lu ge mo ći kon cen tri sa ne u vla di, od no sno u ru ka ma pre mi je ra. U mo der nim de mo kra ti ja ma po sto je ne ke kon ver gen ci je iz me đu prak se pred sed nič kih i par la men tar nih si ste ma sa per so na li zo-va nom vlaš ću i li der stvom slič nom pre zi den ci ja li zmu.132 Po no-vom Usta vu Sr bi je (iz 2006), upr kos sna žnom ot po ru ra di ka la, za dr žan je ne po sre dan iz bor pred sed ni ka. Me đu tim, za raz li ku od pret hod nog usta va, no vi pred vi đa da pred sed nik mo že bi ti opo zvan zbog kr še nja Usta va, na ini ci ja ti vu naj ma nje tre ći ne, a od lu kom naj ma nje dve tre ći ne po sla ni ka.

Ve li ka ovlaš će nja pred sed ni ka Re pu bli ke bi la su ve za na za spolj nu po li ti ku i me đu na rod nu sa rad nju, kao i za ru ko vo đe nje oru ža nim sna ga ma. U čl. 83, stav 4. Usta va Sr bi je iz 1990. pi sa lo je da pred sed nik Re pu bli ke „oba vlja po slo ve iz obla sti od no sa Re-pu bli ke Sr bi je sa dru gim dr ža va ma i me đu na rod nim or ga ni za ci-ja ma, u skla du sa za ko nom“; a u sta vu 5. sto ji da „ru ko vo di oru ža-nim sna ga ma u mi ru i ra tu i na rod nim ot po rom u ra tu; na re đu je opštu mo bi li za ci ju; or ga ni zu je pri pre me za od bra nu u skla du sa za ko nom“. De li mič ni pro blem u pri me ni de la ovih nad le žno sti bio je sa dr žan u či nje ni ci da su ova pi ta nja do brim de lom bi la kon cen tri sa na na ni vou dr žav ne za jed ni ce Sr bi ja i Cr na Go ra.

131 Matthew Soberg Shugart i John M. Carey, (1992), Presidents and Assem-blies: Constitutional Design and Electoral Dynamics, Cambridge: Cam-bridge University Press, p. 56.

132 Huan Linc, isto, p. 5.


Ak tiv no sti pred sed ni ka u obla sti me đu na rod ne sa rad nje bi le su ve li ke. No vi Ustav iz 2006. ovu funk ci ju u osno vi de fi ni še na isti, ali neš to re du ko va ni ji na čin. Pre ma čla nu 112, pred sed nik Re pu-bli ke „pred sta vlja Re pu bli ku Sr bi ju u ze mlji i ino stran stvu“. No vo ovlaš će nje pred sed ni ka je ste da uka zom po sta vlja i opo zi va am ba-sa do re, na pred log Vla de. Ta ko đe, pred sed nik Sr bi je bio je i član Vr hov nog sa ve ta od bra ne (Ta dić je ra ni je bio mi ni star od bra ne) na ni vou za jed nič ke dr ža ve. Po no vom Usta vu, pred sed nik, u skla du sa za ko nom, ko man du je voj skom i po sta vlja, una pre đu je i raz re ša va ofi ci re Voj ske Sr bi je. Sa da je ova funk ci ja kon cen tri-sa ni ja u ru ka ma pred sed ni ka re pu bli ke jer vi še ne ma Vr hov nog sa ve ta od bra ne kao na ni vou dr žav ne za jed ni ce SiCG. Pred sed nik Re pu bli ke sto ji na če lu Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost.

Pred sed nik uka zom pro gla ša va za ko ne, ali mo že da uz pi-sme no obra zlo že nje za kon po no vo vra ti Na rod noj skupšti ni na od lu či va nje (re ak tiv na moć). Ovo ovlaš će nje pred sed nik Ta dić ko ri stio je ne ko li ko pu ta (Za kon o vla di i Za kon o ra du). Ako Skupšti na od lu či da po no vo gla sa o za ko nu ko ji je pred sed nik Re pu bli ke vra tio na od lu či va nje, „za kon se iz gla sa va ve ći nom od ukup nog bro ja po sla ni ka“ (to je 126), dok je po sta rom usta vu to bi lo ve ći nom pri sut nih po sla ni ka. Ovaj deo nad le žno sti, iako ogra ni čen, po ka zao je svo je do bre stra ne u uslo vi ma ka da po sto ji fu zi ja vla sti (a ne po de la) iz me đu Skupšti ne i Vla de. Ja če po zi ci je po no vom Usta vu pred sed nik Re pu bli ke je do bio ka da je reč o Ustav nom su du, jer on ime nu je tre ći nu od pet na est su di ja sa spi-ska od de set kan di da ta ko je mu pred lo ži Skupšti na, i pred la že de-set kan di da ta od ko jih Skupšti na bi ra pet su di ja (ra ni je je sa mo pred la gao kan di da te za su di je i pred sed ni ka Ustav nog su da, a bi-ra la ih je Skupšti na). Pred sed ni ka, zbog po vre de Usta va, mo že raz re ši ti Na rod na skupšti na dvo tre ćin skom ve ći nom, zaš ta je po-treb na od lu ka Ustav nog su da o po sto ja nju po vre de Usta va.

U po lu pred sed nič kom si ste mu, kao i u či stom pre zi den ci-ja li zmu, po sto ji du al na le gi ti ma ci ja. I pred sed nik (eg ze ku ti va) i skupšti na (kon gres, le gi sla ti va) ima ju de mo krat sku le gi ti ma ci ju (tak mi če se za le gi ti ma ci ju) ko ja pro iz i la zi iz ne po sred nog na či na iz bo ra. Ako obe gra ne vla sti ima ju ne po sred nu de mo krat sku le-gi ti ma ci ju – ko je na osno vu de mo krat skih prin ci pa le gi tim ni ji


i po zva ni ji da go vo ri „u ime na ro da“, pred sed nik ili skupštin ska ve ći na (ko ja mo že bi ti su prot na ve ći ni ko ju ima pred sed ni ko va stran ka)? Obo ji ca su iza bra na gla so vi ma gra đa na u slo bod noj kom pe ti ci ji me đu raz li či tim al ter na ti va ma. Kon flikt me đu nji ma uvek je la ten tan i po ne kad mo že da bu de i dra ma ti čan, a ne ma de mo krat skih prin ci pa da se raz re ši.133 U par la men tar nim si ste-mi ma to ga ne ma jer eg ze ku ti va ni je ne za vi sna od skupšti ne. Ako ve ći na u skupšti ni zah te va pro me nu prav ca po li ti ke, ona mo že za me ni ti vla du.

Pred sed nik Sr bi je ne ma „pro ak tiv nu moć“ pred la ga nja za-ko na i do no še nja ured bi sa za kon skom sna gom (de kre ta), već sa mo „re ak tiv nu“ moć vra ća nja za ko na. Ve to je re ak tiv na za ko-no dav na moć. Pred sed nik Ta dić, u svom pr vom pred sed nič kom man da tu (2004–2008) vi še je prak ti ko vao uti caj ne go moć, jer je nje go va par ti ja od 2003. do 2007. bi la u opo zi ci ji i pred sed-nik ni je imao mo guć no sti da uti če i pre ko učeš ća svo je par ti je u vla sti. Od 2007. do 2008. Ta di će va DS uče stvo va la je u za jed-nič koj vla di sa DSS-NS i G17 PLUS, što je zna čaj no po ja ča lo mo guć nost uti ca ja pred sed ni ka re pu bli ke. To je još vi še doš lo do iz ra ža ja na kon par la men tar nih iz bo ra 2008. go di ne, ka da je Ta di-će va DS či ni la oko sni cu Vla de i dr ža la glav ne re so re.

Me ha ni zam uza jam ne kon tro le ve o ma je va žan u no vim de-mo kra ti ja ma, jer po sto ji per ma nent na te žnja iz vrš ne vla sti da do-mi ni ra po li tič kim pro ce som. Jed no od ret kih ustav nih ovlaš će nja iz pret hod nog usta va ko je ni je ko riš će no sa dr ža no je u čla nu 85. i gla si: „Pred sed nik Re pu bli ke mo že tra ži ti od Vla de da iz lo ži sta-vo ve po po je di nim pi ta nji ma iz nje ne nad le žno sti“.134 No vi nu u man da tu Bo ri sa Ta di ća pred sta vlja osni va nje Na rod ne kan ce la ri je i ime no va nje de se tak sa vet ni ka sa ka bi net skim is tu pom u jav no sti.

Pri ro da po zi ci je pred sed ni ka omo gu ća va da on bu de zna-čaj no po pu lar ni ji od svo je par ti je. To je va žna kar ta za sve iz bo re. Ve ro vat no je to bio raz log što osta le par ti je ni su pri sta le da se na kon usva ja nja no vog Usta va Sr bi je 2006. ide na iz bo re za sve or ga ne vla sti, već sa mo na par la men tar ne. Isto vre me ni par la men-

133 Huan Linc, isto, str. 7.134 Nešto nalik tome bio je zahtev da se preispita privatizacija „Knjaza

Miloša“.


tar ni i pred sed nič ki iz bo ri otvo ri li bi pro stor za si ner get ski efe kat na iz bo ri ma i do ne li pred nost na par la men tar nim iz bo ri ma par-ti ji ko ja ima (naj)ja čeg pred sed nič kog kan di da ta.

Hi po te tič ki, mo gu će je i da par ti ja pred sed ni ka Re pu bli ke par ti ci pi ra u Vla di, ili da da je pred sed ni ka Vla de. Do bar deo pro-ble ma pro is ti če iz od su stva is ku stva, tra di ci je i po li tič ke kul tu re, ni sa ko ha bi ta ci jom ni ti sa ko a li ci o nom vla dom. Svi ho će ap so-lut nu i ne de lji vu vlast i te že da po sta ve svo je lju de na sva va žni ja me sta ka ko bi kon tro li sa li po lu ge mo ći. Ipak, pred no sti po lu-pred sed nič kog (ili pre mi jer sko-pred sed nič kog) si ste ma mo gle su se iden ti fi ko va ti tek u uslo vi ma no vog po li tič kog okru že nja.

4. Ta dić – Koš tu ni ca, „ko ha bi ta ci ja u ko a li ci ji“U pe ri o du od 15. ma ja 2007. go di ne, ka da je iza bra na

dru ga Koš tu ni či na vla da, do 7. ju la 2008. ka da je iza bra na vla da Mir ka Cvet ko vi ća, pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta dić (DS) bio je u iz ve snoj ko ha bi ta ci ji sa pre mi je rom Koš tu ni com (DSS), ali su nji ho ve par ti je za jed no či ni le ko a li ci o nu vla du, u ko joj su DS i G17 PLUS ima li ve ći nu.

5. No va pred sed nič ka fa za – dru gi man dat Bo ri sa Ta di ćaNa kon pred sed nič kih iz bo ra 20. ja nu a ra, pr vi krug, i dru gi

krug 12. fe bru a ra 2008, Bo ris Ta dić je po dru gi put iza bran za pred sed ni ka Sr bi je. S ob zi rom na to da je na kon par la men tar nih iz bo ra (odr ža nih 11. ma ja 2008) iza bra na no va Vla da či ji su pre-mi jer i ve ći na mi ni sta ra iz DS-a, stran ke pred sed ni ka re pu bli ke Ta di ća, on se na la zi u no voj kon ste la ci ji sna ga u okvi ru bi ke fal ne eg ze ku ti ve, od no sno dvo gla ve iz vrš ne vla sti. Reč je o no voj pre zi-den ci ja li stič koj fa zi po lu pred sed nič kog si ste ma u Sr bi ji.

Bo ris Ta dić je pred sed nik Sr bi je, a pre mi jer i ve ći na mi ni-sta ra u Vla di su iz nje go ve par ti je. To su bi le sreć ne okol no sti za De Go la, Pom pi dua, Ši ra ka i Sar ko zi ja. Kod nas je tu pri li ku imao Mi lo še vić to kom de ve de se tih i Ta dić od 2008. go di ne. U Sr bi ji je na kon par la men tar nih iz bo ra 2008. na sna zi in sti tu-ci o nal ni aran žman za ko ji te o re ti ča ri tvr de da je op ti ma lan jer pred sed nik, ko ji je i li der svo je par ti je, ima ve ći nu u par la men tu


(on ili ko a li ci ja ko ju pred vo di nje go va par ti ja). Po želj ne okol no sti ovog si stem (Linc) su da je ne po sred no iza bra ni pred sed nik li der ili ve o ma uti caj na fi gu ra jed ne od glav nih par ti ja, i da ta par ti ja mo že da for mi ra ko a li ci ju sa ap so lut nom ve ći nom, spo sob nu da pru ža po drš ku pred sed ni ku. Pret po sta vlja se da bi po lar ni si stem do zvo lja va pred sed ni ku da sme ni pre mi je ra i da pro me ni po li-ti ku bez iza zi va nja kri ze si ste ma, od no sno od go vor nost za ne u-speh mo že bi ti „gu ra na“ ka pre mi je ru osta vlja ju ći pred sed ni ka ne dir nu tog. Ono što je za jed nič ko pre zi den ci ja li zmu i po lu pre zi-den ci ja li zmu je ste pri su stvo pred sed ni ka ko ga je na rod iza brao. Ka da pred sed nik ima ve ći nu u skupšti ni, to ni je isto kao pre zi-den ci ja li zam, gde je pred sed nik eg ze ku ti va i ne ma po sred ni ka u vi du vla de. Pred sed nik Ta dić će u ovoj fa zi, uz do sa daš nji uti caj, ima ti i znat no ve ću moć ko ja ne pro iz i la zi to li ko iz usta va, ko-li ko iz re al nih od no sa po li tič kih sna ga, pre sve ga sna ge nje go ve par ti je. Po Ga bri je lu Al mon du, „ve li ke vo đe su ve li ki stva ra o ci ko a li ci ja“. Su de ći po for mi ra nju Vla de, Ta di ću je to poš lo za ru kom. S ob zi rom na po la ri zo va nost bi rač kog te la, po sto ji pro-blem kon sen zu sa sa onim de lom pred stav ni ka ko ji pred sta vlja ju dru ga či je is ka za ne pre fe ren ce na iz bo ri ma. Za ne po sred no iza bra-nog pred sed ni ka uvek je po ten ci jal ni pro blem ka da ga okru že nje „odvo ji od na ro da“. Po u ka ka ko ne tre ba či ni ti mo že se iz vu ći iz is ku sta va onih ko ji su u pret hod nom pe ri o du vo di li Sr bi ju i vi še ve ro va li svo jim sa vet ni ci ma ne go svo jim oči ma. Čak i Mi loš Obre no vić je vo leo da osluš ne „ra ju“, ako niš ta dru go, bar da bi re šio di le mu „ste ži ili po puš taj“. U ovoj fa zi Sr bi ja vi še ni je „jed na ze mlja a dva go spo da ra“, već se zna ko kre i ra po li ti ku i vo di ze mlju, zna se i ko je naj od go vor ni ji za sud bi nu ze mlje. „Ho-mo ge no vođ stvo“ ima još ve ći zna čaj zbog či nje ni ce da ima mo krh ku i ne kon so li do va nu de mo kra ti ju. Pro blem osta ju ma nje par ti je sa svo jim ko a li ci o no-uce nji vač kim po ten ci ja lom.

Pred no sti i ma ne ne po sred no iza bra nog pred sed ni ka

Mo gu će opa sno sti i po teš ko će funk ci o ni sa nja po lu pred sed-nič kog si ste ma u okol no sti ma ne in sti tu ci o na li zo va nog par tij skog si ste ma i ni skog ni voa po li tič ke kul tu re sa auto ri tar nim i to ta li tar-nim na sle đem su sle de će: Bi po la ri zam ve ro vat no ni je efi ka san si-


stem za na go mi la ne pro ble me po la ri zo va nog i frak ci o na li zo va nog par tij skog si ste ma. Osim to ga, po sto ji im pli cit na opa snost od auto ri tar ne in ter pre ta ci je mo ći pred sed ni ka, kao što je na pri mer Carl Schmitt iz me nio in ter pre ta ci ju Vaj mar skog usta va (da je pred-sed nik iz nad i pro tiv par ti ja). Ta kva opa snost ne mo že se is klju či ti ka da za pred sed ni ka pro đe po pu li stič ki li der (ta kvu ne iz ve snost na-go veš ta va la je even tu al na mo guć nost iz bo ra To mi sla va Ni ko li ća, ili even tu al no Bo go lju ba Ka ri ća na re to ri ci so ci jal ne de ma go gi je) ko ji per so na li zu je moć, ili ne ko voj no li ce ko je bi ko ri sti lo svo ju moć pro tiv le gi sla tu re. Linc se pi ta, ko ima ovlaš će nja nad voj skom – pred sed nik ili pre mi jer?135 U či stom par la men tar nom si ste mu po-sta vlja nje mi ni stra od bra ne ili voj ske vr ši pre mi jer. U si ste mu du-al ne eg ze ku ti ve, ve ro vat no je da po sto je tri do če ti ri glav na ak te ra: pred sed nik, pre mi jer, mi ni star od bra ne, i ge ne ral ili ko man dant voj ske. U pred sed nič kom si ste mu sâm pred sed nik je eg ze ku ti va.

Per so na li zo va ni ka rak ter pred sed nič kih iz bo ra či ni mo gu ćim, na ro či to u od su stvu ja kog par tij skog si ste ma, da na vlast do đu „aut saj de ri“. To mo že ima ti po ten ci jal no de sta bi li zi ra ju će efek te. Pod tim Linc pod ra zu me va kan di da te ko ji ni su pred stav ni ci ni ti po dr ža ni od ne ke par ti je. Po ne kad, oni mo gu bi ti bez ika kvog vla da vin skog ili po li tič kog is ku stva. Nji ma je lak še da vla da ju na po pu li stič ki i an ti in sti tu ci o nal ni na čin, sa od boj noš ću pre ma par ti-ja ma i po li ti ča ri ma.136 Po pu li stič ki aut saj de ri mo gu da ka pi ta li zu ju fru stra ci je bi ra ča i nji ho ve na de u „spa si o ca“ (Bo go ljub Ka rić ni je imao šan se da po be di, ali je na pred sed nič kim iz bo ri ma 2004. na opšte iz ne na đe nje osvo jio 568.691 glas, ili 18,23%). Ili to mo gu bi ti voj ni li de ri: Hin den burg, Aj zen ha u er. Scott Ma in wa ring uka-zu je na to da su na sva kom od če ti ri pred sed nič ka iz bo ra iz me đu 1945. i 1960. u Bra zi lu, je dan ili obo ji ca naj bo lje pla si ra nih kan di-da ta bi li vi so ki ofi ci ri ko ji ra ni je ni su ima li po li tič kih is ku sta va.137 Ova kve kan di da tu re, bez par tij ske po drš ke, mo gu će su da nas vi še ne go ju če. U proš lo sti je bi lo teš ko vo di ti kam pa nju i do pre ti

135 Huan Linc, isto, str. 57 i 58; On navodi kako je Vajmarska Nemačka između 1919. i 1933. imala 20 kabineta i samo 4 ministra odbrane.

136 Huan Linc, isto, str. 26.137 Scott Mainwaring, (1992), The Dilemmas of Multyparty Presidential De-

mocracy: The Case of Brasil, Kellogg Institute Working Paper 174, Univer-sity of Notre Dame, prema: Linc, isto, str. 26, i fusnota 37, na str. 79.


do sva kog bi ra ča bez lo gi stič ke po drš ke par ti je. Da nas, pre sve ga za hva lju ju ći te le vi zi ji, to je mo gu će. Po sre do va nje par ti ja u vo-đe nju kam pa nje, pri ku plja nju nov ca, pred sta vlja nju kan di da ta, po drš ci iz me đu kan di da ta i par ti ja, ni je kao ra ni je. Kan di dat se mo že kan di do va ti i sam, bez par ti je. Po sto je jed na ke mo guć no sti na stu pa u me di ji ma, ili pre ma utvr đe noj me dij skoj re gu la ti vi ili pre ma spo ra zu mu o TV-na stu pu. Sred stva za kam pa nju idu kan di-da tu a ne par ti ji. Sve to či ni par ti je ma nje va žnim u pred sed nič kim iz bo ri ma. Osim to ga, ka ko ka že Linc, lju di su slo bod ni da da ju svoj sop stve ni no vac i lič nu pro mo ci ju u kan di da tu ri. Ovo me ide na ru ku i kri za (a ne kraj, ka ko ka že Linc) ide o lo gi je. Par ti je gu be tra di ci o nal nu iden ti fi ka ci ju po sre do va nu pre ko kla snog i(li) re li gij-skog iden ti te ta, či me ve ze sa par ti ja ma po sta ju la ba vi je.138 Pri mer ta kve kan di da tu re je Ros Pe ro u SAD-u, ko ji je na pred sed nič kim iz bo ri ma 1992. osvo jio 19 pro ce na ta gla so va zbog ne za do volj stva gra đa na par ti ja ma.139 U in sti tu ci o na li zo va nom par tij skom si ste mu ma nje su šan se za kan di da tu ru aut saj de ra. Ma in wa ring i Shu gart se sla žu da su u pred sed nič kim si ste mi ma ve će šan se za iz bor aut-saj de ra, ali u pred sed nič kim si ste mi ma sa sta bil nim par tij skim si-ste mom, iz bor aut saj de ra je iz u ze tak.

Ma in wa ring i Shu gart sma tra ju pred noš ću pre zi den ci ja li zma što nu di ve ći iz bor za bi ra če. Di rek tan iz bor še fa eg ze ku ti ve da je bi ra či ma dve mo guć no sti – da bi ra ju eg ze ku ti ve i le gi sla ti ve. Bi ra či mo gu po dr ža ti jed nog kan di da ta ili par ti ju za za ko no dav no te lo, a dru gog za še fa vla de. Pre zi den ci ja li zam, po nji ma, omo gu ća va ve ću od go vor nost i ja sni je se iden ti fi ku je no si lac vla sti. U po gle du ja ča nja di rekt ne ve ze iz me đu bi ra ča i iza bra nih pred stav ni ka pre zi-den ci ja li zam je su per i or ni ji od par la men tar nog si ste ma.

Ne po sred ni iz bor pred sed ni ka isto vre me no mo že bi ti i pred-nost kao zna čaj ni iz vor le gi ti mi te ta, ko ji pro iz i la zi iz na či na iz-bo ra, ali i opa snost za pre na preg nu to tu ma če nje ovlaš će nja i po-zi ci je po put De Go la: „Ne de lji va vlast u dr ža vi je u pot pu no sti

138 Huan Linc, isto, str. 27–28.139 Huan Linc navodi citat US Walter Mondale: „Za razliku od parlamen-

tarnih sistema, ne poznajemo kandidata, on ne prolazi nikakav test“, isto, str. 28.


po ve re na pred sed ni ku od stra ne na ro da ko ji ga bi ra“, i „po sled-nja reč je sa mo nje go va“.

Po Lin cu, pred no sti po lu pred sed nič kog si ste ma zah te va ju po-želj ne okol no sti od stra ne pred sed ni ka: 1. da je pred sed nik ili ve-o ma uti caj na fi gu ra jed ne od glav nih par ti ja; 2. da ta par ti ja mo že for mi ra ti ko a li ci ju sa ap so lut nom ve ći nom spo sob nu da sa ra đu je sa pred sed ni kom. Pret po sta vlja se da bi po lar ni si stem (Linc ko ri sti i ovaj ter min) do zvo lja va pred sed ni ku da sme ni pre mi je ra i da pro-me ni po li ti ku bez iza zi va nja kri ze si ste ma. Ne ki mi sle da je pred-nost bi po lar nog si ste ma u to me što od go vor nost za ne u speh mo že bi ti pri pi sa na pre mi je ru, osta vlja ju ći pred sed ni ka ne dir nu tog. Linc sma tra da bi po lar ni si stem mo že da funk ci o ni še, ali ne nu žno ka ko to nje go vi pro mo te ri tvr de. On mo že da funk ci o ni še po sta ju ći, de fac to, par la men tar ni si stem, kao što je to slu čaj u Ir skoj, Islan du, Austri ji, u Dru goj Re pu bli ci – ili ka da par ti ja ili par ti je ko je po dr-ža va ju pred sed ni ka isto vre me no či ne ve ći nu.

Mno gi re ži mi za vi se od ka pa ci te ta po li tič kih li de ra da vla-da ju, da stek nu po ve re nje, da ima ju ob zi ra i ose ćaj za gra ni ce sop-stve ne mo ći i da po stig nu mi ni ma lan kon sen zus. Ključ je u pa ž-lji voj di stri bu ci ji mo ći me đu raz li či tim po li tič kim igra či ma ko ji su uklju če ni u igru. Sve ove oso bi ne po seb no su va žne, sma tra Linc, za pred sed nič ki si stem u ko jem li der u sva kom mo men tu mo že i ne mo ra da uđe u ve li ki ri zik. Naj bo lja od bra na pre zi den-ci ja li zma je ame rič ki pro to tip. Sar to ri je u pra vu ka da ka že – pro-blem na sta je ka da se pre zi den ci ja li zam iz ve ze.

2.5. PAR LA MEN TA RI ZAM U SR BI JI

U ovom de lu raz ma tra ju se po zi ci ja, prak sa i nad le žno sti par la men ta140 sa osvr tom na Skupšti nu Sr bi je, či me se po ka zu je ko li ku ulo gu ima ili tre ba da ima ova naj va žni ja in sti tu ci ja pred-stav nič ke de mo kra ti je u pro ce su de mo krat ske kon so li da ci je.

140 Pojam „parlament“ potiče od latinske reči parliamentum i francuske reči parler – govoriti, iako se u Francuskoj za zakonodavno telo koristi izraz „skupština“. Philip Laundry, (1989), Parliaments in the Modern World, Dartmounth, p. 1.

Documents

POLITIČKE INSTITUCIJE 105 - probni.fpn.bg.ac.rsprobni.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2010/03/Slavisa-Orlovic... · ima sle de će oso bi ne ili ka rak te ri sti ke: 107 pr vo, šef