politička kultura skripta za ispit (1)

7/22/2019 politika kultura skripta za ispit (1)

1/100

1

Kecmanovi

1. Odreenje politike kulture

Kada govorimo o raznim nacijama i nardima, esto se uje da su Italijani veseli,govorljivo, muzikalni ali lakomisleni i povrni, Englezi dentlmeni, suzdrani ali hladni i cinini,Nemci marljivi disciplinovani ali sebini i agresivni, Rusi drutveni, hrabri ali i impulsivni. Opisovih nacionalnih mentaliteta dae i oni koji nikad nisu bili u kontaktu sa njima niti bili u timdravama. Pojedinana poznanstva sa strancima e ih uveriti da i meu Englezima, na primer,ima temperamentnih i otvorenih ljudi, a meu Rusima pedantnih i marljivih. Istovremeno,videemo da u Berlinu postoje generacije Turaka koji po svojim osobinama vie deluju kaotipini Nemci nego mnogi Bavarci.

Da li to znai da prie o nacionalnom mentalitetu ili kolektivnom karakteru ili kul turnomindentitetu Engleza, Nemaca, Italijana, Rusa itd. jesu samo puka konstrukcija, odnosno da svudaima svakojakih ljudi. Ako je tako, postavlja se pitanje na osnovu ega su nastale navedene

predrasude prema pomenutim narodima? Da li je re o dominantnim ili prosenimkarakteristikama odreenih kolektiviteta koje nazivamo nacionalni mentalitet, kada govorimo oetnonacionalnim zajednicama. To to od tipinih kolektivnih odlika nekih naroda odstupajumnogi njeni etniki pripadnici, a s druge strane, su ih mnogi pripadnici neke drugeetnonacionalne zajednice prihvatili, samo su izuzeci koji potvruju pravilo.

Pravilo je da veina pripadnika svakog naroda deli itav niz vrednosti, normi, stavova,obiaja, emocija, seanja, mitova, legendi, kultova, obrazaca ponaanja, stilova ivota itd. kojistvaraju njihov zajedniki kulturni identitet. U meri u kojoj su te osobine vezane za politikeinstitucije, fenomene, odnose i procese i izraavaju njihova politika oseanja, miljenja iponaanja- ine i politiku kulturu. Na osnovu iskustva iz dodira sa njimadrugi narodi stiupredstave o specifinim politikim osobinama drugih naroda. Tu je veoma bitan i processopstvene percepcije naroda jer je ona nekad vanija od stvarnosti. Upravo zbog te sloenemeavine istorijskog i mitskog, racionalnog i iracionalnog, socijalnog i psiholokog, politikukulturu je teko jasno i precizno odrediti.

Istaknuti teoretiari su ponudili vie definicija:Robert Dal: Politika kultura sainjava mreu individualnih orijentacija prema politikomsistemu.

Rejmond Vilijams: Politika kultura je skup vrednosti, uverenja i stavova u okviru kogafunkcionie neki politiki sistem.Denis Kavena: To je neto izmeu javnog mnenja i individualnih svojstava pojedinaca.Samuel Bir i Adam Ulam: Politika kultura je specifian kulturni podsistem, koji obuhvatanorme i naela o nainu usmeravanja i upravljanja drutvom pomou politikog sistema. Almond i Verba: Radi se o distribuciji obrazaca usmerenosti prema politikim objektima meupripadnicima jednog naroda.

Ben Rozamond: Politika kultura se ne odnosi samo na ono u ta verujemo nego je vezana i zanaine na koje se ponaamo, tako da se moe shvatiti u okviru politikih praksi i rituala odreenezajednice.

Hejvud: Politikolozi koriste pojam politika kultura u uen znaenju da bi odredili psiholokausmerenja ljudi, tako da politika kultura predstavlja obrazac orijentacija prema politikimobjektima kao to su vlada, ustav, partije, koje se izraavaju u verovanjima, simbolima ivrednostima.


2/100

2

2. Elementi politike kulture: znaenje, kolektivna memorija i drutvena

struktura

Pojam kultura ima vie znaenja. Sama re kultura datira iz starog Rima gde jeoznaavala procese kultivisanja, odnosno gajenja, izgradnje i preoblikovanja odreenihmaterijalnih i nematerijalih tekovina. U odnosu na ovo izbvorno znaenje, znaenje pojmakulture se menjalo od onog najireg, po kome se pod kulturom podrazumeva nematerijalni deocivilizacije, preko onog po kome se za nekog kae da je kulturan u smislu irokog obrazovanja,do onog p kome se kulturno (civilizovano) ponaanje vezuje za pristojnost i vaspitanost.

I odreenje termina politika uz termin kultura neupuene esto asocira na potrebu dase kultivie ponaanje aktera u javnom ivotu, jer nepristojnim,grubim, prostakim i uvredljivim

nastupima u parlamentu, medijima, javnim tribinama i slino, vreaju dobar ukus. Nnapokon,mnogi meaju politiku kulturu sa kulturnom politikom, koja se zapravo odnosi na voenjeoreene politike u oblasti kulture.

Sintagma politika kultura je, kako pie Denis Kavena, novo ime za stari sadraj. Javilase tek polovinom prolg veka kao zamena za niz drugih koje su pokrivale manje vie istifenomen- kolektivni politiki mentalitet, nacionalni politiki karakter, politiki duh naroda. VilKimlika identifikuje ovaj fenomen kao stari problem graenja nacije u zapadnim drutvima, kojise posredstvom irenja zapadne kulture, implementirao i u ona drutva u kojima tradicionalnonije postojao. Stoga Kimlika predlae da ovaj iri obrazac graenja nacije nazovemosocijetalnom kulturom. Pojam socijetalne kulture predstavlja teritorijalno koncentrisanu kulturu,okupljenu oko zajednikog jezika, koj i se koristi u irokom rasponu socijetalnih institucija,

podjednako u javnom i privatnom ivotu, kolstvu, medijima, zakonodavstvu, ekonomiji itd. ikoja pokriva itav spektar ljudskih aktivnosti, ukljuujui drutveni, obrazovni, religiozni,rekreativni i ekonomski ivot. A to zapravo nije nita do pojam politike kulture.

Politika kultura, odnosno vrednosti, stavovi i ponaanje, uvek su posledica zapamenogkolektivnog iskustva, ali taj materijal u narednim generacijama biva obraivan i preraen uskladu sa novim okolnostima i potrebama. Zbog toga se esto izraava u narodnim predanjima,mitovima i legendama, simbolima i metaforama, u kojima postepeno slabi veza sa onim to sestvarno dogodilo. Kraljevi Marko je recimo u narodu opevan kao nepobediv nacionalni junakiako je ustvari bio vazal, upravo iz potrebe naroda da slikovito izrazi svoj nemoni gnev protivturskog okupatora.

Odnosi politike kulture i politike strukture u velikoj meri zavisi kako e odreeni

institucionalni aranmani i konkretne politike funkcionisati u praksi, a to je naravno posredovanopolitikim ponaanjem pojedinaca i kolektiva. Platon je napisao u Dravi- Zna li ti da istookoliko koliko ima drava mora imati i vrsta ljudskih karaktera. Valjda ne misli da se dravnaureenja raaju iz hrasta ili stene a ne iz karaktera ljudi koji dravu povlae kao teg naterazijama? Obino se smatra da se proces odvija jednosmerno: od politike kulture prekoljudskog ponaanja ka politikom sistemu. Ali i politiki sistem deluje povratno tako to moe dajaa ili slabi i menja zateenu politiku kulturu. Od nivoa razvijenosti politike kulture zavisi


3/100

3

ureenost politikog poretka. to je nerazvijenija politika kultura, to su vee mogunostiuzurpacija i manipulacija. I obrnuto- to je ona razvijenija, politika zajednica je ureenija.

3. Elementi politike kulture: demokratska i autoritarna kultura, potkulture iparticipacija

Dok dravna ureenja mogu brzo da se menjaju, esto i nasilnim politikim prevratima,dravnim udarima i vojnim puevima, revolucijama i okupacijama, politika kultura je mnogotrajnija i stabilnija. A mogui ishodi susreta izmeu drave i ljudskih udi su i slaganje isudaranje i uzajamna interakcija kulturne baze i politike nadgradnje. Recimo, mehanikoprenoenje britanskog sistema parlamentarne dmeokratije u mnogim zemljama Komonveltaproizvelo je institucije ije politike realizacije malo podseaju na originale, Ali da otpor

ljudskog materijala ne mora da bude fatalan, pokazuju primeri Nemake i Japana u kojima jepobednika alijansa nakon Drugog svetskog rata autoritarni poredak zamenila demokratskim, anovi sistem je stvorio i odgovarajuu politiku kulturu kao svoj oslonac.

Politika kultura je znaajna za svaki politiki sistema ali se to posebno odnosi nademokratske sisteme i politike koje raunaju na vei ili manji stepen uea graana upolitikom ivotu. Otuda je uspon demokratije u poslednjoj deceniji prolog i prvoj decenijiovog veka istovremeno i period kada je politika kultura opet dola u fokus irokoginteresovanja.

U zavisnosti od toga ta je osnova grupisanja, moemo govoriti o nacionalnim, verskim,regionalni ali i o politikim kulturama elita i autsajdera, o potkulturama izolovanih imarginalizovanih rasnih i entikih grupa, generacijskim potkulturama itd. Vrema veberu, ovi

elementi politike kulture ine jednu iru celinu, formirajui duh jednog naroda. Ovaj duh narodaVeber naziva istorijski individuum, koji je u sutini kompleks veza u istorijskoj stvarnosti,koje mi, imajui u vidu njihovo kulturno znaenje, pojmovno sastavljamo u jednu celinu.Napokon, uzmimo za promer injenicu da se danas naveliko govori o evropskom kulturnomidentitetu jer razvoj evropskih politikih institucija i jaanje politikog jedinstva Unije nisumogui bez podrke evropske politike kulture.

4. Formativni faktori politike kulture

Meu faktorima koji oblikuju politiku kulturu pominju se istorija, geografija, klima,religija, susedi i mnogi drugi. Razmotriemo neke od njih.

Vrednosti, stavovi, obiaji, uverenja i drugi elementi politike kulture su pre svegarezultat kristalizacije kolektivnog istorijskog iskustva. To znai da u procesu oblikovanjapolitike kulture presudnu ulogu imaju dogaaji iz prolosti. U meri u kojoj su posle dugoronouticali na sudbinu naroda, postaju deo nacionalne memorije i snano utiu na njihov odnosprema savremenim politikim fenomenima- tu ideju je zastupao jo i Berk. Na nau politiku


4/100

4

kulturu takav uticaj je ostavio boj na Kosovu jer pitanja rodoljuba i patriotizma, nacionalnog

jedinstva i izdaje, suvereniteta i irih integracija i u dananjim politikim sporovima asociraju nasrednjovekovnu prolost. Za Francuze je to bila graanska revolucija, kod Rusa Borodinksa iStaljingradksa bitka koje sada inspiriu iroku narodnu podrku Putinovoj obnovi odbrambenihsnaga prema zapadnim granicama. Za Turke to su davne reforme Kemala Ataturka koje ih, ak

sa islamistikom vladom na elu, pokreu ka EU.Znaaj geografijese moe prepoznati u specifinostima ostrvskih naroda, koji su morimai okeanima vekovima bili zatieni od stranih neprjatelja. Zahvaljujui tome mogli su da seposvete unutranjim socijalekonomskim pitanjima i postepenoj izgradnji politikih institucija iorganizacija, u skladu sa specifinim lokalnim mentalitetom, narodnim obiajima, stilom ivota.Tipian primer za to su Britanci, ija politika kultura predstavlja originalnu kombinacijumodernih liberalnih vrednosti i srednjovekovne tradicije na koji je nadgraen izuzetno stabilandemokratski poredak. Drgi primer su Japanci koji su usvojili moderne zapadne liberalne tekovine

poslovanja ali su ipak ostali vrsto privreni tradicionalnim osnovama porodine proizvodnje,dogovaranja i lojalnosti. Obrnut primer jesu zemlje iji se geografski poloajopisuje kao kua nasred puta. Locirane na trasi svetskih pravaca kojima su se tokom istorije kretale velike vojske,

neprestano su bile kolteralna rtva. Posledica je bila stalno opsadno stanje u kome je pitanjeunutranjih problema drave uvek bilo u drugom planu u odnosu na spoljne opasnosti. Najboljiprimer su narodi Balkana koji se i danas kolebaju izmeu pragmatinog izbora meunarodnihintegracija i realnog straha od gubitka neiivljene dravne nezavisnosti i suvereniteta.

Klimatski uticaj na formiranje mentaliteta naroda su upili jo Boden i Monteskje. Bodenje preporuivao da svaki dobar vladar mora da poznaje udi i naravi naroda ne bi li mogao dadonosi dobre zakone. Stoga, dobar vladar prouava ne samo prirodnu ve i drutvenu klimu. Uest knjiga o republici, Boden kae da pod pojmom klima treba podrazumevati raziite faktore-vodu, duh, zakone, obiaje i forme drave. Svi ovi faktori zajedno opredeljuju prirodnuinklinaciju naroda i znanje o ovim obelejima je od najveeg znaaja za zakonodavca. Monteskjeje dao precizniju tipologiju naravi i klimatskih uslova. Surovi ivotni uslovi severa su manetaliljudima da generacijama praktino sve svoje energije uloe u borbu za goli bioloki opstanak.Zato je njihova kultura, pa i politiki odnosi, redukovani i pojednostavljeni. S druge strane,blagodarna priroda toplijeg i vlanog juga je sama od sebe podmirivala elementarne ljudskepotrebe ali nije proizvela velike radne navike te se ni ovde nije mogla razviti moderna kultura icivilizacija. Zato je Monteskje verovao da je umerena klima bila optimalan okvir da zapadna

Evropa postane novovekovni globalni centar materijalnog i duhovnog stvaralatva i uzornihpolitikih institucija i politike kulture. Ovakav evrocentriki pristup osporava injnica da sumnoge starije civilizacije i kulture izrasle upravo na vanevropskom prostoru i vruem podneblju -Irak, Egipat. Uprkos tome, postoje neke upadljive koicidencije izmeu klimatskih uslova ipolitikih stuktura i kultura. Recimo, narodi june i zapadne Evrope- tanci, Italijani, Francuzi,ispoljavali su tokom 20.veka sklonost ka ideolokoj i politikoj polarizaciji, dok su severninarodi- Britanci i Amerikanci, teili ka ideolokom centru, a radikalne politike opcije nikad nisuuhvatile dublje korene. Ipak, teko je odrediti koliko je na to uticala klima a koliko kolektivnikarakteri romanske i anglosaksonske grupe naroda.

Tako stiemo i do uticaja religije na politiku kulturu i tu smo na sigurnijem terenu, presvega zahvaljujui Veberovom delu Protestantska etika i duh kapitalizma, koje ukazuje nakorespondenciju izmeu religijkih dogmi i ponaanja vernika u sekularnom ivotu. Marljiv rad iodricanje od uivanja u njegovim plodovima, tednja i ulaganje u irenje poslo va kojim se vodisvaki protestant, potpuno su simetrini osnovnim prncipima razvoja liberalnog kapitalizma. To jeuinilo protestantske zemlje- Britaniju, Ameriku i Nemaku, globalnim ekonomskim i politikim


5/100

5

liderima tokov poslednjih nekoliko vekova. Uticaj religije jo je vidljiviji u muslimanskimzemljama, zbog toga to ona utie ne samo na verski ve i sekularni i politiki ivot. Iranskateokratija, recimo, i pored niza lakih politik institucija ima Vrhvni savet uvara vere iji jezadatak da procenjuje da li su odluke laikih dravnih organa u skladu s svetim knjigama, te takoarbitrira u politikim sporovima i utie na politiku zemlje. Pravoslavne crkve su organizovane u

okviru nacionalnih drava i nose njihove prefikse- ruska, srpska itd. Meutim, one su postojaledaleko pre nego to je nastao koncept nacionalne drave, te su uticale na razbijanje ideje o jednojistonoj despotiji i omoguila nacionalnim pokretima 19. veka da probude svoju kolektivnumemoriju u borbi za slobodarska prava. Tako je SPC sauvala uspomenu na ne samo verski negoi nacionalni identitet i dravni suverenitet. Otuda sve do danas uiva i nemali svetovni autoritet.

Iako je na kraju, jezik kako faktor politike kulture nije najmanje uticajan. Po jeziku semoe prepoznati ne samo ko je koje nacionalnosti nego i iz kog kraja je potekao, kojemsocijalnom sloju propda, koliko je kolovan, kakve je politike orijentacije. Da je kulturni ipolitiki identitet vrsto povezan sa jezikom svedoi injenica da su sve stare i velike evropskenacionalne drave nastale nasilnom jezikon integracijom lokalnih i manjinskih dijalekata. zatose danas nacije i prepoznaju prema razliitim jezicima a zapadni posrednici i mirovnjaci ne moguda se naude kako su meunacionalne ratove na Balkanu vodili ljudi koji govore istim jezikom.Iz istih razloga su ti dravno osamostaljeni narodi pohitali da po svaki cenu stvore svoje jezike-hrvatski, bosanski, crnogorski.

5. Funkcije politike kulture

Politika kultura je pre svega faktor stabilnosti, kontinuiteta i trajnosti svake zajednice.

Ona je uvar starih vrednosti, vekovnih iskustava i obrazaca ponaanja. U burnim vremenimapolitikih previranja i kriza, aktiviraju se ti naizgled zaboravljeni resursi kao poslednja linijaodbrane. Iz dubine kolektivnog seanja prizivaju se uspomene na bive nepogode izazvaneprirodnom stihijom ili napadom stranog neprijatelja kako bi se po analogini pronali principi,mehanizmi i konkretna reenja za aktuelnu situaciju i probleme, U istu svrhu slue i simboli,mitovi i rituali, ali i zastave, himne, zakletve koje mobiliu i koncentriu nage za samoodbranu.Upravo u takvim situacijama dolazi do izraaja ranjivost i krhkost politike nadgradnje naspramsnage i istrajnosti kulturne baze drutva.

I u redovnim i rlativno mirnim prilikama, politika kultura ima slinu ulogu. Jer,dinamika, konfuzija i kontroveznost, nedoslednost i nepreciznost tekue politike esto vie plaei zbunjuju nego objanjvaju i orijentiu. Politika kultura tu predstavlja neku vrstu pouzdanog

socijalnog i politikog kompasa. Nudi jednostavne i opobrane ivotne stereotipe, modele istandarde ponaanja koji vae za sve situacije i za sva vremena. Oni su esto saeto i duhovitoformulisani u obliku narodnih mudrosti, anegdota i doskoica sa razumljivom porukom ipoukom. Nekad se one pokazuju kao ivotno funkcionalnije od savremenih formi politikesocijalizacije posredstvom porodice, kole, medija, politikih partija, nvo itd. U ovom drugomsluaju su sve prisutniji i vetije kamuflirani elementi poliike i trine manipulacije koja vieslui tome da graanina uini poslunim podanikom i pohlepnim potroaem nego da muobezbedi racionalnu orijentaciju.


6/100

6

6. Politika kultura i kolektivno iskustvo

Iskustvo postkomunistike tranzicije da se nove demokratske politike institucije, normei procedure ne mogu lako, brzo i uspeno uklopiti nije nikakvo otkrie. Razmiljanja o duhunaroda, o narodnom biu, o graanskim vrlinama, prisutna su ve u spisima prvih politikihmislilaca. Nema sumnje da je odgovarajua posebno vana kada se radi o demokratskom poretkuali i hegemonistiki reimi mudro oslukuju puls masa, iako ne moraju da se osvru na miljenjenaroda jer manjak podrke mogu da obezbede vikom represije. To je zabeleeno u najstarijimpolitikim predanjima.

Tako se drugi rimski krlja Numa Pompilije, koji je bio sklon pozitivnim institucionalniminovcijama, esto suoavao sa otporom naroda, koji je opet, po navici i inerciji bio lojalanpolitikoj tradiciji. Da bi pridobio narod za promene, povezivao ih je sa osnivakim mitovima iherojskim podvizima predaka, i sluio se religijom kao racionalizaciojom politikih promena.

Kada je Torkvato, takoe rimski vldar iz doba republike, poeleo da se proglasi kraljem,poslao je glasnike da oslunu reagovanje javnog mnenja. Naiao je na negativan odjek jer jenarod bio veran svojim starim politikim institucijama a kraljevska titula ga je asocirala na tuetradicije orijentalnih despotija. Mudri vladar je zbog toga odustao, iako ga praktino niko nijemogao spreiti u planiranoj samopromociji.

Manje oprezni spartanski kralj Agis II nije vodio rauna o politikoj kulturi svojihpodanika i to ga je kotalo prestola. Naime, posle jednog uspenog pohoda protiv Atinjanina

povredio je strogo potovanu tradiciju zajednikog obeda sa saborcima i pozvao na veeru samoglavne vojskovoe. Oni ne samo da se nisu odazvali nego su ga uz podrku uvreenih saboracave sutradan svrgli s vlasti.

Navedeni primeri ukazuju da se iza transparentnog sveta politike, ak i u stara vremena,krio jedan manje vidljiv i nevidljiv svet politike koji je snano uticao na onaj vidljivi. Vrednosti,obiaji, seanja, privrenosti, emocije, simboli, ritali, obrasci, koji su se kristalizovali tokom viegeneracija predstavljali su realne politike injenice o kojima su morali da vode rauna dobrivladari. Mitovi, naroito u antikoj Grkoj su bili prava riznica normi i konvencija ponaanja,silu pred kojom su se i najmoniji vladari povinovali. Zato su vladari, bez obzira na svojubezmalo neogranienu mo bili prisiljeni da uvek paze na ne dou u sukob sa tradicijom iizazovu graansku neposlunost ili aktivnu pobunu. I obrnuto- u meri u kojoj su znali, hteli i

umeli da aktuelnu politiku veto poveu sa kolektivnim pamenjem, oseanjem i verovanjem,utoliko im je posao bio olakan.

7. ODNOS STRUKTURE I KULTURE

U sadrajnom smislu politika kultura je imala konzervativan karakter. uvala jestare obiaje, simbole, verovanja i orijentacije u seanjima naroda. Odbacivala je politike


7/100

7

inovacije, reforme i revolucije. Nakon Francuske revolucije o znaaju politike kulture njeniprotivnici odnosno teoretiari starog poretka Edmund Berk, De Bonal i De Mestr ali I Ruso ITokvil, svi oni su saglasni u oceni da je za stabilan politiki poredak n eophodna korespodencijaizmeu politikih institucija i politike tradicije, odnosno vrednosti, obiaja, nazora i ponaanjanaroda. Sklad izmeu politike stukture i politike kulture bio je preduslov stabilnog i

funkcionalnog, trajnog i efikasnog poretka. Ustav, sistem uprava, partije parlament predstavljanjegov sinhronijski element, a politika kultura predstavlja njegov dijahronijski element. Dajuiprednost postepenim promenama nad revolucionarnim Berk pie opasnim apstraknim politikimkonstrukcijama koje pretenduju da zamene proverene institucionalne aranmane, dobroukorenjene u obiajima i navikama naroda. Aleksis de Tokvil politiku kulturu opisuje politikumetafiziku. Piui o demokratiji u Americi Tokvil je strahovao da Francuzi nee biti u stanju daslede taj prekookeanski uzor, jer njegovi zemljaci nemaju tipino ameriki obiaj lokalnogsamoorganizovanja, dobrotvornog rada, spontanog povezivanja i sline elemente te politikekulture. Ukoliko nova vlast iz temelja ne promeni tradiciju, norme i obiaje ne moe raunati dae postici nita priblino konsenzusu i politikoj stabilnosti.

Politika kultura svedoi da ovek nije samo kao pojedinac velikim delomiracionalno bie, odnosno da je i njegovo individualno ponaanje teko uvek razumeti, objasniti ipredvideti. Kada se radi o milionskoj populaciji jedne drave, politika se suoava sa umnoenomkoliinom iracionalne energije koju je nemogue usmeriti. Time su naroito bili razoaranidiktatori koji nisu uvek uspevali u tome da ih mase bespogovorno slede. To ne znai da setakvim sadrajima politike kulture ne moe manipulisati. Veti vladari su jo u dalekoj prolostisvoje vojne Iii politike poduhvate vezivali za osnivake mitove i legende kako bi podanikemobilisali. Makijaveli je otkrio da se u f-ju politike moe staviti i religija, a Ruso je priznajuiprimat politike kulture nad institucijama zakljuio da se ona moe menjati.

Nisu sve kulture jednako otporne na politike promene. Postoje zatvorene kulturekoje uvaju svoje stare vrednosti i obiaje na utrb drutveno ekonomskog prosperiteta(Tibetanci, Avganistanci, Albanci, Romi). No, postoje i izrazito otvorene kao to je amerikakultura koju odlikuje sposobnost prilagoavanja na promene. Medjutim, amerika kultura jenastajala u specifinim okolnostima i sa izuzetkom Kanade i Australije, ne moe se porediti saostalim. Etnike grupe sa mnotvom etnikih i verskih potkultura dre na okupu uzornedemokatske institucije i stabilan ekonomski prospeitet a ne zajedniki kulturni identitetutemeljen na istoriji i tradiciji.

8. POLITIKA BATINA

Pod tradicijom uopte se ne misli na sve ono to se dogodilo u prolosti jer to nijepuka hronologija beznaajnih dogadjaja, nego samo ono to je po znaaju nadilo svoje vreme izavredelo da se trajno pamti. Tradiciju ini samo iva istorija, odnosno ono to je iz prolostipreivelo i zadralo aktuelnost. Sadraj te memorije su povesni dogadjaji, koji predstavljaju naukza sadanjost i budunost. Tradiciju ine kako politiki tako i nepolitiki dogadjai. Velikipolitiki dogadjaji kao to su nastanak i raspad carstava, bitke i osvajanja, dravnici ivojskovoe, dinastike borbe oko prestola, formiranje nacionalnih drava, svetski i lokalniratovi, sve su to politiki dogadjaji koji u zapisanoj memoriji naroda uvek dobijaju prednost uodnosu na ono to se dogadjalo u svakodnevnom drutvenom ivotu medju obinim svetom.Tradicija kao mora pritiska mozak savremenika govorio je Marks. Kao primer moe se uzetisituacija u bivoj Jugoslaviji. Naime, bilo je poznato da je bilo mnogo bolje sluiti vojsku u


8/100

8

Srbiji i Crnoj Gori gde je narod mnogo vie voleo vojsku nego u Sloveniji i Hrvatskoj. Takvatradiija potie jo od Prvog svetskog rata kada su Srbija i Crna Gora bile samostalne drave gdejebilo ast sluiti vojsku. Dok su Slovenija i Hrvatska bile austrougarske provincije u kojima jenarod teko prihvatao strane austrougarske vojnike i vojsku.

9. POLITIKA SOCIJALIZACIJA-DEFINICIJA I PROMENE

Pod politikom socijalizacijom, podrazumeva se pored ostalog, prenoenje tradicije sastarijih generacija na mladje generacije u obliku simbola, stila ivota. Najee se smatra dapolitika socijalizacija poinje jo u porodici i ona se naziva vaspitanjem ili odgojem i obuhvataelemente obrazovanja. U roditeljskom okruenju dete stie sva znanja, navike i vetine, oduspravnog kretanja do govorne komunikacije. Porodica je tako primarni agens socijalizacije.

Proces socijalnog uenja se nastavlja u predkolskim i kolskim ustanovama, crkvi, sportskimklubovima, omladinskim organizacijama, politikim partijama, pod uticajem medija koji senazivaju sekundarnim agensima socijalizacije.

Sindi Verba navodi neto drugaiji raspored agensa socijalizacije. Prvi korak ineuenja koja potiu iz nepolitikog okruenja, ali koja latentno utiu na svest pojedinca daprihvata neke dominantne politike obrasce drutva. (porodica, vrnjaci, i kolski period). Drugideo je onaj koji se realizuje u direktnom kontaktu sa politikim linostima, organizacijama iinstitucijama. Socijalizaciju je ponekad teko razluiti od indoktrinacije, a njene efekte odkonformizma. Socijalizacijom se samo prenose neki stavovi, nazori, vrednosti i tako ograniavaslobodan izbor. Politika socijalizacija je specifian deo opte socijalizacije i odvija se ve usamoj porodici, predkolskim i kolskim ustanovama, gde se kod dece od najranijeg uzrastarazvijaju nacionalni oseaji preko uspomene na slavne dogaaje i linosti i preko simbola kaoto su zastave, grbovi i dravni praznici. Onda sledi uenje nacionalnih disciplina, kao to suistorija, knjievnost, jezik. Politika socijalizacija prikljuuje se brojnim faktorima kojidoprinose stabilnosti politikih sistema. To je konzervativan proces iji su ishodi drutvena ipolitika stabilnost.Neka istraivanja su pokazala da je susret deteta sa saobraajnim policajcemprvo iskustvo o autoritarnom svetu politike i drave kao monopola sile. Posle toga e figurapolicajca kod deteta izazivati strahopotovanje, a roditelji to koristiti da mu kada je neposlunozaprete. Od strukture linosti zavisi da li e dete ubudue mrzeti sva uniformisana lica u znaksolidarnosti sa ocem ili e manje potovati oca i poeleti da postane policajac kad poraste.Sustret sa policajcem bie i njegov prvi susret sa personifikacijom drave kao monopola nasilja ipolitike kao ovekove sudbine. Politike inovacije obogauju, modifikuju ili menjaju zateenupolitiku tradiciju i utoliko utiu na vladajuu politiku kulturu. Navedenu formulu politikekulture tradicija+socijalizacija mogli bi proiriti na politika kultura=tradicija + socijalizacija+inovacija. Naprosto, svaka generacija ima ne samo teoretski jednaku ansu kao i sve prethodneda i sama prevazie svoje vreme i doprinese tradiciji. Taj doprinos nije uvek vidljivsavremenicima i moe se sagledati tek dugim pogledom unatrag sa odreene istorijske distance.

Ronald Ingelhart objanjava promene u politikoj kulturu na osnovu promena uvrednosnim shvatanjima razliitih generacija. Tako on razlikuje materijalne od postmaterijalnihvrednosti. On je doao do zakljuka da politike nepremostivosti imeu starih i mladihgeneracija, naroito s kraja 60-tih, potie od drugaijeg vienja sveta. Starije generacije suodgajene u duhu tradicije i u okolnostima nematine pa vei naglasak stavljaju na materijalnevrednosti kao to su imovinska sigurnost i razvijanje dravnih i vojnih kapaciteta. Mladi potujuvrednosti poput pacifizma, ekologizma, feminizma, zatite ljudskih prava to su tzv.postmaterijalistike vrednsti. Politika kultura i politika socijalizacija se javljaju defacto kao


9/100

9

inovacijski element i kao podrka demokratskim i globalizacijskim procesima. Npr. Istorijaratovanja izmedju Nemake i Francuske tokom koje su Alzas i Loren potpadale as pod jednuas pod drugu dravu je postala osnov tradicionalnog nepoverenja i animoziteta izmedjunemakog i francuskog naroda. Ali su arl de Gol i Konrad Adenauer odluili da okrenu novustranicu u meusobnim odnosima, uprkos sveim uspomenama naroda iz Drugog svetskog rata.

Vremenom se tradicionalno neprijateljstvo pretvorilo u meudravni savez. Iako sumnjeFrancuza u ekspanzionistike namere Nemake nikad nisu nestale.

10. AUTORITARNA POLITIKA KULTURA

Ideje o viim i niim, superiornim i inferiornim, verskim i etnikim postoje otkako jesveta i veka. A bile su osnove proganjanja, verskih ratova, kolonijalne diskriminacije,

holokausta. No, tek su u 20. Veku u modu ule nacionalno romantiarske ( Herder-Vagner),elitistike ( Pareto- Moska) i rasistike ( De Gobino, Rozenberg I emberlen) ideje. To su ideje oveliini narodnog duha, snazi nacionalnih karaktera, nadmonosti kulturnog mentaliteta. Ideje olavovima, lisicama i stadima, ideje o izabranim narodima ( Arijevci) i njihovim misijama

nasuprot nie vrednima ( Jevrejima, Romima, Slovenima). Te ideje su posluile kao inspiracijafaistikim, a potom i nacistikim ideologijama.

U isto vreme se ponovo nametnulo pitanje odnosa strukture i kulture. Kako je bilo

mogue da e tako jedan civilizovan i kulturan narod slobodnom voljom da izabere i sledi partijui lidera koji e ukinuti demokratski ustav i odvesti zemlju u moderno varvarstvo? uvenifrankfurtski krug smatrao je da politika i ekonomska tumaenja nisu dovoljan odgovor. Adornoje odgovor naao u politikoj kulturi, odnosno autoritarnoj politikoj kulturi nemakog naroda zarazliku od demokratske politike koja je dominirala u Britaniji, Francuskoj i ekoj. Da biempirijki utvrdio stepen autoritarnosti u Nemakoj, Adorno je konstruisalo F skalu( skalafaizma). On je smatrao da je nemaka autoritarna politika kultura bila uslovljena specifinompruskom militaristikom tradicijom, a posredovana tipinom nemakom porodicom u kojoj jedominirao patrijarhalni autoritet strogog oca. Osnovni parovi na F skali bili su autoritarna

agresija i autoritarna submisija kao i karakteristike dominacije i podreenosti. Autoritarnelinosti poseduju jake, ali ambivalentne dispozicije istovremeno i prema vlasti i premapotinjavanju. To sve pogoduje razvoju konformistike linosti koja vapi za novim autoritetomkome e se pokoravati. Figuru izgubljenog oca, menja firer, dok porodicu menja Trei rajh.Masovna I intenzivna podrka nacizmu zasnivala se i na politikoj propaganda, odnosno nauticaju radija. Gebelsov zakon je glasio da hiljadu puta izgovorena la postaje istina, pa su umehanizam sistematskog obmanjivanja nemake javnosti bili uvueni dravni radi I tampa.Sline mehanizme koristio je i Staljin.

11. DEMOKRATSKA POLITIKA KULTURA

Dok je Adorno analizirao autoritarni kolektivni karakter, Gabrijel Almond, Sidni Verba,

Lisijen Paj, Roberet Patman, Arent Lajphart istraivali su demokratski socijalni karakter. Hteli suda utvrde koje su to graanske vrline koje treba da krase jedog demokratu koje bi bio garancijaodravanja demokratskog stabilnog poretka. Naime neophodan je pozitivan politiki stav premademokratskom poretku, specifina znanja o funkcionisanju sistema, njegovim delovima,nosiocima i normama, donoenju i sprovoenju odluka, ulozi partija i nevladinih organizacija.Takoe je neophodno opte obrazovanje i dnevna obavetenost o politikim dogaajima u zemljii svetu, ali I iskustvo.


10/100

10

Lisijen Paj to saima u 4 uslova: Prvo, potrebno je da graani uivaju meusobnopoverenje i zajedno da neguju politike i dravne institucije. Drugo, odnos izmeu strukturavlasti treba da bude zasnovan na jednakosti. Tree, sve politike relacije u drutvu treba da suosloboene prislie, odnosno da se slobodno uspostavljaju. I etvrto, neophodno je da horizontpolitikog miljenja i ponaanja graana bude otvoren du vertikale, od lokalnog i partikularnog

do najireg nivoa politike zajednice, odnosno nacionalne drave. Gibson kao uslove demokratske politike kulture navodi politiku toleranciju, verovanjeu slobodu, podravanje demokratskih normi, jednakost pred zakonom, pravo na razlike,medijsku otvorenost, fer izbore. Patman ih svodi na 4 politiki aktivizam, interes za javno i optedobro, politika jednakost, meusobno poverenje, empatija, solidarnost, participacija unepolitikim asocijacijama i udruenjima.

12. ALMOND I VERBA

Krajem 60-tih. godina biheveioristiki pristup je potisnuo institucionalni, strukturni,ekonomistiki pristup u politikim naukama. Almond I Verba ispitivali su koliko politikekulture u SAD, Britaniji, Italiji, Nemakoj, Meksiku korespondiraju posleratnim starim i novimdemokratskim porecima u Britaniji I SAD-u. Cilj je bio utvrditi kakav tip politike kulturepredstavlja najbolji oslonac demokratskom sistemu. Autori su konstruisali 4 tipa politikekulture: parohijalni, podaniki, participativni i civilni. U svakom od njih se radilo o razliitimkombinacijama dve varijable: koliko su graani kompetentni da uestvuju u politikom procesu Ikoliko su voljni da se politiki angauju. Parohijalni tip se odnosi na primitivne politike kultureu kojima ne postoji ni jedna druga pretpostavka. Graani ne poseduju neophodna znanja odemokratskom sistemu i ne ele da doprinesu njegovom funkcionisanju, pa pokazuju parohijalnunezainteresovanost za politiki ivot. Podaniki tip podrazumeva kompetentne graane, alinemotivisane da uestvuju u demokratskom procesu pa ispoljavaju podaniku lojalnost premavlasti. Participativni model podrazumeva situaciju gde graani i ele i znaju da se aktivnoukljue.

Logino bi bilo da participativni najbolje podraava demokratski politiki poredak, aliAlmond i Verba ne misle tako. Oni smatraju da bi masovna participacija dovela do

preoptereenja sistema predstavnike demokratije. Zato uvode etvti tip. A to je kombinacijaprethodnih tipova. To znai da graani pored linog angaovanja treba da potuju vlast ipokoravaju joj se.

13. KRITIKA KONCEPTA CIVILNE KULTURE

Almondovo i Verbino delo je izazvalo veliku panju u naunim krugovima ali je postalo ipredmet kritika. Koncept civilne kulture je vie podravao demokratski elitizam kao karikaturudemokratije nego izvornu predstavniku demokratiju koja participaciju podrazumeva kao kljunikriterijum. Spor je izazvao i podaniki tip politike kulture jer je otvorio pitanje politikepasivnosti onih gradjana koji bi objektivno mogli da participiraju. Objanjenje za visoku izbornuapstinenciju u demokratijama Zapadne Evrope i Amerike Almond i Verba trae u visokomstepenu zadovoljstva gradjana, kako zbog ekonomske stabilnosti tako i zbog poloitike. Takodjeautorima je zamereno i to to su 5 nacionalnih politikih kultura tretirali kao potpuno homogene,mada nisu takve. Iako homogena britanska kultura obuhvata vie potkultura, kao to su engleska,kotska, irska, velka. Kao i razlika izmeu amerikih kultura Severa i Juga.

Rezultati su pokazali da je civilna kultura kao specifian vid demokratske politikekulture razvijenija u starim demokratijama (Britanija i SAD) nego u novim. Dok je u prvima


11/100

11

dominira nacionalni ponos na demokratiju, graanstvo u drugima je provlaivala meavinapodanikog tipa politike kulture. Dolazi se do zakljuka da su politike institucije i procedurepre uzrok nego posledica odgovarajue politike kulture. Deo Nemake kojim su zapadnisaveznici nametnuli ustav predstavnike demokratije ve su posle nepune 2 decenije potislnuliautoritarne vrednosti i zamenile ih liberalnim, i razvili aktivno graanstvo kao dominantan

obrazac politikog ponaanja.14. TIPOLOGIJE POLITIKE KULTURE

Tipologije politike kulture ponudili su i drugi autori. Elazar, Vildavski, Dal i JovanCviji. Trolana tipologija Elazara obuhvata tradicionalistiku, individualistiku i moralistikupolitiku kulturu. Tradicionalistiko poimanje karakterie elitistiko shvatanje politike kaopatrijarhalne hijerarhije u mrei plemenskih, porodinih i drugih srodnikih veza.Individualistika politiku tretira kao profesionalnu delatnost koja je fokusirana na usklaivanjeinteresa koji se nameu kako u privatnoj tako i u javnoj sferi. Moralistika politika je fokusiranana javni interes, unapreenje zajednice i ostvarenje opteg dobra.

Aron Vildavski smatra da postoje 4 tipa politike kulture:individualistika, hijerarhijska,egalitaristika i fatalistika. Individualistika favorizuje tipino liberalne vrednosti konkurencije,zatite ljudskih prava, minimalne zakonske regulative. Hijerarhijski tip promovie vrsturegulaciju prava i dunosti, preciznu podelu uloga i subordinaciju unutar politikog sistema.Egalitaristiki tip se temelji na neformalnoj saradnji i intenzivnoj solidarnosti. Fatalistiki tipodlikuje nepoverenje graana u sistem i lidere.

Robert Dal ukazuje na vie ordijentacija koje politike kulture mogu imati premapolitikom sistemu. Nasuprot pozitivnoj orijentaciji koja je aktivistika, lojalistika iparticipativna, navodi apatinu orijentaciju koja je neutralna te niti odbacuje niti podrava sistemi otuujuu orijentaciju koja se svodi na antagonistiki odnos kulture i strukture.

Arend Lajphart predstavlja trolanu tipologiju politikih kultura. Centripetalnim nazivaone koji deluju u prilog centralizovanim politikim sistemima, institucijama i procedurama. Acentrifugalnim one politike kulture koje deluju u suprotnom smeru decentralizacije, kulturneautonomije, teritorijalne uprave. I sporazumevajue politike kulture su one koje prednost dajuusaglaavanju interesa oko svih spornih pitanja do postizanja konsenzusa.

Jovan Cviji opisuje dinarski, pomoravski i meani tipian profil oveka koji se poduticajem pre svega geografskih i istorijskih faktora formirao na naim podrujima. Dinarski tipvezuje se za prostor dinarskih planina. Potie iz teko pristupanih krajeva, van svakihkomunikacija. Ogranieni prirodni resursi nametnuli su asketizam, potcenjivanje materijalnihvrednosti i solidarnost unutar zajednice. Potuju se moralne vrednosti kao to su hrabrost iPravda. Oni su preki, skloni prejakim emocijama i patetici, samoljublju i megalomaniji. Ovaj tip

pokazuje veu sposobnost za ratnike i dravnike poduhvate nego sposobnost za marljiv istrpljiv rad. Pomoravski tip se vezuje za iri tok reke Morave. Sa stanitem nasred puta, izmeuistoka i zapada. Prisiljeni su da se rtvuju u odbrani od nadmonih neprijatelja, da se lukavoprilagoavaju okupatorima, da se junaki odmeu u hajduke i da se pripremaju za bune i ustanke.Takoe, pokazalo se da je ovaj narod gostoljubiv. Vievekovna turska okupacija i enja zaobnovom zemlje proizvela je nekritinu trpeljivost prema domaim despotima. Tako se kodMoravaca razvila specifina politika kultura primene modernizacije rodoljublja i domoljubljaprema spolja, ali je obrnuto srazmerno niskoj koncentraciji snaga na reavanju hroninih,drutvenih, dravnih i nacionalnih problema prema unutra. Meoviti tip je nastao seobamanaroda sa dinaskog podruja na podruje sliva reke Morave i meusobnog ukrtanja


12/100

12

15. POTKULTUREMnogi autori smatraju da su pliane revolucije u Istonom Berlinu, Pragu, Budimpeti

vie pokretali grupni tj. etniki identiteti, decenijama potiskivani, nego potreba za socijalistikomemancipacijom koju je suzbijala socijalistika drava. Kasniji raspad sve tri socijalistike

federacije potvrdio je Volcerovu tezu da je demokratija veliki rastrvara. Posle nestankapartijskog identiteta, ponovo su se probudili nacionalni identiteti koji su se sustreli sasavremenim izazovima multikulturalizma. U procesu izgradnje nacionalnih drava, naroitotamo gde postoji predominantna nacija, multikulturalizam se pokazuje esto kao remetilaki, ane kao stabilizirajui faktor. Usklaivanje partiikularnih identiteta nacija sa univerzalnimidentitetom predstavlja moda najkomplikovaniji izazov multikulturnih drutava sapredominantnom nacijom. Dok su kulturno podeljena drutva destabilizovala drave u IstonojEvropi, Irci u Britaniji, Korzikanci u Francuskoj, Baski I Katalonci u paniji vode dugu borbu zaosamostaljenje. Nain borbe se bitno razlikuje. esi i Slovaci su se razili bez sukoba. Kvebek itamonji Francuzi su na osnovu rezultata referenduma ostali u Kanadi. Sovjetski savez se mirnopodelio sporazumom, dok se Jugoslavija dezintegrisala gradjanskim ratovima koji su vodjeni na

nacionalnoj osnovi. Ovako razliiti ishodi zavise od vie faktora: od toga koliko je veina velika,odnosno manjina mala, od dubine kulturne podeljenosti, od medj.konstelacije snaga, od vetinepolitikih elita. Ipak Angela Merkel i Dejvid Kameron objavili su neupeh multikulturalizma udve vodee zemlje.

Suprotan pristup zagovara da se potkulture pacifikuju kulturnom asimilacijom, odnosnouvodjenjem jednog slubenog jezika, jedinstvenog obrazovnog sistema, centralizacijomadministracije. To dovodi do politikih protesta, zatim do kolektivnog samoiskljuenja izlegalnog sistema i do stvaranja ilegalnih paralelnih institucija i na kraju do oruane pobune.Nemilosrdnom asimilacijom su jo u proslom veku nastale velike evropske nacionalne drave,ali se to danas smatra neprihvatljivim. Zahvaljujui svojoj politikoj snazi velike sile poputBritanije, Francuske i panije taktikom naizmeninog zatezanja i poputanja uspeno odrvajustatus kvo. Arent Lajphart je smatrao da veinsku demokratiju treba zameniti konsocijaivnom.Primer stabilnih diverzivikovanih drutva koja mirno koegzistitaju su pre svega vajcarska,Belgija, Holandija i Liban(1943-1975).

16. GLOBALIZAM I AMERIKANIZAMProblem odnosa politikih struktura i politikih kultura podstaknut je i napredovanjem

politikog aspekta globalizacije. Posto je sa postkomunistikom tranzicijom, liberalnademokratija obuhvatila vei deozemalja na svetu oekivalo se da se proces nastavi u treem ilietvrtom talasu njegovog irenja. Zapadne vrednosti su podrane i tzv. Mekom moi. Radi se sajedne strane o ekonomskoj, diplomatskoj, medijskoj izolaciji autoritarnih reima, a sa drugestrane o finansiranju politike opozicije. Ako meka mo ne uspe, na scenu stupa trvda mo ivojne intervencije. Zatim u propalim dravama sledi ekonomska rekonstrukcija i implementacijademokratskih institucija tj. Tzv. Izgradnja nacija i drava. Fukujaminoj tezi o trijumfu liberalnedemokratije, Hantington je suprotstavio provokativnu kontratezu o sukobu civilizacija. Poslepada Berlinskog zida svet se vie ne deli po liniji ideologija-interes nego po liniji kultura-vera.Teroristiki napad na SAD 2001.god. pokazao je da zapadne vrednosti nisu jednako privlane zadruge kulture. Intervencije u Iranu i Avganistanu jedino su uspele da razore ove zemlje i dodatno

poveaju netrpeljivost islamskog sveta prema hrianskom. Amerika politika kulturazasnovana je na specifinoj istoriji: unitenju domorodakog naroda i njihove kulture, liberalnomindividualizmu, pragmatizmu. Danas se smatra da se iz amerikog idealizma moe presaivati


13/100

13

demokratski sistem, promocija ljudskih prava i uvoenje trine ekonomije. Da se tako moeusreiti svaki narod na svetu, i otuda poruka starim narodima da treba da zaborave prolost,okrenu se budunosti i odreknu se tradicije i da prekopiraju funkcionalnije institucionalnearanmane. Danas multikulturalizam postaje sve vie unutranji problem SAD-a. Prvegeneracije imigranata su se trudile da se to pre integriu u sistem i prihvate ameriki nain

ivota kako bi to bre podelile materijalni standard. Kada se ostvari taj ameriki san, kadapojedinci budu ekonomski zadovoljeni bude se u njima grupni identiteti. Sada se mahomstvaraju razlike izmeu Afroamerikanaca, Italoamerikanaca, Latinoamerikanaca iAngloamerikanaca.

17. EVROPSKI IDENTITET

Sa slinim problemom se suoava i EU. Prijemom novih lanica, postavlja se problemirenja nadlenosti. Unija je vremenom irila nadlenosti da bi dostigla nivo naddrave, sasvojim predsednikom, parlamentom, vladom, ministarstvima. Vodei evropski politiari i salevice i sa desnice, evroskeptici i evrofanatici slau se da bitna pretpostavka osvarenja sna oujedinjenoj Evropi nije samo izgradnja jedinstvenog politikog sistema, institucija i proceduranego i stvaranje koherentnije evropske politike kulture. Poslednji zastoj u daljim integracijamanastao je povodom evropskog ustava. Kada je komisija na elu sa iskarom Destenom upreambuli ustava istakla hrianske korene Evrope, to je izazvalo proteste 20 miliona muslimanairom Evrope. No, i nakon uklanjanja sporonog stave evropski ustav nije proao referendum unekoliko zemalja. Ostaje pitanje da li e jake i centralizovane evropske institucije biti dovoljnomone da autoritarno odozgo podstaknu razvoj evropske politike kulture ili e nastojanje da seproces po svaku cenu i to pre dovede do kraja i kompromitovati samu plemenitu ideju da seduga i surova istorija slabih saveza i estih ratova meu dravama i narodima zamenjenizajednikom dravom.

18. NACIONALNE POLITIKE STRUKTURE

Uoeno je da ljudi koji tokom dueg perioda ive izvan svoje matine drave, nacije ikulture poinju da oponaaju vrednosti, obiaje, norme, stavove i obrasce ponaanja kojidominiraju u novoj sredini. Ako je do promene kulturnog ambijenta dolo vlastitim izborom,onda se pojedinac trudi da se to pre integrie u novu sredinu. Ako je do promene dolo naosnovu spoljnih okolnosti, onda se proces odvija sponatanije. U oba sluaja rezultat je uklapanjeu novu kulturu. Savremena drutva su multirasna, multireligijska, multietnika ali u velikoj merisu i globalno ne samo politiki integrisana. Njihova nacionalna kultura se sastoji od jednedominantne i bezbroj razliitih potkultura i zato se imigranti u njih lako i brzo ukljuuju i oseajukao kod kue. Homogenost kulture danas je vie zasnovana na klasnim nego na nacionalnimosnovama. Pripadnici jedne klase na razliitim krajevima sveta su kulturno blii meusobnonego sa pripadnicima svojih klasa jer dele isti stil ivota i pogleda na svet. Kod svetskih religijakoje u velikoj meri reguliu i norme ponaanja u sekularnoj sferi dolazi istovremeno i do snanenadnacionalne integracije unutar kulture, na jedoj strani i do nadnacionalne separacije premaostalim kulturama na drugoj. Integracija arapskih i drugih orijentalnih naroda na bazi islama

odvija se kroz antagonizaciju prema tradiciji Zapada.


14/100

14

19. ta je liderstvo?

ak i demokratija atinskog polisa, koja se uzima kao prauzor neposrednog uea svihslobodnih graana u politikom ivotu na agori, ostala je i posle dve i po hiljade godina vezanaza ime jednog oveka Perikla. Svi veliki istorijski prevrati u moderno doba, kada su maseizlazile na veliku politiku scenu, i javnu stvar bar na kratko uzimale u svoje ruke, bili suobeleeni linim imenima. (Lenjin, Havel, ini...).

Predstavnika demokratija, podrazumeva postojanje politike elite i politikih lidera kojivode politiku jer se narod ukljuuje samo jednom u etiri gosdine na nekoliko minuta. Arturlezingerkae da moderna demokratijja ne samo da ne iskljuuje politiko liderstvo ve je beznjega i nemogua. Almond i Verba u delu Civilna kultura, zakljuuju da bi graani koji bibili masovno kompetentni i motivisani da uestvuju u politikom ivotu predstavjlali praviproblem za prestavniku demokratiju koja rauna na graane koji e javne poslove uglavnomprepustiti izabranim politikimprofesionalcima. Ali i elitistike strukture vlasti obino na svojeelo isturaju liderske figure, pa makar to imalo samo spoljni efekat i simboliki znaaj.

Izvorno, liderstvose odnosi na linost koja je na elo pokreta, partije, drave, ili nekedruge politike organizacije, dola uz masovnu podrku njenih lanova, ili ako je odgovarajuekolektivno telo rukovodeoj linosti dalo iroka ovlaenja na temelju uverenja da na najboljinain izraava njihove zajednike interese.

Razliku izmeu liderstva i glavarstva nije u praksi lako povui, jer voa nametnutspoljnom silom ili unutranjom manipulacijom ponekad ume da se vremenom afirmie kaoautentini voa. A deava se obrunuto, da se lider transformie u glavara koji se odrava silom imanipulacijom. Od lidera se ne oekuje da bude puki advokati grupa ili masa koje predvode,

nego da budu ispred ostalih jer bolje artikuliu i promoviu interese koje dele sa svojimsledbenicima.

DejvidHjumje ve u ranim fazama buroarske epohe izneo koncept vostva koje nijeposledica nasilja i pokoravanja nego racionalnig interesa i saglasnosti sledbenika. Ovakvopomalo elitistiko poimanje liderstva predstavljalo je relativan napredak u odnosu na feudalnodoba i vostvo po nasleu. Tek tokom XX veka u anglosaksonskoj literaturi, i politikoj praksijavlja se koncept lidership, po kome predstavnika demokratija nije u suprotnosti ni sademokratskim elitizmom niti sa liderstvom, nego se oni dopunjuju i podrazumevaju.

Lideri politikih stranaka u sistemima parlamentarne demokratije postaju istovremenopredsednici drava, skuptina, premijer itd. pa se danas govori ne samo o partijskim liderima vei liderima drava, liderima skuptinske veine i sl. Ali pojam lidera nalazimo i izvan politike

(npr: lideri u fudbalu, lideri u biznisu, lideri u akademskom ivotu itd)Ukoliko pojedincima u razliitim vanim oblastima drutvenog ivota drutvo ili ira

grupa neformalno priznaje kreativnu izuzetnost, onda se to naziva simboliko liderstvo jer onipredstavljaju inkarnaciju nekih ideala, vrlina, sposobnosti koje se posebno cene. Stvarnoliderstvo podrazumeva organizaciono strukturisanu interakciju izmeu lidera i njegovihsledbenika.


15/100

15

20. Prednosti i mane liderstva

Burni XX vek predstavlja plodno tlo za izuavanje liderstva u peorativnom znaenju.Voe levih i desnih diktatura (Monsulini, Hitlre, Staljin, Mao, Tito). Teodor Kulji u svojojstudiji Oblici line vlasti, konstatuje da postojanje ovakvih individua u politikim sistemimanuno raa autoritarnu vlast, ali ujedno konstatuje da to ne mora da znai da ovakva vlast nedonosi progres i modernizaciju drutva.

Tomas Botomor izdvaja dva uzroka porasta znaaja uloge lidera u politikoj nauci, uXX veku:

1) prvi se jasno vidi iz brojnih ratova koji su voeni, kao i permanentne ekonomske ipolitike zategnutosti odnosa, ali i takmienja na meunarodnom planu.

2) drugi je isto nauni, jer model interakcije lidera i sledbenika je slian onome izmeuprodavca i kupca u ekonomiji, to ini politiki procese kvantitativno merljivim iempirijski proverljivim.

Demokratski lideri, bi pre svega imali vie majeutiku ulogu da podstaknu i oslobode kreativneenergije naroda koje bi inae ostale skrivene, potisnute, pasivne i neiskorienje uprkos svimansama koje nude demokratske institucije.

U gotovo svim dravama Zapada postoji veliki nivo izborne apstinencije, a politiki erosrapidno jenjava i u tzv. novim demokratijama. Majeutika uloga postaje realna samo uz dveoptimistike predpostavke: da u masama postoji pozitivni potencijal interesovanja za optedobro, i da kod samih lidera postoji istrajna demokratska motivacija i humanistika inspiracija.

Njihova uloga jeste u tome da prepoznaju kratkorone, srednjerone i dugorone interese masa ida ih politiki artikuliu. Lideri su ti koji nude ideologije, programe, ciljeve koje e masepovratno, na prvi pogled prepoznati kao autentino svoje. Tek na osnovu toga lideri mogu da ihokupe oko sebe, da ih mobilie, i usmere na politiku akciju.

Uloga svakog, pa i demokratkog lidera jeste masovna politika akcija koja obuhvata iorganizaciju, a to znai podelu zadataka, te horizontalno i vertikalno povezivanje. Mihels birekao da se tako uspostavlja hierarhija i poinje da deluje kao gvozdeni zakon oligarhije.Demokratski voe e to videti kao funkcionalno umreavanje, bez kojeg nije mogue delovanjebilo koje organizovane grupe, pa bila ona politika ili nepolitiaka, velika ili mala.

E. Hejvud istie da pored pozitivne funkcije liderstva postoje i negativne:

1)

lideri koncentriu veliku mo, to neretko vodi u korumpiranu vlast,2) liderstvo podstie potovanje i poslunost i samim tim destimulie samoinicijativu,aktivnost i participaciju odozdo nagore;

3) liderstvo sputava raspravu jer oekuje podrku idejama koje dolaze sa vrha.


16/100

16

21. Akteri i procesi

U literaturi se obino pominju dve teorije o znaaju politikog liderstva:1) Plehanovljeva teorija2) teorija aktera.

U kratkom Plehanovljevomdelu O ulozi linosti u istoriji, uloga lidera se tretira kaomarginalna, nasuprot tradicionalnoj interpretaciji istorije kao istorije pobeda i porazavojskovoa, podviga nacionalih junaka, dinastikih borbi, mudrosti kraljeva, i drugihindividualnih aktera. Autor kao marksista polazi od primata makrosociolokih kategorija, kaoto su klase, mase, nacije i sl. i zakljuuje da tokovi drutveno-istorijskih procesa ne zavise odpojedinaca, ma koliko oni bili sposobni kao lideri. Scenariji kljunih dogaaja ne piu pojedinci

nego objektivne okolnosti, drutvene zakonitosti, a liderima je samo zapalo da odigrajuodgovarajuu ulogu. Da li bi bilo Oktobarske revolucije bez Lenjina? Da li bi bilo amerikedemokratije bez oeva osnivaa? Po Plehanovljevu odgovor bi bio da. Da nije bilo ovih linostineke druge bi odigrale tu ulogu. On smatra da lideri ovim dogaajima mogu samo da daju linipeat ali nita vie. On kae da je drama ve napisana, uloge podeljene i predstava zakazana, akone doe glavni glumac, zaminee ga njegova zamena.

Teorija aktera, pod specifinim uslovima reaktualizuje ulogu i znaaj lidera i elita kakavim je ranije pridavan. Postoje izuzetne drutveno-istorijske situacije kada se odreeni narodi,drave ili ire zajednice nakratko nau na prelomnim raskrima sa kojih razliiti putevi vode kadugoronim i neizvesnim politikim izborima. Dakle, izbor je irok, nijedna opcija po svojimdugoronim posledicama nije izvesna a odluka se mora doneti u kratkom roku. U takvim

situacijama, prema teoriji aktera, presudnu ulogu imaju lideri koji mogu dravno kormilo daokrenu u odreenom, najboljem, kao i najloijem pravcu.U prelomnim i prevratnikim istorijskim situacijama prednosti bi dobila teorija aktera, a

u tzv. istorijskim intervalima dugog trajanja, kada je izbor na raskru ve odavno uinjen,prednost bi imala ona Plehanovljeva.


17/100

17

22. Osobine lidera

Nije teko rei da politiki lideri treba da bude inteligentan, obrazovan, energian,samouveren hrabar, uporan, odluan, beskompromisan, autorativan, poletan i sl. Ali teko seistovremeno ne sloiti da treba da bude i plemenit, tolerantan, strpljiv, iskusan, promiljen,demokrata, struan i sl. Nevolja je to u dve navedene serije osobina ima vie onih koje suprotivrene.

Diskusiju je otvorio jo Platon, svojim antidemokratskim idejama o filozofima-kraljevima, tvrdei da vladar treba da budu najobrazovaniji i najiskusniji, tj. najmudriji. Ali nemoe se rei da savremeni primeri autokratski ili demokratski ovo potvruju. (npr. amerikanci

smatraju Regana jako uspenim predsednikom a on je po obrazovanju bio glumac, i skromnoobrazovan. Onda Ajzenhauerje bio jako uspean pol.a u slobodno vreme je itao stripove, Staljinje vie puta bio na sibirskoj robiji a uspeo je da skine Lenjina koji se obrazovao na zapadu).

Zato je pitanje koje to osobine treba da poseduje uspean lider, i ovo je bilo pitanjemnogih naunih istraivanja. Ispitivani su koeficijent inteligencije, preduzetnost, upornost...Pokazalo se da veza izmeu opte inteligencije i liderstva nije nikakva garancija i da se pre radi ospecifinim vrstama inteligencije. Svi se meutim slau da nije dobro da politiki lider budesuvie inteligentan jer ga to udaljava od proseka sledbenika i oteava komunikaciju samasama. Tome bi se moglo dodati iskustvo da vrlo visoku inteligenciju obino prati irokadisperzija interesovanja, dok politika zahteva gotovo opsesivnu usredsreenost na vlast. Zatim jeutvreno da su preduzetljivost i upornost vanije za privrednika nego pol.lidera. Takoe,

utvreno je da komunikativnost nije naroito vana (to objanjava Kotuniinu pobedu njegovkomentar).

Jedini element koji je istraivanjem potvren kao relevantan jeste socijalno poreklolidera, koje obuhvata i odgovarajue obrazovanje.

U razliitim vremenima, meutim, razlikuju se i osobine koje se oekuju od politikihlidera.

Globalizacija minimalne demokratije koja stavlja akcenat na izbore, predizbornekampanje, javne nastupe lidera, te sve vea uloga medija u njihovoj promociji istie neke drugeosobine u prvi plan. Fiziki izgled, lini arm, medijski pristup, elokvencija, fotogeninost,komunikativnost, harizma, snalaljivost.

Najnovija iskustva pokazuju jo radikalnije promene. Vie nije uopte vano kakvi su

lideri linosti, odnosno kakve su njihove stvrane osobine, nego kakva se medijska slika o njimaformira u javnosti.


18/100

18

23. Voe i sledbenici

Vostvo je relacioni pojam. Da bi neko mogao da bude voa, mora da ima svojesledbenike, i obrnuto, ne postoje sledbenici koji ne slede nekog lidera. Voa i sledbenici su kaosijamski blizanci koji ne mogu da opstanu i funkcioniu bez onog drugog.

U praksi, se pokazuje da sledbenici trae vou. Mase, posebno u vremenima krize iprevrata, promene sistema vrednosti i obrazaca ponaanja, kada gube orjentaciju i zahvata ihstrah, vape za liderom, voom, spasiteljem koji e ih vrstom i sigurnom rukom izvesti nasigurno. Ta potreba ne jenjava ni u mirnim vremenim jer je ukorenjena patrijahalnimvaspitanjem.

Nasuprot pretpostavci da su ljudi po prirodi slobodni i ele da se oslobode okovazavisnosti, veina, kako kae Erih From, zapravo zazire od line odgovornosti i rizikasamostalnog izbora te bee od slobode. Ima autora koji smatraju da je uzrok gladi sledbenika zaliderima i u tome to je najvei deo istorije za najvei deo oveanstava protekao u znakuautoritarnih reima u kojima su generacije uvebavale sledbenitvo a ne slobodu.Postoji metodika podela na:

1) ideocentrine sledbenike, odnosno one koji se vezuju za politiku ideju, projekat,program, cilj, a lidera prihvataju samo kao tehnikog koordinatora,

2) homocentrine sledbenikeodnosno one koji se vezuju pre svega za linos voe, jerpredstavlja inkarnaciju odgovarajuih politikih ciljeva i vrednosti.

Za ove prve vie je karakteristian racionalni a za druge iracionalni pristup politikom ivotu. Upraksi se ova dva plana meaju.

Kao to je pokazao Mihels ni najdemokratskije organizacije nisu liene hijerarhijenadreivanja i podreivanja.

Tajnu pokoravanja politiki filozofi nazivaju metafizikim ili prethodnim pitanjemsvakog razmiljanja o svetu politike, a psihoanalitiari kao objanjenje nude mehanizamindentifikacije. Sledbenici se naravno oseaju inferiorni, ponieni i uvreeni, frustrirani i dubokoosujeeni u prirodnoj ambiciji da i sami postanu voe. Ali poto mesta ima samo za jendog, tuteko podnoljivu situaciju psiholoki prevazilaze tako to se intimno poistoveuju saautoritetom voe.


19/100

19

24. Sistem line vlasti

Politiki sistemi koji podravaju neki od oblika line vlasti odnosno politikog vostva ililiderstva, danas su na loem glasu. U doba euforine demokratofilije, kakvo je nae, svi zajednose negativno definiu u odnosu na demokratiju, tako da su generalno sigmatizovani kaoantidemokratski il nedemokratski reimi. Kao da se zaboravlja da je Aristotel bazileju stavioispred demokratije. ak i tiranija, koja, za razliku od monarhije, od davnina ima pejorativnoznaenje nije uvek i svuda bila sinonim iskvarenog sistema vlasti. Ni svi diktatori nisu bili isti.Lideri komunistikih jednopartijskih diktatura, poput Lenjina, Maoa, Kastra, izvukli su svoje

narode iz zaostalosti i bede i bili istinski modernizatori.Potvruje se poznata teza H. Kana i S. Hantingtona, da su diktatori neophodnagarancija razvoja ekonmski zaostalih zemalja sa slabom institucionalnom mreom za reavanjepolitikih sukoba. U takvim uslovima demokratija moe biti cilj, ali kao sredstvo jekontraproduktivna.

Monarhija, autokratija i monokratija bili bi sinonimi, a Aristotel je uveo tiranija kao

izraz za iskvareni oblik monarhije. U praktino istom znaenju imamo izraz despotija kojim seobeleava tiranski oblik line vlasti kada se javlja u Aziji ili na Orijentu. Sreemo i izrazapsolutizam, koji se najee upotrebjavlja dapojaa injenicu da vostvo ili liderstvo, kada seuspostavi koa oblik vlasti ili politiki sistem, institucionalizuje neogranienu mo jednog oveka.Lina vlast se nikad ne javlja u idealtipskom obliku.

Karakterlinosti koja je na elu kao i kolektivni mentalitet manje ili vie dobrovoljnihsledbenia, svaki konkretan sluaj ine specifinim. Dok za vladavinu svih koja se u praksijavlja u bezbroj defektnih varijacija imamo samo jednu re demokratija. To samo potvrujekoliko je iskustvo sa demokratijom bilo istorijski kratkotrajno i prostorno ogranieno.

Despotije i tiranije. Kod starih autora, aristotela, Monteskjea, Hegela i dr. postoji jasna

razlika. Za antike grke Persijanci su varvari, a njihovi despoti su uivali dugotrajnu ineogranienu vlast nad velikim prstorom i podanicima kao robljem. Tiranija koja se javljala uatinskom polisu, po sadraju je bila slina ali je bila vanredno stanje do koga je dolazilo kada sutirani silom ili prevratom preuzimali vlast. Zato je tiranicid bio predvien kao legitimna reakcijaugroenih. Monteskje je sintagmu orijentalni despotizam upotrebljavao pogrdno kada je usvojim spisima karikirao autoritarne elemente francuske monarhije. Hegel tako pie oistonjakimi azijskim despotijama kao najniem stepenu istorijskog razvoja ideje o slobodi, paveli da je tamo slobodan samo jedan, dok su u drugima tradicijama to bili neki, a posle

graanskih revolucija na Zapadu to postali svi. I despotija i tiranija same po sebi su surova,neograniena i samovoljna vlast, upravljana linim interesom despota i tirana.

Kao opta forma line vlasti, uzima se monarhija. Iako se obino vezuje za vlast kraljevato moe biti vlast careva ili kneeva. Pretea monarhije bile su staleke monarhije u kojima jemono plemstvo izmeu sebe biralo kralja, pa je i ostajao zavisan od njihove podrke.


20/100

20

Najrazvijeniji i najrasprostranjeniji tip monarhije bila je apsolutna monarhija, ijinastanak se pokalapa sa nastankom moderne drave. Suverenitet drave bio je otelovljen ulinosti kralja, pa je on i oslovljavan kao suveren. Apsolutni monarh je bio ogranien zakonimaali su to u uem smislu bili npr. zakon o nasleu krune, a u irem smislu,monarh je bio tvoraczakona i ba zato nije morao da ih potuje.

Diktaturase odreuje kao jedan od savremenih oblika nedemokratskh reima nasilja. Umodernoj politikoj teoriji pojam diktatura zamenio je odrednice despotija i tiranija, kojima se doXVIII veka oznaavao ovaj tip negativnog reima. Izvorno, diktatora je formalno postavljaokonzul, a faktiki birao senat, u situaciji kada se republika nalazila u opasnosti. Dobijao jeneograniena ovlaenja na ogranieni rok, da bi i obavi konkretna zaduenja, sve bilo vraenou predhodno institucionalno stanje. Ovaj mehanizam sam po sebi nije za osudu, i nasledile su ga

i savremene demokratije. (princip vanrednog stanja kada se ak smenjuju i neke ustavomzagarantovana prava).

Julije Cezar je proglaen za diktatora na 6 meseci ali kada je isteklo to vreme senat ga jeproglasio za doivotnog diktatora, zato se ovaj oblik vladavine jo naziva i cezarizam.

U savremenoj politikoj praksi, vanredno stanje se neretko proglaavalo bez pravogosnova kako bi se obezbedio alibi za uvoenje diktature. (npr Hitler je tako zloupotrebioVajmarski ustav). Ltinoamerike vojne diktature preuzimale su vlast sa istim obrazloenjem alinasilnim udarom.

Karakteristika modernih diktatura inae nije suspendovanje parlamenta, vlade i sudova isl. nego njihova marginalizacija.

Diktatura proleterijata je prvobitno bila promovisana kao privremena postoktobarska

zatita krhkih tekovina revolucije,a li je posle, zbog navodnog zaotravanja klasne borbe,produena na itavu istoriju socijalizma, i pretvorena u niim izazvano nasilje nad poraenomklasom.

Totalitarna diktatura je najdrastiniji negativni oblik line vlasti i za nju se vezujeapsolutana koncentracija vlasti i centralizacija svih materijalnih ljudskih resursa. Policijski i

ideoloki aparat vlasti slue za apsolutnu i permanentnu politiku kontrolu i mobilizaciju masa.Totalitarna diktatura trai da podrka bude aktivna i egzilatirna,a to se postie irenjemparanoinog straha od izminjenih i stvarnih, unutranjih i spoljanjih neprijatelja. U takvomsistemu politika u potpunosti apsorbuje privatni ivot graana. Danas sa modernomtehnologijom, nadziranje graana je olakano.


21/100

21

25. REGRUTOVANJE I PROMOCIJA LIDERA

Za antike grke filozofe bilo je jako vano kome e pripasti zadatak da obuavaAleksandra Makedonskog i bili su veoma zainteresovani da dobiju taj posao. Smatrali su da od

uitelja i obuke zavisi u kakvog e vou izrasti Aleksandar a od toga i kakva sudbina ekasusedne zemlje.

U savremenim razvijenim zemljama postoje univerziteti, fakulteti, koledi za formiranjenacionalne elite. I veliki broj lidera je proao kroz ove obrazovne institucije. A takve kolepohaa i nemali broj stranaca iz manjih drava,da li to sada znai da se lideri regrutuju iz krugaelita i da ih ine kao svoje favorite uzdiu na tron ili su to ipak mase koje u vremenima krizeizbacuju voe na elo kao svoje spasitelje_ Za mirna i stabilna vremena karakteristino je ovoprvo reenje dok za burna vremena, dubokih socijalnih previranja-ovo drugo. Ali ipak dinamikaodnosa izmeu voe i ostalih obino vodi ka istom ishodu.Osoba koja se naa na elu uvek tei iuspeva da ojaa svoju poziciju i da monopolie vlast.Imamo primere kada je Julije Cezar prvo delio konzulat sa Krasom i Pompejem, da bi se potom

nametnuo kao doivotni diktator. I drugi rimski trijumvirat- Oktavijan, Antonije i Lepid zavrioje na slian nain- Oktavijan Avgust se proglasio za imperatora. Posle smrti Staljina u Politbirousu se sukobile 2 struje-predsednika drave Bulganjina i vlade Maljenkova.I na kraju su sedogovorili da partijsku funkciju broj jedan privremeno obavlja poslednji po rangu koji nije vaioza ozbiljnog pretedenta. A to je bio Nikita Hruov. bImamo primer i kod nas , a to je da je Titoprvo uklonio ilasa a potom i Rankovia.

Uslov da se postane voa u socijalistikim zemljama bila je kooptacija i nomenklatura.To je znailo popeti se na neko od elitnih mesta u dravno-partijskom aparatu za koje se trailaposebna saglasnost sa najvieg nivoa. Novi lideri su promovisani na osnovu predratnih i ratnihzasluga. Kadrovske partijske kole su bile kriterijum dalje selekcije. Pored univerzitetskogobrazovanja posebno je cenjenoiskustvo u rukovoenju na niim nivoima hijerarhije. Usledeojgeneraciji liderska karijera je zapoinjala omladinskim aktivizmom. Poinjalo se na optinskomnivou, pa preko regionalnog do republikog, i konano saveznog nivoa. Politiari da bi uli ukonkurenciju na dravnom nivou , moraju prvo da prou kadrovske lavirinte partija a umeuvremenu stiu iskustvo kao parlamentarci, gradonaelnici, ministri...Tokom takvog sticanjaiskustva deava se da pokrivaju razliite resore koje nemaju nikakve veze ( pa isti ministar ujednom mandatu vodi unutranje poslove, u drugom spolnje a u treem kulturu)Takav put suproli i Miteran i Taer, irak,reder...arl de Gol je bio izuzetak jel je dopao na elo Francuskeu generalskoj uniformi i tek onda formirao partiju.

U postkomunistikim tranzicionim periodima politiki lideri iz starog reima delom selustrirani, delom su marginalizovani, delom su konvertirali u nove politike stranke a delom susankvionisani. A novi lideri i elita su regrutovani iz redova opozicije komunistikom reimu, pase tu pojavljuju kadrovi vrlo razliitog profesionalnog i obrazovnog profila.

U Srbiji se tranzicija odvijala u dve faze- najpre kao osloboenje od Titovog pa onda odMiloevievog naslea. Politiki lideri delom potilu iz vrhova partija DOSa a podmlada nema ni


22/100

22

politiko obrazovanje ni politiko iskustvo.-kola za politiku izuzetnost- koja deluje kao NVOpredstavla prvi ozbiljan pokuaj sistematske selekcije i obrazovanja novih lidera.

26. LEGITIMACIJSKI OBRASCI

Maks Veberje autor najire prihvaene tipologije lidera, koja obuhvata harizmatsko,tradicionalno i racionalno vostvo. Ova podela se zasniva na kriterijumu legitimacije odnosnoodgovara na pitanje- na osnovu ega ljudi prihvataju odreene osobe za svoje voe_

Prvi odgovor je harizmatsko vostvo.Re harizmaznai boiji dar kojim se roene voeuzdiu iznad ostalih pripadnika i izaziva njihovo divljenje i pokoravanje, ljubav i strah.Taj darodlikuje retke pojedince. Harizmatska linost treba da poseduje mnoge line kvalitete unatprosenoj meri. Snana liost, izrazita individualnost, samopouzdanje, energija, govornikitalenat, ubedljivost su samo line predispozicije da bi se harzma ostvarila. Za to je potrebna isituacija dravne krize kada mase vape za spasiteljem.Pretpostavlja se da su prve harizmatske voe nastale u vreme elementarnih nepogoda koje suugroavale ostatak plemena-npr. Duge sue. I tada bi npr. najstariji reumatini saplemenicioseali kostobolju uoi vremenskih promena. Prvi meu njima koji je to inteligentno doveo uvezu i najavio dolazak kie, bio je postavljen za poglavicu. Poto je ostalima izgledalo dakomunicira sa nedzemaljskim silama smatrali su da je sposoban i za druga uda. Tako npr kadatreba da doe do nekog rata voa unapred predvidi pozitivan ishod tog ratnog sukoba, ime im jeulivao dodatnu snagu, polet i hrabrost- a to je ve bilo dovoljno za pobedu, i onda se opet tapobeda pripisuje voi. Postoji ta povratna sprega pa se kae da harima hrani samuj sebe tovidimo i kod Aleksandra Velikog, Napoleona, Hitlera...

Klasini harizmarh komunicira direktno sa sledbenicima i ne trpi nikakve zakone i pravila jer ihon sam kreira.Puls narodnog raspoloenja opipava na masovnim mitinzima odmeravajuiintenzitet aplauza. Voa je istovremeno iautoritet i naredbodavac, i staratelj i uitelj.Meutim, harizmatskog vou pre ili kasnije ekaju prvi neuspesi. Tada harizma poinje da setopi, a harizmarh meu pokolebanim sledbenicima pronalazi krivce, izdajnike i pijune. On emorati da upotrebi veliku koliinu nasilja da umiri razoarane sledbenike.Jer oni se sada okreuprema njemu mrnjom koj aje preoporcionalna ranijem oboavanju.Dobar primer je sudbinaMiloevia-kad je u jeku raspada postkomunistike Juge delovao kao spasitelj a nakom vojno -politikih promaaja u Sloveniji, Hrvatskoj i na Kosovu ispraen je masovnim i estokimrevoltom.

Drugi odgovor je tredicionalno vostvo.Na latinskom tradio, tradere znai predati iliuruiti. Ovaj tip sledi iz prethodnog harizmatskog. Kod samog harimarha, pri kraju ivota , javljase prirodna elja da vostvo ostavi u nasledstvo deci. Prema primogenitalnom principu, to znaida ga prenese na najstarijeg sina koji, pretpostavlja se, nasleuje izuzetne osobine svoga oca.Istovremeno smrt bi izazvala diskontinuitet, a bezvlae meusobne obraune, pa je samim timsvita harizmatskog voe bila voljna da prihavati princa prestolonaslednikakao jedino pouzdanoreenje. Srednjovekovna drutva su potovala tradicionalno vostvo kao legitiman nainprenoenja harizme sa starijeg na mlaeg najblieg mukog srodnika. Problemi su se ipak javljalikada mukog naslednika nije bilo, ali i onda kada se u nekoj generaciji harizma iscrpela i


23/100

23

pojavila kod mlaeg brata, sestre ili strievia. Bio je to izvor vievekovnih krvavih dinastikihborbi, irih drutvenih podela i sukoba.

Trei odgovor je racionalno vostvo. Pomenuti nedostaci tradicionalnog vostva bili surazlog da se u proces odranja neophodnog kontinuiteta vlasti aktivnije ukljui i brojna dvorskasvita. Nedostojni naslednici traili su podrku u aristokratskom okruenju. Voa postaje rezultat

racionalnog odabira najboljeg od strane suverenog naroda, bez obzira na to to su iz izbornogtela razliitim cenzusima u poetku bili iskljueni donji slojevi buroaskog drutva.Formalno voa se danas postaje apsolutnom ili relativnom veinom glasova svih punoletnihgraana na predsednikim ili parlamentarnim izborima, ali to ne iskljuuje da e linimosobinamanarodni izabranik stei harizmatske odlike. Za Kenedija se npr smatralo da je bioharizmatski predsednik.

27.STILOVI I VRSTE MOTIVACIJE LIDERA

Liderstvo se obino raa i potvruje u momentima prevrata i kriza, ali funkcionie i u tzvmirnim i normalnim vremenima. to znai da iako se lidestvo identifikuje sa auto ritarnim stilomvladavine u praksi demokratske vladavine ne mora da bude tako.

Postoje lideri koji i pored autoriteta linosti koja vodi glavnu re, potuju podelu vlasti ipreputaju svim kolektivnim i inokosnim organima da autonomno rade ono za ta sunadleni. Jedna od glavnih odlika pravog voe i jeste da se ne upie u sve i svata i da nekontrolie itav politiki proces,ve da zadri samo strateke odluke a sve ostalo prenese nadruge.Ovo bez sumnje omoguava voi i da za drutvene probleme javno optui potinjene.

Demokratski ili interakcioni liderski stil favorizuje kooperaciju i zajednikuodgovornost. Takav voa konsultuje saradnike apolitika predstavlja sintezu kolektivnog uma.Njihov autoritet se ne ispoljava u tome to isporuuje gotova reenja, nego u tome da nudiinicijalne ideje .

I konano, autoritarni ili transformaciono vostvovezano je za politike vizionare kojinastoje da u svoj projekat izmene sveta ubeivanjem ukljue sve oko nsebe. Misija ne tolerisepolovinu podrku. Ovakav cilj rukovoenja moe da bude funkcionalan ali samo na kratak rok.

Jedno od zanimljivih pitanja koja se tiu politikih lidera jeste pitanje zato se oniodluuju za ovu ulogu koja pored mnogo prednosti nosi sa sobom i velika optereenja. Jer onimoraju napustiti ono to se naziva normalan ivot. ak i kada se radi o politiarima od profesije ,kojim liderstvo znai vrhunac karijere ili ivotni cilj , liderstvo predstavlja pre diskontinuitetnego kontinuitet sa njegovom biografijom. Neretko se radi o osobama koje su se kolovale zadruge profesije. Kao to je teko objasniti zato veina ljudi prihvata da ih drugi vode isto je takoteko shvatiti zato manji broj od njih ele da nad drugima vladaju. Otuda se javlja teza da seradi o osobama koji iz rane mladosti nose neke duboke psihike frustracije zbog koji su se tokomdotadanjeg ivota oseali manje vrednim od svoje okoline. U takvim sluajevima liderstvopredstavlja neku vrstu kompenzacije.Psihobiografi navode da uzrok poriva za vostvom mogu biti i neki sitni fiziki nedostaci.Primeri- kod Hitlera- nedostatak jednog testisa, Musolini-nizak rast, Staljin-kraa leva ruka.Gledano sa strane ovo izgleda neubedljivo, uverljivije deluje da nevoljeno i zapostavljeno, koje


24/100

24

to pamti ceo ivot, reenje nalazi u tome da mu se itava nacija divi i oboava ga.Ili da postojefrustracije u nekim nepolitikim ivotnim eljama kompenzovani u politici. U poznato deluPsihopatologija i politika Harold Lasvel tvrdi da su pokretaka snaga velikih lidera neki privatnii esto patoloki motivi koji se u procesu racionalizacije prikazuju kao delovanje u opteminteresu.

elja za slavom, popularnou sasvim je prirodna i nije strana bilo kom oveku. Nekimizuzetnim poduhvatom ostati u seanju pokolenjima koja dolaze bio je est motiv voama, aliistina vie u nekim bivim herojskim vremenima. U duhu naeg vremena blie je tumaenje dana put ka politikom vostvu ljude pokree motiv da od nikog i nita postanu neko i neto. Danasse slava meutim esto poistoveuje sa popularnou aova sa pukom poznatou. Biti lider ibeznaajne male stranke znai prisustvo u medijama-slava, poznatost...

elja za vlaukao legalnim i legitimnim uticajem na ponaanje drugih ljudi, svima jesvojstvena jer predstavlja reakciju na strah od neprijatelja. Voa se bori za to veu koliinuvlasti kako bi sopstvenu sigurnost izgradio na nesigurnosti i potinjenosti drugih. SledeiMakijavelija, lideri smatraju da je bolje da ih se narod boji , nego da ih voli, jer ljubav je varljiva,a strah je vena kategorija.Ne treba zanemariti ni neke prihvatljivije motive svojstvene svakomoveku, jer udnja za vlau predstavlja normalnu ljusku potrebu za priznanjem od straneokoline.

Bogatstvo i raskobili su ambijent u kojem su delovale voe i neodoljivo privlailepretedente na presto. Moderno liderstvo se predstavlja kao javna sluba koja priznaje jedinostrogo kontrolisane funkcionalne privilegije. Meutim za veinu nije ni to malo- slubenaputovanja, luksuzna vozila, pozivnice, kokteli, anse za uspostavljanje drutvenih veza...Boljevike boe odlikovala je privatna skromnost. Tito je izuzetak komunistikog voe koje jevoleo luksuz. Skromnost lidera u istonoevropskim zemljama, u Kini i na Kubi nametana je iostalima kao standard, odozgo na dole prema socijalnoj vertikali. Veina dananjih lidera napoloaje dolaze kao imuni ljudi a sa njih odlaze jo imuniji.

Patriotizam i nacionalizam predstavljaju takoe kljuni motiv za mnoge lidere.Identifikacija sa svojim narodom i dravom,emotivno motivie lidere da budu spremni nabezgranini heroizam. Ali takvi lideri oslobodioci, spasioci neretko pokau i ono drugo lice.Bezgranina posveenost svom narodu i domovini transformie se u mrnju prema drugimnarodima i teritorijalnu agresiju prema susedima, pa i celom svetu.

Lidere koje motivie altruizamjesu upravo jedini pravi jer su svi ostali motivi ili sporniili skloni da prevertiraju. Ako se osvrnemo na istoriju revolucija videemo da su njihove voenoene humanistikim i demokratskim idealima vie nego svim ovde navedenim motivima -slavoljublje, vlastoljublje, srebroljublje, domoljublje, rodoljublje, a da sa druge strane ideali nisupretoeni u stvarnost. Da revolucije najee zavravaju u teroru- jedu svoju decu- najboljepokazuju primeri boljevizma-staljinizma


25/100

25

28. KULT LINOSTI I LIDERI IZ SENKE

Kult linosti i lideri iz senke povezuju se kao antipodi- ne prema slinosti nego posuprotnosti. U prvom sluaju radi se o voama koji su od svojih sledbenika uzdizani i slavljenido oboavanja i u to ime kieni neprestanim javnim priznanjima. U drugom sluaju, to suneformalne i diskretne voe koje deluju iz drugog plana kaoalter ego zvaninih lidera zato to suovi sami inferiorni.

Re kult se odnosi na javno i ritualno potovanje svetaca a kult linosti iri znaenje kultai na linosti. Ono se posebno vezuje za Josifa Visarionovia Staljina. Kao naslednik voeOktobarske revolucije i pobednik u II svetskom ratuu, Staljin je stvorio autoritarni homocentriniporedak bez presedana.Po uzoru na prvu zemlju socijalizma i satelitske zemlje istonog lageranagovale su mini kultove linosti svojih lidera.Kult je bio utoliko vei to je vek njihovihvladavina bio dui. Kultu linosti Mao Cedunga, Envera Hode, Fidela Kastra, Kim II Sungapridruio se i kult Josipa Broza-predsednik bez ogranienja mandata, doivotni efpartije,maral, vrhovni komandant, roendan mu proslavljan kao dravni praznik, pioniri iz celezemlje su mu u tafetnimpalicama 25.maja svake godine donodili pisma sa porukama ljubavi iodanosti...

Na suprotnom polu nailazimo na uticajne lidere iz pozadine koji ni o emu formalno nisuodluivali, ali su presudno uticali na odluke. Oni su morali bit prepoznati u blizini zvaninogvoe. To su mogli da budu ministri, savetnici, sekretari, efovi kabineta ili jo ee privatnookruenje, majke, supruge, ljubavnice, proroice...Osnova tog uticaja mogla je da budeintelektualni autoritet ali i moralna vrstina njihovih linosti ili moda snana emotivna vezanostza njih. Kao istorijski poetak tog fenomena pominju se nasledne monarhije dugog veka.Osnivai dinastija su obino harizmatske osobe, ali iz generacije u generaciju liderska krv jeistanala i neki od naslednika su bili ispotproseni pa su nalazili oslonac u nekoj bliskojsuperiornoj linosti. Uloga lidera iz senke nije morala biti rezultat inferiornostivoe nego isuperiornosti osobe iz najblie okoline-primer-Mehmed Paa Sokolovi. U novijoj prolostiprimeri su- Henri Kisinder Niksonu, Bu junior je postupao po preporukama Dika ejnijaoevog iskusnog prijatelja, Boris Jeljcin pod uticajem erke Tatjanr Djaenko. Kod nas jezanimljiv sluaj sa Jovankom Broz koju su Titovi sardnici zvanino udaljili od mua, ili primerMiloevia ije su sve greke pripisane negativnom uticaju njegove ene Mirjane Markovi.


26/100

26

29. TEKOE I TAJNE LIDERSTVA

Politiko vostvo u starim zapadnim demokratijama nailazi na sve vee probleme, odkojih na neke upozorava Hejvud.

iri se nepoverenje u institucije i sumnja u politiare, to uzrokujesve veu izbornuapstinenciju i svest da obian ovek ne moe ninata da utie. Iako se moda ini da bi svakilider mogao samo da poeli takve apatine i apolitine graane, oni predstavljaju ozbiljanproblem jer lider ne moe da realizuje bilo kakvu politiku ako nema aktivnu podrku veinepopulacije.

Lideri u demokratskim sistemima su preoptereeni zahtevima partija, sindikata, verskihzajednica, etnikih manjina, interesnih grupa, lobista...koji se meusobno iskljuuju, i ondapolitiari bee u nerealna i protivrena obeanja i ispadaju laovi, sarlatani...

Korupcijaje uvek postojala, samo to je pre bila incident vie nego pravilo, dok je danasto obrnuto.Potenje se danas istie kao redak kvalitet politiara zbog vie faktora-a) opadanjemorala u drutvu i aspada patrijarhalne porodice, b)politika je postala skup spotr u kom se vrtevelikie pare, c) finansiranje stranak po sistemu plena izmie efikasnoj kontroli drave.

Savremena drutva su postal i suvie komplikovana, a pojedini sektori trae sve sloenijaspecijalistika znanja.

Tekoe stvara i dezideologizacija, odnosno pragmatizacija savremene politike. Sada sevodi pragmatina politika osvajanja i ouvanja vlasti, a programi seprave prema eljama biraa,koje su nekonzistentne, protivrene, nerealne... Politiar je prinuen da donosi praktina ad hocreenja, koja e ve sutra doi u kontradikciju sa politikim potezom lidra.

Savremena drutva su sve vie multietnika, multireligijska, multirasna. Prolo je vremekad su manjinske grupe bile podvrgnute integraciji i asimilaciji i svaka od njih danas kao svojegrupnoljudsko pravo uiva u afirmaciji posebosti. Ne postoji vie homogeno birako telo kojedeli istu politiku kulturu isa kojim moe da se komunicira na istoj talasnoj duini.

I napokon, politika postaje profesija,radna karijera. Politiari postaju poseban drutvenisloj ili ak kasta. Imaju specifine interese, nain razmiljanja, stil odevanja, nainkomuniciranja. Politiki lider vie nije jedan od nas. Lideri gube kontakt sa realnou te donoseodluke koje neretko nemaju mnogo veze sa stvarnim ivotom.

Kako i na osnovu ega neki ljudi postaju voe_ U svojim Razmiljanjima o istorij JakovBurkhartpie da to postaju oni koji to dovoljno ele. Burkhart smatra da e voe postati samooni koji intuitivno prepoznaju budue istorijske silnice i u njih uklope svoje megalomanskeambicije.Enigma liderstva ukljuuje mnotvo tekih uhvatljivih subjektivnih i objektivnihvarijabli. Savremena politika teorija i psihologija politikog ponaanja nisu u stanju da otkrijumetod za pouzdano prepoznavanje budueg voe.


27/100

27

Almond i Verba, Mati

30. irenje i izgradnja demokratskih politikih sistema

Studija Almonda i Verbe je studija politike kulture i drutvenih struktura i procesa kojije odravaju. Vera prosvetiteljstva u neizbean trijumf ljudkog razuma i slobode dva puta je uskorijoj istoriji bila uzdrmana- faizam i komunizam su izazvali sumnju u neminovnostdemokratije a jo uvek ne moemo biti sigurni da e novonastale evropske drave uspostavitistabilan oblik demokratije.

Dogaaji nakon Drugog svetskog rata doveli su u pitanje budunost demokratije u

svetskim razmerama. Zahtevi ranijie potlaenih i izolovanih naroda za ulazak u moderan svetdovode u pitanje budui karakter svetske kulture. Sada je proces kretanja ka vrednostimaprosvetiteljstva postao svetski proces ija se uspenost meri decenijama, dok je Zapadu trebalonekoliko vekova da dostignu taj standard.

Postavlja se pitanje kakve e sadraje poprimiti ta novnonastajua svetska kultura?injenica je da je Zapad i dalje dominantan i da se aspekti zapadne kulture ubrzano ire, zajednosa tehnologijom od koje zavise. A proizvodnja dobara i tehnologija znae spoj racionalnosti imoi. Dok je nezapadni svet daleko od uspeno razvijene tehnologije, nema sumnje da on teinstitucije prieljkuje i donekle ih razume.

Ono to je problematino je politiki karakter sadraja te novnonastajue politikekulture. Smatra se da postoji ujednaeno kretanje ka tehnologiji i racionalnosti u itavom svetu

ali manje je jasan smer politikih promena. Ali, primetan je jedan aspekt te nove politikekulture- to je politika kulturna participacija. Ako postoji politika revolucija koja se odvija uitavom svetu, ta bi se revolucija mogla nazvati eksplozijom participacije. U svim novimnacijama sveta je raireno uverenje da je obian ovek politiki relevantan i da bi trebalo da seaktivira u politikom delovanju. Sada, velike grupe ljudi koje su se nalazile izvan politike,zahtevaju ulaz u politiki sistem.

Iako se ini da dominira eksplozija participacije, nije sigurno kakav je to oblikparticipacije. Pred dravama u nastajanju nalaze se dva razliita modela moderneparticipativne drave- demokratski i totalitaristiki. Demokratska drava obinom ovekuprua mogunost da bude deo procesa donoenja politikih odluka a totalitarna mu nudi uloguparticipirajueg podanika. Ako se u tim novim draama razvije demokratski model, bie mu

potrebno vie od samo formalnih institucija demokratije- opte pravo glasa, politike stranke,izborno zakonodavstvo. Demokratski oblik participativnog politikog sistema zahteva iodgovarajuu politiku kulturu. Meutim prenos politike kulture Zapada u novnonastjuedrave nailazi na ozbiljne tekoe iz dva razloga- prvi se nalazi u samoj naravi demokratkekulture. Velike ideje demokratije kao to je sloboda i dostojanstvo pojedinaca, uzvieni su inadahnjujui koncepti. Ali, stvarni praktini principi, poput naina na koji elite donose odluke,norme i stavovi obinog glasaa i slino, to su istanni delovi kulture. (tagod). Drugi razlogpredstavljaju objektivni problemi u novonastajuim dravama. One imaju zastarelu tehnologiju i


28/100

28

drutveni sistem, privuene susjajem i snagom tehnolokih i drutvenih revolucija. U mnogimsluajevima voe nacija shvataju rizike prihvatanja autoritarnog oblika zajednice. Ovakve dravefasciniraju nauka i tehnologija Zapada kao sredstvo sticanja novih stvari ovog sveta, ali one su

isto tako produkt svojih tradicionalnih kultura i s tim kulturama bi oprezno postupali kada biimale izbora.

31. Civilna kultura

Odgvor na reenje dileme kako da novnonastajue drave uspostave demokratski oblikpolitikog sistema jeste- civilna kultura. Ona nije samo moderna kultura, ve meavina modernei tradicionalne kulture.

Snowpravi razliku na humanistiu i nauno-tehnoloku kulturu. Shilsje uao u raspravusa Snow-om, tvrdei da mu je promakla trea kultura- civilna kultura, koja sadri i naunu ihumanistiko-tradicionalnu kulturu i omoguuje njihovu interakciju,meusobno se neunitavajui i ne suprotstavljajui. Hering, slino reaguje na Snow-ovu podelu i tvrdi da jekultura Zapada pluralistina i da je prikaz sukoba nauke i tradicije samo eksperimentalan pristup.

Razvoj civilne kulture u Britaniji moe se shvatiti kao proizvod niza susretamodernizacije i tradicionalizma. Britanija je zato u razdoblje nacionalne unifikacije ulasposobna za toleranciju aristokratske, lokalne i korporativne autonimije, bolje od ostatka Evrope.

Prvi korak je bila sekularizacija, a drugi pojava rastue i samouverene klase trgovaca. Nezavisnearistokrate- to je bila snaga koja je trasnformisala tradiciju feudalizma u parlamentarnu tradiciju i

omoguile Britaniji da proe kroz razdoblje apsolutizma, ne unitivi svoj pluralizam. Britanijaje tako ula u industrijsku revoluciju s politikom kulturom koja joj je omoguila prihvatanjevelikih i brzih promena u drutvenoj strukutri u 18. i 19. veku, bez otrih prekida. Ono to jenastalo bila je trea kultura, ni tradicionalna ni moderna, ve sa svojstvima obe kulture -politikakultura utemeljena na komunikaciji, kiltura konsenzusa i raznolikosti, koja dozvoljava promenu

ali je i obuzdava. Bila je to civilna kultura. Engleski parlamentarizam je obuhvatio tradicionalne i

moderne snage, stranaki sistem ih je zdruio i kombinovao a birokratija postala odgovornaprema novim politikim snagama, postojala su neutralna sredstva komuniciranja.Za primer se uzima britansk

Documents

politička kultura skripta za ispit (1)