policijska saradnja

8/6/2019 policijska saradnja

1/22

141

Dalibor KEKI, UDK: 341.456Dane SUBOI1 Biblid 0025-8555, 61(2009)

Vol. LXI, br. 1-2, str. 141-162Izvorni nauni rad

Mart 2009.

POLICIJSKADIPLOMATIJA

APSTRAKT

Policijska diplomatija se prvi put javila u meunarodnimopdnosima poetkom XX veka. Organizovani kriminal i terorizam su pojave koje su dovele do uspostavljanja meunarodne policijskesaradnje krajem XIX veka. Policijska saradnja se u poslednje vreme proirila. Izrazi policijski atae i oficir za vezu se koriste za istufunkciju, ali postoje etiri kljune razlike meu njima. Policijski ataeima strogo diplomatska ovlaenja i uiva diplomatske privilegije, ovudunost obavlja na neodreeno vreme, to je njegov profesionalniposao i on predstavlja meunarodnog subjekta koji ga je postavio natu dunost. Oficir za vezu nema takva ovlaenja, to nije njegovprofesionalni posao i obavlja ga na odreeno vreme.

Kljune rei: policijska diplomatija, organizovani kriminal, terorizam,policijska saradnja, policijski atae

UVOD

Usavremenom sagledavanju meunarodnih odnosa, diplomatija postajevojite privilegovano ne samo za kolovane, ve prevashodno bogate.Uslonavanjem odnosa izmeu drava, uticajem sloene meu-zavisnosti, diplomatija stie status nauke po sebi, te iz nje izviru mnogolike

1 Dalibor Keki, struni saradnik na Kriminalistiko-policijskoj akademiji, Zemun, Dr DaneSuboi, docent na Kriminalistiko-policijskoj akademiji, Zemun.


2/22

142

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija(str. 141-162)

naune discipline. Ako sagledamo nastanak npr. vojne diplomatije, videemoda je zaetak diplomatije uopte, vezan za nju. Postoje mnogobrojni primeri da je diplomatija stara koliko i drava. Vojna diplomatija imala je kontinuiraninastanak, razvijala se kao deo opte diplomatije. Tako je Napoleon poslaokapetana La Grana da bude drugi sekretar u ambasadi u Beu. Period od 1810.do 1852. godine je period pojave legalnih, stalnih vojnih diplomatskih predstavnika. U okviru vojne diplomatije na vrhu, najvei znaaj imadiplomatska aktivnost ministra odbrane, jer je on kljuna figura oruanih snagai njegove posete redovno otvaraju i zatvaraju mogunosti za razvojdiplomatskih odnosa.

Tako je diplomatija helenskih drava npr. utemeljila Opti kongres grkihdrava 448. godine pre nove ere. Na njima je raspravljano o bitnim pitanjimaod zajednikog interesa svih grkih drava-polisa, o obezbeenju slobodnemorske plovidbe, utvrivanju mira u celoj Heladi i obnovi razruenih hramovau pohodu Persijanaca.

U starom Rimu postojala je Carska kancelarija koja je rukovodiladiplomatijom. Izuzetno mesto u organizovanju diplomatije i diplomatskomoptenju i rukovoenju diplomatskim izaslanicima pripadalo je caru Klaudiju.Carska kancelarija je primala i slala diplomatske predstavnike. Takvim

pristupom diplomatskim poslovima, proirio se uticaj i izvan evropskogkontinenta, seui i do granica kineskog carstva.Od tih prvih, simplicizovanih oblika diplomatske aktivnosti do danas,

diplomatija je uznapredovala. Ravanjem globalne strukture,2 dolo je douveanja inventara diplomatskih odnosa. Diplomate nisu vie sastavni deodravnih, ve i nedravnih subjekata. Naime, lanovi pojedinih nevladinihorganizacija zadobijaju odreene privilegije i imunitete, kao da su akreditovani predstanici svojih drava. Naravno, zemlja u kojoj se odreena nevladinaorganizacija nalazi, to ini kao in dragovoljnosti. Ona pripadnicima NVOdodeljuje ta svojstva, kada je ugled NVO u svetu visoko kotiran.

S druge strane, nagli razvoj meunarodnih organizacija u poslednjih polaveka stvorio je itavu armiju diplomata koji ne predstavljaju svoje drave, kaooni u klasinoj diplomatiji, nego rade u svojstvu funkcionera i slubenikameunarodnih organizacija kao udruenje drava. Za razliku od klasinihdiplomata, neki autori ih nazivaju i diplomaidnim osobljem (prof. Barto), ilislubenicima meunarodnih organizacija meunarodni slubenici (Stevan

2 James Rosenau, The Dinamism of a Turbulent World, in: Michale Klare, YogeshChandrani, World Security, Third Edition, St. Martins Press, New York, 1998, p. 19.


3/22

143


orevi i Miodrag Miti), dok po meunarodnopravnoj doktrini i nauci odiplomatiji poslednjih godina, sve se vie prenebregava ta razlika, uvrujuitakve maunarodne slubenike u kategorije diplomata, odlikovanih pojedinimspecifinostima u mehanizmu postavljenja, odgovornostima, funkcijama,imunitetima i privilegijama. Status i privilegije meunarodnih funkcionera islubenika, raznoliki su u zavisnosti od meunarodne organizacije.3Odgovornost pravih diplomata je iskljuivo usredotoena prema dravi ijisu predstavnici, a drugih prema organizaciji koja ih je izabrala i postavila i zaije ciljeve delaju.

Posmatrano sa istorijske take gledita, prvi oblici organizovanog kriminala

datiraju jo krajem XIX stolea u Evropi. U Italiji su uoeni obrisi konstantnouspostavljanje veza izmeu pojedinaca i privrednika u razliite kriminalnetvrtke, obuhvatajui prodaju i raspodelu kocke, drogu, iznude, reketiranje ilihvarstvo.4 U Americi, period pojave organizovanog kriminala se vezuje zapojavu prohibicije, meutim, pojedini izvori pripisuju tu pojavu devetnaestomveku u vreme indikacije kocke i prostitucije.

Razvojem meunarodnog kriminala, time i terorizma, naterao je drave darazmatraju i pitanja otvaranja diplomatskih misija, iji e predstavnik biti profesionalni policijski slubenik, a sve u cilju suzbijanja i spreavanja tih

poasti. Do poetka devedesetih, sve policijske slube imale su tenju da semeunarodna saradnja ostvaruje preko jednog centra, ili makar da centar budeupoznat sa tim kontaktima. Sasvim razumljivo, budui da se pojam suverenitetarazumevao u svetlu Vestfalskog mira iz 1648. godine.5 elja da se sarauje uovoj oblasti potie jo s kraja devetnaestog stolea.

Tako je Meunarodni kongres o zatvorima odran u dva navrata uFrankfurtu 1846. i 1857, i u Briselu 1847, ali je imao karakter meunarodnog panela, gde nisu bili naroito zastupljeni predstavnici vlasti. Uee vladauveano je na kongresu u tokholmu 1878. godine. Isto tako, odrana jeMeunarodna antianarhistika konferencija u Rimu 1898. godine, koja je za cilj

imala uguivanje meunarodnih anarhistikih pokreta.

3 Opirnije u: Stevan orevi i Miodrag Miti,Diplomatsko i konzularno pravo, Slubenilist SRJ, Beograd, 2000.

4 Poznati nazivi za njih su: The Mafia i The Family. O ovim organizacijama videti u:Elanine Cassel, Daouglas A. Bernstein, Criminal Behavior, Allyn and Becon, Boston,2001, p. 269.

5 O savremenom razumevanju suvereniteta videti u: Vesna Kneevi-Predi, OGLED OSUVERENOSTI: Suverenost i Evropska unija, Institut za politike studije, Beograd, 2001,str. 5-86.


4/22

144


Otada, pa do dananjih dana, razvoj policijske diplomatije tekao je u smerurazvoja, prvenstveno multilateralnih, tek potom bilateralnih odnosa. Dakle,razvoj ovog vida diplomatije je antitetian u odnosu na ostale. Ako pogledamoistoriju diplomatije, postojali su primordijalni bilateralni oblici diplomatskogoptenja izmeu drava. S druge strane, razvoj policijske diplomatije koincidirarazvoju meunarodnog kriminala i terorizma. Predstavnici drava, borei se saovim bezbednosnim problemima, okupljali su se na organizovanim sastancimakako bi ih prevazili i uskladili svoje zajedniko dejstvo. Zatim su, to zbogteritorijalne blizine, to zbog slinih problema, bilteralno razmenjivali svojetzv. oficire za vezu, kako bi problem bio reavan na valjan nain.

DEFINISANJE POJMA POLICIJSKA DIPLOMATIJA

Pre no to pokuamo ita rei o policijskoj diplomatiji, neophodno jedefinisati, a time i omeiti pojam policijska diplomatija. Re diplomatija potieod grke rei diplo, diploma presaviti, akt suverena presavijen na dvoje. Onaoznaava vieznanu re koja, izmeu ostalog, znai skup lica koje jedansubjekat meunarodnog prava alje drugom u slubenom svojstvu radinjegovog predstavljanja i vrenja odreenih zadataka. Prema tome, taj naziv

etimoloki oznaava ispravu, koju diplomata nosi sa sobom prilikom odlaskana dunost u inostranstvo.6

Ova definicija moe posluiti kao polazite za razradu i utvrivanje pojmapolicijske diplomatije. Diplomatski odnosi su odnosi izmeu dve drave, kojise uspostavljaju njihovom uzajamnom saglasnou. Saglasnost o uspostavidiplomatskih odnosa moe biti u razliitim formama: usmena saglasnost,razmena nota ili pisama, zajedniko saoptenje, meunarodni ugovor. Ucelokupnom silestvu definicija diplomatije upotrebiemo samo neke od njih.

Diplomatija je vetina, jer se stie obukom i radom; jednovremeno je i profesija, zanat, sa specifinim karakterom posla, nainom rada i vlastitimpravilima; ona je i nauna disciplina, nauka, kao to je to meunarodno pravo,meunarodni odnosi i sl.7 Razliiti aspekti diplomatije uzrokuju njenerazliiite definicije. Neke od njih upravo su:

6 Milan Miloevi, Sistem dravne bezbednosti, Policijska akademija, Beograd, 2001, str.148.

7 Miodrag Miti, Diplomatija (delatnost, organizacija, vetina, profesija), Zavod zaizdavanje udbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1999, str. 8.


5/22

145


. de Martens: Vetina da se nareuje, upuuje, rukovode i prate politikipregovori i ugodbe sa punim poznavanjem stvari... nauka o spoljnim odnosimai poslovima drava.8

Kalvo: Nauka o odnosima koji postoje meu raznim dravama, onakokako istiu iz njihovih uzajamnih interesa, iz naela meunarodonog prava i izugovora i konvencija.

Gefken: Diplomacija je nauka i vetina meunarodno-pravnog zastupanjai internacionalnog saobraaja.9

Diplomacija je dravna organizacija koja slui za odravanje

meunarodnih odnosa, za predstavljanje poglavara i drave u inostranstvu, zazatitu dravnih interesa i prava graana u stranim dravama, a poverenajednom kadru inovnika koji su ispunili izvesne uslove i poseduju specijalnoznanje u umenost, steene naroitom spremom i praktinim iskustvom.10

Diplomatija je primena inteligencije i takta na voenje oficijelnih odnosaizmeu vlada nezavisnih drava.11

Diplomatija je voenje meunarodnih odnosa pre pregovorima negosilom, propagandom i implementacijom prava.12

Diplomatijom se smatra menadment odnosa izmeu drava i izmeu

drava i drugih aktera, kao i savetovanje, uobliavanje i sprovoenje spoljnepolitike.13

Miodrag Miti, pak, smatra da ...ona oznaava spoljnopolitiku delatnostdrave u odnosu na druge subjekte meunarodnog prava i meunarodnih odnosa drave i od njih osnovane meunarodne organizacije. Diplomatija kao delatnostmnogo je iri pojam od diplomatije kao organizacije, jer obuhvata mnogo irikrug subjekata, a ne samo diplomatsku slubu drave, koja je, po pravilu, svedenana ministarstvo inostranih poslova i diplomatska i konzularna predstavnitva.14

8 Gl. Geri, Diplomacija i diplomate, u: ore N. Lopii (prir.),Diplomatija (zbornikradova), IP Vaa knjiga, Beograd, 2006, str. 71-5.

9 Ibidem.

10 Pavle Karovi, Definicija diplomacije, u: ore N. Lopii (prir.), Diplomatija(zbornik radova), IP Vaa knjiga, Beograd, 2006, str. 77-90.

11 Chas. W. Freeman, The Diplomats Dicitionary, Unated States Institute for Peace Press,Washington 1997, p. 70.

12 G. R. Beridge,Diplomacy, Theory and Practice, London-New York-Munich, 1995, p. 1.

13 R. P. Barston,Modern Diplomacy, London, 1996, p. 1.

14 Miodrag Miti,Diplomatija (delatnost, organizacija, vetina, profesija), op. cit., str. 7.


6/22

146


Upravo u ovoj predhodnoj reenici, moemo utemeljiti i pokuati naiizvorno polazite za definisanje policijske diplomatije. Naime, diplomatijavremenom zadobija ire znaenje. Ne moemo ga vezivati samo za postojanjeministarstva inostranih poslova, ve i za druga ministarstva. Tako, u ovomsluaju, moramo ga vezati i za ministarstvo unutranjih poslova.

Re policija ima svoje korene u latinskom jeziku politia (civilnaadministracija), koja opet potie od grke rei (politeia, polis ), to znaigrad drava. Re policija, prvi put poinje se koristiti u Engleskoj, 1841.godine. Policiju ine organi i izvrioci ovlaeni da ispunjavaju zakon,odravaju javni red i drutveni poredak zakonitom upotrebom sile.15 Policiju bi

trebalo definisati kao sloen sistem profesionalnog tipa, koji je organizovanradi odravanja javnog reda i poretka u drutvu i koji je u te svrhe snabdevenzakonskim ovlaenjima i potrebnim sredstvima, ukljuujui i sredstvaprinude.16 varc i Miler tvrde da je policija specijalizovana naoruana silakoja se nepotpuno ili potpuno rabi za ispunjavanje propisa.17

Takoe, ukoliko elimo odrediti istraivako, ali isto tako polje delatnostikoju obavlja policijska diplomatija, moramo navesti i koji su to poslovi za kojeje ovlaena policija:

zatita ivota, prava, bezbednosti i nepovredivosti osobe,

zatita imovine, spreavanje i otkrivanje krivinih dela, prestupa i prekraja, traganje za poiniteljima krivinih dela, prestupa i prekraja i njihovo

dovoenje nadlenim organima, nadzor i upravljanje saobraajnim prometom, poslovi sa strancima na temelju zakona, nadzor i osiguranje dravne granice, drugi poslovi odreeni zakonom.18

Pored ovih poslova, naroito je vano pomenuti i borbu protivorganizovanog kriminala i terorizma, koji su u sutini i osnova za saradnju policija razliitih drava i meunarodnih organizacija. Iz svega navedenog,

15 Internet, 30/12/07, http://en.wikipedia.org/wiki/Police.

16 Bogoljub Milosavljevi,Nauka o policiji, Policijska akademija, Beograd, 1997, str. 17.

17 Shwartz and Miller, Legal Evolution and Societal Comp..., in:American Journal ofSociology, VOL 70, 1964, p. 161.

18 Internet, 30/12/07, http://hr.wikipedia.org/wiki/Policija.


7/22

147


moemo dosei do obrisa definicije o policijskoj diplomatiji. Odatle, policijskudiplomatiju moemo predstaviti kao lanac mera i postupaka u upuivanju policijskih slubenika i organa iz jednog meunarodno priznatog subjekta(meunarodno priznata drava, zvanina meunarodna organizacija) u drugi uslubenom svojstvu, koji pritom, poseduju odreene imunitete i privilegije umeunarodnom subjektu u okviru kojeg se akredituju, pri emu izvravajuzadatke od vanosti za suprostavljanje, spreavanje i borbu protivmeunarodnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti.

Ako samerimo, koji bi to oblik diplomatije najvie odgovarao zausporedbu, to bi dakako, bila vojna diplomatija. Pojava vojnih misija je

prethodila otvaranju vojno-diplomatskih predstavnitava. Vojne komisije seobrazuju za konkretna pitanja iz domena meudravnih odnosa vojneprirode.19 Opta praksa da otvaranje vojno-diplomatskih predstavnitava sledi posle otvaranja diplomatskih predstavnitava ne bi se mogla prihvatiti i kaonaelo, jer postoje i sluajevi koji su obrnuti. Takvi sluajevi u diplomatiji suretki, a mogli bi se svesti na stanja kod narodnooslobodilakih pokreta kada sejo dok rat i borbena dejstva traju kod komandi pokreta upuuju vojne misijekoje su prethodnica uspostavljanju diplomatskih odnosa.

Za policijsku diplomatiju to oevidno ne vai, jer policijske misije se alju

kada je u pitanju meunarodni protektorat ili kada je u pitanju meunarodnopriznata drava. Takav sluaj imamo na prostorima bive SFRJ (BJRM, Bosnai Hercegovina, Kosovo i Metohija). Takoe, otvaranje policijsko-diplomatskih predstavnitava u obliku kakav je vojno-diplomatsko predstavnitvo do sadanije zabeleen u praksi.

Beka konvencija predvia obaveznu notifikaciju-objavu dolaska, preuzimanja ili prestanka funkcije vojnom diplomati, diplomatskom predstavniku, lanovima njihovih porodica i administrativno-tehnikomosoblju. Vojni ataei i efovi vojnih misija obavezni su da izvre notifikacijukod ministarstva odbrane, preko protokola ministarstva inostranih poslova.20

Postavlja se pitanje da li policijsku diplomatiju moemo okarakterisati kaoparadiplomatiju ili pseudodiplomatiju budui da ona nema svoje jasno odreenjei nije regulisana nikakavim univerzalnim meunarodnim sporazumom. Jedinose moemo osloniti na Beku konvenciju o konzularnim odnosima o pitanjupasoa i sl. to matino pripada organima unutranjih poslova.

19 Milan Zeevi, Vojna diplomatija, Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd, 1990,str. 96.

20 Ibid., str. 104.


8/22

148


Kako konvencija o ureenju policijskoj diplomatiji nije do sada donesena,tako nisu ureeni ni policijsko-diplomatski odnosi izmeu subjekatameunarodnog prava. Sledstveno tome, nisu utvreni ni znaenje pojmapolicijsko-diplomatskog predstavnika, tj. policijskog ataea.

POLICIJSKI ATAE VS. OFICIR ZA VEZU

Kako bismo lake utvrdili ta obuhvata agendu poslova koje pripadaju policijskom ataeu (oficir za vezu), potrebno je utvrditi koje to ciljeve trebaispuniti jedna diplomatska misija. Ukoliko uporedimo sa vojnim diplomatamauvideemo da je ostala praksa da predstavnici vojnih diplomata odgovorajusvojoj slubi, to je vema i danas. Bilo je pokuaja da se to prevazie i da seto centralizuje pod ambasadorom. Na primer, to je pokuao Dimi Karter, alido dananjih dana to nije izmenjeno. Funkcije diplomatske misije na osnovulana 3 Beke konvencije o diplomatskim odnosima, naroito se uviaju u:a) predstavljanju drave koja akredituje kod drave kod koje se akredituje; b) zatiti u dravi kod koje se akredituje interesa drave koja akredituje i

njenih graana u granicama koje dozvoljava meunarodno pravo;c) pregovaranju s vladom drave kod koje se akredituje;

d) obavetavanju svim dozvoljenim sredstvima o uslovima i razvoju dogaajau dravi kod koje se akredituje i podnoenju izvetaja o tome vladi dravekoja akredituje;

e) unapreenju prijateljskih odnosa i razvijanju privrednih, kulturnih i naunihodnosa izmeu drave koja akredituje i drave kod koje se akredituje.Konzulat esto vri funkciju organa unutranjih poslova (ili organa

ovlaenog za upravne unutranje poslove), odnosno, vizno-pasoke slube,koja je ovlaena da dravljanima drave imenovanja izdaje putne isprave, daproduava njihovo vaenje, zamenjuje novim i vri u tom smislu sve radnje

koje su inae ovlaeni organi u dravi imenovanja.21

Dakle, konzulat esto puta preuzima ulogu svojstvenu organu ovlaenom za upravne unutranjeposlove, ali za potrebe ne samo sopstvenih graana (poslovi putnih isprava),ve i graana akreditovane drave (izdavanje viza). Ovde se ve vidi da jeuloga policijskog ataea neophodna, jer bi provere putnih isprava i njihovihposednika bile mnogo bre.

Drave-lanice jedne meunarodne organizacije univerzalnog svojstva,ustrojavaju stalne misije, ije su funkcije, izmeu ostalog:

21 Miodrag Miti,Diplomatsko i konzularno pravo, op. cit., str. 98.


9/22

149


obezbeenje predstavljanja drave imenovanja pri organizaciji; odravanje veza izmeu drave imenovanja i organizacije; voenje pregovora sa organizacijom i u okviru organizacije; upoznavanje sa deltanou organizacije i podnoenje izvetaja o tome

vladi drave imenovanja; obezbeenje uea drave imenovanja u delatnostima organizacije; zatita interesa drave imenovanja u odnosu na oragnizaciju; rad na ostvarivanju ciljeva i naela organizacije saradnjom sa

organizacijom i u okviru organizacije.

Diplomata je onaj, koji radi kao zvanini i stalni organ u spoljnimmeunarodnim poslovima, a diplomatiar je onaj koji se specijalno i strunozanima itanjem i ispitivanjem isprava, diploma, javnih dokumenata itd. makoje vrste i sadrine, ispituje njihovu starost, smisao i autentinost.22 Akosledimo primer, i policijski diplomata radi kao zvanini i stalni organ umeunarodnim poslovima, s tim to je njegovo delovanje usmereno,prvenstveno, na saradnju izmeu drava i meunarodnih organizacija u borbiprotiv meunarodnog organizovanog kriminala i terorizma, ali i drugih oblikaugroavanja bezbednosti.

ta to diplomatu ini diplomatom? To su prevashodno njegovi imuniteti i privilegije, koji su zagarantovani Bekom konvencijom. Od XVI vekazasnovane su tri teorije o diplomatskim imunitetima. Najstarija govori o linompredstavniku monarha lini izaslanik. Ona se temelji na miljenju da se premadiplomatskom predstavniku treba ophoditi kao da je re o suverenu lino.Oskrne ove teorije su vremenom ojaale kada suverenitet biva vezan za naciju,a ne za monarha. Druga teorija o eksteritorijalnosti u osnovi se zalae za praviloda predstavnitvo, rezidencija i osoblje trebaju biti sagledavani kao da su nateritoriji drave imenovanja. Sada se na eksteritorijalnost ambasade gleda kaoneto jedva vie od fikcije. Trea teorija funkcionalne neophodnosti, i danas je predominantna i postojea, sugerie to da teoretsko obrazlaganjediplomatskog imuniteta nalazimo u injenici da je diplomatski imunitetpotreban za obavljanje diplomatske funkcije.23

Pod imunitetom se u prvom redu podrazumeva osloboenje, odnosnoizuzee u meunardonom pravu u konkretnom sluaju od jurisdikcije organa

22 Gl. Geri, Diplomacija i diplomate, op. cit., str. 72.

23 Zoran Velji, Diplomatski protokol, Slubeni list, Diplomatska akademija, Beograd,2004, str. 228.


10/22

150


teritorijalne drave, drave prijema. Pod povlasticama, odnosno privilegijama,smatraju se razne pogodnosti koje se daju diplomatskim misijama i njihovomosoblju u dravi prijema.24

Budui da je veliki broj policijskih diplomata vezan za meunarodne policijske organizacije (kasnije emo to utvrditi), neophodno je razumeti injihove izvore za uivanje u imunitetima i privilegijama. Naime, pojavomprvih meunarodnih organizacija, postavljeno je pitanje kako se odnositi premaosoblju, koje radi za meunarodne organizacije.

Meunarodnim funkcionerima (ili diplomatskim osobljem) se obinosmatraju slubenici meunarodnih vladinih organizacija. Dok su diplomatske

privilegije ustanovljene da bi zatitile diplomatu od teritorijalne jurisdikcijedrave prijema, meunarodne privilegije moraju jemiti nezavisnostmeunarodnih organizacija od nadlenosti ma koje drave, ukljuujui imatinu dravu zvaninika meunarodne organizacije. Diplomata ostajedravljanin zemlje odailjanja, dok je meunarodni zvaninik izuzet od makoje teritorijalne vlasti. Diplomatske privilegije i imuniteti temelje se na principima suvereniteta drave imenovanja (akreditacije) i reciprociteta, aprivilegije i imuniteti meunarodnih zvaninika proistiu direktno iz imunitetameunarodnih organizacija.25

Konkretan primer za meunarodnog policijskog funkcionera, moemotemeljiti na Policijskoj misiji EU u Bosni i Hercegovini (European UnionPolice Mission EUPM). Osoblju ove policijske misije, zagarantovani su sveprivilegije i imuniteti kao i bilo kojem diplomatskom zvaniniku, kako bi mogliu potpunosti izvravati zadatke. Dodatno, osoblje ove misije, zbog trenutnogmeunarodno-pravnog statusa Bosne i Hercegovine, ali i poslova za koje supostavljeni, imaju i vee privilegije, nego ustaljeni diplomatski predstavnici.26

Re atae potie od francuske rei attach, to znai na rad dodeljenislubenik nekog poslanstva, npr. kod vojske, u ovom sluaju policije. U skladu

s tim re atairati isto potie of francuske rei attacher, to znai pridati,dodeliti na rad.27 Pojam policijskog ataea nije nov na ovim prostorima.Svojevremeno, u Jugoslaviji izmeu dva svetska rata, postojali su izaslanici za

24 Stevan orevi, Miodrag Miti,Diplomatsko i konzularno pravo, op. cit., str. 106-7.

25 Zoran Velji, op. cit., str 229.

26 COUNCIL JOINT ACTION of 11 March 2002 on the European Union Police Mission(2002/210/CFSP), Official Journal of the European Communities, 13. 03. 2002. L 70.

27 Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, (jubilarno izdanje), Prosveta, Beograd,1996/97, str. 83.


11/22

151


policijska pitanja i saradnju i u samoj Jugoslaviji, ali ih je Jugoslavija slala udruge zemlje. Tako npr. Mihailo Bankovi, bio je izaslanik Kralja za pitanjasuzbijanja meunarodnog kriminaliteta u Beu. Stolee ranije, ondanjim predstavnicima policijskog izaslanstva bilo je posve jasno da...na osnovusasvim konkretnih sluajeva, videete ta znai za nau polic. slubu ova brzauzajamna saradnja jednog Polic. Predstavnika susedne Drave, i u koliko je onaod vanosti za suzbijanje kriminaliteta, ako se pravilno i marljivo vri.28

Poloaj i delatnost policijskog ataea Bankovi odreuje:a) Njihov poloaj imao bi se izravnati sa ostalim inovnicima Poslanstva, i

uivati iste prerogative kod dotine Drave, koje ona ini i ostaliminovnicima Poslanstva.

b) Polic. Ataei bili bi naroito predstavljeni, akreditovani kod dotinogMinistarstva Unutranjih Dela, i Glavne Policijske Direkcije, tako da svanjihova direktna saoptenja i prepiska koju bi imali sa pomenutimnadletvima, ima istu vanost kao i verbalne note koje upuuje Poslanstvo preko Ministarstva Spoljnih Poslova, i koji na taj nain vre jedannepotreban zaobilazni put, kada se tie isto policijskih predmeta.

c) Funkcija polic. Ataea ima se ograniiti na isto kriminalno-policijsko

polje,d) ministartvo kod kojeg bi atae bio atairan da olakaju rad ataeu raznim

povlasticama, u granicama kurtoazije,e) da svaka drava, prema svom nahoenju, ima pravo uskratiti gostoprimstvo,

ako bi se isti kompromitovao ili preao granice dozvoljenog.29

Po njegovom miljenju, takav atae predstavlja utedu u budetskomsmislu. Policijski atae treba da bude vii policijski inovnik koji bi poredredovne plate dobijao i dodatak u zavisnosti od drave gde je atairan.Kancelarijski izdaci bi bili mali. Krediti koje bi koristio atae bili bi iskorieni,

jer bi obilato bili pokriveni hvatanjem i predupreenjem zloina. Ovo je, veliBankovi, uteda u vremenu i administrativnim izdacima, ija oskudica je esto puta upropastila i najvee krivine predmete. U to vreme Bankovi je bio policijski predstavnik nae zemlje u Beu, gde je svoje predstavnike imalaItalija, Maarska, Rumunija i ehoslovaka.30

28 Mihailo Bankovi, Policijski ataei,Policija, br. 17-18, 1923. god. str. 667.

29 Mihailo Bankovi, Policijski ataei (nastavak),Policija, br. 19-20, 1923. god. str. 739-40.

30 Ibid., str. 740.


12/22

152


U dananje vreme prepliu se dva naziva za takvog policijskog inovnika,policijski atae i oficir za vezu. U emu je razlika? Prvo jasno je da bi policijskiatae, kao takav, trebao biti atairan u drugoj zemlji od strane ministarstvainostranih poslova, naravno, na predlog ministarstva unutranjih poslova imorao bi uivati odreene diplomatske imunitete i privilegije, poput vojnogataea. Preciznije bio bi sastavni deo ambasade. Da li bi direktno odgovaraoakreditovanom ambasadoru svoje zemlje ili ministru, odnosno ministarstvuunutranjih poslova svoje zemlje, to bi zavisilo od ureenja svoje drave.Drugo, kao i vojni atae, policijski atae bi bio poslat na neodreeno vreme (odstrane drave ili univerzalne meunarodne organizacije) za vrenje odreenih

poslova. Policijski atae bi u potpunosti imao pravo da predstavljameunarodni subjekt koji ga je uputio, bilo da se tu radi o redovnim ilinezvaninim skupovima i aktivnostima u meunarodnom subjektu u kojem jeatairan. Budui da je diplomatija vetina, jer se stie obukom i radom;jednovremeno je i profesija, zanat, sa specifinim karakterom posla, nainomrada i vlastitim pravilima, policijski atae bi morao te poslove izvravati kaoosnovnu aktivnost, profesiju. Ovde, kao poslednju karakteristiku policijskogataea uvodimo profesionalizam.

Oficiri za vezu su, za nae prostore, po miljenju nekih strunjaka za

bezbednost, moda novost. To su policijski slubenici koji su upueni u druguzemlju kako bi sa dotinom policijom saraivao po pitanju borbe protivkriminala i terorizma. Osnovna funkcija oficira za vezu je posredovanje iojaavanje saradnje izmeu organa unutranjih poslova dveju drava, premdau pojedinim prilikama moe biti direktno angaovan u policijskoj akciji. Ovakategorija u sutini ima, gledajui iz ugla meunarodne saradnje i odnosa,podjednaku razinu i dodirne take sa kategorijom vojnih ataea, iako do sadanije postavljena na podjednake meunarodnopravne temelje.

Institucija oficira za vezu najvema je regulisana u odreenim

meunarodnopravnim regionalnim i bilateralnim propisima i ugovorima. Uokviru univerzalnih konvencija, ovaj prerogativ se po prvi put nalazi uKonvenciji UN protiv nezakonitog prometa opojnim drogama i psihotropnimsupstancama (1998). U okviru lana 9e navodi se mogunost uspostavljanjaoficira za vezu kao uzdizanja saradnje strunjaka i lanova policije u svrhuusklaivanja nadlenih slubi i agencija.

Konvencijom o primeni engenskog sporazuma (1990) sankcionisana jerazmena i detairanje oficira za vezu kako bi se uspostavila saradnja putemrazmene informacija, asistiranjem u krivinopravnoj oblasti ili u kontroli


13/22

153


granica. Konvencijom o EUROPOLU 1995. utvreno je da drave lanicemoraju postaviti bar po jednog oficira za vezu u sedite organizacije.

Status oficira za vezu je raznolik. Nekada su oni sastavni deo ambasada ipod komandom ambasadora. Iz toga ne proizilazi nuno da je radno mesto uambasadi i da su izuzetno odreeni kao njen deo tokom izvravanja svojihzadataka. Amerike slube nasuprot tome imaju ne pojedinane oficire za vezu,ve celokupne biroe koji delaju vie-manje inokosno. Postoje i takvi sluajevikada oficir za vezu svoje radno mesto vezuju za policijsku slubu zemlje gdesu poslati, a ne u ambasadi. To je uglavnom praktikovano tamo gde postojivisok stupanj politike saglasnosti, Odatle, Nemaka i Francuska i Nemaka i

vajcarska imaju politiku meusobnog inkorporiranja oficira za vezu uustanovama policija prijateljske zemlje. Slina praksa implementirana je i naTREVI grupu.

Najbrojniji oficiri za vezu su oni koji su specijalizovani za odreene slube,posebno za borbu protiv narkotika. Tu su i druge vrste za razmenu ovih organa:terorizam, falsifikovanje novca, ali i sudska policija, dravna policija i sl. Udomenu javne bezbednosti najrazgranatiju mreu agenata ima DEA. Oficira zavezu u svetu ima, po nekim proraunima preko dve hiljade sa tendencijomrasta. Postoje i profesionalna udruenja ovakvih oficira. Tako u Tajlandu postoji

Zajednica stranih oficira za vezu u borbi protiv prometa droga (Foreign Anti-Narcotic Community).31

Pojedine drave poput nordijskih, detairaju zajednikog oficira za vezukoji obavlja dunost za pet zemalja (vedska, Norveka, Island, Finska,Danska). Oni se nalaze u ambasadi ili konzulatu svoje drave, jedino akozemlja-domain ne ponudi neku primamljivu lokaciju. Oni se predstavljajukao nordijski oficiri za vezu za opojne droge, ali obavljaju i druge dunosti.Predstavljanje drugih drava karakteristino je i za zemlje potpisniceengenskog sporazuma, kada oficir za vezu jedne drave-potpisnice moe

obavljati dunost za drugu, ali u treim zemljama.Osobe koje rade u stalnim organima mnogih meunarodnih policijskihorganizacija, svrstavaju se u kategoriju meunarodnih slubenika. Umeunarodnom pravu oznaene su kao osobe koje izvravaju nekumeunarodnu funkciju na osnovu ovlaenja zainteresovanih drava ili naosnovu odluke neke meunarodne organizacije. U INTERPOL-u, osoblju

31 Second Ministerial Conference on Drug Trafficking Routes From Afghanistan, Internet,03/01/08,ttp://www.centcom.mil/sites/csacnswg/Paris%20Pact%20Information/09%20%20Observations%20and%20 Recommendations%20Paris2-Moscow1.doc.


14/22

154


Generalnog sekretarijata i regionalnih biroa potvrene su privilegije i imunitetiu zemljama gde su sedita ili regionalni biroi. Slubenici EUROPOL-a imajuslian status.

Meutim, shvatanje pojma suverenitet se poelo menjati. irenje kriminala,uticalo je da se razvonila potreba za neposrednom saradnjom izmeu policijskih slubi, to je imalo za posledicu da ta saradnja nadie postojeefomalne okvire, ali i da nametne decentralizaciju u kontaktima izmeu policijau svetu. Ove tendecije bile su potrekljene sporou i neefikasnoucentralizovanim nainima saradnje.

Konkretno, potreba za saradnjom u oblasti borbe protiv organizovanogkriminala i terorizma vremenom je postala pravilo. Predsednik RuskeFederacije je dekretom, u avgustu 2007. godine, doneo odluku da se pri ruskimambasadama u svetu upute oficiri za vezu (policijski ataei) sa zadatkomsaradnje u borbi protiv transnacionalnog kriminala.32 Oficir za vezu za borbuprotiv prometa opojnih droga Ekvador je postavio u sklopu svoje vojne misijeu SAD.33 Isto tako i Francuska je postavljala policijske oficire za vezu prisvojim ambasadama u dravama u kojima je to smatrala za neophodno, kaonpr. u Nigeriji.34 Pored toga, i meunarodni terorizam je uticao da saradnjaizmeu drava bude bliska i neposredna. Ministarstvo spoljnih poslova

Ujedinjenog kraljevstva je, u svrhu borbe protiv terorizma, poelo saosnivanjem instituta policijskih ataea u dravama za koje se smatra da suuporite tog bezbednosnog problema. Tako, Komitet za spoljne poslovepredlae, kako bi pomogo vladi Alira, da poalju akreditovanog policijskogataea u tu zemlju, radi lakeg suprotstavljanja terorizmu.35

Ako pogledamo primer nae zemlje, uvideemo da policijski oficiri za vezunisu podjednako tretirani, odnosno nisu postavljeni na isti nivo. Trenutno se uSrbiji nalazi dvanaest oficira za vezu, dok Srbija u inostranstvu ima samodvojicu. Pojedini oficiri za vezu, poput nemakog, imaju sve privilegije i

imunitete, dok ih, recimo, grki ne poseduje. Nivo saradnje grkog oficira zavezu moemo porediti sa nivoom kulturne saradnje. Srbija je, dok je trajaloSvetsko prvenstvo u fudbalu, npr, imala svog oficira za vezu i to privremenog

32 Putin Sets Up Police Attach Positions in Russian Embassies, Internet, 02/01/08,http://www.kommersant.com/p-11273/r-500/police_will_join-diplomats/.

33 Internet, 02/01/08, http://www.emador.org/military.htm.

34 Internet, 02/01/08, http://www.ambafrance-ng.org/articlephp3?id_article=331.

35 Foreign Policy Aspects of the War Against Terrorism, Sixth Report of the Foreign AffairsCommittee, Internet, 06/01/08, http://www.fco.gov.uk/Files/kfile/Cm6590.pdf. p. 21.


15/22

155


karaktera koji je dunost obavljao dok je ta sportska manifestacija trajala, kojije po povratku u Srbiju nastavio da obavlja svoje redovne aktivnosti.

Na osnovu svega iznesenog, moemo utvrditi sledee: oficir za vezu nijeuvek sastavni deo ambasade, ve ga ministarstvo unutranjih poslova ilimeunarodna organizacija moe poslati da neposredno sarauje sa nadlenimministarstvom u zemlji postavljenja ili meunarodnoj organizaciji. Oficir zavezu ne mora biti postavljen na neodreeno, ve moe biti i na odreeno vreme(unapred utvreno). Pored toga, oficir za vezu ne mora uvek i u svakoj situacijida predstavlja meunarodni subjekt koji ga je poslao, bilo na zvaninim, bilonezvaninim skupovima. Najposle, oficir za vezu ne mora biti profesionalnogtipa, dakle, policijskom slubeniku to ne mora uvek biti zanimanje. Dakle, nepostoje jasno utvreni uzusi za odreenje pojma oficir za vezu.

Do sada smo uglavnom pominjali meunarodnu policijsku saradnju, neutvrdivi ta je to i kakve oblike saradnje imamo. Stoga, naredni deo ovogsaoptenja posveen je navedenoj vrsti saradnje.

MEUNARODNA POLICIJSKA SARADNJA

Od pojave prvih oblika saradnje policija u XIX veku, od kongresa u

tokholmu 1878, gde je pledirano za razmenu policijskih objava o traenimlicima, preko Meunarodnog aranmana protiv trgovine belim robljem 1904. iMeunarodne konvencije o suzbijanju pravljenja lanog novca 1929, saradnjaje dovela do Jedinstvene konvencije o drogama 1961, Konvencije UN protivnezakonitog prometa opojnim drogama i psihotropnim supstancama 1988, itd.Danas u svetu postoji toliko meunarodnih policijskih organizacija i bilateralnih sporazuma izmeu policija razliitih drava, da je to postaoamalgam, gde esto dovodi do preplitanja i nesporazuma izmeu razliitihmeunarodnih subjekata.

Multilateralna diplomatija (saradnja) je kako se tvrdi fenomen XX veka,mada koreni datiraju jo iz stare Indije i grko-persijskog svetau IV veku prenove ere. Sve do osnivanja Drutva naroda za nju se moe rei da je bilamonopol velikih sila. Puni zamah, multilaterala je zadobila pojavomUjedinjenih nacija, kada je poslednjih decenija prethodnog veka, dostiglarazinu potpune univerzalnosti, tako da su sve lanice meunarodne zajednice,makar formalno, dobile mogunost da sudeluju u veem broju vidovamultilateralne diplomatije na univerzalnom nivou. Ta tendencija se pojavila i naregionalnom nivou (OEBS, Savet Evrope). U skladu s tim tekao i je razvoj


16/22

156


meunarodnih policijskih organizacija. Neke od njih su i dalje pod uticajemvelikih sila, dok druge imaju demokratski pristup i uee u radu.

Multilateralnom saradnjom utvruju se norme i pravila ophoenja izmeupolicija u meunarodnom saobraaju. Bez ovakve saradnje, ne moe zamisliti borba protiv organizovanog kriminala. lanice multilateralne saradnje sestaraju o zajednikim imeniteljima i mehanizmima kojima se organizujumeunarodni policijski odnosi. Time se podupire i razvitak bilateralnih odnosa,u zavisnosti od spremnosti zemalja da u njima sudeluju.

Postoje razliite definicije ta to predstavlja meunarodnu policijskusaradnju. Budimir Babovi smatra da se...meunarodna policijska saradnjamoe oznaiti kao organizovano delovanje policija pojedinih drava nameunarodnom planu,36 a da se meunarodni policijski odnosi ...posmatrajukao odnosi koji se na meunarodnom planu uspostavljaju izmeu policijskihorgana i institucija razliitih drava u cilju izvravanja zadataka koji se prednjih postavljaju u vezi borbe za odravanje javnog reda i protiv kriminala kaojednog od aspekata naruavanja javnog poretka.37

Kategorije meunarodne policijske saradnje su: razmena informacija,

preuzimanje radnji za raun vlasti strane drave, zajednike akcije sa policijskim organima druge drave, kontrolisane isporuke droge, i tehnika pomo i saradnja.38

U celokupnom konglomeratu meunarodne policijske saradnje i policijskihodnosa, pojedine meunarodne policijske organizacije vremenom su zadobilekvalitet univerzalnosti (Interpol), druge to nikad nee ni postati, a pojedine suregionalnog karaktera.

Interpol je najvea svetska policijska organizacija koja okuplja 186 drava-lanica. Organizacija je stvorena 1923. godine i omoguava prekograninupolicijsku saradnju, uz davanje potpore i pomoi svim organizacijama, vladamai slubama iji je zadatak suzbijanje i spreavanje meunarodnog kriminala. Naelu organizacije se nalazi predsednik i generalni sekretar, ija je funkcijakoordinisanje akcija i stvaranje vrstog vostva. Glavni organ je Generalna

36 Budimir Babovi,Policija u svjetskom poretku, NEA, Beograd, 1997, str. 101.

37 Ibid., str. 68.

38 Ibid., str. 70.


17/22

157


skuptina, koja se sastaje jednom godinje i koju ine delegati iz svih drava-lanica. Izvrni komitet se sastoji od 13 lanova, predsednika, 3 potpredsednikai 9 delegata, koji moraju predstavljati sve regione. Generalni sekretarijat senalazi i Lionu, to predstavlja administrativni deo Interpola. Slubenici iz vieod 80 zemalja rade u njemu, a slubeni jezici su: francuski, engleski, panski iarapski. Sekretarijat ima svojih 6 regionalnih departmana i to u: Argentini, ElSalvadoru, Keniji, Tajlandu i Zimbabveu, kao i svog oficira za vezu u UN uNjujorku. Svaka lanica Interpola ima na svojoj teritoriji nacionalne ogranke ioni ine Nacionalne centralne biroe. Posebnu grupu ine savetnici koji se nalazeu okviru Izvrnog komiteta, ije imenovanje potvruje Generalna skuptina.

Meunarodni subjektivitet Interpola potvren je meunarodnim ugovorimai sporazumima. Prvi takav je zakljuen izmeu Saveta Evrope i Interpola,razmenom pisama generalnih sekretara dve organizacije, februara 1960.Interpol je zakljuio nekoliko ugovora sa pojedinim vladama. Pored Ugovoraizmeu Interpola i Vlade Republike Francuske koji se odnosi na Interpol i privilegije i imunitete na teritoriji Francuske. Interpol je sa drugimzainteresovanim vladama zakljuio sline ugovore za svoje regionalne centraleu Harareu, Buenos Airesu i Abianu i ugovor o privilegijama i imunitetimabiroa u Bangkoku. O ueu Interpola kao meunarodne organizacije i njenog prava da zakljuuje meunarodne ugovore potvruje i Konvencija o pravuugovora izmeu drava i meunarodnih organizacija ili izmeu meunarodnihorganizacija (1986).

Do ratova na prostoru bive SFRJ, u Saveznom sekretarijatu za unutranje poslove Jugoslavije radilo je zasebno odeljenje za saradnju sa inostranimorganima bezbednosti. Odeljenje je ustrojeno 1975. godine i brojalo je 5-6zaposlenih. U istom periodu, jugoslovenska policija imala je svoje predstavnikeu nekoliko drava, vema nesvrstanih i vanblokovskih, a one su imale svojepredstavnike u Beogradu. Danas, nosilac saradnje sa drugim policijama u Srbijije Biro za meunarodnu saradnju i nalazi se u sastavu kabineta ministra

unutranjih poslova.Kanadska policija ima veoma irok spektar meunarodne saradnje i to

utvruje Specijalna uprava za slube u inostranstvu preko koje se ostvarujekompletna meunarodna saradnja. Oficiri za vezu su upueni u dvadesetakzemalja, a status im je reen memorandumom o razumevanju zakljuenimizmeu Kraljevske andarmerije i ministarstva inostranih poslova. U Francuskojse nalazi Sluba za meunarodnu policijsko-tehniku saradnju koja je samostalniorgan u sklopu Generalne direkcije nacionalne policije. U neformalnimkrugovima nazivaju je ministarstvom inostranih poslova policije.


18/22

158


Po obimu i sudelovanju u meunarodnoj saradnji, FBI ima znaajnu ulogu.U okviru njega se nalazi Kancelarija za veze i meunarodne poslove (OLIA Office of Liaison and International Affairs) iji je srni zadatak da se brine oizvoenju Programa ataea za zakonomernost agenata FBI. Program jezapoet 1986. godine. Ataei za pitanja zakona nalaze se u sastavu osobljaambasada prijateljskih drava, a atae moe neposredno sprovoditi istragu ustranoj dravi, kada je to neophodno. Za angaovanje takve vrste potrebna jesaglasnost ambasadora SAD i nadlenih vlasti matine zemlje.39

Grupa Pompidu je nastala na predlog tadanjeg predsednika Francuske1971. Bavi se borbom protiv proizvodnje i prometa droga. Nastala je u okviru

EEZ. Sedite organizacije je u Strazburu. Sve do 1984. njom je predsedavaoFrancuz, nakon toga predsednik se bira. Ovo nije iskljuivo policijskainstitucija, jer u okviru nje uestvuju slubenici razliitih profesija. Pompidu jeotvoren za sve drave lanice Saveta Evrope. U svakoj dravi odreeni su tzv.konzistentni korespondenti, iji je zadatak da pripremaju sastanke ministara i brinu o izvoenju programa rada. U tu svrhu odravaju sastanke dva putagodinje.

Grupa TREVI (Terrorisme, Radicalisme, Extremisme et ViolenceInternationale Meunarodni terorizam, radikalizam, ekstremizam i nasilje) je

osnovana 1975. godine u okviru Saveta Evrope na samitu u Rimu 1-2.decembra, na predlog Velike Britanije. TREVI je bio posledica meudravnihsastanaka o terorizmu izmeu 1971. i 1972. godine. Ova organizacija radi po principu radnih grupa i ima ih ukupno 5. Slubenici-seniori, pripremajuizvetaje za sastanke ministara unutranjih poslova, koji se organizuju dva putagodinje, u junu i decembru. Tzv. TREVI troika ine slubenici-seniori, imenjaju se po principu rotacije, u zavisnosti od toga u kojoj dravi EU seodrava sastanak.40Nastanak TREVI bio je promptan, jer je u to vreme bilopuno teroristikih akata i talakih situacija, a Interpol nije bio kadar odgovoriti

zahtevima evropskih policija. Kasnije je pridodata i borba protivorganizovanog kriminala, koja je potvrena Pariskom poveljom iz 1989.godine.41 Grupa je pojaala rad nakon potpisivanja engenskog sporazuma, jerje razvila mreu oficira za vezu, ne samo u sklopu drava EU, ve i van njih. U

39 Document Security (Justice Can Improve Its Controls Over Classified and SensitiveDocuments), Internet, 26/12/07, http://www.gao.gov/cgi-bin/getrpt?GAO/GGD-93-134.

40 Tony Bunyan, Trevi, Europol and the Europen State, Internet, 29/12/07, http://www.statewatch.org/ news/handbook-trevi.pdf. pp. 4-6.

41 TREVI, Internet, 04/01/08, http:// en.wikipedia.org/wiki/TREVI.htm.


19/22

159


treim zemljama TREVI je organizovao obavljanje poslova ne samo za svojuzemlju, nego i druge drave lanice engenskog sporazuma.

U okviru Konvencije o implementaciji engeskog sporazuma (1990), postojeodredbe o institucionalizaciji oficira za vezu i harmonizaciji politike i prakse utom delokrugu. Konvencija daje podsticaj u tome, dok drave to reguliu bilateralnim sporazumima. Osnova njihove misije lei u injenici da nemaju jurisdikciju na inokosno preduzimanje mera u dravi prijema i da prenoseobavetenja i pruaju pomo. Detairanje je na odreeno ili neodreeno vreme.Konvencija otvara mogunost meusobnog obavetavanja o svim pitanjimazasnovanih ugovorom i dostavljanja konkretnih obavetenja na zahtev druge

strane ili na sopstveni. Pravo prekograninog gonjenja odnosi se na osobe koje suu bekstvu iz zatvora ili su uhvaene u tekom krivinom delu koje predviaekstradikciju. Pravo prekograninog praenja i posmatranja mogu koristitipripadnici policijskih slubi, ali su ponaosob utvreni za svaku dravu. Potrebnoje za ovu delatnost saglasnost druge strane, ali u hitnim sluajevima ne mora.

Konvencijom o Europolu stvorena je organizacija za policijsku saradnju uokviru EU, neka vrsta evropskog FBI. Ugovorom o EU, potpisanom u Mastrihtu1992. godine, lanom K.1 estog poglavlja, podupreta je ideja o stvaranju Evropskepolicijske kancelarije (Eurepean Police Office, Europol). Konvencija o Europolu

potpisana je u Kanu juna 1995. godine. Pretea ovoj kancelariji bila je Jedinica zanarkotike Europola (EDU Europol Drugs Unit) oformljena na ministarskomsastanku TREVI grupe. Najbitniji deo EDU su oficiri za vezu (ELO EuropeanLiasion Officers) koje Jedinica upuuje u drave lanice. Jedna zemlja moe poslativei broj takvih predstavnika. Umreenim kompjuterskim sistemom, svaki oficir zavezu ima direktan kontakt sa informarikim sistemom vlastite drave, i, trenutnomoe izvriti odreene provere.42

ZAKLJUAK

Uspostavljanjem prvih diplomatskih odnosa izmeu drava, javila se potreba za profesionalnim predstavnicima, direktnim izaslanicima sizerena.Vremenom, pojavom graanskih drava i promenom razumevanja pojmasuvereniteta, diplomata postaje predstavnik svoje drave i naroda, titeiinterese vlastite drave u dravi u koju je upuen. Vremenom, kako su se drave poele okupljati na razliitim konferencijama, zbog reavanja zajednikihproblema, stvaraju se i meunarodne organizacije, to vezujemo za XIX vek. Uto vreme, javljaju se i prve meunarodne policijske organizacije.

42 Tony Bunyan, Trevi, Europol and the Europen State, op. cit., pp. 6-7.


20/22

160


Na osnovu celokupnog korpusa definicija o diplomatiji, policijskudiplomatiju moemo predstaviti kao lanac mera i postupaka u upuivanju policijskih slubenika i organa iz jednog meunarodno priznatog subjekta(meunarodno priznata drava, zvanina meunarodna organizacija) u drugi, uslubenom svojstvu, koji pritom poseduju odreene imunitete i privilegije umeunarodnom subjektu u okviru kojeg se akredituju, pri emu izvravajuzadatke od vanosti za suprostavljanje, spreavanje i borbu protivmeunarodnih izazova, rizika i pretnji. U dananje vreme koriste se dvatermina za policijskog slubenika, koji obavlja poslove prekograninepolicijske saradnje policijski atae i oficir za vezu. Razlika izmeu ova dva

termina je sledea: policijski atae mora posedovati odreene imunitete iprivilegije (jo uvek nisu utvreni univerzalnom konvencijom) i upuuju se naneodreeno vreme; oficir za vezu ne iziskuje automatski potrebu zaimunitetima i privilegijama i moe biti poslat da obavlja zadatak na odreenovreme; budui da je policijski atae diplomata, on mora uvek predstavljatimeunarodni subjekat koji ga je poslao bilo na zvaninim ili nezvaninimskupovima, a i njegovo radno mesto je profesionalno-osnovno; oficir za vezune mora uvek predstavljati svoju dravu ili organizaciju i to ne mora da mubude osnovno radno mesto.

Budui da je meunarodna policijska saradnja organizovano delovanje policija pojedinih drava na meunarodnom planu, poetkom prethodnogstolea, stvaraju se prve meunarodne policijske organizacije. Neke od njih suuniverzalnog, neke regionalnog karaktera, a neke su ostale u obliku inicijative.U nekim dravama, postoje celokupni departmani koji se bave policijskomsaradnjom, dok su kod drugih one tek u povoju. Interpol, Europol, engenskiciklus, Pompidu grupa ili TREVI grupa imaju gusto razvijene mree oficira zavezu, kao i kancelariju u okviru kojih deluju. Takoe, neke drave, Francuska,Kanada ili SAD u okviru svojih nacionalnih policija imaju razvijenu mreuoficira za vezu i policijskih ataea, kako bi bolje saraivale u borbi protiv

savremenih oblika organizovanog kriminala i terorizma. Neke drave, kao toje Srbija, tek treba da stvaraju takvu mreu.

LITERATURA

1. Bogoljub Milosavljevi,Nauka o policiji, Policijska akademija, Beograd, 1997.2. Budimir Babovi,Policija u svjetskom poretku, NEA, Beograd, 1997.3. Chas. W. Freeman, The Diplomats Dicitionary, Unated States Institute for

Peace Press, Washington 1997.


21/22

161


4. COUNCIL JOINT ACTION of 11 March 2002 on the European UnionPolice Mission (2002/210/CFSP), Official Journal of the EuropeanCommunities, 13. 03. 2002. L 70.

5. Document Security (Justice Can Improve Its Controls Over Classified andSensitive Documents), Internet, http://www.gao.gov/cgi-bin/getrpt?GAO/GGD-93-134 26/12/07.

6. Elanine Cassel, Daouglas A. Bernstein, Criminal Behavior, Allyn andBecon, Boston, 2001.

7.Foreign Policy Aspects of the War Against Terrorism, Sixth Report of the

Foreign Affairs Committee, Internet, http://www.fco.gov.uk/Files/kfile/Cm6590.pdf. p. 21, 06/01/08.

8. Gl. Geri, Diplomacija i diplomate, u: ore N. Lopii (prir.),Diplomatija (zbornik radova), IP Vaa knjiga, Beograd, 2006, str. 71-5.

9. G. R. Berridge,Diplomacy, Theory and Practice, Third Edition, Palgrave,Basingstoke, London-New York-Munich, 2005.

10. Internet, http://www.emador.org/military.htm 02/01/08.

11. Internet, http://www.ambafrance-ng.org/articlephp3?id_article=331 02/01/08.

12. James Rosenau, The Dinamism of a Turbulent World, in: Michael T.Klare, Yogesh Chandrani (eds.), World Security, Third Edition, St. MartinsPress, New York, 1998, pp. 18-35.

13. Mihailo Bankovi, Policijski ataei, Policija, br. 17-18, 1923. god. str.665-9.

14. Mihailo Bankovi, Policijski ataei (nastavak),Policija, br. 19-20, 1923.god. str. 739-42.

15. Milan Miloevi, Sistem dravne bezbednosti, Policijska akademija,

Beograd, 2001.16. Milan Vujaklija,Leksikon stranih rei i izraza, (jubilarno izdanje), Prosveta,

Beograd, 1996/97.

17. Miodrag Miti, Diplomatija (delatnost, organizacija, vetina, profesija),Zavod za izdavanje udbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1999.

18. Pavle Karovi, Definicija diplomacije, u: ore N. Lopii (prir.),Diplomatija (zbornik radova), IP Vaa knjiga, Beograd, 2006, str. 77-90.

19.Police, Internet, http://en.wikipedia.org/wiki/Police 30/12/07.


22/22

162


20. Putin Sets Up Police Attach Positions in Russian Embassies, Internet,http://www.kommersant.com/p-11273/r-500/police_will_join-diplomats/02/01/08.

21. P. Vasiljevi, Kreu oficiri za vezu, Internet, http://www.novosti.rs/code/navigate. php?Id=1&status=jedna&vest= 138252 02/03/09.

22. R. P. Barston,Modern Diplomacy, Addison-Wesley Longman Ltd, London,1997.

23. Second Ministerial Conference on Drug Trafficking Routes fromAfghanistan, Internet, http://www.centcom.mil/sites/csacnswg/Paris%20Pact%20Information/09%20%20Observations%20and%20 Recommendations%20Paris2-Moscow1.doc 03/01/08.

24. Stevan orevi i Miodrag Miti, Diplomatsko i konzularno pravo,Slubeni list SRJ, Beograd, 2000.

25. Shwartz Miller, Legal Evolution and Societal Comp...,American Journalof Sociology, VOL 70, 1964, pp. 154-67.

26. Tony Bunyan, Trevi, Europol and the Europen State, Internet,http://www.statewatch.org/ news/handbook-trevi.pdf 29/12/07.

27. TREVI, Internet, http://en.wikipedia.org/wiki/TREVI.htm 04/01/08.

28. Vesna Kneevi-Predi, OGLED O SUVERENOSTI: Suverenost iEvropska unija, Institut za politike studije, Beograd, 2001.29. Zoran Velji,Diplomatski protokol, Slubeni list, Diplomatska akademija,

Beograd, 2004.

Dalibor KEKI, Dr. Dane SUBOI

POLICE DIPLOMACY

ABSTRACT

Police diplomacy is one of the most interesting issues of the contemporaryinternational relations. Sources of this issue comes at the beginning of XX century.Organized criminal and terorrism influenced on appearance of international policecooperation at the end of XIX century. Police cooperation has enlarged last years.Termins police attach and liason officer are used for the same purpose, but there arefour key distinctions between them. Key words: Police diplomacy, international relation, organized criminal, terorrism,police cooperation, police attach