POJEDINE BOLESTI IZ

GRUPE RESPIRATORNIH

ZARAZNIH BOLESTI

Grip je prvi put opisao Hipokrat, 412 godine pre nove ere. Naziv influenca, prvi put

upotrebljen za vreme epidemije 1743. godine, vodi poreklo od italijanske reči

influenza, jer se tada verovalo da su bolest uzrokovale zvezde.

Prouzrokovač je virus influence koji spada u Ortomixoviruse (RNK viruse).

Na osnovu unutrašnjeg antigena (nukleoproteina) razlikuju se tri tipa: A, B i C virus.

GRIP (INFLUENCA)

18

11

Rezervoari virusa gripa

Tip A: čovek i životinje

• Virus influence tip A jedini može da izazove infekciju u životinja (ptica, konja, svinja i dr.).

Tipovi B i C: isključivo čovek.

Inkubacija: obično 1-3 dana

• Osoba je zarazna 3-5 dana od početka kliničkih simptoma, a deca do 7 dana.

Putevi prenošenja: kapljicama i kontakt (direktni i indirektni)

Epidemije i pandemije gripa • Tip A je najvarijabilniji i najviše antigenski mutira. Za njega su

karakteristične velike (šiftovi) i male (driftovi) antigenske mutacije. Iz tog

razloga tip A izaziva epidemije svake godine i pandemije u većim

vremenskim intervalima.

• Tip B za koga su karakteristične male antigenske varijacije izaziva

epidemije na svake 3-4 godine.

• Tip C antigenski ne mutira i izaziva sporadične slučajeve.

• Virus influence tip A jedini može da izazove infekciju u životinja (ptica,

konja, svinja i dr.).

Smatra se da je pojava novih varijanti rezultat rekombinacije između

humanih i animalnih sojeva.

Epidemije i pandemije gripa • Prva pandemija gripa je opisana 1580. godine, a zatim su pandemije

nastajale u razmacima od 10 do 50 godina. U dvadesetom veku bile su tri

pandemije gripa (španski 1918, azijski 1957 i hongkonški 1968).

• Španski grip: 1918/19. godine, izazvan virusom H1N1, kada je 500

miliona ljudi obolelo, a 40 miliona umrlo.

• Naziv “španski” dobio zbog španskih nezavisnih medija koji su prvi

objavili vest o epidemiji, iako je pandemija otpočela u Americi.

Epidemije i pandemije gripa

• Tokom pandemije gripa 2009/2010.god, u Srbiji je epidemija počela

u julu 2009. (tokom festivala EXIT u Novom Sadu) kada je obolelo

90 osoba.

• Pored toga, na Univerzijadi u Beogradu (1-12. jul 2009.) je bilo 3

importovana slučaja i 4 obolela.

• Tokom epidemije koja je trajala do 20. aprila 2010, registrovana su

84 laboratorijski potvrđena smrtna slučaja od novog gripa (N1H1).

Epidemija gripa u Srbiji, 2009-2010.

Prevencija gripa

Specifične mere prevencije imaju veći značaj.

Vakcina: 1. živa: aplikuje se pernazalno u vidu spreja, ali postoji izvesni problem oko doziranja ove vakcine; primenjuje se u V.Britaniji, Rusiji i u SAD, kod nas se ne koristi;

2. mrtva - inaktivisana:

- celovirusna,

- SPLIT vakcina: virus je tretiran deterdžentom, te je negov lanac isprekidan

- subjedinična sadrži samo spoljašnje antigene

(hemaglutinin i neuraminidazu)

SZO na osnovu praćenja cirkulacije virusa objavljuje koje viruse treba da sadži vakcina u sledećoj godini- uvek 2 A i jedan B tip virusa, ako je trokomponentna vakcina, četvorokomponentna sadrži 2A i 2B tipa virusa).

Npr:

Za sezonu 2018-2019 SZO je preporučila sledeći sastav vakcine protiv gripa:

• A/Michigan/45/2015 (H1N1)pdm09-like virus

• A/Singapore/INFIMH-16-0019/2016 A(H3N2)-like virus

• B/Colorado/06/2017-like (Victoria lineage) virus

• B/Phuket/3073/2013-like (Yamagata lineage) virus

Tuberkuloza je oboljenje za koje se zna više milenijuma. Na kičmenim stubovima

egipatskih mumija (iz 2400. god. pre nove ere) nađene su promene koje se danas

mogu okarakterisati kao tuberkuloza.

TUBERKULOZA (Tuberculosis – TBC)

Članak iz časopisa “The Lancet” iz 1997.

Izgradnja sanatorijuma bila je vrlo značajan korak u borbi protiv tuberkuloze.

Jednom studentu botanike, obolelom od tuberkuloze, savetovano je da promeni

klimu. Otišao je na Himalaje, a odatle se vratio izlečen, završio medicinu, i uskoro

doktorirao sa temom „Tuberkuloza je izlečiva bolest“. Izgradio je prvi sanatorijum

gde su, pored svežеg vazduza u šumi, oboleli imali i dobru ishranu.

Sanatorijumi s početka 20.veka

Calmette i Guerin su uspeli da smanje virulenciju Mycobacterium bovis i

tako naprave tzv. BCG vakcinu koja se i danas koristi.

Alber Kalmet Kamij Geran

1921.

B - Bacille

C - Calmette

G - Guérin

Počelo vakcinisanje

Uveden streptomicin

Koh identifikovao

bacil tuberkuloze

Stopa mortaliteta od tuberkuloze, 1860-1960. u SAD. Izvor: Biro za popis SAD, Istorijska statistika SAD; od kolonijalnih vremena do1970. (Vašington, D.C: Vladina kancelarija za štampanje, 1975), deo 1 st. 58, 63. Napomena: podaci između 1860. i 1900. odnose se samo na Masačusets.

Trend obolevanja od TBC

• Kada su, tokom drugog svetskog rata, pronađeni tuberkulostatici i kada je došlo do poboljšanja socioekonomskih uslova života, smatralo se da će se svet vrlo brzo osloboditi tuberkuloze.

• Međutim, posle višegodišnjeg pada broja obolelih, sredinom osamdesetih godina se takav trend zaustavlja, pa broj obolelih počinje da se povećava čak i u razvijenim zemljama.

• Ponovno povećanje broja obolelih od TBC se može objasniti - povećanjem broja obolelih od HIV-AIDSa kod kojih je TBC češća (u razvijenim zemljama) - padom životnog standarda i - problemima u zdravstvenim službama tokom perioda tranzicije u istočnoevropskim zemljama.

TB trends in Europe Median age in Finland

39,4

31,1

55,7

65,1

0

10

20

30

40

50

60

70

Males Females

1954

1986

Stagnacija u EU zemljama, ali porast u istočnoevropskim

zemljama, sa pikom u 2001. god.

Stope incidencija tuberkuloze u 2011. godini prema regionima sveta

Tuberkuloza

• Uzročnik: kompleks Mycobacterium tuberculosis (M.

tuberculosis, M. africaneum, M. bovis)

Porodica: Mycobacteriaceae

Rod: Mycobacterium

• Rezervoari: čovek, retko primati, bolesna goveda, svinje

• Putevi prenošenja: kapljicama, vazduhom (kapljičnim

jezgrima), kontakt (direktan i i indirektan), retko hranom

(ingestijom nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda –

bovina tuberkuloza)

• Prevencija: opšte i specifične mere prevencije (vakcina)

DOTS strategija

Directly

Observed

Treatment

Short-course

DOTS kombinuje:

1. pravovremenu dijagnozu TBC sa laboratorijskom potvrdom,

2. registraciju svih otkrivenih obolelih i terapiju

standardizovanom terapijom (sa 4 tuberkulostatika)

3. supervizija (nadgledanje da li pacijent uzima terapiju) i

4. individualno praćenje svakog pacijenta.

U SAD koje su program počele 1995.god, lekovi su nošeni

svakom obolelom (i kući) koji ih je morao popiti u prisustvu

zdravstvenog radnika.

Naša zemlja je počela

ovaj program 2001.

Epidemiološka situacija tuberkuloze u Srbiji

Grafikon 2. Trend tuberkuloze po polu u centralnoj Srbiji, 1956–1996. (Izvor: Gledovic i sar, 2000)

Epidemiološka situacija tuberkuloze u Srbiji

• Nakon 1956.god. postoji stalno opadanje stopa incidencije

TBC do 1995/96, od kada su relativno stalne stope incidencije

(između 30 i 35 na 100.000).

• Ali za razliku od istočnoevropskih zemalja u kojima je došlo

do izuzetnog porasta incidencije tokom perioda tranzicije, to

se nije desilo u Srbiji.

STREPTOKOKOZE

Rasprostranjenost Širom sveta Respiratorna oboljenja češća u umereno klimatskim i

subtropskim područjima Kožne infekcije češće u tropskim područjima i tamo gde su

loši higijenski uslovi Učestalost: 20% respiratornih infekcija uzrokovano BHS Kod nas: - respiratorne infekcije oko 100/100000 - šarlah 20-40/100000 - erizipel redak

STREPTOKOKOZE 1. Uporediti stope incidencije streptokokne angine i šarlaha. Objasniti…

Godina

Streptokokna angina

(Streptokokni tonzilitis i

faringitis)

Šarlah

Broj obolelih Stopa

incidencije

(na 100 000)

Broj obolelih Stopa

incidencije

(na 100 000) 1996 8 826 90,3 2168 22,2 1997 8 655 88,5 3228 33,0 1998 9 451 96,6 3745 38,3 1999 6 641 67,3 2116 21,6 2000 7 542 77,1 2020 25,8 2001 7 635 101,8 3129 41,7 2002 6 789 90,5 3027 40,4 2003 9 344 124,6 2913 38,9 2004 8 645 115,3 2940 39,2 2005 9 152 122,1 2559 34,1

2006* 88 153 1184,7 3214 43,2 2007 155 252 2094,8 3912 52,8 2008 178 581 2419,2 2630 35,6 2009 226 671 3083,8 2422 33,0 2010 225 583 3081,4 2004 27,4 2011 262 250 3596,7 3004 41,2 2012 158 366 2203,5 4328 60,2

* Počela

zbirna

prijava

Stope incidencije šarlaha su mnogo niže od stopa angina,

jer on nastaje samo ako određeni tip streptococcusa luči piogeni egzotoksin.

Ospa kod obolelog od šarlaha

Izuzetni porast stope incidencije streptokokne angine i faringitisa

se može delimično objasniti uvođenjem zbirne prijave za ova

oboljenja.

STREPTOKOKNE INFEKCIJE

Uzročnik – Streptococcus ß haemolyticus

Ima više od 20 seroloških grupa

(polisaharid)

Najvažnije grupe A, B,C,D i G

Grupa A ima preko 130 seroloških tipova (M protein)

Luče eritrogeni toksin A, B i C

Relativno otporni u spoljnoj sredini, ali brzo gube M antigen koji je nosilac virulencije

Podela streptokokoza

1. Primarne streptokokne infekcije:

- respiratorne: tonzilitis, faringitis, laringitis, bronhitis, bronhopneumonija

- kožne: impetigo, erizipel, piodermija, šarlah, furunkul

2. Septičke komplikacije:

otitis media, artritis, osteomijelitis, meningitis, puerperalna sepsa

3. Sterilne sekvele:

reumatska groznica, poststreptokokni glomerulonefritis

Lokalizacija oboljenja izazvanih Streptococcusom

Meningitis

Otitis Sinuzitis

Tonzilitis i faringitis

Adenitis Pneumonija

Endokarditis

Impetigo

Erizipel

Puerperalna sepsa

Miozitis

Fascitis

Sterilne sekvele

Reumatska groznica

Glomerulonefritis

OBOLJENJA UZROKOVANA

BHS GRUPE A • Angina

• Šarlah

• Impetigo

• Erizipel

• Celulitis

• Nekrotizirajući

fasciitis

• Peritonzilitis

• Otitis

• Mastoiditis

• Pneumonija

• Puerperalna sepsa

• Toksični šok sindrom

• Reumatska groznica

• Akutni

glomerulonefritis

Streptokokna angina (βHSgr.A)

1. Od blage kataralne

– teško razlikovati od virusne

2. preko teže katralne ili eksudativne

– uobičajena srednje teška slika

3. do flegmonozne (peritonzilitis)

i apscendirajuće (peritonzilarni apsces)

Srednje teška streptokokna angina

• nagli početak

• jaka gušobolja,

ali i bol u trbuhu

• angularni limfadenitis >1 cm, jako bolan

• žarko crveno ždrelo, kataralično

• beli do žuti eksudat na tonzilama

• početak u lakunama

• može pokriti celu površinu tonzile

Komplikacije streptokokne angine

• Septične (širenje infekcije):

1. Peritonzilarni apsces 2. Limfadenitis, otitis med., sinusitis

3. Pneumonija, sepsa, meningitis

• Imunološke: • Reumatska groznica (RG )

• Postreptokokni glomerulonefritis (PSGN)

ŠARLAH (scarlatina)

• BHS A

• Sojevi koji luče streptokokni pirogeni egzotoksin

(eritrogeni toksin, šarlahni, Dick-ov toksin)

• Osip

• Obično upala ždrela

• Može uz infekciju kože/potkožnog tkiva

angina + osip

ŠARLAH (scarlatina)

• Deca predškolskog uzrasta

• Hladno doba godine

• Kapljični prenos

• Imunitet

– Dugotrajan

– Tip-specifičan

ŠARLAH (scarlatina)

• Inkubacija 3-5 dana

Inicijalni stadijum

• Nagli početak

• Febrilnost, opšti simptomi (često bolovi u

trbuhu, povraćanje, glavobolja)

ŠARLAH (scarlatina)

Osipni stadijum

• Osip

–Od drugog dana bolesti

–Sitnotačkast konfluirajući

–Aksile, donji deo trbuha, ingvinalno

–Filatovljev znak

ŠARLAH (scarlatina)

• Lakunarna angina

• Enantem na mekom nepcu

• Malinast jezik

• Otok limfnih čvorova

ŠARLAH (scarlatina)

Prazni period

– “Ćureća” koža

–Pastijin znak

Stadijum perutanja

–Ljuštenje kože (u 2. nedelji bolesti)

ŠARLAH - nalazi

• KKS

– Leukocitoza

– Kasnije eozinofilija

• Bris ždrela/kože

ŠARLAH - komplikacije

• Toksične

– Hiperpireksija, šok, poremećaj svesti, miokarditis

• Invazivne

– Peritonzilarni apsces

• Imunološke

– Reumatska groznica, glomerulonefritis

Potkožna mast

Fascia

Celulitis

ERIZIPEL

Nekrotizirajući fasciitis

Kožne infekcije

STREPTOKOKNI TOKSIČNI ŠOK SINDROM

(STŠS)

• Multisistemska bolest

• Sojevi Str. pyogenes koji luče SSA (Streptokokni Super Antigen)

– U 50% bakterijemija

– Smrtnost oko 30%

Reumatska groznica

Danas problem u nekim zemljama u razvoju

U razvijenim zemljama se javlja retko, u pojedinim grupacijama. Pad incidencije počeo sa poboljšanjem socijalno-ekonomskih uslova pre otkrića penicilina

Kod nas poslednje dve decenije samo pojedinačni slučajevi

U SAD, 1985. godine došlo do manjih epidemija RG (tipovi 1, 3, 18). Povećan broj oboloelih se i dalje registruje u više oblasti

Reumatska groznica

RG nastaje samo posle respiratornih infekcija

Reumatogeni potencijal imaju samo neki

tipovi, po Bisnou ne više od 20. Najčešće

povezivana sa tipovima 1, 3, 4, 12 i 25

Reumatogenost sojeva povezuju sa:

- odsustvom faktora opalescencije

- prisustvom M udruženog proteina

- izraženo, širokom hijaluronskom kapsulom

Akutni glomerulonefritis

• Nastaje posle infekcija kože

• Najčešće uzrokovan tipovima 2, 49, 55, 57, 58,

59 i 60.

• Može i da nastane posle infekcije ždrela.

Rezervoar – čovek (bolesnik i kliconoša)

• Bolesnik

Nelečen, nekomplikovan slučaj – zaraznost 10 –

21dan

Nelečen sa purulentnom sekrecijom – zarazan

nekoliko nedelja do nekoliko meseci

Adekvatno lečen penicilinom zarazan 24 sata

Rezervoar – čovek (bolesnik i kliconoša)

Kliconoša – akutan, retko hroničan i zdrav

Kliconoštvo ždrelno, nosno, analno, vaginalno

Na koži prisutni 1 – 2 nedelje pre pojave kožnog

oboljenja

Dugotrajne kliconoše slabo zarazne – streptokoke

gube M protein. Teško se leči – zbog gubitka

ćelijskog zida uzročnici slabo reaguju na antibiotike

Putevi prenošenja

Kapljice

Direktan kontakt

Indirektan kontakt ne zbog gubitka M

proteina

Hrana – mleko i proizvodi od mleka, jela od

jaja

Čovek može da inficira kravu streptokokama

grupe A i C pa se one mogu naći u mleku

Infekcija hranom najčešće preko mladog sira

Osetljivost i otpornost

• Osetljivost – opšta (dosta inaparentnih infekcija)

• Infekcije retke kod mlađih od 2-3 godine (prirodni pasivni imunitet i manja izloženost)

• Infekcije najčešće u uzrastu 6-8 godina.

• Posle prvog ataka RG – povećan rizik od recidiva

• Posle erizipela – povećana sklonost ka recidivima

• Imunitet:

Antibakterijski, tip specifični, traje više godina

Antitoksični, tip specifičan, trajan

Mere prevencije

• Za streptokokne infekcije:

- opšte mere za prevenciju respiratornih infekcija (malo efikasne)

-pasterizovanje ili kuvanje mleka

- priprema jela neposredno pre upotrebe i čuvanje u frižideru

- osobe sa infekcijom respiratornog trakta i kožnim infekcijama ne treba da rade sa hranom

Mere prevencije

• Za reumatsku groznicu:

- brza dijagnoza streptokokne infekcije

- adekvatno lečenje infekcije BHS grupe A

- sekundarna prevencija recidiva RG:

benzatin penicilin jednom mesečno u toku

najmanje 5 godina

Mere prevencije

• Za akutni glomerulonefritis:

- adekvatna terapija streptokoknih infekcija

smanjuje rizik pojave ove sterilne

komplikacije

- nije dokazano da lečenje streptokokne

piodermije prevenira akutni glomerulonefritis

Mere suzbijanja

Dijagnoza:

- Klinička slika

- Laboratorijska potvrda

Za brzu identifikaciju nalaz antigena grupe A steptokoka u faringealnom sekretu;

Izolacija uzročnika na krvnom agaru;

Bacitracinski test (bacitracin inhibira rast više od 95% BHS grupe A, a ne utiče na 80%-90% sojeva drugih grupa BHS)

Porast titra antitela u serumu(antistreptolizin O, antihijalurinidaza, anti DNA-aza B)

Mere suzbijanja

Prijava

Izolacija – kućna

Dezinfekcija - u toku bolesti

- završno čišćenje

Terapija – penicilin, 1 doza depo penicilina ili prokain penicilin u toku 10 dana.

- U slučaju preosetljivosti na peniclin daje se eritromicin ili klindamicin

- ne koristiti sulfonamide i tetracikline

Mere suzbijanja kod pojave

streptkokonih oboljenja u kolektivu

• Pojava streptokokne angine i šarlaha –

uzeti bris svim članovima kolektiva i one

sa nalazom BHS izolovati kod kuće i

lečiti

• Pojava reumatske groznice – terapiju

dati celom kolektivu

MORBILI, RUBELA I VARIČELA Male boginje (morbili) i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrti male dece,

uprkos postojanju bezbedne, efektne i jeftine vakcine već četrdesetak

godina.

U 2006. godini, zbog morbila je umrlo oko 242.000 dece u svetu. Više od

95% umrlih je u siromašnim zemljama sa nerazvijenom zdravstvenom

zaštitom.

U 2017. god. obolelo je u celom svetu 109.239 osoba.

U Srbiji tekuće godine obolelo 465 osoba (2m-60. god. starosti).

Lab. potvrđeno 132 slučaja.

Notifikacione stope malih boginja (na 1.000.000) u zemljama

Evropske unije, mart 2018 - februar 2019.god.

Obuhvat imunizacije prvom dozom vakcine protiv morbila u zemljama

Evropske unije u 2017. god.

Karakteristike morbila, rubele i varičele

Karakteristike

Inkubacija

Morbili

Oko 10 dana

Rubela

Prosečna 14-17 dana

(maksimum 21 dan)

Varičela

2-3 nedelje

Karakeristike morbila, rubele i varičele

Karakteristike

Egzantem (ospa)

Morbili

Ospa se najpre javlja

na licu, zatim je

generalizovana, traje

4-7 dana

Rubela

Difuzna ospa, koja

može ličiti na ospu

kod morbila ili

šarlaha

Varičela

Makulo-papulozna,

javlja se u više

navrata, tako da su

tokom bolesti prisutni

različiti stadijumi

ospe na telu

Karakeristike morbila, rubele i varičele

Karakteristike

Izvor i dužina

zaraznosti

Morbili

Oboleo čovek,

zaraznost 1 dan pre

početka prodromalnog

stadijuma

(4 dana pre ospe) do 4

dana nakon izbijanja

ospe

Rubela

Oboleo čovek,

zaraznost 1 nedelja pre

i 4 dana nakon

izbijanja ospe

Varičela

Čovek oboleo od

varičele ili herpes

zostera.

Zaraznost varičela:1-2

dana (max. 5) pre

izbijanja ospe do 5

dana nakon

poslednjeg izbijanja

ospe (dok one ne

pređu u stadijum

kruste).

Zaraznost zoster: 1

nedelja nakon pojave

vezikula

Karakeristike morbila, rubele i varičele

Karakteristike

Put prenošenja

Morbili

Kapljicama,

direktnim kontaktom,

indirektnim

kontaktom samo sa

sveže

kontaminiranim

predmetima

Rubela

Kapljicama,

direktnim kontaktom,

indirektnim

kontaktom sa sveže

kontaminiranim

predmetima

Varičela

Kapljicama sa

respiratornog trakta

ili sa vezikula,

direktnim kontaktom,

indirektnim

kontaktom

Karakeristike morbila, rubele i varičele !!!!!!!!!!!

Karakteristike

Prevencija

Morbili

MMR vakcina;

Kod nevakcinisanih

Ig dat u okviru 6 dana

nakon ekspozicije

može sprečiti

nastanak bolesti (u

okviru 3 dana nakon

ekspozicije) ili

ublažiti (sledeća 3

dana) kliničku sliku

Rubela

MMR vakcina.

Ig dat u trudnoći

nakon ekspozicije

neće prevenirati

viremiju, tako da kl.

slika može biti

ublažena, ali će virus

teratogeno delovati

na plod.

Varičela

U Srbiji se vakcina

primenjuje za lica u

posebnom riziku, za

lica zaposlena u

zdravstvenim

ustanovama,

preporučena

imunizacija za lica

određenog uzrasta

Navesti karakeristike morbila, rubele i varičele

Karakteristike

Imunitet

Morbili

Posle preležane

bolesti doživotan.

Deca rođena od

imunih majki imaju

transplacentarno

stečen imunitet 6-9

m, pa i duže. Ako je

majka stekla imunitet

vakcinacijom,

transplacentarni kod

deteta kraće traje.

Rubela

Posle preležane

bolesti dugotrajan,

verovatno doživotan.

Deca rođena od

imunih majki imaju

transplacentarno

stečen imunitet 6-9 m

Varičela

Dugotrajan, retko se

ponovo javlja

varičela, samo kod

osoba sa smanjenim

imunitetom.

Virus ostaje latentan

u senzitivnim

ganglionima i izaziva

herpes zoster kod

15% odraslih.

Eradikacija i eliminacija RZB

Eradikacija je situacija kada nema ni oboljenja ni prouzrokovača u

prirodi.

Uslov za eradikaciju je odsustvo ekstrahumanih rezervoara

infekcije, hroničnog kliconoštva, postojanje dobre vakcine i

antigenska stabilnost uzročnika.

SZO je proglasila globalnu eradikaciju variole maja 1980. godine.

Difterija je eliminisana, a ne eradikovana.

•Poslednji registrovan slučaj difterije u Srbiji je bio 1980. godine

(Kosovo i Metohija)

Eliminacija je situacija u kojoj se ne registruje oboljenje, ali

uzročnik cirkuliše u populacijii.

Razlog što difterija nije eradikovana je u vakcini koja je

anatoksična, odnosno sprečava oboljenje, ali ne deluje na

uzročnika.

RESPIRATORNE ZARAZNE BOLESTI - IMUNIZACIJA

Prema Pravilniku o imunizaciji („Sl.glasnik RS”,

104/2018. godine), kod nas se primenjuju:

- Obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta (tuberkuloza,

difterija, veliki kašalj, male boginje, rubela, zauške, oboljenja izazvana

Hemofilusom influence tipa b, oboljenja izazvana Streprokokom

pneumonije)

-Za lica u posebnom riziku (grip, meningokokna bolest, oboljenja

izazvana Hemofilusom influence tipa b, oboljenja izazvana Streprokokom

pneumonije, varičela, infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim

virusom)

- Za lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama (grip, male boginje,

zauške, difrterija, veliki kašalj, meningokokna bolest, varičela)

- Preporučena imunizacija – za lica određenog uzrasta (varičela, grip,

oboljenja izazvana Streprokokom pneumonije, zoster, meningokokna

bolest, difterija, veliki kašalj, rubela)