POGOVOR EEEM

7/23/2019 POGOVOR EEEM

1/86

DODACI

SRPSKO-GRKI RENIK

151


2/86

DODACI

INDEX RERUM

152


3/86

DODACI

INDEX NOMINUM

153


4/86

DODACI

154


5/86

DODACI

Tematski sadraj ovog toma po poglavljima pripadajuih spisa

VELIKA ETIKA

Velika etika I

1.Pozicioniranje etikog iskustva ono je ponajpre politiko!dru"tveno#$tika je% prima &acie% deo politike# 'o% uklapanje etike svesti u politikune znai njenu negaciju% jer odmah se namee pro(lem etike motivacije# Pregled ranijih teorija o vrlini )etikoj svesti*a*Pitagora svo+enje vrlina na brojeve pravednost kao kvadrat#(* Sokrat kritika njegovog ,intelektualizma, etike svesti#c* Platon njegova teorija du"e je konano re"enje za jednu etiku% ali,posle togato vi"e ne valja,# -ritika ,nenapisanih uenja, i iste tran.scendencije /o(ra# Teza nema spoja izme+u teorijske i praktike &ilo.zo&ije#d*Aristotelovore"enje teleologija svakog znanja i delovanja% a svako jeusmereno ka /o(ru# 'o% ,dru"tvenost, !politinost! je najvi"a ljudska

sposo(nost ideja najvi"eg opteg dobra koje je za nas mogue% to jedo(ro ,u dru"tvu,# To nije transcendentna ideja /o(ra kao kod Platonave do(ro koje je dohvatljivo i zajedniko za sve to je zapravopredstava sveop"te obaveznosti moralnog zakona% jer da on nijerezervisan samo za one koji ,vide, 0deju /o(ra svi mogu i morajupo"tovati moralni zakon# Kritika poetne tezeda je etika deo politike politika zapravo nemamogunost da govori ni o op"tem do(ru% ni o do(ru u empirijskom smis.lu# Politika svest gu(i iz vida okazionalnuprirodu etikog delovanjaprimeri uzvi"enosti i hra(rosti# 'i politici ne pripada da govori o zajednikom do(ru )platonistikateza* re"enje ove dileme je u tome da politiko ,znanje, mora da pos.

matra samo ono "to jenama do(ro# Produetak kritike 0deje /o(ra# -ritika okratove teze vrlina.znanje okrat misli teleolo"ki% ali dolazise navodno iz njegovog intelektualizma vrline do toga da vrlina postojizalud Poku"aj reductio ad a(surdum okratove teze#

155


6/86

DODACI

2.'a koliko naina se govori o ,do(ru, etiri o(lika ,do(ra, u poet.noj analizi#

Drugapodela etikih vrednosti )tj#do(ara* na osnovu iz(ora# rlina jeono "to tre(a iza(rati% a etiki indi&erentna do(ra ne tre(a# Treapodela ovo je konano 6ristotelovo re"enje to je teleololo"kastruktura etike svesti# Postoje instrumentalna i &inalna do(ra% iz(or kojivodi ka svrsi% i to vam je to# To je ideja savr"enstva# 'o% "ta je savr"enstvo 7no mora (iti skriveno u motivaciji% jer da nemoe etiki idiot postii etiko savr"enstvo odatle ideja (lagorodnosti%jedne izvorno do(re i delotvorne volje# -ritika poku"aja relativizacije (lagorodnosti preko spolja"njih vred.nosti# 0stovremeno% osporava se i to da (lagorodnost moe postojati (ezikakvih spolja"njih ,do(ara,#3.etvrtapodela do(ara du"evna% telesna% spolja"nja#Duevna do(ra suvrline% telesna su zdravlje i lepota% a spoljanjasu (ogatstvo% ast% vlast%itd# 8lagorodnost dobro delanje i dobar ivot# vrha je u spoju delotvor.nosti i upotre(e# 8lagorodnost nije puka sposo(nost!nastrojenost vepuna delotvoronost# 7granienje (lagorodnosti preko ina#

,idimo da ivimo samo duom,% a u njoj je ,vrlina, )modernijereeno to je etika vrednost% ili etika svest% jer danas se ljudi odmahnarogu"e kad se govori otvoreno o ,do(ru, ili o ,vrlini,*# 8lagorodnostjeusvr!ovljenost du"e% tj# ona je al&a i omega etikog delovanja# 8lago.rodnost je ivot u skladu s vrlinama% tj# delotvorna etika svest## eza (lagorodnosti i savr"enosti!dovr"enosti# -omentar Solonoveizreke da niko nije pouzdano (lagorodan dok ne umre# Pro"irenje teze(lagorodonost.delotvornost preko pojma sna "ta ako neko prespava ceoivot /elotvornost!(lagorodnost kao budnost#

Velika etika II

1 !Po"tenje, aplikacija zakona u pojedinanim sluajevima koje zako.nodavac nije predvideo ili nije mogao da predvidi# 9astupnik pozitivnogprava% ali i onaj koji (rani prirodno pravo i pravednost#2 !:vi+avnost, odnosi se na etiki sud a ne iskljuivo na delanje% kao

15;


7/86

DODACI

"to je to kod po"tenja% iako su zapravo isto# 6li% i uvi+avan ovek nemoe (iti ,nepo"ten,#3 ,motrenost, i njena vrsta veza sa raz(orom# Pro"irenje diskusije napravednost# /a li nepravedan ovek zna "ta je do(ro a "ta je zlo )poten.ciranje okratovog stava da se ne moe znajui initi zlo*

Posredna od(rana ipojaavanjeokratove pozicije nepravedan ovekne razlikuje do(ro kao takvo i ono "to je njemu do(ro# /akle% zlo se ipakini iz neznanja :o(iajena i uhodana meta&ora sa medicinskim zna.njem in a(stracto i sa njegovom aplikacijom upojedinanomsluaju# ogiki argument nesuzdranost je u proma"aju aplikacije op"teg na

15?


8/86

DODACI

pojedinano% jer ovek moe imati op"te znanje a ne delati u skladu snjim# To je i okratov stav vrlina nije to op"te znanje ve sposo(nost dase ono aplicira u pojedinanom#

o&istika dilema u nekom sluaju nesuzdran ovek moe zasluivatipohvalu% a suzdran ne Primat razuma u odnosu na elju i na poudu#Primer sa inhi(iranim zlom hou da istuem oca% ali suzdravam se Tonije suzdranost% jer ja to zapravo !ou#

Potpunanesuzdranost tie setelesnogzadovoljstva i (ola% jer telesnouivanje je za prekor# 'o% pro(lem besapokazuje drugu stranu suzdra.nostijer# ne tre(a (es osu+ivati isto kao telesnu nesuzdranost )"tavi"e%(es#ak i boli onog koji je (esan% dok to poronog oveka navodno ne(oli*# 'esuzdranost je oholost# /a li su suzdranost i vrstina isto 6ko mekutvonije isto "to i nesuz.dranost% tada ni suzdranost i vrstina ne mogu (iti isto# =azlikovanje onog koji je razuzdan i onog koji je nesuzdran razuz.dan se ipak moe izleiti% a nesuzdran nikako# /ve vrste nesuzdranosti nepromi"ljena i ona praena razumom kojiodgovara od poroka primer sa lepom enom# 7naj koji u punoj svestiini zlo% tome nema leka#

=azlikovanje suzdranog i raz(oritog# =az(orit ovek nema poroneudnje% a suzdran ih ima ali ih savla+uje#'astavak dijalektike dileme odnosno razuzdanog i nesuzdranog# =a.

zuzdan je lo"iji od nesuzdranog jer njegov porok je ,prirodan,# 7dnosprirode i navike navika samo izgleda kao neto prirodno z(og svojesnage i vrstine# Pojam izvorno zle volje. ,lo" razum, . kod razuzdanog oveka# Priro.da niemu ne popu"ta on je takav% i gotovo =azuman i sposo(an razli.kuju se na pojmu delotvornosti## 7zadovoljstvu# eza (lagorodnosti i zadovoljstva# -ritika Platonoveteze iz ,@ile(a, da zadovoljstvo ne moe (iti do(ro#

'e moe ono% po Platonu% (iti do(ro zato "to je postajanje )1*% 'e

moe (iti do(ro zato "to postoje neka loa zadovoljstva )2*# 'e moe (itido(ro zato "to jesvimadostupno )3*# Tako+e% ono nije ne"tonajbolje)4*#Tako+e% ono jesmetnjau injenju do(ra )5*#

7(aranje ovih pet argumenata iz ,@ile(a,#

15A


9/86

DODACI

1* 'ijesvako zadovoljstvo postajanje% jer postoji zadovoljstvo koje nepodrazumeva nedostatak posmatranje% slu"anje muzike% mirisanje cveaPojaavanje kritike" nijedno zadovoljstvo nije postajanje


10/86

DODACI

na to da je srean onaj kome nepravednopripadne ne"to do(ro# rea jeposledica nerazlonosti Prirode#

reapo priluenostije naj(lia (lagorodnosti#% Savrenost to je ono "to je glavno% i na savr"enost se svode sve ostalevrline# Pojampotpunog eikog integriteta(#1& Pojam , ispravnog razloga, u etikom inu# 6ntropolo"ko o(ja"nje.nje suko( razumnog i nerazumnog dela du"e# last umanad strastimao(ez(e+uje ,ispravni razlog, u etikom inu# =azlika izme+u vrlina i(lagoodnosti vrlina je ,samo, sposo(nost% a (lagorodnost je nuno delo.tvornost#11Prijateljstvo# /a li je ono odnos slinih% ili je nadopuna suprotnosti/a li do(ar ovek moe (iti prijatelj lo"em% da li lo" ovek moe (iti pri.jatelj lo"em Pojam uzvraenog prijateljstva time se prijateljstvo ograniava nauzajamnu lju(av ravnopravnih# 'iko ne moe 9evsu (iti prijatelj Predmet prijateljstva moe (iti samo do(ro# 'o% valjan ovek ipak mo.e (iti prijatelj lo"em% ali motiv tog prijateljstva nije odriv )korist% zado.voljstvo*# -ritika ,prijateljstva, osnovanog na zadovoljstvu ili na koristi# 7(lici

prijateljstva i sve mogue matematike kom(inacije#Poku"aj da se upra#vomprijateljstvu spoje i i korist i zadovoljstvo i vrlina# 6naliza o(lika prijateljstva iz koristi ili z(og zadovoljstva negiranjetoga da je takvo prijateljstvo uop"te mogue#

avr"eno prijateljstvo prijateljstvo valjanih ljudi zasnovano na njiho.voj jednakosti#

8olje je voleti nego (iti voljen# Pro(lem mogunosti prijateljstva pre.ma se(i# To je samo preneseno odre+enje savr"enog prijateljstva# eza prijateljstva i pravednosti% tj# njenih pojavnih o(lika# ju(av oca prema sinu i o(ratno za"to otac

1;D


11/86

DODACI

vi"e voli sina nego ovaj njega /a li je blagonaklonostprijateljstvo 'ije% ali prijateljstvo podrazu.meva (lagonaklonost#i otud za(una# Slogaje srodna prijateljstvu% jer ona je istovetno htenje% ali ipak nije ine moe (iti prijateljstvo prijatelji su sloni% ali sloni ljudi ne moraju(iti prijatelji#13Samoljubivost# aljan ovek nije samolju(iv% iako voli samog se(eono "to ini ini radi drugog# amo do(ro on nee prepustiti nikom% avlast i (ogatstvo hoe% ako veruje da je drugi sposo(niji#1aljan ovek ipak zadrava se(i ono "to je naj(olje savr"enost# 7n jedo(rolju(iv a ne samolju(iv# >o" ovek je samolju(iv% jer voli se(e kaotakvog% a ne z(og do(ra#1"Smodovoljnost# da li samodovoljnom oveku uop"te tre(a prijatelj6li% ako mu ne tre(a% kome e on onda initi do(ro $ksurs upore+enjesamodovoljnog oveka i 8oga# Prijatelj je ,drugo ja, i zato je potre(an isamodovoljnom oveku# Prijateljstvo kao put ka samospoznaji% a mi nemoemo da vidimosami se(e# Prijatelj kao ogledalo moje du"e# 9ato jeneophodan i samodovoljnom oveku ako su o(ojica samodovoljni . a tose pretpostavlja . tada se o(ojica samospoznaju u onom drugom% i tek je

to prijateljstvo isti duhovni odnos#1'/a li tre(a imati mnogo ili malo prijatelja 'e tre(a ih imati ni maloni mnogo# 'ikako (ez prijatelja% jer to pokazuje odsustvo emocije% ali netre(a ih imati ni mnogo jer tada ,(olu nikad kraja,#


12/86

DODACI

EUDEMOVA ETIKA

$udemova etika 0

$udemova etika 00

$udemova etika 00

1Prijateljstvo# Postavljanje okvira diskusije#Prijateljstvo mora (iti aspekt ljudske dru"tvenosti% odnosno politikogha(itusa oveka% jer da oni koji su nepravednijedan prema drugom nemogu (iti prijatelji# 6li to ne iscrpljuje pojam prijateljstva!lju(avi% jer miceo ivot provodimo s nama dragim ljudima )ro+aci% drugovi% deca%roditelji% ena*# Pojam line% ,oso(ene,% pravednosti s kojom dravanema ni"ta#

6naliza &izikalnih predplatonovskih teorija prijateljstva!lju(avi# /veteze ,slino voli slino,% i ,suprotnosti se privlae, $mpedokle iEerakleit# 'o% ti stavovi su preterano uop"teni#

/a li je predmet lju(avi samo to "to je korisno okrat# $kskurs da li je lako ili te"ko stei prijatelja2 =azmatranje te"koa odnosno prijateljstva#

/a li je lju(av motivisana do(rim ili kori"u 'o% i toprijatnoje pred.met elje# /o(ro% korist% prijatnost!zadovoljstvo kao mogui osnovilju(avi!prijateljstva# Pojam uzvratnogprijateljstva (ez kojeg prijateljstvonije mogue# Trivrste prijateljstva# 'o% o svima njima ,govori se, u odnosu na ne#to jedinstveno i prvobitno# 6rtikulacija 6ristotelove teorije polisemije#

-ritika platonistike postvarenja op"teg# 7(lici prijateljstva z(og vrline% z(og koristi% z(og zadovoljstva# 7pissvih ovih o(lika no% prijateljstvo uvrlinipripada samo najboljimljudi.ma# 'o% ipak nije mogue sve o(like prijateljstva odrediti jedinstvenim

1;2


13/86

DODACI

odre+enjem# /a li je prijateljstvo praeno zadovoljstvom /o(ro je ono "to je po.eljno% i to i do(ro.po.se(i i do(ro za nekog# /o tog sklada dovode vrli.na i politika ve"tina# /a li ima prijateljstva (ez zadovoljstva Pojam uzajamnog prepo#znavanja"pravi prijatelji su uvek jedan drugom prijatni# ,oleti, znairadovati se% no da li je lju(av uzvraena# /rugi o(lici prijateljstva!naklonosti postoje i kod ivotinja% ali prija.teljstvo motivisano vrlinom samo kod ljudi% ali i lo"i ljudi mogu (iti,prijatelji, z(og zadovoljstva ili z(og koristi# Pojam pervertovanogprijateljstva# 6ristotelova od(rana mogunosti drugih o(lika prijateljstvapored izvornog ne moe se tvrditi da je samo izvorno prijateljstvo prija.teljstvo jer to je ,prisilljavanje pojava,# emantiko re"enje odnosa razliitih o(lika prijateljstva u cilju o(raz.loenja mogunosti postojanja idrugi! o(lika prijateljstva ne mogu seprijateljstvo iz koristi ili z(og zadovoljstva eliminisati a limine# Tre(auskladiti do(ro po se(i i to "to je za nekog do(ro to je zadatak vrline# udno odre+enje razuzdanosti neuskla+enost do(ra i zadovoljstva ustrasti#

Prirodna do(rota oveka /a li moe postojati prijatelj koji je do(ar aline priinjava zadovoljstvo -od pravih prijatelja prijatnost je o(ostrana%jer to je zadovoljstvo u o(ostranom prepoznavanju ,oleti, znai,radovati se,% ali ne znai neposredno ,(iti voljen,# Ber% moe se voleti iono "to nema du"u#

0zvorno prijateljtsvo raduje se zato "to je drugi do(ar Prijateljstvo jene"to vrsto% i samo ono je vrsto# -omentar Teognidovih stihova nemaprijatelja (ez protoka vremena# Pro(lem mogunosti prijateljstva kod lo"ih ljudi# /a li tre(a zamenitiprijatelja )pro(lem vene vernosti* Preko pojma koristi prijateljstvo seograniava na mali (roj iza(ranih% jer ,ne mogu (a" svima (iti odkoristi,# -omentar $uripidovih stihova# Tek vreme pokazuje da li je

prijatelj ,pravi,# ,0zvorno prijateljstvo, kao sam pojamprijateljstva# 7no je osnovanona vrlini pore+enje sa drugim o(licima prijateljstva# -ritika drugih &or.mi prijateljstva#

1;3


14/86

DODACI

0pak% svi ljudi imaju ne"to dobrou se(i% i zato su mogua,prijateljstva,koja nisu ,izvorno prijateljstvo,#3 eza o(lika prijateljstva i pojma jednakosti# Bednakost na osnovusrazmere# Prijateljstvo u nejednakosti )prijateljstvo iz koristi ili z(ogzadovoljstva*# Prijateljstvo osnovano na preteranosti neisti ,rauni, uprijateljstvu iz koristi#


15/86

DODACI

oveka lo" ovek je uvek u sva+i sa so(om iako mu se samolju(lje nemoe porei# Prijateljstvo prema se(i lii na onu po srodnosti# 'o% svi o(lici prijateljstva se svode na izvorno prijateljstvo##Sloga i blagonaklonost# 8lagonaklonost je samo u prijateljstvu zasno.vanom na vrlini% ali ona je ipak samo poetak tog prijateljstva# 'e vodi(lagonaklonost nuno prijateljstvu% ali prijateljstvo je podrazumeva# Sloga'ije mogua kod lo"ih ljudi% ali postoji i izopaena sloga# logaje prijateljstvo upolitikom smislu#$ 7ni koji ine do(ro vi"e vole one koji ga primaju nego "to je o(ratnoTo je zato "to pre tre(a iza(rati delotvornost nego trpnju# 9ato oevi imajke vi"e vole svoju decu nego ona njih# 'o% majke ih vole vi"e negooevi% jer oseaju ih kao neko svoje delo#% Pravednost# lino je prijateljstvu u jednakosti# Prijateljstvo u dra.vi!zajednici# 0ma toliko vrsti prijateljstva koliko ima vrsti pravednosti#Pro(lem dominacije ide direktno protiv takve teorije# Pojam ,(ratstava,ili tajnih o(reda koji su mimo drave# Platonova podela dravnihure+enja# Pravednost osnovana na srazmeri#1& %rsteprijateljstva gra+ansko% srodniko )izme+u (rae% izme+u sino.va i oca*# Prijateljstvo zasnovano na pravednosti najpre je mogue kod

onih koji su korisni me+uso(no# Fra+anska pravednost# Pose(nostoveka ne moe (iti sam# /omainstvo% odnos gospodara i ro(a razlikaprema odnosu mu"karca i ene# 7dnos oca i sina# 7dnos braekao od.nos jednakih# Prijateljstvo na osnovu nadmoi zasnovano je na srazmerijednakost po (roju# Fra+ansko prijateljstvo je prijateljstvo iz koristi dvao(lika tog prijateljstva% zakonsko i etiko# Poverenje odvaja etikoprijateljstvo od gra+anskog# Prijateljstvo iz koristi% i mogui sporovi takvih ,prijatelja, razliiteprocene vlastitih zasluga u takvom prijateljstvu% i razliite &orme me+u.so(nih optu(i# To nije etiko prijateljstvo iako (i prijatelji iz koristi tohteli#

Pojamsaglasnosti% tj#slogekod gra+anskog prijateljstva## -onano ra.

zlikovanje etikog% gra+anskog!politikog i prijateljstva iz koristi# $tikoprijateljstvo se osniva na iz(oru pore+enje tog prijateljstva sa odnosom8oga prema nama# #

1;5


16/86

DODACI

$udemova etika 000

1;;


17/86

DODACI

P()(*(+

P+(,le tat/a eti0ke *eti / A+it(tel(*( +akti0k( il(4(ii

Sl(,(5a6 7la)(e*i8

=azmotriemo samo nekoliko 6ristotelovih teza* uklapanje etike upolitiku2* odnos etike i religije3* estetskasu(limacija etike.................................4* -ao zakljuak dajem samo mogui odgovor na ovo te"ko pitanjemogunosti autonomije etike svesti% jer iako ne verujem da je to mogu.e% tj# mislim da je to nemogue% moram i svoj etiki nihilizam stavitipod lupu#


18/86

DODACI

zanimljiv odnos (rat.sestra# 9a"to se ti odnosi ne posmatraju kao proto.politiki 9ato "to su to isti odnosi lju(avi% (arem po mogunosti% doksu gorenavedeni odnosi zapravo pravni (rak je ekonomska zajednica%deca nemaju pravo na odluku dok su pod oevim krovom% sin se moeocu o(ratiti kao ravnopravan tek kad ode od njega i zasnuje svoju poro.dicu% erka to ne moe nikad% jer unapred joj je ukinuta svaka mogunostslo(odnog odluivanja# Tu se lju(av i pravo!o(iajnost direktno suko(.ljavaju% ali 6ristotel to ne vidi u tim odnosima kao pro(lem to za njegajednostavno nisu protopolitiki odnosi% jer da nema mogunosti zajednakost&Takav je me+utim i odnos i mua prema eni ona ne moe(iti jednaka mu"karcu% i zato ne moe (iti pravedna prema njemu# 7namoe (iti poslu"na i eventualno verna )to se kod ena nikad ne zna*% alinikako pravedna# Tako sin ne moe (iti pravedan prema ocu% jer nije muravan i nije to jo zasluio# Tako sluga ne moe nikad (iti pravedanprema svom gospodaru . to je i nemogue i nedozvoljeno . i u tom odno.su se ponaj(olje vidi "ta 6ristotel tvrdi ovaj moe (iti pravedan premasvima njima% ali ko su oni da (udu pravedni prema njemu -od njega sui no i pogaa# To je idejavlasti% tj#podre'enosti% i to je protopolitikiodnos za 6ristotela#

7n se pita "ta znai to ,imati enu,% i odgovara jednostavno i cinino#to znai ,iveti s njom u zajednikom domainstvu, !%v#Gat#15(3D!% deliti s njom krov% hle(% ipostelju to je ena# ,0mati, je%najzad% najsloenija 6ristotelova kategorija% jer svima je ,jasno, "ta jekvalitet% kvantitet% relacija% i td% ali "ta znai to ,imati, Ba moram da,imam, oca i majku . jer% nisam iz grmaponikao . ja ,imam, (rau isestre% ja ,imam, enu i na"u decu% ali ,imam, i sve svoje prijatelje#,0mam, toliko toga% a sve to imam narazliti nain# Him shvatim da samne mogu imatini"ta% i da niko ne moe imati ni"ta% (lagorodnost je tu# To,imati,% iako je peri&erna kategorija kod 6ristotela% istina je te ontologije%ali uvek je tako peri&erija e centru kad.tad rei istinu% jer ,noge onihkoji e te odneti iz doma ve su ti pred vratima,#

$iko ne moe (iti prijatelj 8ogu% jer ne moe mu nikad (iti ravan (itipravedan prema (ogu je (esmisleno# Ber% ja sam niko i ni"ta prema'jemu# tako da 'jegov odnos prema meni moe (iti samo in milosti% amoj prema 'jemu samo in potpune poniznosti u molitvi#


19/86

DODACI

'jemu ipak tee nego meni% ali ko ga je terao da (ude to "to jeste To jeipak previ"e lju(avi za mene# 8oija lju(av je nekako opsesivna% (a" kao"to jedan Bevrejin nakon vi"emilenijumskog stradanja ,iza(ranog na.roda, duhovito kae ,8oe% molim te da iza(ere" neki drugi narod% do.voljno dugo smo mi (ili iza(rani, Basno% 8oija lju(av se davno pre oveduhovite opaske pro"irila na sve ljude )nije mi jasno za"to je tolikoekao*% tako da (ismo sadsvimogli da ga zamolimo da nas ipak ne volitoliko koliko nas voli# Ber% 'jegova lju(av i 'jegova pravednost esto(ole#

7staje odnosbrae kao najzanimljiviji u ovom kontekstu# 8rak su"tin.ski ne utapa etiki odnos u politiki% i 6ristotel to do(ro vidi# To jesteregulisana zajednica nekih prava i o(aveza% ali ona nema politiku kono.taciju zato "to ena nije i ne moe (iti pravni su(jekt# 'jena imovinskaprava su o(iajnim pravom za"tiena% ali ena je u pravnom smislu ,onakoja ne govori,# 'o%braa ve imaju mogunost da se domognu ravno.pravnosti i slo(ode )u odnosu na oca% i u me+uso(nom odnosu*% i pojambratstva1je okida u 6ristotelovoj opsesiji da povee etiku i politiku# Tajodnos vi"e nije protopolitiki . jer (raa su jednaka . ali ipak zadravane"to od porodinog (raa volejedan drugog% i zatopostaje etiki

pro(lem# /rugim reima% ovde imamo agresiju etike na politiku% tj#poku"aj da se politika uini etinom# Bedan poku"aj vredan svake hvale%ali unapred osu+en na neuspeh )jer% jesmo mi (raa% ali kese nam nisusestre*# Hak i taj protopolitiki odnos je konano parapolitiki#


20/86

DODACI

nikakve lju(avi tu nema% i ne tre(a ni da je (ude# 6ko je 6ristotel hteo dapolitikuetiki moderira i modi&ikuje% mora mu se odmah rei da je timeetiku poloio na panj za giljotinu# vi poku"aji da se politika uinietikom doveli su do takvih lomova i katastro&a o kojima se post &estumpi"u romani% i cmizdri se z(og hude sud(ine do(rih ljudi koji sunastradali zato "to su eleli da politikuuine etinom# 7na je du(oko isu"tinski neetina# Politiar mora (iti onaj koji jesposoban da ini zloradi navodnog vi"eg i zajednikog do(ra% a etiki ovek . onaj koji jeetiki savr"en . nikad ne moe uiniti zlo#

'o% ostaje pro(lem lju(avi izme+u jednakih% tj# izme+u brae# To nemoraju kod 6ristotela (iti (raa po krvi% oni su pre (raa po pripadnostiistoj zajednici porekla i istog jezika to je ideja ,naroda, )kao u dorskojvarijanti tog termina* jer u narodu svi su neki rod% pa su tako i ,(raa,# :grkom se jasno razlikuju i prvi je onaj koji je potekao iziste matericekao i ja% a drugi moe (iti moj ,(rat, pa ak i ako imamote"koa oko rodoslovlja% on je pre onaj kojeg volim z(og izvrsnosti kojuvidim u njemu# To je razlika izme+u telesnog idu!ovnog(rata% i to jezaista izvorni politiko!etiki odnos# 6ristotel ne spominje sluajno uovoj vezi ,tajna(ratstva, vrlih i odanih% jer to je samo razrada Platonove

ideje &ilozo&a.vladara# Ta% ne moe on vladati sam% ali kad su ,(raatu,#### 7igledno je da je re o &ilozo&skoj uroti protiv drave% jer akovam ,tajna (ratstva, do+u na vlast dozivaete vi i povratak tiranije%makoliko ona (ila surova% jer od pravde nema nieg surovijeg# @ilozo&ijesu ro+eni urotnici% tako da im vlast nikad ne tre(a dati u ruke# Ber% komoe njima (iti duhovni (rat


21/86

DODACI

koljem ovcu posolim ruku i odvedem je na klanje% i ona ide radosno neprimeujui no u drugoj ruci )drim ga uvek iza le+a*# )tika je lanoobeanje% i zato je 6ristotel utapa u politiku koja je jo" vea la# 8raa% (udui da su jednakopravna% mogu (iti pravednajedan premadrugom% i to povezuje 6ristotelovu teoriju2sa Platonovim pojmompravednosti koja je oliena u savr"enoj /ravi% jer naslov tog spisa ijeste , /rava% tj# o pravednosti,# 6ko to sad pogledamo malo iskosa%6ristotel eli da u(lai taj rigorizam okrata!Platona% a cena tog poku."aja je ogromna# 'ajpre% imamo toliko osiroma"enje pojma pravde . onase kod njega svodi na trgovakeodnose u nekoj piljarnici u Pireju . da jekao takvu ne moemo vi"e nazvati vrlinom nad vrlinama# Pro(lempravednosti je time potpuno izgu(ljen% i to se jasno vidi u ,Politici,%odnosno u makijavelistikom pristupu 6ristotela razliitim nainima ka.ko se neko dravno ure+enje moe sru"iti 3%jer u tim ,receptima, vidim

22 9adravam se kod ovog neprevodivog termina iako je o njemu (ilo do.voljno rei u komentarima osnovnog teksta# To je i ,prijateljstvo, i ,lju(av, i,dru"tvenost, i ,solidarnost,# 6li% zadravam se samo zato "to mislim da jetermin kod 6ristotela namerno mnogoznaan% odnosno da je od(rana autono.mije etike svesti kod njega &ingirana i neodriva# 7n govori dodu"e o

,izvornomprijateljstvu, u kome nema ni koristi ni zadovoljstva% ali to vi"e nepripada etikoj svesti% jer etika svest je stav do ut das# 'ije lako optuiti takvog&ilozo&a za &ingiranje% ali ja u za ovakav poku"aj optuiti svakog pa i njega# 0z

poklona i iz rtve% a ne iz pogane pravednosti i solidarnosti% jer u poklonu ili urtvi )tu pose(no* ja nemam ni"ta zauzvrat ali dajem sve "to imam i mogu# Takovolim ljude dajem a ne uzimam% i ne oekujem od njih ni"ta# 'ajzad% oni menini"ta ne mogu da daju nemaju oni ni"ta "to meni tre(a% jer meni ne tre(a ni"ta#-ako kae Erist svojoj majci ,"ta ja eno imam s to(om, Samodovoljnostonog koji je (lagorodan direktno ide protiv 6ristotelovog poku"aja da se etikasvest preko pojma ,prijateljstva, utopi u politiku#33 To su recepti za ruenjedrava% v#Pol#0% Tom#I00 ovog 0zdanja#


22/86

DODACI

vrhunski prezir i cinizam# /aje on i uputstva za izgradnju despotije% tira.nide ili ohlokratije!demokratije% kao i za izgradnju njima suprotstavljeniho(lika vlasti# 0z toga ne sledi to da se 6ristotel odrie poku"aja da seetika utopi u politiku ili da se /rava uini moralno kompetentnom .svejedno . ve da poku"ava da etiku svest od(rani van veze sa politi.kom# :lazimo u goruu protivrenost% jer tvrdili smo da je etika deopolitike% a sad preko pojma du!ovnog brata vidimo da to nije takolju(av neposredno i odmah izdvaja etiko iskustvo iz politike s&ere#Pro(lem je koncipiran sa idejom da se politika uini etikom . dakle to jetri(ut okratu . ali poku"aj je zari(ao na poetku% jer ako sam ,politikaivotinja, iz toga ne sledi da sam ,etika ivotinja,% ali o(ratno svakakosledi# To samo znai da etiko iskustvo ne mogu odrediti iz politikog .jer politiko iskustvo je ista heteronomija . ve je mogue samoo(ratno moete mi suditi% ali zapravo ja sudim vama# 'iko meni nemoe suditi% jer niko nije (olji od mene )to je etiki!okratov stav nemazla u meni# 0ma li ga u vama*# -od 6ristotela je poku"aj da se dravaili politika uine koliko.toliko etinom oajniki% te pokazuje oekivanolicemereje jednog &ilozo&a pod patronatom jednog varvarskog diktatora#'o% takav je svaki poku"aj da se drava etiki opravda ve to ,opravda,

znai da je ona ipak za pone"to kriva# 'ema etiki svesnog oveka kojimoe oprostiti dravi% jer ona je samo institucija zla i represije Ba joj nemogu oprostiti samo jedno ne mogu joj oprostitito to postoji% i to "to jenajo(iniji krpelj#


23/86

DODACI

ekskluzivnost pre je to ,(ratstvo, neko ovekolju(lje% prijateljstvo% nak.lonost% prijatnost u odnosu s drugim% neka gospodstvenost u svakomkontaktu s drugim ljudima i spremnost da im se pomogne u nevolji# 'apojam lju(avi emo se vratiti% ali &enomen je dovoljno opisan# 6ristotel%kao i Platon% ima ispred se(e jedan model!ideal ,divne grke urbanosti,%kako to Eegel naziva# To se vi"e nikad nije ponovilo% ali samo zato "tonikad nije ni postojaloi zato "to je uvek (ilo samo projekcija &ilozo&a#

7vde je sredi"nji pro(lem u tome "to 6ristotelmotivacijom etikogina ru"i vezu izme+u etike i politike# Tu imamo dvosmislenu poziciju%ali ona ne predstavlja prepreku za 6ristotela imamo poznatu -antovurazliku moraliteta i legaliteta# vako ko i malo pameti ima% mora odmahvideti da je pro(lem *iktivan# 6ristotel vidi taj pro(lem i re"ava gajednom reenicom ,ne moe" initi do(ro tugujui, 6ko teboli kad i.ni" ,do(ro, drugom% to nije do(ro# Rta tu nedostaje 'edostaje o(raz.loenje motivacije". 6ristotel to imenuje razliito kao !udnja%

4 'e sporim ja taj idealur(anosti kod grkih &ilozo&a# Pa za okrata je svakiizlazak iz 6tene (io ravan izgnanstvu% i zato je iza(rao smrt umesto izgnanstva6li ta ,divna ur(anost, ne (i (ila mogua u parti% u -orintu% ili u Te(i# 'everujem da je (ilo mogue (iti Atenjananu parti# To znai da su svi ve

prognani% jer da ,nema sin 8oiji nigde svoju glavu skloniti,# 'ema nikakve,divne ur(anosti,% jerniko ne moe imati krov nad glavom samo Ba sam -rov6 kua se gradi od krova# Frci su (ili suroviji od varvara jedni prema drugimazato "to nisu svoju kuu zidali od -rova!8oga# Prevedeno na o(ian jezik% toznai da etika svest nije mogua (ez rtve#5" 6ristotelov pojam (lagorodnosti se konano svodi na tautologiju inimdo(ro zato "to sam do(ar# To jasno% mora (iti tako% ali "ta onda objanjavamo

pojmom ,(lagorodnost, 6ristotel tvrdi da je (lagorodnost delotvornost du"e%jer da ,sva (ia po prirodi tee ka /o(ru, Time (i se etika motivacija uinilaprirodnom% a to je neposredno neistina% jer ovek nema nikakvu prirodnuprinudu niti elju da ini do(ro# 'e (i inae (io prognan iz =aja# -onano%tautolo"ka struktura 6ristotelove ,(lagorodnosti, dovodi do negacije etikemotivacije kad su (rojne etike dilemeu pitanju dakle% ne iz(or izme+u do(ra i

zla ve npr# iz(or izme+u dva ,do(ra,# 'o% struktura (lagorodnosti kod njegamora(iti tautolo"ka% jer negde ova "uplja ,etika pria, mora imati kraj#


24/86

DODACI

elja!% !(lagorodnost!% kao !savr"enost!.Teorija nijekonano toliko sloena koliko izgleda ideja je autonomija etike svestiu odnosu na politiku# 7(ratno reeno% to nikad nee (iti dozvoljeno% alito je pro(lem obratnog odnosa politika.etika politika nikad nee datietici autonomiju% tj# uvek e se truditi da ne mislite svojom glavom# 7naje sposo(na samo da dozvoli privatni moralitet . i to uslovno . ali akoiza+ete napolje% samlee vas#


25/86

DODACI

morati da trai strukturu prave etike motivacije# ve njegove ,vrline, sesvode na to ,tako valja,% jer da ne mogu ja imati svoju privatnu etiku% alimoja volja da uinim do(ro je samo moja# To moemo shvatiti kaoposlu"nost jednog ro(a koji sav srean ispunjava nare+enja svog gospo.dara% ili kao predanost podanika koji ne postavlja nezgodna pitanjadravi% i ak volontira u dravnoj upravi time "to sam aplicira nameruzakonodavca# 'o% njegova odlukaje zaista etika% pa ak i ako nije usaglasnosti sa vaeim pozitivnim pravom# Tu se dolazi do moguegzastra"ujueg suko(a etinosti i prava% do suko(a u kome je jasno ko je,u pravu,% ali jasno je i to ko mora da strada# /ignite samo glas protiv/rave% i uskoro ete do(iti osvetu# /rava ne moe (iti etina% i to netre(a ni da (ude# Pravo napobunu 6rtistotel ne tematizuje% a mogao jevideti etiki motivisanu po(unu protiv drave . odnosno% etiko od(a.civanje drave . i to kod svih sokratovaca# 6li% Platonje mentor% i otudta ideja utapanja etike u politiku# Hak i ideja motivacije ne izvodi 6risto.tela iz kruga Platonovih predstava kad je polis u pitanju# 7n etikoiskustvo ipak posmatra kao izvorno politiko% a da je u"ao u pro(lemprava napobunu veza etike i politike (i odmah nestala#$eu% a vi inite"ta vam je volja 'e mogu ja imati svoju privatnu etiku% ali mogu vam

svoj oseaj /o(ra uprimeriti# 'e moram (iti poslu"an ali pokazau vam"ta je zaista do(ro% i to moje od(acivanje ete jednom shvatiti kao pok.lon# 9ato ni!prilian! zapravo nije do(ar# 7n je u svakom sluajulegalan% i to iskustvo ,prilinosti, je zastra"ujue# ,9astra"ujue, zato "toja /ravi ne (ih dao ni trulu ja(uku% a i ako dajem dajem samo zato da(ih kupio ne"to malo slo(ode i samotnog vremena dok ne umrem% a ondami konano ne moete ni"ta (olja je smrt od vas% ostavite me na miru%jer ja sam za vas ve umro#

6ristotel eksplicitno povezuje ,etiku,% ,o(iaj, i ,narod, !% %!% i ta jezika veza u grkom vrsto stoji# Time dolazimo u dilemu dali imamo posla sa o(iajno"u ili sa etikom#,biajnost(i morala (iti ne.posredni spoj moralnosti i legalnosti% tj# ona (i morala direktno utopiti

etiku u politiku )to je npr#-egelovo re"enje% mada u njegovom pojmu,lepe du"e, kao i u pojmu ,nesrene svesti, u ,@enomenologiji duha,moemo videti adekvatan opis etike svesti*% i onda (i se sa etikomsve"u (rzo i lako raskrstilo% tj# ve na prvom koraku da se ona ,glo.

1?5


26/86

DODACI

(alno, situira#


27/86


28/86

DODACI

izvorno do(re volje% a /rava takvu volju ne pretpostavlja takva volja jeza nju opasnost% jer kritika svest je u tome ,vidim vas, a nijedan zlotvorne eli punu svetlost unca niti re&lektore# /akle% 6ristotelov poku"aj da etiku svest utopi u politiku moramooceniti kao konano neuspe"an# 6ko 6ristotel hoe da kae da je za eti.ku svest nuna pretpostavka neka drutvena zajednica% jer da ovek nemoe (iti (lagorodan ukoliko je sam na pustom ostrvu% onda je samopripremio scenario za ,=o(inzona,% tj# za tu (analnu (aljezgariju# Tre(ami (ar jedan Petko eda (ih (io etian% jer ako sam sam tada sam ,ili zverili 8og,# To nije istina% jer ja sam sam s drugima svi smo mi sami% akoikad uvidimo da nam je du"a neiscrpna i da u te unutra"nje prostore nikonema i ne moeimati pristup osim nas to je samoa 6li ne samo to tekje to slo(oda# :zmimo /iogena za primer nema ni"ta% prosjai% ivi,kao pas,% nema ni prijatelje ni sled(enike ta on je po 6ristotelovimmerilima ,zver,% no da li je to (a" tako 7n nije sposo(an ili moan dapomogne nekom "to (i 6ristotelov blagorodni ovekmogao i morao#/iogen je ovde ,u poseti,% i zato &enjerom ,trai oveka, po 6tini% alitog oveka kojeg on trai nema# /iogen trai (oga% ali jadnik ne znakako se 7n zove# 6ristotelovo insistiranje na dru"tvenosti oveka ide

protiv njegove slo(ode to su nepogre"ivo detektovale sve ,ortodoksne,sokratovske "kole )epikurejci% stoici% kinici*# 'jihov stav . sa svim razli.kama koje ne tre(a zanemariti . je u negaciji veze etike i politike#7(ino se ovaj stav posmatra kao izraz dekadencije grkog dru"tva% tjkao izraz du(oke depresije i (ezna+a u koju je to dru"tvo u"lo u(rzoposle Peloponeskog rata% ali to sociolo"ko o(ja"njenje nije nikava tezaprotiv teze da etika svest nema ni"ta sa politikom# 'aprotiv% onda kadse politika pokazala u svom ogoljenom i (rutalnom o(liku% etika svestje podigla poslednju liniju od(rane% i time od(ila svaki mogui pakt sapolitikom# ve sokratovske "kole negiraju nunost dru"tvenosti oveka%odnosno poriu 6ristotelovu tvrdnju da je ovek ,politika ivotinja,#ama politizacija!socijalizacija oveka mora (iti etiki osnovana% jer

neu da (udem lan ma&ije samo zato da ne (ih (io sam# Ririna onog "tostoici nazivaju . etiki irelevantno . jasno pokazuje ovaj stavretko (i koja od ,vrlina, koje 6ristotel ovde marljivo analizira pro"laispit pod stoikom lupom% jer one uglavnom podrazumevaju ono "to je

1?A


29/86

DODACI

etiki indi&erentno#


30/86

DODACI

politiki# Pravno gledano osveta je ist zloin% etiki gledano ona je (lizupojma samortvovanja% jer da se zlo ne moe trpeti ni po cenu vlastitogivota# : osveti postoji ne"to sveto% ona je rtvovanje drugog na oltaru/o(ra# /rava se ne sveti i ne sme da to ini njena reakcija na zloin jeimpersonalna# 7svetnik se sveti lino% i u tom zaudnom &enomenu kadjedan ovek uzima zakon ,u svoje ruke, vidimo nemogunost spoja etikei prava# /a (udemo jasni% osveta se ne moe (raniti ni pravnim nietikim argumentima ovde je ona samo zato da (i se pokazao rascepkoji postoji izme+u etike i prava# Ba osvetu shvatam kao religijskineodrivu poziciju% (a" kao "to prilinost% prikladnost ili kakogod to6ristotel nazvao 99 ne mogu da shvatim kao vrlinu# To "to uosveti ima ne"to sveto samo je privid iskonskog iskustva 8oga% jer zlomse zlo ne ukida nego se samo nahrani# /akle% ako poveemo pojmovno6ristotelovu ,prilinost, i njegov pojam osvetni"tva% do(ijamo s jednestrane vrstu vezu etike i prava% a s druge etiku po(unu )osvetnik,jasam ti zakon% i ja u ti presuditi,*# To je samo naizgled protivreno% jer6ristotel u o(e ,vrline, vidi etiku inkopetenciju /rave i izapravo preuzimaju &unkcije drave prvi time "to ,popunjavarupe, u zakonu% a drugi time "to preuzima na se(e njenu kaznenu

politiku# 6ko je prvo pohvalno% tada je to i drugo% jer osvetnik (i onda(io kao neplaeni dravni +u(retar# 'o situacija ove dvojce je unekolikorazliita% jer prvi a&irmi"e /ravu% a drugi je negira o(ojica su uzelizakon u svoje ruke% ali osvetnik je su"tinski porekao pravo /rave dasudi (ilo kome% pa i njemu# 7n je otpadnik# /akle% ako postoji mogu.nost da se osveta etikiopravda% tada izme+u etike i politike ne moe (itinikakve suvisle veze% tj# 6ristotelov projekt utapanja etike u politikupada u vodu# 6li% o(ratno% i ako ne mogu da osvetu etiki opravdam . jermislim da je to nemogue . ne mogu je opravdati ni iz s&ere prava ipolitike# 'i etika ni pravo ne mogu savladati sloenost ovog &enomenato pokazuje da u strukturi tzv# etike svesti imamo skrivenu religijskupozadinu% jer niko nee prekoreti osvetnika iskreno svako e (iti zgranut

surovo"u njegove osvete% ali u se(i e rei ,neka, 7sveta je kao ,ruka8oga,# 7sveta jeste aplicirani zakon retri(ucije% ali zar 6ristotel ne tvrdida svi ,etiki, propisi moraju (iti aplicirani 7n lako izlazi na kraj savrlinama i porocima koji nemaju pravne konotacije . umerenost%

1AD


31/86

DODACI

suzdranost% plemenitost% itd# . jer to su vrline i% jasno% pratei dvojacporoka koji se /rave ne tiu to da li preterujete u jelu% piu% seksu%ni"ta to /ravi ne smeta ne &ascinira nju ni to ako ste u svemu tome,kako tre(a,# /ok sipitom nema veze izme+u etike i politike% odnosnonema dominacijepolitike nad etikom pusti ovce da mirno pasu% a timirno vladaj# 6ristotel je nagovestio raskid ovog (raka iz interesa% i topreko pojmova hra(rosti . retka i du(okog po"tovanja vredna vrlina . alii preko pojmova osvete i samodovoljnosti# Samodovoljnostnas uvodi usledeu temu% jer nadam se da smo videli da etiku nije mogue utopiti upolitiku#2: O56( etike i +eli)ie $


32/86

DODACI

ro+en pod ,srenom zvezdom,# 0 6ristotel se udi tome da li njega ipakbogovivole% jer kako u svemu nekako uspeva To moe da iritira . taloto.srea . ali to nema etiku teinu% kao "to ni ,srena, sud(ina tiranaili zlotvora ne sme dovesti u pitanje veru u 8oga# 7naj koji ini zlo veje kanjen% jer ,svaku svoju ranu u osvetiti do sedmog pokolenja,#,8laen, je pak do(ar ali nedelatan% tj# on niti ima volje niti snage dasvoju dobru volju sprovede u delo# Ta nedelatna do(rota je religijskistav% ali 6ristotel to ne tematizuje verovatno zato "to misli da je pozicija,(laenog, neodriva#


33/86

DODACI

zli, nisu ni do(ri samim tim# To su zapravo lo"e% ropske prirode%,spavai,zlakoji e se kad.tad pro(uditi% : 6ristotelovom terminu ne tre(a preuti religijski ton% jer,(lagorodan, je onaj koji je pod vla"u i nadzorom do(rog demona# 7vajreligijski kontekst moe se tumaiti na vi"e naina% ali ponajpre e (iti dase iza termina eudaimonia krije pojam savesti% tj# nesposo(nosti da seuini zlo ali ne samo to% jer to (i (ila pozicija ,(laenog,% ve da seuinimaksimalno do(ro% a savest i jeste to#


34/86

DODACI

dan# 6ristotel misli da je to u nekom smisluprirodni dar ti retki (lago.rodni ljudi su jednostavno % lepo i do(ro izrasli# 7n veruje umogunost ,remonta, posrnulih ali ne do stadijuma (lagorodnosti mogudoi do vrline ali do (lagorodnosti nikad# 7na je rezervisana za iza(rane%i tu moramo prepoznati i okratov i Platonov ekskluzivizam okratodbija da razgovara s nekim ili da ga poduava ako ovaj nije (lagorodan%tj# ako ga ne prati do(ri demon ko zna koliko mladia je na"lo zatvorenavrata 6kademije iz istog razloga 8lagorodan se ne postaje ve se ovekra'a kao (lagorodan# To je religijska dimenzija 6ristotelovog pojma(lagorodnosti za razliku od stoika za koje je ispunjavanje zapovesti vrli.ne!dunosti (ilo dovoljno% ovde to nije ni predvorje (lagorodnosti# 7vdeje zahtev mnogo teimora biti radostan eda (i uinio do(ro -adgodne"to ini"% (udi radostan% i tek onda si (lagorodan# Tom tezom jeteonomno zasnivanje etike dovedeno do kraja konano% samo 8ogu seodgovara% i samo 7n moe i ima pravo da mi sudi% jer kako okrat nasamom kraju svoje ,7d(rane, kae% pred smrt ,ja idem u ne"to (olje,#Ba (ih dodao ,u (olje, jer od vas nema ni"ta gore# Pro(lem odnosa etika.religija otvara 6ristotelova teorija motivacije toje moda i o(ratno% ali to je ovde nevano# Ber ako postuliramo izvorno

do(ru volju% tada s 8ogom nemamo nikakvu par(u jer svi mi smo nje.gova ,do(ra i poslu"na deca,# 6li% 6ristotel to ne misli niti tvrdipostojiizvorno zla volja% tj# ima i ,neposlu"ne, dece# 7n to tematizuje u pojmuljudskog,zverstva, !!% tj# u pojmu nemotivisanog i neshvatljivogzloina tu je mogao da vidi isto zlo na delu% jer ipak jedan dera ilipijanac nisu toliko zli kao @alarid koji skuva ivog oveka u gvozdenom(iku!kotlu# -ao "to je u (lagorodnosti do"ao do instance izvorno do(revolje% isto tako je morao ii radikalno i prema zlu# 'i njegova analiza,zverstva, ne zao"trava poziciju% iako se mora priznati da se eho njegoveanalize zverstva uje u celini njegovih etikih rasprava# 6ristotel verujeda je sa zlom iza"ao na kraj time "to ga je rasparao u dvadeset i osamporoka% ali to je samo (eg niz poarne stepenice# $tiki dualizam(i za

njega (io o(lik kapitulacije pred Platonom% tj# etika svest (i nunosru"ila celokupnu gra+evinu njegove teorijske &ilozo&ije# $tika svest jesvest o zlu i o krivici% ona je nuno dualizam% i zato oprezni i lenji &ilo.zo&i ne diraju u to osinje gnezdo# To i 6ristotel ovde ini% tj# amortizuje

1A4


35/86

DODACI

pro(lem zla i njegovog konanog porekla# 7n zlo moe i mora da shvatisamo kao steresis% odnosno kao privatio (oni% a izvorno zlo se netematizuje# : odnosu do(ar.lo".zao !% % ! moemoneposredno detektovati trojstvo naela njegove ontologije eidos.hUle.steresis# 9la volja . kakodaimonia .ne moe(iti pripisana tvari i tvarnojprirodi oveka% dakle telu# To (i kod 6ristotela nuno dovelo do prikri.vene a(olicije zla# 9a ortodoksne platoniare tu nema dileme tvari telosu izvor zla% tj# sama ljudska konanost i nuna odvojenost od totaliteta#$tiki dualizam time postaje ontolo"ki &undiran% a religijski posmatranotakva pozicija klizi ka manihejskim ili gnostikim re"enjima% ali i onom"to danas nazivamo hri"anstvom a "to je zapravo tako+e gnosticizam#9ato 6ristotel i kae da naela u nekom smislu ima dva a u nekom da ihje tri% jer da platoniari gre"e kad poistoveuju tvar i li"enost% ne(ie pose(i i ne(ie po priluenosti# 6li odakle nebie% kad ,(ie jeste a ne(ianema,% kako nam kae na" otac Parmenid To je jasno u am(ivalentnomstatusuenekod 6ristotela!platoniara% jer ona je shvaena kao kastriranimu"karac% dakle kao lienost% ali je to ,ensko, tvarniprincip ra+anja#-od ene se tvar i li"enost realno spajaju ali ejdetski to nije moguenaj(lia tvar je isto "to i o(lik% a li"enost je ,na neki nain o(lik,#

7vakva ontolo"ka shema . o njoj je ve i (ilo rei u komentarima zaT#000% 000% 0I ovog 0zdanja . dovodi do potpune ejdetizacije realnog% tj#do neke &orme panteizma# -ad se isti stav primeni na pro(lem zla% tadanuno sledi postojanje izvorno zle volje% tj# do teze da zlo du!ovnoa netelesno# Telo je za 6ristotela etiki potpuno nevino% ono nije nikakva,gro(nica du"e, ono je za njega samo preduslov i povod% kao nekikontekstetikog iskustva% jer da o etinosti netelesnih (ia te"ko imasmisla govoriti# 8og je netelesan i do(ar% ali njegova do(rota nije isto "toi ljudska vrlina# 7n prisvaja i o(jedinjuje u se(i sve on je ideal jerpostoji u posmatranju samog se(e% jedini je zaista do(ar i svet% sve "topostoji u lju(avi tei ka 'jemu jer samo 7n je savr"en i samodovoljan#'jegova samodovoljnost% a onda po posledici samodovoljnost onog

oveka koji je ,i do(ar i lep,% ;kod 6ristotela% poklanja etikureligiji% ali i taj poku"aj je uzaludan% jer religiji etika nije potre(na% aetika moe (iti ,autonomna, samo ako se distancira od religije# To jeteorijski poku"ano kod -anta . jer% etoke teorije isto svetovne

1A5


36/86

DODACI

provinijencije sudoiele poraz upravo na 6ristotel ovu vezu moe(raniti samo preko pojma izvorno zle volje% jer ona je religijskiposmatrano od(acivanje 8oga . onaj koji je izvorno zao zaista ,ne zna za8oga, . tako da (i zlo(ilo osnov autonomije etike% i etike kao takve#6ristotel to vidi% ali ne radikalizuje pro(lem% jer ve u analizi ,zverstva,oigledno je da za taj porok ne moe da imenuje opozitni porok% pa akni da ga valjano opi"e# -oji je to porok suprotan zverstvu Potpunopredavanje% nepruanje otpora pred ljudskim zverima 'eka &orma,svetosti,% nesposo(nost da se drugom uini zlo 0 to nezavisno odevidentno poinjenog zla# 6ko je ,osvetnik, ipak prikazan sa nekomsimpatijom% za ovog ,(udistu, kod 6ristotela nema simpatije# okrattvrdi da je (olje trpeti zlo nego ga initi% ali iz tog stava ne sledi stav,nepruanja otpora,% i zato 6ristotel takav stav shvata kao etikineprihvatljiv# 'o% on je religijski mogu% i "tavi"e nuan% jer to jeprikriveni pojam rtve# ,0 (i% i sve (i do(ro, religioznost je nunoetina% ali o(ratno ne vai% jer etika ne moe da savlada dualizam do(ra izla ta svest ivi hranei se zlom% tj# ivi u upornoj (or(i sa zlom kojesamaproizvodi# igurno je to da postoji izvorno zla volja% ali ona postojisamo zato "to je etika svest &iksirana na zlo% tj# zato "to je ona sama ta

izvorno zla volja ali pervertovana i prikrivena# /rugim reima ne pos.toji etiko do(ro# $tika svest ni u poku"aju da se religijski legitimi"e nemoe opstati% jer religija ne moe prihvatiti autonomiju etike za religijunije mogua nikakva autonomija# 7vaj kolaps odnosa etika.religija kod6ristotela se vidi u izdvajanju religijskog stava kao ideala# /odu"e% 8ogje za njega ,8og &ilozo&a,% isto mi"ljenje mi"ljenja% dakle samoposma.tranje% tako da se ne moe govoriti o religijskom odnosu u pravomsmislu te rei# 6li% utoliko gore po etiku Histo teorijski odnos nije etikipo de&iniciji% a religijska dimenzija teorijskog pokazuje koliko je nemo.gua spona etike i religije% jer tu jedna strana nema ni"ta a druga ima sve#To je kao kad (i ovek koji vidi i zna odluio da sa slepcem i neznalicompravi zajedniku kuu# /akako% napravie je on% ali samo ako slepca.

etiku skloni na stranu# Taj pro(lem je najjasniji u 6ristotelovom pojmu samodovoljnosti!!% jer onom koji je samodovoljan ne tre(a niko% ali on ipak imaprijatelje koji su tako+e samodovoljni# Rta ti samodovoljni rade kad se

1A;


37/86

DODACI

sretnu 'ikome od njih ne tre(a ni"ta od drugog% oni ne ele ni"tazajedno da preduzmu% oni ne ele ni da nekom drugom pomognu# 9ajed.no su samo zato "to seradujujedan drugom% i to je konana de&inicija,lju(avi, kod 6ristotela# amo potpuno dovr"en ovek moe (itisamodovoljan# To nije etika svest% jer u samodovoljnosti ne vidimoopoziciju do(ra i zla koja je za etiku svest nuna# amodovoljnost jereligijska pozicija% a odnos prema drugima je krajnje upitan "ta kaosamodovoljan da radim s onima koji to nisu% "ta da radim s onima kojevolim zato "to vidim da su samodovoljni Rta da radim uop"te% kad mine tre(a niko i ni"ta Basno% (aviu se &ilozo&ijom!teorijom% tj# uivau uposmatranju neverovatnog ustrojstva veta# To da niko nikom nijepotre(an . ako su svi samodovoljni . pokazuje religijski karakter,lju(avi, kod 6ristotela% jer lju(av je mogua samo ako nema ni"ta izanje )nema razlog*# 9a"to je Bov kanjen 9ato "to misli da pravednostprepokriva i zamenjuje lju(av ja sam pravedan% za"to me kanjava",-anjavam te zato "to me ne voli"% zato "to nisi samodovoljan,#,'isise odrekao svega . ene% dece% imanja . u ik monaha (i moda ponajvi"e odgovarao tome"ta 6ristotel podrazumeva pod samodovoljno"u% (arem kad je u pitanjuetika svest% dakle izvorno do(ra volja% ali u mani&estaciji je pore+enje

kratko i pogre"no% jer etiki ovek je % a monah moe (iti ,samo,#amodovoljan ovek se ne moe nazvati ni monahom u svetu!!. termin nije 6ristotelov pripada pravoslavnoj tradiciji ioznaava oveka koji u svetu ivi po mona"kim pravilima*% mada je

1A?


38/86

DODACI

(lizu tome# 7d ovog religijskog radikalizma 6ristotela odvaja njegovpojam (lagorodnosti . elim!hou!mogu!inim . jer samodovoljan ovekipak mora (iti (lagorodan "tavi"e% nema jednog (ez drugog# Time se unajvi"u instancu etikog ina unose spoljni uslovi% tj# etiki in sekonano onemugaava#


39/86

DODACI

teonomnom &undiranju etike svesti# To od njegovog pojma izvornodo(re volje pravi vrhunsku zagonetku odakle dolazi nesposo(nost da seuini zlo 0 (lagorodnost% i lju(av% i samodovoljnost su religijski poj.movi# 'ikakav zakon ili o(iaj ne mogu me primorati da volim nekog#$tika nije (ogata udavaa% jer ni"ta nema "to religija ve nema 'jenmiraz je samozlo od kojeg ivi i koje uporno hrani# To je samo svest ozlu i krivici )svojoj ili tu+oj% svejedno jer tu+a krivica me uasavapodjednako kao vlastita*##

1AC


40/86

DODACI

$udemova etika 00$udemova etika 0

1CD


41/86

DODACI

P()(*(+

P+(,le tat/a eti0ke *eti / A+it(tel(*( +akti0k( il(4(ii

Sl(,(5a6 7la)(e*i8

=azmotriemo samo nekoliko 6ristotelovih teza* uklapanje etike upolitiku2* odnos etike i religije3* estetskasu(limacija etike.................................4* -ao zakljuak dajem samo mogui odgovor na ovo te"ko pitanje

mogunosti autonomije etike svesti% jer iako ne verujem da je tomogue% tj# mislim da je to nemogue% moram i svoj etiki nihilizamstaviti pod lupu#


42/86

DODACI

1* 6ristotel ima predstavu protopolitikog odnosa izme+u ljudi to suporodiniodnosi )mu.ena otac.deca% (rat.(rat*% ali oigledno je da sutu zanemerani veoma vani odnosi majka.erka% erka.erka% i krajnjezanimljiv odnos (rat.sestra# 9a"to se ti odnosi ne posmatraju kao proto.politiki 9ato "to su to isti odnosi lju(avi% (arem po mogunosti% doksu gorenavedeni odnosi zapravo pravni (rak je ekonomska zajednica%deca nemaju pravo na odluku dok su pod oevim krovom% sin se moeocu o(ratiti kao ravnopravan tek kad ode od njega i zasnuje svoju poro.dicu% erka to ne moe nikad% jer unapred joj je ukinuta svaka mogunostslo(odnog odluivanja# Tu se lju(av i pravo!o(iajnost direktno suko(.ljavaju% ali 6ristotel to ne vidi u tim odnosima kao pro(lem to za njegajednostavno nisu protopolitiki odnosi% jer da nema mogunosti zajednakost&Takav je me+utim i odnos i mua prema eni ona ne moe(iti jednaka mu"karcu% i zato ne moe (iti pravedna prema njemu# 7namoe (iti poslu"na i eventualno verna )to se kod ena nikad ne zna*% alinikako pravedna# Tako sin ne moe (iti pravedan prema ocu% jer nije muravan i nije to jo zasluio# Tako sluga ne moe nikad (iti pravedanprema svom gospodaru . to je i nemogue i nedozvoljeno . i u tom odno.su se ponaj(olje vidi "ta 6ristotel tvrdi ovaj moe (iti pravedan prema

svima njima% ali ko su oni da (udu pravedni prema njemu -od njega sui no i pogaa# To je idejavlasti% tj#podre'enosti% i to je protopolitikiodnos za 6ristotela#

7n se pita "ta znai to ,imati enu,% i odgovara jednostavno i cinino#to znai ,iveti s njom u zajednikom domainstvu, !%v#Gat#15(3D!% deliti s njom krov% hle(% ipostelju to je ena# ,0mati, je%najzad% najsloenija 6ristotelova kategorija% jer svima je ,jasno, "ta jekvalitet% kvantitet% relacija% i td% ali "ta znai to ,imati, Ba moram da,imam, oca i majku . jer% nisam iz grmaponikao . ja ,imam, (rau isestre% ja ,imam, enu i na"u decu% ali ,imam, i sve svoje prijatelje#,0mam, toliko toga% a sve to imam narazliti nain# Him shvatim da samne mogu imatini"ta% i da niko ne moe imati ni"ta% (lagorodnost je tu# To

,imati,% iako je peri&erna kategorija kod 6ristotela% istina je te ontologije%ali uvek je tako peri&erija e centru kad.tad rei istinu% jer ,noge onihkoji e te odneti iz doma ve su ti pred vratima,# $iko ne moe (iti prijatelj 8ogu% jer ne moe mu nikad (iti ravan (iti

1C2


43/86

DODACI

pravedan prema (ogu je (esmisleno# Ber% ja sam niko i ni"ta prema'jemu# tako da 'jegov odnos prema meni moe (iti samo in milosti% amoj prema 'jemu samo in potpune poniznosti u molitvi#


44/86

DODACI

6ristotelov poku"aj shvatiti kao prikrivenu od(ranu Platonove teorije,drave,% ali za to tre(a mnogo napora i dijalektikog natezanja% jer zaPlatona drava nije ve strogo organizovanastalekazajednicanikakve lju(avi tu nema% i ne tre(a ni da je (ude# 6ko je 6ristotel hteo dapolitikuetiki moderira i modi&ikuje% mora mu se odmah rei da je timeetiku poloio na panj za giljotinu# vi poku"aji da se politika uinietikom doveli su do takvih lomova i katastro&a o kojima se post &estumpi"u romani% i cmizdri se z(og hude sud(ine do(rih ljudi koji sunastradali zato "to su eleli da politikuuine etinom# 7na je du(oko isu"tinski neetina# Politiar mora (iti onaj koji jesposoban da ini zloradi navodnog vi"eg i zajednikog do(ra% a etiki ovek . onaj koji jeetiki savr"en . nikad ne moe uiniti zlo#

'o% ostaje pro(lem lju(avi izme+u jednakih% tj# izme+u brae# To nemoraju kod 6ristotela (iti (raa po krvi% oni su pre (raa po pripadnostiistoj zajednici porekla i istog jezika to je ideja ,naroda, )kao u dorskojvarijanti tog termina* jer u narodu svi su neki rod% pa su tako i ,(raa,# :grkom se jasno razlikuju i prvi je onaj koji je potekao iziste matericekao i ja% a drugi moe (iti moj ,(rat, pa ak i ako imamote"koa oko rodoslovlja% on je pre onaj kojeg volim z(og izvrsnosti koju

vidim u njemu# To je razlika izme+u telesnog idu!ovnog(rata% i to jezaista izvorni politiko!etiki odnos# 6ristotel ne spominje sluajno uovoj vezi ,tajna(ratstva, vrlih i odanih% jer to je samo razrada Platonoveideje &ilozo&a.vladara# Ta% ne moe on vladati sam% ali kad su ,(raatu,#### 7igledno je da je re o &ilozo&skoj uroti protiv drave% jer akovam ,tajna (ratstva, do+u na vlast dozivaete vi i povratak tiranije%makoliko ona (ila surova% jer od pravde nema nieg surovijeg# @ilozo&ijesu ro+eni urotnici% tako da im vlast nikad ne tre(a dati u ruke# Ber% komoe njima (iti duhovni (rat


45/86

DODACI

tvrdi da je to do(ro% tj# da pristanem na to da sam ,politika ivotinja,#'isam ,politika uvotinja,% i taka ne pristajem na tu de&iniciju% jermene niko ne moe da de&ini"e# $tika ,slane ruke, koja &unkcioni"e kadkoljem ovcu posolim ruku i odvedem je na klanje% i ona ide radosno neprimeujui no u drugoj ruci )drim ga uvek iza le+a*# )tika je lanoobeanje% i zato je 6ristotel utapa u politiku koja je jo" vea la# 8raa% (udui da su jednakopravni% mogu (iti pravedni jedan premadrugom% i to povezuje 6ristotelovu teoriju$sa Platonovim pojmompravednosti koja je oliena u savr"enoj /ravi% jer naslov tog spisa ijeste , /rava% tj# o pravednosti,# 6ko to sad pogledamo malo iskosa%6ristotel eli da u(lai taj rigorizam okrata!Platona% a cena tog poku."aja je ogromna# 'ajpre% imamo toliko osiroma"enje pojma pravde . onase kod njega svodi na trgovakeodnose u nekoj piljarnici u Pireju . da jekao takvu ne moemo vi"e nazvati vrlinom nad vrlinama# Pro(lempravednosti je time potpuno izgu(ljen% i to se jasno vidi u ,Politici,%odnosno u makijavelistikom pristupu 6ristotela razliitim nainima ka.ko se neko dravno ure+enje moe sru"iti %%jer u tim ,receptima, vidimA2 9adravam se kod ovog neprevodivog termina iako je o njemu (ilo do.voljno rei u komentarima osnovnog teksta# To je i ,prijateljstvo, i ,lju(av, i

,dru"tvenost, i ,solidarnost,# 6li% zadravam se samo zato "to mislim da jetermin kod 6ristotela namerno mnogoznaan% odnosno da je od(rana autono.mije etike svesti kod njega &ingirana i neodriva# 7n govori dodu"e o,izvornomprijateljstvu, u kome nema ni koristi ni zadovoljstva% ali to vi"e ne

pripada etikoj svesti% jer etika svest je stav do ut das# 'ije lako optuiti takvog&ilozo&a za &ingiranje% ali ja u za ovakav poku"aj optuiti svakog pa i njega# 0z

poklona i iz rtve% a ne iz pogane pravednosti i solidarnosti% jer u poklonu ili urtvi )tu pose(no* ja nemam ni"ta zauzvrat ali dajem sve "to imam i mogu# Takovolim ljude dajem a ne uzimam% i ne oekujem od njih ni"ta# 'ajzad% oni menini"ta ne mogu da daju nemaju oni ni"ta "to meni tre(a% jer meni ne tre(a ni"ta#-ako kae Erist svojoj majci "ta ja eno imam s to(om Samodovoljnost onogkoji je (lagorodan direktno ide protiv 6ristotelovog poku"aja da se etika svest

preko pojma ,prijateljstva, utopi u politiku#C3 To su recepti za ruenjedrava% v#Pol#0% Tom#I00 ovog 0zdanja#


46/86

DODACI

vrhunski prezir i cinizam# /aje on i uputstva za izgradnju despotije% tira.nide ili ohlokratije!demokratije% kao i za izgradnju njima suprotstavljeniho(lika vlasti# 0z toga ne sledi to da se 6ristotel odrie poku"aja da seetika utopi u politiku ili da se /rava uini moralno kompetentnom .svejedno . ve da poku"ava da etiku svest od(rani van veze sa politi.kom# :lazimo u goruu protivrenost% jer tvrdili smo da je etika deopolitike% a sad preko pojma du!ovnog brata vidimo da to nije takolju(av neposredno i odmah izdvaja etiko iskustvo iz politike s&ere#Pro(lem je koncipiran sa idejom da se politika uini etikom . dakle to jetri(ut okratu . ali poku"aj je zari(ao na poetku% jer ako sam ,politikaivotinja, iz toga ne sledi da sam ,etika ivotinja,% ali o(ratno svakakosledi# To samo znai da etiko iskustvo ne mogu odrediti iz politikog .jer politiko iskustvo je ista heteronomija . ve je mogue samoo(ratno moete mi suditi% ali zapravo ja sudim vama# 'iko meni nemoe suditi% jer niko nije (olji od mene )to je etiki!okratov stav nemazla u meni# 0ma li ga u vama*# -od 6ristotela je poku"aj da se dravaili politika uine koliko.toliko etinom oajniki% te pokazuje oekivanolicemereje jednog &ilozo&a pod patronatom jednog varvarskog diktatora#'o% takav je svaki poku"aj da se drava etiki opravda ve to ,opravda,

znai da je ona ipak za pone"to kriva# 'ema etiki svesnog oveka kojimoe oprostiti dravi% jer ona je samo institucija zla i represije Ba joj nemogu oprostiti samo jedno ne mogu joj oprostitito to postoji% i to "to jenajo(iniji krpelj#


47/86

DODACI

neka mala zajednica% kao neka pro"irena porodica u kojoj se svi poznaju#:zmimo da je to ruralni ideal ivota% ali ne podrazumeva 6ristotel tuekskluzivnost pre je to ,(ratstvo, neko ovekolju(lje% prijateljstvo% nak.lonost% prijatnost u odnosu s drugim% neka gospodstvenost u svakomkontaktu s drugim ljudima i spremnost da im se pomogne u nevolji# 'apojam lju(avi emo se vratiti% ali &enomen je dovoljno opisan# 6ristotel%kao i Platon% ima ispred se(e jedan model!ideal ,divne grke urbanosti,%kako to Eegel naziva# To se vi"e nikad nije ponovilo% ali samo zato "tonikad nije ni postojaloi zato "to je uvek (ilo samo projekcija &ilozo&a1

7vde je sredi"nji pro(lem u tome "to 6ristotelmotivacijom etikogina ru"i vezu izme+u etike i politike# Tu imamo dvosmislenu poziciju%ali ona ne predstavlja prepreku za 6ristotela imamo poznatu -antovurazliku moraliteta i legaliteta# vako ko i malo pameti ima% mora odmahvideti da je pro(lem *iktivan# 6ristotel vidi taj pro(lem i re"ava gajednom reenicom ,ne moe" initi do(ro tugujui, 6ko teboli kad i.ni" ,do(ro, drugom% to nije do(ro# Rta tu nedostaje 'edostaje o(raz.loenje motivacije11. 6ristotel to imenuje razliito kao !udnja%

1D'e sporim ja taj idealur(anosti kod grkih &ilozo&a# Pa za okrata je svakiizlazak iz 6tene (io ravan izgnanstvu% i zato je iza(rao smrt umesto izgnanstva

6li ta ,divna ur(anost, ne (i (ila mogua u parti% u -orintu% ili u Te(i# 'everujem da je (ilo mogue (iti Atenjananu parti# To znai da su svi ve

prognani% jer da ,nema sin 8oiji nigde svoju glavu skloniti,# 'ema nikakve,divne ur(anosti,% jerniko ne moe imati krov nad glavom samo Ba sam -rov6 kua se gradi od krova# Frci su (ili suroviji od varvara jedni prema drugimazato "to nisu svoju kuu zidali od -rova!8oga# Prevedeno na o(ian jezik% toznai da etika svest nije mogua (ez rtve#11" 6ristotelov pojam (lagorodnosti se konano svodi na tautologiju inimdo(ro zato "to sam do(ar# To jasno% mora (iti tako% ali "ta onda objanjavamo

pojmom ,(lagorodnost, 6ristotel tvrdi da je (lagorodnost delotvornost du"e%jer da ,sva (ia po prirodi tee ka /o(ru, Time (i se etika motivacija uinilaprirodnom% a to je neposredno neistina% jer ovek nema nikakvu prirodnuprinudu da ini do(ro# 'e (i inae (io prognan iz =aja# -onano% tautolo"ka

struktura 6ristotelove ,(lagorodnosti, dovodi do negacije etike motivacije kadsu (rojne etike dilemeu pitanju dakle% ne iz(or izme+u do(ra i zla ve npr#iz(or izme+u dva ,do(ra,# 'o% struktura (lagorodnosti kod njega mora (ititautolo"ka% jer negde ova "uplja ,etika pria, mora imati kraj#


48/86

DODACI

elja!% !(lagorodnost!% kao !savr"enost!.Teorija nijekonano toliko sloena koliko izgleda ideja je autonomija etike svestiu odnosu na politiku# 7(ratno reeno% to nikad nee (iti dozvoljeno% alito je pro(lem obratnog odnosa politika.etika politika nikad nee datietici autonomiju% tj# uvek e se truditi da ne mislite svojom glavom# 7naje sposo(na samo da dozvoli privatni moralitet . i to uslovno . ali akoiza+ete napolje% samlee vas#


49/86

DODACI

kone,# 'jihova zaudna narav je isto etiko iskustvo% i tu e 6ristotelmorati da trai strukturu prave etike motivacije# ve njegove ,vrline, sesvode na to ,tako valja,% jer da ne mogu ja imati svoju privatnu etiku% alimoja volja da uinim do(ro je samo moja# To moemo shvatiti kaoposlu"nost jednog ro(a koji sav srean ispunjava nare+enja svog gospo.dara% ili kao predanost podanika koji ne postavlja nezgodna pitanjadravi% i ak volontira u dravnoj upravi time "to sam aplicira nameruzakonodavca# 'o% njegova odlukaje zaista etika% pa ak i ako nije usaglasnosti sa vaeim pozitivnim pravom# Tu se dolazi do moguegzastra"ujueg suko(a etinosti i prava% do suko(a u kome je jasno ko je,u pravu,% ali jasno je i to ko mora da strada# /ignite samo glas protiv/rave% i uskoro ete do(iti osvetu# /rava ne moe (iti etina% i to netre(a ni da (ude# Pravo napobunu 6rtistotel ne tematizuje% a mogao jevideti etiki motivisanu po(unu protiv drave . odnosno% etiko od(a.civanje drave . i to kod svih sokratovaca# 6li% Platonje mentor% i otudta ideja utapanja etike u politiku# Hak i ideja motivacije ne izvodi 6risto.tela iz kruga Platonovih predstava kad je polis u pitanju# 7n etikoiskustvo ipak posmatra kao izvorno politiko% a da je u"ao u pro(lemprava napobunu veza etike i politike (i odmah nestala#$eu% a vi inite

"ta vam je volja 'e mogu ja imati svoju privatnu etiku% ali mogu vamsvoj oseaj /o(ra uprimeriti# 'e moram (iti poslu"an ali pokazau vam"ta je zaista do(ro% i to moje od(acivanje ete jednom shvatiti kao pok.lon# 9ato ni!prilian! zapravo nije do(ar# 7n je u svakom sluajulegalan% i to iskustvo ,prilinosti, je zastra"ujue# ,9astra"ujue, zato "toja /ravi ne (ih dao ni trulu ja(uku% a i ako dajem dajem samo zato da(ih kupio ne"to malo slo(ode i samotnog vremena dok ne umrem% a ondami konano ne moete ni"ta (olja je smrt od vas% ostavite me na miru%jer ja sam za vas ve umro#

6ristotel eksplicitno povezuje ,etiku,% ,o(iaj, i ,narod, !% %!% i ta jezika veza u grkom vrsto stoji# Time dolazimo u dilemu dali imamo posla sa o(iajno"i ili sa etikom# ,biajnost(i morala (iti ne.

posredni spoj moralnosti i legalnosti% tj# ona (i morala direktno utopitietiku u politiku )to je npr#-egelovo re"enje% mada u njegovom pojmu,lepe du"e, kao i u pojmu ,nesrene svesti, u ,@enomenologiji duha,moemo videti adekvatan opis etike svesti*% i onda (i se sa etikom

1CC


50/86

DODACI

sve"u (rzo i lako raskrstilo% tj# ve na prvom koraku da se ona ,glo.(alno, situira#


51/86

DODACI

koj svesti je zato ista mimikrija% odnosno to je prevara# 8ie" ti do(ar%milom ili silom# /rava je spoj ludnice i zatvora# To je pojam etikesvesti de&inisane odozgore% a ako podanik jo" to "to ini po nare+enjuini sav radostan i nasmejan% tada je politika konano trijum&ovala )na.cizam% staljinizam% titoizam% pervertovana demokratija u 6/ ili na9apadu uop"te manje.vi"e sve je to uspe"no prikrivena ohlokratija% alio(ratite samo panju na nasmejana rumenalica kod naci.ideologije% kodidela ,novog sovjetskog oveka,% kod protestantskog &undamentilazma u6/ danas*% jer ona time dovodi pojedinca u poziciju da ,svojomvoljom, ini zlo u ime /rave% dakle negira i njegovu volju i mogunostda (ude (lagorodan# To je kao kad Bahve kae ,za"to ste okrenuli svojelice od mog% zar ne elite da (udete sreni, vakako to je ovde samometa&ora% jer 8og je jedini do(ar% a >evijatan!/rava to nije i ne moe da(ude paralela je samo u toj prikrivenoj i pervertovanoj religijs koj pozi/rave koja je i protiv religije i protiv etike (ezverna i zla# 8og kao dase udi odsustvu izvorno do(re volje% a /rava takvu volju ne pretpos.tavlja takva volja je za nju opasnost% jer kritika svest je u tome ,vidimvas, a nijedan zlotvor ne eli punu svetlost unca niti re&lektore# /akle% 6ristotelov poku"aj da etiku svest utopi u politiku moramo

oceniti kao konano neuspe"an# 6ko 6ristotel hoe da kae da je za eti.ku svest nuna pretpostavka neka drutvena zajednica% jer da ovek nemoe (iti (lagorodan ukoliko je sam na pustom ostrvu% onda je samopripremio scenario za ,=o(inzona,% tj# za tu (analnu (aljezgariju# Tre(ami (ar jedan Petko eda (ih (io etian% jer ako sam sam tada sam ,ili zverili 8og,# To nije istina% jer ja sam sam s drugima svi smo mi sami% akoikad uvidimo da nam je du"a neiscrpna i da u te unutra"nje prostore nikonema i ne moeimati pristup osim nas to je samoa 6li ne samo to tekje to slo(oda# :zmimo /iogena za primer nema ni"ta% prosjai% ivi,kao pas,% nema ni prijatelje ni sled(enike ta on je po 6ristotelovimmerilima ,zver,% no da li je to (a" tako 7n nije sposo(an ili moan dapomogne nekom "to (i 6ristotelov blagorodni ovekmogao i morao#

/iogen je ovde ,u poseti,% i zato &enjerom ,trai oveka, po 6tini% alitog oveka kojeg on trai nema# /iogen trai (oga% ali jadnik ne znakako se 7n zove# 6ristotelovo insistiranje na dru"tvenosti oveka ideprotiv njegove slo(ode to su nepogre"ivo detektovale sve ,ortodoksne,

2D1


52/86

DODACI

sokratovske "kole )epikurejci% stoici% kinici*# 'jihov stav . sa svim razli.kama koje ne tre(a zanemariti . je u negaciji veze etike i politike#7(ino se ovaj stav posmatra kao izraz dekadencije grkog dru"tva% tjkao izraz du(oke depresije i (ezna+a u koju je to dru"tvo u"lo u(rzoposle Peloponeskog rata% ali to sociolo"ko o(ja"njenje nije nikava tezaprotiv teze da etika svest nema ni"ta sa politikom# 'aprotiv% onda kadse politika pokazala u svom ogoljenom i (rutalnom o(liku% etika svestje podigla poslednju liniju od(rane% i time od(ila svaki mogui pakt sapolitikom# ve sokratovske "kole negiraju nunost dru"tvenosti oveka%odnosno poriu 6ristotelovu tvrdnju da je ovek ,politika ivotinja,#ama politizacija!socijalizacija oveka mora (iti etiki osnovana% jerneu da (udem lan ma&ije samo zato da ne (ih (io sam# Ririna onog "tostoici nazivaju . etiki irelevantno . jasno pokazuje ovaj stavretko (i koja od ,vrlina, koje 6ristotel ovde marljivo analizira pro"laispit pod stoikom lupom% jer one uglavnom podrazumevaju ono "to jeetiki indi&erentno#


53/86

DODACI

tako da mi va"e nared(e nisu potre(ne meni nikakav zakon ne tre(a% jerzakon samo za(ranjuje ,na velikom platnu, )nemaj drugog 8oga poredmene% ne ini prelju(u% ne u(ij% itd#*% a etika svest mora uvek (itiokazionalna i potpuno konkretno situirana# Rta sad% ovde% s tim i tim%kako% kojim sredstvima i na koji nain 6ko pogre"im samo u jednomparametru proma"io sam sve nisam to uinio na vreme% to je istokao danisam ni uinio# Pravda je ,spora ali je dostina i stie kad.tad,% ali jamoram (iti pravedan odmah% pravda moe (iti spora ali ja to ne mogu da(udem# -oliko puta sam se zapitao ,pa gde ti je (ila pamet kad naneopreznu re ili na uvredu nisi odgovorio odmah, -oliko puta se tovamadogodilo 7kazionalna priroda etike svesti . to "to je ona nepo.sredna reakcija . odvaja je i od politike i od prava# 0mamo kod 6ristotelataj te"ki pro(lem line osvete% i na pojmu osvete (i on mogao (ranitivezu etike i prava% ali osveta je oigledna anomija i u etikom i pravnomsmislu# To je religijskakategorija% te se ne moe opravdati ni etiki nipolitiki# Pravno gledano osveta je ist zloin% etiki gledano ona je (lizupojma samortvovanja% jer da se zlo ne moe trpeti ni po cenu vlastitogivota# : osveti postoji ne"to sveto% ona je rtvovanje drugog na oltaru/o(ra# /rava se ne sveti i ne sme da to ini njena reakcija na zloin je

impersonalna# 7svetnik se sveti lino% i u tom zaudnom &enomenu kadjedan ovek uzima zakon ,u svoje ruke, vidimo nemogunost spoja etikei prava# /a (udemo jasni% osveta se ne moe (raniti ni pravnim nietikim argumentima ovde je ona samo zato da (i se pokazao rascepkoji postoji izme+u etike i prava# Ba osvetu shvatam kao religijskineodrivu poziciju% (a" kao "to prilinost% prikladnost ili kakogod to6ristotel nazvao 99 ne mogu da shvatim kao vrlinu# To "to uosveti ima ne"to sveto samo je privid iskonskog iskustva 8oga% jer zlomse zlo ne ukida nego se samo nahrani# /akle% ako poveemo pojmovno6ristotelovu ,prilinost, i njegov pojam osvetni"tva% do(ijamo s jednestrane vrstu vezu etike i prava% a s druge etiku po(unu )osvetnik,jasam ti zakon% i ja u ti presuditi,*# To je samo naizgled protivreno% jer

6ristotel u o(e ,vrline, vidi etiku inkopetenciju /rave i izapravo preuzimaju &unkcije drave prvi time "to ,popunjavarupe, u zakonu% a drugi time "to preuzima na se(e njenu kaznenupolitiku# 6ko je prvo pohvalno% tada je to i drugo% jer osvetnik (i onda

2D3


54/86


55/86

DODACI

rudimentarnih ro(no.novanih odnosa# Time on rastereuje pojam pra.vednosti onog na(oja koji vidimo kod Platona u ,/ravi, drugim re.ima% on misli da je ,pravednost, kod Platona sloena% te da z(og nunihhomonimija ne tre(a ni ii u tom pravcu# am poku"aj udaje etike zapolitiku je Platonov% i to 6ristotel do(ro zna% jer svi ovi spisi su pisani u6kademiji i pouzdano pod Platonovim nadzorom Platon nije nikad (iocenzor ve mentor% ali tu je tanka linija koja odvaja jednu takvu &unkcijuod druge# : svakom sluaju% 6ristotel kao kritiki nastojen platoniar&ormuli"e svoju verziju moguegteonomnogzasnivanja etike svesti# Prvi i najvaniji otklon od Platona je u pojmu (lagorodnosti !.!# To se pogre"no prevodi kao ,srea, ili kao ,(laenost,% jer ,srea, jeza 6ristotela % a ,(laen, je onaj koji je . ,reu, moemokod 6ristotela shvatiti kao nezaslueno do(ro koje nam je upalo u krilo% itime ,srean, ovek odmah (iva eliminisan iz kruga nas koji smo(lagorodni# 7n ni"ta nije zasluio% ali nekako ,sve mu ide od ruke,%ro+en pod ,srenom zvezdom,# 0 6ristotel se udi tome da li njega ipakbogovivole% jer kako u svemu nekako uspeva To moe da iritira . taloto.srea . ali to nema etiku teinu% kao "to ni ,srena, sud(ina tiranaili zlotvora ne sme dovesti u pitanje veru u 8oga# 7naj koji ini zlo ve

je kanjen% jer ,svaku svoju ranu u osvetiti do sedmog pokolenja,#,8laen, je pak do(ar ali nedelatan% tj# on niti ima volje niti snage dasvoju dobru volju sprovede u delo# Ta nedelatna do(rota je religijskistav% ali 6ristotel to ne tematizuje verovatno zato "to misli da je pozicija,(laenog, neodriva#


56/86

DODACI

kritici Platonovog ,@ile(a, (rani samo(itnost zadovoljstva i uivanja% alito ini iz ontoloki! razloga# Pojam eudajmonije je jednostavno pojamizvorno do(re volje koja je delatna% to je etika svest u svojoj punojsnazi# : 6ristotelovoj deskripciji vrlina i poroka potpuno je jasno da onnikakvu &ormu hedonizma ne vidi kao etiki prihvatljivu% ali i to da istieto da se vrline ipak odnose na zadovoljstvo i na bol)a kako (i drugaijemoglo (iti*# 'e moe (iti hra(ar onaj koji nikakav (ol ne osea% nitimoe (iti umeren onaj koji ne osea nikakvo zadovoljstvo% ,kao kamen,#To je svakako realistika ocena ljudskog ha(itusa% ali to ne menja ni"taodnosno (lagorodnosti# 7na pripada motivaciji% jer ona je sama usvr!ov#ljenost du"e% tj# ne moe ovek posedovati nijednu vrlinu ako nije(lagorodan# 'e moe on postati (lagorodan ako revnosno upranjavavrline moe time samo otvoriti prostor za (lagorodnost% jer za veinuljudi je naj(olje da im ,navika postane druga priroda, nikad nee (iti(lagorodni% ali (arem nee (iti zli# 'o% ti koji ,nisu zli, nisu ni do(risamim tim# To su zapravo lo"e% ropske prirode% ,spavai, zlakoji e sekad.tad pro(uditi% : 6ristotelovom terminu ne tre(a preuti religijski ton% jer,(lagorodan, je onaj koji je pod vla"u i nadzorom do(rog demona# 7vaj

religijski kontekst moe se tumaiti na vi"e naina% ali ponajpre e (iti dase iza termina eudaimonia krije pojam savesti% tj# nesposo(nosti da seuini zlo ali ne samo to% jer to (i (ila pozicija ,(laenog,% ve da seuinimaksimalno do(ro% a savest i jeste to#


57/86

DODACI

vertikalni silazni niz )prema zemlji* (lagorodnost% udnja% iz(or% vrline%konani in# 0z izvorno do(re volje dolazi do udnje!tenje da se to iuini% iz(or mi pri(avlja neophodna sredstva i potpuno racionalizuje mojin% vrline me uvlae u zamku etike odluke. jer kolikogod mi je voljado(ra% moda ipak gre"im . i onda delam ili ne delam# 7va strukturaetikog ina je samo naizgled komplikovana% ali tako postupa svako odnas% i to svakodnevno# /aleko od toga da hou da kaem da je6ristotelova analiza etikog ina (analna% ali etiki in je zaista na"asvakodnevnica% no i ona je daleko od (analnosti# 'i"ta nije (analno%samo (analnost#

6ko je sad okvirno uspostavljena hijerajhija etikog ina% ostaje namveliki pro(lem (lagorodnosti# 6ristotel je morao etiku svest &ormiratiodozgore i to iz osnovnih naela svoje &ilozo&ije% tj# iz razlike dUnamis.energeia# 8lagorodnost je ista usvrhovljenost du"e du"a koja je postiglasvoju svrhu jeste (lagorodna# 'o% ostaje pitanje kako se postaje (lagoro.dan# 6ristotel misli da je to u nekom smisluprirodni dar ti retki (lago.rodni ljudi su jednostavno % lepo i do(ro izrasli# 7n veruje umogunost ,remonta, posrnulih ali ne do stadijuma (lagorodnosti mogudoi do vrline ali do (lagorodnosti nikad# 7na je rezervisana za iza(rane%

i tu moramo prepoznati i okratov i Platonov ekskluzivizam okratodbija da razgovara s nekim ili da ga poduava ako ovaj nije (lagorodan%tj# ako ga ne prati do(ri demon ko zna koliko mladia je na"lo zatvorenavrata 6kademije iz istog razloga 8lagorodan se ne postaje ve se ovekra'a kao (lagorodan# To je religijska dimenzija 6ristotelovog pojma(lagorodnosti za razliku od stoika za koje je ispunjavanje zapovesti vrli.ne!dunosti (ilo dovoljno% ovde to nije ni predvorje (lagorodnosti# 7vdeje zahtev mnogo teimora biti radostan eda (i uinio do(ro -adgodne"to ini"% (udi radostan% i tek onda si (lagorodan# Tom tezom jeteonomno zasnivanje etike dovedeno do kraja konano% samo 8ogu seodgovara% i samo 7n moe i ima pravo da mi sudi% jer kako okrat nasamom kraju svoje ,7d(rane, kae% pred smrt ,ja idem u ne"to (olje,#

Ba (ih dodao ,u (olje, jer od vas nema ni"ta gore# Pro(lem odnosa etika.religija otvara 6ristotelova teorija motivacije toje moda i o(ratno% ali to je ovde nevano# Ber ako postuliramo izvornodo(ru volju% tada s 8ogom nemamo nikakvu par(u jer svi mi smo nje.

2D?


58/86


59/86

DODACI

T#000% 000% 0I ovog 0zdanja . dovodi do potpune ejdetizacije realnog% tj#do neke &orme panteizma# -ad se isti stav primeni na pro(lem zla% tadanuno sledi postojanje izvorno zle volje% tj# do teze da zlo du!ovnoa netelesno# Telo je za 6ristotela etiki potpuno nevino% ono nije nikakva,gro(nica du"e, ono je za njega samo preduslov i povod% kao nekikontekstetikog iskustva% jer da o etinosti netelesnih (ia te"ko imasmisla govoriti# 8og je netelesan i do(ar% ali njegova do(rota nije isto "toi ljudska vrlina# 7n prisvaja i o(jedinjuje u se(i sve on je ideal jerpostoji u posmatranju samog se(e% jedini je zaista do(ar i svet% sve "topostoji u lju(avi tei ka 'jemu jer samo 7n je savr"en i samodovoljan#'jegova samodovoljnost% a onda po posledici samodovoljnost onogoveka koji je ,i do(ar i lep,% ;kod 6ristotela% poklanja etikureligiji% ali i taj poku"aj je uzaludan% jer religiji etika nije potre(na% aetika moe (iti autonomna samo ako se distancira od religije# 6ristotelovu vezu moe (raniti samo preko pojma izvorno zle volje% jer ona jereligijski posmatrano od(acivanje 8oga . onaj koji je izvorno zao zaista,ne zna za 8oga, . tako da (izlo(ilo osnov autonomije etike% i etike kaotakve# 6ristotel to vidi% ali ne radikalizuje pro(lem% jer ve u analizi,zverstva, oigledno je da za taj porok ne moe da imenuje opozitni

porok% pa ak ni da ga valjano opi"e# -oji je to porok suprotan zverstvuPotpuno predavanje% nepruanje otpora pred ljudskim zverima 'eka&orma ,svetosti,% nesposo(nost da se drugom uini zlo 0 to nezavisnood evidentno poinjenog zla# 6ko je ,osvetnik, ipak prikazan sa nekomsimpatijom% za ovog ,(udistu, kod 6ristotela nema simpatije# okrattvrdi da je (olje trpeti zlo nego ga initi% ali iz tog stava ne sledi stav,nepruanja otpora,% i zato 6ristotel takav stav shvata kao etikineprihvatljiv# 'o% on je religijski mogu% i "tavi"e nuan% jer to jeprikriveni pojam rtve# ,0 (i% i sve (i do(ro, religioznost je nunoetina% ali o(ratno ne vai% jer etika ne moe da savlada dualizam do(ra izla ta svest ivi hranei se zlom% tj# ivi u upornoj (or(i sa zlom kojesamaproizvodi# igurno je to da postoji izvorno zla volja% ali ona postoji

samo zato "to je etika svest &iksirana na zlo% tj# zato "to je ona sama taizvorno zla volja ali pervertovana i prikrivena# /rugim reima ne pos.toji etiko do(ro# $tika svest ni u poku"aju da se relijiski legitimi"e nemoe opstati% jer religija ne moe prihvatiti autonomiju etike za religiju

2DC


60/86

DODACI

nije mogua nikakva autonomija# 7vaj kolaps odnosa etika.religija kod6ristotela se vidi u izdvajanju religijskog stava kao ideala# /odu"e% 8ogje za njega ,8og &ilozo&a,% isto mi"ljenje mi"ljenja% dakle samoposma.tranje% tako da se ne moe govoriti o religijskom odnosu u pravomsmislu te rei# 6li% utoliko gore po etiku Histo teorijski odnos nije etikipo de&iniciji% a religijska dimenzija teorijskog pokazuje koliko je nemo.gua spona etike i religije% jer tu jedna strana nema ni"ta a druga ima sve#To je kao kad (i ovek koji vidi odluio da sa slepcem pravi zajednikukuu# /akako% napravie je on% ali samo ako slepca.etiku skloni nastranu# Taj pro(lem je najjasniji u 6ristotelovom pojmu samodovoljnosti!!% jer onom koji je samodovoljan ne tre(a niko% ali on ipak imaprijatelje koji su tako+e samodovoljni# Rta ti samodovoljni rade kad sesretnu 'ikome od njih ne tre(a ni"ta od drugog% oni ne ele ni"tazajedno da poduzmu% oni ne ele ni da nekom drugom pomognu# 9ajed.no su samo zato "to seradujujedan drugom% i to je konana de&inicija,lju(avi, kod 6ristotela# amo potpuno dovr"en ovek moe (itisamodovoljan# To nije etika svest% jer u samodovoljnosti ne vidimoopoziciju do(ra i zla koja je za etiku svest nuna# amodovoljnost je

religijska pozicija% a odnos prema drugima je krajnje upitan "ta kaosamodovoljan da radim s onima koji to nisu% "ta da radim s onima kojevolim zato "to vidim da su samodovoljni Rta da radim uop"te% kad mine tre(a niko i ni"ta Basno% (aviu se &ilozo&ijom!teorijom% tj# uivau uposmatranju neverovatnog ustrojstva veta# To da niko nikom nijepotre(an . ako su svi samodovoljni . pokazuje religijski karakter,lju(avi, kod 6ristotela% jer lju(av je mogua samo ako nema ni"ta izanje )nema razlog*# 9a"to je Bov kanjen 9ato "to misli da pravednostprepokriva i zamenjuje lju(av ja sam pravedan% za"to me kanjava",-anjavam te zato "to me ne voli"% zato "to nisi samodovoljan,# 0stotako je 6ristotelov samodovoljni ovek religijski neodriv% jer onzapravo svojim postojanjem i svojim ha(itusom predstavlja uvredu on

je ohol% i mora (iti kanjen# Hini" zlo time "to si samodovoljan /a%zato "to za te(e drugi ne postoji# 6ristotel iz ove dileme ne moe da se,izvue, popularnom kvazipitagorejskom teorijom o tri naina ivota)teorijski% praktiki% hedonistiki*# Ta podela je i inae jedno samna(ulno

21D


61/86

DODACI

truanje% i ne zasluuje vi"e od istorijskog komentara% ali tvrdnja da jeteorijskiivot ideal samodovoljnosti je etiki skandal% ak i nezavisno odtoga "to je to gola la% u teorijskomsmislu# Rta emo sada sa de&inicijomoveka kao ,politike ivotinje,% "ta emo sa tvrdnjom da onaj koji jesam mora (iti ili ,zver ili (og, amodovoljan ovek ne mora (iti nijedno ni drugo ni tree# >ik monaha (i moda ponajvi"e odgovarao tome"ta 6ristotel podrazumeva pod samodovoljno"u% (arem kad je u pitanjuetika svest% dakle izvorno do(ra volja% ali u mani&estaciji je pore+enjekratko i pogre"no% jer etiki ovek je % a monah moe (iti ,samo,#amodovoljan ovek se ne moe nazvati ni monahom u svetu!!% termin nije 6ristotelov pripada pravoslavnoj tradiciji ioznaava oveka koji u svetu ivi po mona"kim pravilima*% mada je(lizu tome# 7d ovog religijskog radikalizma 6ristotela odvaja njegovpojam (lagorodnosti . elim!hou!mogu!inim . jer samodovoljan ovekipak mora (iti (lagorodan "tavi"e% nema jednog (ez drugog# Time se unajvi"u instancu etikog ina unose spoljni uslovi% tj# etiki in sekonano onemugaava#


62/86

DODACI

gmazova iz kojeg ni na hol hotela niko nee izaiist% a kamoli do prvogsprata# Rta (ih ja kao samodovoljan radio u podrumu To je ono "to6ristotel potencira u tom pojmu etiko iskustvo je izvorno religijsko% ado(ra volja je delanje 8oga radi# 7n ne moe ili ne eli da tematizujeobratni odnos da li sad religija mora (iti etika u svojoj (iti @ilozo&ska,religija, to pouzdano nije% te je oigledno da se 6ristotelov poku"ajzasnivanja etike na religiji mora oceniti kao zaludan# : osnovi% on jepoku"ao da religijskupozadinu osnovnih etikih pojmova . poev"i odeudaimonie pa do pojedinanih vrlina )hra(rost je tu pose(no zanim.ljiva* . prikae kao autentino etiko iskustvo# =eligijska pozadina nijedirektno tematizovana% i to se onda 6ristotelu ,sveti, u implicitnomteonomnom &undiranju etike svesti# To od njegovog pojma izvornodo(re volje pravi vrhunsku zagonetku odakle dolazi nesposo(nost da seuini zlo 0 (lagorodnost% i lju(av% i samodovoljnost su religijski poj.movi# 'ikakav zakon ili o(iaj ne mogu me primorati da volim nekog#$tika nije (ogata udavaa% jer ni"ta nema "to religija ve nema 'jenmiraz je samozlo od kojeg ivi i koje uporno hrani# To je samo svest ozlu i krivici#

adraj

212


63/86


64/86

DODACI

/a li je etika uop"te mogua $ije mogua% i to emo sada videti na6ristotelovim upornim poku"ajima da se tu ipak do+e kakve.takvenaune &orme## 'o% dilema zahteva o(ja"njenje nije mogua etika kaonauka% ali mogue je i nuno initi do(ro% a nijedan ,etiar, te tome neenauiti# /akle% vraamo se na okratovu dilemu da li je vrlinaznanje% jerta dilema . pored ostalog . postavlja i pitanje epistemikog statusa etiketo je pitanje da li je etika kao naukauop"te mogua% i to je okratovopitanje koje 6ristotel poku"ava da tematizuje i da na njega konanoodgovori# Time se enigma do(re volje i njenog statusa dovodi u konaniprocep% jer ko je taj koji ima ,do(ru volju, okratova teza nije intelek.

tualizam% jer oigledno je da je i on u nedoumici da li je vrlina nekoznanje% tj da li je etika nauka# 7n insistira samo na racionalnosti etikogina% ali ne i na racionalnosti odluke i motivacije# H0n . (io on do(ar ililo" . mora (iti slo(odan!hotimian eda (i (io etiki relevenantan% a to

214


65/86

DODACI

podrazumeva da ovek zna "ta eli i kako da toga do+e# $pistemikistatus etike okrata nije (rinuo% jer on ionako ,nije ni"ta znao,% tj# nijeverovao da iko moe i"ta znati# /akako% pozicija ,znam da ni"ta neznam, je za &ilozo&iju neprihvatljiva% jer ukida je kao nauku nadnaukama# To je prihvatljivo kao lini stav% jer za"to (ih ja (rinuo o tome"to neko tvrdi da ne zna ni"ta Pa ja mislim da niko od vas ne zna ni"ta% i"ta s tim Tako me (a" (riga za tu okratovu tvrdnju#


66/86

DODACI

njegov etiki kapacitet# e na njegovom pojmu brakamoemo videtikako se kida veza politikog i etikog% jer mu"karac i ena nisu i ne mo.gu (iti jednaki u jednom toliko represivnom dru"tvu ena nije u pozicijida (ude pravedna prema meni# 7 poloaju ene u 6teni (ilo je dovoljnorei ovde je od interesa samo to da veza politika.etika puca ve naprvom poku"aju spajanja 0nteresuju me samo pojmovi a ne istorijaistorija!antrpologija je samo ilustracija pojma% jer istorija postoji samokao konano shvaena% a inae pada u za(orav ili postaje legenda# Protopolitiki odnos (raka nam se pokazao kaoetiki nemogu% aliutoliko je pre to nemogue u odnosu otac.sin% otac.erka% gospodar.ro(!sluga jer tu je nejednakost jo" izraenija nego u odnosu mu.ena#'o% (rak je okida derogacije veze etike i politike# To je ista ideja vlastii mogunosti participacije u vlasti ne da se to svakom% a ne daje mu se(adava tim se mogu sloiti% jer da ne tre(a sinu dati ni"ta dok nezasnuje porodicu i dok se ne pojavi kao punopravan i priznati pripadnikpolisa tad moe da se ocu o(rati kao ravan njemu% inae ne# 9ato se sinocu nikad ne sme o(ratiti po imenu% pa ak i kad mu je pravno postaojednak etiki on mu nikad ne moe (iti jednak% i tu opet vidimo kakoetinost nije nikakva dru"tvena zajednica# 7 etinosti odnosa otac.erka

u 6tenskom dru"tvu moemo raspredati tune prie% jer poloaj enskedece je (io (lizak ropskom udaja je (ila (liska prodaji% (a" kao "to je idanas )samo prikriveno*# 7dnos gospodar.ro( je jasan po se(i% i tunikakve uzajamnosti nema# 6ristotel izdvaja odnos izme+u brae kaoodnos koji (i zajemio lju(av i pravednost% jer da su tek oni jednaki# 6linisu% tj# ne moraju to da (udu Bedan je pokvaren i zao a drugi sija oddo(rote kakva su to (raa 8rat mi nije nuno prijatelj% ali prijatelj mi je(rat#O5 (*() t+e,a (0etiteme 1* etika i (litika% poku"aj utapanja etike u politiko iskustvo 2* etika i +eli)ia% poku"aj teonomnog zasnivanja etike svesti 3* etika i etetika% poku"aj da se idealom kalokagthije etika

zasnuje naestetskom idealu 4* ()/86(t etike(i onda po 6ristotelu morala (iti u spojuovatri odnosa% odnosno u pomirenju nepomirljivog# To je paradoksalna teza%ali nezavisno od toga% jasno se vidi da od autonomije etike svesti nema

21;


67/86

DODACI

ni"ta niti da je to za 6ristotela mogue etiko iskustvo nije izvorno nitije samo(itno# Ber% kako spojiti politiku% religijsku i estetsku svest eda (ietika (ila osigurana# 'ajdu(lje -antovo delo je svakako ,-ritika moisu+enja,% i upravo to je on tu poku"ao% na 6ristotelovom tragu# 6li% nijeovaj okvir diskusije de&inisan "kolskim ili istorijskim o(zirima . jer%-ant verovatno nije ni itao 6ristotelove spise koje imamo ispred se(e .ve ga je nagon za istinom . ta udna oso(ina koje (i &ilozo&i morali dase re"e "to pre )dodu"e% onda (i se odrekli i samih se(e% ali ni to nijeneka "teta* . doveo do iste trileme povezati politiku% religijsko i estetskoiskustvo% i to ,samo zato, da etika(ude mogua# Previ"e posla a ni za"ta Basno% moe se povezati samo ono "to je i inae vezano% ali da li je tozaista ,vezano, amo jedna veza da nedostaje% etika nije mogua# 7naje toliko ranjiva da (i neki cmizdronja zaplakao pred njenom sud(inom%jer na"la se u odnosu sa tiliko snanim duhovnim instancama da joj te"koima spasa politika i religija je zaista mogu pojesti za doruak% a estetikamoe . kao svaka koketa . odigrati s njom zavr"ni ples smrti#$stetika jedokrajuje% i to je ono "to je -ant jasno video# Basnije reeno% etikasvest je nemogua kao takva# 6ristotel se mui da je uda za politiku% zareligiju% za estetiku% ali niko nju zapravo nee% jer ni"ta etika ne donosi u

miraz svi ,partneri, ve imaju sve "to ona ima% i jo" mnogo vi"e# 'o%destrukcija etike svesti kod 6ristotela je sprovedena ironino i prikri.veno% kako i prilii jednom sled(eniku okrata!Platona# 9ato su ovi teks.tovi toliko z(unjujui i zatvoreni za tumaenje# 'o% to je privid% jer i jasam ironian#1* etika i (litika# 6ristotel poinje $< tvrdnjom da je etika ustvari deopolitike )5a i4*(+*# Pod tim on podrazumeva nunu dru"tvenost oveka%dakle podrazumeva socijalne o(aveze i o(iaje koji vae u toj zajedniciov

Documents

POGOVOR EEEM