Pogon Za Odrzavanje Transportnih Sredstava

7/26/2019 Pogon Za Odrzavanje Transportnih Sredstava

1/30

Sadraj

67

5.

POGON ZAODRAVANJETRANSPORTNIH

SREDSTAVA

Analizom osnovnih grupa intervencija odravanja uoava se da e nainispostavljanja zahteva imati primaran uticaj na organizaciju proizvodnog procesa,

a tehnologija realizacije na pripremu radnih mesta. Sa druge strane, definisanjetehnolokog sistema koji e da obavlja intervencije odravanja zahtevapostavljanje organizacije proizvodnog procesa na bazi tehnolokih uslova. Uovom smislu, neophodno je pristupiti definisanju i formiranju funkcija pogona,kao osnovnih tehnolokih i organizacionih celina.

5.1.

Tehnoloki uslovi za realizacijuintervencija na transportnim sredstvima

Osnove za definisanje tehnolokih uslova koji moraju biti ispunjeni da bise realizovale intervencije na transportnim sredstvima ine:

1. Struktura i obim zahtevanih intervencija: definiu se na osnovu analizeistorije i predvianja oekivanih promena u projektnom periodu.

2. Tehnoloke karakteristike transportnih sredstava koja se opsluuju uposmatranom pogonu: duina, irina, visina, vrsta i dimenzijenadgradnje, mogunost podizanja kabine i najvia taka kabine u


2/30

OSNOVI ODRAVANJA MOTORNIH VOZILA

68

podignutom poloaju, poloaj motora, menjaa, rezervoara za gorivo islino, osovinski razmaci, radijusi okretanja isl.

Najoptije posmatrano, da bi se realizovali zahtevi za opslugom kojeispostavlja transportno sredstvo pogonu, neophodne su:

radne povrine - na njima e se obavljati intervencije,

odgovarajua opremai

obueni i organizovani radnici.

Realizacija intervencija bie mogua tek kada se ispune i zahtevi izdomena podrke, ime se dalje definie neophodna struktura radnih povrina,specijalizovana oprema i odgovarajui radnici.

5.1.1. Radne povrine

Postoje dva osnovna vida korienja radnih povrina:

I - Za direktno obavljanje radova na transportnim sredstvima, u komsluaju se na radnim povrinama organizuju, definiu i tehnolokiopremajuradna mesta za vozila(RmV).

II - Za obavljanje radova na agregatima, ureajima, sklopovima i delovima transportnih sredstava radne povrine se realizuju uokviru fiziki izdvojenih celina koje se nazivaju specijalizovaneradionice(SR).

Radno mesto za voziloje potreban operativni prostor za izvoenjeradova na jednom transportnom sredstvu. Vertikalna projekcija transportnogsredstva naziva se neto vrednostRmV-a. Bruto vrednostRmVobuhvata netovrednost, prostor za rad radnika, prostor za opremu i pripadajui deo prostorapotrebnog za kretanje radnika i materijala, kao i za manevrisanje transportnog

sredstva (Slika 5.1).

Slika 5.1. Radno mesto za voziloneto i bruto vrednost


3/30

Sadraj

69

Ako je bruto povrinaRadnog mesta za voziloBP =ax b, onda se netopovrina RmV (Slika 5.1)dobija iz sledee formule:

vozvozABA

babaaNP ba 2 (5.1)

gde je:

avozduina vozila

bvozirina vozila

Radna mesta za vozila se, zavisno od primenjenog kriterijuma, dele(Slika 5.2):

prema meusobnoj uslovljenosti radnog procesana:o zavisna (A i B - Slika 5.2) vreme zadravanja transportnog

sredstva na svakom RmV-u treba da bude priblino jednako (linijskiraspored RmV-a). U ovom sluaju treba teiti da se postigne:

t1/r1= t2/r2= = tn/rn= (5.2)

gde je:

ti(radx min)obim rada na RmV-u,

ri(rad)broj radnika na RmV-u, i

(min)vreme zadravanja na RmV-u (takt linije);

o

nezavisna (C, D i E - Slika 5.2) vreme zadravanja na jednomRmV-u ne zavisi od vremena zadravanja na drugom.

prema specijalizovanostina:

o univerzalna (B, C, D i E - Slika 5.2) na kojima se obavlja vievrsta radova,

o specijalizovana (A - Slika 5.2)prilagoena obavljanju odreenegrupe radova (pranje, podmazivanje, farbanje...) i

o konvejerezavisna radna mesta sa mehanizovanim, kontinualnim iliperiodinimpomeranjem transportnog sredstvaradovi se obavljajuprema odreenom programu u kom je definisano na kom mestu se

kada koja intervencija obavlja. prema rasporeduna:

o neprolaznatransportno sredstvo jednim smerom kretanja dolazi naRmV, a suprotnim odlazi sa njega (C, D i E -Slika 5.2)i

o prolaznatransportno sredstvo ne menja smer kretanja pri odlaskusa RmV-a (A i B -Slika 5.2).


4/30


70

Slika 5.2. Pogon za odravanje transportnih sredstava primer reenja

prema tehnolokim mogunostimana:

o obina(A, D i E -Slika 5.2)ravan betonski plato i

o specijalna (B i C - Slika 5.2) omoguavaju prilaz transportnomsredstvu sa donje strane (opremljena su kanalima ili dizalicama).

Po odreivanju vrste RmV-a, definie se njegova bruto i neto vrednost, apotom poloaj u okviru pogona. Poloaj i veliina RmV odreeni su:

uglom nagiba prema oznaenoj osi pogona (-Slika 5.2),

pozicijom preseka ose RmV-a sa osom pogona ili, kada je = 0,

pozicijom poetka RmV-a (a-Slika 5.2), rastojanjem poetka RmV-a od ose pogona (b-Slika 5.2),

osnom duinom RmV-a (c-Slika 5.2),

irinom RmV-a (neto) (d-Slika 5.2).

Definisanjem poloaja RmV-a istovremeno su definisane tehnolokivane veliine:[B.23],[B.24],[B.25]


5/30

Sadraj

71

razmak izmeu RmV-a, razmak izmeu RmV-a i zidova,

irina prolaza za transportno sredstvo.

Specijalizovana radionicaje fiziki izdvojen deo radne povrine, saopremom i organizacijom prilagoenom za obavljanje odreene grupe radova(Slika 5.2,pozicije 1, 2, 7).

Najee se formiraju sledee specijalizovane radionice: mainska, razneagregatne, radionica za ispitivanje pumpe visokog pritiska, elektriarska,akumulatorska, limarsko bravarska, kovaka, gumarska, farbarska, stolarska,tapetarska, instrumentarska i sl.

Na definisanim radnim povrinama se prema usvojenoj tehnologijipostavlja oprema i kroz usvojenu organizaciju odreuje koliko e radnika, kakvestrukture, kada i na koji nain, realizovati zahteve za opslugom na konkretnomradnom mestu.

5.1.2. Oprema

Specifinosti konstrukcija transportnih sredstava zahtevale su razvojodgovarajue opreme za obavljanje intervencija odravanja. Razmatrajuitehnologiju intervencija odravanja, uoava se da je za obavljanje praktinosvake intervencije neophodno:

obezbediti povoljne radne uslove i

omoguiti izvrenje same intervencije.

U okviru obezbeenja povoljnih radnih uslova potrebno je opremitiRmV i specijalizovanu radionicu tako da:

radnik moe da prie mestu na komtreba da obavi intervenciju,

obavljanje intervencije ne zahteva posebno korienje fizike snage,

poloaj radnika u svakom momentu omoguava udoban rad (uspravan ilisedei poloaj),

uslovi u kojima radi radnik budu povoljni (ist vazduh, povoljnatemperatura, uredan radni prostor).

Da bi se ispunili navedeni uslovi, neophodno je poi od sledeihinjenica:

kod transportnih sredstava znaajan broj agregata i sklopova pristupaanje samo sa donje strane,

teinu veine agregata nije pogodno savlaivati fizikom snagomradnika,


6/30


72

transportna sredstva pri kretanju i obavljanju nekih intervencija zagaujuvazduh i radni prostor.

Reenje se postie primenom razliitih vrsta dizalica, izradom iopremanjem razliitih tipova kanala i postavljanjem opreme za zagrevanje ipreiavanje vazduha, za odsisavanje izduvnih gasova i za ienje i pranjeradnog prostora.

Obavljanje intervencija odravanja zahteva odgovarajuu opremu.Sloena konstrukcija transportnih sredstava uslovila je razvoj i primenu izuzetnovelikog broja razliitih elemenata opreme. Do dananje opreme se dolousavravanjem i prilagoavanjem postojee opreme iz ove i drugih oblastitehnike i razvojem nove opreme na osnovu specifinih potreba radova na

transportnim sredstvima.U odnosu na specijalizovanost, sva oprema za radove odravanja se

moe podeliti na dve osnovne grupe:

I - UNIVERZALNA, razvijena za obavljanje pojedinih intervencija nasvim transportnim sredstvima, kod raznih vrsta radova, ali i udrugim tehnikim oblastima.

II - SPECIJALIZOVANA, prilagoena pojedinim vrstama radova naodravanju transportnih sredstava.

U optem sluaju se pri obavljanju jedne intervencije, uz specijalizovanuopremu, koristi u znaajnoj meri i univerzalna oprema.

Konkretni elementi opreme za odravanje transportnih sredstava pospecijalizovanosti detaljnije su prikazani u prilogu 11 Oprema za odravanje.

5.1.3. Radnici

Definisana tehnologija obavljanja radova, oprema i obim radovaomoguavaju da se odredi struka radnika, broj radnika i neophodna pripremaradnika za obavljanje rada.

U principu, postoje tri osnovne grupe radnika:

radnici koji obavljaju rukovodee i pripremne radove, i radoveadministracije,

radnici izvrioci intervencija i

radnici koji rade na odravanju pogona.

U svim grupama se odreuje struna osposobljenost i specijalizovanostradnika, njihovo mesto u organizaciji rada i opis njihove delatnosti (tj.mikroorganizacija).


7/30

Sadraj

73

5.2.

Osnovne funkcije pogona za odravanjetransportnih sredstava

Po definiciji, funkcija pogona je radna celina u okviru koje se obavljajedna ili vie grupa radova. Predstavlja osnovni organizacioni segment pogona savelikim stepenom tehnoloke homogenosti. U okviru organizacije preduzeaobino ini osnovnu organizacionu celinu.

Osnov za formiranje funkcija ine:

nain ispostavljanja zahteva,

tehnologija realizacije zahteva i primenjena organizacija rada (linije, smene, specijalizovani radnici,

agregatna odeljenja).

Kod formiranja funkcija mora da se vodi rauna o:

strukturi i frekvenciji zahteva,

meusobnoj tehnolokoj uslovljenosti realizacije pojedinih zahteva i

neophodnoj podrci za realizaciju zahteva.

Broj moguih funkcija je praktino neogranien. Ako se poe od matriceveze inicijalizacije i naina realizacije zahteva (Slika 4.8.), mogu da se definiuosnovne grupe funkcija koje se najee formiraju u okviru pogona za odravanjetransportnih sredstava: pri jem / otprema, snabdevanje gorivom, tehnikeintervencije i smetaj. U okviru grupe tehnike intervencije formira se viefunkcija koje po svojoj strukturi, od pogona do pogona, mogu da budu razliite(nega, kontrola, radovi sa fluidima, dijagnostika, podeavanje, zamene delova iagregata, limarski i bravarski radovi, farbarski radovi, instrumentarski radovi,mainska obrada, generalne opravke agregata i vozila i druge).

Pri razvoju pogona za odravanje, tehnologija intervencija je osnov zaizbor potrebne opreme i definisanje stepena obuenosti radnika. U sluaju kad seodravanje jednog voznog parka obavlja na vie lokacija potrebno je utvrditi kojese intervencije obavljaju na kojoj lokaciji. Mogue je reenje da se na svimlokacijama obavljaju sve intervencije. Visoka cena ovog reenja uslovila je da se

u praksi najee najjednostavnije intervencije obavljaju na svim lokacijama (N,K), sloenije na manjem broju lokacija i tako do najsloenijih koje se, u principu,obavljaju samo na jednoj lokaciji (GO, TP). U tom smislu se definiu nivoiodravanja, to predstavlja jedan od bitnih problema organizacije rada. U skladusa definisanim nivoima grade se funkcije.

Podrka pogonu za odravanje transportnih sredstava realizuje serazvojem prateih funkcija kojima se obezbeuju: energija; nabavka, skladitenjei dopremanje na radno mesto rezervnih delova i materijala; informacije;


8/30


74

odravanje opreme, instalacija i zgrade pogona; klimatizacija i osvetljenjepogona; zatita od poara; higijena i ishrana radnika, obezbeenje od povreda naradu (HTZ) i slino.

Pri obradi pojedinih funkcija pogona za odravanje, kao primer bieposmatran sluaj kada je pogon zaodravanje, u okviru preduzea koje raspolaesopstvenim voznim parkom, srednje veliine.

5.2.1. Prijem/otprema transportnih sredstava

Prijem/otprema podrazumeva prijem transportnog sredstva u bazupreduzea posle zavrenog radnog zadatka i otpremu na novi radnizadatak. Ovafunkcija obuhvata:

prijem/otpremu transportnog sredstva i dokumentacije;

kontrolu kompletnosti transportnog sredstva, pribora i opreme, kao ioteenja i

prijem prijava neispravnosti na transportnom sredstvu od strane vozaa.

Radno mesto (prijemni punkt) mora da ima odgovarajuu pokrivenuprostoriju pored ulazno/izlazne rampe. Prijemni punkt moe da bude prostornolociran zasebno ili zajedno sa nekim drugim sadrajima.

Od opreme, radi kvalitetnijeg i efikasnijeg rada sa podacima,preporuujese raunarski terminal i pratei ureaji za razmenu podataka.

Radove obavlja kvalifikovani radnik posebno pripremljen za oveposlove.

5.2.2. Snabdevanje gorivom

Radna povrina za snabdevanje gorivom sastoji se od mesta zatransportna sredstva (na saobraajnici ilivan nje), ostrva za automate za gorivo inatkrivenog prostora za radnika. Radnik se za ovaj posao posebno obuava.

Od opreme neophodni su rezervoari i automat za gorivo. Rezervoari ukojima se skladiti gorivo mogu biti podzemni ili nadzemni. Koriste se uglavnom

podzemni jer su manje opasni (manje zapaljivi), zauzimaju manje prostora, nisupotrebni pumpni agregati za punjenje, manji su gubici zbog isparavanja i drugo.U cilju zatite od poara ovakvih rezervoara koriste se priguivai plamena.Rezervoar je spolja zatienantikorozivnom izolacijom.

U zavisnosti od veliine voznog parka, moe da bude potrebno vierezervoara i vei broj automata za toenje goriva. Veliina rezervoara ide do100 000 L. Kapacitet automata za gorivo je od 50 do 60 L/min za benzin i160-240 L/minza dizel gorivo.[B.23]


9/30

Sadraj

75

5.2.3.

Tehnike intervencije na transportnimsredstvima

U okviru ove grupe radova sprovode se praktino sve intervencije naodravanju transportnih sredstava. Razmatranje realizacije ove funkcije pogonaza odravanje transportnih sredstava polazi od tehnolokog stanovita, te seanalizira 6 osnovnih funkcija formiranih prema vrstama radova:

radovi nege,

radovi kontrole,

radovi sa fluidima,

dijagnostiki radovi, radovi na podeavanju i zamenama i

radovi na regeneraciji.

Tehnike intervencije na transportnim sredstvima detaljno su opisane uprilogu 12 Tehnike intervencije na drumskim transportnim sredstvima.

5.2.4. Smetaj

U periodima kada transportna sredstva ne obavljaju transportni rad i nenalaze se na intervencijama odravanja, ona su na smetaju.[B.23],[B.25]Smetaj ine

posebno organizovane i obraene povrine. On se moerealizovati na otvorenomprostoru, ispod nadstrenice, ili u zatvorenom prostoru (garae). Zatvoreniprostor (garaa) titi transportna sredstva od meteorolokih uslova (sunca, kie,mraza i slino), ali i od tetnog dejstva praine i sl. Rezultat je produenje vekatrajanja transportnog sredstva i znaajan uticaj na spremnost za radtransportnih sredstava, posebno u zimskom periodu. Kako e biti izveden smetaju konkretnom sluaju, zavisi od vrste transportnih sredstava, rada koji onaobavljaju i naravno od rezultata tehnoekonomske analize.

Prema svojoj funkciji, smetaj moe da bude realizovan na razliitenaine. esto se mesta za smetaj transportnih sredstava grupiu prema tehnikislinim grupama transportnih sredstava. Ovde su presudni gabariti i manevarskasvojstva transportnih sredstava. Tenja je da se kompletan prostor smetaja

objedini.

Svako definisano mesto za smetaj transportnih sredstava mora daomogui nesmetan ulaz/izlaz transportnih sredstava i vozaa. Mesta za smetaj senekad koriste i za kontrolu i za operacije primopredaje transportnih sredstava.


10/30


76

5.3.

Podrka pogona za odravanje

Realizacija intervencija odravanja praena je funkcijama podrkekojima se ispunjavaju uslovi za izvravanje zahteva (poglavlje 4.9). Osnovnefunkcije podrkesu:

proizvodnja i/ili doprema energije (elektrina, toplotna, vazduh podpritiskom),

informaciona podrka,

snabdevanje rezervnim delovima, materijalima i drugom opremom,

skladitenje rezervnih delova i materijala, proizvodnja tehnoloke vode,

odravanje pogona (odravanje opreme i alata, odravanje objekata iinstalacije i slino),

zadovoljenje sanitarnih potreba radnika,

ishrana i

smetaj administracije.

Potrebno je istai raznovrsnost navedenih funkcija i injenicu da sveegzistiraju i u najmanjim pogonima. Tek uspostavljanje osnovnih funkcija ifunkcija podrke, uz proces donoenja odluka, omoguava zahtevani rad pogona.

5.3.1. Energetska podrka

Zavisno od veliine pogona, njegovog okruenja i trinih uslova, zapokretanje maina i ureaja, klimatizaciju, osvetljenje i slino, koriste se razliitividovi energije.

Elektrina energija se doprema iz okruenja. U okviru pogona najeese nalaze trafostanice. Koriste se za pokretanje veeg dela ureaja i maina,ureaja za klimatizaciju iza osvetljenje.

Energija gasa, mazuta, lo ulja ili uglja koristi se prvenstveno za radtoplana, tj. za zagrevanje pogona. U okviru pogona za odravanje najee se

sreu toplotne podstanice, znatno ree i toplane.Iz bezbednosnih razloga, na radnim mestima za vozila, za pokretanje

alata i ureajase koristi energija vazduha pod pritiskom (6 do 12 at). Vazduh podpritiskom se proizvodi u mobilnim (manjim) ili stabilnim kompresorima.Privremeno se akumulira u odgovarajuim rezervoarima. U veim pogonima secevnim vodovima razvodi do radnih mesta gde su instalisani posebni ventili saprikljucima za alate i ureaje(elemente opreme).


11/30

Sadraj

77

Priroda tehnolokog procesa odravanja je takva da ne zahtevaistovremeno ukljuivanje svih ureaja i alata. Tako trenutna potronja energije(elektrine i vazdune) nije jednaka zbiru svih potroaa. To je uslovilo uvoenjetzv. koeficijenta jednovremenosti koji praktino odreuje najveu trenutnupotronju energije. Najee se sreu vrednosti = 0,3 0,5. Ovo znai da sepraktino nikad istovremeno ne ukljuuje vie od 50% potencijalnih potroaaenergije.

5.3.2. Informaciona podrka

Upravljanje procesom odravanja pretpostavlja raspolaganje

informacijama o zahtevima za odravanjem, o toku samog procesa i o podrciprocesa. Rad sa informacijama omoguava informacioni sistem15.

I nformacije o zahtevima za odravanjem se generiu u procesuinicijalizacije odravanja i tokom samog procesa odravanja. Osnovni izvor ovihinformacija je transportno sredstvo, njegov rad i promena njegovog stanja.

Tokom rada transportnog sredstva voza, i senzori na transportnomsredstvu, prate promenu njegovog stanja. Ove informacije slubi za odravanjemoe da prenese voza, pismeno ili usmeno. Podaci o promenama stanja sasenzora mogu da se registruju elektronski, na odgovarajuem raunaru natransportnom sredstvu, i da se potom prenesu odgovarajuim medijumom, stalnoili povremeno, u pogon za odravanje.

Po povratku transportnog sredstva sa rada, informacije o zahtevima zaodravanjem nastaju:

iz programa preventivnih intervencija,

pri obavljanju preventivnih i korektivnih intervencija, kada se uoavajudo tada neregistrovane promene stanja,

sprovoenjem tehnoekonomske analize o opravdanosti generalneopravke nekog agregata ili transportnog sredstva kao celine i pregledompred sprovoenje ove analize.

Nosioci ovih informacija su dokumenti: prijava otkaza i radni nalog(Slika 5.3)ili je to, danas sve vie korieni, elektronski medijum sa identinimsadrajem: rezultat je radni nalog, na monitoru ili odtampan.

15Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u preduzeu (Burch)


12/30


78

Slika 5.3. Radni nalog

Informacije o toku procesa odravanjanastaju prilikom rasporeivanjatransportnih sredstava na odravanje i, naravno, u samom procesu. U sluajukada se koristi dokument radni nalog (Slika 5.3), tada taj dokument moe daprimi i informacije o obavljenim radovima, utroenom radu, rezervnim delovimai materijalu (ovde se esto uvodi dokument: trebovanje), izvriocima i slino. Svipodaci sa jednog radnog naloga su vezani za jedno transportno sredstvo.

Primenom elektronskog medija u procesu rada sa podacima polako se iskljuujudokumenti iz opticaja. Tako se podaci koje je nosio radni nalog direktno prenosena radne (raunarske) terminale u radionici. Tu se pozvani radnik ekira(prijavljuje i proverava se njegov identitet), oitava radni zadatak i, poobavljenom radu, unosi ta je uradio. Svi podaci su, po proveri, spremni za daljuobradu.

Podaci o podrciprocesu odravanja prikupljaju se u svim funkcijamapodrke. Poseban znaaj imaju podaci o nabavci i utroku rezervnih delova i


13/30

Sadraj

79

materijala. Nosioci podataka su rauni, trebovanja, povratnice ili elektronskimedijum. Ovde je znaajno da se uspostavi jednoznana veza sa transportnimsredstvom na koje su odreenidelovi i materijal ugraeni. Vani podaci su i kadasu pojedini delovi ugraeni u odnosu na prethodno izvreni rad tog transportnogsredstva.

Na kvalitet informacionog sistema bitan uticaj imaju izvori podataka.

Neophodno je da precizno budu definisani potrebni podaci, gde, kada i ime seprikupljaju, kako se registruju i kako se kontroliu. Kao izvori podataka koristese:

vozai ili rukovaoci sredstvima,

senzori na transportnim sredstvima,

radnici na odravanju i u skladitima,

dijagnostiki ureaji koji se koriste u procesu odravanja.

Objektivni, provereni podaci osnovni su preduslov za valjan radinformacionog sistema.

Prikupljene informacije omoguavaju popunjavanje formiranih bazapodataka. Osnovne baze se najee formiraju:

o resursima (mainama, rezervnim delovima i materijalu, prostoru,radnicima),

o voznom parku koji se opsluuje ili o klijentima,

o tehnolokom procesu,

o okruenju.

Upravljanje procesima i ukupno poslovanje preduzea uslovljavajuobradu podataka u cilju omoguavanja donoenja kvalitetnih odluka. Samaobrada se obavlja prema usvojenim postupcima.

Razvijene i usvojene metode i postupci obrade podataka sa prikupljenimpodacima ine ulaz u proces obrade podataka. Obrada se najee vrielektronski. Koriste se savremeni raunari koji moraju da raspolauodgovarajuim programima.

U odnosu na vremensku komponentu, sreu se dva karakteristinasluaja:

kada se obrada i dostava informacija obavlja trenutno, pri stizanjusvakog novog podatka (on-line) i

kada se obrada i dostava informacija obavlja periodino ili na zahtev(off-line).

Ukupno posmatrano, za informacionu podrku procesu odravanjatransportnih sredstava neophodno je da postoje definisane metode, postupci iprogrami za prikupljanje, obradu i distribuciju podataka to se sve najee


14/30


80

objedinjuje pod imenom software i maine, ureaji i oprema za prikupljanje,obradu i distribuciju podataka i informacija koje se zajedno nazivaju hardware.Naravno, neophodni su i izvrioci za pripremu i rad, kao i definisana organizacijarada.

U okviru informacione podrke, za proces odravanja poseban znaajima informaciona podloga koju prua tehnoloka dokumentacija, kako otransportnim sredstvima, tako i o svim mainama i ureajima koji se u okviruovog procesa koriste (ta se, kada i na koji nainradi).

5.3.3. Snabdevanje i skladitenje rezervnih delova i

materijalaOsnovu za snabdevanje i skladitenje rezervnih delova i materijala ini

proces upravljanja zalihama. Kako on ovde nije predmet prouavanja, istie sesamo da je pri upravljanju zalihama osnovni kriterijum ekonomski, a ulaznipodaci su zakonitosti ispostavljanja zahteva za delovima, ekanje na nabavku,cena delova, cena ekanja transportnih sredstava na intervenciju odravanja.

Na bazi izraunatih potrebnih stokova rezervnih delova i materijalapristupa se razvoju skladita. Da li e se razvijati specijalizirana skladita zavisipre svega od ukupne veliine skladita. Specifinosti delova i materijala dovodenajee do razvoja specijalizovanih delova ili celih skladita za:

rezervne delove (nekad i po tipovima transportnih sredstava),

materijale,

specijalne alate,

lako zapaljive materijale,

ulja i masti,

pneumatike,

vozaki pribor, HTZ opremu i slino.

Skladite za rezervne delove danas se sve ee organizuje premaveliini delova. Znai da se delovi sortiraju prema veliini i smetaju uodgovarajue otvorene ili zatvorene stalae. ifre delova omoguavaju njihovo

lako nalaenje preko odgovarajuih adresa.U okviru skladita za materijale esto se vri grupisanje na:[B.26]

metalni materijal u ipkama, polugama i limovima,

elektrotehniki materijal,

standardni materijal (zavrtnjevi, navrtke i slino),

materijal za odravanje zgrada,


15/30

Sadraj

81

tekstilni materijal i ostale materijale.

Prema vrsti i koliini materijala, skladite se oprema policama, kutijama,sanducima i sl.

Specijalni alati, koje najee isporuuje proizvoa za konkretne tipovetransportnih sredstava, retko se koriste, teko se nabavljaju, a i skupi su. Zato sedre na jednom mestu i iznajmljuju radnicima po potrebi. U okviru skladita zaspecijalne alate nalaze se odgovarajue police ili table na kojima stoje ovi alati,najee u kompletima, za odreene operacije odravanja.

Lako zapaljivi materijali i kiseline (boje, lakovi, kiseonik, acetilen,sumporna i sona kiselina ) smetaju se u odvojena skladita koja su najee

izvedena kao zasebni objekti. Ovi materijali pri smetaju moraju biti uodgovarajuoj ambalai.

Skladita ulja i maziva prilagoena su ambalai: burad, limenke,kanisteri. Treba da budu suva i dobro provetrena. Pod mora da bude cementiranili od keramikih ploica, da ne bi upijao ulja.

U okviru ovih skladita esto se do slanja na regeneraciju, u buradima,uva korieno istroeno ulje.

Istakanje maziva iz buradi se vri pneumatskim pumpama, crevima ipitoljskim ventilima.

uvanje pneumatika treba da bude na temperaturama ispod 20C,vlanosti izmeu 50 i 80% uz zatitu od sunevih zraka. Ove uslove najboljeispunjavaju podrumske ili bar prizemne prostorije. Pneumatici se uvaju uuspravnom poloaju, bez meusobnog dodira. Tako se postavljaju na stalae ilipalete ija veliina odgovara veliini pneumatika.

Kod svih pomenutih skladita mora se obezbediti pristup objektuskladitenja i manipulacija sa njim. Poseban problem ine teki i kabasti objekti(agregati, pneumatici, burad i sl.) za iji transport se koriste specijalna kolica,dizalice (monorej), viljukari i slino.

5.3.4. Ostale funkcije podrke pogona

5.3.4.1.

Proizvodnja tehnoloke vode

Obavljanje radova pranja transportnih sredstava, agregata i delova kao iodravanje pogona zahtevaju veliku kolicnu vode (do 500 L/transportnomsredstvu). Posle pranja jednog transportnog sredstva u otpadnoj vodi moe da senae 3 do 5 gmasti i goriva i 10do 15 kgblata. Ovako zaprljana voda ne sme da


16/30


82

se ispusti u kanalizacionu mreu. Zato je neophodno da se obezbedipreiavanje otpadne vode.

Sa druge strane, voda je ogranieni prirodni resurs i ve je u mnogimkrajevima nema dovoljno. To je uslovilo da se sve ee organizuje proizvodnjatehnoloke vodeime se postie i povoljan efekat u pogledu reavanja problemazagaene otpadne vode.

Proizvodnja tehnoloke vode u principu ima dve faze:

preiavanje otpadnih vodai

priprema vode za ponovno korienje.

Preiavanje otpadne vode se vri u talonicima i sakupljaima masti igoriva. Princip rada ovih ureaja zasnovan je na razlici u specifinoj teinineistoa i vode. U talonicima se taloe zemlja, pesak i slino. Izdvajanjemikro-sitnih estica koje ostaju da lebde u vodi vri se procesom koagulacije.Prljava voda je vrsta koloida i dodavanjem odreenih koagulanata (alusulfata)dolazi do koagulacije estica zemlje i one padaju na dno. Naftni derivati , kaolaki, isplivavaju na povrinu i u sakupljaima masti se izdvajaju iz vode.

Na ovaj nain preiena voda moe da se pusti u kanalizacionu mreu.Talonici i sakupljai masti moraju periodino da se iste. Kod veih pogonapotrebno je mehanizovati proces ienja talonika (membranske pumpe,kontejneri i sl.). Ovi ureaji se lociraju u blizini mesta za pranje. Ako sumeusobno odvojeni, talonik moe da bude u radnoj prostoriji , a sakupljamasti mora da bude izvan prostorije.

Priprema vode za ponovno korienje uslovljava da se poslepreiavanja obavi alkaliziranje vode (npr. gaenim kreom). Dobro je da se uovu masu pripremljene vode doda jo 1/3svee vode. Time se i nadoknauje deoizgubljene vode. Ovako pripremljena voda je spremna za dalje korienje.

5.3.4.2. Odravanje pogona

Prouavanjem odravanjatransportnih sredstava sagledani su i potrebnaoprema, instalacije i objekti. Kako se i njima tokom rada menja stanje,neophodno je da u okviru svakog pogona postoji funkcija odravanja pogona.Filozofija ove funkcije je veoma slina filozofiji odravanja transportnih

sredstava. Po obimu je za red veliina manja. Predmet rada su joj oprema i alati,instalacije i objekti. Najee ovu funkciju obavlja posebna organizacionajedinica.


17/30

Sadraj

83

5.3.4.3.

Sanitarne potrebe i ishrana radnika

Zadovoljenje sanitarnih potreba radnika takoe je obavezna funkcijapodrke. U okviru ove funkcije, pored obaveznih toaletnih prostorija, organizujuse kupatila sa tuevima i garderobe. Funkcija se dimenzionie prema brojuzaposlenih radnika.

esto se u okviru pogona organizuje i ishrana radnika, koja moe dabude sa ili bez toplog obroka. Prema tome se ova funkcija i oprema.

U okviru pogona moraju da se obezbede i uslovi za rad administrativnihslubenika. Tako se organizuje potrebni kancelarijski prostor.

5.4.

Zatita ljudi i sredine

Verovatno najvei zagaivai ljudske sredine koji prate procesodravanja jesu izduvni gasovi, isparenja naftnih derivata, otpadne vode,isparenja pri suenju boja i lakova, isparenja pri zavarivanju i sav otpadnimaterijal.

Izduvni gasovi se u najveoj meri isputaju pri dolasku transportnihsredstava na RmV, pri odlasku sa njega, kao i pri raznim probama motora.Poznajui tetno dejstvo izduvnih gasova, radnici koji rade sa transportnim

sredstvima tee da izbacivanje izduvnih gasova svedu na minimum. Intenzivnomprirodnom ventilacijom i ventilatorima ide se na veliki broj izmena vazduha utoku jednog sata, ime se proiava vazduh zagaen manevrisanjem transportnihsredstava. U svakom sluaju, kada motor radi u mestu, radi kontrole ilikomprimovanja vazduha i slino, neophodno je da se izduvna grana povee sasistemom za lokalno odvoenje izduvnih gasova. To znai da svaki pogon ukome se odravaju transportna sredstva sa motorima sa unutranjimsagorevanjem mora da ima sistem za lokalno odvoenje izduvnih gasova. Jednoreenje ovakvog sistema prikazano je i ilustrovano na slici 10.4. Crevo, namotanona dobo, kroz gumeni konus se privruje za izduvnu granu transportnogsredstva i prikuplja izduvne gasove. Ventilatori stvaraju podpritisak i prikupljeneizduvne gasove izbacuju u spoljnu sredinu. Primenom ove tri navedene mere,

sadraj izduvnih gasova moe da se svede na dozvoljeni nivo.


18/30


84

Slika 5.4. Sistem za lokalno isisavanje izduvnih gasova

Problem isparenja naftnih derivata je vaan jer oni sa vazduhom mogu daobrazuju eksplozivnu smeu. Benzin je, u tom pogledu, najopasniji. Do opasnostiod eksplozije dolazi u sluaju kada se zapreminski sadraj benzinske pare uvazduhu, pri atmosferskom pritisku, nalazi u granicama od 2,4 do 5% to zavisiod sadraja benzina teih frakcija.[B.26]Zato se prilikom radova odravanja vodirauna da ne doe do oslobaanja isparenja naftnih derivata. Ako se i pored togajave ova isparenja, zbog vee specifine teine od vazduha, ona e se sliti unajnie delove pogona. To su, najee, kanali. Ova pojava uslovljava otvaranjeventilacionih otvora pri dnu kanala i stalno isisavanje gasova iz kanala.

Problem otpadne vode se reava preiavanjem i eventualnom

reciklaom.Isparenja koja nastaju u procesu bojenja i u procesu zavarivanja su

otrovna i odstranjuju se intenzivnom ventilacijom prostorija u kojima se oviradovi obavljaju. Ovde je u cilju zatite spoljne sredine, neophodno filtriranjemeavine koja se isisava iz radnog prostora, a pre izbacivanja u spoljnu sredinu.Od otpadnog materijala koji prati proces odravanja, istiu se tri osnovne grupe:maziva, metali i nemetali. Maziva se prikupljaju i alju na reciklau. Danas se


19/30

Sadraj

85

vri sve detaljnija selekcija metala i nemetala i potom predaja u proces reciklae.Ako se ovaj proces obavi organizovano on donosi dobru zaradu, a iza njega neostaje ni 10% otpadnog materijala.

U okviru rada pogona za odravanje koristi se vie zapaljivih materijala:boje i lakovi, acetilen, goriva i slino za koje se, pored pomenutih posebnihuslova pri korienju, moraju ispotovati i specijalni zahtevi za skladitenje:skladita moraju biti izvan zgrade pogona i posebno protivpoarno iantieksplozivno obezbeena.

5.5.

Priprema realizacije pogona za odravanje

Postojanje svih neophodnih funkcija vezanih za obezbeenje procesaodravanja u svakom pogonu nije pravilo, ve se uz pomo tehnoekonomskihanaliza odravanja u okviru preduzea i okruenja preduzea donosi odluka otome koje e se funkcije obavljati u konkretnom preduzeu.

U principu, kako je pomenuto, postoje tri mogunosti za realizacijuzahteva za odravanjem:

sopstveni pogoni,

specijalizovani pogoni za odravanje transportnih sredstava,

kombinacija prva dva sluaja.Donoenjeodluke, za svaku funkciju odravanja posebno,na bazi je:

strukture i obima proraunom odreenih potrebnih kapaciteta zaodravanje,

mogunosti i uslova korienja kapaciteta drugih preduzea i

raspoloivih resursa (materijalni, ljudski, finansijski).

Rezultat sprovedene analize prema usvojenom kriterijumu biedefinisanje funkcija koje e se realizovati u okviru posmatranog pogona.

Pri daljoj razradi funkcija ili grupa funkcija u principu su mogua dvaidealizovana sluaja:

svaka grupa tehnoloki slinih intervencija realizuje se na prilagoenimradnim mestima vozilima sa neophodnom opremom i, po potrebi, u

specijalizovanoj radionici i

radna mesta vozila su univerzalna: prilagoena su obavljanju svih realnomoguih intervencija odravanja i svako je opremljeno svom potrebnomopremom.


20/30


86

Optimalno reenje je najee izmeu navedenih sluajeva. Generalno sejedino moe konstatovati da e kod veih pogona biti vii stepen specijalizacije ivei broj specijalizovanih radionica (blie prvom navedenom sluaju). Ukonkretnom sluaju neophodno je da se u analizu ukljue sve realne varijante teda se izvri kvantifikovanje njihovih efekata. Tek tada je mogue dobro odreditistrukturu budueg pogona.

U okviru priprema realizacije pogona sada je neophodno odreditilokaciju na kojoj e biti mogue da se smeste svi predvieni sadraji. Posebanproblem predstavlja sluaj kada se pogon za odravanje jednog voznog parkarealizuje na veem broju lokacija. Tada je potrebno izvriti razmetaj predvienihkapaciteta na pogodan nain. U takvim sluajevima se najee primenjujehijerarhijska struktura sistema za odravanje transportnih sredstava (vidipoglavlje5.2).

Po usvajanju lokacije i sadraja na konkretnoj lokaciji pristupa seprostornoj razradi pogona kroz izradu idejnog i glavnog tehnolokog projekta. Tuse najee primenjuje iterativni postupak: razrauje se globalni rasporedobjekata, parkinga i saobraajnica i razrauju se objekti kroz:

grupisanje RmV-a,

razradu zona pogona po tehnoloki slinim grupama intervencija,

lociranje sadraja podrke (specijalizovane radionice,skladita, energija isl.),

razradu tehnolokih detalja (kanali, ulazi/izlazi, vrata i sl.).

Svaka varijanta globalnog rasporeda zahteva razradu nove varijantesamih objekata i drugih detalja. Tek definisanjem i analizom svih realnihvarijanti i kvantifikovanjem njihovih efekata moe da se izvri pouzdan izbornajbolje. Sledi definisanje organizacionih i informacionih uslova ime seomoguava rad na daljem projektovanju (arhitektonskom, graevinskom,instalacija itd.) te realizaciji pogona za odravanje.


21/30

Sadraj

87

LITERATURA

[B.1] Warnecke H.J., InstandhaltungGrundlagen, Verlag TUV Rheinland GmbH,Kln, 1981.

[B.2] Todorovi J.,Inenjerstvo odravanja tehnikih sistema, Jugoslovensko drutvoza motore i vozila, Beograd, 1993.

[B.3] Todorovi J., Odravanje motornih vozila osnovi teorije odravanja, Mainskifakultet, Beograd, 1984.

[B.4] Papi V., Odreivanje parametara kvaliteta u sistemu tehnikog opsluivanjamotornih vozil a ATROa sa predlogom nj ihove kvantif ikacije, doktorska

disertacija, Saobraajni fakultet, Beograd, 1985.[B.5] Eichler C., I nstandhaltungstechnik, Verlag Technik /Huss Medi; Auflage: 5.

bearb., ISBN 3341006672, 1990

[B.6] Willmott P., Maintenance & Profitabili ty, Maintenance, Vol. 5, No.1, 1990.,

Surrey

[B.7] Duboka ., Tehnologije odravanja vozila I, Mainskifakultet Univerziteta uBeogradu, 1992.

[B.8] Tanasijevi S., Osnovi tribologije mainskih elemenata, Nauna knjiga, Beograd,1990.

[B.9] Rac A., Osnovi tri bologije, Mainski fakultet, Beograd, 1991.[B.10]Ivkovi B., Osnovi tr ibologij e sa posebnim osvrtom na probleme podmazivanja

tribomehanikih sistema, Tribologija u industriji -problemi podmazivanja,Ilok i Baka Palanka, 1985.

[B.11] Bartz W.J. i ostali, Schaden an geschmier ten Maschinenelementen, Kontakt &

Studium, Grafenau

[B.12] Vukovi C.,Mainski materijali I, Nauna knjiga, Beograd, 1966.[B.13]Jankovi D.,Duboka ., Odravanje motornih vozila Objekti, dij agnostika,

unutranja kontrola, informacioni sistemi, Mainski fakultet, Beograd, 1984.[B.14] JUS A.A2005: Pouzdanost, osnovni termini i defin ici je

[B.15] Todorovi J.,Analiza otkaza tehnikih sistema, Kvalitet i pouzdanost, JUSK,Beograd, 1988.


22/30


88

[B.16] ISO 4092: 1978 - Dr umska vozil a -Dijagnostiki sistemi za motorna vozila Renik[B.17]Radovanovi V., Primenjena teori ja kretanja i eksploatacione osobine

transportn ih vozil a, Saobraajni fakultet, Beograd, 1979.[B.18]Papi V., Odreivanje efektivnosti heterogenog voznog parka, Nauka i motorna

vozila, Beograd, 1987.

[B.19]Papi V., Popovi J., Gotovost vozil a sa aspekta upr avljanja auto-transportnomradnom organizacijom, Suvremeni promet, Zagreb, 1983.

[B.20] Sria V., Sistem, informacija, kompjuter, Informator, Zagreb, 1981.[B.21] Jorgenson D.W., McCall J.J., Radner R., Optimal Replacement Policy, The Rand

Corporation, Amserdam, 1974.[B.22]Dinovi M., Dulanovi Z., Osnovi organizacij e, Beograd, 1992.[B.23] Putnik N., Autobaze i autostanice, Saobraajni fakultet, Beograd, 1985.

[B.24]Milosavljevi N.,Metodologija za dimenzionisanje funkcije smetajatransportni h sredstava, Suvremeni promet, Zagreb, 1984.

[B.25] Kramarenko G.V., Tehnieskaja ekspluatacija avtomobilej, Transport, Moskva,1983.

[B.26] Oka N.,Servisi i odravanje vozila, Saobraajni fakultet, Beograd, 1973.[B.27] Dedijer S., Osnovi transportnih ureaja, Graevinska knjiga, Beograd, 1978.[B.28]Papi V., Uvod u tehnologiju odravanja transportnih sredstava, Saobraajni

fakultet Univerziteta u Beogradu; YUISBN 86-80897-93-0, 1995

[B.29] Higgins L.R., Mobley K., Mobley R.K., Maintenance Engi neeri ng Handbook,

McGraw-Hill Professional; 6thedition, ISBN 0070288194, 2001

[B.30] Bonnick, A.W.M., Au tomotive Computer Control led SystemsDiagnostic toolsand techni ques, Butterworth-Heinemann, ISBN 0750650893, Oxford, UK, 2001

[B.31] Heisler H., Advanced Vehicle Technol ogy, Butterworth-Heinemann, 2nd

edition,

ISBN 0750650893, Oxford, UK, 2002[B.32] Garrett T.K., Newton K., Steeds W., TheMotor Vehicle, Butterworth-Heinemann,

13th

edition, ISBN 0750644494, Oxford, UK, 2001

asopisi[B.33] Maintenance[B.34] Transportation Research Record.

[B.35] European Journal of Operational Research.

[B.36] Information & Management.

[B.37] Transportation Research


23/30

Sadraj

89


24/30


90

BELEKA O AUTORU

dr Vladimir Papi, redovni profesor, roen je 3. juna 1946. godine uBeogradu. Diplomirao je na Mainskom fakultetu na Odseku za saobraajnomainstvo 1970. godine. Od 1970. do 1974. godine radio je na Mainskomfakultetu u Beogradu, na Katedri za motorna vozila. Od 1974. godine radi naSaobraajnom fakultetu. Na mesto redovnog profesora za predmete Odravanjemotornih vozila i Transportna sredstva i odravanje izabranje 2001. godine.

Magistarski rad odbranio je 1975. godine na Mainskom fakultetu, adoktorsku disertaciju sa temom Odreivanje parametara kvaliteta u sistemutehnikog opsluivanja motornih vozila ATRO-a sa predlogom njihovekvantifikacije 1985. godine na Saobraajnom fakultetu. Napisao je 71 nauno-struni rad u asopisima i na simpozijumima meunarodnog znaaja. Kao autor ikoautor uestvovao je na izradi 75 projekata. Autor je udbenika za studenteSaobraajnog fakulteta i koautor monografije.


25/30

Sadraj

91

RENIKPOJMOVA

Srpski naziv Engleski naziv Nemaki nazivCisterna Tank truck der Tanklastwagen

Cisterna za transportprakastih materijala

Bulk tipperder Lastkraftwagen fr

pulverisierte Stoffe

Damper Off-road Dump truck der Kipper

Drumski transport Road transport der Strassentransport

Elektronski sistemi Electronic systems die Electronicsysteme

Furgon Boxbody der Kastenwagen

Gorivo Fuel der Treibstoff

Hibridna vozila Hybrid vehicles die Hybridfahrzeuge

Hladnjaa Refrigerator truck der Khltransporter

Kamion sa dizalicom Crane truck der Lastkraftwagen mit Kran

Kiper Tipper truck, Dump truck der Kipper

Kontejnerski kamion Container truck der Containerlastwagen

Mazivo Lubricant das Schmiermittel

Podmazivanje Lubrication das schmieren

Nega vozila Vehicle care die Fahrzeugpflege

Opravka Repair die Reparatur

Preventivno odravanje Preventive Maintenancedie vorbeugendeInstandhaltung

Mealica za betonConcrete transport truck,

Cement mixerder Betonmixer

Nadgradnja Body der berbau

Odravanje Maintenance die Instadthaltung

Opasne materije Dangerous Goods das Gefahrengut

Oprema Equipment das Zubehr

Pogon za odravanje Maintenance facilitydie Einrichtung fr

Instandhaltung


26/30


92

Srpski naziv Engleski naziv Nemaki nazivPogonski sistem Drivetrain system das Antriebsystem

Prijem-otprema Vehicle receptionder Empfang - dieAbfertigung

Prikljuna vozila Trailersdie Anschlussfahrzeuge, die

Anhnger

Prikolica Trailer der Anhnger

Poluprikolica Semi-trailer der Sattelanhnger

Promena stanja Condition changedie Vernderung des

Zustands

Putni nalog Log book der Fahrauftrag

Radne povrine Workspace die Arbeitsflche

Radni nalog Work order der Arbeitsauftrag

Samoutovariva Skip loaderdas Fahrzeug mit

Ladevorrichtung

Sistem za koenje Braking system das Bremssystem

Sistem za oslanjanje Suspension system das Radaufhngungssystem

Sistem za prenos snage Transmission systemdas System zurKraftbertragung

Sistem za upravljanje Steering system das Lenksystem

Smetaj (transportnihsredstava)

Parking der Abstellplatz

Snabdevanje gorivom Refuelling die Treibstoffzufuhr

Nosea konstrukcija Chassis das Fahrgestell

Tahograf Tachometer der Tachometar

Tehnoloki uslovi Technological conditions die technologischeBedingungen

Telematika Telematics die Telematik

Telematski sistemi Telematic systems die Telematiksysteme

Teretna vozilaFreight vehicles, Trucks,Lorries

die Schwertransporter

Transportna sredstva Transport Means die Transportmittel

Transportna sredstva vodnogsaobraaja

Waterway transport meansDie Transportmittel derWasserstrassen

Utovariva Loader, Front loader der Radlader

Utvrivanje stanja Diagnostics, Inspection die InspektionVazduhoplovna transportna

sredstvaAirway transport means

die Transportmittel der

Flugstrassen

Viljukar Forklift der GabelstaplerVozaka kabina Cab die FahrerkabineVozilo za prevoz oteenihvozila

Tow truck, Breakdown

vehicleder Abschleppwagen

Vozilo za prevoz ivihivotinja

Livestock transport truck der Wiehtransporter

Vozni park Vehicle Fleet der Fuhrpark

Vuni vozovi Truck-trailer, Road trains die Sattelzugmaschinen


27/30

Sadraj

93

Srpski naziv Engleski naziv Nemaki nazivAutovoz

Articulated truck, Semi-trailerTruck

der Sattelschlepper

Zahtev za prevozom Transport demand der Transportbedarf

Zahtev za opslugom Service demand der Bedienungsbedarf

eleznika transportnasredstva

Railway transport means die Transportmittel der Bahn

ivotna sredina Environment die Umwelt

Vozila za prevoz stabala Timber truckdie Fahrzeuge fr

Baumtransport

Vangabaritni prevoz Special (oversize) Transportder berbreite

Schwertransport

Cisterna Tank truck der Tanklastwagen


28/30


94


29/30

Sadraj

95

INDEKS SKRAENICA

Skraenica Originalni naziv Srpski prevod nazivaABD Automatic Brake Differential Automatska blokada diferencijala

ABS Anti-Lock Braking SystemProtiv (anti) blokirajui koionisistem

ACC Adaptive Cruise Control Adaptivno upravljanje brzinom vozila

AETR16

LAccord Europen relatif au travaildes quipages de vhicules effectuant

des Transports internationaux par Route

Evropski sporazum o radu posada navozilima u meunarodnom drumskomtransportu

ALB Automatisch-Lastabhngige BremseKonica sa automatskom regulacijomu zavisnosti od optereenja

ASR (TCS, ATC) Acceleration Slip RegulationRegulisanje proklizavanja pri

ubrzavanju

ATC (ASR, TCS) Automatic Traction Control Automatsko upravljanje vuom

CAN-BUS Controller Area Network BUS CAN sabirnica

DEB DAF Engine Brake DAF-ova motorna konica

DGPS Differential Global Positioning SystemDiferencijalni sistem globalnog

pozicioniranja

DOT Department of Transportation Ministarstvo saobraaja SAD

EBD Electronic Brakepower Distribution Elektronska raspodela sile koenja

EBS Electronic Braking System Elektronski koioni sistem

ECE Economic Commission of Europe Ekonomska komisija za Evropu UN

ECU Electronic Control Unit Elektronska upravljaka jedinica

EGR Exhaust Gas Recirculation Recirkulacija izduvnih gasova

ESP Electronic Stability Program Elektronski program stabilnosti

16European Agreement concerning the work of crews of vehicles engaged in international Road Transport


30/30


96

Skraenica Originalni naziv Srpski prevod naziva

ETRTOEuropean Tire and Rim TechnicalOrganization

Evropska tehnika organizacija zapneumatike i naplatke

GHG Greenhouse Gastetni gasovi koji stvaraju efekat

staklene bate

GPRS General Packet Radio ServicesTehnika prenoenja podatakamobilnom telefonskom mreom nainternet protokolu sa veim protocima

GPS Global Positioning System Sistem globalnog pozicioniranja

GSMGlobal System for Mobile

communicationsMrea mobilne telefonije

ITS Intelligent Transport Systems Inteligentni transportni sistemi

JUS Yugoslav Standards Jugoslovenski Standardi

LGS (SPA) Lane Guard System Sistem za ostanak u saobraajnoj traci

PC Personal Computer Personalni (lini) raunar

PM Preventive Maintenance Preventivno odravanje

PPI Preventive Maintenance Program Program Preventivnih Intervencija

RDS Radio Data System

SCR Selective Catalytic Reduction Selektivna katalitika redukcija

SPA (LGS) Spurassistent Sistem za ostanak u saobraajnoj traci

SRS Supplementary Restraint System

TCS (ASR, ATC) Traction Control System Sistem za kontrolu vue

UMTSUniversal Mobile Telecommunication

System

UTQG Uniform Tire Quality Grade standardsStandardi uniformnog stepenakvaliteta pneumatika

WAP Wireless Application Protocol

WWW World Wide Web Svetska internet mrea

ZOBSZakon o osnovama bezbednosti na

putevima

Documents

Pogon Za Odrzavanje Transportnih Sredstava