Podzemne gradjevine usmeni

8/20/2019 Podzemne gradjevine usmeni

1/26

1. ДЕФИНИЦИЈА ТУНЕЛА

- Tuneli su građevinski objekti ispod površine terena koji obezbeđuju prostor za različite namene.

2. ТУНЕЛСКА КОНСТРУКЦИЈА

Tunelska konstrukcija je od betona ili armiranog betona dimenzionisana tako da može da primi sile podzemnih pritisaka u svim pravcima.

3. САОБРА Ћ АЈНИ ТУНЕЛИ - ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ

- Prvi saobraćajni tunel je !"#$ %#"T&'()(*+$,$-T!+()$ +& (#"P/$0 P#!%&0&1T(##( +"$#2 0"+T 3(+$/2 %"T44 /$0P)"+6-T!+()$ +& P#!%&0& ! /#7$8$ $ 3#+"8 %"#$1#$P&+8/$2 #&)8&2 /T&)&92 7/$ T!+()$6P!T+$-T!+()$ +& (#"P/$0 P!T($0&T!+()$ +& P!T($0& ! /#7$8$ $ 3#+"8 %"#$

4. Ж ЕЛЕЗНИ Ч КИ ТУНЕЛИ - ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ

-Prvi železnički tunel sa konjskom vučom nastao je u :;. eku na trasi /ent (tien < )ion.Prvi tunel za parnu lokomotivu na liniji 0anchester - )iverpool

5. ПУТНИ ТУНЕЛИ- ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ

- Prvi je izgrađen u :=. eku na 3otthard < skom putu 1>?m6 u @vajcarskoj- )eardl 1A?.B km6 < +ebraska najduži putni tunel.- ! /rbiji < !čka 1BC>Am6

6. ИДРОТЕНИ Ч КИ ТУНЕЛИ - ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ

- Prvi hidrotehnički tunel izgražej je krajem :=. eka u #usiji. $ntenzivnija gradnja počinje posle prvog

svetskog rata. %rade se za odvođenje vode2 za potrebe kanalizacije i melioracije.!. ТУНЕЛИ ЗА ВОЈНЕ СВРЕ - ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ

- To su tuneli koji u mirnom periodu imaju odreženu svrhu2 a tokom rata su skloništa. 8avljaju se zavreme prvog i drugog svetskog rata kao zaštita od vazdušnog napada. 0etro u londonu je u vremedrugog svetskog rata bio sklonište.

". ТУНЕЛИ НА ПЛОВНИ# ПУТЕВИ#А - ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ

- Prvi ovakav tunel nastao je u :D. eku u rancuskoj ima ih oko ?C. +ajduži tunel ovog tipa je E#ovFkoji spaja reku #onu sa 0arsejom.

$. ОП % ТА КЛАСИФИКАЦИЈА ТУНЕЛА

- #udarski- /aobraćajni- 4idrotehnički


2/26

- Privredno industrijski- Tuneli zaštite- *a vodne svrhe

1&. ПОДЕЛА ТУНЕЛА ПРЕ#А ВРСТИ ПРЕПРЕКЕ

- 7rdski- Podvodni- %radski

11. ПОДЕЛА ПОДЗЕ#НИ ОБЈЕКАТА ПРЕ#А НА#ЕНИ

:6/aobraćajni tuneli G drumski2 železnički2 na plovnim putevima2 gradska železnica2 za pešake.A64idrotehnički G hidrotehnička postrojenja 1dovodni2 odvodni2 optočni62 vodovodni2 kanalizacioni2 zamelioraciju 1navodnjavanje2 isušivanje6H6*a specijalne svrhe G hangari za avione i podmornice2 podzemne garaže2 skloništa2 industrijska

postrojenja.

12. ТУНЕЛИ ЗА ИДРОТЕНИ Ч КА ПОСТРОЈЕ'А

- 5ovodni- "dvodni

- "ptočni- analizacioni- odovodni- 0elioracioni

13. ПОДЗЕ#НИ ОБЈЕКТИ ЗА СПЕЦИЈАЛНЕ НА#ЕНЕ

- hangari za avione i podmornice2- podzemne garaže2- skloništa2- industrijska postrojenja.

14. ПОДЕЛА ТУНЕЛА ПРЕ#А ДУБИНИ (РА ) Е'А- Plitko položeni- 5uboko položeni

15. ПОДЕЛА ТУНЕЛА ПРЕ#А ДУ Ж ИНИ

:6rlo kratki < manji od BCmA6ratki < BC-:CCmH6/rednje dugi < BCC-AACC m?65ugački < AACC-?CCCmB6rlo dugački < veći od ?CCCm

16. ПОДЕЛА ПО ТЕ Ж ИНИ (РА ) Е'А- (ЕОЛО % КИ УСЛОВИ:6)aki za građenje < čvvrste stene 1granit2 kvarc6A6/rednje teški < meke stene 1glina i les6H6Teški za građenje < stene u raspadanju 1%ips6?6eoma teški < meke i plastične stenske mase 1pesak 2 muljevito tlo6

1!. ПОДЕЛА ПРЕ#А ВЕЛИ Ч ИНИ ПОПРЕ Ч НО( ПРЕСЕКА

- Tunelska cev manja od BmA- Tunelski potkop 1>-:AmA6- 0ali proIili 1:A-ADmA6- /rednji proIili 1AD-B>mA6

- eliki proIili veći od B>mA

1". ПОДЕЛА ТУНЕЛА ПРЕ#А ВРСТИ КОНСТРУКЦИЈЕ


3/26

:6Prskani beton < koristi se kod tunela čija je kontura iskopa potpuno stabilna.A6/vod bez oporcaH6&rmirano betonska konstrukcija < tuneli sa potpuno urađenom tunelskom konstrukcijom odmonolitnog betona.

1$. ЗНА Ч АЈ ИЗ(РАД'Е ПОДЗЕ#НИ ОБЈЕКАТА

- !prošlosti su podzemni objekti rađeni samo radi savladavanja barijera. 5anas se koriste i u drugesvrheG

+edostatak prostora 1u veoma urbanim sredinama62 aspekt očuvanja sredine 1u manjim naseljenimmestima6

20. ОСОВИНА САОБРА Ћ АЈНИХ ТУНЕЛА ** * - Tunelsko rešenje primeniće se kod presecanja oštre krivine reke2 umesto da se trassa razvija krozklisuru2 sve u cilju skraćenja trase. Tunelsko rešenje se primenjuje u sledećim slučajevimaG:6na mestima izloženim kamenim odronima i lavinamaA6deonice puta u aktivnim klizištimaH6u dolinama koje imaju veliki pad?6u klisurama ako reke imaju sa obe strane strmi padB6za podzemne železnice u gradovima

>6za rešavanje ukrštanja ulica i trgova sa saobraćajnicomD6pri prolazu ispod velikih rečnih tokova

21. НИВЕЛЕТА САОБРАЋАЈНИХ ТУНЕЛА *

- Prilikom prelaska preko vododelnice građenjem tunela ispod nje skraćuje se trasa saobraćajnice iublažuju usponi2 smanjuju se troškovi građenja2 ekploatacije i održavanje. Tunel se može postaviti

bliže vrhu vododelnice i tada se naziva vršni tunel ili se može postaviti pri dnu planinskog masiva itada ga nazivamo bazisni tunel. "dređivanje najpovoljnijeg rešenja položaja tunela obzirom na visinu4 vrši se na osnovuG

- Troškova gradnje 1%6- Troškova održavanja 1"6- Troškova pogona 1P6- Troškova saobraćaja 1/6- Tangenta na sumarnu liniju 1%J"JPJ/6 dobijene za različite položaje tunela i to tangenta naekstremni položaj sumarne krive daje optimalnu visinu 14opt6.


4/26

22. СВЕТЛИ ПРОФИЛ САОБРА Ћ АЈНИ ТУНЕЛА

- 5a bi se utvrdila optimalna površina razmatraće se tri različita slučaja sa različitim površinamaiskopa i i debljinama tunelske konstrukcije. /vetli proIil je prostor ograničen unutrašnjom konturomkonstrukcije.

23. СЛОБОДНИ ПРОФИЛ САОБРАЋАЈНИХ ТУНЕЛА *


5/26

24. ИН Ж Е'ЕРСКО-(ЕОЛО % КА ИСТРА Ж ИВА'А - ОСНОВНИ ПОЈ#ОВИ

/T(+/$ 0&/$ 2 /T(+/& 0&/&/T(+&)$T")"@& /#(5$+&#&/(5$

+&7"#$ /$+)$+&)( $ &+T$)$+&)( -$/P!3&)"/T%(")"@& T&%(")"@$ /&/T&%(")"@$ P#"$)%(")"@$ 0"5()$4$5#"%(")"@( P"5)"%($)T#&3$"+& /"8/T&

25. ЗНА ЧАЈ ИНЖЕ'ЕРСКО * (ЕОЛО%КИ ПОДЛО(А

5aje podatke o G

- 5ubini i nagibu slojeva2- Tektonici 1rasedi2 nabori2 navlake6- 4idrogeološkim uslovima 1vodonosni slojevi2 kretanje vode2 agresivnost6- %eomehaničke karakteristike 1/tanje napona u stenskoj masi2 poroznost2 vlažnost6- podobnost lokacije

26. ЗНА ЧАЈ ИДРО(ЕОЛО%КИ ПОДЛО(А

4$5#"%(")"@& T&T& P"5$+( "5"+"/+"% /)"8&T& #"$+( "5"+"/+"% /)"8&/T#!T!#+( T( "5(+( /#(5$+(

T( 4$5#")"@$4 P&0(T& "/+"+$ P"80"$4$5#")"@$ ")(T"# "5"+"/+$ /)"8"5"+"/+$ 4"#$*"+TP$8(*"0(T/$ +$"P$8(*"0(T

+$" P"5*(0+( "5( +P 1 /)$& 6/T&T$,$5$+&0$,$)&'+$ +$" P"5*(0+( "5(27. НИВОИ ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ *

Podela podzemnih voda je najčešće na delovimaG poroznih stenskih masa2 zona raseda2 neposredno ispod površinskih voda.. +a pojavu podzemnih voda utiče količina padavina i geološki sastav.


6/26

2". О#О(ЕНОСТ И

ЕТЕРО(ЕНОСТ

СТЕНСКИ #АСА

- Pod homogenim telom

podrazumeva se ono telokoje u svim svojim pravcima sagrađeno na isti način tj kod kojeg su Iizička svojstva u svakoj tački jednaka u suprotnomtelo se naziva nehomogeno ili heterogeno. 4eterogenost stena uslovljena je nepravilnim rasporedomnjihovih sastavnih elemenata. "štećenja i diskontinualnost doprinose heterogenosti.

2$. НАПРЕ(НУТОСТ СТЕНСКИ #АСА

- Prirodno naponsko stanje je stanje koje zavisi od intenziteta naprezanja kojima su stene izložene.#azlika unutrašnjih napona kod čvrstih stena i tlaG:6Tlo < vertikalna i horizontalna izazvana transIerzalnom dilatacijomA6/tene < mnogo složenije stanje2 uzroci pojave pukotina nisu vezani isključivo za gravitaciju.

3&. ИЗОТРОПИЈА И АНИЗОТРОПИЈА

$zotropija < Iizička svojstva jednaka u svim pravcima&nizotropija < svojstvo tela da u raznim pravcima povučenim iz jedne njegove tačke pokazije različitaIizička svojstva.Po pravilu stenska masa je izrazito anizotropna.

31. ДИСКОНТИНУАЛНОСТ * - !sed ispucalosti2 stenske mase prestaju da budu neprekidan sredina i postaju deskontinualne. )inijediskontinuiteta povezuju mesta gde naponi imaju prekid. 5iskontinuitet se mora razmatrati u odnosuna red veličina posmatranog područja. 0ože se uzeti da je stenska masa neprekidna sredina kada je

rastojanje susednih pukotina između :K:C-:KAC raspona podzemne konstrukcije. 5iskontinuitet je svakimehanički prekid u stenskoj masi.

32. ПОСТОЈАНОСТ И ДЕ(РАДАЦИЈА

- #aspadanje i atmosIerska korozija- Posledice hemijskog ili Iizičkog procesa- *načajno utiče na mehanička svojstva stene

- Površinski deo 1termalni ciklus i insolacija6- 5ubinski deo 1jonska razmena2 oksidacija i hidratacija6- 5ejstvo vode


7/26

33. ПРСЛИНЕ И ФА#ИЛИЈЕ ПУКОТИНА

- Prsline < )omovo koji pretstavljaju površine duž kojih je došlo do potpunog gubitka kohezije.!zroci ispucalosti G dejstvo tektonskih sila2 smanjenje zapremine usled hlaženja magme2 skupljnajeusled sušenja2 gravitacione sile2 dejstvo erozije2 naprezanje usled iskopa i miniranje- amilije pukotina su pibližno iste orijentacije 1dijaklaze2 pukotine smicanja2 pukotine klizanja2cepljivost2 pukotine lučenja...6

34. КАТЕ(ОРИЗАЦИЈА ДИСКОНТИНУИТЕТА:6 %enetska - pri Iormiranje 1luenje2 hlaženje 2savijanje2 smicanje2 sabijanje6- naknadne naponske promene 1rasterećenje2 izmena Iorme terena6

A65elovanje vode G erozija2 rastvaranjeH6%eometrijska G položaj u prostoru2 učestaost2 kontinualnost2 otvorenost

35. IS! КВАНТИТАТИВНИ ОПИС ДИСКОНТИНУИТЕТА- Porstoran orijentacija diskontinuteta deIiniše se pomoću azimuta i padnog ugla. &zimut je ugaoizmeđu reIerentne ravni i tačke u horizontalnoj projekciji. Padni ugao je ugao koji padni pravaczaklapa sa horizontalno ravni. Prametri pukotina su G razmaknutst2 prostiranje pukotina2 veličina zeva

pukotine2 čvrstoća zidova pukotine2 koeIicijent sigurnosti i koeIicijent oštećenosti.

36. #ЕАНИ ЧКО ПОНА%А'Е ДИСКОНТИНУИТЕТА

-+eporemećeni uzorak se optereti vertikalnim naponomi duž zadate ravni loma se napreže naponom smicanjakoji raste do loma. +edostatak opita je što se

37. УСЛОВИ ЛОМА * :6 0ohr < 3oulomb < ov uslov tečenja ima oblik piramide sa nepravilnim šestougaonim presekom itelo glavnih napona iznosiG

σ r=σ 3−radijalni napon

σ θ=

σ 1−

tangencionalni napon

τ f =c+σ n∗tgφ− pritisna čvrstoća


8/26

σ n−normalni naponu ravni smicanja

A64oek < 7roLn < ovσ 1=σ

3+σ c

H65rucker < Prager-ov uslov tečenja u naponskom stanju ima obik kupe kružnog preseka.

$zražava se u Iunkciji od prve invarijante tenzora napona i druge invarijante devijatora napona u

sledećem obliku.

3". МЕРЕ#Е И КАРТИРА#Е * - "prema za pripremu kartiranja G:6 larov kompas < za određivanje lokacie diskontinuitetaA60erna traka za određivanje dužine traga diskontinuitetaH6 %eološki čekić?6njiga terneskih izveštaja- artiranjem se obeleži G

:6vrste i granice stenskih masaA6/tanje steneH6Prostorn položaj diskontinuiteta?6$spuna i obloga dikontinuitetaB6)okacija tokova vode>6 Pozicija2 mera i stanje glavnih diskontinuiteta

3$. ПРИМАРНО СТА#Е НАПОНА * - +aponsko stanjeu stenskoj masi svakako

postoji i pre izgranje podzemnih objekata. Tonaponsko stanje izazivaju uglavnom samestenske mase sopstvenom težinom. etikalnakomponenta napona 1 i horizontalana6G

- koeIicijent bočnog pritiskav-poasonov koeI.

4&. КЛАСИФИКАЦИЈА ПРЕ#А ПРОТО )АКОНОВУ

- valitet stenske maseG eoma slab kvalitet 1 do ABM62 /lab kvalitet 1AB-BCM62 Prilično dobar kvalitet1BC-DBM62 5obar kvalitet 1DB-=CM62 veoma dobar kvalitet 1;C-:CCM6.

RQD=∑ lp¿

−ukupna dužina komada jezgra dobijenibu!enjemv"ći od10cm

−dužina intervalabu!enja

RQD− pokazatelj kvaliteta stenske mas e

%1. КЛАСИФИКА&ИЈА ПРЕМА 'I()+S,-! *


9/26

- "va klasiIikacije se naziva još i klasiIikacija ispucalih stena li #0#. "n je na osnovu prvih iskustavau primeni2 eliminacijom pojedinih manje važnih parametara i sažimanjem silnih sveo klasiIikaciju na Bosnovnih i jedan korekcioni IaktorG:6 ,vrstoća neispucale steneA6 #N5 < indeks kvaliteta jezgraH6#asprostranjenost pukotina?6 /tanje ukotinaB6 !ticaj podzemnih voda

- za određivanje čvrstoće na pritisak moguće je koristiti i opit indeksa tačkastog opterećenja G $sO #

D2

P- sila loma2 5-jezgro prečnika 5 1najčešće BCmm6

%2. КЛАСИФИКА&ИЈА ПРЕМА '-)/ * - +aziva se još +%$ ili N klasiIikacija. lasiIikacija se brojno predstavlja indeksom N 1kvalitet stenske

mase6. N je deIinisano izrazom NO

RQD

$ n∗ $r

$a∗ $"

%R&

#N5 < indeks kvaliteta jezgra¿−indeks broja pukotinski sistema

$r−indeks rapavosti pukotine

$a−indeks pukotinskeispune

$"−faktor redukcije pukotinske vode

%R& − faktorredukcije napona

43. КЛАСИФИКАЦИЈА ПРЕ#А -(,/ И '- + )/

- riterijum loma stene Gσ 1

'

(p=

σ 3

'

(p+√

m∗σ 3

'

(p +s

m2s-emprijske konstanteσ 1

'−maksimalni efektivni glavni napon u trenuku loma

σ 3'−minimalni efektivniglavni napon u trenuku loma

σ 3'

(p−kriterijum loma tla kojim je )oe k pokrenuo metodologiju za odre*ivanjetipa podgrade

44. ПРИ#АРНО И СЕКУНДАРНО РАВНО СТА'Е НАПОНА ОКО

КРУ Ж НО( ОТВОРА У ЕЛАСТИ Ч НОЈ СРЕДИНИ


10/26

45. ВЕЗЕ КО#ПОНЕНТАЛНИ НАПОНА + У РАВНИ +

46. РЕДИСТРИБУЦИЈА + БИФУРКАЦИЈА + НАПОНА ОКО КРУ Ж НО(

ОТВОРА У ЕЛАСТИ Ч НОЈ СРЕДИНИ - ,IS


11/26

4!. СЕКУНДАРНО НАПОНСКО СТА'Е ОКО ЕЛИПСАСТО( ОТВОРА У

ЕЛАСТИ Ч НОЈ СРЕДИНИ

4". КРУ Ж НИ ОТВОР-КАРАКТЕРИСТИ Ч НЕ РЕЛАЦИЈЕ

:6/lom steneA6Pojava prslinaH6 0aksimalni smičući napon

4$. СЛО# СТЕНЕ


12/26

5&. ПОЈАВА ПРСЛИНА

51. МА С#И Ч У Ћ И НАПОН

52. ДЕФОР#АЦИЈЕ И ПО#ЕРА'А++++++++++++++++++++++++

53. СЕКУНДАРНО РАВНО СТА'Е НАПОНА ОКО КРУ Ж НО( ОТВОРА

ИДРОСТАТИ Ч КО ПРИ#АРНО СТА'Е НАПОНА И РАДИЈАЛНО

РЕАКТИВНО ОПТЕРЕ Ћ Е'Е НА КОНТУРИ


13/26

-

54. СЕКУНДАРНО РАВНО СТА'Е НАПОНА ОКО КРУ Ж НО( ОТВОРА СА

ЗОНО# У (РАНИ Ч НО# СТА'У РАВНОТЕ Ж Е - ,/0-ОВО РЕ % Е'Е

55. СЕИЗ#И Ч КО НАПОНСКО СТА'Е

4. МЕТОДА КОНА5НИХ ЕЛЕМЕНАТА * - !zimajući u obzir kastnerovu teoriju o plastičnim osobinama stenske mase pomoću metode konačnihelemenata2 razvija se računski postupak koji daje tačnije rezultate2 naime stenska masa se po ovoj metodizamenjuje matematički dostupnim modulom elastično idealno plastičnog kontinuuma. Pretpostavlja se da jestanje deIormacije za svaki element dato jednim linearnim zakonom.

+ ( ´ , - ´ . )=ui+/ 1 ´ 0 +/ 2 1́

2 ( ´ , - ́. )=vi+/ 3 ´ 0 +/ 4 1́

#ešenje problema se satoji u rešavanju sistema linearnih jednačina. Prednost ovog načina proračuna je utomešto se dobija ponaanje tunelske konstrukcije zajedno sa stenskom masom.

7. ЕЛЕМЕНАТ НА ДИСКОНТИНУИТЕТУ *


14/26

5". ИСПОАВА'Е ПОДЗЕ#НИ ПРИТИСАКА

- 0ože se javitiG - odma posle iskopa - posle kraćeg vremena

- naknadno posle podgrade ili obloge

5$. ТЕОРИЈЕ И ИПОТЕЗЕ О ПОДЗЕ#НИ# ПРИТИСЦИ#А

:6 Teorija o podzemnim pritiscima zasnovanim na zakonima nekoherentih sredinaA6 4ipoteze pritisaka zasnovane na podacima o Iormiranju rasteretnog svodaH6 4ipoteze koje se zasnivaju da je pritisak proporcionalan dubini

6&. 6!- ИПОТЕЗА- ertikalni pritisak na podgadu po 4ajmu je pvOQstR42 iako je njegova primena ograničena ne može se izostaviti posebno kada je tlooko podzemne konstrukcijemuljevito. "tpor tla je manji od težine.

61. ИПОТЕЗА 8-6!(- $zveo je teriju stenskog pritiska za nekoherentne2 suve i zrnaste materijale. "va hipoteza se može primeniti

samo pod uslovom da je peskovia masa trošna sa uglom unutrašnjeg trenja 3 AB.

NOS-ARTS-težina stenske mase

TOQstRARaR4-AR(aRtg φ

62. ИПОТЕЗА (9:I6- $zvedena je i kao teorija Protođakonova za zrnaste2 nevezane odnosno nekoherentne materijale. ! ovoj

pretpostavci učinjena je teorija da će doći do pomeranja posle iskopa tunelskog proIila i koja su dovoljno velika

da izazovu mrežu kliznih ravni. ,vrstoća na smicanje τ =c+σ) ∗tgφ

σH -normalni napon.

63. ИПОТЕЗА ():(S(- "n je razmotrio ponašanje nekoherentne stenske mase u poluprostoru i dokazao da ona ne pritiska celomnaslagom jer se obrazuje prirodan svod. To se tako dešava i iznad potkopa i iznad tunela tako da se u temenusvoda javlja kako ga je (ngeser nazvao minimalni pritisak.

64. РЕ % Е'Е ,-!((;- Po ovoj teoriji se iznad tunela obrazuje prirodni olakšavajući svod sa kojim se ograničava onaj deo stenske

mase čije se rastresanje ne može izbeći pošto drvena podgrada do izvesne mere popušta.

4. РЕ


15/26

- Primenjuje se za duboko polžene podzemne konstrukcije2 zasniva se na pretpostavci Iormiranja paraboličnorasteretnog svoda. )uk se aproksimira parabolom uvođenjem koeIicijenata čvrstoće Ik2 protođakonov jeomogućio da ova terija dobije opšte rešenje za različite kategorije materijala.

66. РЕ % Е'Е I!'(I > - To je primenjeno rešenje protođakonova na opterećenje boka prostorije.

6!. РЕ % Е'Е 'I'/!(- 5ao je dva različita obrasca za određivanje pritisaka stenske mase na tunelsku konstrukciju. ! prvom slučaju

polazi od pretpostavke da ne dolazi do mogućnosti Iormiranja kliznih površina. ! drugom slučaju on smatra da

se prilikom građenja tunela stvaraju dve ravni klizanja koje leže pod uglom od ?BJ φ /2 prema horizontali.

4". СВОД ЕЛАСТИ5НО УК?Е


16/26

4$. СВОД ЕЛАСТИ5НО УК?Е


17/26

!&. УЗДИ(НУТ СВОД У ЕЛАСТИ Ч НОЈ СРЕДИНИ

:6%rađenje u relativno čvrstim stenamaA6 ertikalno opterećenje izaziva elastičan otpor stenske mase i siletrenja na bočnim površinama tunela.

/ila trenja τr= 4∗ pv

4−koeficijent trenjaizme*u konstrukcijei stenske mase5

!1. ЗАТВОРЕН СИСТЕ# ТУНЕЛСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У ЕЛАСТИ Ч НОЈ

СРЕДИНИ

-Primenjuje se kod male nosivost stenske mase i nepovoljnih geotehničkih parametara. %ornji deo tunelskekonstrukcije je elastično uklješten u elastični svod. "porci su kruto vezani sa krajevima podnožnog svoda kojileži na elastičnoj podlozi.

72. ЗАМЕНА ЕЛАСТИ5НЕ СРЕДИНЕ ЕКВИВАЛЕНТНИМ ОСЛОН&ИМА *

*a određivanje statičkih uticaja u naizmeničnim

presecima potrebno je uvesti sledeće pojmove.:./tatička linija konstrukcije se zamenjuje poligonomA. +eprekidan promena krutosti konstrukcije sezamenjuje stepenastomH. &ktivno opterećenje koje deluje na koncentrisanesile u čvorovima?2 (lastična sredina se takođe zamenjuje elastičnimosloncima koji se postavljaju u naznačenimčvorovima.#aspored elastičnih oslonaca vrši se na sledeći načinG-statička linija od granice nulte tačke k pa do osloncadeli se na štapove istih dužina-svod se između tačaka k deli na ?-> delova zavisno odraspona i tačnosti

73. МЕТОДА СИЛА *


18/26

*a statički proračun sistema sa elastičnim osloncima najbolje je primenitimetodu sila. ao osnovni sistem uzima se zglobni lanac koji se dobija kadase postave zglobovi na mestima elastičnih oslonaca. ada su simetriniopterećenje i konstrukcija2 akononske jednačine imaju oblike.

7%. МЕТОДА ДЕФОРМА&ИЈА * - od ovog proračuna se tunelska konstrukcija i stenska zamenjuju sa ekvivalentnim sistemski štapovima.

+epoznate veličine metode deIormacije su komponente pomeranja i obrtanje čvrova. Parametri krutosti štava su( i ($.0atrica krutosti tačaka štapova

0atrica Ileksibilnosti

*a svaki štap se deIinišeG


19/26

!5. ПРОРА Ч УН КОНСТРУКЦИЈЕ КРУ Ж НО( ПРЕСЕКА

- ada stenska masa zbog svojih mehaničkih karakteritika ne može dati otpor deIormacijama tunelskekonstrukcije2 tada se obloga može računati kao prsten koji se slobodno deIormiše usled dejstva spoljnjegopterećenja. "vako treba proračunavati tunelske konstrukcije koje se nalaze u podvodnim i muljevitomzemljuštu kao i u vodom zasićnom pesku.

!6. ПРОРА Ч УН ПО #ЕТОДИ БУ(АЈЕВЕ И ЗУБАРОВА

- Proračun tunelske konstrukcije kružnog preseka po ovoj metodi uzima u obzir elastičan otpor sredine koji je

ogranien uglom od ADC stepeni. 3eo proračun se može za različite vrste opterećenja sprovesti na bazi izraza ivrednosti koeIicijenata koji su dati od autora.

77. ОП


20/26

!". ДИНА#И Ч КИ ПРОРА Ч УН

- "snovni talasi su najizraženiji i njihove brzine se mogu analitičji odrediti 1za elastičnu sredinu6G:6 Podužni talasiA6 Poprečni talasi! izrazima Iigurišu G( < 8ungov modul elastičnosti < poasonov koeIicijent% < modo smicanja

6 - masa

!$. ПРО(РА# S(SS У РАВНИ- od ovog načina proračuna tunelska konstrukcija i stenska masa zamenjuju se ekvivalentnim sistemomštapova. To je upršćenja metoda deIormacija. /tatička linija konstrukcije se deli na n delova 1čvorova6 koji sumeđusobno povezani pravim linijama. /vi štapovi imaju svoje karakteristike2 površinu i momente inercije

preseka. /tenska masa se zamenjuje sistemom elastičnih oslonaca. *adatak G "dređivanje statičkih utcaja uravanskom nosaču. "slonci mogu biti kruti2 zglobni2 pomični i elastični. Postupak G $0P!T2 "!TP!T.

"&. ПРО(РА# AS( - "vaj program omogućavaG:6 5eIinisanje konture tnelskog iskopa i konturu modela

A6 5eIinisanje Iaze iskopaH6 5eIinisanje opterećenja?6 5eIinisanje stenskog materijalaB6 #eultati bez podgradnog sistema>6 ormiranje podgradnog sistemaD6 !nutrašnje sile u sidrima i betonskoj oblozi

"1. РАБ5ЕВИЋЕВА АНАЛИЗА ФУНК&ИЈЕ ПОДBРАДЕ * - Primenom prskanog betona i ankera oko tunelskog otvora se stvara snažni noseći prsten. *a analizu #acevičkoristi šematski prikaz potrebnog otpora podgrade Pr kao Iunkcija radijalnih pomeranaj r i vremena. adaradijalni napon padne vrlo brzo zoni oko tunelskog otvora javljaju se pukotine. +a slici je prikazan prikazan

porast napona u prskanom betonu usled njegovog deIorisanja pod dejstvom konvergencije.

"2. НАПОНСКО-ДЕФОР#АЦИОНО СТА'Е ОКО ПОД(РА ) ЕНЕПОДЗЕ#НЕ ПРОСТОРИЈЕ

- Postoje dve zoneG (lastična i Plastična


21/26

"3. ЕЛАСТО-ПЛАСТИ Ч НИ #ОДЕЛ

- Podzemni pritisak je u stvari interakcija podgrade i stenske mase. &ko bi se reakcija podgrade pv mogla posepeno smanjivati u okolnoj masi bi počelo oslobađanje napona sa pojavom elastičnih deIormacija. "vakvostanje stenske mase ilstruje kriva koja pretstavlja potreban otpor podgrade u zavisnosti o radijalnom pomakukonture prema otvoru.

"%. РЕОЛО


22/26

"5. #ЕРЕ'Е КОНВЕР(ЕНЦИЈЕ

- 0erenje se satoji u određivanju promene rastojanja između više parova repera ugrađenih na konturi tunelskog proIila 1stenska masa2 prskani beton2 tunelska konstrukcija6

"6. #ЕРЕ'Е ПРИТИСАКА НА ПОД(РАДУ

- 5inamometri2 razne dozne! našoj zemlji razvijena je metoda

"!. СТАРА БЕЛ(ИЈСКА #ЕТОДА

- Prvi put primenjena u belgiji :;A= godine. arakteristika ove metode je da se prvo radi iskop gonjeg delatunelskog proIila2 zatim izrada gornjeg svoda2pod čijom se zaštitom radi donji deo tunelskog proIila. +ije

pogodan za primene u veikim senskim masama.

"". НОВА БЕЛ(ИЈСКА #ЕТОДА

- ! prvoj Iazi ove metode se radi donji potkop u kome se polaže kolosek za transport materijala2 zatim se gradi privremeni kanal za odvodnjavanje. #ad se nastavlja kao po staroj 7egijskoj metodiG izrada goenjeg potkopa2 proširenjem tunelskog prIila do praga male kalote i do praga velike kalote. *atim se betonira gornji svod pa sevrši iskop dela izmežu praga velike kalote i gornje površine donjeg potkopa.

"$. #ЕТОДА ТЕ#ЕНО( ПРОСЕКА

- #adi se samo donji potkop a zatim se iz njega izvodi prosecanje stenske mase naviše sve do temena gornjegsvoda. Primenjuje se u čvrstim stenskim masama bez potrebe podgrađivanja.

$&. НЕ#А Ч КА #ЕТОДА (РА ) Е'А

- %rade se dva paralelna potkopa2 visoka toliko da se njima obuhvati cela visina oporca. 3entrano jezgro seoslanja kao oslonac kao oslonac za podgradu2 pa se i ono uklanja kada se završi tunelska konstrukcija. Prvi put

je primenjen :=A? godina.

$1. #ЕТОДЕ (РА)Е'А У ОТВОРЕНО# ИСКОПУ

- &naliza opterećenja se uzima po teoriji orhajmera. 0etoda rađenja G iskop gornjeg dela bez podgrade2 iskopdonjeg dela sa podgrađivanjem2 ugrađvanje i betoniranje oporaca2 izrada gornjeg svoda2 zatrpavanjekonstrukcije.

$2. (РА ) Е'Е ТУНЕЛА У Ч ВРСТИ# СТЕНСКИ# #АСА#А

:6 0ašinsko bušenje minskih bušotina 1ručni bušeći čekić sa i bez potporne noge6A6 7ušeći čekić sa posebnim postoljem

$3. ТЕНИКА #ИНИРА'А

- "snovni elementi tehnike miniranjaG- primena odgovarajućih sredstava za mašinsko bušenje minskih bušotina2- određivanje prečnika bušotna2 dubine bušenja2 količina vrste eksploziva

- za svaki presek radi se detaljna šema miniranja0inske bušotine se izvode pomoćuG

:6 #učni bušeći čekič


23/26

A6 ,ekići težine preko HC kila.$4. САВРЕ#ЕНЕ #ЕТОДЕ (РА ) Е'А

:6 /istem osiguranja iskopane konture sa čeličnim lučnim nosačimaA6 "siguranje iskopane konture čeličnim limovimaH6 +ova austrijska metoda < primena ankera i prskanog betona?6 Postupak građenja preIabrikovanim armirano betonskim elementima < tjubinziB6 &merička metoda>6 unuova i elnska metodaD6 0etode građenja hidrauličnim čeličnim talpama

$5. ОСИ(УРА'Е ИСКОПА Ч ЕЛИ Ч НИ# ЛУ Ч НИ# НОСА Ч И#А

- Primenjuje se u čvrstim stenskim masama. ,elični nosači su međusobno poveani čeličnim zategama i drvenimrazupiračima. +edostatak je što čelični elementi ostaju ubetonirani u tunelsku konstrukciju.

$6. ОСИ(УРА'Е ИСКОПА Ч ЕЛИ Ч НИ# ЛИ#ОВИ#А

- Primenjuje se kada iskopanu konstrukciju tunela nije dovoljno osigurati samo čeličnim elementima <remenatama. 7ernold limovi u specijalno obrađeni limovi sa naizmenično utisnutim prorezima koji na taj načinIormiraju proreze. Primenjuju se u kombinaciji sa prskanim betonom i remenatama.

$7. НАТМ CНОВА АУСТРИЈСКА МЕТОДАD * - "va metoda sastoji u iskopu tunelskog proIila sa čekićem2 a sa različitim vidovima osiguranja iskopane

konture. "snovan karakteristika ove metode je primena torkreta i prskanog betona a u dređenim uslovima iojačanje konture ankerima i ugrađivanjem čeličnih nosača u oblozi od prskanog betona. Preduslov za primenove metode je da stenska masa bude stabilna posle iskopa. "vom metodom se postiže znatno veća brzinanapredovanja.- /avremena &ustrijska metoda zasniva se na sledećim uslovima koje treba da ispuni oblogaG:6 0ora imati dovoljnu otpornost ljuske da bi sprečila veće pomeranje stenske maseA6 0ora biti dovoljno popustljiva da dozvoli obrazovanje zone oslobođene napona.H6 "dmah po nosaču konture treba novo izloženu površinu stene da zatvori što je moguće pre#azikuju se A karakteristična slučaja osiguranja iskopane kontureG

:6 ada stenska masa ima veći stepen stabilnosti-tada se primenjuje prskani beton sa mrežicomA6 ada stenska masa ima niže vrednosti parametara otpornosti2 u tom slučaju se prethodno nanese

debljina prskanog betona po celom obimu tunelskog proIila i postave čelični lučni nosači nameđusobnom rastojanju od :-:2Hm.

$". А#ЕРИ Ч КА #ЕТОДА

- Primenjuje se u stenskim masama kada se pojava podzemnih pritisaka ne razvija u kratkom vremenskomintervalu. Prva Iaza je iskop sa osiguranjem konture iskopa u temenu svoja lakim montažnim elementima.0ontažni elementi se povezuju zavrtnjevima i privremeno se podupiru čeičnim stubovima oji se na gonjemkraju mogu podešavati po visini. +a isti način se radi i druga Iaza do horizontalne osovine tunela. aza H jeizrada donjeg dela proIila u lamelama.

$$. НЕПОПУСТИВ СИСТЕ# ПОД(РАДЕ

- "tpor podgrade kao reakcioni pritisak stenske mase zavisi od krutosti materijala. oja će podgrada biti

prmenjena zavisi od više činioca. 8edan od bitniih je visina nadsloja i dozvoljene sleganje površine terena."siguranje nepopustljivim sistemom sprečiće pomeranja stenske mase po konturi tunelskog proIila.

1&&. КУНЦОВА #ЕТОДА

- arakteristike ove metodeG :. Primena dvostrukog čeličnog prstena speciIičnog oblika koji istovremeno služikao nosač brdskih pritisaka i kao nosač oplate za betoniranje.. A.$skop se izvodi odmah u punom proIiu sa čela.H.anproIilski iskop svodi se na minimum2 njega praktično nema ako je tunelska oplata od čeličnih talpi.?.može se primeniti u slabijim stenski masama.

1&1. КЕЛНСКА #ЕТОДА

- "va metoda se primenjuje u stenskim masama sa nepovoljnim geotehničkim parametrima i vodomnatopljenom tlu. /astoji se u utiskivanju čeličnih talpi koje se preklapaju. Talpe se oslanjaju na poprečne

ramove. #amovi su međusobno povezani razupiračima. ! porcesu betoniranja čelične talpe ostaju u betonuzajedno sa poprečnim ramovima.


24/26

1&2. ПОТИСКУЈУ Ћ Е ТАЛПЕ

- arakteristična je primena čeličnih poprečnih ramova preko kojih se potiskuju čelične talpe speciIičnog preseka a ugrađivanje betona tunelske konstrukcije obavlja se pod zaštitom ovih talpi. Postoje A tipaG talpe posistemu bernold i talpe po sistenu Iirme Lalbrohl.

1&3. (РА ) Е'Е ТУНЕЛСКИ# #А % ИНА#А

- $skop se vrši raznim alatom2 čime se postiže ne samo smanjenje vanproIilskog iskopa2 već se takvim radommanje narušava primarno naponsko stanje. Primenom ovih mašina težak ljudski rad je okončan. %lavni elementi

mašina G otopna glava2 otkopni krak2 uređaj za utovar iskopane stenske mase2 lančani trasporter2 ram koji nosinavedene elemente. "ve mašine su do ; tona teške2 lako se demontiraju. Postoje G mašine sa pokretnom glavom2mašine za iskop u punom proIilu2 mašine sa štitom.

1&4. (РА ) Е'Е СА ПОВР % ИНЕ ТЕРЕНА

1&5. ПЛИТКО ПОЛО Ж ЕНИ ТУНЕЛИ

11!. СПЕЦИФИЧНОСТИ ПЛИТКО ПОЛОЖЕНИ ТУНЕЛА

- /a površine terena obično se rade plitko položeni tuneli. Tunelske konstrukcije kod ovog načina građenjamogu biti kružnog preseka2 u obliku rama i zasvedene. ada je visina nadsloja mala izvođenje tunela sa

površine terena je u otvorenom useku koji mora mati stebilne kosine. *a pravilno rešenje tehnologije građenja ikonstrukcije potrebno je imati urbanistički plan zbog utvrđivanja tačnog poožaja komunalnih instalacija. Posleizrade hidroizolacije cev se pokriva zemljom2 sa površine terena se dovodi u prvobitni nivo.

1&6. #ЕТОДА ПОТИСКИВА'А

- Primenjuje se za male preseke tunela kada tunel prolazi ispod železničkih pruga2 magistralnih puteva2 linijametroa2 a u slov je da se ne vrši prekid saobraćaja. "na je pogodna za građenje hidrotehničkih2 pešačkih i tunelaza komunalne instalacije u mekim i nekoherentnim materijalima.

107. ТУНЕЛСКЕ КОНСТРУК&ИЈЕ ОД МОНТА@НИХ ЕЛЕМЕНАТА * - mora da ispuni uslove sigurnosti i ispituje se za sledeća opterećenja2 i to odG sopstvene težine konstrukcija2

podzemnih pritisaka2 pritisaka hidrauličkih presa prilikom potiskivanja čeličnog štita.- ove konstrukcije treba da su vodonepropusne i postojane za duži period eksploatacije objekta. +a celoj dužinitunela ili za karakteristične deonice montažni elementi imaju iste preseke.. Tunelke konstrukcije od montažnihelemenata imaju kružne poprečne preseke. "vi elementi prema vrsti materijala mogu biti odG livenog gvožđa2čelika. &rmiranog betona. $zbor materijala zavisi od inženjersko geoloških i geotehničkih karakteristika2 uslovana površini terenea i nameni tunela.


25/26

1&". ПРОБЛЕ#И ИЗ(РАД'Е ПРЕДУСЕКА И ПОРТАЛНО( ДЕЛА ТУНЕЛА

- !lazni i izlazni delovi tunela počinju i završavaju se posebnim objektima koji se nazivaju portali. Portali mogu biti ulazni i izlazni. "snovna Iunkcija portala je da u Iazi eksploatacije obezbedi stabilnost uaznih i izlaznihdeonica.

1&$. ОДВОД'АВА'Е ТУНЕЛА

- Tunel se odvodnjava tokom izgradnje i tokom eksploatacije. oda se iz tunela odvodi na A načinaGgravitacionim tokom do portala tunela ili u kavernu i cevovodima uz pomoć pumpe.

11&. ВЕНТИЛАЦИЈА ТУНЕЛА

- #azlikujemo prirodno i veštačko provetravanje. +ajbolje je prirodno provetravanje < za kratke tunele.eštačko provetravanje tunela vrši se na taj način što se mehanizovanim putem dovodi u tunel odgovarajućakoličina svežeg vazduha. /istem ovog provetravanaj može se podeliti u H osnovne grupe G P"5!'+"2P"P#(,+" $ "07$+"&+".

111. ОСВЕТАВА'Е ТУНЕЛА

- 5nevno osvetljenje se gudi na AB-HCm od portala. 3ilj osvetljavanja je sigurnost saobraćaja bez promene brzine. +orme osvetljavanja tunelaG gradski. 5rumski duži2 drumski kraći. luorescentne lampe se postavljajuna razmacima >-:Cm. Tuneli dužine preko ACCm se moraju redovno osvetljavati.

112. ИДРОИЗОЛАЦИОНИ РАДОВИ113. ДРЕНА Ж НИ РАДОВИ

- 4idroizolacija se izvodi radi zaštite obloge od štetnih uticaja podzemne vode2 zaštite kolovoza i instalacija utunelu2 sigurnost saobraćaja. 4idroizolacija se može izvoditi G :.na spoljnjem delu obloge tunela A.na unutrašnjjstrani obloge tunela. H.umetanjem između spoljašnjeg i unutrašnjeg dela obloge.

11%. И#ЕКТИРА#Е * - $njektiranje ima svrhu da se ubrizgavanjem raznih injekcionih masa u podloge objekta ili u samu stensku masu

povećeva otpornost tla i smanji vodopropusnost i da se u izvesnim slučajevima obezbedi neposredna vezaizmeđu objekta i stenske mase. $njektiranje može biti G :. 7 89:8;79: < primenjuje se radiostvarivanja kontakta betona i stene2 A. ?8@7A8 < utiče na poboljšanje mehaničkih karakteristika stene ?.

/7B> < da u oni

oko tunela stvori pritiske koji će izazvati utezanje konstrukcije.

115. ВЕ%ТАЧКО ЗА#РЗАВА'Е ТЛА

- Primenjuje se u cilju Iormiranja zone od zamrznutog tla pri izvođenju tunela i podzemnih građevina unestabilnim i vodonosnim stenskim masama. /nižavanje temperature tla vrši se pomoću cevi koje se rasporeuju

po konturi i skopa tunela. roz cevi cirkuliše rastvor kalcijum-hlorida rashlađen u stanici za zamrzavanje.

116. СИДРЕ'Е И (ЕОТЕНИЧКА СИДРА

- /idriti ili nakerovati stensku masu znači ubacivati u nju metalne šipke koje će vršiti ulogu ojačanja i omogućiti joj da primi veća naprezanja. /idrenje se primenjuje sa ciljem da se stenska msa ojača kako u Iazi izvršenjeradova tako i za deIinitivno izvedenu konstrukciju. $mamo A slučaja njihove primene G

:. ao unapred predviđenu meru obuhvaćenu projektom2A. ao i meru u cilju sanacije oštećenja!kupna dužina G l uO l kJ l tJ l nl k- dužina kotvel t < dužina tela ankeral n < dužina navoja na sidru


26/26

11". ТУНЕЛИ ИСПОД ВОДЕНИ ПОВР%ИНА

- Postoje A načina gradnje G:. %rađenje pomoću kesonaA. %rađenje pomoću potapanja elemenata%rađenje pomoću kesona se primenjuje kada su tuneli pod vodom. *atim ako se nalaze u podzemnoj vodi ili uslabim materijalima 1mulj2 živi pesak....6. Tunel po ovoj metodi treba podeliti u deonice dužine :B-?Cm sameđusobnim razmakom :-:2Bm.%rađenje pomoću potapanja elemenata se primenjuje tamo gde je moguće da se prethodno iskopa rov za tunel sa

bagerom na mestu budućeg objekta. (lementi tuneli - odseci2 su heremetički atvoreni sa obe strane2 pune sevodom i spušćaju na dno.

11$. САНАЦИЈЕ ТУНЕЛА

- "snovu za izradu predmeta sanacije čini projekat izvedenog stanja2 snimak oštećenja i rezultati laboratorijskihispitivanja. /nima oštećenja treba prvenstveno da sadrži razvijeni podužni proIil obloge tunela sa ucrtanimkompletnim oštećenjima. Posebno je neophodno razmatranje stanje kolovozne konstrukcije u pogledu donjegstroja2 kolovoznog zastora i eventualno prodora podzemne vode. "snovni zadatak rekonstukcije je da seobezbedi zadovoljavajuća nosivost oštećene podgrade i spreči prodor vode u tunel. $njekcionim masama

popunjavaju se pore i šupljine u postojećoj oblozi. !nutrašnja povrina obloge se najčešće vrlo uspešno sanira ikasnije štiti slojem torkreta.

Documents

Podzemne gradjevine usmeni