POBOLJŠANJE KVALITETA VAZDUHA I

PREVENCIJA OBOLJEVANJA U SRBIJI U SKLADU SA PREPORUKAMA SZO

mr sc.med. Branislava Matić Savićević

Radionica, Zaječar 05.11.2015

Parma Declaration (2010), WHO: preuzete obaveze

- zdravlje opšte populacije-

4 oblasti delovanja – Regionalni prioritetni ciljevi

• RPG1: prevencija nastanka bolesti povezanih sa

zdravstvenom neispravnošću vode za piće i površinskih

voda koje se koriste za rekreaciju;

• RPG2: regulisanje pojave gojaznosti i traumatizma, pre

svega, kod dece, kroz obezbeđivanje zdravije školske i i

životne sredine, fizičke aktivnosti i ishrane;

• RPG3: prevencija nastanka bolesti i egzacerbacije

hroničnih oboljenja, kroz poboljšanje, kako

ambijentalnog, tako i vazduha zatvorenog prostora;

• RPG4: prevencija bolesti nastalih kao posledica

izlaganja hemijskim, biološkim i fizičkim agensima (3).

Commitment to act (posvećenost činjenju) u oblasti RPG3

a) zdravlje opšte populacije

“... Nastavićemo i dalje da ulažemo napore u

smanjenju incidence akutnih i hroničnih respiratornih

oboljenja kroz redukciju izloženosti ultrafinim česticama i

drugim čestičnim materijama, naročito onima poreklom

od industrije, saobraćaja i sagorevanja goriva u

domaćinstvu, kao i prizemnom ozonu, u skladu sa

preporukama SZO...“

Commitment to act /zdravlje dece

• “Cilj nam je prevencija nastanka bolesti

poboljšanjem kvaliteta, kako ambijentalnog, tako i

vazduha zatvorenog prostora. Naročito, želimo

postići da svakom detetu bude omogućen boravak

zatvorenom prostoru vrtića, škola i javnih zona za

rekreaciju, u skladu sa preporukama WHO za

kvalitet vazduha zatvorenog prostora, kao i sa

Okvirnom Konvencijom o kontroli duvana,

obezbeđujući da pomenuti prostori budu bez

prisustva duvana do 2015.godine“

Činjenice i brojke (WHO)- ambijentalni vazduh

• prevremena smrt usled zagađenja ambijentalnog vazduha – procentualna

zastupljenost (prema WHO):

- 80% - ishemijska bolest srca, moždani udar

- 14% - COPD hronična opstruktivna bolest pluća/ akutne infekcije donjeg

respiratornog trakta;

- 6% - karcinom pluća

• 2013 - International Agency for Research on Cancer (IARC/WHO)

procenjuje da ambijentalni vazduh ima kancerogeno dejstvo na ljude,

• PM frakcija zagađenog vazduha – najznačajnije povezana sa porastom

incidence kancera – naročito kancera pluća.

• Pozitivna korelacija: ambijentalni vazduh – karcinom urinarnog trakta

/bešike.

• Ambient (outdoor) air pollution - 3.7 million slučaja prevremene smrti na

globalnom planu/2012;

• Primarni razlog: izloženost PM10, PM2,5

• Posledice izloženosti: kardiovaskularna i respiratorna oboljenja, karcinomi

Izvori aerozagađenja od značaja za javno

zdravlje

• Pogoni termo – energetskog sektora:

- termoelektrane, deponije pepela, rafinerije nafte,

• Borski rudarsko-metalurški kompleks

• Kućna ložišta na tečna i čvrsta fosilna goriva;

• Saobraćaj (sve više, zbog zastoja industrije);

• Loša putna infrastruktura (indirektno)

• Nesanitarne deponije čvrstog otpada

• Građevinska delatnost

Aerozagađenje i zdravlje - fokusiranost

Pogoršanje zdravlja usled aerozagađenja moguće je

pratiti sa više aspekata, od interesa za SZO:

• Klimatske promene: pogoršanje AQ u toku toplotnog

talasa; peščanih oluja; požara

• Nepropisna insineracija otpada: prisustvo opasnih

materija u vazduhu

• Pogoni teške industrije (topionice, železare, rafinerije)

• The PEP: Paneuropean Programme on Transport,

Health and Environment – smanjenje saobraćajnog

zagađenja

• Emisije od sagorevanja lignita (energetika)i drveta

(domaćinstva)

Mapa stacionarnih izvora zagađenja:

- Železara Smederevo

- RTB Bor,

- Trougao: Obrenovac, Kostolac,

Kolubara

- Pančevo: petrohemija

Faktor rizika zajednički za sve:

Emisija PM – nosioci agresivnih

hemijskih supstanci

• Teški metali: Pb, As, Cd

• Organska jedinjenja: C6H6

• Neorganska jed.: NH3

a. Ambijentalni vazduh - rizici

Saobraćajno zagađenje vazduha:

- NO2; CO

- Formaldehid, benzen,

- benzo(a)piren

Postojeće baze podataka u Srbiji

Zdravstveni informacioni sistem Podaci o kvalitetu vazduha

Podaci se dobijaju iz primarne i

sekundarne zdravstvene zaštite za:

- Asthma bronchiale

- Bronchitis/bronchiolitis acuta

- COPD

- Infarctus myocardii

- Državna mreža AMS (SEPA)

- Merne stanice mreže ZJZ/IJZ

Podaci se ukrštaju korišćenjem GIS – po metodologiji WHO (ENHIS)

Odnos respiratornih oboljenja po gradovima i koncentracija čađi

Odnos respiratornih oboljenja po

gradovima i koncentracija PM10

Analiza prikazanih rezultata

Uporednom analizom rezultata zagađenja urbanog vazduha česticama (PM10, čađ) i broja prijavljenih pogoršanja respiratornog zdravlja u gradovima u kojima se ti parametri prate, za Bronchitis acuta, Bronchiolitis acuta, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (COPD) i Asthma bronchiale, može se reći sledeće:

• Bronchitis acuta i Bronchiolitis acuta su najčešća oboljenja registrovana u

primarnoj zdravstvenoj zaštiti, u 2013. godini ( Senta, Kikinda, Novi Sad,

Obrenovac, Grabovac, Šabac, Pančevo, Čačak i Niš);

• Na drugom mestu po zastupljenosti obolevanja (u 9/11 gradova) je

hronična opstruktivna bolest pluća. Gradovi gde nije evidentiran takav

redosled su Beograd, Bor i Užice, u kojima to mesto zauzima Asthma

bronchiale;

• u Nišu, Pirotu, Šapcu, Ivanjici se zapaža podjednak trend obolevanja od

Asthmae i Bronchitis acuta / Bronchiolitis acuta.

2. Kvalitet vazduha zatvorenog prostora

• Merenja u nerezidencijalnim objektima/institucijama obavljaju se ad hoc, na zahtev

• Ne postoji legalni osnov za pračenje IAQ u predškolskim i školskim ustanovama, ni drugim prostorima gde deca i mladi provode vreme (teretane, sale, kafići)

• IAQ – kao profesionalna izloženost – DA

• Preporuke WHO (2011.) – merenje parametara termalnog komfora u drugih zagađujućih materija u učionicama:

• Temperatura i relativna vlažnost vazduha,CO2,

• CO, NO2, HCHO, benzen,

• Proračunavanje stepena ventiliranosti prostora (ventilation rate)

IAQ – deca : uspostavljanje veze

• Deca provode više od 90% svog vremena u

zatvorenom prostoru

• Nedovršen fiziološki razvoj respiratornih organa,

intenzivnija apsorpcija od odraslih

• Rizici zatvorenog prostora:

- Multiple hemijske ekspozicije: nameštaj, sredstva za

čišćenje

- PM – resuspenzijom, poreklom od obližnjeg

saobraćaja, neadekvatno čišćenje

- CO2 > 1000 ppm: utvrđeno da dolazi do opadanja

kognitivnih sposobnosti

Tipičnosti školskog prostora - aerozagađenje

• Gustina zauzetosti zatvorenog prostora veća u

školama nego u drugim nerezidencijalnim

objektima,

• Dotok svežeg ambijentalnog vazduha u unutrašnji

prostor ograničen (tradicionalno zatvoreni prozori)

• Pogoršano lošim građevinskim standardima zgrade,

koja se, pri tome, nedovoljno održava,

Stoga,

• Zagađenost vazduha u školama predstavlja ozbiljan javno-zdravstveni problem (Pegas et al., 2010).

Korak po korak – ka poboljšanju/1

I. Uloga sektora zdravstva: - Kvantifikovanje uticaja zgađenja vazduha na zdravlje u

sistemskom pristupu, kroz mrežu zjz/ijz, po metodologiji WHO:

a) Izračunavanje opterećenja bolestima nastalih uticajem faktora rizika iz životne sredine (Environmental burden of disease)

b) Sistemski humani biomonitoring na lokalitetima sa dokazanom dugotrajnom kontaminacijom

- Fokus promocije zdravlja i daljeg monitoringa na posebno osetljivim populacionim grupama

- Multisektorski pristup – kao jedino moguće rešenje, jer zdravstvo ne može samo

Korak po korak – drugi sektori/2

• Industrija: čiste tehnologije koje smanjuju emisije iz dimnjaka

Bolje upravljanje urbanim i poljoprivrednim otpadom: na pr. Sprečavanje emisije metana sa deponija (svojstva biogasa);

• Saobraćaj : prelaz na čistiji vid pogona za vozila;

• prioritizacija brzog urbanog transporta, urbanih mreža za pešačenje i biciklizam, kao i međugradskog železničkog saobraćaja;

• Prelaz na goriva sa nižim sadržajem sumpora;

• Urbanističke mere: poboljšanje energetske efikasnosti zgrada; urbane celine činiti kompaktnijima, radi bolje ENERGETSKE EFIKASNOSTI

• Energetski kompleksi: povećati korišćenje goriva sa niskom emisijom i obnovljive izvore energije (solarni paneli, vetrogeneratori ili hidroelektrane);

• ko-generisanje toplote i struje;

Zajednički zadaci – do 2017.

(VI Ministarska konferencija EH)

Izrada strateških i planskih dokumenata i verifikovanje

sinergije zahtevane od strane WHO, EU...

• Nacionalni profila za azbest

• Nacionalni Plan akcije za prevenciju i postupanje u

toku toplotnog talasa (Heat Health Action Plan)

• NEHAP (Nacionalni plan akcije za životnu sredinu i

zdravlje; National Environment and Health Action

Plan)

• saradnja sa sektorom zdravstva u implementaciji

Minamata konvencije (Hg) i SAICM platforme

Hvala na pažnji!