planiranje mrezni plan

19/11/2012

1

СТРУКТУРА МРЕЖНОГ ПЛАНА И СТРУКТУРА МРЕЖНОГ ПЛАНА И МРЕЖНО ПЛАНИРАЊЕМРЕЖНО ПЛАНИРАЊЕ

доц. Др Зоран Стојадиновић дипл.грађ.инж.

асист. Зорана Петојевић дипл.грађ.инж.

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУРАЗВОЈ МРЕЖНОГ ПЛАНАРАЗВОЈ МРЕЖНОГ ПЛАНА

� Дефинисани обим посла ретко се реализује секвенцијално (у низу), тако

што свака следећа активност почиње пошто су претходне потпуно завршене. Такође, у грађевинарству је немогуће изводити све

активности одједном. Захтеви технологије утичу на потребе координације приликом реализације активности, што значи да постоје

међусобна условљеност и технолошки редослед одвијања појединих процеса.

� Рок реализације пројекта није једнак суми рокова појединих активности,

нити је једнак времену реализације најдуже активности. Рок реализације пројекта одређује се на основу сагледаног мрежног плана (временског

плана), који узима у обзир специфичности пројекта, уз коришћење низа прегледа (извештаја) које тако формиран план пружа.

19/11/2012

2

3

TEHNIKA MREŽNOG PLANIRANJATEHNIKA MREŽNOG PLANIRANJA

Tehnika mrežnog planiranja obuhvata tri faze:

1) Analiza strukture:� Spisak aktivnosti (raščlanjenje celokupnog tehnološkog procesa na manje

organizacione celine)

� Određivanje veza između aktivnost (u skladu sa usvojenom tehnologijomproizvodnje)

� Određivanje trajanja aktivnosti (na bazi urađenih statičkih planova)

� Određivanje potrebnih resursa (radne snage, mehanizacije, materijala i

troškova)

� Izrada strukture plana - mreže, koja prikazuje međuzavisnost odvijanjaaktivnosti i šematski se prikazuje krugovima.

2) Analiza vremena:� određivanje početka i završetka aktivnosti

� određivanje dinamike angažovanja resursa

3) Optimizacije mrežnog plana:

ПРЕСЕДЕНТ МЕТОДА ЗА МРЕЖНО ПРЕСЕДЕНТ МЕТОДА ЗА МРЕЖНО

ПЛАНИРАЊЕПЛАНИРАЊЕ

� мрежни план има један почетак и један крај

� свака активност има једну или више предходних активности и једну или више наредну активност

� прва и последња активнос немају своју предходну односно наредну активност

4

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

19/11/2012

3

ВЕЗЕВЕЗЕ МЕЂУ АКТИВНОСТИМАМЕЂУ АКТИВНОСТИМА

� ТИПОВИ ВЕЗА

Finish-to-Start (FS + tz)

5

без временског зазора са временским зазором tz

Почетак наредне активности зависи

од завршетка предходне активности.

ТИПОВИ ВЕЗАТИПОВИ ВЕЗА

Finish-to-Finish (FF+ tz)

6

Крај наредне активности зависи од

завршетка предходне активности.


19/11/2012

4

7

ТИПОВИ ВЕЗАТИПОВИ ВЕЗА

Start-to-Start (SS +tz)

7


Почетак наредне активности условљен

је почетком предходне активности.

ДЕФИНИСАЊЕ ДЕФИНИСАЊЕ СТРУКТУРЕ МРЕЖНОГ СТРУКТУРЕ МРЕЖНОГ ПЛАНАПЛАНА

19/11/2012

5

СТРУКТУРА МРЕЖНОГ ПЛАНАСТРУКТУРА МРЕЖНОГ ПЛАНА

МРЕЖНО ПЛАНИРАЊЕМРЕЖНО ПЛАНИРАЊЕМЕТОДА КРИТИЧНОГ ПУТА

19/11/2012

6

МЕТОДА КРИТИЧНОГ ПУТАМЕТОДА КРИТИЧНОГ ПУТА--CPMCPM

� Овом методом се одређује:

◦ укупно време трајања радова на

реализацији пројекта

◦ уочавање активности које одређују критични пут

◦ прорачун укупних и слободних временских резерви за активности ван критичног пута

АНАЛИЗА ВРЕМЕНА АНАЛИЗА ВРЕМЕНА -- ТЕРМИНОЛОГИЈАТЕРМИНОЛОГИЈА

Усвојена је терминологија са енглеског говорног подручија

Di, ti ‐трајање активности (duration)

ES, RP ‐најранији почетак активности(early start)

LS, KP ‐најкаснији почетак активности(late start)

EF, RZ ‐најранији завршетак активности (eary finish)

LF, KZ ‐најкаснији завршетак активности (late finish)

LEF (PA), KRZ (PA) ‐најкаснији од свих завршетака

ELS (NA) RKZ (NA) најранији од свих завршетака

TF, RU ‐укупна временска резерва (total float)

FF, RS ‐слободна временска резерва (free float)

19/11/2012

7

АНАЛИЗА ВРЕМЕНА АНАЛИЗА ВРЕМЕНА -- ТЕРМИНОЛОГИЈАТЕРМИНОЛОГИЈА

код активности

трајање активности

време најкаснијег допуштеног

завршетка свих

радова који су према

мрежном плану,

предходили

активноси iукључујући притом и

време ti потребно за

њено извршење

време најранијег могуђег завршетка

свих радова

закључно са

посматраном i-том

активношћу

ПРОРАЧУН НАПРЕДПРОРАЧУН НАПРЕД--НАЗАДНАЗАД

� ПРВА ФАЗА

◦ Прорачун напред – прорачун раних завршетака

� ДРУГА ФАЗА

◦ Прорачун назад – прорачун касних завршетака

Особина прве активности

◦ RP1 = t1; KZ1 = t1

Особина последње активности

◦ RZn = KZn

представља укупно време

трајања пројекта

19/11/2012

8

ПРОРАЧУН НАПРЕДПРОРАЧУН НАПРЕД

1. ТИП ВЕЗЕFs + tzАктивност i+1 има само једну предходну активност

RZi+1 = RZi+ tz+ ti+1


2. ТИП ВЕЗЕSS + tzАктивност i+1 има само једну предходну активност

RZi+1 = Rzi - ti+ tz+ ti+1

19/11/2012

9


3. ТИП ВЕЗЕFF + tzАктивност i+1 има само једну предходну активност

RZi+1 = Rzi+ tz

Ако је активност i отпочела након завршетка више предходних активности, онда се може написати да је

њен рани завршетак најкаснији од свох најранијих

завршетака тј.

или

а може се и непосредно израчунати


RZi = RPi + ti

RZi= max { RZ(PA) + ti }

RZ = KRZ

19/11/2012

10

ПРОРАЧУН НАЗАДПРОРАЧУН НАЗАД

1. ТИП ВЕЗЕFS + tzАктивност iима само једну наредну активност

KZi= KZi+1-tz-ti+1

ПРОРАЧУН ПРОРАЧУН НАЗАД

2. ТИП ВЕЗЕSS + tzАктивност i има само једну наредну активност

KZi= Kzi+1 + ti-tz- ti+1

19/11/2012

11


3. ТИП ВЕЗЕFF + tzАктивност i има само једну наредну активност

KZi= Kzi+1 - tz

Најкаснији завршетак активноти i којој непосредно следе више активности је најранији од свих њених најкаснијух

завршетака тј.

или

а касни почетак се може непосредно одредити:


KPi = KZi - tiKZ = min { KZ (NA) ‐ t (NA) }

KZ = RKZ

KZ = min { KZ (NA) ‐ t (NA) }

19/11/2012

12

УКУПНА ВРЕМЕНСКА РЕЗЕРВАУКУПНА ВРЕМЕНСКА РЕЗЕРВА

Означава се са Тu или RUi� Укупна временса резерва Тuза активност i,

представља време за које активност i, може да продужи своје трајање или одложи свој рани почетак, а да се тиме не одложи завршетак пројекта.

ПРОРАЧУН ПРОРАЧУН ТТuu

� Активност iможе бити извршена у оквиру интервала времена ( ti + Tu) било у континуитету, било подељено у виду више краћих активности.

Tui = KZi – RZi Tui = KPi – RPi

19/11/2012

13

СЛОБОДНА ВРЕМЕНСКА РЕЗЕРВАСЛОБОДНА ВРЕМЕНСКА РЕЗЕРВА

Означава се са Тs или RSi

� Слободна временска резерва Тsза активност i, представља време за које активност i, може да продужи своје трајање или одложи свој рани почетак, а да се тиме не одложи рани почетак ниједне од њених наредних активности.

ДЕФИНИЦИЈАДЕФИНИЦИЈА

Ако је:

Тs> 0

одлагање планираног раног завршетка посматране активности неће нимало утицати на рани почетак извршења осталних активности, па тиме ни на њихове временске резерве.

Тs ≤ Tu

Слободна временска резерва може бити мања или једнака укупној временској резерви.

19/11/2012

14

АКТИВНОСТИ НА КРИТИЧНОМ ПУТУАКТИВНОСТИ НА КРИТИЧНОМ ПУТУ

Tu = 0 онда је и Ts = 0

Активности на критичном путу немају ни

слободну ни укупну временску резерву.

ПРОРАЧУН ТПРОРАЧУН Тss

Tsi = RPi+1–tz - RPi

1. ТИП ВЕЗЕFs + tzАктивност i има само једну наредну активност

Tsi = RPi+1 – tz - RZi

19/11/2012

15


2. ТИП ВЕЗЕSS + tzАктивност i има само једну наредну активност

Tsi = RPi+1 – tz - RPi


3. ТИП ВЕЗЕFF + tzАктивност i има само једну наредну активност

Tsi = RZi+1 – tz - RZi

19/11/2012

16


� Активност i има више наредних активности

Tsi = min Ts1+1, Tsi+2, Tsi+3…Tsm

Ts34=15 Ts36=5 Ts3= min {15, 5}

Ts3=5

ПРЕДНОСТИ МРЕЖНОГ ПЛАНАПРЕДНОСТИ МРЕЖНОГ ПЛАНА

� Дају прегледну и једнозначну слику планираног процеса (реализације пројекта) у виду дијаграма –мреже.

� Анализа структуре – успоставља се логичан редослед активности и њихових међусобнихзависности

� Математички једноставна метода

� Дефинише критичан пут и даје временске резерве

� Погодна за презентовање

19/11/2012

17

НЕДОСТАЦИ МРЕЖНОГ ПЛАНАНЕДОСТАЦИ МРЕЖНОГ ПЛАНА

� Активности које се одвијају истовремено се тешко уочавају.

� Не постоји веза са календаром.

� Поступност одвијања активности је теже уочљива.

� Тешко се може уочити да ли се активности одвијају на истом фронту рада

� Усклађеност међу активностима није лако уочљива

� Тешко се може проверити рационалност коришћења ресурса.

Documents

planiranje mrezni plan