of 34 /34
PRILOG 1.5 PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM

PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM - ekourb.vojvodina.gov.rs. Plan upravljanja... · Plan upravljanja otpadom 4/34 1. UVOD Upravljanje otpadom u okviru sistema zaštite životne sredine podrazumeva

Embed Size (px)

Text of PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM - ekourb.vojvodina.gov.rs. Plan upravljanja... · Plan upravljanja otpadom...

  • PRILOG 1.5

    PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM

  • Plan upravljanja otpadom

    2/34

    SADRAJ

    1. UVOD ................................................................................................................................... 4

    1.1. Metodoloki pristup ............................................................................................................... 4

    2. CILJEVI UPRAVLJANJA OTPADOM .......................................................................... 6

    3. ZAKONSKI OKVIR UPRAVLJANJA OTPADOM ....................................................... 8

    3.1. Naela, termini, i definicije upravljanja otpadom .......................................................... 12

    3.1.1 Opta naela upravljanja otpadom....................................................................................... 12

    3.1.2. Termini i definicije o upravljanju otpadom ......................................................................... 12

    4. KRATAK OPIS LOKACIJE POSTROJENJA ............................................................. 13

    3.1. Opis makrolokacije .............................................................................................................. 13

    3.2. Opis mikrolokacije .............................................................................................................. 15

    3.3. Usklaenost izabrane lokacije sa prostorno-planskom dokumentacijom ............................ 16

    5. TEHNIKO-TEHNOLOKI OPIS POSTROJENJA .................................................. 17

    6. ANALIZA POSTOJEE PRAKSE UPRAVLJANJA OTPADOM ............................ 20

    6.1. Identifikacija nastajanja otpada u postrojenju ..................................................................... 21

    6.2. Postupanje sa otpadom u postrojenju .................................................................................. 23

    6.2.1. Karakterizacija otpada ........................................................................................................ 23

    5.2.2. Ispitivanje otpada ................................................................................................................ 23

    5.2.3. Klasifikacija otpada............................................................................................................. 24

    5.2.4. Sakupljanje, odlaganje i privremeno skladitenje otpada ................................................... 25

    5.2.5. Otprema otpada ................................................................................................................... 25

    7. TEHNIKO TEHNOLOKE MERE KOJE SE PREDUZIMAJU NA

    POBOLJANJE SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM ......................................... 27

    7.1. Izbor sirovina i repromaterijala ........................................................................................... 27

    7.2. Upravljanje tehnolokim procesom ..................................................................................... 27

    7.3. Plan lokacija za prikupljanje, razvrstavanje i privremeno odlaganje otpada ...................... 27

    7.4. Identifikacija, obeleavanje i uvanje otpada ...................................................................... 29

  • Plan upravljanja otpadom

    3/34

    8. ORGANIZACIONE MERE KOJESE PREDUZIMAJU NA

    POBOLJANJU SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM ......................................... 30

    8.1. Imenovanje lica odgovornog za upravljanje otpadom......................................................... 30

    8.2. Izvetavanje o kretanjima otpada ........................................................................................ 30

    8.2.1. Interno izvetavanje o kretanju otpada ............................................................................... 30

    8.2.2. Eksterno izvetavanje o kretanjima otpada ......................................................................... 30

    8.3. Primena najboljih dostupnih tehnika ................................................................................... 31

    8.3.1. Prikaz usaglaenosti Keramika Kanjia sa BAT zahtevima koji se odnose na

    otpad .................................................................................................................................... 31

    8.3.2. Program mera za prilagoavanje BAT zahtevima .............................................................. 31

    8.4. Mere zatite zdravlja i bezbednosti na radu ........................................................................ 32

    8.5. Mere zatite od poara ......................................................................................................... 32

    8.6. Mere za ureenje privremenog skladita za opasan otpad .................................................. 32

    8.7. Mere za ureenje privremenih skladita otpadne ambalae i komunalnog otpada ............ 33

    8.8. Predlog mera za uspostavljanje integrisanih sistema upravljanja kvalitetom i

    zatitom ivotne sredine i bezbednosti na radu ................................................................... 33

    9 PRILOZI ............................................................................................................................ 34

    9.1. Dokumentacija koja prati otpad ...................................................................................... 34

    Model Ugovora o zbrinjavanju opasnog i neopasnog otpada

    Model ugovora o preuzimanju ambalanog otpada

    Obrazac DEO 1-Dnevna evidencija o otpadu proizvoaa otpada

    Obrazac GIO 1 - Godinji izvetaj o otpadu proizvoaa otpada

    Dokument o kretanju otpada - uputstvo za popunjavanje

    Dokument o kretanju opasnog otpada - uputstvo za popunjavanje

  • Plan upravljanja otpadom

    4/34

    1. UVOD

    Upravljanje otpadom u okviru sistema zatite ivotne sredine podrazumeva kontrolisani nastanak,

    prikupljanje, skladitenje, transport, tretman, reciklau, korienje i odlaganje otpada. Projektovanje

    sistema upravljanja otpadom u preduzeu Keramika Kanjia d.o.o zavisi od vie faktora, a pre

    svega od njegovih osobina i na osnovu toga moe se predvideti reenje redukcije, sakupljanja,

    reciklae, transporta i odlaganja.

    Efikasnim sistemom upravljanja neopasnim i opasnim industrijskim otpadom, od samog mesta

    njegovog nastanka pa do konanog odlaganja, smanjuju se rizici zagaenja ivotne sredine.

    Uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja otpadom u Keramika Kanjia zahteva poznavanje

    procesa nastajanja, procedura rukovanja, skladitenja, transporta, tretiranja i odlaganja otpada.

    Izuavanje tih aspekata upravljanja otpadom zahteva visoku strunost, vremena i resursa. Meutim,

    trokovi uspostavljanja sistema upravljanja otpadom su mali u poreenju sa potencijalnim

    finansijskim posledicama u sluaju neodgovornog odnosa prema ivotnoj sredini.

    Saglasno Zakonu o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS br.36/09 i 36/09), pravno i fiziko

    lice duno je da pri obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zatitu ivotne sredine, i to:

    1) primenom i sprovoenjem propisa o zatiti ivotne sredine;

    2) odrivim korienjem prirodnih resursa, dobara i energije;

    3) uvoenjem energetski efikasnijih tehnologija i korienjem obnovljivih prirodnih resursa;

    4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu;

    5) preduzimanjem mera prevencije ili otklanjanja posledica ugroavanja i tete po ivotnu

    sredinu;

    6) voenjem evidencije na propisani nain o potronji sirovina i energije, isputanju zagaujuih

    materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i koliinama otpada, kao i o drugim

    podacima i njihovo dostavljanje nadlenim organima;

    7) kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati

    opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi;

    8) drugim merama u skladu sa zakonom.

    Proizvo otpd je dun d: izrdi pln uprvljnj otpdom ko godinje proizvodi vie od 100t

    neopsnog otpd ili vie od 200 kg opsnog otpd, pribvi izvetj o ispitivnju otpd,

  • Plan upravljanja otpadom

    5/34

    primenjuje nelo hijerrhije u uprvljnju otpdom, ko i propisne mere postupnj s otpdom

    prilikom skupljnj, sklditenj ili predje otpd i dr. Keramika Kanjia a.d. spada u ovu

    kategoriju pa shodno tome pristupa izradi Plana upravljanja otpadom.

    1.1. Metodoloki pristup

    Osnovni metodoloki pristup i sadraj Plana upravljanja otpadom odreen je Zakonom o

    integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/04), i l.

    15 Zakona o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) za operatere postrojenja za

    koja se izdaje integrisana dozvola, priprema i donosi plan upravljanja otpadom.

    Polazei od toga da je Plana upravljanja otpadom upravljaki instrument kojim se obezbeuje

    preduzimanje preventivnih mera usmerenih na spreavanje zagaenja ivotne sredine otpadom i

    da je jedan od uslova za izdavaje integrisane dozvole i sam metodoloki postupak je uslovljen tom

    injenicom.

    Pored obaveza iz Zakona o upravljanju otpadom i Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli

    zagadjenja ivotne sredine uzeti su u obzir i drugi zakonski i podzakonski zahtevi koji se odnose na

    upravljanje otpadom.

    Plan upravljanja otpadom sainjen je na osnovu:

    istraivanja raspoloive tehnike dokumentacije;

    naunih i tehniko-tehnolokih saznanja o vrstama otpada koji se generiu;

    iskustva na ranije primenjivanoj praksi upravljanja otpadom;

    uvaavanja zahteva standarda za upravljanje sistemom zatite ivotne sredine;

    analize raspoloivih studija monitoringa osnovnih inilaca ivotne sredine;

    analize raspoloivih podataka o karakterizaciji i kategorizaciji otpada koji se generie i

    uvida na licu mesta.

  • Plan upravljanja otpadom

    6/34

    2. CILJEVI UPRAVLJANJA OTPADOM

    Cilj upravljanja industrijskim otpadom je na da se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna sredina.

    Upravljanje otpadom se zasniva na vie razliitih naela, od kojih naelo hijerarhije upravljanja

    otpadom daje redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom. Prema zakonu o upravljanju

    otpadom (Sl. Glasnik RS, br. 36/09,88/10) proizvoa otpada je duan da obezbedi primenu

    naela hijerarhije upravljanja otpadom.

    Za uspostavljanja sistema upravljanja otpadom u preduzeu Keramika Kanjia potrebno je prvo

    identifikovati tokove otpada i njihove izvore, kao i analizirati postojeu praksu u upravljanju

    otpadom. Razlog za identifikaciju tokova otpada i analizu trenutnog postupanja otpadom je kako bi

    se odabrale i primenile najadekvatnije tehnike upravljanja otpadom i unapredila postojea praksa

    upravljanja industrijskim otpadom.

    Ciljevi sistema upravljanja otpadom u Keramika Kanjia su da se obezbede i osiguraju uslovi za:

    1) upravljanje otpadom na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna sredina;

    2) prevenciju nastajanja otpada;

    3) ponovno iskorienje i reciklau otpada;

    4) razvoj postupaka tretmana i ponovnog korienja otpada;

    5) praenje stanja otpada;

    6) razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

    Plan upravljanja otpadom obezbeuje uslove za racionalno i odrivo upravljanje otpadom.

    Odrivo upravljanje otpadom predstavlja efikasno korienje materijalnih resursa, smanjenje

    koliina otpada koji se proizvodi, a kada je otpad proizveden, postupanje sa njim na nain koji

    aktivno doprinosi odrivom razvoju kroz realizaciju ciljeva:

    ekonomskih,

    socijalnih i

    zatite ivotne sredine.

    Implementacijom osnovnih principa upravljanja otpadom u Keramika Kanjia, tj. reavanjem

    problema otpada na mestu njegovog nastajanja, delovanjem na principu prevencije, odvojenom

    sakupljanju i njegovom ponovnom iskorienju u najveoj moguoj meri, kao i reavanjem pitanja

  • Plan upravljanja otpadom

    7/34

    odlaganja otpada na adekvatan nain, implementiraju se osnovni principi upravljanja otpadom i

    spreavaju rizici zagaenja ivotne sredine.

    Polazna taka prilikom izrade Plana upravljanja otpadom je utvrivanje potreba i zahteva za

    poveanjem iskorienja otpada kao sekundarne sirovine, jaanje kapaciteta za tretman otpada,

    unapreenje organizacije i kadrovsko osposobljavanja kroz stalnu edukaciju zaposlenih, podizanje

    svesti u upravljanju otpadom na nivou postrojenja Keramika Kanjia.

    Planom za upravljanje otpadom Keramika Kanjia se definie postupanje sa otpadom koji se moe

    koristiti kao sekundarna sirovina, nain njegovog prikupljanja, uslovi prerade i skladitenja;

    postupanje sa otpadom koji ima svojsva opasnih materija, kao i sa otpadom koji nema upotrebnu

    vrednost i ne moe se koristiti kao sekundarna sirovina.

    Planom za upravljanje otpadom obezbeuje se sprovoenje aktivnosti upravljanja otpadnim

    materijama na kontrolisan nain, u skladu sa postupcima kontrole neophodnih operacija radi

    spreavanja njihovih tetnih uticaja na ivotnu sredinu.

    Planom za upravljanje otpadom keramika Kanjiu obezbeuje se ispunjenje obaveze spreavanja

    zagaenja i identifikuju mogunosti recikliranja otpada i smanjenja njihovog tetnog dejstva na

    ivotnu sredinu.

    Kljune faze u upravljanju otpadom na nivou Keramika Kanjia definiu se u okviru Plana

    upravljanja otpadom a to su:

    identifikacija nastajanja otpada;

    karakterizacija i kategorizacija otpada;

    razvrstavanje otpada;

    privremeno odlaganje i skladitenje otpada;

    tretman otpada;

    prodaja i transport otpada.

  • Plan upravljanja otpadom

    8/34

    3. ZAKONSKI OKVIR UPRAVLJANJA OTPADOM

    Postupak upravljanja otpadom koji je Keramika Kanjia duna da potuje u svom radu je ureen

    zakonima, pravilnicima i uredbama koji se odnose na zatitu ivotne sredine i koji direktno ureuju

    pitanje upravljanja otpadom kaoto su:

    Zakon o ztiti ivtn srdin (Slubeni glasnik RS br.135/2004, 36/2009, 36/2009 (dr. zkn), 72/2009 (dr. zkn), 43/2011 US)

    Odluka o utvrivnju Ncinlng prgrm ztit ivtn srdin: (Slubeni glasnik RS br.12/2010)

    Prvilnik Ncinln listi indiktr ztit ivtn srdin: (Slubeni glasnik RS br.37/2011)

    Uredba vrstm zgivnj, kritriumim z brun nknd z zgivnj ivtn srdin i bvznicim, visini i ninu brunvnj i plnj nknd: (Slubeni glasnik RS

    br.113/2005, 6/2007, 8/2010, 102/2010, 15/2012, 91/2012)

    Prvilnik visini trkv ddl prv n krinj klkg znk: (Slubeni glasnik RS br.81/2010)

    Prvilnik bliim uslvim i pstupku z dbinj prv n krinj klkg znk, lmntim, izgldu i ninu uptrb klkg znk z prizvd, prcs i uslug:

    (Slubeni glasnik RS br. 3/2009)

    Prvilnik visini trkv z dstvlnj infrmci k s dns n ztitu ivtn srdin: (Slubeni glasnik RS br.35/2010)

    Zakon prcni utic n ivtnu srdinu (Slubeni glasnik RS br. 135/2004, 36/2009)

    Uredba utvrivnju List prkt z k bvzn prcn utic i List prkt z k s m zhtvti prcn utic n ivtnu srdinu (Slubeni glasnik RS br. 114/2008)

    Prvilnik sdrini zhtv ptrbi prcn utic i sdrini zhtv z drivnj bim i sdr studi prcni utic n ivtnu srdinu (Slubeni glasnik RS br. 69/2005)

    Prvilnik sdrini izgldu i ninu vnj vn knjig sprvdnim pstupcim i dntim dlukm prcni utic n ivtnu srdinu (Slubeni glasnik RS br.59/2005)

    Prvilnik sdrini studi prcni utic n ivtnu srdinu (Slubeni glasnik RS br. 69/2005)

    Prvilnik rdu thnik kmisi z cnu studi prcni utic n ivtnu srdinu: (Slubeni glasnik RS br. 69/2005)

    Prvilnik pstupku vng uvid, przntcii i vn rsprvi studii prcni utic n ivtnu srdinu: (Slubeni glasnik RS br.69/2005)

    Zakon intgrisnm sprvnju i kntrli zgivnj ivtn srdin (Slubeni glasnik RS br. 135/2004)

    Uredba utvrivnju Prgrm dinmik pdnnj zhtv z izdvnj intgrisn dzvl: (Slubeni glasnik RS br.108/2008)

  • Plan upravljanja otpadom

    9/34

    Uredba sdrini prgrm mr prilgvnj rd pstg pstrnj ili ktivnsti prpisnim uslvim (Slubeni glasnik RS br. 84/2005)

    Uredba kritriumim z drivnj nbilih dstupnih thnik z primnu stndrd kvlitt, k i z drivnj grninih vrdnsti misi u intgrisn dzvli: (Slubeni

    glasnik RS br. 84/2005)

    Uredba vrstm ktivnsti i pstrnj z k s izd intgrisn dzvl: (Slubeni glasnik RS br. 84/2005)

    Prvilnik sdrini, izgldu i ninu ppunjvnj zhtv z izdvnj intgrisn dzvl (Slubeni glasnik RS br. 30/2006)

    Prvilnik sdrini i izgldu intgrisn dzvl: (Slubeni glasnik RS br. 30/2006)

    Prvilnik sdrini i ninu vnj rgistr izdtih intgrisnih dzvl: (Slubeni glasnik RS br. 69/2005)

    Zakon ztiti d buk u ivtn srdini (Slubeni glasnik RS br. 36/2009, 88/2010)

    Uredba indiktrim buk, grninim vrdnstim, mtdm z cnjivnj indiktr buk, uznmirvnj i ttnih fkt buk u ivtn srdini (Slubeni glasnik RS br.

    75/2010)

    Prvilnik sdrini i mtdm izrd strtkih krt buk i ninu njihvg prikzivnj vnsti (Slubeni glasnik RS br. 80/2010)

    Prvilnik uslvim k mr d ispunjv strun rgnizci z mrnj buk, k i dkumntcii k s pdnsi uz zhtv z dbinj vlnj z mrnj buk (Slubeni

    glasnik RS br. 72/2010)

    Prvilnik mtdlgii z izrdu kcinih plnv: (Slubeni glasnik RS br. 72/2010)

    Prvilnik mtdm mrnj buk, sdrini i bimu izvt mrnju buk: (Slubeni glasnik RS br. 72/2010)

    Prvilnik mtdlgii z drivnj kustikih zn: (Slubeni glasnik RS br. 72/2010)

    Zakon uprvlnju tpdm (Slubeni glasnik RS br. 36/2009, 88/2010)

    Uredba vrstam tpd z k s vri trmiki trtmn, uslvim i kritriumim z drivnj lkci, thnikim i thnlkim uslvim z prktvnj, izgrdnju,

    prmnj i rd pstrnj z trmiki trtmn tpd, pstupnju s sttkm nkn

    splivnj: (Slubeni glasnik RS br. 102/2010, 50/2012)

    Uredba o Listi npsng tpd z ki s n izd dzvl, s dkumntcim k prti prkgrnin krtnj: (Slubeni glasnik RS br. 102/2010)

    Prvilnik uslvim k mru d ispunjvu strun rgnizci z ispitivnj tpd: (Slubeni glasnik RS br. 53/2006)

    Uredba dlgnju tpd n dpni: (Slubeni glasnik RS br. 92/2010)

    Uredba prizvdim ki psl uptrb pstu psbni tkvi tpd, brscu dnvn vidnci kliini i vrsti prizvdnih i uvznih prizvd i gdinjg izvt, ninu i

    rkvim dstvlnj gdinjg izvt, bvznicim plnj nknd, kritriumim z

    brun, visinu i nin brunvnj i plnj nknd (Slubeni glasnik RS br. 54/2010,

    86/2011, 15/2012, 3/2014)

  • Plan upravljanja otpadom

    10/34

    Prvilnik usklnim iznsim nknd z uprvlnj psbnim tkvim tpd: (Slubeni glasnik RS br. 81/2014)

    Uredba listm tpd z prkgrnin krtnj, sdrini i izgldu dkumnt ki prt prkgrnin krtnj tpd s uputstvim z njihv ppunjvnj (Slubeni glasnik RS

    br. 60/2009)

    Uredba drivnju pdinih vrst psng tpd k s mgu uvziti k skundrn sirvin (Slubeni glasnik RS br. 60/2009)

    Odluka drivnju lkci z izgrdnju rginln snitrn dpni z grd Subticu i ptin Snt, Knji, Bk pl, li I i k (Slubeni glasnik RS br. 47/2010)

    Prvilnik brscu Dkumnt krtnju psng tpd i uputstvu z njgv ppunjvnj (Slubeni glasnik RS br. 114/2013)

    Prvilnik brscu Dkumnt krtnju tpd i uputstvu z njgv ppunjvnj (Slubeni glasnik RS br. 114/2013)

    Prvilnik ninu i pstupku uprvlnj tpdm d titn-diksid, mrm ndzr i mnitring ivtn srdin n lkcii: Slubeni glasnik RS br. 1/2012

    Prvilnik listi POPs mtri, ninu i pstupku z uprvlnj POPs tpdm i grninim vrdnstim kncntrci POPs mtri k s dns n dlgnj tpd ki sdri ili

    kntminirn POPs mtrim (Slubeni glasnik RS br. 65/2011)

    Prvilnik pstupnju s urim i tpdm ki sdri RSV (Slubeni glasnik RS br. 37/2011)

    Prvilnik listi lktrinih i lktrnskih prizvd, mrm zbrn i grninj krinj lktrin i lktrnsk prm k sdri psn mtri, ninu i pstupku uprvlnj

    tpdm d lktrinih i lktrnskih prizvd (Slubeni glasnik RS br. 99/2010)

    Prvilnik ninu i pstupku uprvlnj tpdnim vzilim (Slubeni glasnik RS br.98/2010)

    Prvilnik uslvim i ninu skuplnj, trnsprt, sklditnj i trtmn tpd ki s kristi k skundrn sirvin ili z dbinj nrgi (Slubeni glasnik RS br. 98/2010)

    Prvilnik ninu i pstupku z uprvlnj tpdnim flurscntnim cvim k sdr ivu (Slubeni glasnik RS br. 97/2010)

    Prvilnik brscu dnvn vidnci i gdinjg izvt tpdu s uputstvm z njgv ppunjvnj (Slubeni glasnik RS br. 95/2010)

    Prvilnik sdrini, ninu vnj i izgldu Rgistr izdtih dzvl z uprvlnj tpdm (Slubeni glasnik RS br. 95/2010)

    Prvilnik ninu sklditnj, pkvnj i blvnj psng tpd (Slubeni glasnik RS br. 92/2010)

    Prvilnik ninu i pstupku uprvlnj istrnim btrim i kumultrim: (Slubeni glasnik RS br. 86/2010)

    Prvilnik uprvlnju mdicinskim tpdm (Slubeni glasnik RS br. 78/2010)

    Prvilnik pstupnju s tpdm ki sdri zbst (Slubeni glasnik RS br.75/2010)

    Prvilnik o sdrini ptvrd izuzimnju d bvz pribvlnj dzvl z sklditnj inrtng i npsng tpd (Slubeni glasnik RS br. 73/2010)

  • Plan upravljanja otpadom

    11/34

    Prvilnik uslvim, ninu i pstupku uprvlnj tpdnim ulim (Slubeni glasnik RS br. 71/2010)

    Prvilnik mtdlgii z prikuplnj pdtk sstvu i kliinm kmunlng tpd na tritrii dinic lkln smuprv (Slubeni glasnik RS br. 61/2010)

    Prvilnik ktgrim, ispitivnju i klsifikcii tpd (Slubeni glasnik RS br. 56/2010)

    Prvilnik ninu i pstupku uprvlnj tpdnim gumm (Slubeni glasnik RS br. 104/2009, 81/2010)

    Prvilnik sdrini i izgldu dzvl z sklditnj, trtmn i dlgnj tpd (Slubeni glasnik RS br. 96/2009)

    Prvilnik brscu zthv z izdvnj dzvl z sklditnj, trtmn i dlgnj tpd (Slubeni glasnik RS br. 72/2009)

    Strategija uprvlnj tpdm z prid 20102019. Gdin (Slubeni glasnik RS br. 29/2010)

    Zakon mbli i mblnm tpdu (Slubeni glasnik RS br. 36/2009)

    Uredba o kritriumim z brun nknd z mblu ili upkvn prizvd i slbnj d plnj nknd, bvznicim plnj, visini nknd, k i ninu brunvnj i

    plnj nknd (Slubeni glasnik RS br.8/2010)

    Uredba o utvrivnju Pln smnjnj mblng tpd z prid 2010. d 2014. gdin (Slubeni glasnik RS br.88/2009)

    Prvilnik brscim izvt uprvlnju mblm i mblnim tpdm: Slubeni glasnik RS br. 21/2010, 10/2013

    Prvilnik sdrini i ninu vnj Rgistr izdtih dzvl z uprvlnj mblnim tpdm (Slubeni glasnik RS br. 76/2009)

    Prvilnik grnin vrdnsti ukupng niv kncntrci lv, kdmium, iv i stvlntng hrm u mbli ili njnim kmpnntm, izuzcim d primn i rku z

    primnu grnin vrdnsti (Slubeni glasnik RS br.70/2009)

    Prvilnik vrsti i gdinj kliini mbl krin z upkvnu rbu stvlnu u prmt z ku prizv, uvznik, pkr/punilc i ispruilc ni dun d bzbdi

    uprvlnj mblnim tpdm (Slubeni glasnik RS br. 70/2009)

    Prvilnik ninu numrisnj, skrnicm i simblim n kim s zsniv sistm idntifikci i znvnj mblnih mtril (Slubeni glasnik RS br. 70/2009)

    Prvilnik gdinj kliini mblng tpd p vrstm z k s bvzn bzbu prstr z pruzimnj, skuplnj, rzvrstvnj i privrmn sklditnj (Slubeni glasnik

    RS br. 70/2009)

    Prvilnik kritriumim z drivnj t m biti mbl, s primrim z primnu kritrium i listi srpskih stndrd ki s dns n snvn zhtv k mbl mr d

    ispunjv z stvlnj u prmt (Slubeni glasnik RS br. 70/2009)

    Prvilnik vrstm mbl s dugim vkm trnj (Slubeni glasnik RS br.70/2009)

  • Plan upravljanja otpadom

    12/34

    3.1. Naela, termini, i definicije upravljanja otpadom

    3.1.1 Opta naela upravljanja otpadom

    Keramika Kanjia e se u postupku implementacije Plana upravljanja otpadom pridravati optih

    naela u upravljanju otpadom kao to su:

    - naelo izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu; - naelo hijerarhije upravljanja otpadom; - naelo odgovornosti; - naelo zagaiva plaa; - naelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom.

    3.1.2. Termini i definicije o upravljanju otpadom

    U Planu upravljanja otpadom Keramika Kanjia koriste se sledei termini i definicije koje su

    preuzete iz Zakona o upravljanju otpadom i to:

    1) otpad jeste svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik

    odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom;

    2) komunalni otpad jeste otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog

    svoje prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva;

    3) neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada;

    4) opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija

    moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od

    opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan

    otpad bio ili jeste upakovan;

    5) operater jeste svako fiziko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem

    ili ga kontrolie ili je ovlaen za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehnikog

    funkcionisanja postrojenja i na ije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadom;

    6) deponija jeste mesto za odlaganje otpada na povrini ili ispod povrine zemlje gde se otpad

    odlae ukljuujui: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvoa odlae sopstveni

    otpad na mestu nastanka), stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za privremeno

    skladitenje otpada, osim transfer stanica i skladitenja otpada pre tretmana ili ponovnog

    iskorienja (period krai od tri godine) ili skladitenja otpada pre odlaganja (period krai od

    jedne godine);

    7) industrijski otpad jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija,

    osim jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma;

    8) inertni otpad jeste otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim

    promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije

    bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na

    nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno

    izluivanje i sadraj zagaujuih materija u otpadu i ekotoksinost izluenih materija moraju

    biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i/ili

    podzemnih voda;

  • Plan upravljanja otpadom

    13/34

    9) karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvruju fiziko-hemijske,

    hemijske i bioloke osobine i sastav otpada, odnosno odreuje da li otpad sadri ili ne sadri

    jednu ili vie opasnih karakteristika;

    10) klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili vie lista otpada koje su

    utvrene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni;

    11) komercijalni otpad jeste otpad koji nastaje u preduzeima, ustanovama i drugim institucijama

    koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom,

    rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada;

    12) odlaganje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogunosti

    regeneracije, reciklae, prerade, direktnog ponovnog korienja ili upotrebe alternativnih

    izvora energije u skladu sa D listom;

    13) ponovno iskorienje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda kojom se obezbeuje

    ponovno iskorienje otpada u skladu sa R listom;

    14) posebni tokovi otpada jesu kretanja otpada (istroenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja,

    otpadnih guma, otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog

    otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na

    deponiju;

    15) postrojenje za upravljanje otpadom jeste stacionarna tehnika jedinica za skladitenje,

    tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa graevinskim delom ini tehnoloku celinu;

    16) proizvoa otpada jeste privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, odnosno

    preduzetnik, ijom aktivnou nastaje otpad i/ili ijom aktivnou prethodnog tretmana,

    meanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada;

    17) reciklaa jeste ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili

    drugu namenu, osim u energetske svrhe;

    18) sakupljanje otpada jeste aktivnost sistematskog sakupljanja, razvrstavanja i/ili meanja

    otpada radi transporta;

    19) sakuplja otpada jeste fiziko ili pravno lice koje sakuplja otpad;

    30) skladitenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili vlasnika

    otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno

    uvanje otpada;

    21) transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i

    pretovar) i istovar otpada;

    22) tretman otpada obuhvata fizike, termike, hemijske ili bioloke procese ukljuujui i

    razvrstavanje otpada pre tretmana, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja

    zapremine ili opasnih karakteristika, olakanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklae

    i ukljuuje ponovno iskorienje i reciklau otpada;

    23) upravljanje otpadom jeste sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru

    sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim

    aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja;

    24) vlasnik otpada jeste proizvoa otpada, lice koje uestvuje u prometu otpada kao posredni

    dralac otpada ili pravno ili fiziko lice koje poseduje otpad.

  • Plan upravljanja otpadom

    14/34

    4. KRATAK OPIS LOKACIJE POSTROJENJA

    4.1. Opis makrolokacije

    Industrijsko postrojenje Keramika Kanjia nalazi se u Severno banaskom upravnom okrugu u

    optini Kanjia.

    Gradsko naselje Kanjia nalazi se na desnoj obali reke Tise, na najsevernijem delu Srbije. Ova

    teritorijalno-upravna jedinica se granii na istoku rekom Tisom, to jest optinom Novi Kneevac, na

    jugu Sentom, na zapadu Suboticom, sa severa srpsko-maarskom granicom. Optina Kanjia se

    prostire na 399 kvadratnih kilometara.

    Gradsko naselje Kanjia kao centar optine sa vie od 12.000 stanovnika se sve vie istie kao

    sredite regionalnog znaaja emu doprinese blizina reke Tise i granini prelaz Horgo. Bogato

    zemljite, glina, nafta, zemni gas i termalne vode su prirodna blaga na kojima se zasnivaju

    dominantne privredne grane optine Kanjia kao to su:

    poljoprivreda sa proizvodnjom hrane,

    industrija graevinskog materijala,

    rehabilitacioni i rekreacioni turizam.

    Naselja optine Kanjia se nalaze delom pored Tise, delom na lesnoj terasi, a delom na lesnoj

    zaravni. Poto ovo podruje predstavlja jako istureni deo dravne teritorije, u meunarodnom

    saobraaju i robnom prometu kanjiki prostor ima specifinu funkciju kao pogranina optina i

    jedna je od najprometnijih izlazno-ulaznih vrata prema srednjoevropskim zemljama. Na teritoriji

    optine se nalazi i drumski i elezniki prelaz na srpsko-maarskoj dravnoj granici kod Horgoa.

    Ovaj drumski prelaz spada meu najprometnije granine prelaze. Posredstvom horgokog prelaza

    kopnene veze su veoma dobre i sa zapadnim i sa severozapadnim zemljama naroito izgradnjom

    novog meunarodnog puta.

    Posle izgradnje mosta na Tisi, drumski i saobraajni tranzitni karakter kanjikog prostora je jo jae

    izraen. Robni i putniki saobraaj izmeu severnog Banata i severne Bake odvijaju se preko ovog

    mosta.

    Slika 1. Severno Banatski okrug

    Slika 2. Poloaj grada Kanjia

  • Plan upravljanja otpadom

    15/34

    4.2. Opis mikrolokacije

    Industrijski kompleks Keramika Kanjia d.o.o. nalazi se u severnom delu gradskog naselja Kanjie

    odnosno 3 km od gradskskog centra sa desne strane puta prema Horgou i Subotici.

    Na slici 3., prikazan je poloaj Fabrike Keramika Kanjia.

    Slika 3 Ortofoto snimak Kanjie Slika 4. Plan grada

    Fabrika Keramika Kanjia je smetena severozapadno od naselja Kanjia neposredno uz regionalni

    put R119 prema Horgou i nalazi se na katastarskoj parceli na K.P. 5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2;

    5087/2; 5088; 5099 KO Kanjia. Kompleks je sa june, severne i zapadne strane okruen obradivim

    povrinama, a istono se nalaze proizvodni pogoni Fabrike POTISJE. Udaljenost proizvodnih

    pogona Keramika Kanjia od prvih stambenih objekata, juno od kompleksa, iznosi vie do 300 m.

    Fabrika Keramika Kanjia se nalazi na 46 04' 10" severne geografske irine i 20 02' 26" istone

    geografske duine, na nadmorskoj visini od 81 m.

    U urbanistikom planu grada Kanjia, Fabrika Keramika Kanjia se nalazi u zoni predvienoj za

    privredno poslovne objekte.

    Slika 5. Snikak fabrike Keramika Kanjia d.o.o

  • Plan upravljanja otpadom

    16/34

    U sklopu kompleksa fabrike nalaze se sledee organizacione celine i to:

    sirova proizvodnja (priprema gline, privremena skladita gline, mlinovi, bazeni, atomizeri i

    skladita granulata);

    priprema glazura i pasta (mlinovi, rezervoari sa mealicama za skladitenje glazura);

    prese sa suarama;

    linije za glaziranje (podne i zidne);

    termike jedinice pei;

    linije za sortiranje gotovih ploica (podne i zidne)

    radionice (mainska, elektro);

    laboratorija za ispitivanje kvaliteta keramikih ploica;

    upravna zgrada;

    restoran drutvene ishrane;

    skladita gotovih proizvoda.

    4.3. Usklaenost izabrane lokacije sa prostorno-planskom dokumentacijom

    Lokacija na kojoj se nalazi Fabrika Keramika Kanjia je usklaena sa Prostornim planom optine

    Kanjia. Prema prepisu Lista nepokretnosti broj 4222 K.O. Kanjia od 13.08.2010. godine,

    preduzee Keramika Kanjia ima pravo svojine, sa udelom 1/1, na povrini zemljita od 12 h 54 ari

    i 20 m2, od ega se 2 h 55 ari i 12 m

    2 vodi kao zemljite pod objektima. Celokupno zemljite u

    vlasnitvu Keramika Kanjia nalazi se u graevinskom podruju.

    Zemljite Keramika Kanjia je u potpunosti infrastrukturno opremljeno, izvedeni su kolski prilazi

    sa javnih saobraajnica i prikljueno je na sve znaajnije komunalne prikljuke: vodovod i

    kanalizaciju, elektromreu, gasovod, telefon i dr.

  • Plan upravljanja otpadom

    17/34

    5. TEHNIKO-TEHNOLOKI OPIS POSTROJENJA

    Keramike ploice su tanke ploe izraene od meavine gline, silicijum dioksida i drugih

    mineralnih sirovina koje se dobijaju postupkom mlevenja, meanja, presovanja, suenja, glaziranja i

    peenja.

    Ploice mogu biti glazirane, neglazirane, otporne na razne agense i svetlost. Klasifikacija

    keramikih ploica obavlja se prema vaeem medjunarodnom standardu EN 14411.

    Osnova standarda je zasnovana na rezultatima ispitivanja ploica prema sledeim karakteristikama:

    vrstoa, otpornost povrine na trenje, otpornost na abraziju, termostabilnost, otpornost na kiseline,

    otpornost na baze, otpornost na vodu, i otpornost na svetlost.

    Osnovni asortiman proizvoda preduzea Keramika Kanjia ine:

    zidne glazirane keramike ploice,

    podne glazirane keramike ploice, i

    galanterija / listele i bordure.

    Osnovne sirovine za masu su glina i feldspat, a za glazuru frite, kaolin i keramike boje. Kao

    energent za suenje i peenje keramikih ploica koristi se zemni gas sa potronjom od oko 25.000

    Nm3 na dan.

    Slika 6. Otvoreno skladite gline

    Slika 7. Mlevenje gline

    Slika 8. Boks sa mlevenom glinom

    Keramika Kanjia koristi tehnologiju jednokratnog kontinualnog peenja, a redosled tehnolokog

    procesa se odvija prema sledeoj emi:

    Prijem i skladitenje sirovina,

    Priprema keramiarske smese /liker/,

    Atomiziranje keramiarske mase,

    Presovanje,

    Suenje,

    Glaziranje,

    Peenje,

    Sortiranje i pakovanje gotovih ploica.

  • Plan upravljanja otpadom

    18/34

    Slika 9. Blok shema tehnolokog procesa proizvodnje keramikih ploica

  • Plan upravljanja otpadom

    19/34

    Slika 10. Shema tehnolokog procesa proizvodnje podnih keramikih ploica

  • Plan upravljanja otpadom

    20/34

    Slika 11. Shema tehnolokog procesa proizvodnje zidnih keramikih ploica

  • Plan upravljanja otpadom

    21/34

    6. ANALIZA POSTOJEE PRAKSE UPRAVLJANJA OTPADOM

    6.1. Identifikacija nastajanja otpada

    Nastajanje (generisanje) otpada obuhvata aktivnosti prilikom kojih sirovine i repromaterijali dolaze

    u takvo stanje da su iskljueni iz uea u gotov proizvod i neophodno je njihovo sakupljanje radi

    njihovog daljeg tretmana ili krajnjeg odlaganja.

    Prijem i skladitenje osnovnih sirovina odvija se na otvorenom prostoru ispred skladinih

    prijemnih bunkera. U tabeli 1. su prikazane sirovine koje se skladite na otvorenom prostoru:

    Tabela. 1 Sirovine uskladitene na otvorenom prostoru

    Red. broj Naziv sirovine Prosene koliine (t) Maksimalne koliine (t)

    1. uta glina 11.000 12.000

    2. KG 4 9.000 10.000

    3. KG1 400 500

    4. D2 8.000 9.000

    5. PKG2S 2.300 2.500

    6. Feldpat 150 200

    Od sirovina navedenih u tabeli 1, stvara se otpad u vidu vrstih estica i praine. Koliine je jako

    teko tano identifikovati. Iste se sakupljaju i vraaju u proces odnosnu u fazu pripreme

    keramiarske smese.

    Priprema keramiarske mase - likera je faza u kojoj se za poboljanje karakteristika

    keramiarske smese koristi Fluidax. Fluidax se doprema u ambalai - polipropilenskom kontejneru

    zapremine od 1 m3. Nakon iskorienja napred navedenog sredstva generie se:

    otpadana plastina ambalaa - kontejner od 1 m3.

    Presovanje, suenje i glaziranje su faze u tehnolokom procesu proizvodnje keramikih ploica, u

    kojima nastaju otpadne sirove ploice. Sirove otpadne ploice se vraaju u proizvodnju, u fazu

    pripreme keramiarske smee, bez obzira da li se radi o zidnim ili podnim otpadnim ploicama.

    Sirove podne otpadne ploice, odnosno ploice koje nisu prole proces peenja ine 3,4 % ukupne

    mase sirovina koje predstavljaju aru (100 kg sirovih keramikih ploica na 2.936 kg are).

    Sirove otpadne zidne ploice se takoe dodaju u koliini od 100 kg po ari, ali zajedno sa peenim

    otpadnih zidnim ploicama 79 kg po ari.

    U fazi suenja i presovanja generie se:

    otpadna praina od keramiarske mase;

    otpadne sirove ploice;

    otpadno hidraulino ulje (u sluaju kvarova, havarija ili pri redovnoj zameni).

    Slika 12 Sakupljanje otpada

    Slika 13 sakupljanje otpada

    Slika 14 sakupljanje otpada

    U fazi priprema glazura i pasti generie se:

    otpadna plastina ambalaa - otpadna PP burad i kante.

  • Plan upravljanja otpadom

    22/34

    Peenje/arenje i sortiranje su faze u tehnolokom procesu proizvodnje keramikih ploica, u

    kojoj nastaju otpadne peene keramike ploice i jo neke vrste otpada.

    U fazi peenja i sortiranja generiu se:

    otpadno reduktorsko ulje koje se koristi kod transmisionih ureaja pei za peenje ploica;

    otpadne keramike cevi koje su bile koriene u pei za peenje keramikih ploica;

    otpadne peene keramike ploice - zidne i podne.

    Slika 15 sakupljanje otpada

    Slika 16 Sakupljanje otpada

    Slika 17 Keramiak ploica

    Otpadne peene keramike ploice koje se ne mogu vratiti u proces proizvodnje su oteene podne

    ploice (zbog prevelike tvrdoe). One ine 3,55% proizvedene koliine podnih ploica, odnosno cca

    2.080 kg otpadnih ploica dnevno i predstavljaju inertan industrijski otpad (10 12 08 N).

    Peene zidne otpadne keramike ploice predstavljaju inertan industrijski otpad (10 12 08) i vraaju

    se u proces proizvodnje uz prethodni tretman mlevenja, u za to posebnom namenskom postrojenju.

    Samlevena koliina otpadnih ploica koja se moe ponovo vratiti u proces proizvodnje je do cca

    5%. Samlevena koliina otpadnih ploica ini 4,95 % od ukupne mase sirovina koje predstavljaju

    aru (100 kg sirovih i 79 kg peenih, na 3.619 kg are).

    Slika 17 Mlevanje otpad. ploica

    Slika 17 Mlevanje otpad. ploica

    Slika 18 Mlevanje otpad. ploica

    U procesu arenja nastaje i otpad u vidu oteenih keramikih cevi od kojih su sainjene pokretne

    trake u peima za arenje. One spadaju u otpad kategorisan kao 10 12 99, i kao takve koriste se za

    posticanje u fazi procesa mlevenja gline.

    Pakovanje keramikih ploica je faza u tehnolokom procesu proizvodnje keramikih ploica, u

    kojoj se vri pokovanje gotovog proizvoda keramikih ploica.

    U fazi pakovanja generie se:

    ambalani otpad od PE ambalae pri pakovanju keramikih ploica;

    otpadna kartonska ambalae iz faze pakovanje keramikih ploica;

    otpadna drvena ambalaa (paleta) iz faze pakovanja keramikih ploica;

    komunalni otpad.

  • Plan upravljanja otpadom

    23/34

    Pomoni procesi proizvodnje. Iz pomonih procesa proizvodnje keramikih ploica,

    administrativno upravnih poslova, mainskog odravanja, elektro odravanja, odravanja

    transportnih sredstava, i odravanja industrijske higijene nastaju odreene vrste otpada.

    Iz pomonih administrativno upravnih procesa generie se:

    komunalni otpad i

    elektronski otpad (ketridi, PC raunari, tampai, i tsl).

    Iz pomonog procesa odravanja mainskih instalacija za pripremu i proizvodnju keramikih

    ploica generiu se:

    otpadna maziva i otpadna ulja,

    otpadne zauljene krpe, rukavice, odela, pucvol i tsl.;

    otpadna reduktorska ulja;

    otpadni metali.

    Iz pomonog procesa odravanja elektro-energetskih instalacija u tehnolokom procesu

    proizvodnje keramikih ploica generiu se:

    otpadni metali.

    Iz pomonog procesa odravanja transportnih sredstava koja uestvuju u tehnolokom procesu

    proizvodnje keramikih ploica generiu se:

    otpadna ulja i maziva;

    otpadni akumulatori;

    otpadne gume od sredstava za unutranji transport

    otpadne zauljene i masne krpe, rukavice, pucvol i tsl.;

    Iz pomonog procesa odravanja industrijske higijene u proizvodnim i administrativnim

    prostorijama generiu se:

    komunalni otpad;

    otpadni papir;

    otpadna PET ambalaa;

    6.2. Postupanje sa otpadom

    Otpadom se u "Keramika Kanjia", postupa na nain kojim se obezbeuje zatita ivotne sredine.

    Spreava se tetan uticaj otpada. Vri se organizovano sakupljanje i privremeno skladitenje za dalji

    tretman tamo gde otpad ima upotrebnu vrednost, kao i efikasnim uklanjanjem i predajom

    ovlaenim operaterima za upravljanje otpadom.

    6.2.1. Karakterizacija otpada

    Karakterizacija otpada - jeste postupak ispitivanja kojim se utvruju fiziko-hemijske, hemijske i

    bioloke osobine i sastav otpada, odnosno odreuje da li otpad sadri ili ne sadri jednu ili vie

    opasnih karakteristika. U postrojenju Keramika Kanjia vrena je karakterizacija otpadnih ulja

    (Napomena: Izvetaj u prilogu).

    6.2.2. Ispitivanja otpada

    U postrojenju Keramika Kanjia na osnovu sagledavanja karakteristika tehnolokog procesa kao i

    na osnovu izvrene identifikacije vrsta otpada po ukazanoj potrebi vrie se i dodatna ispitivanja u

    smislu karakterizacije i kategorizacije otpada. Za sada ne postoje meavine otpada za koje je

    potrebno dodatno ispitivanje opasnih karakteristika otpada. Ukoliko se pojave meavine otpada,

    Keramika Kanjia e u te svrhe angaovati: ovlaenu laboratoriju za ispitivanje opasnog otpada i

    prbaviti izvetaj o ispitivanju otpada.

  • Plan upravljanja otpadom

    24/34

    6.2.3. Klasifikacija otpada

    Na osnovu izvrene identifikacije, ispitivanja i karakterizacije otpada u Keramici Kanjia sainjena

    je klasifikacija i zbirna lista neopasnog i opasnog otpada.

    Tabela. 2. Zbirna lista neopasnog i opasnog otpada

    R.br. Niziv otpada Indeksni broj iz kataloga otpada Karakter otpada

    1 Otpadna plastina ambalaa

    kontejner od 1m3

    prema poreklu: 16 01 19 Ne opasan

    2 Otpadna praina od keramiarske

    mase

    prema poreklu: 10 12 03

    Ne opasan

    3 Otpadne sirove ploice prema poreklu: 10 12 08

    Ne opasan

    4 Otpadno hidraulino ulje iz faze

    presovanja (u sluaju kvarova,

    havarija ili pri redovnoj zameni)

    prema poreklu: 13 01 11*

    Opasan otpad

    5 Otpadna plastina ambalaa -

    otpadna PP burad

    prema poreklu: 16 01 19 Ne opasan

    6 Otpadno reduktorsko ulje koje se

    koristi kod transmisionih ureaja

    pei za peenje ploica

    prema poreklu: 13 02 06*

    Opasan otpad

    7 Otpadne keramike cevi koriene u

    pei za peenje keramikih ploica

    prema poreklu: 10 12 99

    Ne opasan

    8 Otpadne peene keramike ploice -

    zidne

    prema poreklu: 10 12 08

    Ne opasan

    9 Otpadne peene keramike ploice -

    podne

    prema poreklu: 10 12 08

    Ne opasan

    10 Otpadna plastina ambalaa - PE

    folije

    prema poreklu: 15 01 02

    Ne opasan

    11 Otpadna kartonska ambalae iz faze

    pakovanje keramikih ploica

    prema poreklu: 15 01 01

    Ne opasan

    12 Otpadna drvena ambalaa (paleta) iz

    faze pakovanje keramikih ploica

    prema poreklu: 15 01 03

    Ne opasan

    13 Komunalni otpad prema poreklu: 20 03 01 Ne opasan

    14 Elektronski otpad (ketridi, PC

    raunari, tampai, i tsl).

    prema poreklu: 16 02 14 Ne opasan

    15 Otpadne gume prema poreklu: 16 01 03*

    Opasan otpad

    16 Otpadne zauljene krpe, rukavice,

    odela, pucvol i tsl.;

    prema poreklu: 15 02 02*

    Opasan otpad

    17 Otpadni ferozni metal prema poreklu: 16 01 17 Ne opasan

    18 Otpadni akumulatori; prema poreklu: 20 01 33* Opasan otpad

    19 Otpadni papir prema poreklu: 15 01 01 Ne opasan

    20 Otpadna PET ambalaa prema poreklu: 19 12 04;

    15 01 02

    Ne opasan

  • Plan upravljanja otpadom

    25/34

    6.2.4. Sakupljanje, odlaganje i privremeno skladitenje otpada

    Aktivnosti u vezi sa upravljanjem otpadom koji nastaje tokom procesa rada u Kermika Kanjia,

    obavljaju posebno zaduena lica u okviru svog redovnog radnog angaovanja.

    Prilikom sakupljanja i skladitenja otpada obraa se panja na zatitu ivotne sredine, tj. tei se da

    se prilikom rukovanja, sakupljanja i skladitenja u najmanjoj meri ne utie negativno po radnu i

    ivotnu sredinu. Prilikom postupanja sa otpadom posebno se obraa panja da se razliite vrste

    otpada ne meaju meusobno ili sa komunalnim otpadom.

    Privremene lokacije za odlaganje otpada, kao i samo privremeno skladitenje, je u skladu sa

    zahtevima zakonskih i podzakonskih propisa, i ispunjava zahteve sanitarne i zdravstvene atite kao

    i tehnike uslove kojima se obezbedjuje zatita od tetnog delovanja otpada na ivotnu sredinu,

    bezbednost i zdravlje zaposlenih i zatitu od poara. Keramika Kanjia nema sopstvenu lokaciiju za

    trajno odlaganje otpada, ve ima privremeno skladitenje otpada, kao i privremeno skladite

    opasnog otpada, to je prikazano na Planu lokacija za prikupljanje, razvrstavanje i privremeno

    odlaganje otpada koji je dat u prilogu.

    Kada se na privremena skladita sakupi odreena koliina otpada lica zaduena za postupanje sa

    otpadom putem odgovarajuih zapisa iz okvira sistema menadmenta kvalitetom u Keramika

    Kanjia informiu Lice odgovorno za upravljanje otpadom.

    Lice odgovorno za upravljanje otpadom u zavisnosti od vrste, karaktera i koliine otpada pokree

    aktivnosti i organizuje upravljanje (privremeno skladitenje, tretman, predaju otpada ovlaenom

    operateru i otpremu otpada) u skladu sa propisanom dokumentacijom i to:

    Dokument o kretanju otpada i

    Dokument o kretanju opasnog otpada.

    6.2.5. Otprema otpada

    Otpad koji se generie u Keramika Kanjia, unutar pogona i prateih objekata, iskljuivo se

    transportuje u krugu fabrike, od mesta nastajanja do privremenog skladita.

    Transport otpada generisanog u okviru Keramika Kanjia od privremenog skladita do lokacije na

    kojoj e biti tretiran ili trajno deponovan, kao i dalje rukovanje otpadom, obaveza je ovlaene

    organizacije koja preuzima otpad prema ugovoru koji sklapa sa Keramika Kanjia.

    Za otpremu otpada iz Keramika Kanjia angauju se ovlaene organizacije sa odgovarajuom

    dozvolom za upravljanje pojedinim vrstama otpada sa kojima je sklopljen ugovor za odreene

    aktivnosti u vezi sa tim.

    Prilikom predaje otpada ovlaenom operateru otpada obavezno se popunjava, za neopasan otpad

    Dokument o kretanju otpada, a kada se radi o opasnom otpadu Dokument o kretanju opasnog

    otpada.

    Napred navedeni obrasci/dokumenti o kretanju otpada nalaze se u prilogu ovog Plana upraljanja

    otpadom.

  • Plan upravljanja otpadom

    26/34

    U tabeli 3. su predstavljene ovlaene organizacije sa kojima Keramika Kanjia ima sklopljene

    ugovore o preuzimanju otpada. Tabela. 3. Zbirna lista ovlaenih operatera kojima se predaje otpad

    R.br. Vrsta otpada

    Ovla. operater koji

    preuzima otpad od

    Keramika Kanjia

    Broj dozvole za upravljanje

    otpadom i broj ugovora o

    preuzimanju otpada

    1.

    Otpadana ulja

    Otpadne gume

    Otpadne zauljene

    (krpe, rukavice,

    odela, pucvol)

    Otpadni

    akumulatori

    Fluorescentne cevi

    Elektrini otpad

    SIMETAL d.o.o. Kanjia

    Dozvola: 119-501-2390/2010-04 od

    23.2.2011

    Ugovor: Januar 2011.

    2.

    Toner kasete

    (ketridi, PC

    raunari, tampai,

    i tsl).

    GiGRAFIX Kikinda

    Dozvola:

    119-501-00969/2010-04 od 23.

    09.2010

    3.

    Otpadni papir,

    Otpadni karton,

    Otpadna plastina

    ambalaa, dakovi

    (PE, PP),

    Otpadni metali,

    Otpadno staklo,

    Otpadno drvo-

    palete

    Ambalani otpad EKO PAK

    SISTEM Novi Sad

    Dozvola: 006 od 30.12.2013.

    Ugovor: broj 703 od 09.09.2014

    4. Komunalni otpad Bratner otpadna privreda d.o.o,

    Novi Beej

    Dozvola: 119-501-533/2011-04

    Ugovor: sporazum u prilogu

  • Plan upravljanja otpadom

    27/34

    7. TEHNIKO TEHNOLOKE MERE KOJE SE PREDUZIMAJU NA POBOLJANJU

    SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM

    7.1. Izbor sirovina i repromaterijala

    Organizacija Keramika Kanjia vri strogu kontrolu nabavke sirovina i repromaterijala u skladu sa

    dokumentacijom sistema menadmenta kvalitetom koja se odnosi na zahtev standarda SRPS ISO

    9001: 2008 taaka 7.1 i 7.4.3.

    Nabavka sirovina i repromaterijala se vri od poznatog i priznatog dobavljaa. Svaku nabavnu aru

    prati odgovarajua dokumentacija o kvalitetu sirovina koje ine meavine gline, silicijum dioksida i

    drugih mineralnih sirovina.

    Dopremljene koliine sirovina i repromaterijala se skoro u celosti koriste i kao takve odlaze proces

    proizvodnje. Otpadi koji nastaju od uticaja atmosferskih padavina su identifikovani i uzeti u obzir

    za smanjenje njihovog negativnog uticaja na ivotnu sredinu, odnosno pre svega na zagaenje voda.

    7.2. Upravljanje tehnolokim procesom

    Organizacija Keramika Kanjia, upravljanje tehnolokim procesa vri u skladu sa definisanom

    tehnikom dokumentacijom za ovu vrstu proizvodnje kao i u skladu sa dokumentacijom sistema

    upravljanja kvalitetom koja se odnosi na zahtev standarda SRPS ISO 9001: 2008 taaka 7.1.

    Planiranje realizacije proizvoda i definisane procedure Proizvodnja br. PR-O-10.

    Organizacija Keramika Kanjia poseduje odgovarajue informacione, kadrovske, tehnike,

    organizacione i infrastrukturne resurse za kvalitetnu realizaciju procesa.

    7.3. Plan lokacija za prikupljanje, razvrstavanje i privremeno odlaganje otpada

    Postoji vie lokacija za prikupljanje, razvrstavanje i privremeno odlaganje otpada i to:

    a) privremeno skladite neopasnog otpada - 4 otvorena boksa izvan fabrike hale (na

    otvorenom prostoru). Boksevi su betonirani, razdvojeni betonskim pregradama, nenatrkriveni.

    U ovim boksevima se privremeno skladite: otpadni metal. U boksu za otpadni metal se

    preteno nalaze metalni opiljci i metalna burad. U boksu za otpadnu plastiku su smetena

    polipropilenska burad, ambalaa, kontejneri i strugotina od polipropilena.

    Slika 19 Otpadni metali

    Slika 20 Otpadna plastika

    Slika 21 Otpadni metalni pon

  • Plan upravljanja otpadom

    28/34

    b) privremeno skladite otpadne ambalae, se nalazi unutar proizvodne hale. U njemu je

    smeteno proseno oko 1.000 kg papira (uglavnom od papirnatih dakova) i 500 kg PE folije.

    Slika 22 Otpadna dambo dakovi

    Slika 23 Otpadni dambo dekovi

    Slika 24 Otpadni PVC folija

    c) privremeno skladite sirovih otpadnih ploica (sekundarnih sirovina) - 2 boksa veliine 6,5 x

    3 m, za privremeno skladitenje sirovih otpadnih ploica (zidnih i podnih) sa prese i linije za

    glaziranje. Prosena nedeljna koliina iznosi po 12 t, a maksimalna po 24 t zidnih i podnih

    ploica.

    Slika 25 Otpadne sirove ploice

    Slika 26 Otpadne sirove ploice

    d) privremeno skladite praine iz opreme za preiavanje vazduha (vreasti filteri) koja

    se vraa u fazu pripremu keramiarske (proseno 1.800 kg - 3 vree po 600 kg).

    e) privremeno skladite zidnih ploica, nalazi se pored mlina u kojem se melju i tako

    pripremaju za vraanje u proces proizvodnje. Skladite je locirano na zemljanoj povrini od

    cca 2 ar i nenatkriveno je. Na njemu je privremeno smeteno proseno cca 30 t ploica, od

    ega se dnevno u proces proizvodnje vraa cca 4 5 t.

    Slika 27 Otpadne peene keramike ploice

    Slika 28 reciklat od mlevenih ploica

  • Plan upravljanja otpadom

    29/34

    f) privremeno skladite otpadnih ulja i maziva, nalazi se kod pumpne stanice za dizel-D2,

    ulja i maziva u nadkrivenom skladitu i ograenom prostoru kojim upravlja magacioner.

    Otpadna ulja i maziva se adekvatno pakuju i predaju ovlaenoj organizaciji.

    Slika 29 Skladite otpadnog ulja i maziva

    Slika 30 Oznake opasnosti od poara

    g) privremeno skladite otpadnih keramikih cevi iz pei za arenje nalazi se unutar

    proizvodne hale u blizini mlinova, gde se dodaju kao sredstvo za podsticanje mlevenja gline.

    Grafiki prikaz Plan lokacija za prikupljanje, razvrstavanje i privremeno odlaganje otpada nalazi se

    u prilogu ovog Plana upravljanja otpadom.

    7.4. Identifikacija, obeleavanje i uvanje otpada

    Skladitenje opasnog otpada u Keramika Kanjia se vri na nain kojim se obezbeuje najmanji

    rizik po ugroavanje ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine. Opasan otpad se skladiti u

    rezervoarima, kontejnerima i drugim posudama u okviru skladita.

    Slika 31 Posuda za otpadno ulje

    Opasan otpad u Keramika Kanjia se skladiti na nain koji

    obezbeuje lak i slobodan prilaz uskladitenom opasnom otpadu radi

    kontrole, prepakivanja, merenja, uzorkovanja, i otpreme slika 29.

    Skladite opasnog otpada je ograeno radi spreavanja pristupa

    neovlaenim licima, fiziki obezbeeno, zakljuano i pod stalnim

    nadzorom i uredno se vodi evidencija.

    Skladitenje opasnog otpada u tenom stanju (otpadna ulja) se vri u

    posudi za skladitenje obezbeenom nepropusnom tankvanom koja

    moe da primi celokupnu koliinu otpada u sluaju procurivanja.

    Nalepnica kojom se obeleava upakovan opasan otpad sadri sledee

    podatke - upozorenje: OPASAN OTPAD.

    Slika 32 Posuda za masne krpe

    Slika 33 Posude za otpadne filtere

    Slika 34 Obeleavanje opasnog otpada

  • Plan upravljanja otpadom

    30/34

    8. ORGANIZACIONE MERE KOJE SE PREDUZIMAJU NA POBOLJANJU

    SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM

    8.1. Imenovanje lica odgovornog za upravljanje otpadom

    Direktor Keramika Kanjia je u skladu sa lanom 31. Zakona o upravljanju otpadom imenovao

    Pomonika direktora za proizvodnju Salkai Arpada, dipl.in.tehnologije za Lice odgovorno za

    upravljanje otpadom, kao i vei broj lica odgovornih za postupanje sa otpadom, kao i za evidenciju

    nastalih otpada. Odluka o imenovanju je sastavni deo ovog Plana upravljanja otpadom i nalazi se u

    prilogu ovog plana i ima broj 147 od 02.03.2010 godine.

    8.2. Izvetavanje o kretanjima otpada

    8.2.1. Interno izvetavanje o kretanjima otpada

    Za interno izvetavanje o kretanju otpada unutar Keramika Kanjia koristi se nekoliko dokumenata

    iz okvira QMS i to:

    Naziv priloga ifra

    Obrazac: Dnevna Evidencija otpada OB-0-142

    Obrazac: Lista otpada OB-0-143

    Za izvetavanje o otpadu ukljuen je obrazac DEO 1 - Dnevna evidencija o otpadu proizvoaa

    otpada u skladu sa Pravilnikom o obrascu dnevne evidencije i godinjeg izvetaja o otpadu sa

    uputstvom za njegovo popunjavanje (Sl.glasnik RS broj 95/2010).

    8.2.2. Eksterno izvetavanje o kretanjima otpada

    Organizacija Keramika Kanjia, Agenciji za zatitu ivotne sredine redovno svake godine do 31.III.

    za tekuu godinu dostavljala Izvetaje o upravljanju otpadom na nain kako je to ureeno

    Uputstvom Agencije za zatitu ivotne sredine, u elektronskom i po potrebi u papirnom obliku.

    U skladu sa Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo

    popunjavanje (Sl. glasnik RS broj 114/2013) odnosno Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju

    opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (Sl. glasnik RS broj 114/2014) organizacija se

    pridrava popunjavanja, uvanja i izvetavanja o kretanju otpada i o kretanju opasnog otpada.

    Keramika Kanjia blagovremeno dostavlja nadlenom ministarstvu za zatitu ivotne sredine

    sledeu dokumentaciju i to:

    a) popunjen prvi primerak (deo A i deo B) Dokumenta o kretanju opasnog otpada tri dana pre

    zapoinjanja kretanja otpada;

    b) popunjen peti primerak Dokumenta o kretanju opasnog otpada.

    Napomena: Godinji izvetaj: nacionalni registar izvora zagaivanja za 2013 godinu broj

    81 od 21.02.2013 godine

    Obrazac: Dokument o kretanju otpada OB-0-144

    Obrazac: Dokument o kretanju opasnog otpada OB-0-145

  • Plan upravljanja otpadom

    31/34

    8.3. Primena najboljih dostupnih tehnika

    Uvidom u Zbirnu listu otpada u Keramici Kanjia vidi se da postoji vei broj razliitih klasa otpada

    sa znaajnim koliinama generisanog otpada za koje potrebno primeniti BAT-Najbolje dostupne

    tehnike.

    Tabela 4. Vrste BAT dokumenata koji se primenjuju za industriju keramike

    Referentni BAT dokument Oblast upravljanja otpadom

    Ceramic Manufacturing Industry, August 2007 Opte upravljanje otpadom

    Emissions from Storage, Juli 2006 Skladitenje otpada

    8.3.1. Prikaz usaglaenosti Keramike Kanjia sa BAT zahtevima koji se odnose na otpad

    Za keramiku industriju identifikuju se zahtevi prikazani u sledeoj tabeli 5.

    Tabela 5. Vrste BAT dokumenata, zahteva i usglaenosti Keramike Kanjia sa tim zahtevima

    BAT zahtevi utvreni referentnim

    dokumentima Referentni dokument

    Usaglaen. sa BAT

    zahtevima da/ne

    1. Ponovna upotreba praine

    sakupljene u proizvodnom procesu,

    gde god je primenljivo

    European Commision Integrated Pollution

    and Prevention Control Draft of Reference

    Documenton Best Avilable Techniques

    Da

    2. Skladitenje otpada treba da bude u

    skladu sa principima razdvajanja i

    kompatibilnosti

    European Commision Reference Document

    on Best Avaliable Techniques in Waste

    Treatment Industries, Avgust 2006

    Da

    3. Skladitenje otpada na nepropusnim

    i otpornim podlogama, sa

    kontrolisanim odvodnim sistemom

    European Commision

    Integrated Pollution and Prevention

    Control Reference Document on Best

    Avaliable Techniques on Emissions from

    Storage, Juli 2006

    Da, delimino

    potrebno je

    usaglaavanje

    4. Procedurom za upravljanje otpadom

    definisati vreme zadravanja otpada

    na privremenom skladitu kako bi

    se smanjio rizik procurenja i

    zagaenja ivotne sredine

    European Commision Reference Document

    on Best Avaliable Techniques in Waste

    Treatment Industries, Avgust 2006

    Da

    5. Svaku vrstu otpada propisno

    oznaiti i na koje skladite se odlae

    da bi se lako raspoznali

    European Commision Reference Document

    on Best Avaliable Techniques in Waste

    Treatment Industries, Avgust 2006

    Da

    8.3.2. Program mera za prilagoavanje BAT zahtevima koji nisu ispunjeni

    Za usaglaavanje sa BAT zahtevima potrebno se sprovesti mere prikazane u sledeoj tabeli 6.

    Tabela 6. Program mera za prilagoavanje BAT zahtevima

    R.br. Naziv mere koja se treba

    preduzeti

    Planirani

    trokovi

    Godina/

    Poetak

    Zavretak Rezultat

    mere

    Metod

    kontrole

    1 Betoniranje povrina

    prostora na kome se odlau

    otpadne keramike ploice -

    zidne

    2.000 E 2015 2017 Smanjen

    rastur

    keramikih

    otpadnih

    ploica

    Monitoring

    kvaliteta

    podzemnih

    voda u

    neposrednoj

    blizini

    odlagalita

    keramikih

    ploica

    2 Betoniranje prostora na

    kome se odlau otpadne

    keramike ploice - podne 2.000 E 2015 2017

  • Plan upravljanja otpadom

    32/34

    8.4. Mere zatite zdravlja i bezbednosti na radu

    Organizacija Keramike Kanjia je identifikovala opasnosti i tetnosti u radnoj sredini i procenila

    svoje rizike po bezbednost na radu. U tu svrhu organizacija poseduje Akt o proceni rizika na

    radnom mestu i radnoj okolini, koji je uradila ovlaena institucija.

    Organizacija je shodno procenjenim rizicima po bezbednost i zdravlja na radu izvrila obuku za

    bezbedan rad to se moe videti iz Obrasca br. 6 obavezne evidencije o bezbednosti na radu koja se

    nalazi kod Lica za bezbednost i zdravlje na radu. Lice za bezbednost i zdravlje na radu je: Boan

    Zoltan, samostalni referent za inovacije, protivpoarnu zatitu i bezbednost na radu.

    Organizacija Keramike Kanjia poseduje Pravilnik o bezbednosti i zdravlja na radu u kome su

    definisane obaveze, prava i odgovornosti u vezi sa zatitom zdravlja i bezbednosti na radu.

    Organizacija Keramike Kanjia poseduje mali broj opasnih materija. Za opasne materije postoje

    Sigurnosno-bezbednosne liste (MSDS).

    Za postupanje sa pojedinim vrstama otpada neophodna je primena odgovarajuih linih zatitnih

    sredstva kao sto su: zatitno odelo, zatitne cipele; zatitne rukavice, zatitne kape; zatitne naoare

    i tsl. Organizacija Keramika Kanjie je ove mere primenila.

    Komponente glazure i paste koje imaju opasne karakteristike prema Sigurnosno-bezbednosnom

    listu, treba tretirati sa posebnom panjom. Prilikom rukovanja, uvanja obavezno se treba

    pridravati mera koje su predviene u Sigurnosno-bezbednosnom listu (MSDS). Izbegavati

    rasipanje i rastur. Prilikom rasipanja u najveoj moguoj meri sakupiti i vratiti u proces

    proizvodnje.

    Prilikom rada sa napred navedenim materijama koristiti lina zatitna sredstva koja su navedena u

    Sigurnosno-bezbednosnom listu. Ambalaa od komponenti se obavezno skladiti na za to odreeno

    mesto u skladu sa merama koje su predviene u Sigurnosno-bezbednosnom listu (MSDS) za dati

    materijal.

    8.5. Mere zatite od poara

    Organizacija Keramike Kanjia iz svog procesa rada produkuje otpade koji imaju svojstva

    zapaljivih materija pa je shodno tome neophodno i da se preduzimaju odgovarajue mere zatite od

    poara. Otpad koji je zapaljiv uva se odvojeno od drugih vrsta zapaljivih materija, i spreava se

    nagomilavanje veih koliina zapaljivog otpada tako to se isti blagovremeno otprema i predaje

    ovlaenom operateru za upravljanje otpadom. Na taj nain se preduzimaju mere na smamnjenje

    poarnog optereenja i izbegavanja poara.

    Organizacija posleduje Lice imenovano za zatitu od poara sa poloenim strunim ispitom za tu

    vrstu poslova i to je: Boan Zoltan, samostalni referent za inovacije, protivpoarnu zatitu i

    bezbednost na radu.

    Organizacija periodino vri odgovarajuu obuku i proveru znanja iz oblasti zatite od poara o

    emu se vodi uredna evidencija.

    Organizacija Keramike Kanjia je u skladu sa noovousvojenim propisima Zatite od poara

    pristupila kategorizaciji ugroennosti od poara i shodno tome definisala Plan zatite od poara i

    Pravila zatite od poara.

    8.6. Mere ureenja privremenog skladita za opasan otpad

    Opasan otpad koji je zapaljiv kao to su otpadna ulja i zauljene krpe, uva u posebnim metalnim

    posudama na prostoru interne pumpne stanice za D2 gde su obezbeeni uslovi za njihovo bezbedno

    uvanje. U cilju poboljanja mera za uvanje opsanog otpada mogu se koristiti i posebne tankvane

    ispod posuda u kome se nalaze otpadna ulja kako bi se dodatno osigurala zatita od procurenja ulja.

  • Plan upravljanja otpadom

    33/34

    U cilju sprovoenja mera preventive preduzete su sledee mere zatite od poara i to:

    zabranjeno je puenje i korienje alata koji varnii i otvorenog plamena;

    skladite ima adekvatnu prirodnu ventilaciju radi odstranjivanja eventualnih isparenja;

    u neposrenoj blizini na raspolaganju su aparati za gaenje poara tipa S-9.

    Slika 35 Opasnost od poara

    Slika 36 Aparati za PPZ

    8.7. Mere ureenja privremenih skladita otpadne ambalae i komunalnog otpada

    Privremeno skladitena otpadna ambalaa PE-folija, PP-vree, drvene palete, itd., su zapaljive

    materije, koje u dodiru sa izvorom plamena mogu uzrokovati poar.

    Iz tih razloga:

    u radnim prostorijama kao i u neposrednoj blizini objekta gde se privremeno skladiti zapaljiv

    otpad treba obezbediti protivpoarne aparate,

    zabranjeno je izvoenje radova kao to su seenje, zavarivanje sa otvorenim plamenom u

    neposrednoj blizini mesta za sakupljanje i privremeno skladitenje zapaljivog otpada;

    prilikom sakupljanja u privremenog odlaganja otpada koji moe da gori, posude (kontejneri)

    treba da budu odvojene najmanje 6 metara od ostalih objekata;

    prilikom rukovanja sa otpadom koji moe da gori zabranjeno je puenje i korienje izvora

    otvorenim plamenom.

    8.8. Predlog mera za uspostavljanje integrisanih sistema upravljanja kvalitetom i zatitom

    ivotne sredine i bezbednosti na radu

    Keramika Kanjia poseduje sertifikat br. Q 1053-IR od 06.11.2012 godine o uspostavljenom

    sistemu upravljanja kvalitetom u skladu sa standardom SRPS ISO 9001:2008. U okviru ovog

    sistema QMS postoji nekoliko sistemskih dokumenata koji se odnose na upravljanje otpadom.

    Pored toga organizacija Keramika Kanjia poseduje i pravo na korienje EKO ZNAKA od

    17.03.2014 godine koji je odobrilo nadleno ministarstvo za zatitu ivotne sredine.

    Organizacija Keramike Kanjia poseduje odgovarajue kadrovske, materijalne i infrastrukturne

    resurse za pokretanje projekta uspostavljanje Integrisanih sistema menadmenta kvalitetom,

    zatitom ivotne sredine i zatite zdravlja i bezbednosti na radu i na taj nain pribavi sertifikat za

    sistem upravljanja zatitom ivotne sredine.

  • Plan upravljanja otpadom

    34/34

    9 PRILOZI

    9.1. Dokumentacija koja prati otpad

    Model Ugovora o zbrinjavanju opasnog i neopasnog otpada

    Model ugovora o preuzimanju ambalanog otpada

    Obrazac DEO 1-Dnevna evidencija o otpadu proizvoaa otpada

    Obrazac GIO 1 - Godinji izvetaj o otpadu proizvoaa otpada

    Dokument o kretanju otpada - uputstvo za popunjavanje

    Dokument o kretanju opasnog otpada - uputstvo za popunjavanje