of 102 /102
7/18/2019 Piter Čini~Dvostruki alibi http://slidepdf.com/reader/full/piter-cinidvostruki-alibi 1/102

Piter Čini~Dvostruki alibi

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Kriminalistički roman. Knjigu sačinjava nekoliko krimi - špijunskih priča

Text of Piter Čini~Dvostruki alibi

  • Piter ini

    DVOSTRUKI ALIBI

    Prevela: Ivana LaziNaslov originala:

    Peter Cheyney - DOUBLE ALIBI

  • Sadaj

    DVOSTRUKI ALIBIDVOSTRUKI ALIBINONA POTERAKRAA RUBINAOVEK S RIOM BRADOM

    1.2.

    SPREENO UBISTVOZALjUBLjENI GANGSTERTRI ENE PROTIV JEDNOG MUKARCAIEZLI DIJAMANTIKLATOV POVRATAKOKLIZNUO SAM SE NA KORU OD BANANEOTELI SU SESILIJUKAKO JE UBIJEN ALONZOVELIKI BLEFSANDRA U KRIPCU

    1.2.3.

    BELEKA O PISCU

  • DVOSTRUKI ALIBI

    anaanin Nikols, Kalaganov pomonik, sedeo je u jednom uglu praznog bara kad ueKalagan.

    Kalagan ode za ank, uze viski sa sodom i uputi se prema Nikolsu drei au u ruci.Ree: Dakle, ta je imao da kae Vinter? Bez sumnje smatra da je upao u neki gadan sos?-Upao je u avolski gadan sos - odgovori Nikols. -To sam mu i rekao. Jo sam ga upitao na

    osnovu ega je doao na pomisao da bi ga jedna privatna detektivska agencija mogla izvui iz togsosa.

    U emu je stvar? - upita Kalagan.Nikols ispi svoj viski sa sodom pa otpoe:-Neki tip, po imenu arlsvord, ubijen je na putu izmeu svoje i Vinterove kue pre dva dana, i

    policija sada na sve strane njuka i svuda gura nos. Vinter veruje da e ga uhapsiti. I ja sam odmahdoao na tu pomisao. Zato on smatra da bi ti mogao da mu pomogne, to ja nikako ne mogu dashvatim.

    -Veruje li ti da je Vinter stvarno ubio arlsvorda? - upita Kalagan.Nikols odnese dve prazne ae na ank, narui dva nova viskija sa sodom i donese ih na sto.-Sluaj me paljivo. Taj tip, mislim Vinter, duguje itavo brdo novca arlsvordu. Na dva dana

    pre ubistva arlsvord je saznao da e Vinter mugnuti u Kanadu. Izaao je iz svoje kue i poao daposeti Vintera, ali tamo nije stigao. Nali su ga mrtvog na putu, na dvadesetak metara od jednetelefonske govornice. Verovatno ga je neko ekao u zasedi iz te govornice.

    Razumem - ree Kalagan. - Pretpostavljam da misli da je to bio Vinter?... Samo, stojiinjenica da nema nikakve dokaze za to.

    -Slaem se - ree Nikols. - Ali sluaj dalje. Vinter ima enu. Prati li me... Napustio ju je prenekih est meseci. Ona stanuje na drugom kraju Vilhelm Vudsa, pet kilometara daleko od Vinterovekue. Prati li me?... Onda, u redu! Onog dana popodne kad je arlsvord ubijen ona je telefoniralagospoi arlsvord. Rekla joj je da hoe da razgovara s njenim muem. Gospoa arlsvord joj jeodgovorila da njen mu nije kod kue i da e doi tek uvee, u pet do sedam, kao i uvek. Onda ju jegospoa Vinter zamolila da kae svom muu da je pozove kad se vrati, jer ima neto veoma vano damu saopti. Dala je broj svog telefona. Prati li me?

    Pratim te, do avola! - obrecnu se Kalagan.Nikols nastavi: I stvarno, u pet do sedam arlsvord se vratio kui. ena mu je sve rekla, i on se javio gospoi

    Vinter. Telefonom mu je gospoa Vinter iznela svoja strahovanja da e, po svemu sudei, njen muotii u Kanadu, da e je potpuno napustiti i, tako, pobei i sa svim njegovim, arlsvordovimpotraivanjima. Opomenula ga je: ako ima nameru da neto preduzme, dobro e uraditi da pouri.Zatim je dodala jo neto. Upozorila ga je da je Vinter opasan. Naime, Vinter joj je pre izvesnogvremena poverio da se ni jednog trenutka nee premiljati da li da sjuri arlsvordu metak u elo akomu ovaj bude isuvie dosaivao svojim potraivanjima. Dakle, to ti je sve! A sad reci, dokazuje lisve ovo neto ili ne dokazuje?

    Kalagan odgovori potvrdno. Zna li i policija sve ovo? - upita. Bez sumnje da znaju - ree Nikols - poto je arlsvord ispriao svojoj eni sve to mu je

    gospoa Vinter rekla preko telefona.

  • Uredu! - ree Kalagan. - Samo sve ovo ne mirie na dobro po naeg klijenta, zar ne?Nikols potvrdi: Naravno da ne. A gde se Vinter navodno nalazio kad je arlsvord bio ubijen? - upita Kalagan.Nikols napravi ironinu grimasu: Kae da se tog trenutka etao po terenu za golf. Nije ba mnogo pametno, a? - upita Kalagan. Jo pita! - ree Njpsols.Onda izvadi jedan koverat iz depa. Ima pet stotina funti u ovoj koverti, to je od Vintera. Kae da je uo kako se o tebi mnogo

    pria. Veruje da si spretan. Takoe misli da e moda smisliti neki marifetluk da ga izvue izkripca.

    Kalagan stavi koverat u dep. Ne radim za ubice, ali to se nikad ne zna unapred. Moda on i nema nikakvog udela u celoj toj

    stvari.-Mada.... Meutim, ja verujem da ga je ba on ubio. Imao je povod. Imao je gomilu razloga da

    izbaci arlsvorda iz igre.-Ogkud je Vinter znao da e mu arlsvord doi u posetu? - upita Kalagan. Nije mu bilo teko da to sazna - ree Nikots - Plot izmeu arlsvordove i Viniteraove kue je

    irok, slabo prometan put, zavrava se kod terena za golf i Vinterove kue. Vinter je mogaokontrolisati pogledom put iz svoje kue. Ako je video arlsvorda kako ide putem, mogao je lakozakljuiti kuda ide, zar ne?

    ini mi se da si u pravu - ree Kalagan.On ispi svoje pie i ustade. ta e da uradi? - upita Nikols. Ne znam tano. Da bih doao do neke ideje, mislim da u posetiti gospou Vinter. Reci mi gde

    ona stanuje? Oko pet kilometara odavde. Evo ti njene adrese. A ti idi i malo obii teren za golf, gledaj da neto pronae, ako moe - reeKalagan. -

    Sastanak je opet ovde, veeras u sedam sati.

    * * *

    Gospoa Vinter mora da je nekada bila lepa ena. Sada je prilino alosno izgledala.-ao mi je to vam dosaujem, gospoo Rinter - ree Kalagan. - Ja sam privatni detektiv, a va

    mu me zamolio da titim njegove interese. Mislim da ste upznati sa situacijom?Ona klimnu glavom. Pretpostavljam da e ga uhapsiti? Tano - odgovori Kalagan. - On u to veruje, a i ja takoe. Ali nema razloga da ne pokuam da

    uinim ono to mi poziv nalae, zar ne? Kako hoete - ree ona. - Nadam se da verujete da ete uspeti?Kalagan se nasmei. Gospoo Vinter, ini mi se da vi ne volite mnogo svog mua, zar ne? Zato bih ga volela! Imam sve razloge da ga ne volim, ali to ne znai da bih bila zadovoljna da

    vidim kako ga gone zbog ubistva. Prirodno, ukoliko nije izvrio to ubistvo.

  • Da li biste bili tako ljubazni da mi kaete ta se sve desilo na dan arlsvordovog ubistva? Svakako, gospodine Kalagane - ree ona. - Kao to bez sumnje znate, moj mu je dugovao

    mnogo novca arlsvordu. I meni je takoe dugovao. Prethodnog popodneva telefonirala sam mu ipitala ga ta namerava da uini s mojim izdravanjem. Bio je veoma grub i rekao mi je da putuje zaKanadu, da e se najzad osloboditi mene i da nikad vie neu izvui ni pare od njega. Razmislila samo ovome i sutradan uvee telefonirala gospoi arlsvord zamolivi je da mi omogui da govorim snjenim muem. Obino, on se nije vraao kui pre pet do sedam. Dala sam joj broj svog telefona izamolila je da me njen mu pozove kad se bude vratio kui. U pet do sedam on me je pozvao. Reklasam mu ono to sam ula od mua i posavetovala ga da pouri ako eli da doe do svog novca, potoznam da moj mu svakog trenutka moe da otputuje za Kanadu.

    Shvatam - ree Kalagan - a ta je odgovorio arlsvord? Rekao je da e posetiti mog mua i objasniti se s njim.Kalagan odmahnu glavom. Zatim ste mu rekli da treba da bude oprezan. Da li ste za to imali neki poseban razlog? Da - ree ona - imala sam odlian razlog. Poznajem dobro svog mua. Jednom prilikom,

    ranije, rekao mi je da e ubiti arlsvorda ako ovaj bude doao da mu dosauje. Ali arlsvord, izgleda, nije mnogo mario za to upozorenje? Nije. Rekao je da je siguran kako je to samo blef.Kalagan ustade. Lepo! Mnogo vam zahvaljujem, gospoo Vinter. Moram vam odmah rei da nema izgleda da

    e se sve ovo dobro zavriti po vaeg mua. Sve je usmereno protiv njega, zar ne? Koliko ja mogu daocenim, niko drugi, osim njega, nije imao razloga, pa ak ni mogunosti, da ubije arlsvorda.

    Ona pogleda kroz prozor, pa ree: Ja to isto pretpostavljam.Bilo je izvesnog malog kolebanja u njenom glasu. O emu razmpljate, gospoo Vinter? - upita Kalagan. - Ako znate jo neto, dunost vam je da

    to kaete, ak iako ne volite svog mua. Nadam se da me razumete? Moda nemam nikakvih prava da iznosilm sumnje - ree ona - ali kad ste mi rekli da niko

    drugi nije imao razloga, niti mogunosti... Razumem - nastavi Kalagan. - Znai, postoji i neko drugi ko je imao razloga i mogunosti da

    izvri ubistvo?Ona se nasmei. Osoba koja je mogla znati da e arlsvord posetiti mog mua bila je i gospoa arlsvord, zar

    ne? A zato bi gospoa arlsvord ubila svog mua?Ona se ponovo nasmei i ree:-Uobiajen razlog, pretpostavljam. Moda ste sada razumeli, gospodine Kalagane, zato sam bila

    odvojena est meseci od svog mua. Moda sam rekla i neto drugo gospodinu arlsvordu prekotelefona. Moda je imao i neki drugi razlog da doe da se objasni s mojim muem.

    Razumem vas. Hoete da kaete da moda va mu nije imao nameru da sam ode u Kanadu?Hoete da kaete da je bilo neega izmeu vaeg mua i gospoe arlsvord?

    Neu nita da kaem, gospodine Kalagane. Rekla sam vam sve to sam znala. Mogu li netodrugo da uinim za vas?

    -Ne, mnogo vam hvala. Mislim da je to sve. Ah!... Mogu li da se posluim vaim telefonom? Hteobih da telefoniram u svoju kancelariju, posle ega, mislim, neu vie imati potrebe da vam

  • dosaujem...

    * * *

    Bilo je tano sedam sati kad je Kalagan uao u bar Pikok In. Glavni inspektor Gringol stajao jeispred anka, on ga pogleda i zaueno podie jednu obrvu.

    udi me to te vidim ovde, Gringole - ree Kalagan. Iznenaen si? - upita Gringol. Imam nalog da se pozabavim izvesnim sluajem. A jedna ptiica

    mi ba ree da je Riard Vinter angaovao firmu Kalagan da titi njegove interese.On se podrugljivo nasmei.- Moje miljenje je da pomenuti interesi imaju ozbiljnu potrebu da budu tieni. Moda si u pravu, Kalagane.Kalagan se ljubazno osmehnu Gringolu. Imam utisak da je moj klijent osumnjieni broj jedan za tebe. Nikad se ne zna. Pretpostavljam da jo nema nikakvo miljenje o ovoj stvari? Ja sam sav za red i zakon - ree Kalagan - ali postoji moda, ipak, jedna stvarica koja nam je

    promakla. Naravno, ti zna sve to je moglo da se sazna. Pretpostavljam da si se video sa gospoomVinter?

    Gringol potvrdi. Vinter je u isto vreme imao i dobar razlog i dobru mogunost da ubije arlsvorda - nastavi

    Kalagan. - Nemoj misliti da pokuavam da se svaam ni oko ega i da cepidlaim, Gringole, aliimam utisak da gospoa Vinter, mada ona ne bi bila bogzna kako oaloena da vidi svog muaobeenog, u dubini due ne veruje da je on ubio arlsvorda.

    ta hoe time da kae? - upita Gringol. Mislio sam da bi te to moglo interesovati-ree Kalagan. - Govorio sam s gospoom Vinter.

    Ona ima utisak da je bilo neega izmeu gospoe arlsvord i njenog mua. To malo komplikujestvari, zar ne?

    Moglo bi se desiti - ree Gringol,Kalagan produi: Kad je gospoa Vinter telefonirala arlsvordu, nije mu samo rekla da Vinter odlazi u Kanadu

    s njegovim novcem. Kazala mu je i jo neto. Verujem da je nagovestila da bi gospoa arlsvordtakoe mogla otputovati s njim. Shvata li?

    Gringol izvadi belenicu i poe neto da zapisuje. Razumem - ree. Posle tog razgovara preko telefona mora da je arlsvord sve rekao svojoj

    eni. Verovatno joj je rekao da e imati objanjenje s Vinterom, da e onemoguiti njihovukombinaciju da napuste zemlju s njegovim novcem, jer mu se to, svakako, nije svialo.

    -Tako bi moglo da bude, zar ne? - ree Kalagan. - Sea li se da je arlsvord bio ubijen nanekoliko metara od telefonske govornice, na raskru. Pogodili su ga u lea. Naravno, to je mogao dabude i Vinter, koji ga je navodno ekao iza govornice. Ali, s druge strane, njega je isto tako mogaa daubije i sama gospoa arlsvord, koja ga je mogla pratiti. Moda se njoj to objanjavanje s Vinteromnije mnogo dopalo.

    Nikad se ne zna - ree Gringol. Pretpostavljam da bi bilo uzaludno da te pitam ta misli da radi? - ree Kalagan. Razgovarau malo s gospoom arlsvord - odgovori Gringol. - Nadam se da e umeti to da

    ceni ako te pozovem da poe sa mnom kod nje?

  • Smatrau taj poziv za veliku ast - ree Kalagan osmehujui se.Izaoe iz bara i krenue putem prema kui arlsvordovih.Gringol povue dim iz svoje lule i, okrenuvi se Kalaganu, upita: Slime, znam da radi za Vintera. On ti je bez sumnje dao lepu okruglu sumicu da pokua da ga

    izvue iz sosa. Nee valjda pokuati da spremi neku kombinaciju na svoj nain? ta... ja! - protestvovao je Kalagan. - Ja sam potpuno nesposoban za tako neto!Gringol ga pogleda iskosa, podrugljivo. ak moe da izjavi da si nesposoban za tako neto!

    * * *

    Gospoa arlsvord je bila ena etrdesetih godina, prijatnog izgleda i punaka. Bila je lepooeljana, a nosila je i elegantnu haljinu. Kalagan ju je posmatrao s divljenjem.

    Gringol prvi progovori: Meni je ao to vas uznemiravam, gospoo arlsvord. Ja sam glavni inspektor Gringol,

    odreen sam da se pozabavim vaim nesrenim sluajem. eleo bih da vam postavim nekolikopitanja.

    Sedite, gospodo, i pitajte sve to elite.Gringol nastavi: Gospoo arlsvord, hteo bih da mi ispriate sasvim tano ta se sve desilo na dan smrti vaeg

    mua. U redu. Evo, gospodiie Grinle - poe ona. - Predvee tog dana telefonirala je gospoa Vinter.

    To je ena Riarda Vintera, koji stanuje u letnjikovcu pored terena za golf. Ona u stvari stanuje uPenstedu, oko pet kilometara odavde. Htela je da razgovara s mojim muem. Rekla sam joj da se onjo nije vratio iz grada. Pitala sam je da li ja mogu da primim poruku. Rekla je da joj je ao, ali dajoj je potrebno da razgovarz s njim, s njim lino, i da ima neto veoma vano da mu saopti.

    Vi ste bez sumnje slutili ta je kasnije vaem muu preko telefona ispriala gospoa Vinter? -ree Gringol.

    Oh! Da, da - ree ona smeei se. - Razume se da sam znala da njen mu duguje mom muuveliku sumu novca. Mislila sam da se njihov razgovor na to odnosio...

    Nastavite, gospoo arlsvord-ree Gringol.Ona produi: Rekla sam gospoi Vinter da u obavestiti svog mua kad bude doao da joj se javi. Dala mi

    je broj svog telefona i ja sam ga zabeleila. Najzad je moj mu doao kui; prenela sam mu poruku.Kad je stigao, moglo je biti oko deset do sedam; a to je bila prva stvar koju sam mu saoptila. Odmahjoj je telefonirao. Ja sam se popela u svoju sobu. Posle kraeg vremena mu se popeo kod mene irekao mi da ga je gospoa Vinter obavestila o skorom odlasku svog mua u Kanadu. Opomenula ga jeda mora odmah da preduzme mere ako eli da doe do svog novca. Takoe mi je rekao da ga jegospoa Vinter opomenula da njen mu, Vinter, moe da bude opasan i da e dobro uraditi ako budeoprezan.

    A ta je va mu mislio o tom upozorenju?- upita Gringol.Gospoa arlsvord tuno odgovori: Nije ga uzeo za ozbiljno. Rekao je da je oduvek znao da Vinter pokuava da ga zaplai, ali da

    e ovog puta i on upotrebiti iste metode protiv njega, Vintera. Rekao je da e smesta otii kod Vinterai sve raspraviti.

  • I? I izaao je. A vi, ta ste vi radili, gospoo arlsvorgR- upita Gringol. - Da niste sluajno i vi izali za

    njim? Ne, nisam, ja sam ostala ovde, kod kue. Jeste li potpuno sigurni da niste nekoliko minuta posle odlaska svog mua odluili da ponovo

    razgovarate s njim? Niste li sluajno izali da biste mu se pridruili?-Ne. Zato bih to uinila?Gringol nastavi: Postaviu vam jedno pitanje, gospoo arlsvord, koje vam, pretpostavljam, nee biti nimalo

    prijatno. Zato, zaboravite ga odmah. Dakle, da li ste potpuno sigurni da ste nam izneli ceo razgovorkoji je va mu vodio preko telefona s gospoom Vinter?

    Ona je izgledala iznenaeno; ubrzo je izmenjenim glasom odgovorila. Ne razumem ta hoete time da kaete? Objasniu vam. Jeste li sigurni, gospoo arlsvord, da vam mu nije rekao da mu je gospoa

    Vinter nagovestila da postoji mogunost da i vi moda otputujete sa Vinterom u Kanadu?Gospoa arlsvord ustade. Pruala je savrenu sliku uvreenog dostojanstva. Kalagan pomisli

    kako bi ona bila dobra glumica. To to mi sad podmeete potpuno je netano! ao mi je to sam vas uvredio, gospoo arlsvord. Imam jo dva ili tri pitanja koja bi trebalo

    da vam postavim. Nadam se da vam ovo nee smetati?Kalagan ustade i ree: Gringole, imam sastanak s Nikolsom u Pikoku. Moda e imati neka obavetenja za mene.

    Ako nema nita protiv, otii u tamo i vratiu se posle po tebe. Slaem se - ree Gring - ekau te.Kalagan izae iz salona. Ostade da stoji trenutak u predsoblju. Pogled na telefon ga podseti na

    neto.Zato ode do stola i pogleda belenicu u kojoj su bili ispisani neki brojevi. Zatim slee ramenima i

    izae. Polako poe prema Vinterovoj kui.

    * * *

    Nikols je pio dupli viski sa sodom kod Pikoka. Kalagan prie anku i zapali cigaretu. Ree: Dakle, nita novo, Vindi? Misli? Sve je gotovo. Zaradio si onih pet stotina funti to ti ih je Vinter dao. Priaj, ta ima? - upita Kalagan. Vinter ima alibi kao kuu. Nikako se ne moe oboriti. Bolje me sasluaj, arlsvord je bio

    ubijen oko sedam i deset. Dobro! Vinter kae da je u to vreme etao du terena za golf. Znam dobro ta je rekao - ree Kalagan.Nikols dobi zadovoljan izraz lica. A najinteresantnije je to je to i istina. Tip koji se brine o golfu ba je tada kosio travnjak

    pored jedanaeste rupe, na drugoj strani terena. U sedam sati i pet minuta on je video Vintera kako seeta terenom. Proao je na deset metara od njega. Bilo bi nemogue da je Vinter imao toliko vremenada ode do mesta gde je arlsvord ubijen. To ga vadi iz nevolje.

    Kalagan ree:

  • Vrlo dobro. To me nimalo ne udi. ta hoe da kae time to me nimalo ne udi? - upita Nikols.Kalagan uze svoj eir.-Poi sa mnom. Razumee.

    * * *

    Jedna lepa sobarica uvede Kalagana i Nikolsa u salon arlsvordovih. Gringol je bio udubljen usvoje beleke.

    Mislim da mogu da te oslobodim posla, Gringoleree Kalagan. ta hoe time da kae? - upita Gringol. Vinter ima alibi, vrst alibi. Batovan golfkluba ga je video u sedam sati i pet minuta kako eta

    pored jedanaeste rupe. To skida s njega svaku sumnju. Ali, to je nemogue - ree gospoa arlsvord. On je sigurno ubio mog mua. Ne, on ga nije ubio - ree Kalagan. ta hoete time da kaete? - upita ona glasom koji je drhtao od ljutine. Vaeg mua je ubila gospoa Vinter, gospoo arlsvord. Cela stvar bila je udeena izmeu

    nje i njenog mua. On je trebalo da otputuje u Kanadu s novcem vaeg mua, a ona je trebalo dadoputuje za njim. injenica to su iveli odvojeno punih est meseci divno je posluila njihovojzamisli. Kada vam je telefonorala upravo pred povratak vaeg mua, ona je vrlo dobro znala da onnije kod kue.

    -Kako to? -upita Gringol. Jer je ekala u telefonskoj govornici na putu - ree Kalagan. - Odatle je mogla da vidi kuu.

    Traila je od gospoe arisvord da joj se njen mu javi telefonom im se bude vratio i dala joj brojsvog telefona. Broj se jo nalazi na belenici za telefonske brojeve u predsoblju, ali to nije brojtelefona stana gospoe Vinter. To je broj telefonske govornice na putu gde je ona ekala daarlsvord proe.

    Gringol polako zazvida kroz zube.-Stvar je bila opako smiljena - nastavi Kalagan. - Gospoa Vinter obavetava arlsvorda kako

    njen mu ima nameru da ga ubije. Kae mu da se njegova ena sprema da pobegne s Vinterom. Njenmu i ona znaju da e on biti osumnjien; zato se pripremaju da on dobije besprekoran alibi, tako daniko nee ni pomisliti da njega osumnjii.

    Gringol uze svoj eir. Mislim da odmah treba otii do goepoe Vinter. Srea je to si pogledao u blok za beleenje

    telefonskih brojeva u predsoblju, Kalagane.-To ne bi bilo dovoljno - ree Kalagan. - Srea me posluila i kada sam posetio gospou Vinter,

    danas popodne. Zamolio sam je da se posluim njenim telefonom. Zapamtio sam broj.

  • -NNONA POTERA

    eko je rekao da ivot sa velikim poinje tek u etrdesetoj godini. Ja nisam nikada u toverovala, i to iz dva razloga. Najpre, zato to je onaj ko je to rekao hteo time samo da se utei

    to ima etrdeset godina; i drugo, to me iskustvo nauilo da ivot s veoma velikim , uvek poinjena nekoj zabavi.

    -Ako se samo prisetite, verovatno ete mi dati za pravo. Ubeena sam da ete se setiti mnotvastvari, prijatnih ili neprijatnih, svejedno, koje su vam se desile u vezi i s raznim zabavama, pa bileone uspene ili ne.

    -Razlog? ini mi se da bih se mogla zakleti, toliko sam u to sigurna, da svi ele u takvim prilikama da

    se prikau u najlepem svetlu. ene tamo izlau sve svoje ari, putaju u promet svu svojuprivlanost, oblae ono najlepe do ega mogu da dou. to se opet mukarca tie... Pa dobro. Nekiodlaze na zabave da bi popili koju aicu vie, drugi da gledaju ene... Ali, ponekad, odlaze na njih iiz sasvim posebnih razloga...

    Zato sam ja otila na zabavu koju je priredila Iveta Sterling? Najpre zbog toga to se njenakua nalazi na mom putu, a zatim to sam htela da saznam krai put kojim se moe stii na teren zagolf Bevort parka. Iveta je bila strasna igraica golfa. Igrala je na svim igralitima Engleske, pa sambila sigurna da e me ona dobro uputiti. Osim svega, elela sam da to saznam to pre, jer sam osealada nemam vremena za gubljenje.

    -Stigla sam kod nje u pola jedanaest uvee. Ta no bila je veoma mrana. Prolo je prilinovremena pre nego to sam dobila mogunost da stupim u razgovor s njom. Bila je okruena gomilomprijatelja, kojima je prosto curila voda na usta od divljenja prema njoj. Ali ona me najzad pronae idoe da mi se pridrui kod bifea.

    Mila - ree mi slatkim glasom - neverovatno si ljupka veeras! Treba da te predstavim dvojicisvojih poznanika... To su dva neverovatna mladia, koji prosto plene oveka! Obojica su sevelianstveno drala za vreme rata. Jedan od njih Hjug Delejn, veliki je medijum. im si ula, odmahje traio da ga upoznam s tobom. Rekao mi je da su vae prirode veoma sline, ili neto u tomsmislu...

    Iveta... - rekoh joj - nemam nameru da sklapam poznanstva. Samo bih elela da mi pokae putza Bevort park... Ja...

    Oh, svakako - ree ona.-To je lako. Fulhemski drum, peaki most, zatim put za Kinigston, doDorkinga. Onda prvim putem koji skree ulevo do darkinke raskrsnice, i ve si stigla. Sada...

    Ja se okrenuh i primetih da su nam mladii bili ve prili. Obojica su bila vrlo lepi i basprekornoodveni. Imali su onaj izraz koji obino imaju svi ljudi kad oekuju da budu predstavljeni.

    Predstavljam ti majora Hjuga Delejna i kapetana, Kliva Steninga - ree Iveta - gospoa AdelaHejns.

    Delejn me je gledao pravo u oi. Smeio se, ali njegov pogled nije bio mnogo veseo. Pomislih daje dosta propatio u ratu.

    im sam video da ste uli - ree on -zainteresovao sam se za vas. Osetio sam da znam mnogoo vama.

    Oh, dragi boe! - rekoh. - Nadam se da to to znate nije nita neprijatno... Ba mi je Iveta reklada je jedan od vas medijum. Pretpostavljam da ste to vi?

    Kliv Stening potvrdno klimnu glavom. On je udesan medijum - ree. - Ne bi ovek poverovao kad ga vidi, zar ne? Ali, to je ipak

    istina. Ja sam to na sebi osetio.

  • -udno! - rekoh.Ali ni najmanje nisam bila zauena. Nikad nisam mnogo cenila mlade medijume mukog pola.Major Delejn se s ozbiljnim izrazom nasmei.-Ima okolnosti u kojima se ovaj talenat pokazuje kao veoma koristan... Govorim o talentu

    medijuma, razume se. I mi sada preivljavamo jedan od tih trenutaka. Mogu li da govorim s vamanasamo? Mislim da se radi o vanoj stvari.

    Iveta se nasmeja od sveg srca. On e ti biti gatara - ree ona. - Najbolje u uraditi da se izgubim. U suprotnom, on e i meni

    otkriti neke stvari koje ne elim da znam, one koje se odnose na jednog crnomanjastog oveka!Ona ieze u susednoj prostoriji; kapetan Stening se takoe izgubi, poto je neto promrmljao

    gihim glasom. Major me uze pod ruku i odvede blizu vrata, tamo gde je bilo najmanje sveta. Pomalo me hvata sgrah - rekoh. - Nadam se da neete pronai stvari koje bi bile previe

    strane.Naslonih se na zid, blizu vrata. Krajikom oka primetih Steninga kako stoji na sredini predsoblja.

    Bee uzeo neku knjigu s jedne police i nemarno je prelistavao. Neki nedrueljubiv ovek, rekoh usebi.

    Stalo mi je do toga da vas uverim da znam ono o emu u da govorim - ree major, sputajuiton svog glasa. - Dopustite mi da vam otkrijem nekoliko pojediosti u vezi s vama. Veeras vi odlazitena teren za golf u Bevort parku. Kada ve budete na licu mesta, moraete da potraite jednu kuu ijisu vam opis dali. im budete pronali tu kuu, vi ete predati nekome paket dokumenata koji stedobili u Vajtholu pre skoro sat i po. U zamenu za primljeni paket, ona linost e vam izdati potvrdu.

    Ali, otkud vi moete znati sve to? - upitah zauena. - Kako moete to da znate?On se nasmei. Budite ljubazni i ne postavljajte mi pitanja - ree. - I idite odavde to pre moete. Imajte na

    umu da ta dokumenta mogu da budu od velike vanosti. Ali, ni najmanje - usprotivih se. - Reeno mi je...On uzdahnu gotovo s dosadom. esto se deava - ree on - da se trai od prelepih osoba kao to ste vi da predaju nekome

    paket dokumenata, govorei im da ona nisu vana. U samoj sutini, ona to i te kako mogu biti... potoste vi angaovani... jer vi ste poslednja linost za koju bi jedan neprijateljski agent mogao da pomislida je zvanini glasnik Njenog Veliansitva... Vi me razumete?

    Sloih se klimnuvi glavom. Da, verujem - odgovorih. - Ali mislim da biste vi morali da budete strahovito obaveteni kada

    tako mnogo znate o meni. Nikada jo nisam naila na medijuma koji bi bio tako dobro obaveten kaoto ste vi.

    Ponovo bacih pogled u pravcu predsoblja. Kapetan Stening je stajao na istom rastojanju odbiblioteke i vrata. Dobih neodreen utisak kao da je na strai, spreman da sprei svakoga ko bipokuao da prekine moj razgovor s njegovom prijateljem.

    Major Delejn mi ponudi cigaretu i pogleda me kroz plamen svog upaljaa. A ako ja nisam medijum? - ree sasvim polako - Najzad, mogao sam da vam priam puke

    izmiljotine... Hoete li da kaete kako ste dobili nareenje da motrite na mene... da se starate da dokumenta

    ne zalutaju? Ba to sam upravo i hteo da kaem-odgovori on. - A kasno je. Zar ne mislite da biste najbolje

    uradili da poete?

  • Ne -odgovorih, pobedonosno mu se osmehnuvi. - Ve odavno je trebalo da sam na putu -dodadoh -da vi niste izigravali medijuma. Ovamo sam ula samo zato da bih upitala Ivetu za put. Padobro, odlazim. Moda emo se ponovo videti jednog dana?

    On mi se osmehnuo. U to sam siguran - ree. - Do vienja. I sa sreom!Oprostih se od Ivete i izaoh mislei na ono to mi je rekao major Delejn. Ta dokumenta

    izgledala su mi sada mnogo vanija, pa ak i sve opasnija, iz asa u as.Kada sam se nala napolju, oima potraih svoja kola, i srce prestade da mi kuca. Kola nije bilo.

    Uhvatila me odmah panika. Upitala sam vratara, koji je bio na ulazu, ta se desilo. Ne uznemiravajte se, gospoo - odgovori on. - Veeras je bilo mnogo kola, pa su pojedina

    zakrila ulaz. Neka od njih smestili smo u onu uliicu. To je uinio jedan od ofera.Zaobioh ugao ulice i s olakanjem odahnuh kad primetih kako moj jaguar bleti kao niklovan

    novi pod svetlou ulinog fenjera. Nezgoda je samo bila u tome to je bio prikljeten izmeudrugih kola, tako da nije bilo ni santimetar rastojanja od njih.

    Iznervirala sam se bez razloga. Neki ofer, odeven u nepromoivi mantil marinskoplave boje, vemi je dolazio u susret.

    Ja sam, gospoo, premestio vaa kola - ree mi. ini mi se da su veoma prikletena. Hoete li da vam ih ja otuda izvezem?Oduevljeno pristadoh. Zatim rekoh u sebi, da bih dobro uinila ako bih se, dok oekujem da on

    to obavi, vratila kod Ivete i uzela knjigu koju sam zaboravila da ponesem a koju sam ve bilapozajmila od nje.

    Popeh se uza stepenice preskaui sve po dva stepenika. Vrata su bila ostala otvorena. Ula samu predsoblje i odmah primetila na okruglom stoiu knjigu o kojoj je re... Crveni eta od Deaca.Verovatno ju je Iveta bila tu ostavila za mene.

    Uzeh je i sioh. oferu je polo za rukom da izveze moja kola iz reda. Dadoh mu napojnicu ikrenuh.

    Bila sam loe raspoloena i utuena. Imajui u vidu da je ofer namestio sedite prema svojojvisini i da ga je povukao suvie unazad, poela sam da se ljutim na njega, na sebe i na ceo svet.Zaustavih se nasred fulhemskog druma, upalih lampu na vozakoj tabli i vratih sedite na uobiajenomesto. Moja knjiga se nalazila tamo gde sam je i ostavila, ali su korice bile otvorene; primetih da jeneko bio neto navrljao na listu do korica.

    Uzeh knjigu i proitah ono to je bilo napisano. Na prvi pogled to nije bio Ivetin rukopis. Rei suse inile kao da nemaju smisla. Neko je napisao: Tigar, dvanaest, dvanaest... A to, ako se dobroodmeri, samo po sebi nije predstavljalo nita odreeno.

    Ostavih knjigu na mesto, krenuh i nastavih svoj put. Kada sam izala iz Putnija, dadoh gas. Htelasam da to pre zavrim s tim paketom s dokumentima, jer, iz razloga koji mi je tada jo bioneshvatljiv, imala sam oseaj da stvari ne idu ba kao to bi trebalo.

    Skala na merau brzine prelazila je sto. Bacih pogled na retrovizor pomou kojeg sam mogla davidim put iza sebe. Iza mene, uvek na potpuno istom odstojanju, neprekidno je svetleo par monihfarova. To jo nije znailo nita naroito, ali mi se nikako nije dopadalo. Konano, veeras mi senita nije dopadalo.

    Ponovo sam poela da mislim na majora Delejna i kapetana Steninga. Ukoliko su ova dvamladia dobili nareenje da bde nada mnom, da me podstiu i pomau, to bi trebalo da znai da seser arls neega plaio. Naravno, uprkos svojoj spoljanjoj beznaajnosti, moja misija mogla je dabude sasvim opasna, a to je moglo da izazove strahovanja ser arlsa. Meutim, ako ovek dobro

  • razmisli, sve to ne bi imalo mnogo smisla.Ponovni pogled na retrovizor: farovi su stalno bili iza mene, drei se na odstojanju od nekih

    pedesetak metara. Ova kola nikako nisu imala nameru da me mimoiu.Onda sam razmislila o dogaaju s knjigom. Bilo je udno, rekoh u sebi, da mi Iveta o tome nita

    nije rekla, da ju je ostavila u predsoblju u sasvim neizvesnoj nadi da u je uzeti pri polasku.Ali, da li je ba ona ostavila knjigu u predsoblju?Tada shvatih situaciju. Setih se da sam videla kapetana Sgeninga kako stoji u predsoblju kako

    neto pie na nekoj knjizi. A ako je on bio taj koji je navrljao one rei: Tigar, dvanaest, dvanaest?Da, ako je to bio on...

    Upalih lampu na vozakoj tabli i pogledah na sat koji se nalazio na njoj. Zatim mahinalnopogledah na svoj runi sat. Na njemu je bilo jedanaest asova i dvanest minuta, dok je sat na tablipokazivao jedanaest asova i trideset minuta. To mi se uini udnim, jer taj moj sat nikada nije iaonapred... tavie, on je pre naginjao kanjenju. Oborivi pogled ka podu, primetih da je tepihpocepan preko sredine.

    Onda sam sve razumela.Smatra se da ene nisu mnogo jake u logikom rasuivanju. Mi smo poznate kao intuitivna bia,

    ali ja sam posvetila samo etiri ili pet sledeih minuta izvesnoj vebi dedukcije svega onoga to bibilo logino.

    U podjednakim vremenskim razmacima pogledala bih u retrovizor. Kola su me pratila, uvek istalno na istom odstojanju.

    Trebalo je da neto uinim. Bila sam u gadnom sosu. To nije bilo prvi put da mi se tako netodogaa, pa sam se, na svoju sreu, uvek izvlaila, ali ovog puta situacija nije obeavala nita dobro.Oh, ba nita!

    U tom trenutku prolazila sam ispod eleznikog mosta u Dorkingu i uputih se na deo puta koji vodika velikoj raskrsnici. Kada se naem na raskrsnici, znala sam da treba da poem putem koji odatlevodi levo.

    Ali, neto malo pre raskrsnice, primetih telefonsku govornicu. Odmah ugasih farove. Zavukohknjigu pod sedite, izaoh iz kola i pogledah za sobom. Upravo s druge strane mosta, farovi koji sume pratili bili su potpuno nepomini. estitala sam sebi to sam ugasila farove na svojim kolima.

    Ula sam u telefonsku govornicu i potraila u svojoj torbici metalni novac. Poeh ve da besnimto ga nemam, kad se odjednom setih da mi nije ni potreban. Tri minuta kasnije izaoh iz govornice,uoh u kola i pooh. Iza mene, farovi takoe krenue.

    Ali, sad sam se oseala malo - oh, vrlo malo! - smirenom. Pooh levo, putem za Rejgejt, a dvestametara dalje svetlost mojih farova pade na natpis: Teren za golf Bevort parka. Okrenuh nadesno ipoeh da se penjem uz prilino strmu stranu. Dva minuta kasnije bila sam na sredini samog terena zagolf.

    Put je sekao teren na dve jednake polovine. Bledunjavi mesec probijao se kroz oblakedoputajui mi da nejasno osmotrim okolinu koja me je okruivala.

    Nedaleko ispred mene, na jedno kilometar otprilike, nalazila se kua koju sam traila,Usporih. Ubrzo zatim, kola koja su me pratila, pristigoe i zastadoe, malo pomalo, da me

    potiskuju ka jarku.Uzdisala sam.Ovoga puta, devojko, gotovo je, rekoh sebi. Nadam se da te tvoja srea nee vie pratiti!Iskljuih kontakt, zaustavih kola i, s rukama na volanu, poeh da ekam ono to mi je sudbina

    dodelila.

  • Druga kola - jedan bentli - stadoe na dvadesetak metatra ispred mene. uh kako se vrata tihkola otvorie i zatvorie, i videh jednog oveka kako ide prema meni. On se smeio. Evo jednoggospodina koji je zadovoljan sobom, rekoh u sebi. Pitam se samo, zato?

    Bio je to major Delejn. Opkladila bih se u svoju koulju da je on! Pa lepo - ree on - nadam se da vam je prijala ova mala etnja, draga gospoo? A sad da malo

    porazgovaramo o onim dokumentima!Ja mu se osmehnuh.-Ne razumem - odgovorih mu. - ta hoete da kaete?Odjednom, on prestade da se smei i zauze sasvim pretei stav. Bio je mnogo manje privlaan

    nego kada je izigravao medijuma.-Ja nisam major Delejn, a ni Stening nije Stening ree. - Obojica smo ono to vi nazivate

    neprijateljskim agentima. Znamo ta sadre ona dokumenta, i ja sam vrsto reen da ih se domognem.Paket je bio veliki. On se, dakle, vie ne nalazi kod vas? Va kaput i suknja dobro su vam pripijeni uztelo... - konstatova on, razgledajui me detaljno ispitivakim pogledom. - Paket se, prema tome,nalazi u vaim kolima. Gde je? Dajte mi ta dokumenta!

    Samo gubite vreme - rekoh.On uzdahnu. Zatim, s dosadom na licu, otvori vrata na kolima, stee me za lanak ruke i stade da

    ga uvre. Podnosila sam to muenje to sam due mogla, zatim zajeah od bola. Bolje bi bilo da odgovorite - ree. - Sledei put istinski u vam naneti bol. Verujte mi,

    progovoriete.Slegla sam ramenima. Bila sam besna, a niz moje obraze tekle su suze od bola i srdbe.-Znam da u progovoriti. Ali dokumenta se ne nalaze u ovim kolima. Oslobodila sam ih se putem. Kada ste se zaustavili na raskrsnici? Da. Najzad, dosta mi je izigravanja junakinje... Jedna telefonska govornica nalazi se upravo

    ispred raskrsnice. Paket sam ostavila na poliici ispod telefonskog imenika.-Verujem da govorite istinu - ree on smeei se, pa nagnuvi se unapred, izvadi klju od

    automobila. Ovako mi neete moi pobei - ree. - ak i ako biste brzo hodali, ne biste brzo stigli u neko

    naseljeno mesto. Imau dovoljno vremena da odmaglim. Laku no.On se pope u svoja kola, napravi zaokret u mestu i buno proe pored mene. Pogledah na sat.

    Bilo je jo sedam minuta do ponoi i ja izraunah da e mu biti potrebno dobrih pet minuta da sevrati do raskrsnice i pretrai telefonsku govornicu.

    Izaoh iz kola, otvorih kofer i iz njega izvadih dizalicu. Zatim podigoh poklopac i svom snagompo~ eh da udaram po cevi za dovod benzina. Sprovodnik pue od prvog udarca i benzin poe umlazovima da iklja. Vratih dizalicu i zatvorih kofer.

    Zatim preskoih nisku ogradu koja je odvajala put od terena za golf i treim korakom uputih seprema najbliem bunju. Mesec je sada jae sijao. Uspela sam da vidim tablu koja je obeleavalajedanaestu rupu i strelu koja je oznaavala pravac za dvanaestu. Ostajui u senci drvea kojeg je bilosvuda po terenu, otrala sam do dvanaeste rupe. Za trenutak, nije mi bilo stalo da li e me nekovideti.

    Deo terena oko dvanaeste rupe imao je oblik psee ape... zadnje ape. Ravan deo nalazio sesamo na jedan ili dva metra od puta koji vodi za Brokhem. Gusti i bunje nisu nedostajali, tako dasam uspela da proem gotovo neopaeno. Doavi na deo terena obrastao visokom travom, koji jebio najblii putu, ja se sakrih iza jednog drveta. Trudila sam se da se priberem. Ostalo mi je dauradim jo jednu ili dve stvadi do u tanine.

  • Meutim, nisam imala dovoljno vremena za odluku: ula sam zvuk nekog motora. inilo mi se dakola dolaze iz Brokhema. Ona se zaustavie na est ili sedam metara od mog drveta. Na trenutak senita nije micalo, zatim videh kapetana Steninga kako izlazi iz kola.

    Ostao je tamo da stoji neko vreme; zatim se uputio prema dvanaestoj rupi i proe na metar odmene.

    uh da se zaustavio blizu hrasta koji je titio dvanaestu rupu. Potom, napustivi zaklon, pribliihse kolima. Priekah dva ili tri minuta, zatim poeh da idem, nimalo se ne trudei da se krijem, premadvanaestoj rupi.

    Ako sam imala potpuno bezbrian izgled, to je bilo samo pretvaranje. Da budem iskrena, morampriznati da nisam bila nimalo spokojna. Jer, bilo je oigledno, ako je major Delejn - odnosnogospodin X - bio opasan, kapetan Stening je bio istog kova. Ali ma kakvo bilo moje duevno stanje,dobro je bilo da ne pokaem da sam preplaena.

    Mesec je sada bio izaao iza oblaka. Pribliivi se lepo odnegovanom travnjaku, primetihzaprepaen izraz koji se oitavao na licu kapetana Steninga.

    Dobro vee, kapetane - rekoh ljubazno - ili bolje, dobro jutro. Imam ast da vas obavestim dae vas major Delejn dobro izgrditi. Da li vas to uznemirava?

    Ma nije mogue? - upita on sarkasginim tonom. A zato bi me on izgrdio, draga gospoo? Pre svega - odgovorih palei cigaretu rukom koja je pomalo drhtala - on nije primio vau

    poruku... onu poruku koju ste napisali na prvom listu iza korica knjige Crveni eta koju ste ostavili upredsoblju sa eljom da dospe u njegove ruke. Jer, vidite, posle vaeg odlaska, ja sam se ponovopopela da potraim tu knjigu. Meu nama, bilo mi je strahovito teko da pogodim ta znai: 'Tigar,dvanaest, dvanaest. Pa ipak, zavrilo se time to sam razumela. Ovo je znailo: Jaguar, u dvanaestsati, na dvanaestoj rupi. Pomislila sam, najmanje to mogu da uinim, jeste da vas obavestim da onnee doi. Imam nejasan utisak da ga vi nikada vie neete videti... u najmanju ruku ne pre nego toproe mnogo, mnogo godina.

    Jedna grimasa, nimalo prijatna za gledanje, unakazi njegovo lice. ta vi to meni priate? - upita on piskavim glasom. On ve treba da je u rukama dorkinke policije - odgovorih, trudei se da govorim odlunim

    plasom. Jer, kao to vidite, u toku svog puta, ustanovila sam da me neko prati. Takoe sam shvatila da

    ste vi ovamo doli kao prethodnica, jer ste me uli kada sam pitala Ivetu za put do terena za golf;prethodno ste osgavili poruku majoru, koji je trebalo da savesno prati moj trag. Tada sam dola dozakljuka da moja dva kavaljera ne moraju biti ono to se predstavljaju da jesu. Ja sam se, dakle,zaustavila kod telefonske govornice, odmah ispred raskrsnice, tamo sam ostavila dokumenta zakojima tragate, ispod telefonskog imenika, zatim sam telefonirala policiji u Dorkingu i zatraila dapreuzmu dokumenta, da uhvate onu bitangu, navodnog majora Delejna, da ga odvedu u policijskustanicu i da tamo ekaju dalja detaljna uputstva iz Vajthola. Zatim sam otila u pravcu terena za golf,gde me je saekao major Delejn i primorao, uvrui mi ruku, da priznam gde sam sakrila paket spapirima. Naravno, nisam mu rekla da sam prethodno razgovarala s policijom. On mi je mudrooduzeo klju od kola i vratio se da potrai dokumenta. Mora da je bio veoma razoaran kad je videoda ga policajci ekaju u zasedi...

    Nekoliko trenutaka vladala je pretea tiina. Zatim se mladi s gorinom nasmeja. Prilino je veselo kad se pomisli - ree on -da su dva tako sposobna agenta kao to smo

    Delejn i ja mogli da dopuste da ih nasamari jedna lepa ena. Ali, takve se stvari deavaju. Ja vam

  • ipak estitam. - On lupnu petama i lako se pokloni. - A sada, nita mi drugo ne preostaje nego da vampoelim laku no. Ni najmanje nemam nameru da padnem, kao moj prijatelj, u ake dorkinkihpandura.

    Verujem vam na re - radosno rekoh. - Ali kada bih bila na vaem mestu, ja se ne bih pouzdalau va jaguar'. Neu nita da krijem od vas, pa u vam rei da sam preduzela mere predostronosti imalopre polomila cev za dovod benzina.

    Za trenutak poverovah da e me rastegnuti. Da li e progutati moju izmiljotinu... jer valjdaneete poverovati da sam bila toliko luda da polomim dovodnu cev za benzin i u tim kolima!Zadovoljila sam se time to sam ih samo nekoliko puta obila, da bih svoju la uinila toverovatnijom.

    Njegove ruke se zgrie. On ak poe korak napred, prema meni... Zatim mu pade na pamet sjajnaideja, kojoj sam se toliko nadala.

    Da li sge ostavili klju za paljenje motora u mo~ jim kolima? - zabrinuto upita. Da, zato? Konano, niste ba tako prepredeni kao to zamiljate - ree smeei se. - Vaa su kola takoe

    'jaguar... isti model kao i moja. Delejn je uzeo klju od vaih, ali klju od mojih kola e dobroposluiti. Moram da idem vaim kolima. Samo, alim jednu stvar... to nemam na raspolaganjudovoljno vremena... Bio bih veoma zadovoljan kad bih mogao da vam zavrnem iju.

    I nije izgledalo da se ali. Osetih estoko olakanje kad ga videh kako odlazi.Spazih ga kada je priao svojim kolima, nagnuo se unutra i izvukao klju. Uplaila sam se da ne

    podigne i poklopac... Uh! Ali na to nije ni pomislio. Trenutak kasnije, brzim korakom se udaljio.Izvesno vreme sam ostala naslonjeia na drvo, Konano, bilo je dana kada je ivot veoma udan.

    Pitala sam se ta bi on rekao kada bih mu kazala da je on napustio zabavu s mojim jaguarom; da sepaket s dokumentima nalazio pod njegovim seditem i da je proveo dobar deo veeri sedei nanjemu!

    Proraunala sam da je morao biti na pola puta do drugih kola. Tada, nisko sagnuta, treimkorakom stigoh do svojih kola. Sedoh za volan, otvorih kutiju za rukavice na vozakoj tabli i otudauzeh rezervni klju.

    Zatim izaoh iz kola, podigoh sedite i s olakanjem uzdahnuh ugledavi paket koji sam bila tamoostavila. Ponovo sedoh za volan i ludakom brzinom krenuh za Brokhem. Kua koju sam trailanalazila se blizu Brokhem Grina... Bila je to poslednja kua desno.

    Zamiljala sam kapetana Steninga kako kao ludak pritiska na starter drugih kola i ne uspeva dakrene, kako grozniavo razgleda motor i otkriva da su to njegova kola i da je dovodna cev za benzinslomljena.

    Poela sam pomalo da se oseaim kao u nesvestici. To uvek tako biva u trenutku kada opasnostiezava; u takvim trenucima sve ene oseaju potrebu da se onesveste... Prikupih svu snagu da toizbegnem! Najzad, s velikim olakanjem, primetih belu kuu, s njenim tornjevima i crvenim krovom,pa usmerih svoja kola prema njoj.

    * * *

    Ljudi kojima je trebalo da predam dokumenta bili su divni. U jedan sat ujutru, poto sam pojelasendvi i popila aicu viskija, zakljuih da je vreme da telefoniram arlsu.

    Mora da me je s nestrpljenjem oekivao, jer mi odmah odgovori: Zaboga, Adela, mora da vam je ovo vee bilo veoma teko! Policajci iz Dorkinga telefonilrali

  • su mi i dostavili vau poruku, poto su prethodno uhapsili navodnog Delejna. U stvari, oni su uhvatilii Steninga. Prikletili su ga u blizini eleznike stanice, u trenutku kada je pokuao da pobegne. Posvoj prilici, nije imao nikakvo drugo sredstvo za bekstvo. Da niste porvreeni? Poznajui vas,sumnjam! ta se sve desilo?

    -Duga je to pria - odgovorih. - Sutra u vam sve ispriati. Ali, to bi bilo manje veselo daStening nije takoe imao jaguara' potpuno istog kao to je moj, i da se nisam zaustavila na jednojzabavi da upitam za najkrai put, i da neko nije premestio to dvoja kola, i da Stening nije uao u mojakola mislei da su njegova, i da nije doao ovamo da eka Delejna, iji je zadatak bio da me prati...Uf! Iskreno se nadam da ete otkriti Steningu da je celo vee sedeo na dokumentima za kojima, jetragao!

    Bili ste sjajni! Sutra plaam za vas nov eir.- Kupiete mi sutra gomilu eira - odgovorih. Pretpostavljam da su Delejn i Stening hitlerovci? Naravno. Bili su to prvoklasni agenti. Mora da su se ve podue vremena nalazili u Engleskoj.

    Radili su za Vervolf. Znate, Adela, ne bih vam poverio ovaj zadatak da sam posumnjao da su vam zapetama.

    Naravno da ne biste, arlse - odgovorih mu. - Vi biste to poverili nekom jaem... nekom tipukoji ima neto u glavi... Jeste li hteli to da mi kaete?

    Eh... ne - ree on - nisam to hteo da kaem. Sreom po vas - promrmljah. - Inae, to bi vas kotalo bar dva tuceta novih eira. Laku no,

    arlse, hvala na svemu. To to sam jo iva a to sam u jednom komadu, to je samo zato... Viste moj najbolji agent, Adela - prekinu me on. - Ne znam ta bih radio bez vas.Poelela sam mu laku no i spustila slualicu. Zatim reih da pozovem Ivetu. Njene zabave uvek

    traju do zore.-Uzela sam iz biblioteke Crvenog etaa - rekoh joj. - Sutra u ti ga vratiti.-Nemoj da se sekira zbog toga, draga. To je bezvredna knjiga... sasvim nekorisna. Zaista, jesi li

    pronala svoj teren za golf? Ozbiljno se pitam ta si traila na terenu za golf u ovo vreme...-Oh. Jednostavno sam elela da se prepustim razmiljanju, mala moja makice. Oboavam velika

    ogolela prostranstva... Zaista, draga? - upita ona zauenim tonom. - Najzad, to je tvoja stvar. Kakav su utisak

    napravili na tebe major Delejn i kapetan Stening? Divni su, zar ne? Pitam se ko je mogao da ihpozove? U svakom sluaju, ja nisam.

    -Moda su doli u nadi da e nekog sresti. Moda su se nepozvani uunjali kad su videli da samja stigla. Mislim da su opasno ljupki.

    A kakav je samo Delejn medijum! ta ti je rekao kad te pozvao na stranu? Nita naroio. Rekao mi je da rauna da e dugo vreme biti odsutan.-Kako je to udno! Pa dobro... Laku no, draga.Spustih slualicu i izaoh iz kue. ,Jaguar je bio parkiran na ulazu u aleju. Uoh u njega i krenuh

    u pravcu Londona.Mali moj jaguaru -rekoh - strano sam zadovoljna to si bio Tigar, u pono. Ne znam ta bih

    radila da tebe nije bilo.

  • IKRAA RUBINA

    z plavih Sonjinih oiju sevale su munje dok je gledala u oi Fergusa Latimera, inspektoraSkotland jarda. Na drugoj strani prostorije, detektiv A, sedei iza svog pisaeg stola, smekaose. Sviala mu se drama.

    -Gospodine Latimere - ree ona - vi bez sumnje znate onu staru poslovicu: Nita nije stranije odbesa prevarene ene. E pa lepo, onda! Odmah u vam pruiti dokaze o njenoj istinitosti. Ne verujamda u se prevariti ako pretpostavim da biste voleli da dobijete dokaze koji e vam omoguiti dauhapsite Etjena Mekgregora.

    Inspektor Latimer sastavi vrhove prstiju i razmisli trenutak. Gospoice - ree - nita mi u ovom trenutku ne bi moglo priiniti vee zadovoljstvo. U toku

    ove tri poslednje godine proveo sam najvei deo vremena u pokuajima da uhvatim na deluMekgregora, ali nisam uspeo. Svako ko bi mogao da mi pomogne u tom poduhvatu, bie dobrodoao.Izgleda, vi ga mnogo ne volite...?

    Njega da volim? O! - odgovori ena - Prezirem ga!Ona se nae napred.-Volela sam tog oveka, gospodine Latimere. ak sam jedno vreme verovala da je on kao stvoren

    za mene... Ali, neu da vam dosaujem tom priam. Znajte samo da ga prezirem i da traim priliku damu se osvetim, Evo o emu se radi. U Korsoiovom izlogu, u juvelirskoj radnji u Nju Bond Stritu,nalazi se izloen jedan rubin. Taj rubin, kome su dali ime 'Lavalijer', jeste bez sumnje najskupocenijiprimerak koji postoji na svetu. Znam da je Etjen Mekgregor reio da ga ima. Znam i da je on jutrosstigao iz Pariza i da e otputovati sutra uvee. Tvrdim vam da e on ukrasti rubin 'Lavalijer...

    Ona uuta. Latimer pogleda Aa. A, koji je bio upravo doao iz policijske kole i znao ta trebada radi, brzo pogleda na sat i ree:

    -Pet sati je, efe.Latimar se osmehnu mladoj eni.--Pet sati je. Ako je vaa priica istinita, na prijatelj Mekgregor jo nije imao dovoljno vremena

    za akciju. Gde stanujete, gospoice? Hteo bih da znam kako mogu da vas naem.Ona ustade.--Odsela sam u Ricu, gospodine Latimere. Ako elite da govorite sa mnom, samo me pozovite

    telefonom. Ukoliko budem imala neka naknadna obavetenja, odmah u vam ih saoptiti.Latimer ustade. Sonja, vitka, privlana, prikladno odevena, izae.Latimer napuni svoju lulu i zapali je. Zatim baci pogled na Aa.-Uzmite kola i idite do Karsona. Pogledajte kako stoji stvar s tim rubinom Lavalijer. Proverite

    da li su dobijena potrebna obavetenja. Podneete mi izvetaj telefonom. Jasno?... Oh! Uzgred-dodade on u trenutku kad je A izlazio - pronaite gde stanuje Mekgregor.

    Pretpostavljam da bi trebalo da je odseo u jednom od ona etiri hotela gde obino odseda.U est i etvrt A telefonira svom pretpostavljenom:-Mekgregorova tehnika je u opadanju, efe. Ovog puta imam utisak da ga drimo u aci. Evo ta

    se dogodilo. U tri sata i dvadeset minuta, danas popodne, neki ovek koji tano odgovara opisuEtjena Mekgregora, ulazi u Karsonovu radnju i trai da vidi Lavalijer. Pokazuju mu ga, on pita zacenu: kau mu da vredi dve hiljade funti sterlinga, s napomenom da e rubin imati mnogo veu cenukada se isee i izglaa. Poto ga je briljivo razgledao, rekao je da eli da ga kupi, da je on gospodinR. D. S. T. Filden, da je njegova banka 'Kapital i Kaunti, i da e se, ako budu tako ljubazni datelefoniraju banci i zatrae sva obavetenja koja ele, ponovo vratiti malo kasnije i dati im ek zarubin. Zatim je otiao. im je izaao, telefonirao je sam Karson banci, ba pred zatvaranje

  • kancelarija. Rekli su mu da R. D. S. T. Filden jeste jedan od njihovih starih i potovaaih muterija ida njegov ek vredi i do pedeset hiljada funti sterlinga. Lepo... U pet asova, tobonji Filden, koji jenaravno samo na stari prijatelj Etjen Mekgregor, ulazi u Karsonovu kancelariju i govori da seodluio da kupi rubin? Potom im daje ek na dve hiljade funti, potpisan s R. D. S. T. Filden, i odlazis rubinom... I, eto, prevara je izvrena.

    Latimer proguna:-ena je, dakle, imala pravo. On je ponovo upotrebio onaj stari trik. Prvo se pomuio da sazna da

    je B. D. S. T. Filden jedan od najboljih muterija banke, zatim je otiao u Karsonovu radnju i rekaoda je on Filden. Poverovali su i dali mu rubin u zamenu za bezvredni ek.

    Oklevao je za trenutak. Da li ste saznali gde je odseo Mekgregor?-upita.uo je gunanje s drugog kraja kce.-Odseo je u Karltonu' kao i obino.-Odlino. Poaljite nekog s nalogom da ga ne isputa iz vida... Verujem da nam ovog puta ptiida

    nee umai. Recite mi, da li je gospodin Karson jo uvek u svojoj radnji u Nju Bond Stritu? Da, efe -odgovori A- ja sam mu rekao da tamo eka. Mislio sam da ete mu moda

    telefonirati. Uredu. Pozvau ga.Dva minuta kasnije Latimer je imao Karsona na drugom kraju ice. ao mi je to u vam ovo saoptiti, gospodine Karsone - ree - ali uskoro ete otkriti da ste

    prevareni u pogledu rubina 'Lavalijer. Gospodin Filden, koji je doao kod vas ovog popodneva ipredao vam ek, nije niko drugi nego Etjen Mekgregor, poznati meunarodni lopov. Sutra, kadabudete hteli da naplatite ek, odbie vam isplatu. On vam je dao ime jedne muterije iz banke koja jevan svake sumnje. Pretpostavljam da ete podneti prijavu, je li tako?

    Svakako! - odgovori Karson. - Razume se da u podneti prijavu! Moete li da uhapsite togtipa, tog lopova?

    Latimer se nasmei sebi u bradu. Imamo ga, ovog puta, u rukama, ne uznemiravajte se, gospodine Karsone.Sa zadovoljnim osmehom, inspektor spusti slualicu.U devet i trideset, te iste veeri, dok je inspektor Fergus Latimer pio kafu u svom stanu, telefonski

    poziv iz Skotdand jarda obavesti ga da jedna dama, po imenu gospoica de la Ri, ima neto hitno damu saopti.

    Gospodine Latimere-ree Sonja de la Ri-imam nekoliko naknadnih obavetenja za vas. Kaoto vam je moda poznato, Etjen Mekgregor je odseo u hotelu 'Karlton. Da bih mogla izbliza dapratim njegovo kretanje, postavila sam u 'Karltonu jednog svog oveka, koji se predstavlja kaotrgovac dragim kamenjem.

    Pre dvadeset minuta Etjen Mekgregor, posle razgovora u amernkom baru, ponudio je tom ovekurubin 'Lavalijer za iznos od sedam stotina funti u gotovom.

    Hvala vam, gospoice de la Ri - ree Latimer smeei se. - Evo, tu se stvar okonava, Mislimda mogu da vam obeam da e u roku od jednog sata na prijatelj Mekgregor biti pod kljuem uzatvoru. Laku no, gospoice, hvala vam.

    Dok je sputao slualicu, on je uo, s izrazom zadovoljstva, oduevljen uzvik koji izmae s lepihusana gospoice de la Ri.

    * * *

  • Te iste veeri, u jedanaest asova, Fergus Latimer, sedei za svojim pisaim stolom, uporno jegledao, s umiljatim izrazom na licu, nasmejane oi Etjena Mekgregora.

    Pa, dobro! - ree. - Ovog puta gotovo je s alom, Mekgregore. alim to vam moram rei davas drimo u aci.

    Etjen Mekgregor slee ramenima obeshrabreno. Recite mi jednu stvar, Latimere. Od koga ste dobili ta obavetenja? Da to ne dolazi, sluajno,

    od izvesne gospoice Sonje de la Ri.?Latimer potvrdi pokretom glave.-Ba od nje! - ree.Mekgregor tuno klimnu glavom. Bio sam u to siguran. Uvek sam imao predoseaj da e, ako mi se neto desi, to biti zbog neke

    ene. Mogu li da vas upitam, inspektore, ta sad nameravate da uradite sa mnom?Latimer se iroko nasmeja.-alim, ali sam primoran da vas ove noi zadrim ovde, Mekgregore. Odveu vas u jednu

    udobnu eliju zatvora u Kanon Bou. Sutra ujutru, Karson iz Nju Bond Stita preuzee gonjenje. Bieovde oko deset i trideset. Najzad, ako elite da se izvuete iz ove stvari, dobro ete uiniti da o tomeozbiljno porazmislite ove noi.

    Mekgregor obori glavu. Prvi put Latimer proita poraz u njegovim oima. U pravu ste, inspektore. Trebalo bi da dobro razmislim. Voleo bih da vas vidim sutra ujutru u

    deset i trideset, ako vam to nije nezgodno. Moda u tada moi da vam dam kompletnu izjavu. To emi moda olakati stvar.

    Latimer se nasmei s izrazom zadovoljstva.

    * * *

    -To mi odgovara - ree namignuvi u Aovom pravcu. - Zadovoljan sam to stvar uzimate takoozbiljno...

    Sledeeg jutra, u petnaest minuta do deset, inspektor Latimer doive najvee iznenaenje u svomivotu. Etjen Mekgregor stajao je s druge strane stola... Pored njega je bio detektiv A, koji je, kakoga bee napustila sva njegova profesionalna mirnoa, zabezeknuto, irom otvorio usta.

    -Itako, Latimere - govorio je Mekgregor s irokim osmehom - ne samo to ste vi i cela policija svama na elu ispali smeni, nego ste, takoe, uspeli da stvorite situaciju zbog koje e juvelir Karsonvrlo skupo da plati. Vi ste me protivzakonito uhapsili i zatvorili. To je, na prvi pogled, rezultatzahteva za gonjenje pripremljenog izmeu Karsona i vas, u toku jednog telefonskog razgovora. A ceosvoj plan zasnovali ste na nekim smenim obavetenjima koja vam je dala jedna ljuta ena, zar ne?Dobro, onda, evo sad izjave koju imam da dam. Dozvolite mi, molim vas, da odmah telefoniramsvom advokatu i da mu dam potrebna uputstva. elim da podnesem tubu za naknadu tete protivKarsona. A mogu da vam obeam da ete i vi, takoe, osetiti posledice, kada stvar s kuom Karsonizvedem na istinu.

    Latimer duboko udahnu vazduh. Ali... - samo je mucao. Ali, nita! - ree Mekgregor. - Evo, ukratko, kako se stvarno odigrao ovaj dogaaj. Jue ujutru

    otvorio sam savreno ispravan raun kod banke 'Kapital i Kaunti na Pikadiliju, pod imenom B. D.S. T. Filden. Moram vam priznati da ovi iniciijali oznaavaju sledee rei: Rastus Deremija SavanaTosti, a ne inicijale krtenog imena izvesnog R. D. S. T. Fildena, koji je klijent ove banke. Mogao

  • sam s potpunim pravom to da uinim. Zakon ove zemlje, kao to biste morali i vi to da znate, doputasvakom graaninu da uzme bilo koje ime, pod uslovom da mu to ne poslui za neku protivpravnudelatnost. Ja sam uzeo ime R. D. S. T. Filden da bih kupio rubin sasvim ispravnim ekom.

    Naravno, ovaj ek je mogao da bude plaen i pre ovog jutra. U meuvremenu, Karson je, na vauinicijativu, podneo prijavu protiv mene, pa je, prema tome, on odgovoran za naknadu tete. Dakle,inspektore - nastavi Mekgregor osmehujui se - kada bih ja bio na vaem mestu, drao bih jezik zazubima. Smatram da ste do sada mnogo brbljali.

    Latimer nita ne ree iz prostog razloga to je bio potpuno ostao bez glasa. Mekgregor sede,izvadi cigaretu iz kutije od zlata i platine, i zapali je. Njegovo lice zrailo je savrenim spokojstvom.

    U deset asova i dvadeset minuta, gospodin Kar-son ulete u odaju. Njegovo lice izraavalo jeobeshrabrenost na tako upeatljiv nain da bi mu to napreac osiguralo prvoklasan ugovor uHolivudu. On baci izgubljen pogled na grupu koju su sainjavali Mekgregor, Latimer i A, pa se svaliu jednu fotelju i obrisa znoj s ela.

    -Gospodine Latamere-ree - bojim se da u celoj ovoj stvari nije dolo do strahovitognesporazuma. ek je bio sasvim u redu. Banka ga je isplatila bez rei. Odnosni raun imao jedovoljno pokrie u toku celog jueranjeg dana.

    Sasvim tano - proaputa Mekgregor - i ova stvar e skupo kotati vau radnju, gospodineKarsone. Samo zato to je jedna osvetoljubivo raspoloena ena dola ovamo s nekom glupavompriom, vi i inspektor Latimer sloili ste se da uhapsite jednog potpuno nevinog oveka, odnosnomoju malenkost! Dodau jo i to da je sasvim tano da sam prole noi pokuao da preprodam rubinza sedam stotina pedest funti, to e rei za hiljadu dvesta pedest funti manje od sume koju sam za tajrubin platio. Pred sudom u dati objanjenje, gospodine Karsone. Rei u da, prema mojoj proceni,taj rubin ne vredi vie i da sam zapanjen to vidim da jedna radnja takvog ugleda ostvaruje takopreteranu zaradu.

    Etjen Mekgregor ustade.Karson isprui ruke preklinjuim pokretom.-Gospodine Mekgregore - ree - cela ova stvar je samo uasna zabluda i mi vam izraavamo

    svoje najdublje aljenje. Dolazei ovamo, video sam gospoicu de la Ri. Ona je sasvim utuena.Toliko je potresena da mi je dala jednu ponudu. Kae, ako vi pristajete da preprodate rubin za trihiljade funti, to znai da ete dobiti hiljadu funti kao odtetu, ona e otkupiti rubin za dve hiljade ipet stotina funti. Tako bismo nas dvoje, ona i ja, podelili tetu. Pristajete li, gospodine Mekgregore? -preklinjao je Karson. - Ako pristajete, odveu vas u svoju banku i odmah vam isplatiti celu sumu.

    Etjen Mekgregor se duboko zamisli. Zatim uze svoj eir. U osnovi, ja nisam lo ovek. A vidim da ste svi vrlo neraspoloeni, zato pristajem. Do

    vienja, inspektore, nadam se da e vai poslovi jednog dana krenuti nabolje.

    * * *

    U devet asova uvee, tog istog dana, inspektor Fergus Latimer sedeo je za svojim pisaim stolom,tuno gledajui u mastiljaru. U devet asova i dva minuta zazvoni telefon. Govorio je A slomljenimglasom:

    Bili ste potpuno u pravu, efe. Govorim vam iz pristanita Folkstaun. Etjen Mekgregor i Sonjade la Ri tek to su uzeli brod za Ostende. To je sve to imam da vam kaem. Dodajem jedino to da jeskinula onu periku koju je imala kad je dola da vas poseti. U stvari, ona je plavua...

    Latimer uzdahnu.

  • I naravno, nije kupila od Karsona rubin za dve hiljade i pet stotina funti?... I sada ste u pravu, efe. Kada je Karson, poto je platio Mekgregoru tri hiljade funti, otiao u

    hotel s rubinom, ona je izjavila da se predomislila, i da je to njeno pravo, poto je ena... Sve je to bilo lukavo smiljeno, efe - nastavi A. - Na nesreu, dopustili smo da nas

    nasamare. Mekgregor je iz ovoga izvukao korist od hiljadu funti, a nas je uinio smenim... Izvinite,efe, ta ste to rekli? Nisam dobro razumeo...

    Ono to je rekao inspektor, nemogue je ovde preneti - pristojnost nam tako nalae.

  • IOVEK S RIOM BRADOM

    1.

    ma ubica koji poseduju izuzetnu inteligenciju. Sreom, oni su retki. Stekao sam uverenje,zasnovano na dugogodinjem iskustvu, da briljivo pripremljena ubistva, ona u kojima suuklonjeni svi dragoceni tragovi, kao to su motiv, mogunosti za izvrenje i elja za ubijanjem

    predstavljaju jedva trideset posto svih izvrenih zloina. U dvadeset posto sluajeva nebriljivost ilinesposobnost da se predvidi logian tok dogaaja odvode ubicu na veala, a ne neke posebneobdarenosti uvara reda i zakonitosti.

    Nekoliko godina posle prvog svetskog rata pruila mi se prilika da posetim svoju kancelariju uParizu. U to vreme glavni deo mojih poslova odvijao se u Francuskoj gde, zahvaljujui nacionalnomtemperamentu Francuza i udnom mentalitetu varalica uopte, ima mnogo vie mogunosti i izgleda zauspeh u radu privatnih detektivskih agencija.

    Dakle, bio sam zavrio svoj posao i upravo sam se spremao da se vratim u Englesku, kad me jeposetio jedan moj stari prijatelj i klijent, inae Francuz, po imenu il Vernije.

    Vernije me zamolio da se pozabavim jednim njegovim prijateljem, izvesnim Gistavom akinoom,koji se nalazio u veoma tekoj situaciji i eleo je da mi se obrati za savet i pomo.

    I eto, tako, ostao sam u Parizu, a dva dana kasnije pojavio se i akino lino.Bio je to ovek od oko pedeset i pet godina, dobro graen i prijatne spoljanosti. Bio je trgovac

    vinom i imao veliko preduzee, ije je sedite bilo u Langdoku. Ispriao mi je jednu neverovatnupriu, koju u vam ponoviti u najkraim crtama.

    injenice su bile uglavnom sledee:Nekih dvadesetak godina ranije, akino je bio glavni blagajnik jedne italijaniske firme. Ta

    trgovaka kua, ije se centralno sedite nalazilo u Rimu, vaila je za veoma znaajnu, ali je njenoknjigovodstvo, po miljenju akinoa, bilo zastarelo. Tako je on imao velike probleme da otkrijeizvor izvesnih falsifikata. Pri tom, posle dugih i kompletnih linih istraivanja, uspeo je da ue u tragdvojici ljudi, inovnika u svojoj slubi, koji su izvrili utaje. Jedan od njih zvao se Filip Varuj, adrugi, njegov sauesnik, bio je knjigovoa i zvao se Atola.

    Istraga je pokazala da ova dvojica nisu samo potkradali firmu, ve su svoje zloinake aktivnostiproirili i na brojna druga podruja. Varuj je bio osuen na osam godina robije, a Atola na est.

    Dve godine posle njihove osude, akino, koji je bio tedljiv i vredan, napustio je svoju firmu i, snovcem koji je utedeo, dodajui mu izdaan poklon koji su mu pruili njegovi slubenici u trenutkunjegovog odlaska, mogao je da otvori prodavnicu vina, koja je ubrzo poela napredovati.

    Gledajui ga kako sedi preko puta mene, s druge strane stola, rekao sam u sebi da je taj ovek, saspecifinim stavom, poseban tip onih koji uspevaju u bilo kojim okolnostima. Kazah mu neto u tomsmislu. On odmahnu glavom i tuno se osmehnu.

    Postoji jedna poslovica - ree - koja kae da vrlina sama sa sobom donosi, nagradu. Ali ja neverujem da se to odnosi na moj sluaj, jer, kao posledica otkria onih kraa od pre petnaest godina,sada mi je ivot u opasnosti. Govorei otvoreno - dodade - ja verujem da u uskoro biti mrtav.

    Ja se nasmeih.-Ljudi koji su u opasnosti ba najdue ive, vi to bez sumnje znate - rekoh. - Kaite mi od ega ili

    od koga se bojite?

  • -Strah me od Varuja-jednostavno mi odgovori.- Posle sudske kazne, loe se ponaao u zatvoru.Italijanske tamnice nisu ba naroito prijatna mesta za ivot. Nije dobio smanjenje kazne koje sepostie dobrim vladanjem. Naprotiv, dodali su mu jo osamnaest meseci. Bio je puten iz zatvora predve i po godine. Iskreno govorei, bio sam ga potpuno zaboravio do pre tri meseca... Meutim,jednog dana, bio sam u svojoj kancelariji u Langdoku, kada mi rekoe da neki gospodin hoe dagovori telefonom sa mnom. Javio sam se. Bio je to Varuj. Ree mi da se nada da su moji poslovinapredovali za vreme dugih godina koje je on proveo u tamnici. Zatim me obavesti da ima nameru dame ubije, s tim to e to uiniti u trenutku i na mestu koji njemu budu najvie odgovarali. Dodade dae bez sumnje biti za mene veoma neprijatno to neu znati kad treba da budem ubijen... Pre nego tosam imao vremena da kaem ijednu re, on je spustio slualicu. Nepotrebno je da vam napominjemkako sam se uznemirio; ali se nita nije desilo i, posle izvesnog vremena rekoh u sebi da je Varujmoda promenio odluku. Naravno, hteo sam da verujem da je to bila samo neka vrsta neslane ale snjegove strane. Ali, malo vremena posle donoenja ovog zakljuka, bio sam pozvan u Madrid, u vezisa svojim poslovima. Jedne veeri, on me je ponovo pozvao i podsetio me da se jo interesuje zamene, kako ree, i da e dejstvovati kada se to njemu bude svidelo. Od tada, mnogo sam putovao,kako mi je poziv nalagao. U ne manje od pet razliitih gradova Evrope on mi je telefonirao, da bi miuvek rekao kako jo uvek ima nameru da izabere as kad e mi se osvetiti. Ta stvar - nastavi akino -poela je da mi ide na ivce. Kad sam se najzad vratio u Francusku, pre jedno tri meseca, govoriosam o tome svom prijatelju a vaem starom klijentu ilu Vatrnijeu. On me posavetavao da vasposetim u vezi s ovom stvari. Eto zato sam sad ovde kod vas... I, po svoj prilici - nastavi on sbezvoljnim osmehom nisam prerano doao, jer on mi je jutros telefonirao i obavestio me da e meubiti u toku sledeih petnaest dana.

    Upalih cigaretu, naroito da bih dobio vremena da razmislim. Oseao sam ivu naklonost premaoveku koji je sedeo s druge strane stola.

    Zato ne obavestite policiju? - rekoh. - Zar ne mislite da bi ona mogla uzeti stvar u svoje rukes mnogo vie izgaeda na uspeh nego to ih ja imam?

    On odmahnu glavom. Razgovarao sam o tome s Varnijeom - ree - i sloili smo se u miljenju da bi bilo uzaludno

    obraati se policiji. Izgleda mi da ste iznenaeni, ali nemojte okolnosti gubiti iz vida. Ja sam veideo svog vremena proveo u putovanju izmeu raznih filijala moje trgovake firme. Jedne sedmicesam ovde; sledee sedmice sam u Barseloni. Posle toga moda u Oportu, zatim u Rimu. Kako bihmogao da traim zatitu policije?

    Nasmeio se. Grebalo bi da se polovina evropske policije bavi mojom linou. To bi bilo izvodljivo i

    preporuljivo kad bih se ja stalno nalazilo u Parizu. Zatim, postoji takoe jo jedna mogunost. Moese pretpostaviti da mi Varuj preti da e me ubiti jer se nada da u uzbuniti policiju u najveemmoguem broju mesta i na taj nain ispasti smean, ili ak da u prestati da putujem. Njegova osvetasastojala bi se u tome to bi me primorao da zanemarim svoju trgovaku firmu, koju sam takobriljivo podizao u toku ovih poslednjih trinaest godina.

    Sloio sam se: Vidim ta hoete da kaete, ali vie volim da poverujem da je Varuj ozbiljno reen da vas

    ubije. Najzad, niemu ne slui biti mudar onda kad je ovek ve mrtav, gospodine akino.On slee ramenima.-Potpuno se slaem s tim, zato sam i doao kod vas. Varnije mi je rekao da ste vi ovek s velikim

    mogunostima. ta biste mogli da predloite?

  • -To je vrlo prosto - rekoh - Ne mogu bogzna ta, ali verujem da sam u stanju da uinim jednustvar. Mogu da dam nalog da vas dva moja oveka prate dan i no, a mogu angaovati jo jednog,treeg, da izbliza pazi na tog Varuja. Ovaj nain zatite e vas skupo kotati, ali ne vidim zato on nebi bio uspean.

    On pristade:-Ako vai agenti vide Varuja, i ako on pokua da me ubije, ta e vai ljudi uiniti?Ja se nasmeih.-Ne vidim zato jedan od njih ne bi mogao prvi da puca. Oni bi potpuno imali pravo na to. Ako

    vidimo da je Varuj spreman da vas ubije, imaemo potpuno pravo da vas zatitimo. Dobrorazmotrimo stvari i pogledajmo sve injenice. ta vam je jutros Varuj tano rekao?

    -Pozvao je u moj hotel u deset asova. Rekao je: Alo! akino, dobar dan. Vidite da sam uvek tu,dragi prijatelju. Mislim da sam vam ostavio dosta vremena. Odluio sam. Ubiu vas u toku sledeihpetnaest dana. Zatim sam uo kako sputa slualicu, pre nego to sam ja imao vremena da ita kaem.

    Hm! Izgleda da je ozbiljno odluio. Recite mi, kako on izgleda? Da li ga ovek moe lakoprepoznati?

    Mogli biste ga prepoznati uvek i na svakom mestu. Ima karakteristian izgled. Ima riu kosu,rie obrve i malu, etvrtastu riu bradu. Video sam ga pre etiri dana kako ide Italijanskimbulevarom s rukama u depovima, smeei se i stalno gledajui oko sebe. Veoma je kratkovid i nosidebela stakla uokvirena kornjainom korom. Koraa s ramenima poviljenim unapred...

    Nasmejah se. Pa dobro! Neemo imati mnogo muke da ga prepoznamo - rekoh. - Sada me sasluajte,

    gospodine akino. Predlaem da mi date potpun iskaz. S tim iskazom, otii u da poluslubenoposetim jednog svog prijatelja koji zauzima znaajno mesto u Upravi bezbednosti i obavestiu ga osvemu, kako bi mogao da bude u toku. Na taj nain, imaemo pokrie za sluaj da budemo primoranida od Varuja napravimo metu za gaanje. Sada u pozvati svoja dva najbolja detektiva. Obojica suodlini strelci, i predlaem da vas oni uzmu pod svoju zatitu. Oni vam nee smetati, ali e uvek bitiu zasedi, bilo na ulazu u va hotel, bilo pred vaim apartmanom, ili tamo kuda se budete kretali. Toe vam, bar donekle, povratiti samopouzdanje.

    Ve se bolje oseam - ree on. Vrlo dobro. Preimo na ispunjenje naeg plana. On mi dade potpun iskaz, a ja, potom, pozvah

    da dou dvojica mojih detektiva; to su bili Valak i Oli Stivens. Valak je bio Francuz, a StivensAustralijanac. Obojica su bili veoma poverljivi ljudi i odlini strelci. akino im dade Varujev opis ipotrebna uputstva. Odluismo, takoe, da me pozovu im primete da Varuj namerava da napustiPariz. Onda bih ji stupio u kontakt sa svojim vezama u gradu u koji bi grebalo Varuj da ode, tako dabi se naao neko ko bi ga doekao odmah po njegovom dolasku.

    inilo mi se da nam je preostao jo jedino sledei nain da ulovimo Varuja: ili da ga uhvatimo utrenutku kada bude pokuao da ubije akinoa, ili, ako stvari budu krenule loe, da ga ubijemo prenego to bude pristupio izvrenju svoje namere. akino je bio svestan koliko i ja da je nemogueuhapsiti Varuja samo na osnovu njegovih pretnji upuenih preko telefona. Varuj bi porekao da je ikadtelefonirao, a bilo bi nemogue dokazati suprotno. Da je on lino posetio akinoa, stvar bi biladrugaija.

    Posle akinovog odlaska briljivo sam razmislio o celoj situaciji. Zamiljao sam Varuja kakoprovodi trinaest godina u italijanskim tamnicama u smiljanju planova o osveti. Verovatno je bioduhom malo poremeen. U svakom sluaju, bilo je vie nego verovatno da e, u jednom ili drugomtrenutku, pristupiti izvrenju svoje pretnje.

  • Sutradan ujutru, paljivo sam otkucao na pisaoj maini akinoov iskaz. Zatim sam telefoniraosvom prijatelju u Upravi bezbednosti, a potom ga posetio i poluzvanino ga upoznao sa stanjemstvari. On je prihvatio moj plan i sloio se s mnom u miljenju da je jedini nain da se ta stvarokona: uhvatiti Varuja na delu.

    Tri dana posle toga, u jedanaest sati pre podne, moj lini telefon zazvoni. Podigoh slualicu: bioje to akino.

    Glas mu je bio izuzetno uzbuen, mogao sam lako da se uverim kako se teko savlauje. Varuj me je ponovo nazvao - ree. - Telefonirao mi je pre pet minuta. Rekao je kako se nada

    da sam srean ovde, u Parizu, i da sam pametno uradio to sam ovo vreme dobro iskoristio, Zatim jeprasnuo u smeh, u neku vrstu demonskog smeha, i rekao mi da e se pozabaviti mojom linou ovogpopodneva, u etiri sata. ta treba da radim?

    Nervozno je zamuckivao dok je govorio.-Nemojte nita da radite - rekoh. - Ostanite samo mirno tamo gde ste. Mislim da Varuj blefira.

    Najzad, kada bi imao nameru da vas ubije ovog popodneva, bilo bi vrlo malo verovatno da bi vas otome unapred obavetavao preko telefona. Svakako bi pomislilo da bi ga mogla saekati itava etapolicajaca.

    Hoete li vi preduzeti neto? - upita me. Naravno. Zato sam plaen, zar ne? Evo ta u ja uiiiti: Valak i Stivens bie na svojim

    mestima, na recepciji u vaem hotelu, kao i obino. Oni e briljivo osmotriti svakog ko budezatraio da vas poseti. Ako i najmanje posumnjaju, pretraie svakog ko bude ulazio, Postaviujednog oveka da straari pred ulaznim vratima hotela, a drugog pred vratima od vrta. Ja lino doiu da vas posetim u tri i trideset. U meuvremenu, ne uznemiravajte se. Niko nee promai Valaku iStivensu, bar ne neko s revolverom i riom bradom. Videete kako emo, na miru, zajedno popiti aj,u etiri i trideset minuta, ovog popodneva.

    Spustio sam slualicu. Poto sam telefonom dao najpreciznija uputstva Valaku, poslah tri novaoveka: jednog na glavni ulaz u hotel, drugog na ulaz iz vrta, a potom i treeg, koji bi sluio za vezu,ako bi se neto dogodilo. Zatim sam mirno razmislio.

    Pokuao sam da stvorim neko svoje lino miljenje o Varuju. Nisam znao da li se radi samo oblefu, i da li on moda samo pokuava da zaplai akinoa; da li je lud, ili su opet njegove pretnjepreko telefona deo nekog dobro smiljenog i sprovedenog plana. Bio je ovo, nema sumnje, zanimljivsluaj.

    U tri i petnaest, u pratnji svog glavnog pomonika, Grenela, uputih se prema hotelu Park, gde jeakino stanovao. U holu, pored recepcije, naosmo Valaka i Olija Stivensa. Niko nije traio daposeti akinoa, a niko ko bi odgovarao opisu Varuja nije se upote pojavio u blizini hotela. Dipen,ovek koji je bio postavljen na ulazu iz vrta, inteligentan detektiv i obdaren posmatrakim talentom,potvrdi isto.

    Bilo je tano tri i trideset minuta kad se Grenel i ja popesmo liftom do drugog sprata gde senalazila akinoova soba.

    Izaosmo iz lifta, okretosmo se nadesno i poosmo hodnikom. Soba mog klijenta bila je smetenau jednom udubljenju na levoj strani hodnika. Ba u trenutku kad je trebalo da skrenemo za ugao, nekiovek promae kao strela pored nas i sjuri se niza stepenice. U trenutku sam video da je imao crnieir, duboko navuen na oi, riu bradu i naoare od kornjainog oklopa. Bio je to Varuj, bez ikakvesumnje!

    Podstaknuti istom milju, obojica pourismo u akinoovu sobu, ija su vrata bila otvorena. On jebio opruen na podu, tanak mlaz krvi tekao je niz njegovo lice iz jedne ogrebotine na elu. Ali, izuzev

  • te male rane i vidljive iscrpljenosti, on je bio iv i zdrav.Poslah odmah Grenela u poteru za Varujem, pa stadoh da ispitujem akinoa.-Pet minuta ranije - ree on - uo sam kucanje na vratima... Pomislio sam da ste to vi i rekao sam:

    Uite. Vrata su se otvorila i Varuj je uao. Drao je ruku u desnom depu od kaputa, i ostao je dastoji, smeei se podrugljivo. Zatim je rekao: Pa, dobro! Ovog puta si gotov, dragi prijatelju. Potomje iz depa izvukao desnu ruku u kojoj je drao revolver.

    akino se bacio na njega, ali nije mogao da mu se odupre, jer je ovaj bio veoma jak. Varuj ga jelako savladao i stavio mu ruku na usta da ne bi mogao da zove u pomo. Zatim ga je naglo bacio napod, ali u tome trenutku je bez sumnje uo um lifta koji se zaustavio na odmoritu.

    Tada je vratilo revolver u dep, namrtio se i rekao: Ponovo emo se videti, akino!Zatim je izaao trei.Don je akino zavravao svoju priu, Grenel se Vrati, Baruj je bio iezao. Videli smo ga kako

    tri niza stepenice, do prvog sprata. Ali on nije napustio hotel kroz glavni ulaz, jer bi u tom sluajumorao proi pored Valaka i Sitivensa, a Dipen je potvrdio da niko nije izaao ni na zadnja vrata.Njegov nestanak bio je potpuno tajanstven. Kako je Varuj izaao iz hotela? Ili, to je bilo jo vanije,da li je on jo uvek unutra?

    Za to vreme, akino je bio malo doao sebi, i sedeo je na kanabetu tuno se osmehujui. Malo je trebalo... - ree. Da, i to mi se nikako ne svia - odgovorih.Zakljuio sam da se zaista trebalo pobrinuti za akinoa. Varuj je zaista hteo da ga ubije. Odmah ete napustiti ovaj hotel - rekoh. -Bolje ete uraditi da uzmete sobu u 'Grand hotelu.

    To je veoma prijatan hotel. Poznajem vlasnika, a udaljen je samo est kua od moje kancelarije. Takoemo biti u stanju da vas ne gubimo iz vida ni minut.

    Verujete li da e ponovo pokuati? - upita akino brino.-Da, sigurno. Varuj je lud, u to moete biti sigurni. Ne znam da li je to posledica onih trinaest i po

    godina samovanja u tamnici, ili elje za osvetom, ali vas uveravam da je lud. Do sada je imaoneverovatnu sreu.

    Razgledao sam akinoov vrat. Na njemu su bili otisci prstiju, tamo gde ga je Varuj bio epao.Na reverima njegovog kaputa nalazile su se dve ili tri rie dlake. Briljivo sam ih pokupio.

    Dva sata kasnije, smestili smo akinoa u hotel Grand. Valak i Oli Stivens trebalo je da spavajuu sobi troja vrata dalje od njegovih. Preko dana trebalo je da nadgledaju ulaz prema liftu i stepenitu.Nije bilo zadnjeg ulaza u hotel.

    Takoe sam sredio da telefon u akinoovoj sobi buce stalno povezan s mojim privatnimtelefonom, u sobi koja se nalazila iznad mojih slubenih prostorija.

    Zatim odrasmo savetovanje: akino, Grenel, Valak, Stivens i ja. Sada se ne treba izlagati nikakvoj opasnosti - rekoh. - Niko drugi osim ludaka ne bi pokuao

    ono to je pokuao Varuj ovog ponodneva. On e ponovo pokuati. Moe se desiiti da sakupi hrabrostda vas pozove, da bi vam rekao kada e doi. Nee telefonirati iz ovog kvarta, jer zna da motrimo nanjega. Mislim da e brzo raditi, jer sumnja da smo ve obavestili policiju o onome to se desilodanas popodne. im vam bude telefonirao, akino, ukoliko to uopte uini, pozovite me ukancelariju, a ja u biti ovde dva minuta posle toga. Meutim, nemojte zvati Valaka i Stivensa. Onitreba da ostanu dole. Imajte u vidu da e Varuj proi pored njih pre nego to doe do vas. Jo jednastvar: dau vam napunjen revolver, koji ete uvek imati pored sebe. Ako vidite Varuja kraj vas, magde bilo, pucajte, i to pucajte prvi. Ne mislim da ete biti prisiljeni na to, ali vie volim da se

  • Dpreduzmu neophodne mere predostronosti.akino je izgledao zadovoljan. Ja sam se vratio u svoju kancelariju. Sedei za svojim stolom,

    upalio sam lampu, uzeo lulu i, izvadivi dve rie dlake iz svoje belenice, uzeh da ih briljivorazgledam. Svojevremeno sam bio veoma zainteresovan za teorije doktora Hansa efera o uticajukaraktera i ludila na oveju dlaku. Nadao sam se da u prikupiti neka obavetenja o tom Varujuprouavajui izbliza dve dlake koje je akino iupao iz njegove brade. Izvadio sam s policeeferovu knjigu, prouio je i podvrgao dve dlake briljivom ispitivanju.

    Zatim sam podue razmiljao. Osetio sam da mi je duh slobodniji. Imao sam utisak da znam taVaruj ima nameru da uini.

    Pozvao sam Grenela. Kad je doao, detaljno smo pretresli sva pitanja, posle ega mu naloih daodnese akinou napunjen revolver, s veoma labavim okidaem. Zatim telefonirah svom prijatelju izUprave bezbednosti, inspektoru Garou, molei ga da mi se pridrui u hotelu Park im bude mogao.On mi to obea.

    2.

    va dana prooe, a nita se ne dogodi. Tree noi, u pono i deset minuta, zazvoni telefon.Javljao se akino. Njegov glas je drhtao.

    Ba sad je telefonirao - ree glasom isprekidanim od straha. - On dolazi... on sada dolazi... Ne nervirajte se, akino - rekoh. - Biu pored vas za tri ili etiri minuta. Ne nervirajte se.

    Nee moi da proe pored Valaka i Stivensa.Kao munja sleteh niz stepenice i pourih na ulicu. Na ulazu u hotel nalazile su se osobe koje sam

    oekivao da u zatei: moj glavni pomonik Grenel, inspektor Garo i ovek s riom bradom!Valak i Stivens nisu bili tamo. To sam i oekivao. Jesge li razumeli? - upitah oveka rie brade. - Garo vam je objasnio?On potvrdno odgovori. Onda, hajdemo tamo - rekoh.Popesmo se uz stepenice trei, pa proosmo hodnikom do akinoove sobe u najveoj tiini.

    Zaustavismo se pred vratima, a ovek s riom bradom zakuca na vrata. Uite - ree akino.ovek rie brade ue u sobu. Priekah etiri sekunde, pa uletesmo za njim. Pred nama je stajao

    akino s revolverom u ruci. On dva puta pritisnu okida. Nita.Onda vide nas.Garo prie i uze revolver iz ruku mog klijenta. Filipe Varuje - ree on - u ime zakona, hapsim vas zbog pokuaja ubistva ovog oveka!Pri tom prstom pokaza na oveka rie brade: Gistava akinoa!ovek koga sam poznavao pod imenom akino, a to je u stvari bio Filip Varuj, srui se u jednu

    fotelju s bolnom grimasom. Zatim uze s pepeljare upaljenu cigaretu i popreko me pogleda. Kako ste uspeli da otkrijete? - proaputa. Dve dlake koje sam skinuo s revera vaeg kaputa, Varuje - odgovorih - bile su ofarbane dlake

    iupane iz konjske grive. Ria brada bila je lana. Varuje, te dve dlake e vas odveti u zatvor.Posle sat vremena, pravi akino, Grenel, Garo i ja pili smo potpuno zasluenu kafu u mojoj

    kancelariji.

  • akino mi prui jednu cigaretu. A sada, gospodine, hoete li, molim vas, da zadovoljite moju radoznalost? Kad me inspektor

    veeras naao na eleznikoj stanici, on mi je samo u glavnim crtama objasnio celu stvar, alidovoljno da bih mogao da odigram svoju ulogu u ovoj drami - ree osmehujui se. Pristadoh.

    -Verujem da je to najinteligentniji plan za zloin koji je ikad smislio ljudski mozak - rekoh. - Evoprie. Poeu od trenutka kada sam razgledao dve dlake kroz mikroskop, u evojoj kancelariji.Briljivim pregledom otkrio sam da se radi o vrlo tankoj dlaci iz konjske grive. Tada sam razumeozato nismo bili u stanju da pronaemo oveka koji se tukao s tobonjim akinoom, onog dana, uhotelu Park'. Taj nepoznati se bio preruio, stavivi riu bradu, lane obrve i naoare s kornjainimoklopom. Silazei niza stepenice izmeu dva sprata, on je bio skinuo celu svoju masku. Zatim je brzouao u neku prostoriju na prvom spratu. Mora da je tako uradio, poto niko nije proao pored Valakai Stivensa, a ni kroz vrata glavnog ulaza, ispred Dipena, kroz vrata koja vode u vrt. Izgledalo je da jeostao u hotelu. Verovatno se tamo oseao bezbednije, poto smo navodnog akinoa odveli u hotel'Grand. Telefonirao sam Garou, pa smo se sastali u hotelu Park'. Tamo smo mirno i sistematskirazmotrili sve goste koji su odseli na prvom spratu. Nije bilo nijednog koji bi i priblino liio naoveka koji je proao pored nas na drugom spratu. Ali jedan od gostiju, koji je bio izaao i koji jetrebalo da se uskoro vrati, bio je izvestio recepciju da e iste veeri otputovati. Traio je da mu sepripremi raun. Pretresli smo njegovu sobu. U kaminu smo nali riu bradu, lane obrve, jedan eir inaoare od kornjainog oklopa. Drali smo u rukama oveka koga smo traili. Saekali smo ga i, kadse vratio, pretresli smo ga. U njegovom depu nali smo paso. Njegovo ime bilo je Enriko Atola!Brzo je shvatio da je sve izgubljeno i, da bi spasao svoju kou i to jeftinije proao, otkrio je Varujevplan.

    Varuj je celu stvar bio smislio u zatvoru. Poto je izaao s robije, doao je u Francusku i ostvarioznaajnu trgovinu vinom. itavu godinu dana utroio je da bi uspostavio prijateljstvo s mojim starimklijentom ilom Varnijeom. Zatim mu je ispriao svoju malu priu. Znao je da e mu Varnijepreporuiti da se meni obrati. Prirodno, ja sam poverovao u njegovu priu. Laan napad izvrio jenjegov sauesnik Atola. On mi je to sam priznao... Upravo pre nego to smo Garo i ja prispeli u hotelPark', Atola, saglasno dobijenim uputstvima, telefonirao je Varuju u njegovu sobu u hotelu 'Grand.Varuj mu je bio rekao da je petnaest dana ranije pisao naem, ovde prisutnom prijatelju, pravomakinou, u Rim, i obavestio ga da hoe da vrati novac koji je pre dvanaest godina ukrao, ali da jezbog bolesti, prinuen da ne naputa sobu, pa ga je zamolilo da doe i poseti ga u Parizu kada ga ovajbude obavestio da to uini. akino je odgovorio da pristaje. Onda je Varuj dao nalog Atoli datelefonira akinou i zamoli ga da doe u hotel 'Grand, gde je on, Varuj, leao kao smrtno bolestan ioekivao njegov odgovor. Odgovor je trebalo da se uputi Atoli, na adresu gde je ovaj nameravao dase smesti te veeri. Odveli smo ga na tu adresu i saekali odgovor iz kojeg smo videli da e akinostii na Severnu stanicu preksutra u dvadeset tri asa i etrdeset pet minuta. Garo se postarao dajedan od njegovih potinjenih ode tamo, saeka akinoa i objasni mu celu stvar. Zatim sam poslaoautomatski revolver Varuju, postaravi se prethodno da izvadim udarnu iglu, tako da je revolver, iakonapunjen, bio bezopasan. Zatim sam zakljuio da e Varaj povui iz igre Valaka i Olija Stivensa naovaj ili onaj nain. Zato im preporuih da pristanu na svaki predlog koji bi im on mogao predloiti.Razume se, im je Atola, po naim uputstvima, telefonirao Varuju da bi ga obavestio o asuakinoovog dolaska, Varuj je siao da pozove Valaka i Stivensa na aicu brendija. Otili su uStivensovu sobu i Varuj je otvorio bocu brendija. Sam on nije hteo da pije, navodei da mu alkoholnavodno kodi. Nepotrebno je rei da je brendi sadravao narkotik koji je uspavao Valaka i Stivensa.Zatim se postavio iza prozora i ekao dok se akinoova kola nisu zaustavila pred hotelom i akino

  • siao i platio vozaa. Onda je pourio do telefona i pozvao me, govorei: 'Varuj stie!. akino bi sepopeo pravo kod Varuja, a Varuj bi ga smesta ubio. Zatim, odmah posle toga, on bi ispalio jedanmetak iz drugog revolvera koji je imao spremljen, stavio bi ga u ruku akinoa, i stvar bi bila gotova.On bi ubio navodnog Varuja, u nunoj odbrani, a ja bih mogao da potvrdim njegovu priu donajsitnijih detalja. Policija, seate li se da sam ja poluzvanino obavestio Garoa o onakvom stanjukakvo mi je bilo prikazano, izjavila bi da je zadovoljna, a prole bi nedelje i nedelje pre nego to bise prijatelji pravog akinoa zabrinuli zbog njegove odsutnosti. Varuj i Atola imali bi dovoljnovremena da se izvuku i, s malo sree, nikada ne bi bili osumnjieni. Da nije bilo onih dveju lanihdlaka, ili da je Varuj bio toliko prepreden da sebi pribavi bradu napravljenu od pravih ljudskihdlaka, kombinacija bi uspela i ovde prisutni akino leao bi u ovom trenutku u mrtvanici kao FilipVaruj, dok bi zlo inac Varuj bio na slobodi pod imenom akino... Kako Varuj mora da proklinje onedve dlake!...

  • KSPREENO UBISTVO

    ad je Kalagan uao u svoju kancelariju, Efi Tompson prestade da kuca na maini, podieglavu i ree:

    Dobar dan, gospodine Kalagane. Bilo je nekoliko telefonskih poziva, a vaa pota je napisaem stolu.

    Vrlo dobro, Efi - ree Kalagan. - Da li su Falon i Krask zvali?Ona odreno odmahnu glavom. Kalagan sede za svoj pisai sto, a ona poe za njim sa svojom

    belenicom. Oekujete telefonski poziv od Falona ili Kraska? - ree. - Ako vas neko od njih dvojice

    pozove kada niste ovde, ta treba da uradim? Ne moete nita da uradite, Efi, te dve ptiice mora da su s one strane brave, u ovom trenutku.

    Obojica, ili bar jedan od njih. Ne znate ko je stvarno odgovoran? - ree ona. Ne, ali, u situaciji kakva je ova, kladio bih se da se krivac neprijatno osea, a da nevini

    poinje da dolazi k sebi.On zapali cigaretu. Naravno, mogue je da su obojica umeani.On otpoe da diktira pisma.Telefon zazvoni. Efi Tompson uze slualicu, pa stavi ruku na aparat i ree:-Mi o vuku! Gospodin Falon bi hteo da govori s vama, gospodine Kalagane.Kalagan prui ruku i uze slualicu. Alo! Falone, ta ima novo?-Sluajte, gospodine Kalagane - ree Falon. - Paljivo sam razmislio i nadam se da sam na

    dobrom putu. Verujem da mogu da dokaem kako je Krask, moj ortak, odgovoran za onu zloupotrebupoverenja. Mogu da dokaem da nemam nikakve veze sa celom stvari.

    -To mi je milo, Falone - ree Kalagan. - Vi znate da vas nikada nismo optuivali ni za kakavprestup.

    Znam, ali, u isto vreme saznao sam da ste nas obojicu istovremeno osumnjiili. Posle svega,nijedno osiguravajue drutvo ne voli da plati dvadeset hiljada funti zbog neije lane izjave. A ja seveoma bojim da se o tome radi...

    Ba sam i ja to mislio - ree Kalagan.Nastade mala pauza. Zatim on upita: ta ste eleli da ja uradiim? Sluajte - ree Falon - okolnosti mi potpuno idu na ruku. Krask je jutros otputovao vozom u

    Njukastl. Tako je put slobodan. Sve knjige i ostali dokumenti nalaze se u koferu na brodu. Otiao samodmah po njegovom odlasku da ispitam stvar. Radim ve dva sata. Prikupio sam dovoljnoobavetenja. Pomou njih vam mogu pokazati kako je on izveo svoj podvig.

    Hoete li da i ja doem? Da. Voleo bih da radim jo nekoliko sati na ovim knjiurinama, ali, ako biste mogli da doete

    veeras, oko devet sati, verujem da bih mogao da do tada sve raistim.-Odlino, biu tamo - ree Kalagan. - Zadovoljan sam to ste se izvukli iz te nevolje, Falone.

    Znao sam da je morao biti kriv neko od vas dvojice, ali, naravno, postojala je mogunost da ste krivii obojica istovremeno. Doi u u devet sati.

    Odlino - ree Falon - brod je usidren na sto pedeset metara od krme 3vezda i kruna. Svako

  • vam ga moe pokazati. ekau vas tamo. Odakle me zovete? - upita Kalagan. Iz krme 'Zvezda i kruna. Odlino - ree Kalagan.On slusti slualicu, baci pikavac, ponovo zapali cigaretu i ree Efi Tompson: Falon kae da je uhvatio svog ortaka Kraska u klopku. Tvrdi da moe da dokae da je Krash

    odgovoran za lanu izjavu. Hoe da se sastane sa mnom. Treba da odem na brod u devet sati i naemse tamo s njim.

    Idete li tamo sasvim sami?-upita ga Efi - To bi mogla da bude neka zamka zar ne?... Imatesamo Falonovu re, a to je nedovoljno da biste bili sigurni da je Krask krivac.

    To je istina - ree Kalagan. - Ali, ponekad se treba izloiti opasnosti. Hvala vam, Efi, totoliko brinete o meni.

    On zamiljeno poe da izbacuje kolutove dima, pa nastavi:-Moda ima neeg istinitog u onoj prii o enskoj intuiciji.Ona se nasmei i ree: Sve ene u nju veruju, gospodine Kalagane. Vrlo dobro, zabeleite, molim vas. Izai u za koji trenutak i neu biti ovde kad Nikols stigne.

    Daete mu ovu poruku. Razume se, gospodine Kalagane.Kalagan izdiktira poruku.

    * * *

    Duvao je ledeni vetar, a nekoliko krupnih kapi kie poee da padaju kada se Kalagan, naputajuiput pored krme, uputi stazicom koja je vodila prema obali. Posle nekoliko minuta hoda, u mraku jeprimetio siluetu broda usidrenog u malom zalivu.

    Zastade za trenutak da upali cigaretu, zatim nastavi da koraa. Stie do broda i pope se na palubu.Tamo nije bilo nikakvog znaka ivota. On viknu;

    Falone!... O, Falone!Nije bilo odgovora. On poe du broda, do glavnih vrata. Ona nisu bila zatvorena. Kalagan ih

    gurnu. Unutra je bio potpuni mrak, jer su zavese bile navuene na prozore. Kalagan zatrai prekidana zidu, pored vrata. Pipajui, pronae ga i upali. Na drugom kraju prostorije, Krask je sedeo zapisaim etolom i drao u desnoj ruci revolver uperen na Kalagana.

    Uite, Kalagane - ree. - Zatvorite vrata iza sebe. Imam jedan mali razgovor s vama.Kalagan se namrti. Tako, dakle - ree. - Evo lepog iznenaenja, Krask. Sumnjam u to - ree Krask. - Sedite u tu fotelju i drite ruke na naslonu. Nemojte praviti

    gluposti. Nemam ni nameru - ironino odgovori Kalagan. Ali, ta sve ovo stvarno znai? Mislili ste da ete se sastati, ovde, s Falonom, zar ne?Kalagan potvrdi. Nee vam smetati da se posluim cigaretom?-Nee, pod uslovom da ne pokuavate s nekim trikom.Kalagan baci pikavac. Izvadi tabakeru i zapali cigaretu. Povue dim, a zatim ree: Da, verovao sam da u posetiti Falona, a da se vi nalazite u Njukastlu. Na prvi pogled,

  • prevario sam se. Da - reeKrask. Ali Falon se nije alio.Kalagan podie jednu obrvu. Nije? - upita.Nastade tiina, na kratko. Zatim Kalagan upita: ta e vam taj revolver, Krask? Ta st