Pitanja Srca - Danijela Stil

  • View
    3.049

  • Download
    120

Embed Size (px)

Text of Pitanja Srca - Danijela Stil

  • Naslov originala: Danielle SteelMATTERS OF THE HEART

  • Danijela Stil

    PITANJA SRCA

    S engleskog prevelaJasmina Glii

  • Ovo je izuzetna knjiga i posveena je mojoj izuzetno, izuzetno divnoj deci Beatriks, Trevoru, Todu, Niku, Semu, Viktoriji, Vanesi, Maksu i Zari kojasu me podravala u svakom trenutku i tokom itave moje knjievne karijerei koja su mi najvea radost u ivotu.

    Knjiga je izuzetna zato to ako se prebroje moji objavljeni romani,moji neobjavljeni romani iz ranih dana, moji dokumentarni radovi (takoeobjavljeni i neobjavljeni), moja knjiga poezije, deje knjige koje samnapisala za svoju decu, sve to zajedno ovo je moja stota knjiga. To jeizuzetan trenutak u mom knjievnom ivotu i za to, u velikoj meri, treba dazahvalim beskrajnoj podrci svoje dece, neprekidnoj, vernoj i strpljivojpodrci punoj ljubavi. Zato je ova knjiga posveena njima, kao to su imposveeni i moje srce i dua, moja ljubav i moja zahvalnost.

    Pored toga, ne bih mogla da stignem do ovako znaajnog dogaaja a dane zahvalim onim posebnim ljudima u mom ivotu koji su tome doprineli:mom neverovatnom agentu i prijatelju Mortu Danklouu, voljenojdugogodinjoj urednici i prijateljici Karol Baron, mome, takoe voljenom ineverovatnom, istraivau Nensi Ajzenbart, koja obezbeuje sav materijalzahvaljujui kojem se u mojim knjigama sve tako dobro uklapa i koja mi jeprijateljica jo iz detinjstva. Zahvaljujem i svojim izdavaima i urednicima ivama, vernim itaocima, bez kojih se ovo nije moglo desiti.

    Svima vama pruam srce i ljubav i izraavam najdublju zahvalnost zaovaj vrlo poseban trenutak u mom ivotu. A uvek i iznad svih, hvala mojojdeci, za koju piem knjige, za koju ivim i diem i koja ine svaki trenutaku mom ivotu dragocenim darom.

    Uza svu moju ljubav,D.S.

  • Neki od najveih zloina protiv ovenosti poinjeni su u ime ljubavi.

    Sociopata je osoba koja e vas unititi, bez srca, bez savesti, a da vas ine pogleda dvaput. U prvi mah je ta osoba suvie savrena, suvie dobra dabi bila stvarna. A onda vam izvadi srce i sve ostalo to god poeli, i toskalpelom. Operacija koju izvede esto je briljantna, ali ne uvek ibesprekorna. A kad dobije to po ta je dola, ostavlja vas u stanju traume ioka, da krvarite kraj puta, i tiho produi, da uini opet to isto, nekomdrugom.

    D.S.

  • 1.

    Houp Dan je koraala Prins stritom u njujorkom Sohou kroz sneg koji jetiho padao. Bilo je sedam sati, prodavnice su se upravo zatvorile iuobiajena trgovaka vreva prekidala se s dolaskom veeri. ivela je ovdeve dve godine i dopadalo joj se okruenje. Bio je to moderan krajNjujorka i smatrala je njegovu atmosferu drueljubivijom nego to je usevernom delu grada. U Sohou je bilo mnogo mladih, uvek je bilo neto dase vidi, nekog s kim se moe popriati, mnogo aktivnosti gde god bi krenulaiz potkrovlja u kojem je stvorila sebi utoite. Sve prodavnice bile subletavo osvetljene.

    Bilo je to doba godine koje je najmanje volela, decembar, nedelja uoiBoia. Kao to je inila i prethodnih nekoliko godina, ignorisala je tajpraznik i ekala da proe. Dva poslednja Boia radila je u sklonitu zabeskunike, a za Boi pre toga bila je u Indiji, gde taj praznik nije imaonikakav znaaj. Povratak u Ameriku posle boravka tamo predstavljao je zanju veliki potres. U poreenju s Indijom, ovde je sve delovalokomercijalizovano i povrno.

    Boravak u toj zemlji promenio joj je ivot, a Indija joj je verovatno ispasla ivot. Otila je naprasno i ostala due od est meseci. Bilo joj jeneverovatno teko da se vrati amerikom nainu ivota. Sve to jeposedovala bilo je u skladitu, a ona se preselila iz Bostona u Njujork. Nijejoj uopte bilo vano gde ivi jer je, kao fotograf, svoj posao nosila sasobom. Fotografije koje je snimila u Indiji i na Tibetu trenutno su bileizloene u jednoj prestinoj galeriji u severnom delu grada. Neki njeni drugiradovi bili su u muzejima. Poredili su ih s radovima Dajane Arbas.Fascinirali su je siromani i oajni. Agonija u oima ljudi na njenim slikamakidala je gledaocima duu, ba kao i njoj dok bi te fotografije snimala.Houpina dela bila su izuzetno cenjena, ali kad biste je pogledali, nita unjenom dranju ne bi odavalo koliko je slavna i vana.

    Provela je itav ivot kao posmatra, kao hroniar ljudskih stanja. A dabi to inio, stalno je govorila, ovek mora biti sposoban da nestane, da

  • postane nevidljiv kako ne bi uticao na raspoloenje modela. To su potvrdilei njene studije u Indiji i Tibetu tokom onog arobnog vremena koje je tamoprovela. Na mnogo naina, Houp Dan je bila skoro nevidljiva, a ipak je naneki drugi nain bila velika, obasjana nekim unutranjim svetlom i s tolikosnage u sebi da se inilo da ispunjava itavu prostoriju kad u nju kroi.

    Osmehnula se prolaznici dok je koraala kroz sneg niz Prins strit.Obuzelo ju je iskuenje da krene u dugu etnju po snegu, i obeala je sebida e to moda i uiniti kasnije u toku veeri. Nije ivela po nekomposebnom rasporedu, nije morala nikome da se javlja. Jedan od blagoslovausamljenikog ivota bio je i taj to je imala potpunu slobodu da ini tagod poeli. Bila je kompletna, nezavisna ena i izuzetno disciplinovana uposlu i ophoenju prema modelima. Ponekad bi krenula metroom u Harlemi lutala, onako u majici i farmerkama, i fotografisala decu po ulicama.Provela je neko vreme u Junoj Americi i tamo fotografisala decu i starce.Ila je gde god ju je srce vuklo, i sad je radila vrlo malo komercijalnihposlova. I dalje bi povremeno obavila neko modno snimanje za Vog, poduslovom da je postavka neuobiajena. Meutim, vei deo radova zaasopise bili su portreti vanih osoba koje je smatrala vrednimfotografisanja i zanimljivim. Objavila je jednu izuzetnu knjigu portreta,jednu knjigu fotografija dece i sad se spremala da objavi fotografije izIndije.

    Imala je sree to je mogla da radi ta god poeli. Mogla je da birameu brojnim zahtevima koje je dobijala. Mada je volela da pravi zvanineportrete, sad je to radila svega jednom ili dvaput godinje. Usredsredila sena fotografije koje je snimala tokom putovanja ili po ulicama.

    Houp je bila sitna ena porcelanski belog tena i kose crne kao gar. Kadje bila mala, majka ju je zadirkivala kako lii na Sneanu iz bajke o sedampatuljaka, i na neki nain jeste liila na nju. Bilo je neeg bajkovitog okonje. Malena poput patuljka, neobino gipka, mogla je da se smesti unajmanji oak i da je niko ne primeti. Jedino to bi svakoga trglo bile sunjene duboke, ljubiaste oi. Bile su toliko tamnoplave da su imale i nekuljubiastu nijansu najlepih safira s Burme ili Cejlona, a ispunjavalo ih jesaoseanje za sve patnje sveta koje je videla. Ko god je video sline oipre nego to je upoznao Houp, znao je im bi je sreo da je proivela

  • patnje ali i da ih je izdrala stoiki, dostojanstveno i s ljupkou. Umestoda je povue u depresiju, bol ju je uzdigao na neko mirno mesto. Nije bilabudistkinja, ali je delila njihovu filozofiju u tome to se nije borila protivonog to joj se deava ve je plovila niz struju i doputala da je ivot nosiod jednog iskustva do drugog. Upravo ta dubina i mudrost isijavali su iznjenih dela. Videlo se da prihvata ivot onakav kakav jeste, umesto da gana silu ini onakvim kakav bi ovek eleo da bude, a kakav nikad ne moebiti. Bila je voljna da se odrekne onog to voli, to je zadatak tei od svihdrugih. I to je due ivela i vie uila i saznavala, to je poniznijapostajala. Jedan monah koga je upoznala na Tibetu nazvao ju je sveticom,to je ona zapravo i bila, mada nije imala posebnih sklonosti ni premajednoj formalnoj crkvi. Ako je u neto verovala, verovala je u ivot iprihvatala ga je s nenou. Bila je snana trska koja se povija na vetru,prelepa i otporna na sve.

    Padao je sve gui sneg dok je stigla do ulaznih vrata svoje zgrade.Nosila je futrolu s foto-aparatom preko ramena, a kljuevi i novanik su jojbili unutra. Nije nosila nita sem toga. Nije se minkala i samo bipovremeno namazala svetlocrveni ru kad bi izlazila. Tako bi jo vie liilana Sneanu. Kosu bi zategla u konjski rep, pletenicu ili punu. Bila joj jetoliko crna da je imala plaviasti odsjaj, a putena bi joj dosezala sve dostruka. Kretala se graciozno poput mlade devojke, a na licu skoro da nijeimala bore. U njenoj fotografskoj biografiji pisalo je da ima etrdeset etirigodine, ali bilo bi teko to proceniti. Lako bi se dalo pomisliti da je mnogomlaa. Poput svojih fotografija i modela, Houp je izgledala bezvremeno.Onaj ko bi je ugledao poeleo bi da zastane i dugo je posmatra. Retko jeoblaila odeu u boji, skoro uvek je nosila crno da ne bi na to skretalapanju svojih modela. U podrujima s vrelom klimom nosila je belugarderobu.

    Otkljuavi ulazna vrata zgrade, ona brzim koracima stie do treegsprata. Bilo joj je hladno i radovala se to ulazi u stan, gde je bilo znatnotoplije nego napolju, mada su tavanice bile visoke i ponekad bi vetarprodirao kroz visoke prozore.

    Upali svetla i s uivanjem, kao to je uvek inila, pogleda spartanskiureen prostor. Betonski pod bio je obojen crnom bojom, dok su beli kaui

  • i primamljive fotelje bile prekrivene mekim vunenim prekrivaima bojeslonove kosti. U enterijeru nije bilo nieg nametljivog. Bio je skorozenovski jednostavan. Zidovi su bili prekriveni ogromnim crno-belimfotografijama. Uramila je svoje omiljene radove, a na najduem zidu bila jeizloena spektakularna serija slika mlade balerine u pokretu. Devojka jebila izuzetno lepa, graciozna plavokosa tinejderka. Bila je to izuzetnaserija, deo Houpine line zbirke. Na drugim zidovima bile su mnogefotografije dece, nekoliko monaha iz arama u kojem je boravila dok je bilau Indiji i dva ogromna portreta efova drava.

    Ovo potkrovlje bilo je i svojevrsna galerija njenih radova, a na jednomdugakom belo lakiranom stolu, na posluavnicima prekrivenim sunerima,bili su poreani njeni foto-aparati skoro hirurki preciznim redosledom. Kadbi imala neki dogovoreni posao, unajmljivala je honorarne asistente, ali jeuglavnom vie volela da sve obavlja sama. Asistenti su joj bili od pomoiali su je i dekoncentris