Pijazeova teorija

8/9/2019 Pijazeova teorija

1/65

1

OSNOVNI POJMOVI

PIJAŽEOVE TEORIJEKOGNITIVNOG RAZVOJA

Predavač: Dragan Janković

Odeljenje za psihologiju,Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu


2/65

2

• Poreklo saznanja ( po Empiristima, racionalistima i Pijažeu )

Osnovni pojmovi

Objekt Subjekt

Empiristi

Racionalisti

Pijaže

Saznanje ne potiče ni iz subjekta ni iz objekta

već iz interakcije!


3/65

3

• Ključno pitanje Pijažeove teorije:Kako se živa bića adaptiraju na svoju sredinu?

Ljudska inteligencija kao jedan od vidova adaptacije

Vrste adaptacije...

Samoregulišući sistemi... • Održavanje stanja sistema (pr. telesna temperatura...)• Popravljanje efekata narušavanja stanja sistema

(pr. obnavljanje oštećenog tkiva...) Ravnoteža...

• Stanje sklada u interakciji organizma sa sredinom pričemu organizam aktivno nadoknađuje postojeće ili

očekivane poremećaje sistema.

...Osnovni pojmovi


4/65

4

• Uravnotežavanje

• Inherentno svojstvo svakog živog sistema (od jednostavnijihdo inteligentnih organizama)

• S posobnost sistema da sopstvenom aktivnošću kompenzujespoljašnje ili unutrašnje poremećaje, tako da sistem uspe dareorganizuje sopstvenu strukturu i postigne novu ravnotežuali ovoga puta višem nivou i tako direktno svojimdelovanjem dovede do novog razvojnog nivoa sistema koji

je bolji, funkcionalniji i potentniji od prethodnog.

• To je i faktor i mehanizam razvoja po Pijažeu• To je i proces koji služi za usklaĎivanje AS i AK

...Osnovni pojmovi


5/65

5

...Osnovni pojmovi

Asimilacija

• Def.: Uklapanje novih objekata u postojeće strukture organizma(uz deformisanje samog objekta, usličnjavanje )

• Uloga:

• Održavanje kontinuiteta u razvoju pojedinca • Davanje smisla novim informacijama

• Primeri dominacije Asimilacije:• Varenje hrane, Osobenjaštvo, Egocentrizam, Paranoja, Manija

gonjenja, Predrasude, Simbolička igra, Primer sa svećom i teglom...


6/65

6

...Osnovni pojmovi

• Akomodacija • Def.: Izmena postojećeg stanja sistema pod dejstvom objekata iz

sredine

• Uloga u razvoju: Remeti postignutu ravnotežu sistema i time

pruža mogućnost da se kroz ponovni proces uravnotežavanjadoĎe do nove ravnoteže, ali sada na višem nivou! Uvodi novinu u razvoj!

• Primeri dominacije Akomodacije:• Primer sa tonjenjem belih i crnih kamenčića

• Imitacija, Pomodarstvo, Konformizam, Bubanje ...• Proces uravnotežavanja AS i AK - Adaptacija• AS i AK se nikada ne javljaju sami i u čistom obliku. Nema

asimilacije bez akomodacije i obrnuto. Uvek idu naporedo i

nerazlučivo su povezani. Ali, mogu se javiti u različitim srazmerama.


7/657

...Osnovni pojmovi

• Transformacija • Da bi saznao objekte subjekt mora aktivno da deluje ne njih, da ih

transformiše • Saznanje ne polazi ni iz S ni iz O već iz interakcije S-O

• Od potpune subjektivnosti novoroĎenčeta do objektivnosti odraslog

• Akciona shema• Saznajna struktura koja se primenjuje na realnost.• Ono u jednoj akciji što se može prenositi, uopštavati i diferencirati sa

jedne situacije na drugu

• Varijeteti: SM AŠ, PO AŠ, KO AŠ, FO AŠ, simboličke AŠ itd. • Kako se razvijaju A. Sheme? (tj kako nastaju razvojne novine?)

- diferencijacijom posebnih AŠ iz opštih (shema kusanja iz sheme sisanja)- integracijom različitih AŠ (trešenje zvečke => da bi se čuo zvuk)


8/658

...Osnovni pojmovi

• Centracije i decentracije• Stalno smenjivanje centracija i decentracija tokom razvoja (uz

porast sposobnosti decentriranja tokom uzrasta)

• Odnos AS i AK u prvim mesecima SM perioda: Svet bebe jecentriran na vlastite akcije.• Odnos AS i AK u prvim mesecima PO perioda: Svet deteta je

centriran na sopstvenu tačku gledišta.• To je posledica AS koja deformiše i još uvek nedovoljne AK • Decentracija: vraćanje ravnoteže izmeĎu AS i AK. To omogućava

detetu da se stavi u poziciju drugih, i sl.

• Konstrukcija• Koordinišu se akcione sheme i stvaraju strukture sve veće

kompleksnosti tokom razvoja


9/65

9

...Osnovni pojmovi

• Teorija stadijuma

• Razvoj teče kroz izvestan broj stadijuma • Ali, izmeĎu stadijuma postoji i kontinuitet, (nema oštrih prekida i novih početaka)

• Svaki stadijum se nadovezuje na prethodni (ranije konstrukc. su nužne za naredne) • Na narednim stadijumima se na novoj ravni ponovo izgraĎuje ono što je

postignuto na prethodnom nivou

• Postoji konstantnost redosleda stadijuma za svu decu, ali brzina prolaska kroznjih nije ista (uočena su značajna odstupanja u brzini)

• Četiri glavna stadijuma u Pijažeovoj teoriji: Senzo-motorni stadijum (0-2)

Stadijum preoperacionalnog mišljenja (2-7) Stadijum konkretnih operacija (7-11)

Stadijum formalnih operacija (11-15)


10/65

10

Pitanja za analizu Pijažeove teorije

• Koji aspekt kognitivnog r azvoja je u fokusu Pijažeove teorije • Koji su ključni pojmovi Pijažeove teorije

• Koji su po Pijažeu faktori razvoja • Koji je mehanizam razvoja• Sa čime se dete raĎa • Da li je razvoj kontinuirani proces ili ide kroz stadijume• Kakav je odnos izmeĎu učenja i razvoja


11/65

11

Pijažeova teorija je:

• Strukturalistička

• Interakcionistička

• Aktivistička • Konstruktivistička

• Teorija stadijuma

• Teorija uravnotežavanja

• Genetičko-epistemološka teorija


12/65

12

Koji su stadijumi intelektualnog

razvoja po Pijažeu?

1. SENZO-MOTORNI

STADIJUM (0-2)

2. PREOPERACIONALNO

MIŠLJENJE (2-7)

3. STADIJUM KONKRETNIH

OPERACIJA (7-11)

4. STADIJUM FORMALNIH

OPERACIJA (11-15)


13/65

13

1. SENZO-MOTORNI STADIJUM


14/65

14

• Koja su merila za raspoznavanje inteligentnog ponašanja po Pijažeu?

SENZOMOTORNA INTELIGENCIJA

• Povezivanje sredstva i cilja

• Postojanje namere

• Svrsishodna koordinacija više praksema


15/65

15


• Povezivanje sredstva i cilja

• O tome se može suditi samo kada postoji prepreka

• Čemu služi prepreka? - tako se eliminiše način rešavanja

problema putem navika.

• U inteligentnom činu cilj se postavlja na početku, a zatim se

traže podesna sredstva za njegovo ostvarenje.

• Pr .: sa čaršavom i igračkom na kraju stola • Igračka – predmet cilj• Čaršav – predmet sredstvo

• Provera.: sa čaršavom i igračkom koju stavimo van čaršava


16/65

16


• Namera

• Kako se o tome može suditi? Na osnovu ponašanja deteta: Pr.:

• Vizuelna fiksacija, itd.• Da li se zadovoljava zamenom objekta• Upornost, ne odustajanje• Isprobavanje razl. načina da se doĎe do cilja i sl.

• Pijaže ubacio nameru u def. inteligencije, izmeĎu ostalog i da

bi se izdvojio od asocijacionističkog pogleda na inteligenciju


17/65

17


• Svrsishodna koordinacija više praksema

• i stvaranje novih kombinacija praksema

• Pr. AŠ: vući uzicu + AŠ: uhvati predmet =vući uzicu da bi se dohvatio predmet

• Pr: sa čaršavom i igračkom (hvatanje čarš., privlačenje,hvatanje igračke, itd.)

• Koja ovde AŠ nikada pre nije postojala?: Sve su postojale, alinije bilo svrsishodne koordinacije tih AŠ

• Kada će doći do stvaranja novih AŠ (tj. Kada će dete daizmisli nešto novo) : > tek u 6. Fazi kada postojieksperimentisanje i uviĎanje


18/65

18


• Pr .: sa čaršavom, igračkom na kraju stola i mamom koja držiruku na čaršavu

• > dete gura maminu ruku u smeru igračke • (neke prakseme zamenila mama)

• Pr .: sa čaršavom, igračkom na kraju stola i mamom koja držiruku van čaršava

• > dete opet gura maminu ruku u smeru igračke

• Da li je to inteligentni čin?


19/65

19

• Tri vrste kružnih reakcija: • Primarne (CR I)• Sekundarne (CR II)

• Tercijalne (CR III)

Kružne reakcije

• Primarne kružne reakcije (CR I) • “Primarne” – jer su usmerene na sopstveno telo• “Kružne” – jer se neprestano ponavljaju (u slučaju CR I -

na jednoličan način) • Pr: sisanje palca• Pr: sa pljuvačkom


20/65

20

Kružne reakcije

• Sekundarne kružne reakcije (CR II) • “Sekundarne” – jer su usmerene na spoljašnje objekte • “Kružne” – jer se neprestano ponavljaju (i u slučaju CR

II - na jednoličan način) • Pr: trešenje zvečke.

• Tercijalne kružne reakcije (CR III) • jer su usmerene takoĎe na spoljašnje objekte

• Ali ne ponavljaju se na jednoličan način, već dete uvodivarijacije i izmene pri svakom ponavljanju

(eksperimentisanje sa objektima)

• Pr: Date mu igračku a ono je baci, i tako u nedogled....


21/65

21

Kružne reakcije

• Zašto se zovu kružne?• A zašto nisu nazvane ponavljajuće (repetitivne)?

potrebaakcija

zadovoljenje

Postupak

Cirkularna

reakcija

potreba akcija zadovoljenje


22/65

22

• Svest o postojanju objekta i posle

njegovog uklanjanja iz perceptivnog polja

• Šta znači “postojani” objekat?

• I pored promena u prostorno-vremenskimkoordinatama tom predmetu dete pridaje

status identičnosti.

Šema postojanog objekta


23/65

23

Razvoj šeme postojanog objekta

• 1. Faza:

• Dete ne razlikuje “JA” od “NE JA”. Svet je adualističan. Nema razlikovanja subjekta i objekta.

• Objekti su samo nešto što služi ili ne služi za sisanje • Objekti su prosti produžeci sopstvenih radnji i nemaju

stalnost

• 2. Faza: • I dalje nema traženja posle nestajanja objekta iz vidnog

polja

• Pasivno očekivanje: nastavlja da gleda u smeru gde jeobjekt nestao, ali nema traženja


24/65

24


• 3. Faza:

• Traži objekt posle skrivanja samo ako je već započeo pokret dohvatanja

• Objekt postoji samo u produžetku započete radnje, ali ne isamostalno od detetove radnje (šema objekta je još uvekdeo detetove akcije).

• Ako ga ispusti tražiće ga samo pogledom • Traži parcijalno skrivene objekte, ali ne i potpuno

skrivene• 4. Faza: • Uspostavljanje šeme postojanog objekta • Posle skrivanja ostaje svest o postojanju objekta i akcija

traženja počinje, (pr. podiže prepreku, sklanja...)


25/65

25


• Ali... To još nije dovoljno čvrsta šema postojanog objekta!

• Objekt u 4. Fazi još nije potpuno nezavistan od konteksta i od

detetove radnje• Pr. Za dete još ne postoji objekt kao takav, već pre: “lopta-iza-fotelje, lutka-iznad-kreveca”…

• Dete ne uzima u obzir vidljiva premeštanja, već traži objektna “privilegovanim mestima”

• Tipična greška ove faze: “A ne B zadatak”


26/65

26


• Objekt je sada odvojen od praktičnog konteksta • Rešava A ne B zadatak • Dete ga traži vodeći računa o “vidljivim premeštanjima” • Šta su vidljiva premeštanja? (Pr. sa tri zastora)

• 5. Faza:

• Dete traži objekat vodeći računa o “nevidljivim premeštanjima” • Rešava problem sa višestrukim zaklonima • Ne traži ga tamo gde “ne može biti” jer za predmet sada važe

pravila “grupe prakričnih premeštanja”

• 6. Faza:


27/65

27


• Na kraju SM perioda kod deteta se formira kategorija objekta:• Nezavisna od detetove aktivnosti

• Apstrahovana iz praktičnog konteksta • Objekt je postojan (identičan samome sebi i krozrazličite prostorno-vremenske promene)

• Objekt se premešta po prostoru (takoĎe sadaobjektivnom) i to po pravilima “grupe prakričnih

premeštanja”


28/65

28

FAZE

S-M STADIJUMA


29/65

29

• Uvežbavanje refleksa (uroĎenih SM šema)

• Objekat: Nema diferencijacije AŠ i objekta • Namera: Nema namere

1. FAZA SM STADIJUMA (0-1)


30/65

30

• Prve stečene navike (iz uhodanih refleksa i jedne nebološke draži)(pr. sisanje palca, okretanje ka izvoru zvuka...)

• Primarne cirkularne reakcije (CR I)

• Namera: nema• Objekat shvata kao produžetak AŠ. Ne traga za objektom koji je prestao da bude deo akcije

• Prostor : nepovezani čulni prostori • Vreme: trajanje izvedeno iz trajanja sopstvene akcije• Kauzalnost: Svoje akcije tretira kao uzrok svakog dogaĎaja

koji sledi akciju



31/65

31

• Sekundarne cirkularne reakcije CR II• Nastavlja sa formiranjem novih navika• Koordinacija viĎenog i uhvaćenog

• Nema razlikovanja sredstva i cilja, ali ovde su zameci.• Namera – post-hoc (težnja ka ponovnom izazivanjuinteresantnih dogaĎaja)

• Objekat: traga za nestalim objektom samo ako je prethodno biodeo detetove akcije

• Prostor : shvata samo neposredni prostor gde se odigrava akcija• Vreme: shvata relaciju pre-posle samo u vezi svojih akcija• Kauzalnost: započinje razlikovanje uzroka (svojih akcija) i

posledice tih akcija



32/65

32

• Počeci SM inteligencije • Sredstvo-cilj: Cilj se postavlja na početku. Dete potom bira sredstvo

kojim će doći do cilja (pr. sklanja prepreku da bi došao do igračke)

• Koordinacija praksema i njihovo povezivanje u složenije strukture • Primena već postojećih praksema u novim situacijama (udara po predmetu – da bi otklonio prepreku)

• Vodi ka postojanom objektu• Namera: postoji

• Objekat: Traži objekt na privilegovanom mestu • Prostor: Početak shvatanja distantnog prostora, perspektive • Vreme: Početak shvatanja serijalnosti nizova dogaĎaja (pre-posle) • Kauzalnost: Ograničeno shvatanje da i drugi objekti mogu biti

uzroci (pr. Kada gura ruku odraslog ka željenom predmetu)



33/65

33

• Tercijalne cirkularne reakcije CR III• Formiranje novih AŠ putem aktivnog eksperimentisanja • Traženje novih sredstava diferencijacijom poznatih šema (pr.

ponašanje sa osloncem) • Objekat: Otpornost na vidljiva premeštanja u prostoru • Prostor: shvata objektivnost prostora, svoje telo tretira kao deo

prostora

• Vreme: Shvata objektivnost vremena

• Kauzalnost: Potpuno shvata da i drugi objekti mogu biti uzroci, i tosasvim nezavisno od njegove akcije, shvata nužnost prostornogdodira izmeĎu uzroka i posledice. PredviĎanje mogućih odnosameĎu objektima.



34/65

34

• Kraj SM stadijuma i početak semiotičkog ponašanja • Formiranje novih šema kroz mentalno kombinovanje( pr. Insight,

korišćenje štapa kao oruđa bez probe, kutija šibica)

• Pronalazi nova sredstva mentalnim kombinovanjima kojima sedolazi do insight-a• Objekt: Rešava nevidljiva premeštanja • Prostor: reprezentuje prethodne promene prostornog položaja • Vreme: Reprezentuje ranije opažene nizove dogaĎaja

• Kauzalnost: zahvaljujući sposobnosti reprezentovanja može dazaključi o nevidljivom uzroku, na osnovu opažanja efekta ili predvidi efekat na osnovu opažanja uzroka



35/65

35

2. STADIJUM

PREOPERACIONALNO MIŠLJENJE


36/65

36

Preoperacionalno mišljenje

Preoperacionalni stadijum (PO) karakteriše egocentrizam,

intuicija i specifični oblici dečijeg shvatanja i objašnjenja

pojava, završava se usvajanjem pojma konzervacije, pojavom operacija, (tj. interiorizovanih akcija koje su

reverzibilne i povezane u sistem), i usvajanjem strukture

grupisanja - opštom logičkom šemom dečije misli na

stadijumu konkretnih operacija (KO).


37/65

37

Egocentrizam dečije misli

• Centracije i decentracije • Dominacija asimilacije• Konfuzija na relaciji Subjekt Objekt, psihičko i fizičko

• Smenjuju se kroz stadijume tokom dečijeg razvoja • Ponavljanje onoga što je dete prošlo u SM stadijumu na

praktičnoj ravni, sada u ravni reprezentacija • Na SM stadijumu (najpre centracija na sopstveno telo i akciju pa

decentracija)

• Na PO stadijumu (najpre centracija na sopstvene reprezentacije, predstave, pa decentracija – (pojava operacija na KO stadijumu)• Odnosi si se kako na fizički tako i na socijalni univerzum

(nemogućnost stavljanja u poziciju drugoga itd.)


38/65

38

Egocentrizam dečije misli

• Pr. • U raspravama sa drugom decom ne mogu da stanu u poziciju drugoga

već kao da svako drži svoj monolog (kolektivni monolozi). (Monolog

takođe prati i samostalnu dečiju igru i aktivnost – i takvi monolozi predstavljaju 1/3 dečijeg spontanog govora u 3-4 godini.)

• Ponašanje u igrama sa pravilima: PO deca igraju svak za sebe neobraćajući pažnju na pravila suigrača

• Dete će oko 4-5 godina znati da pokaže svoju desnu i levu ruku, a tek

oko 7-8 da se desna ruka osobe koja sedi naspram njega nalazi naspram

njegove leve

• Simbolička igra (primer čiste, čak “dvostruke egocentričnosti”) • Imaginativna, imitativna (igre sa lutkama, kuvanje ručka, itd)


39/65

39

Zadatak - 3 planine


40/65

40

Zadatak - 3 planine


41/65


42/65

42

Intuicija

• Preobražaji u inteligenciji na PO:od SM praktične, ka reprezentacionoj inteligenciji PO stadijuma

• Prelogičko mišljenje na PO ( Do 7 god dete rasuđuje prelogički i

nadoknađuje taj nedostatak mehanizmom intuicije) • Dete sve vreme tvrdi, a nikada ništa ne dokazuje! (to takođe

proističe iz egocentrizma)

• Intuitivno mišljenje je potčinjeno opažaju.

• Od čega se sastoje proste intuicije? – to su opažajne ili akcioneSheme interiorizovane u reprezentaciju.


43/65

43

Intuicija

- Pr. 1 - Dete 4-5 godina pravi niz crvenih žetona iste dužine, ali nevodeći računa o broju elemenata niti o uspostavljanjukorespodencije 1:1- ( primitivni oblik intuicije: procenjivanje količine jedino

preko zauzetog prostora)

- Pr. 2 - Dete 5-6 godina uspostavlja korespodenciju 1: 1 ina osnovu toga zaključuje o količini ali...

- Pr. 3 - ali ... Ako pomerimo crvene žetone malo udesno detekaže da nisu jednake i da duži red ima više žetona

=> jednakost se ne odražava logičkomkorespodencijom već samo vizuelnom


44/65

44

Intuicija

• Koliko su intuicije daleko od operacija? – da bi postalelogičke operacije dovoljno je samo da postanu reverzibilne

• Ako ih uporedimo sa operacijama - intuicije bi bile interiorizovaneakcije koje nisu reverzibilne i koje nisu u sitemu

• Intuicija:1. Primarna intuicija

2. Artikulisana intuicija - (naprednija u 2 smisla: rekonstruiše

prošlost i anticipira budućnost i tako pripremareverzibilnost)

• U poreĎenju sa operacionom logikom - intuicija pokazuje manjuravnotežu zbog odsustva reverzibilnosti, ali je to svakako napredak uodnosu na SM inteligenciju

D čij h t j i


45/65

45

Dečije shvatanje iobjašnjenje pojava

• Usled konfuzije subjektivnog i objektivnog sveta dolazi dosubjektivizacije objektivnog sveta i do objektivizacije subjektivnog

• Ta konfuzija subjekta i objekta najviše dolazi do izražaja u:

Dečije shvatanje pojava

1. Animizam • Sklonost dece da neživim stvarima pridaju odlike živih bića (da

shvata stvari kao žive, obdarene namerama itd.) • Pr. Sijalica nam svetli, peć nas greje, sunce nam sija itd.

• Pr. Oblak zna kuda ide, noć je veliki crni oblak koji ulazi u sobukada spavamo, mesec nas prati u šetnji i vraća se kada i mi...

• Tokom PO dolazi do opadanja animizma:• Kod mlaĎe dece sve može biti živo, potom samo ono što

se kreće, pa samo ono što se samostalno kreće itd.


46/65

46

Dečije shvatanje pojava

2. Realizam • Sklonost dece da subjektivnim pojavama pridaju objektivnost, tj da se

smeštaju van subjekta (mislima, snovima, imenima, itd.) • Pr. Snovi su noću tu u sobi, na krevetu, lebde... • Pr. Imena su neodvojive odlike predmeta. Svaki predmet zna svoje ime

3. Artificijalizam • Sklonost dece da okolni svet shvate kao plod ljudske delatnosti, tj. da

su napravljeni od strane ljudi

• Pr. Nebo su napravili i obojili ljudi, jezera su iskopali ljudi, planine su sazidali ljudi, kamenčići se prave presovanjem peska, itd.

• Artificijelizam je manje zastupljen kod seoske nego kod gradske populacije jer se radi o preteranoj generalizaciji sa objeketa koje su

najpre upoznali (tvorevine)


47/65

47

Dečije objašnjenje pojava

1. Motivacija • Objašnjenja kod kojih dete pripisuje spoljnjem, fizičkom svetu

ljudske motive

• Pr: noć dolazi zato da bismo mi mogli da spavamo

• Pojam uzročnosti • Interesovanje za uzroke i pitanje - Zašto? – se javlja oko 4. Godine• Prekauzalnost dečijih objašnjenja – umesto objektivnih, fizičkih

uzroka deca pri tumačenju uzroka pojava često navode psihološke

motive i uzroke

2. Finalizam • Dete objašnjava pojavu njenim krajnjim rezultatom • Pr: reka teče zato da bi se ulila u more


48/65

48

Dečije objašnjenje pojava

4. Fenomenizam • Dete od dve pojave koje se odigravaju istovremeno jednu od njih

proglašava za uzrok • Pr: treperenje lišća izaziva vetar

5. Participacija• Kada dete smatra da su dve pojave koje su ista samo po vrsti i

materijalno iste

• Pr: senka ispod drveta je deo noći

3. Magizam • Uverenje deteta da sopstvene radnje mogu uticati na tok prirodnih pojava• Pr: sunce se kreće zato što ja trčim


49/65

49

3. STADIJUM

KONKRETNIH OPERACIJA


50/65


51/65

51

Šta je REVERZIBILNOST?

• Predstavljanje mogućnosti odvijanja jedne akcije u

suprotnom smeru

Razlika reverzibilnosti i vraćanja, preokretljivosti?

• Akcija se ne preobražava odmah u reverzibilnu operaciju.

Postoji prvo zamišljanje vraćanja (preokretljivost,empirijsko vraćanje) ali to je nova akcija, različita od prve i

nezavisna od nje.

Reverzibilnost


52/65

52

Vrste reverzibilnosti

(Tipovi odgovora pri ispitivanju konzervacije)

• Identitet * – (to je ista glina, ništa nije ni dodato ni oduzeto)

• Inverzija (prosta reverzibilnost) - (možemo sada vratiti iz Au B i biće kao na početku)

• Reciprocitet (kompenzacija) - B je duži, ali tanji pa ima isto

Reverzibilnost


53/65

53

KONZERVACIJA

• Sigurni pokazatelj prelaska sa preoperacionalnog na period KO

• Konzervacija materije (7-8)

16 20

32

73

84

10

20

30

40

50

60

70

80

90

5 6 7 8 9

uzrast• Konzervacija težine (9-10)

• Konzervacija dužine, zapremine, površine (11-12)

Konzervacija


54/65

54

Konzervacija

Konzervacija

tečnosti


55/65

55

Kompozabilnost (povezanost u sistem)

• Obrazovanjem operacija one se neminovno koordiniraju u celovitu

strukturu

• Ne uči se sukcesivno jedna po jedna operacija već se usvaja ceo

sistem

• Pr. Sistem celih brojeva:

• ne samo operacija 2+1=3; već istovremeno i 3+1=4; 3+2=5 itd.

Povezanost u sistem


56/65

56

Koja je opšta logička šema KO?

- Logička struktura “grupisanja” - To je pokušaj formalnog opisa realnog kognitivnog ponašanja

deteta u ovom periodu.

- Karakterišu je: identitet, inverzija, kompenzacija, tautologija i

ograničena asocijativnost.

- Primeri grupisanja: klasifikacija, serijacija, multiplikativna

grupisanja (više klasifikacija i serijacija istovremeno, serijalna

korespodencija (dvostruki niz pr. Lutke i š tapovi), matrice (tabele

sa dva ulaza, pr. Kvadrati i krugovi – crveni i plavi...), itd.

“Grupisanje”


57/65

57

Klasifikacija

• Grupisanje, stavljanje zajedno onoga što je isto ili slično

• Figuralne kolekcije – (... zato što se slažu iz bilo kog razloga, pr. čekić i ekseri)

• Nefiguralne kolekcije – (...slične predmete na manje gomile,

ali bez kombinovanja uzlasno/silazne metode i inkluzije)

• Hijerarhijska klasifikacija – (kombinuju uzlasno/silaznemetode i intenzivno kvantifikuju inkluziju)

• Inkluzija klasa – (adekvatna upotreba “Svi” i “Neki”. Pr. inkluzija potklase (mačke) u klasu (životinje) se javlja tek oko 8-9 god.)

Vrste konkretnih operacija


58/65

58

• SreĎivanje elemenata po rastućim/opadajućim veličinama

• Najpre odsustvo serijacije, pa empirijska serijacija ( putem

pokušaja i pogreški; ređanje od početka pri umetanju), pa

operaciona serijacija.

• Operaciona serijacija: svaki element se opaža u isto vreme i

kao veći od prethodnih i kao manji od narednih (reverzibilnost

redosleda)

Serijacija


59/65

59

Formiranje brojeva

• Intuicija broja na PO stadijumu ( pr . brojanje napamet )

• Operaciona priroda brojeva na KO stadijumu (konzervacija

brojčanih veličina nezavisno od prostornog rasporeda)

• Pojam broja se operaciono obrazuje: nastaje sintezom serijacije i

inkluzije klasa

Broj


60/65


61/65

61

Zašto se zovu FORMALNE operacije? - Zato što dolazi do transformacija misli: oslobađaju se realnog

(sadržinskog) i počinju sa upotrebom mogućeg, propozicija i

hipoteza (formalnog).- Tj. dolazi do diferenciranja forme mišljenja od sadržaja

- One ne moraju biti faktički istinite, već se smeštaju u široki domen

svega mogućeg (hipotetičko-deduktivne)

- Stvarno je samo podskup mogućeg. - Pojava FO dovodi do ravnoteže na višem nivou (jer dete sada može

sve da transformiše i ubaci u strukturu - i realno i moguće)

FORMALNE OPERACIJE (11/12 - 15/16)


62/65

62

- Doba velikih ideala, početka teorija, udaljavanja od realnosti,

bunta, osporavanja svega postojećeg, traženja ličnog identiteta u

tom novom i apstraktnom svetu. Emocije se ulažu u ideale.

FORMALNE OPERACIJE (11/12 - 15/16)

- Javlja se novi egocentrizam u kome adolescent pokušava da

prilagodi sredinu svome “Ja”. Taj egocentrizam će se povući tek

pred kasnijom decentracijom, kada počne da radi.

- Refleksija – mišljenje o svom mišljenju. Omogućava mu bekstvo

u apstraktno i moguće. Stvara teorije, ideologiju, sistem vrednosti,

estetske vrednosti, religijske i filozofske poglede


63/65

63

U osnovi FO leži:

1. Kombinatorika

- Kombinovanje svih mogućih OBJEKATA:

Pr.: - 5 bokala sa bezbojnim tečnostima (A, B, C, D, E) - jedna kombinacija daje žutu boju. Koja?

- dete na FO to radi sistematski!

- Kombinovanje propozicija, ideja, hipoteza: (koristeći propozic. operacije)

1. Implikaciju (ako... onda)

2. Disjunkciju (ili, ili, ...ili oba)

3. Ekskluziju (ili...ili)

4. Inkopatibilnost (ili, ili,...ili ni jedno), itd.

Opšta logička šema FO


64/65

64

2. Grupa od 4 transformacije (INRC):

Dve vrste reverzibilnosti sa KO se sada kombinuju (operacije na operacijama)

i dovode do FO. To kombinovanje dovodi do grupe od 4 transformacija:

1. I - Identična 2. N – Negativna (inverzna)3. R – Recipročna 4. C – Korelativna

3. Struktura mreže

Opšta logička šema FO


65/65

- Kombinatorika

- Proporcije (11-12 god.)

- Dvostruki sistem referenci (pr. Puž! KO dete shvata oba para inverznih operacija

ali ih ne kombinuje. Ne predviđa da puž krećući se napred, po daščici koja se

kreće nazad, ostaje nepomičan u odnosu na spoljašnju referentnu tačku )

- Hidrostatička ravnoteža (Hidraulična presa oblika U. Varijable: težina klipa i

gustina tečnosti)

- Verovatnoća (pr. 3/9 2/6)

Tipovi zadataka koje može da rešava dete u FO?

Pijazeova teorija

Text of Pijazeova teorija

Algoritmu teorija

Teorija konstrukcija

Teorija ličnosti

teorija osnaživanja

Teorija upravljanja projektima - men.fon.bg.ac.rsmen.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/Teorija-upravljanja... · Teorija upravljanja projektima . x Strategije i prioriteti

Odldonskost migrantovv Sloveniji - Policija · mo s številnimi teorijami (ekološka teorija, teorija diferencialne asociacije in identifikacije. teorija kul turnega konflikta, teorija

Teorija vzorčenja Teorija vzorčenja Teorija vzorčenja Verjetnostne

RACUNOVODSTVO - teorija

teorija sportske grane teorija sportske grane - rvanje

Teorija redova (Teorija masovnog opsluživanja) istrazivanja/predavanja... · IV-1 Teorija redova (Teorija masovnog opsluživanja) Redovi (čekanje) su deo svakodnevnog života. Svi

Teorija oscilacija

TEORIJA EKSPERIMENTA

4. TEORIJA IGARA - Ekonomski fakultet u · PDF file4. TEORIJA IGARA Teorija igara je matematička teorija za rešavanje problema konfliktnih situacija. Konfliktna situacija je ona

OIP teorija

TEORIJA MEHANIZAMA

TEORIJA SKUPOVA - poincare.matf.bg.ac.rspoincare.matf.bg.ac.rs/~aljosha/Teorija-Skupova.pdf · teorija skupova - deo teorije skupova bez dokaza konsistentnosti i neza-visnosti. Krivineova

3. TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

Teorija sekuritizacije i teorija rutinskih aktivnosti

Scanned Image - University of Belgrade...Superova teorija izbora zanimanja se zovejoš i: teorija osobina teorija životnog modela Hopokova teorija c. metoda Životne istorije teorija

TEORIJA GRAFOVA

Teorija odlucivanja

Miss Teorija

Teorija prava

kinematika teorija

Teorija Vjerojatnosti

Teorija Konstrukcija - Teorija Stapa

Tikimybiu teorija

GEJDZ TEORIJA I - df.uns.ac.rsd... · omogucujuci time dublja saznanja o osnovama na kojima materija gradl svet. ... teorija, kod engleza gauge teorija, a kod francuza jauge teorija

teorija informacija

Teorija plasticnosti_2010_11

Documents

Pijazeova teorija

Text of Pijazeova teorija