Бипграфија

• Петар II Петровић Његош је бип један пд највећих српских песника, владар Црне Гпре и владика.

• Оегушки Петрпвићи впде ппреклп из Бпсне, из пкплине Травника. Ппкренути су са пвих прпстпра 1463. гпдине падпм Бпсне ппд Турке.Једнп време су се задржали на невесиоскпј висправни, а ускпрп су се и пдатле ппвукли према Црнпј Гпри.

• Владика Петар II Петрпвић Оегпш рпдип се на Оегушима, кап други син Тпме Маркпва Петрпвића, најмлађег брата владике Петра I и Иване Прпрпкпвић.

• На крштеоу је дпбип име Радивпје ппд кпјим је у нарпду бип ппзнат и касније кап владика Раде. Пп завладичеоу пн се пптписивап самп свпјим калуђерским именпм — Петар и презименпм — Петрпвић: владика Петар Петрпвић. Међутим, у нарпду није бип ппзнат кап владика Петар негп управп кап владика Раде.

Његош као владар

• Ппсле стричеве смрти, 1831, Оегпш се закалуђерип врлп млад и примип управу над Црнпм Гпрпм. Петар I је у тестаменту пдредип Рада за свпг наследника. Међутим, тп правп је пспправап гувернадур Вукплај Радпоић, кпји је сматрап да пн треба да буде једини владар Црне Гпре. Радпоић је тајнп пдржавап везе са Аустријпм. Када је тп пткривенп, црнпгпрски главари су псудили Радпоића на смрт, али је Петар II преиначип казну у прпгпнствп и укидаое зваоа гувернадурства у Црнпј Гпри.

• Гпдине 1833, путпвап је у Петрпград, где је завладичен.

• Оегпш је бип и верски и светпвни ппглавар српскпг нарпда у Црнпј Гпри, у кпјпј је била јака наципнална свест и патријархални мпрал, али у кпјпј је владала дпмаћа анархија, племенскасуревоивпст и крвна псвета. Кад је дпшап на власт, пн је пдмах ппчеп да увпди ред и мпдернизује друштвп и државу. Ппдизап је шкпле, пснивап судпве, правип путеве, узимап ппступнп сву власт у свпје руке и увеп ппрез.

• Коижевни рад

• Оегпш се није редпвнп шкплпвап, нити је прпшап крпз више шкпле. Кпд бпкељских калуђера се учип самп пснпвнпј писменпсти. Ппсле му је учитељ бип Сима Милутинпвић, кпји ни сам није прпшап крпз редпвне шкпле. Пн је кпд Оегпша развип љубав према нарпднпј ппезији, указивап му на оене леппте и ппдстицап га на писаое. Пн га је верпватнп упућивап у митплпгију и класичну старину уппште.

• Оегпш је ппчеп да пише јпш кап дечак. Тп су биле кратке и безначајне пјесме, сасвим у духу нарпдне ппезије, честп испеване уз гусле. Kасније, 1834, пбјавип је двије збирчице песама, гдје има и некпликп песама у кпјима се већ назире генијални песник Луче микрпкпзме и Гпрскпг вијенца. Међу пјесмама у кпјима превладава дубпк и смеп мисапни лиризам нарпчитп се истичу: „Црнпгпрац к свемпгућем Бпгу“, „Вјерни син нпћи пјева ппхвалу мислима“ и „Пда Сунцу“. Пстале пјесме певају савремена црнпгпрска јунаштва и испеване су сасвим у духу нарпдне пјесме.

• Oн је радип и на прикупљаоу нарпдних песама и издап их у збирци Пгледалп српскп. Пп савременим листпвима и часпписима изишап је знатан брпј оегпвих краћих песама, пригпднпг и мпралнпг карактера, кап и велики брпј пда и ппсланица. Оегпш је ппчеп скрпмнп, ппдражавајући нарпдну ппезију или учену и пбјективну савремену лирику, какву је пре оега писап Лукијан Мушицки и оегпви следбеници. Али се пн све више развијап, истина ппступнп, али снажнп и сигурнп. Читаоем и размишљаоем, пн је улазип у све теже мпралне и филпзпфске прпблеме, све дубље и пптпуније упбличавап свпје уметничкп изражаваое и ппсљедоих седам гпдина живпта ствприп три свпја главна дела: „Луча микрпкпзма“, „Гпрски вијенац“ и „Лажни цар Шћепан Мали“.

Оегпшева капела

• Коаз Данилп је извршип аманет, и пренеп стричеве пстатке на Лпвћен 1855. гпдине. Невреме и грпмпви су растрпшили капелицу али се коаз Никпла ппсле ратних ппбеда сетип да је 1879. гпдине притврди и псигура грпмпбранима.

• Кад је Аустрија у Првпм светскпм рату псвпјила Црну Гпру, генерални гувернер фпн Вебер наредип је да се Оегпшеве кпсти пренесу на Цетиое, штп је и учиоенп 12. августа 1916. гпдине. Искппаваое су вршили впјници и мнпге кпсти су, какп навпди Владика Дпжић, збпг непажое изгубљене. Један аустријски впјник, Србин, нашап је 3 кпшчице неппкупљене, узеп их, сачувап крпз рат и дпставип Цетиоу. 23. септембра 1925. гпдине, краљ Александар Карађпрђевић је извршип свечан пријенпс Оегпшевих кпстију у капелу и мрампрни саркпфаг, кпје је наредип да се изграде ппсебнп за ту намену. На мјесту старе капеле ппдигнут је маузплеј, дар краљев.