Tihe balkanske ve}ineu Mikser hausu

PETAK, 17. mart 2017 l broj 7109, godina XX

cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0,7 EUR (CG), 0,7 EUR (SLO), 5 kuna, 1,2 EUR (GR)

www.danas.rs

antiratna tribina

Petak, 17. mart 2017. godine u 20.00Kara|or|eva 46

estival Exit jedini je festival teveli~ine i zna~aja koji je nastao izaktivizma mladih. Muzi~ki festivalna Petrovaradinskoj tvr|avi ove }e

se godine odr`ati po 17. put, dok je od osnivanjana leto 2000. pro{lo ve} 18 godina. Ipak,dru{tveni anga`man ove organizacije i njeneprve aktivnosti se`u jo{ do studentskih protestana zimu 1996/97. godine.

Izlo`bom 20 godina Exit aktivizma, odr`anomu Studentskom kulturnom centru Novi Sad –Fabrika 3. februara ove godine, obele`ene sudve decenije dru{tveno anga`ovanogdelovanja. Sve je po~elo 1996. protestnimmar{om koji je inicirao Du{an Kova~evi},

osniva~ festivala, kad su studenti pe{ke krenulina put od Novog Sada do Beograda, gde ih jedo~ekalo 10.000 ljudi na Brankovom mostu, svedo osvajanja titule za Evropsku prestonicukulture, kao i humanitarnih akcija u kojima jesakupljeno vi{e stotina hiljada evra za pomo}oboleloj deci i ugro`ene od poplava.

Na izlo`bi je predstavljena i istoimenapublikacija ~iji je urednik novinar Branko Rosi}, a ukojoj se pored hronolo{kog pregleda najva`nijihdru{tvenih akcija, nalaze i autorski tekstovi i citatio aktivizmu Exit festival: Sr|e Popovi}a, Ivana M.Lali}a, Dragana Ambrozi}a, Marka Vidojkovi}a,Olje Be}kovi}, Miljenka Jergovi}a, Zorana Kesi}a,Vladimira Arsenijevi}a, Zorana Kosti}a Caneta i

brojnih drugih.Izlo`ba je otvorena tribinom

Budu}nost dru{tvenog aktivizmana kojoj su govorili osniva~Otpora Sr|a Popovi}, izvr{nadirektorka Evropskog fonda zaBalkan Hedvig Morvai, ~uvenibubnjar i simbol petooktobarskih

promena Dragoljub \uri~i}, pisac i zamenikglavnog urednika magazina Nedeljnik BrankoRosi} i osniva~ i direktor Exita Du{an Kova~evi}.

U razgovoru koji je podsetio na neke odklju~nih akcija Exita, u~esnici su otkrili i li~nido`ivljaj ovog jubileja.

„Exit je jedino pravo otelovljenjepetooktobarskih promena u Srbiji koje jepre`ivelo“, rekao je Sr|a Popovi} i dodao da „uSrbiji u kojoj je sve relativno, Exit je jedina stvarsa kojom nema zezanja“. Popovi} se osvanuo ina brojne poku{aje politizacije u dvodecenijskojistoriji i zaklju~io da je „Exit uvek bio iznaddnevne politike i promovisao univerzalnevrednosti“.

Simbol demonstracija iz devedesetih,bubnjar Dragoljub \uri~i}, prisetio se nekih odnajranijih akcija. „Exit jedini nije izneverio moj

petooktobarski bubanj. Brojni koji jesu, danas suprakti~no nestali, dok Exit nastavlja da raste“,izjavio je \uri~i}.

Hedvig Morvai podsetila je okupljene naentuzijazam ljudi iz Exita u borbi za ukidanje

viza, te na dolazak Olija Rena na festival koji utrenutku zahla|enja odnosa izme|u Vlade Srbijei Evropske komisije, pod utiskom razgovora savelikim brojem mladih, daje obe}anje da }e vizebiti ukinute.

„Kad su vize tri godine kasnije kona~noukinute, Ren je pred kamerama u direktnomprenosu, pokazao uramljenu po~asnu plaketuState of Exit i rekao da mu je zadovoljstvo {tojedno obe}anje dato na Exitu, danas mo`e i daispuni“, prisetila se Morvai.

Osniva~ Exita, Du{an Kova~evi} akcenat jestavio na potrebu da se spre~i ponovni ciklusratova na Balkanu. „Normalni ljudi iz svih krajevabiv{e dr`ave moraju da se ujedine i da spre~enastanak novih sukoba. Da su ljudi `eljninormalnog `ivota krajem osamdesetih bilisvesni da su krvave devedesete mogu}e, bili bi

mnogo glasniji i organizovaniji unastojanjima da takav scenariospre~e. Mi danas vrlo dobroznamo kako Balkansko bure barutamo`e da eksplodira, i zato }emoTihu balkansku ve}inu koju smopokrenuli pretvoriti u Glasnubalkansku ve}inu, sa ciljem danadja~amo glasove koji sa svihstrana prizivaju nove ratove“,izjavio je Kova~evi}.

Na izlo`bi se pojavio veliki brojzvanica iz najranijih dana Exita, odkojih se mnogi nisu videli godinama,kao {to su petooktobarske ikoneBogoljub Arsenijevi} Maki, StankoLazendi} i Vlada Pavlov, a prisutan jebio i Jovan Simi}, humanitarniaktivista koji je inicirao akcije Exitfondacije Asovi za decu i nedavnoodr`ani Sportski bazar, gde je u zbiruprikupljeno vi{e od 130.000 evra zadecu obolelu od raka.

Izlo`ba 20 godina Exit aktivizma, koju suNovosa|ani ve} imali priliku da vide u februaru,a koja je od ve~eras postavljena i u Mikser hausuu Beogradu, nastavi}e svoj put ka Zagrebu iSarajevu.

U nizu razgovora sa Du{anom Kova~evi}em,osniva~em festivala, ~esto je isticano kako Exitjedini me|u velikim svetskim festivalima ba{tininasle|e embriona i etalona svih open air muzi~kihdoga|aja – Vudstoka. Jer, taj ameri~ki predakExita, nije bio samo turiranje Mar{alovih poja~alapod vedrim nebom i paleta rokenrol vedeta.Vudstok je promenio dotada{nji svet. Zato i Exitfestival nije mogao biti samo inventar svetskipoznatih muzi~kih zvezda i platforma sa koje }ese meriti ko nas (ni)je posetio. Glastonberi i ostaliveliki festivali imaju privilegiju da ugo{}ujunajpresti`nija rokenrol imena i da od tonaprodatih buradi IPA, lagera, craft pivskogsazve`|a prave redove za Ginisa (knjigu, a nepivo), ali je Exit morao da bude vi{e od toga. Onnikada nije mogao da zaboravi svoj embrion za~etna studentskim protestima 1996/7. u Kolar~evojulici u Beogradu, kad su se na uli~nommejnstejd`u sudarili pretorijanska odbranasistema i mladost koja je s pi{taljkama, muzikom iostalim saundtrekom menjala Srbiju.

Autor je urednik publikacije „20 godina Exit aktivizma“

“

II

BRANKO ROSI]:

Exit nakonVudstoka

IZLO@BOM I TRIBINOM U NOVOSADSKOJ FABRICI PO^ELO OBELE@AVANJE JUBILEJA

\URI^I]: Exit jedini nije izneverio moj petooktobarski bubanj

F

III

ovodom rastu}ih nacionalnih tenzijau regionu Exit fondacija ve~eras u 20sati, u beogradskom Mikser hausuorganizuje veliku antiratnu tribinu

koja }e biti direktno preno{ena na sajtovimanajva`nijih medija u regionu. S obzirom na to daje Exit nastao kao pokret mladih koji su se borili zademokratiju, mir i dobrosusedskeodnose u regionu, ekipa ovogsvetski priznatog muzi~kog festivalai nakon 20 godina nastavlja svojudru{tveno anga`ovanu misiju.

Za ovu priliku okupljene suistaknute javne li~nosti iz zemaljaregiona, pa }e na ve~era{njoj tribinigovoriti muzi~ar i antiratni aktivistaRambo Amadeus, EmirHad`ihafizbegovi} – glumac iprofesor glume na Akademijidramskih umjetnosti u Tuzli,fudbalska legenda SFRJ D`evad

Prekazi i hrvatski pedagog i sociolog i vo|a tzv.Kurikularnih reformi Boris Joki}, kao i doma}initribine, osniva~ i direktor Miksera Ivan M. Lali} iosniva~ i direktor Exit festivala Du{an Kova~evi}.

Istovremeno }e u Mikser hausu biti otvorena ibeogradska izlo`ba 20 godina Exit aktivizma, kojakroz `ivopisne fotografije, tekstove i eksponate

prikazuje dve decenije dru{tvenokorisnog anga`mana festivala iFondacije Exit. Premijera ove izlo`bebila je u februaru u Novom Sadu,kada je predstavljena i specijalnaistoimena publikacija posve}enaovom jubileju. U duhu misije Exita iTihe balkanske ve}ine, izlo`ba }e bitiodr`ana i u Zagrebu i Sarajevu.

Publika Mikser hausa, ve~erasnakon tribine, podseti}e se jo{jedne va`ne akcije. Nastupomsastava IQV – Tribute to EKV bi}eobele`eno 25 godina od velike

rokenrol antiratne akcije koju su u martu 1992.organizovali tada najpopularniji rokenrol bendoviu Beogradu – EKV, Elektri~ni orgazam iPartibrejkersi. Zajedni~ka pesma Slu{aj vamo – mirbrate mir ostala je antiratni simbol u tada{njojJugoslaviji.

Da je aktivizam javnih priznatih li~nosti i daljeveoma va`an i aktuelan svedo~i to da su seumetnici i intelektualci u aprilu 2016. okupili i takostvorili neformalnu grupu Tihe balkanske ve}ine,kao odgovor na rastu}e tenzije me|u dr`avama uregionu. Tada su uputili otvoren poziv javnosti dase suprotstavi ekstremnoj nacionalisti~koj retoricikoja je zavladala regionom, uz sve u~estalijefa{isti~ke i ultradesni~arske parole.

Ovaj doga|aj u Mikser hausu bi}e otvoren zajavnost, a Exit fondacija poziva sve ljude dobrevolje da se pridru`e zajedni~koj borbi za boljesutra.

P

Se}anje na koncertRimtutituki 1992. godine

Poku{ao sam da tu, na rubu trga, objasnimprijateljima iz Egipta za{to volim bendRimtutituki. Godine 1992. bili su hit u gradu,grupa mangupa koji su cepali gitare, poznatihpo duhovitim stihovima. Kad su najavili jedan odretkih besplatnih koncerata, drugari i ja smozbrisali sa predavanja i pojurili na Trg da vidimoidole u akciji.

Ono {to se dogodilo {okiralo nas je. Umestojo{ jednog zabavnog koncerta, ~lanoviRimtutitukija stigli su na Trg u otvorenoj prikolicikamiona, vi{e nalik pobedni~kim generalimanego pank muzi~arima. Dok je kamion jo{kru`io, svirali su tu jednu himni~nu stvar ponovoi ponovo, a stihovi su glasili: Manje pucaj, vi{etucaj, i Ispod {lema mozga nema. Ne morate bitigenije da biste shvatili {ta se doga|alo: ratovi sujo{ besneli i Beograd je bio pun vojnika i tenkovana putu za rati{ta, a pred nama su bili momci iznekoliko bendova koje smo voleli, koji su sesprdali sa svim tim militarizmom, pozivali na mir,zalagali se za normalan i sre}an ̀ ivot. I sve to udiktaturi gde je javno izno{enje takvih sloganamoglo da te uvali u gomilu problema.

Dok sam tr~ao za kamionom i obo`avanimmuzi~arima, do`iveo sam seriju otkrovenja.Shvatio sam da aktivizam ne mora da budedosadan. U stvari, da je sto puta efektivniji uformi kul pank koncerta nego dosadnih mitinga igovorancija. Shvatio sam da je mogu}ezainteresovati ljude ~ak i u naizgledbeznade`noj situaciji. I, jo{ va`nije, da su, kaduspe{ da zainteresuje{ dovoljno ljudi i dovoljnonjih se okupi da u~ini ne{to po tom pitanju,promene neizbe`ne. Naravno, nisam zaista nalicu mesta do kraja shvatio ni{ta od svega toga,bar ne jo{. Treba}e mi godine da promislim osvemu {to sam ose}ao tog popodneva na Trgurepublike, da razaberem sve misli i pretvorim ih uakciju. Ali, kad sam jednom ukapirao koliko jemo}na jedna uspe{na i kul nenasilna akcija,nisam vi{e mogao da se vratim u prethodnostanje apatije. Drugarima i meni postalo je jasnoda moramo ne{to da uradimo kako bismozaustavili Slobu Milo{evi}a.

Iz knjige „Mustra za revoluciju“ Sr|e Popovi}a(Albion Books i Dan Graf)

OSNIVA^ OTPORAJUBILEJI

Pi{e: Sr|a Popovi}

Antiratni simbol(i)Tribina Tihe balkanske ve}ine, ~etvrt veka od Rimtutituki akcije i 20 godina EXIT aktivizma u Beogradu

p e t a k , 1 7 . m a r t 2 0 1 7 .

Livestream ve~eras od 20 satiPublika {irom regionave~eras }e u`ivo mo}ida prati program uMikser hausu – Blic (Sr-bija), Jutarnji list (Hr-vatska), Vijesti (CrnaGora) I Radio Sarajevo(Bosna i Hercegovina).

Exit je na{ jedini exit – Olja Be}kovi}

Sve ove godine, Exit radi na tome dase ljudi pove`u, da ne tra`e razlikejedni me|u drugima ve} da prona|usli~nosti, da se svijet promatra o~imazajedni~ke suradnje i uvijek pozitivneenergije. Svaki put kad do|em na tajfestival, imam osje}aj kao da sam sle-tio na neku drugu planetu, kao dasam do{ao na mjesto gdje sam slo-bodan i siguran. Exit je festival koji jeod samog po~etka imao misiju, pa jetako ima i danas – Damir Urban

Exit je u~inio mnogo. Aktivirao je ceoregion. Exit je u ~itavoj jugoisto~nojEvropi bio i ostao va`na ta~ka susre-tanja, razlog da se prekora~i granica ido|e u posetu – Aleksandar Zograf

Exit je nastao kao simbol politi~kogotpora. Iako je u me|uvremenu po-stao veliki muzi~ki festival, poruka jeostala ista: mogu}e je. I u ovom ne-stabilnom i izmu~enom dijelu svijetamogu}e je napraviti ne{to golemo,globalno relevantno i regionalnoatraktivno. Exit nije samo novosadskiponos, Exit je na{ – Ida Prester

Na kraju Exitove akcije Tiha balkanskave}ina stoji jasna poruka: ne dozvoli-mo da nam ponovo prodaju istu pri~ui da nas retorikom vra}aju u ono gro-zno vreme – Aleksandar Timofejev

Svakako ne postoji manifestacija kojaima toliko sna`an i dubok zna~aj zapovezivanje mladih u regionu jugoi-sto~ne Evrope i svih zajedno s ostat-kom Evrope i sveta, kao Exit – Vladi-mir Arsenijevi}

Ima jo{ mladih glava koje svetle i ne-}e da se ugase. Po prirodi stvari, nemogu sve da nas ugase. Rasejali smoseme slobode i ono ra|a... Moja slo-boda je moja budu}nost. Samo trebare}i: Ljudi, nemojte da se bojite, ne-ma straha, mi smo besmrtni, svi. Ne-mojte da kukavi~luk pri~a o nama,kao {to pri~a dosad. Ne zaboravite napokolenja koja dolaze posle nas, minemamo {ta da izgubimo – ZoranKosti} Cane

Klinci koji se ne sje}aju Jugoslavije,oni koji su se rodili tokom balkanskihratova po Zagrebu, Ljubljani, Splitu,Osijeku i Sarajevu, kupovali su karteza Exit, pakovali rance i {atore i puto-vali u zemlju o kojoj su na televiziji i u{koli mogli ~uti sve najgore. Eto, to je,meni se ~ini, najva`nija stvar koju jeExit postigao u dvadeset godina svo-ga postojanja – Miljenko Jergovi}

MOGU]E JE

Slika nedostojna ramaIspostavlja se da se posle odre|enogbroja godina stvari na Balkanu vrte ukrug i da opet dolazi do nekih ratnihbubnjeva i da se svako malo raspirujemr`nja. Na`alost, o~igledno da je pe-sma jo{ uvek aktuelna i da stvari posle~etvrt veka jo{ uvek nisu do{le na svo-je mesto – Sr|an Gile Gojkovi}

Festival Exit zapravo je modernievropski ram kreiran za sliku Srbije ka-kvu smo zami{ljali. Izmi{ljen je da ura-mi i svetu poka`e lice jedne zemljeotvorene ka svetu, urbane i nasmeja-ne, demokratske i prosperitetne. Aonda se desilo ne{to neuobi~ajeno.Mnogi ramovi poka`u se nedostojnislika, me|utim, ovde se slika pokaza-la nedostojnom rama – Kokan Mla-denovi}

Pojava Exita mogla bi se u fizici upo-rediti s velikim praskom. Exit je eks-plodirao na po~etku novog mileniju-ma i danas smo svedoci da se od nje-ga stvara jedan mali kosmos – MarkoVidojkovi}

POSE

BN

O IZ

DA

NJE

LIS

TA D

AN

AS

/ ur

edni

k:D

raga

n St

o{i}

/ te

ksto

ve p

ripr

emila

:Gor

dana

Non

in /

kor

ektu

ra:M

arjan

a St

evan

ovi}

/ pr

elom

:Zor

an S

pahi

}

Petak, 17. marta 2017. godine u 20hMikser House, Kara|or|eva 46 u Beogradu

Vidimo se!