1. Pojam izvrnog krivinog prava (penologije)Izvrno krivino pravo je dio sistema krivinog prava jedne zemlje. Krivino pravo se moe posmatrati u dvojakom smislu kao grana pozitivnog prava i kao grana pravne nauke. Iz ovako odreenog pojma krivinog prava prozilazi i osnovna dioba ove grane prava. Tako se razlikuju materijalno, procesno i izvrno krivino pravo. Materijalno krivino pravo predstavlja sistem zakonskih pravnih propisa kojima se odreuju pojam i karakteristike krivinih djela, sistem krivinih sankcija i osnovi i uslovi za utvrivanje krivine odgovornosti i kanjivosti. Ono se moe manifestovarti, realizovati tek posredstvom procesnog prava. Naime, krivino procesno pravo kao sistem zakonskih pravnih propisa odreuje pojam i vrste procesnih subjekata, procesna naela, arhitektoniku i tok redovnog krivinog postupka te krivinog postupka po redovnim i vanrednim pravnim lekovima. Tako izvrno krivino pravo kao grana pozitivnog pravnog sistema i kao dio krivinog prava predstavlja sistem pravnih propisa (zakonskog i podzakonskog karaktera) koji odreuje postupak, nain i uslove izvrenja izvreenih krivinih sankcija od strane krivinog suda. Ovako odreeno izvrno krivino pravo se nalazi u funkciji primene krivinog (materijalnog) prava tj. omoguava finalni stadijum njegove primjeneA da bi odreena krivina sankcija koja je propisana u krivinom pravu i izreena od strane nadlenog suda mogla u potpunosti da ostvari zakonom propisanu svrhu (funkciju zatitu i obezbjeenje najznaajnijih drutvenih dobara i vrednosti) , potrebno je da ona bude na odgovarajui nain i izvrena od za to nadlenih dravnih organa (organa penitensijarne sadminstracije).Izvrno krivino pravo Republike Srpske je dio jedinstvenog pravnog sistema zemlje, ali koje u tom sistemu ima poseban zadatak. Njegov je zadatak da obezbedi zatitu, uvrivanje i razvijanje drutveno-ekonomskih odnosa i drutveno-politikog ureenja zemlje, odnosno kako je to u zakonodavstvu odreeno da obezbedi zatitu osobnih sloboda i prava oveka, te drugih prava i drutvenih vrednosti zajemenih i zatienih Ustavom i meunarodnim pravom

IZVRNO KRIVINO PRAVO KAO GRANA PRAVNE NAUKE (PENOLOGIJA )Izvrno krivino pravo nije samo grana pozitivnog prava jedne zemlje, ve je ono istovremeno i grana pravne nauke. Penologija je dakle nauna disciplina koja izuava razne (pravne i vanpravne) aspekte koji se pojavljuju u vezi sa izvrenjem krivinih sankcija. Prvobitno je ova nauka izuavala samo probleme u vezi sa izvrenjem kazne lienja slobode. To je uostalom i danas glavni predmet ove naune discipline, ali je njeno podruje istraivanja proireno i na probleme izvrenja drugih krivinih sankcija, zavodskih i vanzavodskih koje ukljuuje odreene tretmane delikvenata (osuenih lica).U nauci se penologija odreuje i kao nauka koja izuava metode kaznenopravnih sankcija, pravila njihovog izvrenja i metode koji se koriste u njihovoj primeni.U najirem smislu penologija tako obuhvata naunu obradu svih problema koji se javljaju u vezi sa izvrenjem svih krivinih sankcija, a sve u nastojanju da se upravo u fazi izvrenja postigne svrha propisivanja krivinih sankcija. U tom smislu se penologija odreuje kao samostalna i posebna nauna disciplina iji je predmet prouavanja izvrenje kazni i drugih krivinih sankcija, kao i prouavanje tretmana osuenih lica. PREDMET IZVRNOG KRIVINOG PRAVA-Bez obzira na razliita teorijska odreenja pojma izvrnog krivinog prava (penologije) koja se mogu nai u domaoj i inostranoj krivinopravnoj literaturi, izvrno krivino pravo se kao grana zakonodavstva jedne zemlje bavi se ureivanjem organizacije, naina i postupka izvrenja krivinih sankcija, u prvom redu kazni (i to kazne lienja slobode kao najznaajnije vrste kazne) i drugih krivinih sankcija

2. FUNKCIJA IZVRNOG KRIVINOG PRAVAOsnovna funkcija krivinog prava uopte jeste zatita najznaajnijih drutvenih dobara i vrednosti od kriminaliteta. Ta funkcija treba da obezbedi postojanje jednog drutva ali i da omogui njegov dalji razvoj. Da bi krivino pravo uopte moglo da ostvari ovako postavljeni cilj - svrhu, potrebno je da u zakonu propisane kazne budu izreene uiniocu krivinog dela i da one budu izvrene na takav nain, u takvom postupku, primenom takvih metoda i mjera vaspitanja, prevasitanja i resocijalizacije da utiu na uinioce krivinih djela (osuena lica) da ubudue ne nastave sa vrenjem krivinih djela

Tako je u lanu 2. Zakona o izvrenju krivinih sankcija Republike Srpske odreena svrha izvrenja krivinih sankcija (dakle i svrha izvrnog krivinog prava) na trojaki nain i to kao : 1) sprovoenje pravnosnanih i izvrnih sudskih odluka, 2) zatita drutva od vrenja krivinih dela i 3) izdvajanje uinilaca krivinih dela iz drutvene sredine u cilju njihovog prevaspitanja, leenja i osposobljavanja za ivot na slobodi u skladu sa drutvenim normama.

Iako se krivinopravna zatita drutvenih vrednosti ostvaruje uglavnom kroz kaznu kao najvaniju krivinu sankciju ona se ne ostvaruje samo kroz retribuciju i odmazdu ve isto tako i kroz prevenciju vrenja krivinih dela putem resocijalizacije i popravljanja uinilaca krivinih dela. ta vie cilj je krivinog prava da vaspitno utie na ponaanje ljudi kako bi se oni uzdrali od krenja propisa i vrenja ponaanja koja su drutveno opasna i u zakonu odreena kao krivina dela.

3. IZVORI IZVRNOG KRIVINOG PRAVA Osnovni i glavni izvor izvrnog krivinog prava u Republici Srpskoj, koje se zasniva na naelu zakonitosti jeste Zakon o izvrenju krivinih sankcija (ZIKS). Njime se ureuje : 1) postupak izvrenja kazne zatvora, dugotrajnog zatvora, lienja slobode koje je odreeno u prekrajnom postupku, mjere pritvora, novane kazne, rada za opte dobro na slobodi, mjera bezbednosti, kazne maloljetnikog zatvora i vaspitnih mjera, 2) organizacija i rad ustanova za izvrenje krivinih sankcija i 3) izvrenje krivinih sankcija koje su izrekli strani sudovi.

Meutim, pored zakona kao osnovnog i neposrednog izvora izvrnog krivinog prava, izvor ove grane prava ine i podzakonski akti pravilnici Ministarstva pravde) i to u sluajevima kada sam zakon (ZIKS) to izriito predvia. To su posredni ili dopunski izvori izvrnog krivinog prava. Njih ima vie vrsta. 1) Krivini zakon budui da on propisuje pojam, vrste, svrhu i duinu trajanja krivinih sankcija, kao mogunost njihovog prestanka (npr. uslovni otpust, pomilovanje i sl), kao i principe kaznene politike koji se zapravo i moraju ostvariti efikasnim izvrenjem izreenih sankcija i 2) Zakon o zatiti i postupanju sa decom i maloljetnicima u krivinom postupku koji propisuje nain, uslove i postupak za izvrenje izvreenih krivinih sankcija za maloletnike (vaspitnih mera, kazne maloljetnikog zatvora i mjera bezbjednosti), kao i alternativnih mjera (policijskog upozorenja i vaspitnih preporuka).

Budui da se izvrnim krivinim pravom odreuje i nain i postupak izvrenja mjere pritvora (krivinoprocesne mjere za obezbeenje prisustva okrivljenog u krivinom postupku) to se na odreeni nain kao izvor izvrnog krivinog prava javlja i Zakon o krivinom postupku.

I konano kao ivori izvrnog krivinog prava na posredan nain smatra se i Zakon o prekrajima budui da on propisuje pojam, vrste, svrhu i trajanje sankcija koje su izreene uiniocima prekraja.4. ODNOS IZVRNOG KRIVINOG PRAVA SA DRUGIM DISCIPLINAMAIako je izvrno krivino pravo poniklo u okviru krivinog materijalnog prava, danas je to samostalna, autonomna grana prava koja ima specifian predmet i nain njegovog regulisanja. Ono predstavlja predmet prouavanja posebne naune discipline penologije koja je istina nastala pod okriljem kriminologije, ali je stekla samostalni subjektivitet u okviru pravnih nauka. Kao dio jedinstvenog pravnog sistema, potrebno je da odredimo odnos izvrnog krivinog prava (odnosno njegove nauke penologije) prema drugim granama prava odnosno naunim disciplinama.

U tom smislu emo posmatrati odnos izvrnog krivinog prava prema : 1) krivinom materijalnom pravu, 2) krivinom procesnom pravu i 3) prekrajnom (administrativno kaznenom) pravu. Takoe emo posmatrati i odnos penologije (ili nauke izvrnog krivinog prava) prema drugim krivinopravnim naukama : 1) kriminologiji i 2) viktimologiji i 3) kriminalnoj politici 5. KLASINA KOLAPrvo ozbiljno nauno prouavanje krivinog dela i kazni prea njegovom uiniocu zapoinje u drugoj polovini 18. veka sa pojavom klasine kole. Na bazi novih koncepcija ova je kola razradila novi sistem krivinog prava koji je postao osnova za niz krivinih zakonika koji su doneti pod njenim uticajem: francuski revolucionarni Krivini zakonik iz 1791. godine, bavarski Krivini zakonik iz 1813. godine i dr.

Najznaajniji su predstavnici ove kole ezare Bekarija, Anselm Fojerbah i Deremi Bentam.

Ti su se predlozi sastojali u sledeem : 1) umesto samovolje, arbitrernosti i zloupotreba treba uvesti princip zakonitosti krivinog djela i kazne , 2) cilj kazne nije odmazad i nanoenje zla uiniocu krivinog djela ve spreavanje da on vri krivina djela ubudue dakle specijalna prevencija. Dakle kazna je sredstvo za spreavanje vrenja krivinih djela ime se ostvaruje efikasna zatita drutva, 3) umesto surovih, neovenih, telesnih i smrtnih kazni treba uvesti kaznu lienja slobode sa prinudnim radom. Zbog ovog uenja se on smatra osnivaem abolicionistikog pokreta koji je konano doveo do ukidanja smrtne kazne u kaznenom sistemu najveeg broja savremenih zemalja i 4) treba uvesti princip srazrmernosti kazne prema teini uinjenog krivinog djela. On se zalae za uvoenje sistema apsolutno odreenih kazni u krivinom zakoniku tako da sud nema samostalnosti u izricanju vrste i mjere kazne ve uiniocu krivinog djela izrie kaznu koja je propisana za to djelo bez obzira na konkretne okolnosti pod kojima je ono uinjeno.Anselm Fojerbah je najvei pravni teoretiar klasine kole. On je autor prvih ozbiljnih djela iz oblasti krivinog prava : '' Revizija osnovnih postavki i pojmova pozitivnog kaznenog prava'' (1800. godine) i '' Udbenika opteg u Nemakoj vaeeg kaznenog prava'' (1801. godine). U Udbeniku je na nauno sistemtizovan nain upotrebom odgovarajueg instrumentarijuma obradio materijalno krivino pravo dajui nov sistem nauke opteg dela krivinog prava sistem biparticije. On je obradio sve osnovne i opte pojmove i institute krivinog prava istiui da kazna treba da ostvari generalno preventivno dejstvo ime je on postao tvorac teorije o generalnoj prevenciji kazne i to ''teorije psihike prinude''.

Deremi Bentam je u svojim delima : ''Teorija kazne'' i ''Teorija zakonodavstva'' razradio teoriju o drutvenoj korisnosti kazne ili utilitaristiku teoriju. On je prvi istakao da kazna ima za cilj spreavanje kriminaliteta. Njegov je poseban doprinos reformi kaznenih ustanova i uopte penitensijarnog sistema to je dovelo do humanizacije kaznenog tretmana prema osuenim licima. Ovo su prvi radovi iz oblasti izvrnog krivinog prava

Osnovne koncepcije klasine kole jesu sledee:

1) sloboda ovjeka i graanina je osnovna vrednost u drutvu. Nju izmeu ostalog treba da obezbjedi i princip zakonitosti krivinog djela i kazne. Krivina djela i kazne moe da propie samo zakonodavac i to prije nego to su djela uopte i izvrena.

2) krivina odgovornost izvire iz moralne odgovornosti uinioca krivinog djela. U osnovi te odgovornosti nalazi se sloboda volje uinioca krivinog djela. ovekova volja je naime potpuno slobodna od spoljnih i unutranjih uticaja.

3) krivino djelo i kazna su samo pravni fenomeni, pravne pojave ije je postojanje odreeno zakonom. Kazna je jedina mjera kojom drutvo nastoji da sprei i suzbije kriminalitet. Meu kaznama najznaajnija je kazna lienja slobode. Smrtn ukaznu treba izbaciti iz kaznenog sistema kao neloginu i nekorisnu.

4) uinilac krivinog dela je inpersonalizovano bie, dakle, jedan logiko-asptraktan pojam. Svako je jednak pred zakonom tako da svakome od njih sledi i ista kazna. Kazna se prilagoava izvrenom krivinom djelu, a ne uiniocu ili okolnostima izvrenja dela. Postoji samo objektivna, a ne i subjektivna individualizacija kazne.

5) sud je ovlaen samo da primenjuje zakon a ne i da ga tumai u konkretnom sluaju. Stoga zakon propisuje za svako krivino djelo odreenu vrstu i meru kaznu koju je sud duan da izrekne uiniocu tog djela sistem apsolutno odreenih kazni.6. ANTROPOLOKA KOLAKrajem 19. veka sa snanim razvojem prirodnih i drutvenih nauka javlja se antropoloka kola. To je doba izrazitog porasta kriminaliteta na to je meu prvima ukazao Gabriel Tard u svom djelu : ''Uporedni kriminalitet'' za to je izmeu ostalog okrivljeno i uenje klasine kole.

Glavni predstavnik Antropoloke kole je ezare Lombrozo. U svojim delima : ''ovek kao zloinac'' ,''Kriminalna antropologija'' i ''Zloin uzroci i leenje'' izloio je osnovne koncepcije ovog uenja.

Prema Lombrozu zloin je prirodna i nuna pojava. Uzroci kriminalnog ponaanja se prema njemu nalaze u samom ovjeku. Naime, ovek se raa kao zloinac. Postoje odreeni ljudi koji su po svojoj fiziolokoj i anatomskoj konstituciji predodreeni za vrenje krivinih dela. Takvi se ljudi mogu prepoznati po izvesnim biolokim obiljejima koji mogu biti anatomske ili fizioloko-funkcionalne prirode. Ova se obeleja nazivaju stigmati degeneracije. Stoga krivino djelo rezultira iz organske konstitucije oveka koja se manifestuje i na njegov psiholoki ivot. Lombrozo je uinioce krivinih dela koje naziva krivcima razvrstao u pet kategorija : roeni krivci, duevno bolesni krivci, krivci iz navike, krivci iz strasti i sluajni krivci

Za razliku od klasine kole koja uopte nije poklanjala panju uzrocima kriminaliteta, antropoloka kola ove uzroke nalazi u endogenim, unutranjim faktorima koji postoje u oveku. 7. POZITIVNA KOLANa osnovu uenja antropoloke kole krivinog prava iznikla je i pozitivna kola. Zbog bliskosti ova dva uenja esto se u teoriji ona nazivaju italijanska antropoloko-pozitivna kola. Inae ova je kola dobila svoj naziv po primjeni pozitivnog metoda (metoda opservacije i eksperimentisanja) u prouavanju kriminaliteta.

Njeni su glavni predstavnici Enriko Feri i Rafaelo Garofalo. Feri je svom delu ''Kriminalna sociologija'' (1881. godine) izloio osnovne koncepcije ovog uenja koje naputa prouavanje krivinog djela kao logiko-pravne konstrukcije ve ga posmatra samo kroz prizmu subjekta uinioca krivinog djela. Prema Feriju tri su grupe faktora koji dovode do vrenja krivinih djela : antropoloki ili endogeni faktori (koje preuzima iz antropoloke kole), fiziki ili kosmotelurski faktori (klima, godinje doba, atmosferski uslovi i sl) i socijalni ili drutveni faktori.

Zavisno od ovih faktora ili uzroka kriminaliteta razlikuju se i dvije vrste krivinih djela. To su prirodna i zakonska krivina djela. Prirodna su ona dela kojima se povreuju opta oseanja ljudi. To su prava, opta ili atavistika krivina dela koja su poznata u svim dravama i u svim vremenima. Pored njih, zakonska krivina dela su ona koja se razlikuju od drave do drave pa ak i u istoj dravi u raznim vremenskim periodima. Ona se sastoje u povredama opte sigurnosti.

Prihvatajui tipologiju krivaca iz uenja antropoloke kole, predstavnici pozitivne kole smatraju da zloin uzrokuju dvije vrste faktora. To su : endogeni (unutranji) i egzogeni (spoljanji). S obzirom na ove dvije grupe faktora razlikuju se i dvije grupe uinilaca krivinih djela oni koji vre krivina djela pod dejstvom unutranjih faktora i oni koji vre krivina djela pod dejstvom spoljanjih faktora.

S obzirom da ovekovo ponaanje nije slobodno ve je u veoj ili manjoj meri uslovljeno unutranjim ili spoljanjim faktorima, to ni volja oveka nije slobodna ve je nuno uslovljena. Poto volja nije slobodna ona dakle i ne moe da bude osnov ni moralne niti krivine odgovornosti takvog uinioca krivinog djela. Stoga umesto krivine odgovornosti treba uvesti nov pojam zakonsku ili drutvenu odgovornost. Ona se bazira na prouzrokovanju posledice krivinog dela koja je odreena u zakonu. Osnov drutvene odgovornosti izvire iz postojanja stanja opasnosti ili temibiliteta. Opasnost lei u samom uiniocu krivinog djela. 8. SOCIOLOKA KOLASa osnivanjem Meunarodne unije za krivino pravo 1889. godine javlja se i socioloka kola. Njeni su glavni predstavnici : Franc fon List, Van Hamel i Adolf Prins.

Prema uenju ove kole postoje tri grupe faktora ili uzroka vrenja krivinih dela. To su : 1) individualni ili endogeni faktori koji mogu biti nasleeni ili steeni, 2) fiziki ili kosmotelurski i 3) socijalni ili drutveni faktori. Zavisno od ovih uzroka, razlikuju se i vrste krivinih djela : akutna i hronina krivina dela. Akutni kriminalitet nastaje kao posledica spoljanjih uzroka fizikih i socijalnih. Uzroci hroninog kriminaliteta su unutranji ili endogeni.

S obzirom na ove uzroke kriminaliteta, svi uinioci krivinih djela ili krivci su klasifikovani u dvije grupe : 1) sluajni krivci (koji vre akutna krivina dela) i 2) hronini krivici i krivci iz navike (koji vre hronina krivina djela pod uticajem individualnih sklonosti koje se aktiviraju u pogodnim spoljnim ili unutranjim uslovima).

Autori socioloke kole nisu ulazili u problematiku slobode volje uinioca krivinog djela smatrajui da je to filozofsko ili gnoseoloko pitanje, a ne pitanje krivinog prava. Prema njima krivina odgovornost ne postoji. Njen osnov je u postojanju svesti ili volje uinioca krivinog dela. Ali postoje i takvi uinioci koji djelo vre zbog stanja opasnosti, njegovog opasnog stanja (koje se naziva temibilitet ili perikulozitet) u koje je dovelo do izvrenja krivinog djela i koje preti ponovnom vrenju krivinih djela iste ili druge vrste. Stepen te opasnosti se odreuje prema stepenu straha od ponovnog vrenja krivinih djela koji uinilac izaziva svojim prisustvom u drutvu, odnosno u odreenoj drutvenoj sredini.

Stoga prema ovim autorima postoje dvije vrste odgovornosti i dvije vrste odgovornih uinilaca krivinih djela. Prvi su oni koji imaju svest i volju u odnosu na izvreno djelo. To su krivino odgovorni uinioci krivinih djela. Prema njima se primenjuju kazne.

No, pored krivino odgovornih , postoje i krivino neodgovorni uinioci krivinih djela koji vre krivina djela usled postojanja bio-socijalnog stanja opasnosti. Prema ovim uiniocima se primjenjuju posebne vrste krivinih sankcija i to mere bezbednosti. Tako pristalice socioloke kole uvode u krivino pravo dualitet krivinih sankcija : kazne ( do tada jedno poznate i primenjivane vrste krivinih sankcija) i mjere bezbednosti.9. NEOKLASINA KOLANeoklasina kola se pojavila krajem 19 veka sa nizom razliitih uenja i postavki ija je zajednika tenja da prilagode i usklade osnovne koncepcije klasine kole sa koncepcijama pozitivne i socioloke kole u cilju efikasne zatite drutva od kriminaliteta. Zbog te svoje tenje da stvori simbiozu prihvatljivih koncepcija svih prethodnih kola, da nae put pomirenja i kompromisa ona je poznata jo i kao eklektika kola. Uenje ove kole najsnanije se izrazilo u prvim decenijama prolog veka u okviru francuske, belgijske i nemake teorije krivinog prava. Kao glavni predstavnici ove kole smatraju se : Garo, Garson, Majep i Birkmajer. Njihovo uenje se moe svesti na sledee koncepcije:

1) uzroci kriminaliteta su po svom poreklu : individualni, socijalni i fiziki. Krivci se dele na sluajne i hronine tj. delikvente iz navike.

2) krivina odgovornost je moralna kategorija koja se sastoji od svjesti (intelekutualnog elementa) i volje (voluntaristikog elementa). Ona se zasniva uraunljivosti i vinosti. Volja nije ni slobodna ni odreena ve je relativno odreena. Prihvatajui relativni determinizam, oni usvajaju indiferentistiki stav da problem slobode volje nije bitan za postojanje krivine odgovornosti.

3) pored odgovornosti kao moralne kategorije postoji i opasnost kao objektivna kategorija koja ini osnov za primenu krivine sankcije. Opasnost moe postojati bez krivice ali i uporedo sa njom, tj. kod neuraunljivih ali i kod uraunljivih izvrilaca djela i moe biti izraena u veem ili manjem stepenu

4) izmeu uraunljivosti kao sposobnosti za krivicu i neuraunljivosti kao nesposobnosti za njeno postojanje postoji itav niz prelaznih stanja smanjenje uraunljivosti. Smanjena uraunljivost je osnov kanjivosti, ali i okolnost za ublaavanje kazne, odnosno osnov za izricanje mjere bezbednosti

5) postoje tri vrste sankcija : kazne, mjere bezbednosti i vaspitne mjere. Dodue oni govore o dualitetu krivinih sankcija, tj. o kaznama i mjerama bezbednosti ali kao posebnu vrstu mjera bezbednosti tj. u njihovom okviru predviaju vaspitne jmere. U osnovi primjene kazne je naelo legaliteta i retributivni karakter kazne. Kazne se primenjuju prema krivino odgovornim uiniocima krivinih djela. Prema uiniocima koji nisu krivino odgovornosi ve su opasni za svoju okolinu (za drutvo, drutvene vrednosti) primjenjuju se mjere bezbednosti. Uskoro se vaspitne mjere izdvajaju iz mjera bezbednosti u samostalnu sankciju i tako nastaje trialitet krivinih sankcija. U cilju ostvarivanja specijalne prevencije kazna se prilagoava prema subjektivnim svojstvima linosti uinioca.

6) mjere bezbjednosti se primenjuju prema uiniocima koji nose u sebi stanje opasnosti koje se ne moe neutralisati kaznom. Tu spadaju neuraunljiva i smanjeno uraunljiva lica i viestruki povratnici. Njihov cilj je neutralizacija opasnog stanja. Vaspitne mjere se primenjuju prema maloljetnicima ija delikvencija proizilazi iz vaspitne zaputenosti. Osnov njihove primjene je, dakle, neprilagodljivost zbog nedovoljnog ili nepotpunog vaspitanja.10. POKRET DRUTVENE ODBRANEPokret drutvene odbrane nastao je posle Drugog svjetskog rata u Italiji. Inicijator ovog pokreta je Filipo Gramatika, koji je 1945. godine u enovi osnovao Centar za izuavanje ideja drutvene odbrane. Ovaj centar za izuavanje ideja nove drutvene odbrane prerastao je 1949. godine u Meunarodno udruenje drutvene odbrane. Glavni predstavnici drutvene odbrane su Filipo Gramatika i Mark Ansel. Osnovne koncepcije pokreta drutvene odbrane izloene su u djelima Gramatike "Principi drutvene odbrane" i Ansela "Nova drutvena odbrana". Meu pristalicama drutvene odbrane razlikuju se dva pravca: ekstremni i umereni pravac.

Ekstremni pravac smatra da tradicionalno krivino pravo kao neefikasno u borbi sa kriminalitetom treba ukinuti i zameniti ga sistemom drutvene odbrane. U ovom sistemu ne postoje pojmovi : krivino djelo, krivina odgovornost i krivina sankcija. Umesto njih se uvode novi pojmovi : antisocijalnost, subjektivizam i mjere leenja i prevencije. Pored promene krivinog prava menja se i sistem krivinog pravosua i sistem izvrenja krivinih sankcija. Sankcija zapravo i nema i umesto njih se predlae primena : medicinskih, socijalno politikih ekonomskih, pedagoko- psiholokih i slinih mera.

Umjereni pravac iji je predstavnik Mark Ansel se zalae za temeljitu, radikalnu i sveobuhvatnu reformu, a ne ukidanje krivinog prava i svih njegovih instituta. Princip legaliteta je osnovni princip tog reformisanog krivino pravnog sistema. Krivino pravo i kriminalna politika moraju biti zasnovani na naunom i interdisciplinarnom posmatranju i prouavanju krivinog djela i uinioca sa svim subjektivnim i objektivnim okolnostima u svakom konkretnom sluaju.

Predstavnici ovog pravca tee da izvre dejuridizaciju krivinog prava i da ga oiste od svih suvinih, nepotrebnih i metafizikih pojmova te da ih ispuni socijalnom sadrinom. Postojei sistem represivnih, retributivnih mjera treba zamjeniti sistemom mjera opte i posebne prevencije. Kazna iako ostaje u sistemu sankcija treba da izgubi represivni, prinudni karakter i da kroz humanizaciju tretmana ostvari cilj a to je resocijalizacija uinioca krivinog djela, njegovo popravljanje i prevaspitanje. Tome treba da doprinese primena individualizacije kazne i to ne samo u postupku njenog izricanja ve i u postupku njenog izvrenja.

Pod uticajem ovih ideja dolazi do iroke primjene maloljetnikog krivinog prava i njegove reforme, izgradnje posebnog tretmana prema mlaim punoljetnim licima, kao i do primene uslovne osude, uslovnog otpusta, sudske opomene, parapenalnih mjera i sl.

Ideje umerenog pravca kole nove drutvene odbrane je Ansel sistematizovao na sledei nain:

1) ideja zatite drutva od krivinih djela nalazi se izvan tradicionalnog sistema kazni koji se zasniva na zlu, odmazdi i ispatanju,

2) priznaje se ideja opasnosti uinioca krivinog dela i nunosti da se novim sredstvima i na novi nain reaguje protiv sloenih oblika protivdrutvenog ponaanja,

3) krivino pravo budunosti i savremena kriminalna politika moraju biti zasnovani na naunom poznavanju krivinog djela, ali i linosti njegovog uinioca,

4) nova kriminalna politika tei da organizuje sistematsku, strpljivu, razumnu ali i odlunu akciju resocijalizacije uinioca krivinog dela,

5) savremena kriminalna politika se zasniva na dva principa : principu a) drutvene zatite i b) principu individualne prevencije koja dobija posebnu vrijednost putem razvijanja i uvrenja humanizacije krivinog prava koje polazi od linih svojstava uinioca krivinog djelaSAVREMENE KONCEPCIJE U NAUCI KRIVINOG PRAVAKada se govori o savremenim koncepcijama u nauci krivinog prava poslednjih decenija, treba na prvom mestu rei da danas nema jedne opteprihvaene, strogo vladajue koncepcije. Naime, postoji paralelno vie ili manje slinih koncepcija koje su postigle naelnu saglasnost u pogledu reavanja osnovnih problema krivinog prava. Na taj nain u stvari dolazi do formiranja meovitih kola kao to su : neoklasini, neopozitivistiki i dr. Karakteristika je ovih kola da za osnovu uzimaju koncepciju jedne kole pa se dalje te osnovne koncepcije modifikuju saznanjima i vrednostima drugih kola, tako da se stvaraju novi pravci.

Savremene koncepcije u nauci krivinog prava danas u potpunosti odgovaraju sadanjim uslovima i omoguavaju razvitak pozitivnog krivinog prava na jednoj irokoj platformi razliitih ideja i shvatanja pri emu poseban znaaj ima potreba zatite drutva, ali i potreba zatite linosti.

Osvrt na savremene koncepcije u nauci krivinog prava mogao bi da se svede na nekoliko sledeih karakteristika:

1) opte je prihvaeno gledite da kazna treba da slui za resocijalizaciju krivaca. Danas je u potpunosti naputena ideja o kanjavanju uinioca krivinog djela kao znaku odmazde i ispatanja. To je posebno znaajno sa aspekta zatite drutva i garantovanja sloboda i prava oveka i graanina, ouvanja njegovog ljudskog dostojanstva kao i mogunosti vraanja drutvenoj zajednici bez iga osuivanosti kako bi bio to korisniji lan zajednice;

2) iroko je prihvaeno gledite da je kazna poslednje sredstvo u suzbijanju kriminaliteta. Kazna je sredstvo popravljanja i prevaspitanja uinioca krivinog dela koja treba da ostvari cilj specijalne prevencije. Ali ona u svakom sluaju ima i generalno preventivno dejstvo.

3) istie se sve vei primat preventivnih mera, iroke primene optih i posebnih mera prevencije koje treba da postanu osnovne i najvanije mere za spreavanje i suzbijanje kriminaliteta. Na taj nain dolazi do izraaja briga drutva za svoje lanove u emu se ogleda i humanost i demokratinost mera krivinopravne prinude;

4) konano, stav o potrebi ispitivanja i celokupnog prouavanja linosti uinioca krivinog dela dobio je pravo graanstva. To predstavlja jedan veliki istorijski pomak. Pored krivinog djela kao materijalne promene u spoljnom svetu, zadatak krivinog prava jeste i prouavanje linosti samog uinioca djela sa svim svojim osobenostima;

5) krivino pravo treba da bude izraz jedne odreene politike tzv. kriminalne politike koja omoguava da svaka drutvena zajednica prema konkretnim uslovima i stepenu razvoja, kao i perspektivama primeni najadekvatnije mjere za suzbijanje nedoputenih, drutvenoopasnih ponaanja. To je itav sistem mjera koje odgovaraju potrebama odreene drutvene zajednice u jednom vremenu, zadacima borbe protiv kriminaliteta, vladajuim shvatanjima i koncepcijama, kulturnom nivou, tradiciji, ali i savremenim dostignuima nauke krivinog prava.11. ISTORIJSKI RAZVOJ SISTEMA KRIVINOG PRAVAIstorijski posmatrano pojava kazni se vezuje za pojavu krivinog prava uopte odnosno za pojavu drave. Razliiti oblici drutvenog reagovanja u prvobitnoj drutvenoj zajednici prema licima koja su krili pravila discipline i ponaanja u zajednici su sankcinisana razliitim mjerama ali koje nisu imale karakter krivine sankcije odnosno kazne niti je postojao posebni organ koji ih je izricao ili izvravao i sl. Ti prvobitni oblici reagovanja drutva prema ''izgednicima'' su se svodili na privatnu reakciju pojedinaca ili kolektiva (roda, plemena) kao to su : progonstvo, osveta i kompozicija.

Sa nastankom drave neki od oblika prvobitnog drutvenog reagovanja prerastaju u kazne : smrtna kazna, tjelesne kazne, novana kazna .

Sve do 19. veka sistem krivinih sankcija se praktino svodio na sistem razliitih kazni. Tako se i istorija krivinog prava moe nazvati istorijom kazni koje su se mijenjale, razvijale ili usavravale, pojedine kazne su ukidane ili su dobijale posebne oblike i modalitete izvrenja odnosno uvoene su nove i raznovrsnije forme kanjavanja. Tek sa pojavom pozitivne, a naroito socioke kole i njihovog uenja u pojedina krivina zakonodavstva u sistem krivinih sankcija pored kazni uvode i druge vrste krivinih sankcija - razliite mjere bezbednosti, ime se stvara dualitet krivinih sankcija.

Neto kasnije, krajem 19. veka sistem krivinih sankcije postaje obogaen i novom vrstom mjera koje se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivinih djela, a u odreenim sluajevima i pod odreenim uslovima i prema punoljetnim licima (mlaim punoljetnim licima) ime seuspostavlja trialitet krivinih sankcija.

Tek u 20. vijeku uvode se razliite adminitivne krivine sankcije u vidu mjera upozorenja : uslovne osude i sudske opomene. I konano krajem 20. vijeka taj sistem sakcija postaje jo razueniji uvoenjem iroke lepeze parapenalnih mjera ili supstituta kazni, u prvom redu kazne lienja slobode. POJAVA KRIMINALITETAU prvobitnoj zajednici kao besklasnom drutvu nema kriminaliteta kao drutvene pojave. Postoje samo sluajevi krenja drutvenih pravila ivota i drutvene discipline. To su sluajni i pojedinani ekscesi na koje zajednica reaguje mjerama kao to su : protjerivanje ili progonstvo iz zajednice (to je ravno smrtnoj kazni), krvna osveta, talion (oko za oko, zub za zub) i kompozicija (otkupnina).

Progonstvo iz zajednice predstavlja iskljuivu reakciju na krenje pravila drutvene discipline u tom prvom periodu istorije razvoja krivinih sankcija. Primenom ove mjere prestupnik se proteruje iz zajednice (bratsva, roda, plemena) zbog uinjenog prestupa, neprava.

Krvna osveta se sastoji u vraanju krvnine od strane porodice povreenog ili ubijenog lica uiniocu takvog delikta i njegovoj porodici. Tako nanijeto zlo predstavlja ekvivalent, srazmernu reakciju na prethodno uinjenu povredu ili zlo povreenom licu.

Kompozicija se sastoji u obavezi porodice kojoj pripada uinilac delikta da plati odreeni srazmerni iznos ugovorene naknade ( u robi, novcu ili sl) porodici kojoj pripada oteeno lice tim deliktom. Oblik i visina naknade i rok njenog plaanja su odreeni obiajnim pravom ili pak dogovrom (saglasnou porodice povreenog i porodice delikventa). U kasnijem periodu jaanja drave, dravna vlast, odnosno posebni za to odreeni organi preuzimaju ulogu da odreuju visinu kompozicije s tim to jedan deo daju porodici povreenog, a drugi ostaje dravi.

Kriminalitet se javlja kao revolt izvesnih ljudi i grupa ljudi prema odreenim drutveno-ekonomskim uslovima ivota. Kako su se ti uslovi tokom istorije mijenjali od jedne formacije do druge, to ce menjalo i shvatanje o kriminalitetu i odnos prema pojedinim njegovim oblicima. Nastanak krivinog prava prouzrokovan je pojavom kriminaliteta, ali je usko vezan i za nastanak drave kao mehanizma vlasti. Uzroci vrenja krivinih dela lee u materijalnim uslovima ivota jednog drutva. Menjanjem tih uslova mijenja se i sam kriminalitet kako u pogledu svoje prirode tako i u pogledu obima. A to dovodi do promena u kanjavanju. U tom mehanizmu krivino pravo predstavlja jedno od najvanijih sredstava u suzbijanju kriminaliteta radi obezbeenja i zatite drutvenih dobara i vrednosti.12. KRIVINO PRAVO ROBOVLASNIKIH DRAVANastankom prve drave (robovlasnike) poinje period javnog reagovanja na pojavu kriminaliteta. Drava, kao oblik ureenja drutva preduzima ulogu regulisanja svih drutvenih odnosa pa tako i suzbijanje kriminalnih ponaanja pojedinaca i grupa. Drava postepeno vri transformaciju mjera prvobitne drutvene odbrane u krivino pravni sistem kazni. Umesto krvne osvete uvode se smrtna kazna i tjelesne kazne, a umesto kompozicije novana kazna, dok se umesto proterivanja iz zajednice (roda ili plemena) uvodi proterivanje iz drave.

Sa preuzimanjem funkcije gonjenja i kanjavanja za krivina djela nastalo je i krivino pravo. Naime, drava je poela da zabranjuje pojedina ponaanja koja su sa stanovita vladajue klase opasna i da za njih propisuje kazne. Istovremeno u mehanizmu drave formiraju se posebni organi za gonjenje i kanjavanje onih koji kre zabrane i ugroavaju novonastali poredak. Krivino pravo robovlasnikih drava (Egipta, Vavilona, Persije, Grke, Rima i drugih robovlasnikih drava) se meusobno razlikuje to odgovara osobenostima ovih drava ali se mogu pronai i zajednike karakteristike.

Kao prva osnovna karakteristika robovlasnikog krivinog prava smatra se postojanje razlike izmeu robovlasnika i robova u pogledu krivinopravne zatite njihovih linosti i u pogledu njihove krivine odgovornosti. Naime, zatita linosti postoji samo za robovlasnike ali ne i za robove. Rob nije smatran za lice ve za stvar, pa prema tome, on lino nije uivao nikakvu zatitu.

Drugo, ovaj period karakterie iroka lepeza razliitih krivinih dela. Za ista krivina dela razliito su kanjavani robovi i robovlasnici. Robovi su uglavnom kanjavani smrtnom ili telesnim kaznama kao i tekim iscrpljujuim radom sa uskraivanjem hrane i vode, dok su robovlasnici kanjavani imovinskim kaznama, oduzimanjem politikih prava i proterivanjem, a veoma retko, i to kod najteih dela , smrtnom kaznom ili nekom telesnom kaznom.

Tree, i kada se radi o istoj kazni, primenjivao se poseban nain izvrenja prema robovima koji je bio surov, drastian, a poseban prema slobodnim ljudima, pripadnicima robovlasnike klase.

etvrto, kao objekti zatite ovde se javljaju : vladar, drava i njeni organi, crkva i privatna svojina, a posebno svojina na robovima.

Reakcija na izvreno krivino djelo i u ovom periodu ima karakter kolektivne reakcije jer se kanjavanje ne vri u ime porodice povreenog lica, ve u ime cele drave, a ovo pravo karakteriu surove i nehumane fizike kazne kao i nehuman nain njihovog izvrenja.13. KRIVINO PRAVO FEUDALNIH DRAVAEpoha feudalizma koja traje od V pa do kraja XVIII veka.Ovde se razlikuje nekoliko perioda u razvoju krivinog prava.

Krivino pravo ranog feudalizma (V-XI veka) oslanja se na obiajno pravo i propise koje su donosili kraljevi osvajakih germanskih plemena Burgunda, Ostrogota, Vizigota, Langobarda i Franaka. U poetku preovladavaju elementi reakcije krvne osvete, taliona i otkupnine, koji se postepeno potiskuju zakonskim propisima kraljeva i sve vie uvode sankcije krivinog prava robovlasnikih drava, a y prvom redu tjelesne kazne. Dolazi do snanog prodora uticaja katolike crkve na krivino pravo, pa je ak izgraeno kanonsko krivino pravo.

Krivino pravo srednjeg, razvijenog feudalizma (IX-XV veka) odlikuje se rascepkanou i recepcijom rimskog prava. Najznaajniji krivini zakonik toga doba jeste "Opti nemaki krivini zakonik" (Constitutio Criminalis Carolina) poznat kao "Karolina" iz 1532. godine. To je bio kompletan zakonik za ono doba, ali su njegove odredbe primenjivane subsidijarno, jer su prednost imali lokalni propisi feudalaca. Drugi znaajan zakon toga vremena jeste Duanov zakonik iz 1349. i 1354. godine. On predstavlja kodeks celokupnog prava feudalne Srbije.

Doba raspadanja feudalizma (XV do XVIII veka) karakterie se donoenjem krivinopravnih propisa sa najsurovijim kaznama u istoriji krivinog prava. To je doba prvobitne akumulacije, inkvizicije i apsolutizma.

Opte karakteristike feudalnog krivinog prava se ogledaju u sledeem : Prva karakteristika govori o otvorenoj zatiti interesa feudalaca nad zavisnim kmetovima iz ega proizilazi i razlika u njihovom kanjavanju. Druga odlika odreuje primarnu zatitu feudalne svojine, religije i linosti feudalaca. Tree, ovo pravo karakterie arbitrernost, koja bazira na neodreenosti krivinih djela i kazni i nepostojanju propisa o zatiti linosti okrivljenika u krivinom postupku. Najzad, predviene kazne su surove, a meu njima se istiu smrtna kazna i telesne kazne sakaenja, muenja i unakazivanja. Tu surovost naroito je razvila inkvizicija.14. KRIVINO PRAVO KAPITALISTIKIH DRAVAEpoha kapitalizma poinje sa velikom francuskom buroaskom revolucijom 1789. godine kojom je sruen feudalni poredak.

Naela buroaskog krivinog prava istaknuta su jo pre revolucije u delima Hobsa, Loka, Monteskjea, Voltera, Rusoa i Bekarije. Njihove ideje i predlozi dobili su potvrdu u "Deklaraciji o pravima oveka i graanina" iz 1789. godine. A prvi zakonik izgraen na ovim principima jeste francuski revolucionarni Krivini zakonik iz 1791. godine. To je prvi buroaski krivini zakonik zasnovan na sledeim principima :

1) zakonitosti prema kome krivina dela i kazne moraju biti zakonom odreeni; 2) jednakosti graana pred zakonom, tj. da graani jednako budu kanjavani za jednaka krivina dela; 3) humanosti prema kome kazna ne sme da predstavlja muenje, ve mora da ima humani karakter; 4) princip srazmernosti izmeu teine krivinog dela i kazne i 5) uvoenje kazne lienja slobode u kazneni sistem umesto surovih, nekorisnih i neovenih kazni, u prvom redu smrtne kazne.

Po prvi put ovaj zakonik deli krivino pravo na opti i posebni deo pri emu opti deo sadri principe kaznene politike, osnove i uslove kanjavanja, a posebni deo pojedina krivina dela i kazne. Krivino delo se shvata kao materijalna posledica kojom se nanosi teta zatienom objektu.

Drugi znaajan kodeks je Krivini zakonik Bavarske iz 1813. godine, koji je raen pod uticajem Anselma Fojerbaha. To je bio sistematizovan zakonik sa precizno odreenim pojmovima i institucijama. Ova dva zakonika sluila su kao uzor za kasnije evropske zakonike iz ove oblasti.ISTORIJSKI RAZVOJ SISTEMA KAZNIDuga istorija razvoja krivinog prava nudi iroku lepezu razliitih vrsta kazni koje su primenjivane prema uiniocima krivinih dela i koje su trebale, s jedne strane, da utiu na spreavanje ovakvih lica da ponovo izvre krivino delo, a s druge strane, da javnim i surovim izvrenjem ''vaspitno'' utiu na ostale graane kako bi ih strahom od kazne odvratili od vrenja krivinih dela. To je period iroke primene sledeih vrsta kazni : 1) eliminatorne kazne, 2) telesne kazne, 3) kazne tekog fizikog rada, 4) bezastee (difamne) kazne, 5) imovinske kazne i 6) kazne lienja slobode (kazne zatvora).

Tek u 19. veku dolazi do uvoenja novih vrsta krivinih sankcija pored kazni. To su prvo mere bezbednosti (iji osnov primene se nalazi u opasnom stanju ili temibilitetu, perikulozitetu uinioca krivinog dela), a potom i vaspitne mere (koje se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivinih dela). Konano 20. vek uvodi i nove krivinesankcije i to prvo, mere upozorenja (admonitivne ili opominjue sankcije) , da bi se krajem ovog veka javile i parapenalne mere (ili supstituti kazni)15. ELIMINATORNE KAZNE Eliminatorne kazne se sastoje u uklanjanju, eliminisanju uinioca krivinog dela iz drutva ime se nastoji ostvariti efikasna zatita tog drutva i drutvenih dobara odnosno vrednosti od ponovnog izvrenja krivinog dela od strane osuenih lica. U eliminatorne kazne se ubrajaju : 1) smrtna kazna, 2) progonstvo iz zajednice, 3) deportacija i 4) relegacija.Smrtna kazna ( poena capitalis) se sastoji u oduzimanju ivota osuenom licu. Dugo vremena je bila najee primenjivana kazna za najtee uinjena krivina dela. Izvravana je surovo , na javnim mestima, obino na gradskim trgovima i mestima ispred venica ili crkava, obino u vaarske ili pijane dane.

Smrtna kazna je dugo vremena bila deo kaznenog sistema velikog broja zemalja kao glavna kazna i to kazna protiv ivota . To je najtea, kapitalna kazna u svim kaznenim sistemima u kojima postoji. Ona spada u red najstarijih kazni u krivinom pravu. Danas se ona izvrava na vie naina, kao npr. streljanjem, veanjem, otrovom, giljotinjom, elektrinom strujom itd. Meutim, danas se ne primenjuje nikakvo prethodno muenje, ve se nastoji, tamo gde ova kazna jo postoji, da se izvri bezbolno i humano.

Nekada je smrtna kazna bila predviena za veliki broj krivinih dela. Snana kritika koju su pokrenuli protiv srednjovekovnog prava filozofi, humanisti i prosvetitelji i predstavnici klasine kole, dovela je do smanjenja broja krivinih dela zapreenih ovom kaznom i do ublaavanja njenog izvrenja. Pitanje o ukidanje smrtne kazne koje je pokrenuo ezare Bekarija dovelo je do stvaranja snanog pokreta abolicionista ime je izazvana veoma iroka diskusija o problemu smrtne kazne u kojoj su uestvovale razliite profesije i koja je dovela do ukidanja smrtne kazne u nizu savremenih krivinih zakonodavstava .

Uzimajui u obzir razloge za i protiv smrtne kazne danas je abolicionistiki pokret odneo prevagu i u vie od stotinu drava ne poznaju smrtnu kaznu u svom kaznenom sistemu .

U Bosni i Hercegovini (pa time i u Republici Srpskoj) je smrtna kazna brisana iz sistema kazni 1997. godine. Umesto kapitalne kazne za najtee oblike tekih krivinih dela moe se propisati kazna dugotrajnog zatvora (u trajanju od 20 do 45 godina) alternativno sa kaznom zatvora.Progonstvo iz zajednice kao prvobitni oblik reagovanja drutva na pojedine oblike protivdrutvenog ponaanja je kasnije zamenjeno eliminatornom kaznom deportacije osuenog lica iz drave gde je krivino delo uinjeno. Na taj nain se onemoguuje takvom licu da ponovo izvrenjem krivinog dela povredi drutvena dobra ili vrednosti.

Do vee primene ove kazne dolazi tek posle velikih istorijskih otkria u 15. veku, u paniji i Portugalu koje su osuena lica brodovima slale u svoje kolonije u prokomorske krajeve i novootkrivene kontinente. Potom se deportacija kao efikasna kazna iroko primenjuje u Italiji, Holandiji i Velikoj Britaniji ( gde je uvedena 1717. godine) .

Paralelno sa progonstvom u vidu deportacije, u Francuskoj se primenjuje i posebna vrsta kazne - relegacija. Ona je izricana kao sporedna kazna prema osuenim licima koja su prethodno izdrala kaznu lienja slobode kao glavnu kaznu u francuskim zatvorima. Potom su osuenici upuivani u prekomorske kolonije. Ova je kazna primenjivana samo prema povratnicima. Istorija krivinog prava razlikuje dve vrste relegacije : individualnu i kolektivnu. Individualna relegacija se sastojala u upuivanju osuenika u odreeno mesto gde je on slobodno iveo, ali sa ogranienim kretanjem i pod nadzorom nadlenih dravnih organa. Kolektivna relegacija se sastojala u slanju osuenih lica u Novu Kaledoniju na prinudni rad u duem trajanju ili doivotno na posedima, plantaama, poljima, rudnicima i slTELESNE KAZNE spadaju u red najstarijih kazni. Nastale su rano, ve u robovlasnikom drutvenom ureenju.

Danas su brisane iz sistema kazni u savremenom krivinom pravu (ali ih poznaju neka afrika i azijska zakonodavstva). Nekada su propisivane i izricane esto za veliki broj krivinih dela. Bile su jeftine i jednostavne za izvrenje, nisu povlaile neke posebne trokove drave, a mogle su biti izreene prema svim uiniocima i u svakoj prilici.

Telesne kazne se javljaju u dva oblika i to kao : 1) sakaenje (odsecanje pojedinih delova tela) i 2) ibanjeSakaenje zapravo nalazi svoj osnov u starom talionskom principu oko za oko, zub za zub. Primenom ove kazne uiniocu krivinog dela se na simbolian nain nanosilo isto ono zlo koje je on prethodno svojim krivinim deeom naneo drugom licu. Njemu su se na ovaj nain odsecani pojedini delovi tela ili nanoenje druge telesne povrede . Za imovinsko krivino delo je uiniocu odsecana ruka (jedna ili obe ruke) ili prsti, za davanje lanog iskaza ili uvredu odsecan je jezik, prema uiniocu seksualnih krivinih dela vrenja je kastracija

Kasnije, ova kazna nema samo za cilj odmazdu prema uiniocu krivinog dela i isplatanje zbog nedela ve i da se sa aspekta prevencije on onemogui da ubudue nastavi sa vrenjem krivinih dela

Sakaenje je bila surova, svirepa kazna ne samo po svojoj prirodi i sadrini, ve i po nainu njenog izvrenja. Naime, esto je ona izvravana na javnim mestima, na gradskim trgovima, ispred crkava i gradskih venica, na pijacama , u pijane ili praznine (verske) dane u prisustvu velikog broja znatieljnih ljudi. ibanje. I ibanje predstavlja jednu od najstarijih telesnih kazni koja se uopte pojavila u kaznenom sistemu. Ona je dugo vremena bila ne samo krivina sankcija ve je imala iroku primenu i prema uiniocima drugih vrsta delikata, u prvom redu prerkaje (krenja drutvene discipline, u koli, vojsci i sl). Zavisno od vrste uinioca krivinog dela (da li se radi o mukom ili enskom licu) i razlikovale su se dve vrste ibanja. Mukarci su naime ibani preko celog tela, a ene samo po stranjici. I ova je kazna izvravana javno, na gradskom trgu ili drugom svim radoznalim licima dostupnom mestu.

U nekim dravama su razlikovane po nainu izvrenja dve vrste kazni ibanja : mrtva iba i iba (boj tapovima). Mrtva iba se izvravala prolaskom (dva ili vie puta) uinioca krivinog dela kroz drostruki stroj (palir) momaka koji su ga pri njegovom prolasku udarali gde je ko stigao, jednom ili vie puta. iba ili boj tapovima se sastojala u udaranju tapom , biem i slinim predmetom po telu uinioca krivinog dela koje je poloeno i vezano preko nekog predmeta (npr. drveta, panja i sl). 16. KAZNE TEKOG FIZIKOG RADAPored svirepih i surovih eliminatornih i telesnih kazni, od najstarijih vremena krivino pravo prema uiniocima krivinih dela primenjuje i razliite oblike kanjavanja koji su predstavljali muenje, ponienje i telesno maltretiranje osuenih lica .

Kao poseban oblik takvog muenja javlja se i prinudni, teak, iscrpljujui fiziki rad. Istorijski posmatrano ova se kazna javljala u dva oblika i to kao : 1) rad veslaa i 2) drugi teak fiziki radRad veslaa . Dugo vremena, sve do pronalaska parne maine, kao osnovno pogonsko sredstvo za brodove na jedra (galije) korien je rad veslaa. U poetku je najvei broj veslaa bio prinudno ''regrutovan'' od ratnih zarobljenika ili neprijatelja. Kasnije se osuenici za azliita, uglavnom teka krivina dela. sve vie koriste za ovu namenu. To je bila jeftina radna snaga koja je surovo i bespotedno eksploatisana do smrti.

Osuenici su bili vezivani lancima ili konopima za svoja ''radna mesta'' za jedra na brodovima, smeteni obino pod palubom, gde su tako provodili ceo ivot, a pri tome su bili surovo iznurivani i telesno kanjavani .

Upravo zato se ova vrsta kazni esto koristila kao zamena za smrtnu kaznu prema licima koja su izvrpila teka krivina dela ili su se javljali kao povratnici.Prinudni rad . Kao posebna vrsta ovih kazni dugo vremena je primenjivan i prinudni rad. On je kasnije sa uvoenjem zatvorskih ustaova za izvrenje kazni zatvora bio esto kombinovan sa elijskim nonim usamljenjem. I prinudni rad je bio ne samo kazna za uinjeno zlo delo kojim se osuenik na ovaj nain iskupljuje za uinjeno krivino delo , ve je predstavljao i vredan izvor jeftine radne snage posebno u poetku razoja kapitalistikih produkcionih odnosa i sa pojavom induistrijske revolucije. Ono to karakterie ovaj prinudni rad jesu njegove sledee odlike: 1) rad je prinudan, vri se protiv i mimo volje uinioca krivinog dela, ali i oteenog lica, 2) rad se vri pod surovim , nehumanim i neovenim uslovima, 3) rad je bio besplatan, 4) rad nije imao neku drugu funkciju ( u smislu popravljanja i prevaspitanja osuenika kao terapeutsko sredstvo- kako se rad shvata u savremenim penolokim teorijama) , ve je imao karakter kazne, zla i ispatanja. BEZASTEE KAZNE Od difamnih (bezasteih) kazni od najstarijih vremena primenjivane su : 1) igosanje (smuenje) , 2) izlaganje na stub srama , 3) kamenovanje.igosanje. Jo od staroga veka u poetku robovi, a potom i ratni zarobljenici su bili vidno obeleavani kako bi se razlikovali od slobodnih, punopravnih graana. To obeleavanje je vreno na razliite naine, a najee igosanjem, dakle utiskivanjem vrelim grvoem na vidnim delovima tela (kosi, licu, elu, vratu ili ramenu) odreenog znaka ili belega. Na taj nain je ovim obeleavanjem svim graanima skretana panja na njihovo prisustvo u svojoj sredini. Kasnije se ovakvo igosanje primenjuje i prema osuenim licima kao uiniocima krivinih dela.

igosanje je imalo trojako odreeni cilj : 1) ovakva lica su moralno degradirana i posramljena zbog uinjenog krivinog dela jer ih okolina doekuje sa prezirom i otporom kao igosana lica, 2) obeleavanjem je graanima sretana panja na njihovo prisustvo kako bi se spreili da ubudue izvre neko krivino delo specijalno preventivno dejstvo, 3) generalna prevencija je ostvarivana jer je kod graana izvrenjem ovih kazni izazivano oseanje straha od iga, peata osuivanosti i proskribovanosti kako bi se uzdravali od vrenja krivinih dela.

I ova je kazna izvravana javno, usijanim gvoem kojim je utiskivan na telo osuenika znak ili beleg na vidni deo tela. Ponekad se ova kazna sastojala u paljenju kosmatih delova tela osuenik, npr. kose ( odakle i potie naziv smuenje). Izlaganje na stub srama. Izlaganjem na stub srama, dakle vezivanjem osuenika za odreeni stub na javnom mestu, u prometnom delu grada ili sela, na gradskom trgu, ispred venice ili crkve, na pijaci i sl. primenjivana je ova vrsta difamne kazne prema uiniocima obino lakih krivinih dela. Na taj nain su oni posramljeni, ''igosani'' drutvenim prezirom okoline. No, ova kazna je istovremeno predstavljala i posebnu vrstu muenja i iivljavanja nad telom osuenog lica, i to ne samo nad njegovom linou i ljudskim dostojanstvom.

Osuenici su obino postavljani u neugodnom. poniavajuem poloaju, vezivani za ruke ili noge ili obe vrste udova. Graani su mogli ne samo da nemo posmatraju osuenike, ve i da se iivljavaju nad njima, da ih pljuju, omalovaavaju, vreaju, udaraju, gaaju kamenicama (odatle i potie kazna kamenovanja u nekim pravnim sistemima).

Savremeno krivino pravo ne poznaje ni ovu vrstu kazni kao i telesne kazne niti kazne prinudnog rada. No, difamne, bezastee kazne su ipak zadrane i danas u posebnoj formi gubitka graanskih ili politikih prava osuenika za odreeno vreme posle izdrane, zastarele ili oprotene kazne.17. IMOVINSKE KAZNE

Imovinske kazne nastale su takoe veoma rano, jo u doba pretvaranja privatne osvete u kompoziciju (otkupninu) sa pojavom robno novane privrede .

Kompoziciju je drava favorizovala jer je jedan deo naplaenih sredstava pripadao njoj na ime posredovanja izmeu oteenog i (njegove porodice) i uinioca krivinog dela ( i njegove porodice), a drugi deo oteenom licu.

Vremenom su ova dva dela kompozicije dobila samostalnost tako da se prvi deo pretvorio u : 1) novanu kaznu kao vrstu kazne koja ima javnopravni karakter i 2) naknadu tete koja ima graanskopravni karakter. Kasnije je nastala konfiskacija imovine kao nasilno oduzimanje imovinskih vrednosti i prava.

I novana kazna i konfiskacija imovine spadaju u kazne koje su se veoma rano pojavile u krivinom pravu i koje su iroko primenjivane sve do 19. veka. Od francuske revolucije one gube fiskalni karakter, te se i njihova primena suava. Od same pojave, iako su imale iroki obim primene, posebno u sluajevima izvrenja imovinskih krivinih dela ili kada se radi o uiniocima krivinih dela kao koristoljubivim linostima, ipak su one u pravnoj teoriji bile podvrgnute kritici, posebno novana kazna.

Tako se protiv imovinskih kazni uopte istiu sledei prigovori : 1) imovinske kazne nisu line prirode jer se njihovim izvrenjem pogaaju i lanovi porodice uinioca krivinog dela koji nisu krivi za izvrenje dela ime ove kazne gube karakter line sankcije i predstavljaju oblik kolektivnog kanjavanja. Protiv ovog argumenta se istie injenica da ni ostale kazne (posebno kazan zatvora u duem trajanju) nisu sasvim line prirode jer i one liavaju porodicu prihoda koji je ostvarivao osuenik; 2) imovinske kazne su nepravine, jer tee pogaaju siromane graane, a manje imune uinioce krivinih dela. Pristalice imovinskih kazni istiu da ovaj argument otpada jer se odmeravanje imovinskih kazni vri s obzirom na imovinsko stanje uinioca (njegove prihode kao i rashode za izdravana lica) krivinog dela, pri emu se uzima u obzir i broj lanova koje izdrava uinilac, odnosno koji ive od njegove imovine; 3) izvrenje imovinskih kazni, posebno novane kazne, moe da se izbegne, npr. zaduenjem, poklonima, prekidom radnog odnosa ili gubitkom izvora prihoda na drugi nain. Priznajui ovu mogunost, pristalice imovinskih kazni istiu injenicu da u takvom sluaju postoji mogunost da nov. kazne budu zamenjene kaznom lienja slobode ; 4) imovinske kazne ne utiu na prevaspitanje uinioca krivinog dela jer ne pogaaju uzroke kriminalne delatnosti i ne deluju antikriminogeno. Kao protiv argumenat se istie injenica da i ostale kazne ne pogaaju uvek uzroke kriminaliteta.

Iako se ovim kaznama mogu staviti zamerke, one se ipak smatraju kao pogodna sredstva za borbu protiv kriminaliteta posebno kada se radi o lakim krivinim delima, delima koja su izvrena iz koristoljublja ili namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi i kao alternativa (supstitut) kratkih kazni zatvoraNovana kazna se sastoji u obavezi osuenog lica da u odreenom roku uplati sudskom presudom odreeni novani iznos u korist drave. Izricanjem novane kazne izmeu uinioca dela osuenog lica i drave (budeta) stvara se obligacioni odnos u kome se drava pojavljuje kao poverilac, a uinilac dela kao dunik.

Novana kazna se moe izrei kao glavna i kao sporedna kazna. Kao glavna kazna ona se moe izrei kada je u krivinom zakonu odreena alternativno sa kaznom zatvora. Kao sporedna kazna ona se moe izrei onda kad je u zakonu kumulativno odreena sa kaznom zatvora, ali i kada nije uopte propisana ako je krivino delo izvreno iz koristoljublja.

Danas predstavlja esto izricanu krivinu sankciju iako je u posebnom delu krivinih zakona retko propisana za neko krivino delo. A i tada nikada nije propisana sa posebnim minimumom i posebnim maksimumom ve je izrie sud po slobodnom nahoenju u granicama opteg minimuma i maksimuma.

Zakon obino propisuje nain i postupak njenog izricanja, posebno sa aspekta njene pravinosti kada je potrebno precizno utvrditi prihode i rashode osuenika. Konfiskacija imovine. Kao imovinska kazna, konfiskacija imovine se sastoji u oduzimanju imovine osuenog lica bez naknade u granicama koje su propisane zakonom. Izricanjem ove kazne zasniva se stvarnopravni odnos drave nad imovinom osuenog lica. Njeno izricanje nije obavezno ve sud u svakom konkretnom sluaju odluuje o njenoj primeni. Izrie se samo kao sporedna kazna uz kaznu zatvora i to za zakonom odreena krivina dela. Ni u kom sluaju se ne moe izrei uz novanu kaznu .

Penoloka teorija kao i teorija krivinog prava poznaju dve vrste konfiskacije : 1) optu (potpunu) kojom se oduzima celokuopna imovina osuenog i 2) specijalnu (deliminu) kojom se oduzima samo deo imovine.

Kao karakteristike kazne konfiskacije imovine mogu se navesti :

1) odnosi se na imovinu osuenog lica koju ono poseduje u vreme donoenja pravosnane sudske odluke,

2) ovom se kaznom ne moe obuhvatiti budua imovina osuenog lica,

3) ona ne moe da obuhvati imovinu lanova porodice osuenog lica,

4) njenom primenom se osuenom licu nikada efektivno ne oduzima celokupna imovina ve mu se ostavlja jedan njen deo u visini nunih trokova koji su potrebni za izdravanje osuenog lica i lanova njegove poredice,

5) konfiskovana pokretna i nepokretna imovina prelazi u dravnu svojinu,6) konfiskacijom imovine ne dira se u pravo treih lica (zakonsko ili uknjieno pravo uivanja, zaloge, hipoteke ili pravo stanovanja) na oduzetoj imovini,

7) konfiskovana imovina se moe koristiti i za naknadu tete koja je priinjena izvrenim krivinim delom,

8) primena ove kazne nije vezana za imovinsku korist koja je pribavljena krivinim dleom,

9) konfiskovana imovina moe da se vrati osuenom licu ako se odluka o konfiskaciji imovine ukine naknadnom postupku po vanrednim pravnim lekovima ili aktom amnestije ili pomilovanja. Ako to nije mogue, tada se utvruje stvarna vrednost oduzete imiovine u novcu i tako se vri povraaj njene vrednosti,

10) u sluaju pokretanja postupka za krivino delo za koje je po zakonu mogue izrei kaznu konfiksacije imovine, sud je ovlaen da preduzme odgovarajue mere obezbeenja te imovine ako to je opravdano i celishodno na osnovu okolnosti konkretnog sluaja kako bi se spreilo da optueni do okonanja postupka raspolae ovom imovinom u celini ili delimino i tako pokua da izbegne primenu ove kazne.

Ova kazna je danas retko predviena u krivinom pravu. Tako je poznaje samo manji broj zakonodavstava kao to su : l. 44. Krivinog zakonika Ruske federacije, l. 29. Krivinog zakona Albanije , l. 23. Krivinog zakonika Republike Ukrajine, l. 37. Krivinog zakonika Republike Bugarske, l. 59. Krivinog zakonika NR Kine.

Inae i niz meunarodno pravnih akata donetih u poslednje vreme kao jednu od mera koje preporuuju nacionalnim krivinim zakonodavstvima u borbi na suzbijanju i spreavanju najopasnijih krivinih dela predviaju kaznu konfiskacije imovine : 1) Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala u l. 12., 2) Krivino pravna konvencija o korupciji u l. 19., 3) Konvencija o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom u l. 2. i 4) Meunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma u l. 8.

Takoe i Rimski statut Meunarodnog krivinog suda u l. 77. kao sporednu kaznu uiniocima meunarodnih krivinih dela predvia konfiskaciju prihoda, vlasnitva i dobara koji su dobijeni direktno ili indirektno izvrenim zloinom imajui pri tome u vidu prava dobronamerne tree strane. 18. KAZNA LIENJA SLOBODEKazna lienja slobode (zatvor) se sastoji u oduzimanju slobode kretanja uiniocu krivinog dela za u sudskoj presudi odreeno vreme. Uvedena je u krivino zakonodavstvo pod uticajem uenja klasine kole koja se zalagala za zamenu smrtne kazne kao nehumane i nekorisne kazne, kaznama lienja slobode sa ili bez popravnog rada. U svim savremenim kaznenim sistemima kazna lienja slobode zauzima centralno mesto. Najvei broj krivinih dela zapreen je ovom kaznom jer ona prua najvie mogunosti da se ostvari svrha kanjavanja koja se sastoji u prevaspitanju i resocijalizaciji osuenog i njegovom ponovnom ukljuivanju u normalan drutveni ivot.

Kazne lienja slobode su uvedene u krivino pravo na predlog Bekarije. Njih je najpre uveo francuski Krivini zakonik iz 1791. godine, od koga ih je preuzeo i Code penal iz 1810. godine odakle su prodrle i u druga zakonodavstva. Zatvaranje koje je do tada primenjivano imalo je karakter obezbeenja prisustva uinioca krivinog dela da bi se nad njim izvrila smrtna ili neka telesna kazna. U poreenju sa telesnim ili difamnim kaznama koje su se sastojale u muenju i sakaenju , to je ostavljalo trajne posledice invaliditeta, uvoenje kazne lienja slobode predstavlja veliki progres.

Od svog pojavljivanja u kaznenom sistemu, kazna lienja slobode je zaokupljala panju naune i strune javnosti. U vezi sa njenom primenom i mogunou ostvarenja cilja ili funkcije koji je pred nju postavljan, naroito su isticani sledei brojni prigovori koji su se upuivali primeni ove kazne uopte, a posebno efikasnosti dugotrajne (doivotne) kazne zatvoar odnosno kratkotrajnog zatvaranja. Opravdanost primene kazne zatvoraOd uvoenja kazni lienja slobode u kazneni sistem mera reagovanja drutva protiv kriminaliteta, one su naile na brojne protivnike koji su razliitom argumentacijom osporavali znaaj i efikasnost ove kazne. Tako se protiv kazne zatvora istiu sledei prigovori :

1) ova kazna ne moe da ima generalno preventivno dejstvo jer ne moe da zastrai nepopravljive, profesionalne delikvente ili povratnike kako bi se uzdrali od vrenja krivinih dela. Za vreme boravka u zavodskim ustanovama oni nisu u potpunost lieni mogunosti da ponovo izvre krivino delo na tetu drugih osuenika, radnike zavodske ustanove ili imovine zavoda,

2) zatvor nije pogodan instrument za resocijalizaciju osuenika i njegovo navikavanje na ivot van zatvorskih uslova jer on po svojoj prirodi, karakteru i sadrini upravo predstavlja negaciju drutvenog ivota,

3) zatvor proizvodi niz tetnih posledica u fizikom, psiholokom i socijalnom pogledu za osuenika. Zbog loih uslova ivota i rada, smetaja, ishrane, odee i sl. u zatvorima dolazi do ozbiljnog naruavanja i ugroavanja zdravlja osuenika ili pogoranja ve postojeih obolenja. U psiholokom pogledu zatvorski uslovi stvaraju posebne negativne osobine za psihiku linost osuenika, samoa dovodi do zakrljavanja oseanja drutvenosti, stvara se oseanje zatvorenosti u sebe, ponienosti i osuenosti te seksualne izvitoperenosti, a u sluaju dueg trajanja kazne zatvora i estih primena ove kazne moe dovesti do javljanja posebne vrste duevnog oboljenja zatvorske psihoze. I konano, u socijalnom pogledu zatvor dovodi do snienja ivotnog standarda ne samo osuenika ve i njegove porodice. Odlaskom u zatvorsku ustanovu, prekida se radni odnoa takvog lica, dolazi esto do kidanja ili uruaanja porodinih odnosa, javlja se vaspitna zaputenost dece, alkoholizam i narkomanija i sl.No , bez obzira na niz navedenih prigovora koji sigrno stoje kazna zatvora (lienja slobode kretanja) je danas osnovna vrsta kazni u sistemu krivinih sankcija razvijenih zemalja. Predviena je u posebnom delu krivinih zakona za najvei broj krivinih dela. Njenu primenu svakako opravdavaju sledei razlozi :

1) ako je svrha kanjavanja individualna prevencija kroz popravljanje, prevaspitanje i resocijalizaciju osuenika onda se ova svrha najpotpunije moe ostvariti upravo kroz postupak izvrenja kazne zatvoa. Samo u zavodskim uslovima se moe u potpunosti upoznati psiholoka linost osuenika sa dobrim i loim stranama, vrlinama i manama i zavisno od toga programirati proces tretmana i mera resocijalizacije individualno prema svakom osuenom licu. Samo se ovde moe uspostaviti trajni odnos saradnje i poverenja izmeu strunih vaspitnih timova u zatvoru i osuenog lica.

2) kazna lienja slobode je pogodna za stvaranje navike za rad i sticanje neophodno potrebnih strunih znanja i umea za obavljanje odreenog drutveno korisnog rada posle otputanja osuenika iz zavodske ustanove. Rad je u zavodskim uslovima terapeutsko sredstvo, ali na ovaj nain osuenik ostvaruje i odreenu naknadu pa i druga prava.

3) u zatvorskim uslovima se moe obezbediti proces osnovnog i srednjokolskog obrazovanja i usavravanja osuenika to mu s jedne strane predstavlja vid tretmana i mera resocijalizacije, a s druge strane omoguava solidnu osnovu za bavljenje drutveno korisnim delatnostima posle izlaska na slobodu,

4) kazna zatvora je jedina sankcija kojom se efikasno moe zatititi drutvo odnosno njegova dobra i vrednosti od uinilaca koji esto vre teka krivina dela, kao to su profesionalni delikventni, delikventi iz navike, povratnici i sl. Zatita drutva od ovakvih lica se ne moe ostvariti nikakvom drugom merom koja u svoj sastav ne ukljuuje njihovu izolaciju iz drutva. Problem unifikacije kazne zatvoraOd uvoenja kazne lienja slobode u kazneni sistem pojedina zakonodavstva su prihvatile razliite vrste ovih kazni zavisno od duine trajanja, reima postupanja sa zatvorenicima, primene prinudnog rada i sl. Paralelno sa primenom ovih kazni, u pravnoj i penolokoj teoriji se javljaju gledita prema kojima treba izvriti unifikaiju kazne zatvora, odnosno da kazneni sistem treba da predvia samo jednu kaznu lienja slobode, a ne dve ili vie njih.

Ideju unifikacije kazne zatvora opravdavaju sledei razlozi :

1) postojanje vie vrsta kazni zatvra u kaznenom sistemu jedne zemlje je opravdano samo u sluaju ako te kazne znae i razliite krivinopravne tretmane, poloaj i status osuenih lica. Taj se poloaj u najveoj meri zasniva na : 1) postojanju elijske izolacije - usamljenja, 2) primeni prinudnog rada prema osueniku , 3) korpusu prava i obaveza optuenika i 4) izdravanju kazne zatvora sa okovima, u gvou ili drugim sredstvima za ogranienje kretanja.

2) budui da je danas na jedinstvenoj osnovi postavljen pravni poloaj zatvorenih i pritvorenih lica (sa identinim korpusom prava, obaveza odgovornosti i povlastica), a da rad predstavlja snano terapeutsko i prevaspitno sredstvo kao i da je primena okova danas izuzetak te da se elijska izolacija (usamljenje) primenjuje samo izuzetno u zakonom predvienim sluajevima, to nije opravdano postojanje vie vrsta kazni zatvora koje se meusobno ne razlikuju po prirodi i sadrini izdravanja.

3) jedinstvena kazna zatvora bi otklonila niz neloginosti koje mogu da nastanu prilikom odmeravanja kazne zatvora za vie krivinih dela u sticaju budui da ove razliite kazne zatvora imaju razliite minimume i maksimume propisivanja odnosno razliite vrste tretmana i postupanja sa osuenicima,

4) jedinstvena kazna zatvora ne bi smanjila mogunosti za individualizaciju kazne pri njenom saobraavanju i prilagoavanju linosti i osobinama svakog osuenika.19. Sistemi izvrenja kazne zatvoraPosle uvoenja kazni lienja slobode u 18. veku pod uticajem uenja klasine kole krivinog prava, dolazi do izgradnje prvih zavodskih ustanova (kaznionica) u kojima su postojali razliiti sistemi i metode postupanja sa zatvorenicima. Tako je dolo do razvoja sledeih sistema izvrenja kazni zatvora : elijski, auburnski, engleski , irski i makonokijev bodovni sistem.

1) elijski, usamljeniki, pensilvanijski ili filadelfijski sistem je uveden na predlog Dona Hauarda. Prvi zatvor ovoga tipa je osnovan u Ganu 1775. godine (u Belgiji), a potom 1790. godiene u Filadelfiji kao reakcija na ranije izgraene zavode u kojima su zatvorenici zajedniki , skupno izdravali izreenu kaznu zatvora bez obzira na meusobne razlike u polu, uzrastu, zdravstvenom stanju, stepenu kriminalne volje i sl. Prema ovom sistemu svaki zatvorenik je izolovan u posebnu eliju danju i nou bez ikakvih kontakata sa drugim licima za sve vreme izdravanja kazne. Tu u samoi je mogao da razmilja o uinjenom krivinom delu i da doivi moralni preporod i reinakarnaciju. Tako je iskajavao greh, ispatao krivicu zbog uinjenog dela. No, potpuno usamljenje je proizvodilo niz tetnih posledica na osuenika jer je dolazilo do potpunog zakrljavanja oseanja drutvenosti i odgovornosti, a bila su esta i duevna oboljenja, nastranosti pa i samoubistva.

2) Auburnski ili sistem utanja je uveden 1823. godien uAuburnu (drava Nju Jork) kao zamena za usamljeniki sistem sa ciljem da otkloni njegove nedostatke. Prema ovom sistemu zatvorenici su u elije izolovani samo nou. Danju su se nalazili na skupnom, zajednikom obavljanju rada u privrednim jedinicama, ali uz strogu zabranu meusobnog razgovora ili sporazumevanja na drugi nain. To prinudno utanje je trebalo da onemogui dogovor i sporazumevanje zatvorenika oko eventualne pobune u zatvorima kao i da sprei prenoenje kriminalne zaraze s jednog na druga lica. I ovaj se sistem negativno odraavao na psihiko zdravlje zatvorenika.

3) Progresivni ili engleski sistem javlja se u 19. veku pod uticajem ideja o popravljanju i prevaspitanju osuenika i njihovom vraanju u drutvo kao zdravih i odgovornih graana. Prema ovom sistemu proces izdravanja kazne zatvora se odvijao kroz tri faze ili stepena pri emu je sam zatvorenik svojim radom i ponaanjem i ispunjavanjem postavljenih obaveza morao da zaslui prelazak iz jednog stepena u drugi (sa blaim reimom i veim brojem prava i pogodnosti).

Prvi stepen je obavezna elijska izolacija osuenika u trajanju od 9-12 meseci uz obavezni dnevni rad. Drugi stepen je skupni boravak i rad osuenika kroz koji se osuenik kree u naredom periodu i to putem postupnog prelaska kroz etiri odeljenja pri emu svako sledee odeljenje znai laki tretman i manja ogranienja u pogledu ivota i rada u zavodskoj ustanovi. I konano trei stepen je znaio uslovnu slobodu osuenika jer se on putao na slobodu ako je to svojim ponaanjem i radom zasluio i time opravdao uverenje da e se na slobodi dobro vladati i naroito da nee vriti krivina dela..

4) Irski ili intermedijarni sistem je uveden u Irskoj 1853. godine i predstavlja viu fazu u sprovoenju engleskog sistema. Prema ovom sistemu osuenik posle elijske izolacije u prvom stepenu, u drugom stepenu ili drugoj fazi zajedniki obavlja rad u toku skupnog izdravanja kazne, ali se ne puta odmah na uslovnu slobodu, ve se stavlja u novo tree odeljenje - odeljenje za slobodnjake. To je posebno odeljenje koje po nainu i reinu ivota predstavlja slobodu i ono treba da osuenika pripremi za boravak i ivot na slobodi kako bi se bolje o lake ukljuio u drutveni ivot i rad i kako bi izbegao sve tekoe i krize koje eventualno mogu nastati pri naglom otputanju iz zatvorske ustanove.

5) Makonokijev bodovni sistem je eksperimentalno prvi put je primenjen u zatvoru na ostrvu Norfolk 1840. godine. Ideja upravnika ovog zatvora kapetana Aleksandra Makonokija se svodila da pronalaenje naina da se sami zatvorenici motiviu na rad. Tako je Makonoki kaznu koju je sud izrekao svakom zatvoreniku pretvorio u broj bodova. Sami zatvorenici su u toku izdravanja kazne, svojim ponaanjem, i potovanjem pravila zatvorske discipline, ispunjavanjem radnih obaveza i sl zaraivali bodove odnosno iskupljivali izreenu kaznu. Kada bi zatvorenik sakupio broj bodova koji odgovara njegovoj izreenoj kazni, putao bi se na slobodu. Ko se vie i bolje trudio i zalagao, ranije je imao mogunost da izae iz zatvora..

I prema ovom sistemu je izdravanje kazne sprovoeno po fazama i to : u prvoj fazi je vladala otra disciplina i elijsko usamljenje osuenika, u drugoj fazi su sami zatvorenici organizovali svoje radne grupe od po pet lanova po svom nahoenju i u treoj fazi su ove grupe rasformirane pa je svaki zatvorenik dobijao svoju kolibu i deo zemlje koju je obraivao i iveo po svojoj volji. 20. Principi izvrenja kazne zatvoraIzvrenjem izreene kazne zatvora treba da se ostvari zakonom postavljeni cilj ili svrha. To je u svakom sluaju popravljanje i prevaspitanje odnosno resocijalizacija uinioca krivinog dela i spreavanje da ponovo uini krivino delo. Da bi se ovako postavljena svrha primene kazne mogla uopte ostvariti, potrebno je da se izvrenje kazne zatvora zasniva na potovanju odreenih principa (naela). To su sledei principi : zakonitosti, humanosti, individualizacije kazne, neplaanja trokova izvrenja kazne, popravljanja osuenih lica i skupnog izvrenja kazne.1) princip zakonitosti proima sve pore krivinog prava. On se ispoljava u vie vidova : 1) samo zakonom predvieni organi mogu u zakonom propisanom postupku izrei uiniocu krivinog dela kaznu koja je u zakonu propisana za uinjeno krivino delo, 2) kazna se moe izrei samo krivino odgovornom uiniocu krivinog dela, 3) samo sudskom odlukom izreena kazna se moe izvriti od strane organa penitensijarne administracije i 4) u postupku njenog izvrenja osuenom licu se oduzimaju ili ograniavaju samo one slobode i prava, i to u onoj meri i na onaj nain kako je to predvieno propisima izvrnog krivinog prava i kada je to nuno za ostvarenje svrhe kanjavanja. Ovako postavljeni princip zakonitosti treba da poslui za zatitu sloboda i prava osuenih lica kao graana koja su im inae priznata pozitivnim ustavnopravnim i drugim pravnim proisima. od arbitrernosti , samovolje i zloupotreba od strane penitensijarne administracije.

2) princip humanosti nalae da se prema osueniku u toku izvrenja kazne zatvora mora postupati oveno bez nanoenja fizikih i psihiih patnji, bolova i nelagodnosti niti se sme vreati njegovo ljudsko dostojastvo. Zatita od ovih zloupotreba istovremeno predstavlja pretpostavku za prihvatanje primenjenih tretmana od strane osuenih lica. i osnova za njihovo aktivno ukljuivanje u isti.

3) princip individualizacije izvrenja kazne se sastoji u prilagoavanju i podeavanju tretmana linosti svakog pojedinog osuenika. Ostvarenju ovog principa treba da doprinese eksterna i interna klasifikacija osuenih, mogunost reklasifikacije, prevoenje osuenika iz jednog u drugi tip zavodske ustanove odnosno iz jednog odeljenja u drugo odnosno iz jedne vaspitne grupe u drugu koja predstavlja blai reim postupanja pod uslovom da se on u dovoljnoj meri popravio i resocijalizovao. Tome svakako doprinosi izbor metoda, kontakata i tretmana koje se od strane slube za prevaspitanje primenjuju prema svakom pojedinom osuenom licu zavisno od svojstava i karakteristika njegove linosti, socijalnog stanja i sl.

4) princip da osueni ne plaa trokove izvrenja izreene kazne znai da je ostvarenje funkcije izvrenja izreenih kazni delatnost od posebnog drutvenog interesa te da su sredstva za ove namene predviena u budetu zemlje. Bilo bi nepravino trokove izvrenja kazne prevaliti na samog osueika ili jo gore na lanove njegove porodice. Naplata izvrenja kazne bi dalje svakako tetno delovala na pozitivan odnos osuenika prema primenjenim tretmanima i na njegovo ukljuivanje u proces resocijalizacije. Iuzetak predstavlja naplata novane kazne i trokovi koji su nastali iskljuivom krivicom osuenog (vezani za dovoenje i sl osuenog lica kada pobgne ili izbegava da se javi u zavodsku ustanovu na izvreenje kazne),

5) princip popravljanja osuenih lica znai ostvarenje bitne funkcije svrhe kanjavanja uopte. Naime, izvrenje kazne lienja slobode se danas ne svodi samo na puko, faktiko, fiziko zatvaranje osuenog lica. Naprotiv, izolacijom osuenika iz drutva, prema njemu se primenjuju posebni postupci, mere i tretmani koji treba da neutraliu ili umanje dejstvo negativnih karakternih crta njegove psiholoke linosti, a da pozitivne crte tog lica podstaknu i unaprede. Svrha je kazne zatvora da se osueni osposobe za normalan ivot i rad na slobodi u ukljuivanje u drutvene tokove. Tome u svakom sluaju slue grupni i ndividualni tretmani kao i sistemi pravila koji ureuju ivot i rad u zavodskim ustanovama.

6) princip skupnog izvrenja kazne zatvora znai da osuena lica izdravaju kaznu lienja slobode skupno, a odvojeno samo u izuzetnim zakonom predvienim sluajevima i na osnovu odluke upravnika zavoda ili pak disciplinske komisije ( kod injenja teih disciplinskih prekraja ) ili pak kod primene administrativne mere usamljenja ili ogranienja slobode kretanja usled zdravstvenih razloga. Pri tome je sam zakon odredio da se pri izvrenju kazne zatvora odbavezno odvajaju maloletna od punoletnih lica, mukarci od ena kao i pritvorena od osuenih lica. Problem dugotrajnog zatvoraU zemljama koje su pod uticajem abolicionistikih ideja ukinule smrtnu kaznu, postavilo se pitanje na koji nain i kojim sredstvima se drutvo drava moe zatiti od najopasnijih oblika protivpravnog i drutveno opasnog ponaanja pojedinaca i grupa u vidu krivinih dela posebno u sluajevima kada se radi o profesionalnim delikventima ili delikventima u povratu (multirecidivistima).

Kao jednu od mera supstituta smrtne kazne prihvaena je kazna zatvora (lienje slobode kretanja osuenog lica za u presudi odreeno vreme). Budui da se ova kazna mogla izricati u razliitom vremenskom trajanju, zavisno od sistema postojanja jedne ili vie kazni zatvora, i pojedine zemlje su se razliito ponaale.

Ipak za najtea krivina dela i najopasnije uiniove tih dela, sva savremena krivina zakonodavstva predviaju dugovremenu kaznu zatvora (u trajanju od trideset, etrdeset ili vie godina) ili doivotni (dugovremeni, dugotrajni ) zatvor.

Smatra se naime da se ovim kaznama moe postii efikasna zatita drutva odnosno drutvenih dobara ili vrednosti od povreivanja ili ugroavanja vrenjem krivinih dela od strane posebno opasnih, profesionalnih delikvenata. No, paralelno sa uvoenem dugovremenog ili doivotnog zatvora u pravnoj i penolokoj teoriji se primenjivost i svrsishodnost ove najtee kazne dovodi u pitanje. Protiv ove kazne se istiu brojni prigovori kao to su :

1) ova kazna nije humana. Ona je naime nehumana na isti nain kao i smrtna kazna ijoj zameni treba da slui. Njenom primenom osueni je praktino osuen na smrt koja istina ne nastupa odmah ve kroz dugovremeno lienje slobode. Smrt je polagana ali sigurna,

2) ova kazna ne moe da ostvari ciljeve generalne prevencije . Smatra se naime da ako ijedna kazna moe da ima generalno preventivnu funkciju, to je onda svakako smrtna kazna. Budui da se i pored njene egistencije u brojnim krivinopravnim sistemima od najstarijih vremena do skoro dananjih dana nastavilo sa vrenjem tekih krivinih dela od strane viestrukih povratnika, to je oigledno da je njen zastraujui uticaj ipak prenaglaen. Ista je situacija i sa kaznom doivotnog zatvora. Dosta je sumnje u mogunost generalno preventivnog dejstva ove kazne. Tim pre to uvek postoji mogunost bekstva takvog osuenika ili to zbog promenjenih politikih ili drugih uslova postoji mogunost njene zamene aktom amnestije, pomilovanja blaom kaznom i sl,

3) ova kazna ne moe da ostvari ni funkciju specijalne prevencije. Ako se specijalna prevencija sastoji u popravljanju, prevaspitanju i resocijalizaciji osuenika, kako se moe oekivati ostvarenje ove funkcije u odnosu na lice osuenika koji je siguran da nikada do kraja ivota nee izai na slobodu niti se ponaati i iveti kao slobodan i ravnopravan graanin drutva. On pri tome nema nikakav aktivan odnos prema tretmanu koji se prema njemu sprovodi. On nema nikakve podsticajne mogunosti da se aktivno ukljui u sopstveni tretman jer bez obzira na njegovo ponaanje u toku ivota i rada u zavodskim ustanovama i potovanje kunog reda i drugih pravila on ni u kom sluaju ne moe zasluiti prevremeni otpust iz zavodske ustanove (putem uslovnog otpusta) niti pak korienje zakonom predvienih pogodnosti,

4) i konano, ma koliko se smatralo da ova kazna moe efikasno da zatiti drutvo drutvema dobra i vrednosti od vrenja krivinih dela, eliminacijom ovih uinilaca krivinih dela i smetajem u zavodsku ustanovu za dugo vreme, ona nisu potpuno liena mogunosti da ponovo izvre krivino delo bilo na tetu drugih osuenih lica ili pripadnika penitensijarsne administracije (vaspitaa, zdravstvenog osoblja, zatvorske strae i sl) ili pak na tetu imovine zavodske ustanove.Problem kratkih kazni zatvoraU vezi sa primenom i efikasnou kazne zatvora u teoriji i praksi se naroito razmatralo pitanje njene primene kod kratkotrajnog zatvaranja. To je problem kratkih kazni zatvora ( kazne lienja slobode u trajanju do est meseci). Jo od nastanka pozitivne kole traju rasprave o opravdanosti, celishodnosti i efikasnosti primene ove vrste kazne.

Protiv izricanja kratkih kazni zatvora istiu se sledei razlozi :

1) kratke kazne zatvora nisu pogodne za ostvarenje specijalne ni generalne prevencije, jer ne mogu efikasno delovati ni na uinioca dela ni na potencijalne uinioce s obzirom da se od ovih lica ne shvataju ozbiljno ni kao moralna opomena ni kao sredstvo zastraivanja;

2) usled kratkog trajanja ovih kazni ne postoji mogunost da se primeni jedan ozbiljan vaspitno-prevasitni, pedagoki tretman prema osueniku koji bi bio podoban za ostvarivanje resocijalizacije i prevaspitanja;

3) kratka kazna zatvora proizvodi niz tetnih posledica za osuenog jer se njenom primenom vri stigmatizacija, stavlja se peat osuivanosti na uinioca krivinog dela i njegovu porodicu to tetno deluje na njihov drutveni status. On prekida porodini ivot, a moe da doe i do prekida radnog odnosa. To kratko znai da usled kratke kazne lienja slobode moe nastati za osuenog niz tetnih posledica u moralnom, materijalnom, profesionalnom i drutvenom pogledu;

4) zatvaranje u kratkom trajanju stimulie povrat. Ova se kazna najee izrie primarnim delikventima koji u zatvoru postaju izloeni tetnim uticajima povratnika i profesionalnih delikvenata. Kratke kazne zatvora se esto nazivaju "seminarom kriminaliteta";

5) kratka kazna zatvora je posebno tetna za odreene kategorije uinilaca krivinih dela kao to su : maloletnici, mlaa punoletna lica, psihopatske ili socijalno poremeene linosti i alkoholiari i narkomani. Za kratko vreme trajanja ovih kazni ne moe da se organizuje adekvatan vaspitni ili medicinski tretman prema ovim licima. S druge strane, ak i kratak boravak u zatvoru ovih lica moe da se tetno odrazi na njihov psihiki razvoj;

6) kratke kazne zatvora su krajnje neekonomine. Onekotaju drutvo, a ne donose nikakvu materijalnu kompenzaciju jer za vreme njihovog trajanja ne moe da se organizuje niti sprovede nikakav radno-proizvodni posao .

S druge strane, pristalice kratkih kazni zatvora navode niz razloga u prilog opstanka ovih sankcija. Niz prigovora koji se upuuju ovim kaznama mogu se uputiti svim kaznama lienja slobode. Njihovo postojanje opravdavaju i kriminalno-politiki razlozi jer individualizacija kazne pretpostavlja ne samo razliite vrste krivino pravnih mera, ve i odreene raspone kod onih sankcija gde je to mogue. Kratka kazna zatvora ima i generalno preventivno dejstvo. Veliki broj graana oseaju bojazan i strah da mogu biti kanjeni i sa nekoliko sedmica ili meseci zatvorom za izvrenje nedozvoljenih radnji.

Za odreene kategorije uinilaca krivinih dela kao to su : lica koja se siledijski ponaaju, koja izbegavaju plaanje materijalnih obaveza npr. alimentacije, koja ine saobraajne delikte, kratke kazne zatvora su najpravinije sankcije. I struktura kriminaliteta gde preovladava bagatelni kriminalitet opravdava njihovu primenu. I konano, strukrura uinilaca krivinih dela gde se javljaju i primarni, nehatni i situacioni uinioci ukazuje na opravdanost postojanja i primene ovih kratkih kazni zatvora koje su upravo prema ovim licima jedino opravdane i pravine mere drutvene reakcije.

I teorija i praksa se slau da se ove kazne mogu sa uspehom primeniti prema primarnim, sluajnim, situacionim i nevoljnim uiniocima dela kod kojih ne postoje kriminogene sklonosti. U odnosu na ova lica kratke kazne zatvora deluju psiholoki kao ok-kazne, jer ih ona najee primaju kao moralni prekor drutva za izvreni kriminalni akt. Prema povratnicima, besposliarima, skitnicama, psihopatskim uiniocima dela, kao i onima koji su se odali alkoholizmu ili zloupotrebi opojnih droga primena ovih kazni je bez uticaja.

Treba rei da se danas negativni efekti kazne zatvora reavaju irom primenom uslovnog otpusta, uslovne osude i sudske opomene. Neke zemlje to otklanjaju uvoenjem parapenalnih mera kao to su: drutveno koristan rad, naknada tete, poludnevno zatvaranje, intenzivan nadzor, elektronsko praenje i druge mere koje ne kidaju socijalne i porodine veze.21. Parapenalne mere (supstituti kazne)U savremenom krivinom pravu prisutna je tendencija za irokom primenom razliitih parapenalnih mera, krivinih sankcija koje su alternativa ili supstituti kazne zatvora, posebno u kratkom trajanju. Kao parapenalne mere smatraju se : 1) naknada tete, 2) ambulantni tretman, 3) upuivanje na obuku, 4) drutveno koristan rad, 5) vikend zatvaranje, 6) kuni zatvor, 7) elektronski nadzor i sl.

Mnoga savremena krivina zakonodavstva poznaju jednu ili vie parapenalnih mera. Njihovo uvoenje u pravni sistem predstavlja rezultat donoenja niza meunarodno pravnih akata koji su imali za cilj da ublae ili umanje retributivni karakter kazni. Ti meunarodno pravni akti jesu : 1) Evropska konvencija o nadzoru nad uslovno osuenim ili iz zatvora uslovno putenim osuenicima iz 1964. 2) Rezolucija Saveta Evrope broj 1. o uslovnoj osudi, probaciji i drugim alternativama zatvora iz 1965. god 3) Rezolucija Saveta Evrope broj 10. o nekim penalnim merama alternativnim zatvoru iz 1976. godine te 4) Preporuka Saveta Evrope broj 16. o drutvenim sankcijama i merama iz 1992.godine. U odnosu na kazne, parapenalne mere imaju niz prednosti koje se mogu svesti na sledee : humani karakter, manji stepen represivnosti, uspostavljena saradnja sa okrivljenim i njegov aktivni odnos u izvrenju mere, postizanje reparacije (naknade) oteenom, uee drutvene zajednice u izvrenju ovih mera ime se lake postiu efekti resocijalizacije.

I pored navedenih prednosti primena parapenalnih mera jo uvek nailazi na niz protivnika. Tako se protiv ovih mera istriu sledei nedostaci:one mogu da predstavljaju pojaano sredstvo represije (suptilne represije), na ovaj nain okrivljeni moe da izbegne krivini postupak (kod poravnanja okrivljenog i oteenog), dovode do nejednakosti uinilaca krivinih dela zavisno od njihovog imovinskog stanja, primena ovih mera poskupljuje postupak izvrenja krivinih sankcija, njihova esta primena slabi poverenje graana u pravdu i na kraju primena ovih mera zahteva pribavljanje niza podataka o okrivljenom i njegovom okruenju to produava i poskupljuje krivini postupak.Naknada tete. (restitucija) je parapenalna mera najpre uvedena u anglosaksonsko krivino pravo sa ciljem da omogui uspenu resocijalizaciju i readaptaciju osuenog lica bez institucionalnog zatvaranja kroz popravljanje (naknadu) tete, povraaj oduzete ili unitene stvari.

Tako osueni primenom ove mere u presudom suda odreenom roku naknauje tetu koju je priinio oteenom licu ili vraa krivinim delom oduzetu stvar ili na drugi nain ponovo uspostavlja narueno pravno stanje. Tako osueni istovremeno i neposredno osea da je naneo nepravdu oteenom koju je duan da svojim zalagnjem i delatnou otkloni.Ambulantni tretman osuenog je uveden u prvo vreme u anglosaksonsko krivino pravo kao mera zamene kazne zatvora prema maloletnim i duevno bolesnim uiniocima krivinih dela, a potom i prema licima koja su zavisna od upotrebe alkohola ili opojnih droga (u vedskoj).

Primenom ove mere uinilac krivinog dela se sudskom odlukom obavezuje da se u odreenom vremenskom periodu podvrgne medicinskom, psiholokom ili psihijatrijskom tretmanu odgiovarajuim zdravstvenim ili psihijatrijskim ustanovama ili savetovalitima.

Ova se mera primenjuje prema alkoholiarima, narkomanima i licima koaj pokazuju poremeaje i devijacije u ponaanju usled ega pristupaju vrenju krivinih dela. Upuivanje na obukuPored tretmana odvikavanja od duevne bolesti, duevne poremeenosti ili zavisnosti od upotrebe alkohola ili opojnih droga, pojedina krivina zakonodavstva krajem 20. veka uvode i posebnu meru upuivanje na obuku.

Naime mogue je primenom ove mere obavezati osuenog na pohaanje odreene osnovne ili srednje kole, obuke ili druge vrste strunog osposobljavanja i usavravanja (to je korisno kada se radi o maloletnim ili mlaim punoletnim uiniocima krivinih dela). Uz ovu meru sud im moe naloiti i odreene obaveze : zabranu noenja oruja, zabranu upravljanja motornim vozilom, zabranu poseivanja odreenih mesta, lokala ili priredbi, zabranu druenja sa odreenim licima koja na njih negativno, tetno deluju ili oduzimanje putne isprave za odreeno vreme.Drutveno koristan radDrutveno koristan rad kao parapenalna mera prvi put je uveden 1972. godine u Velikoj Britaniji odakle se proirio po mnogim evropskim zakonodavstvima.

Ovom se merom zamenjuje kazna zatvora do est meseci pri emu se osueni obavezuje da odreeni broj sati odreeni broj dana provede u drutveno korisnom radu, radu u korist javne (drutvene) zajednice.

Radna obaveza obino iznosi izmeu 40 i 240 asova i moe da traje najdue godinu dana (Velika Britanija) ili do 18 meseci (Francuska). Mera se izrie uz saglasnost osuenog koji predudom odreeno vreme provodi u obavljanju odreenog rada u korist cele zajednice i to u slobodnom vremenu za koji ne dobija naknadu.Vikend zatvorVikend zatvor se sastoji u zatvaranju osuenog lica u slobodno vreme, najee vikendom ili praznikom. U nekim zemljama (Belgija, Holandija, vajcarska, Portugal) mera se odnsi na sve uinioce krivinih dela, dok u drugim zemljama (Nemaka) ona se primenjuje samo na maloletnike. Tako se smanjuju negativni efekti kratkotrajnog zatvaranja u drutvenom, radnom, materijalnom, porodinom i moralnom pogledu.

Osueni tako ostaje u svojoj porodici, u mestu ivljenja, preko sedmice ispunjava radne obaveze, ne prekida se njegov porodini ivot, od nastavlja da normalno komunicira sa okolinom, njegov drutveni ivot je nenaruen, samo u odreeno vreme, i u odreenom trajanju koej je u presudi izriito navedeno, obino za vikend ili za praznike (kada osueni inae ne radi), on odlazi u zavodsku, isntitucionalnu ustanovu gde se podvrgava odreenim vaspitno prevaspitnim tretmanima. Kuni pritvorKuni pritvor (ili kuni zatvor) se primenjuje kao zamena za kratke kazne zatvora (Italija, neke drave SAD) gde osueno lice ostaje u svojoj dotadanjoj sredini, ali se stavlja pod odreenu probaciju (nadzor nad ponaanjem i ivljenjem) a ograniena mu je i sloboda kretanja.

Primenjuje se prema primarnim, sluajnim, nehatnim uiniocima krivinih dela, a krenjem nametnutih obaveza osueni se izlae mogunosti izricanja tee kazne.

Kontrola kretanja osuenog se moe vriti i putem odreenih slubi, lica ili elektronskim nadzorom uz primenu savremenih tehnikih sredstava koja automatski belee sva udaljavanja i odsustva osuenog van odreenog kruga ili prostora.22. ISTORIJSKI RAZVOJ SISTEMA KRIVINIH SANKCIJAIstorijski posmatran razvoj krivinog prava Bosne i Hercegovine (pa time i Republike Srpske) kroz prizmu razvoja krivinog prava uopte moemo podeliti na vie etapa (p