PČELINJI PROIZVODIPROPOLIS, VOSAK, МED, PČELINJI OTROV, MLEČ, POLEN I PERGA

KARAKTERISTIKE, SAKUPLJANJE, ČUVANJE, BIOLOŠKA

VREDNOST I ZNAČAJ

Katedra za Biologiju,

Fakultet veterinarske medicine,

Univerzitet u Beogradu

PROPOLISgrč. pro – ispred, polis – grad

“odbrana košnice”

Propolis ili “pčelinji lepak",

predstavlja gumastu, lepljivu,

smolastu, termoplastičnu

materiju koju pčele skupljaju

sa lepljivih pupoljaka drveća

(topola, jablana i breze),

mešaju sa voskom i sekretima

• oblaganje unutrašnjih zidova košnica,

• zatvaranje pukotina, reparaciju oštećenog saća i

delova košnica

• za balzamovanje uljeza,

• za regulaciju koncentracije toksičnih gasova u košnici.

pljuvačnih žlezda i koriste za:

donose u košnicu,

PROPOLIS

sastav:

• biljne smole (50% - 55%),

• vosak (oko 30%),

• etarska i aromatična ulja (8% - 10%),

• polen (5%),

• sekreti pljuvačnih žlezda pčela,

• mineralne materije (gvožđe, bakar, mangan, aluminijum, cink)

• mikroelementi (kobalt, stroncijum, silicijum, vanadijum),

• bogat vitaminima

VOSAK

https://honeybeesuite.com/tag/wax-glands/

Vosak je proizvod voštanih žlezda

mladih pčela radilica.

Voštane žlezde su smeštene na

ventralnoj strani abdomena

(u parovima na svakom od

poslednja 4 trbušna segmenta).

Spolja su pokrivene voštanim

ogledalcima tj. hitinskom

kutikulom.

Razvoj voskovih žlezda počinje

trećeg dana posle izleganja pčele,

a dostiže svoj maksimum 12-18

dana života.

http://entnemdept.ufl.edu/creatures/MISC/BEES/euro_honey_bee.htm

http://bugguide.net/node/view/415427

Vosak se izlučuje u tečnom stanju kroz sitne pore voštanih

ogledala, gde u kontaktu sa vazduhom očvrsne.

Tako nastaju tanke voskove pločice (ljuspice) koje pčele žvaću,

natapaju masnim sekretom podjezičnih (pljuvačnih) žlezda čime

se povećava elastičnost voska.

Fizičke i hemijske karakteristike voska

Vosak predstavlja smešu monovalentnih viših estara sa masnim kiselinama

koje su zasićene višim ugljovodonicima sa malim količinama slobodnih

kiselina i ostacima slobodnih alkohola i ugljovodonika.

Po svom sastavu vosak pripada lipidima (2/3 su estri viših masnih kiselina i

alkohola; 1/3 su slobodne masne kiseline, zasićeni ugljeni hidrati, polen,

propolis i druge materije).

U zavisnosti od sirovine od koje je dobijen i organoleptičkih svojstava

vosak se u nekim zemljama deli u 4 kategorije:

I Vosak ekstra klase - dobijen topljenjem voštanih poklopčića, novih građevnjaka i

ramova u kojima nije izvođenja legla (devičanski vosak). Skoro je bez mirisa i ima

prijatan ukus voska bez stranih dodataka. Mekane je konzistencije i među prstima

postaje plastičan.

II Vosak prve klase- dobijen od popravljenih satnih osnova. Sličan je vosku ekstra

klase.

III Vosak druge klase- potiče od starog saća i ostataka voska presovanog na toplo.

Ima braon boju.

IV Vosak treće klase- dobija se od saća starih ramova vrlo tamne bojom. Miris mu

zavisi od procesa ekstrakcije.

UPOTREBA u KOŠNICI :

Izgradnja saća (od čistog voska) i poklopčića za zatvaranje ćelija (kada

vosak mešaju sa polenom i drugim materijama radi povećanja

poroznosti u cilju propuštanja kiseonika).

http://www.alexanderwild.com/Insects/Stories/Honey-Bees/

Sredstvo za osvetljenje, religijska upotreba, upotreba u hirurgiji,

kozmetici, stomatologiji, slikarstvu i konditorskoj industriji.

MEDMed je prirodna, slatka biološki

aktivna supstanca koju proizvode

medonosne pčele (Apis mellifera)

preradom nektara biljaka, ili slatkih

sokova (sekreta) sa živih delova

biljaka ili ekskreta insekata (uglavnom

biljnih vaši koje se hrane sišući biljne

sokove).

Nakon sakupljanja navedenih slatkih

supstanci, počinje njihova prerada u

med, najpre u mednom želucu gde se

pod dejstvom enzima saharaze

(invertaze) obavi razlaganje složenih

šećera na proste (monosaharide):

glukozu i fruktozu.

NEZREO MED

Zatim pčele deponuju tako prerađeni nektar u ćelije saća i dehidriraju

ga do sazrevanja. Da bi sazreo, mora dehidrirati, što se postiže tako

što pčele slažu nektar u satne ćelije u tankim slojevima (ne napune

ćeliju odjednom) i lepezanjem krila podstiču isparavanje vode.

U procesu sazrevanja

nektara u med, pčele ga

stalno pretaču iz ćelije u

ćeliju - uvlače u medni

želudac, ubacuju u njega

enzime iz pljuvačnih žlezda,

dodaju kvaščane gljivice i

„ pretaču“ ga iz ćelije u ćeliju,

dok on sazreva postajući sve

gušći.

ZREO MED

Tek kada med sazri (dehidrira

i postane koncentrovan, gust)

pčele ga zatvaraju voštanim

poklopčićima.

Za vrcanje se uzimaju samo

ramovi IZ MEDIŠTA i to samo

oni na kojima je minimum 2/3

površine ZATVORENOG

MEDA.

ZREO MED IZVAĐEN ZA

VRCANJE

VAĐENJE MEDA ZA VRCANJE

RAM SPREMAN ZA SKIDANJE POKLOPČIĆA

SKIDANJE POKLOPČIĆA

RAMOVI SPREMNI ZA VRCANJE

VRCANJE

IZVRCANI MED

MED

Vrste meda se klasifikuju:

(a) prema poreklu:

I Cvetni ili nektarni med

Med dobijen od nektara biljaka;

II Medljikovac ili medun (šumski med)

Med dobijen uglavnom od ekskreta

insekata (Hemiptera) koji se hrane biljnim

sokovima ili se dobija od sekreta sa živih

delova biljaka, koje pčele sakupljaju i

unose u košnicu;

MED

(b) prema načinu proizvodnje i/ili prezentiranja:

III Med u saću

Med koji pčele odlažu u ćelije sveže izgrađenog saća bez legla, sa ili bez

satnih osnova izgrađenih isključivo od pčelinjeg voska, koji se stavlja u

promet u poklopljenom saću ili u sekcijama tog saća;

IV Med sa saćem ili med s delovima saća

Med koji sadrži jedan ili više delova saća;

V Ceđeni med

Med koji se dobija ceđenjem otklopljenog saća bez legla;

VI Vrcani med

Med dobijen vrcanjem (centrifugiranjem) otklopljenog saća bez legla;

VII Presovani med

Med dobijen presovanjem saća bez legla, bez ili sa zagrevanjem najviše

do 45ºC;

VIII Filtrirani med

Med dobijen filtriranjem i uklanjanjem neorganskih ili organskih primesa pri

čemu dolazi do značajnog uklanjanja polena.

MED

Pekarski med

Pekarski je med koji je :

(a) pogodan za korišćenje u industriji ili kao sastojak u drugoj

hrani koja se potom zatim prerađuje, i

(b) može:

- imati nesvojstven ukus ili miris, ili

- biti u stanju vrenja ili prevreo, ili

- biti pregrejan.

Med se sastoji od različitih

šećera, pretežno fruktoze i

glukoze i drugih supstanci kao

što su organske kiseline, enzimi i

čvrste čestice koje dospevaju u

med za vreme njegovog

nastajanja.

Boja meda može da varira od

svetložute do tamnobraon. Med

može da bude tečne ili viskozne

konzistencije, delimično ili

potpuno kristalisan.

Miris i ukus meda variraju u

zavisnosti od vrste biljaka od

kojih potiče.

MED

MED

Kada se stavlja na tržište kao med ili se upotrebljava u bilo

kojem proizvodu namenjenom za ishranu ljudi, medu se ne

smeju dodavati nikakvi sastojci, uključujući prehrambene

aditive, niti bilo kakvi drugi dodaci.

Med mora, koliko je to moguće, biti bez organskih i

neorganskih supstanci nesvojstvenih njegovom sastavu. Sa

izuzetkom „pekarskog meda“, med ne sme imati nesvojstveni

ukus ili miris, biti u stanju vrenja, imati veštački izmenjenu

kiselost ili biti zagrevan tako da prirodni enzimi budu uništeni ili

u znatnoj meri inaktivisani.

HEMIJSKI SASTAV MEDA

MED

Imajući u vidu pojam „filtriranog meda“, ni polen ni drugi

sastojci karakteristični za med ne smeju se uklanjati, osim ako

je to neizbežno prilikom uklanjanja stranih neorganskih ili

organskih supstanci.

Kad se stavlja na tržište kao med ili upotrebljava u bilo kojem

proizvodu namenjenom za ishranu ljudi, med mora da

ispunjava sledeće kriterijume sastava:

MONOFLORNI I POLIFLORNI MED

Jednocvetni/monoflorni

(monocvetni) med je proizvod koji

medonosne pčele proizvode od

nektara cvetova medonosnih biljaka

određene biljne vrste.

Med sa nazivom određene vrste

medonosne biljke treba da ima

ukus, miris i boju svojstvenu toj

biljci, sa tim da preovlađuje broj

zrna polena te biljne vrste.

Izuzetno, za označavanje monoflornog meda nazivom

pojedinih biljnih vrsta, udeo polenovih zrna tih biljnih

vrsta u nerastvorljivom medu ne može biti manji od

udela datog u tabeli:

Višecvetni/poliflorni med (livadski, policvetni) je med koji

medonosne pčele proizvode od nektara cvetova različitih

vrsta medonosnih biljaka.

Svest o pčelinjem otrovu

i njegovima efektima javila se

od prvog kontakta sa pčelama,

ali je korišćenje pčelinjeg otrova

dugo bilo ograničeno zbog:

• opšteg nedostatka naučnih dokaza

o njegovim korisnim efektima i

• nedostatka načina sakupljanja apitoksina.

PČELINJI OTROV (APITOKSIN)

• Farmakološki aktivan proizvod pčela, koga sintetišu

otrovne žlezde matica i pčela radilica od 18-20 dana

starosti.

• Pčelama služi u odbrani od neprijatelja,

kada se procesom ubadanja ubrizgava

u žrtvu putem žaočnog aparata.

Primena pčelinjeg otrova:

•U terapiji reumatoidnog artritisa (još 400 godina p.n.e.) .

• U lečenju hipersenzitivnosti sisara nakon pčelinjeg uboda.

• U lečenju smanjene mlečnosti (oligogalactia) kod krmača .

• U terapiji malignih tumora.

• Produkt sekrecije

hipofaringealnih

mlečnih žlezda

mladih pčela radilica, starosti

od 8 do 12 dana života.

Upravo zahvaljujući mleču,

odnosno njegovom

specifičnom sastavu,

matica ima potpuno

razvijene polne organe

i izuzetno veliku

reproduktivnu moć.

MLEČ

Mleč je najbogatiji pčelinji proizvod po sadržaju:

• amino kiselina (12,5%),

a sadrži i

• ugljene hidrate (11%),

• masne kiseline (5%),

• mineralne materije

i vitamine

B grupe

vitamin B5 (pantotenska kiselina - 100µg/g),

vitamin B3 (niacin - 50µg/g ),

vitamin B2 (riboflavin - 9µg/g),

vitamin B1 (tiamin - 6µg/g) i

vitamin B6 (piridoksin - 3µg/g).

Mleču se od davnina pripisuje veoma širok spektar

delovanja, međutim, za mnoge tvrdnje još uvek ne postoje

pouzdani naučni dokazi.

Najviše pažnje privlače tvrdnje da

mleč ima gonadotropno

dejstvo, odnosno sposobnost

podsticanja razvoja gonada

i poboljšanja seksualnih funkcija

(obzirom da je matica jedna

od najplodnijih ženki u životinjskom

svetu).

Ipak, rezultati naučnih istraživanja

ovog dejstva mleča

na sisarskim modelima su, za sada,

oprečni u slučaju oba pola.

Dokazano je da mleč ima:

• izraženo antibakterijsko dejstvo

• antigljivično dejstvo

• antiproliferativno dejstvo

Nažalost, mleč gubi oba

svojstva kada se masne

kiseline neutrališu pri

povećanju pH vrednosti

iznad 5,6

Mleč se često

koristi u

proizvodnji

kozmetičkih

preparata.

POLEN

Polen je izvor hranljivih

materija (proteina, vitamina,

minerala i drugih biološki

aktivnih komponenti),

koje su pčelama

neophodne za odgajanje

legla, kao i za rast i razvoj

odraslih članova pčelinje

zajednice i održavanja

njihovog dobrog imunološkog

statusa. Sa tačke gledišta

pčela, polen je najvažnija

materija

u košnici.

Ranije su pčelari i u Evropi i u Americi smatrali da je polen male

komercijalne, odnosno ekonomske vrednosti, osim značaja u

održavanju jakih, produktivnih pčelinjih društava. Međutim,

poslednjih decenija, interes za polenom drastično se

povećao, najpre u Istočnoj Evropi, zatim u Zapadnoj Evropi i

Severnoj Americi.

U Severnoj Americi, zbog popularisanjazdrave hrane i prirodnih

dodataka hrani, interes za polenom je znatno porastao tokom

1970-tih i 1980-tih godina XX veka.

POLEN

Polen je produkt cvetnih prašnika, koji nakon sazrevanja pucaju,

kada je jedino dostupan pčelama

Pčele ga sakupljaju, mešaju sa sekretom pljuvačnih žlezdai na

nogama unose u košnicu

Sakupljač polena

Polen

različitih

biljnih vrsta

(SEM)

POLEN

Obzirom da pčele sakupljaju polenova zrna sa velikog broja

biljnih vrsta na datom lokalitetu, polen koga pčele unose u

košnicu predstavlja mešavinu polenovih zrna.

Konzumirajući mešavinu različitih tipova polena, pčele teže

da obezbede bolji nutritivni balans i da razblaže potencijalno

toksične alkaloide ili druge toksine.

Ako ima mogućnosti da bira, pčela konzumira mešovitu

polensku hranu jer opstaje duže kada se hrani mešavinom

polena nego kada se hrani polenom samo jedne biljne vrste.

POLEN

hemijski sastav:

• Proteini predstavljaju glavni sastojak polena

sa prosečnim učešćem od oko 24%.

• Ugljeni hidrati čine oko 27% polena i to su uglavnom prosti

šećeri fruktoza i glukoza. Najveći deo šećera dodaju pčele

izletnice u vidu nektara ili meda koje koriste da povežu

polenova zrnca i da omoguće da se polen efikasno spakuje

u korbikule (polenske korpice) na zadnjim nogama pčele.

Neke vrste polena, naročito polen trava, sadrži i skrob,

koji može biti prisutan u veoma velikom procentu, čak do 18%

težine polena.

POLEN

• Lipidi - polen sadrži u proseku samo 5% masnoća, koje ulaze

u sastav spoljnog omotača polenovih zrna.

• Minerali - polen sadrži znatne količine kalijuma,

kalcijuma i magnezijuma i visoke nivoe gvožđa (140µg/g),

mangana (100µg/g), cinka (78µg/g) i bakra (14µg/g).

• Vitamini - Polen je izvanredno je bogat vitaminima B-grupe:

kao što su:

niacin (B3 - 157µg/g), riboflavin (B2 - 18,6µg/g),

tiamin (B1 - 9,4µg/g), piridoksin (B6 - 9µg/g),

pantotenska kiselina (B5 - 28µg/g),

folna kiselina (5,2µg/g) i biotin (0,32µg/g).

POLEN

Polen je idealna, dobro izbalansirana hrana za pčele, ali,

on nije “savršena hrana” za ljude.

Polen nije savršena hrana za čoveka, jer sadrži relativno veliku

količinu nesvarljivih materija, najviše celulozu i karotenoidni

polimer nazvan sporopolenin, koji obrazuju čvrste zaštitne

omotače polenovog zrna (unutrašnji i spoljašnji - intinu i egzinu) i

zato se dugo verovalo da ljudi ne mogu da iskoriste hranljive

sastojke polena.

Međutim, eksperimentalno je dokazano da u digestivnom sistemu

sisara osmotski pritisak probija polenova zrna kroz

germinativne pore i time omogućava njihovo razlaganje u

Delimični usvajanje u organizmu ljudi.

POLEN

dobar izvor nekih

hranljivih materija za ljude jer:

• sadrži preko 7,5 puta više gvožđa od govedine, hrane koja se

inače preporučuje kao dobar izvor gvožđa.

• izvanredno bogat karotenima, koji su metabolički prekursori

vitamina A - u proseku, njihov sadržaj je čak tri puta veći nego

u kupusu, koji se smatra odličnim izvorom tog vitamina.

• predstavlja najbogatiji izvor vitamina B grupe, naročito

niacina, riboflavina i tiamina, čije su koncentracije daleko veće

nego u svim ostalim namirnicama biljnog i životinjskog porekla.

• izuzetno je bogat manganom, bakrom i cinkom, tako da se

sa 30 do 100 grama polena obezbeđuje njihovo celokupno

dnevno sledovanje.

POLEN

Značaj polena

• Radioprotektivni efekat - oralno uneti polen pomaže u zaštiti

od štetnih efekata X-zraka, što je eksperimentalno dokazano

na životinjama i ljudima.

• Dokazani su izvesni bakteriostatski efekti polena, ali se to

pripisuje enzimu glukozo-oksidazi, koji pčela dodaje kada

meša med ili nektar sa polenom.

Veći bakteriostatski efekat ispoljava prerađeni polen

(perga)

nego neprerađeni koje su pčele sakupile i spakovale u granule.

• Za desenzibilizaciju pacijenata alergičnih na polen

subkutanim injektiranjem ekstrakata polena.

POLEN

Za pozitivno delovanje polena na organizam, preduslov je

redovno i dugotrajno uzimanje.

Preporučuje se korišćenje polena u vidu praha dobijenog

mlevenjem dobro osušenog pčelinjeg polena kako bi se

razbio celulozni omotač polenovih zrna koji organizam

čoveka ne može da svari.

Samleveni polenov prah može se koristiti u smeši sa medom,

ili rastvoren u čaju, mleku, soku.

Ukoliko polen nije samleven, nakon potapanja u čaj, mleko ili

mlaku vodu, treba ga ostaviti nekoliko sati da bi polenova

zrna nabubrela.

PRIMENA

PERGA – pčelinji hleb

PERGA

Perga je produkt koje pčele pripremaju od polena i meda

uz dodatak sekreta svojih žlezda

PERGA

Zahvaljujući fermentima iz meda, sekretu pčelinjih žlezda i

prisutnim mikroorganizmima, dolazi do

MLEĆNO-KISELINSKE FERMENTACIJE POLENA

Povećana koncentracija mlečne kiseline ima antibiotička

svojstva.

Perga je mikrobiološki sterilna

POLEN vs. PERGA

1. Udeo proteina kod perge je za 20% veći u odnosu na polen;2. Udeo masnih kiselina je za 9% veći;3. Perga sadrži sve esencijalne aminokiseline u odgovarajućemodnosu;4. Polen je podložan kvarenju zbog prisutnih kvasaca;

Pčele polen koriste kroz pergu!

Sakupljanje PERGE

POLEN vs. PERGA

1. Pergu koriste kućne pčele radilice starosti od 1 do 12,5 d-13.dana starosti tj. :

a) Mlade tek izležene pčele starosti 1-4. dana, koje pergu koriste kao izvor proteina i ostalih hranljivih sastojaka, aliza svoj razvoj i dozrevanje.

b) Pčele heaniteljice od 5 do 8. dana starosti, koriste pergu za razvoj svojih mlečnih žlezda,

c) Pčele starosti od 8 do 12,5-13 dana života, koje luče mleč za prihranu mladog otvorenog legla i matica.

2. Pčele hraniteljice koje ishranjuju starije otvoreno leglo.

Koje pčele koriste pergu u ishrani?

Katedra za biologiju

Fakultet veterinarske medicine

Univerzitet u Beogradu

DEGUSTACIJA Termin degustacija označava probanje, kušanje

odnosno, korišćenjem čula (mirisa, ukusa, vida,dodira) određivanje mirisa, ukusa, bojeikonzistencije.

DEGUSTACIJA MEDA

Po uzoru na dugogodišnju tradiciju degustacijevina, razvijena je i metodologija za ocenukvalitativnih svojstava meda, a lica koja seprofesionalno bave ovim poslom nazivaju sesomelijeri.

U suštini, degustacija je vrlo subjektivna metodaocenjivanja – radi se o ličnom užitku, sklonosti ili neka nečemu, međutim, profesionalni degustatori setrude da svoja zapažanja što objektivnije opišu.

Degustacija meda je način, ne samo da se sazna kakav

med neko voli, već i da se parametri kvaliteta približe

potrošaču – konzumentu, da se ukaže na mane i

defekte, ali i da se ova delikatna metoda iskoristi kao

moćno marketinško oružje u popularizaciji meda.

DEGUSTACIJA MEDA

Degustacijom različitih vrsta meda i pamćenjemnjihovih karakteristika edukuju se čula, a pomoćuponovljivih parametara, procenjuju se druge vrstemedova.

I kao što je to slučaj sa učenjem jezika ilisviranjem nekog instrumenta, za perfekciju jepotrebno vežbanje svojih čula.

DEGUSTACIJA MEDA

PARAMETRI KOJI SE KORISTE PRI DEGUSTACIJI

IZGLED:

Senzorna analiza počinje posmatranjem.

Nekoliko kašika meda se sipa u vinsku čašu sa širokim zidovima.

Potrebno je koncentrisati se na tri vidljive karakteristike:

fizičko stanje meda – da li je med tečan ili čvrst (kristalizovan). Ako je tečan, u kolikoj meri je bistar ili zamućen, a ako je kristalisan, utvrđuje se veličina kristala i njihova homogenost.

izgled meda – da li postoje strane partikule u vidu nečistoća, prisustvo pene i sl.

boja meda – intenzitet boje meda se proteže od veoma svetlog, zatim svetlog, srednjeg, nežno tamnog, tamnog i veoma tamnog. Tonovi meda se opisuju kao boja šampanjca i pšenice, svetložuta, tamnožuta, narandžasta, crvena, svetlobraon i braon.

DEGUSTACIJA MEDA

MIRIS:

Procena mirisa je možda i najvažniji korak prilikomdegustacije meda. Pre sipanja med, zagreje se čašarukama, zatim se med razmaže kašičicom ilidegustatorskim štapićem po zidovima čaše, da bi seoslobodila isparenja. Med se najpre pomiriše blago, bezdubokog udisanja.

DEGUSTACIJA MEDA

Najpre se daje ocena intenziteta mirisa:

slab, srednje snažan ili snažan.

Zatim se pomiriše ponovo, sada za nijansudublje, pri čemu se utisak imenuje kao npr.„slatkast“, „cvetni“, „topao“, odnosnouporedi se sa točkom mirisa i arome.

DEGUSTACIJA MEDA

TOČAK MIRISA I AROME

*Zanimljivo – neki somelijeri koriste posebne ličneopise pomoću kojih pokušavaju da memorišu određenuvrstu meda – npr. somelijera iz Italije medljika podsećana Božić, a med odmaslačka na mačiju mokraću*

Za resetovanje senzora za miris pomaže mirisanje

sopstvene ruke, jer taj miris deluje kao neutralizator.

DEGUSTACIJA MEDA

AROMA I UKUS:

Ukus se detektuje pomoću čulnih kvržica smeštenih na

različitim delovima jezika: gorko- zadnji deo, kiselo i slano –

površina, slatko – vrh jezika. Da bi se osetila sva četiri ukusa

potrebno je da se med proba svim delovima jezika.

Šta je aroma? – aroma je nešto nalik mirisnom ukusu ( npr.

kad je nos zapušen ne može se jednako dobro oceniti miris nego kad nije).

DEGUSTACIJA MEDA

Kašikom ili štapićem se zahvati malo meda i stavi se u usta. Najpre se obrati pažnja na prvobitan utisak: slatko – neznatno slatko, normalno slatko i veoma

slatko.

kiselo – slabo, srednje i snažno.

gorko – odsutna, slaba, srednja i snažna.

Zatim se ukus, odnosno aroma dobijena nešto dužim boravkom meda u ustima, upoređuje sa jednim od sedam opisa na točku arome.

DEGUSTACIJA MEDA

Sledi kratka pauza, kada pregledač može da pojede krišku blage jabuke, kako bi odmorio svoje čulo ukusa. Zatim se još jednom proba i pomiriše ista vrsta meda, pri čemu se tada beleži intenzitet, trajanje i naknadni ukus meda (eng. aftertaste).

DEGUSTACIJA MEDA

TAKTILNA SVOJSTVA:

Prilikom degustacije, jezikom se mogu osetiti sledeći taktilni osećaji:

konzistencija – med može biti: tečan – veoma tečan, normalno tečan i viskozan

kristalizovan – mekan, nalik pasti i kompaktan

granuliranost granule kao prah, srednje veličine i velike

Temperatura

DEGUSTACIJA MEDA

NEDOSTACI I MANE Senzornom analizom meda mogu se otkriti i

neki defekti, npr. :

Fermentacija meda – miris zrelih kajsija i alkohola

Nepoželjni mirisi se mogu osetiti kada se pčelinja zajednica neadekvatno tretira timolom, usled prekomerne upotrebe dima i kod upotrebe ustajalog saća.

ORGANIZACIJA DEGUSTACIJE

Idealno mesto za degustaciju meda je dobro osvetljena prostorija, u kojoj je vlažnost vazduha oko 60%, a temperatura u rasponu između 20 i 22°C.

Degustatori ne treba da upotrebljavaju dezodoranse i parfeme jakih mirisa, takođe bi bilo poželjno da degustator ne puši.

Potrebno je da se pri ruci uvek ima voda i jabukablagog ukusa, kako bi se umorna čula degustatora odmorila.

Organizacija degustacije predstavlja i JAKODOBAR MARKETINŠKI POTEZ, naročito zaproizvođače, jer na istom mestu mogu dapredstave i svoje proizvode.

To je prilika za POPULARIZACIJU MEDA, kaovisokohranljive supstance, koja nema pažnjukoju zaslužuje u hranidbenoj navici našegpodneblja.

DEGUSTACIJA MEDA

SLIČICE ZA KRAJ

PRETENCIOZNI SOMELIER

PROFESIONALNI SOMELIER

SOMELIER IZ SNOVA