PATOLOŠKA FIZIOLOGIJA

UVODNO PREDAVANJE

doc dr sci med Milan Ubavić klinički patofiziolog

Čime se bavi Patološka fiziologija? Objašnjava kako nastaje bolest i koje se pojave

dešavaju u bolesnom organizmu Objašnjava mehanizme po kojima se menjaju fiziološke

i biohemijske funkcije kada organizam prelazi iz stanja zdravlja u stanje bolesti.

Objašnjava uzroke i načine nastanka bolesti kao i sve promene funkcija koje se u obolelom organizmu dešavaju.

Objašnjava promene koje se dešavaju na ćelijskom nivou i u biohemijskim reakcijama na tom nivou.

Prati poremećaj cele ćelije a potom više ćelija koje čine tkiva i organe čije promene funkcionisanja, breko laboratorijskih nalaza, određuju kliničku sliku te bolesti.

ZDRAVLJE I BOLEST

Definicija zdravlja po formulaciji Svetske zdrastvene organizacije (WHO) : “ Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti“.

Zdravlje je stalno stanje - „stalnost“ unutrašnje sredine.

Zdravlje je uravnoteženost između delovanja štetnih činilaca i odbrambene sposobnosti organizma.

Bolest

Bolest je promena unutrašnje sredine.

Nastaje kada štetni uticaji nadjačaju odbrambene i regulatorne mehanizme u organizmu

Bolest je oštećenja građe i poremećaj funkcije organa

Ne mora svako odstupanje da bude bolest već može biti znak prilagođavanja organizma na promenu uslova sredine

Homeostaza

je postojanost unutrašnje sredine. Ta unutrašnja sredina, zahvaljujući mnogobrojnim zaštitnim i regulatornim mehanizmima koji funkcionišu u zdravom organizmu, predstavljaju preduslov da ćelija može pravilno funkcionisati.

Dinamička ravnoteža

je stanje između spoljašnje sredine i organizma

ona stalno vrši uticaj na organizam da dovede do promene a sa druge strane je stalnost unutrašnje sredine koje se “trudi” da takvo stanje i zadrži.

ETIOLOGIJA I PATOGENEZA BOLESTI ETIOLOGIJA proučava uzroke bolesti i

uslove koji su omogućili dejstvo uzročnika i pojavu bolesti.

Etiološki činioc ili faktor je svaki uzročnik koji je u stanju da naruši homeostazu odnosno da poremeti odnos odbrambenih snaga organizma i uticaja iz okoline, čime se pokreće patološki proces. Poznavanje etioloških faktora su osnova poznavanja neke bolesti.

PATOGENEZA

Učenje o mehanizmu nastanka i toku oboljenja.

Izučava način na koji etiološki faktor dovodi do patoloških promena u organizmu i nastanka oboljenja odnosno do pojave simptoma i znaka bolesti.

U većini oboljenja etiologija je nepoznata ali se zna patogeneza pa lečenje može biti uspešno.

Primer: Arterijska hipertenzija, Hipertireoiditis etiologija nije do kraja razjašnjena ali se terapija zna i smanjen je broj smrtnosti koji je u prošlosti bio veliki.

ETIOPATOGENEZA

pojam koji obuhvata etiologiju i patogenezu zajedno i obično se koristi u slučajevima kada etiološki faktor brzo izaziva oboljenje i brzo dovodi do smrtnog ishoda

Primer: akutna intoksikacija otrovima ili udar električne struje

Definicija Patološke fiziologije

NAUKA KOJA SE BAVI IZUČAVANJEM ETIOLOGIJE I PATOGENEZE BOLESTI

ETIOLOŠKI FAKTORI(NOKSE) podela po poreklu:

I/ UNUTRAŠNJI (ENDOGENI)

II/ SPOLJAŠNJI (EGZOGENI)

podela po ulozi u nastanku bolesti:

I/ PRIMARNI

II/ SEKUNDARNI

I/ UNUTRAŠNJI (ENDOGENI) ETIOLOŠKI FAKTORI skup osobina samog organizma koji su važni za

nastajanje i razvoj oboljenja: 1 - NESPECIFIČNI ODBRAMBENI MEHANIZAM je funkcija

kože i sluzokože i druge fizičke barijere 2 - SPECIFIČNI ODBRAMBENI MEHANIZAM je IMUNI

SISTEM kao najvažniji zaštitni sistem koji prepoznaje strane materije-antigene i neutrališe ih.

3 - ŽIVOTNA DOB I POL - neke se bolesti dešavaju samo u dečjem ili odraslom dobu ili pak samo kod muškaraca ili samo kod žena.

4 - POREMEĆAJI NERVNE I HUMORALNE REGULACIJE održavanje metabolizma ćelija i tkiva je osnovni zadatak

regulatornih mehanizama. 5 - NASLEDNE ili HEREDITARNE BOLESTI su uzrkovane

genetskim poremećajima koji se prenose sa roditelja na potomke.

II/SPOLJAŠNJI – EGZOGENI ETIOLOŠKI FAKTORI

Biološki – izučava mikrobiologija, virusologija, parazitologija

Hemijski – farmakologija i toksikologija

Fizički - patofiziologija

Socijalni – socijalna medicina

Ishrana – klinička higijena

Spoljašnji - egzogeni faktori

1. BIOLOŠKI : bakerije, virusi, gljivice, rikecije, protozoe i paraziti.

INFEKCIJA

(Lat.inficere = uprljati, otrovati ) je skup poremećaja izazvanih prodiranjem u organizam patogenih mikroorganizama koji su njemu strani (heteroinfekcija) ili razvojem mikroorganizama koji se nalaze u organizmu (autoinfekcija)

ULAZNA VRATA INFEKCIJE

respiratorni,

digestivni trakt,

koža i

sluzokoža.

IZVOR INFEKCIJE:

bolesna osoba, ređe zdrava ali kliconoša,

zagađen vazduh, voda, hrana,

obolele domaće životinje (zoonoze) i

insekti.

VIRULENCIJA je sposobnost uzročnika da dovede do bolesti organizma.

TEŽINA INFEKCIJE zavisi od vrste i broja klica i njihove virulencije sa jedne strane i otpornosti organizma sa druge strane

2. FIZIČKI ETIOLOŠKI FAKTORI

visoka i niska temperatura,

promene pritiska,

električna energija,

mehanička sila,

jak zvuk ili buka,

zračenje

3. HEMIJSKI ETIOLOŠKI FAKTORI

- Egzogeni

* pesticidi, herbicidi, deterdženti, otrovi...

* lekovi i neke hemijske supstance koje

prolaze kroz placentu (alkohol, kokain,

neki antikoagulantni i antikonvulzivni

lekovi, oralna kontraceptivna sredstva,

tetraciklini,citostatici )

- Endogeni npr toksini u sklopu uremije…

4.SOCIJALNI ETIOLOŠKI FAKTORI

uslovi stanovanja,

uslovi radnog mesta,

profesionalne bolesti,

psihički stres (psihosomatske bolesti)

5. ISHRANA KAO ETIOLOŠKI FAKTOR

nedovoljna ili loša ishrana,

nedovoljan energetski unos,

nedovoljan unos vitamina i minerala

poremećaj apsorpcije hrane,

ETIOLOŠKI FAKTORI podela po ulozi u nastanku bolesti

I/ PRIMARNI = onaj koji izaziva oboljenje i

od koga zavisi vrsta bolesti

II/ SEKUNDARNI pomažu dejstvo primarnog. To su: zamor, iscrpljenost, loši uslovi života, izloženost hladnoći, vlazi …

Primer: Osteoporoza

Primarni etiološki faktor je menopauza

Sekundarni je primena nekih lekova (glikokortikoidi) koji pomažu i ubrzavaju osteoporozu

Faktori rizika

Pojačavaju verovatnoću pojave neke bolesti.

primer: Osteoporoza

neki faktori rizika za Ostoporozu su:

- rana ili prirodna menopauza pre 45g

- histerektomija pre 45g

- porodična anamneza ( op.kuka u ranoj mladosti kod članova iste porodice)

- i mnogi drugi……..

Predisponirajući faktori

Faktori koji pomažu u nastanku bolesti Primer kod Osteoporoze: - bolest jetre - alkoholizam - slaba apsorbcija hranljivih materija - bolesti štitaste žlezde - hipogonadizam u muškaraca - reumatoidni artritis - hronična bubrežna insuficijencija ……….

Idiopatske bolesti (Esencijalne)

to su bolesti kod kojih se PRIMARNI etiološki faktor ne zna.

Primer: esencijalna arterijska hipertenzija

uzrok je nepoznat a stalno je prisutan povišeni pritisak

SIMPTOMI

su subjektivni pokazatelji koje pacijent oseća i koje saopštava lekaru ili drugim osobama (glavobolja, slabost i malaksalost, mučnina i sl.) i pokazuju izmenjenu građu i funkciju organa ili celog organizma.

- specifični ili patognomični su posebni simptomi koji tačno upućuju na određenu bolest npr: žutica = oboljenje jetre i/ili žučnih puteva; ginekomastija=tumor hipofize

- nespecifični su najbrojniji i prisutni su u više oboljenja:slabost, malaksalost,bolovi u mišićima nejasne lokalizacije, zamor i dr.

ZNACI su objektivni pokazatelji manifestacije

patoloških poremećaja koje mogu da zapažaju i druge osobe:

- povišena telesna temperatura, - ubrzan rad srca, - ubrzano disanje, - crvenilo ili bledilo lica, - otečeni očni kapci…..

SINDROMI

su grupe međusobno povezanih simptoma i znakova i javljaju se zajedno kod jedne bolesti

Primer:Daunov sindrom

trizomija 21 para (1:1500)

karakterističan izgled lica

mala glava

spojena glava i grudni koš

kose oči

stalno otvorena usta

mentalna retardacija….

Ishod patološkog procesa

PROGRESIJA = kada simptomi i znaci napreduju i pogoršavaju stanje organizma

REGRESIJA = kada se poboljšavaju i/ili povlače

REMISIJA = kada se bolest zaleči, primiri pa nakon nekog vremena nastavi da napreduje

STABILIZACIJA = kada se ne menjaju

Važni pojmovi Bolest se odnosi na jasno definisano stanje

(npr. Infarkt miokarda, karcinom želudca..) Patološka reakcija je neobična, neadekvatna

reakcija organizma sa određenim promenama (npr.otečeni prsti u određenom tipu vaskulitisa)

Patološki proces je poremećaj funkcije i strukture nekog organa ili tkiva zbog delovanja nefizioloških nadražaja (npr.zapaljenje, tumorski rast)

Patološko stanje se razvija postepeno, često nezapaženo i obično dugo traje a promene se sporo dešavaju (npr.fibroza pluća kao posledica hroničnog udisanja prašine)

BOLESTI PREMA TOKU I TRAJANJU

AKUTNE imaju nagli početak, veoma buran tok sa brzim napredovanjem patoloških promena, traju od nekoliko sati do 3 nedelje.

PERAKUTNE kada je početak posebno buran i nagao.

SUBAKUTNE imaju nešto blaži tok sa sporijim razvojem patoloških promena koje su slabije izražene, traju od 3 do 6 nedelja i predstavljaju prelaz ka hroničnim,

HRONIČNE traju preko 6 nedelja, dakle mesecima, godinama ili doživotno.Vrlo se sporo razvijaju, postepeno ali stalno napreduju i dovode do velikih morfoloških promena

BOLESTI PO FAZAMA RAZVOJA 1. POČETNA,LATENTNA,

(INKUBACIJA)

je period od početka delovanja

etiološkog faktora do pojave simptoma bolesti.

Etiološki faktor je prisutan ali nema promene građe ili funkcije.

Ovaj period ostaje obično nezapažen kod određenog broja bolesti a kod drugih (npr dejstva mehaničke sile) se ne može ni razdvojiti od druge i treće faze, jer promene nastaju istovremeno sa dejstvom etiološkog faktora. Vreme trajanja od par sati do par dana.

2. UVODNA,PRODROMALNA Karakteristična je pojava nespecifičnih-opštih

simptoma.Postoji promena građe ili funkcije ali su simptomi nespecifični, nekarakteristični za to oboljenje. Organizam pokazuje veoma slabo izražene patološke poremećaje koji se javljaju i u drugim bolestima: glavobolje, bolovi u kostima i mišićima, gubitak apetita, smanjenje radne sposobnosti …Ovo su opšti poremećaji i još uvek se ne može odrediti tačna vrsta oboljenja.

Nastaje zbog toga što su etiološki faktori doveli do poremećaja opštih regulatornih mehanizama (temperature, krvotoka, varenja itd.).U ovom stadijumu je lečenje najlakše i najbrže jer nije došlo do grubljih patoloških poremećaja i promena građe organa i org.sistema.Traje:par časova ili dana.

3. MANIFESTNI STADIJUM ili IZRAŽENA BOLEST

je momenat kada se javljaju simptomi karakteristični za tu bolest sa svim patološkim promenama građe i funkcije koje karakterišu to oboljenje i traje do završetka oboljenja.

Etiološki faktor je uspeo da razvije svoje dejstvo i da dovede do oštećenja koja se javljaju u tom oboljenju.

Sada je moguće, u većini slučajeva, postaviti barem RADNU, a često i DEFINITIVNU DIJAGNOZU BOLESTI.

Dalji razvoj bolesti zavisi od vrste oboljenja i odbrambenih snaga organizma.

4.REKONVALESCENCIJA ili OPORAVAK

Faza koja neposredno prethodi izlečenju.

U ovoj fazi organizam je potpuno zdrav što se tiče bolesti od koje je bolovao ali je njegova psihička i fizička kondicija, slaba a posebno je smanjena odbrambena sposobnost protiv dejstva štetnih uzročnika pa je organizam u ovoj fazi veoma osetljiv na dejstvo raznih drugih uzročnika - etioloških faktora.

ISHOD BOLESTI

Potpuno ozdravljenje i obnavljanje građe i funkcije oštećenih delova organizma.Ono može biti:

sanatio ad integrum = izlečenje u celosti residua morbi = izlečenje sa posledicama Prelazak u hroničnu fazu bolesti Egzarcerbacija je pogoršanje bolesti u toku oporavka

ili regresije bolesti. Regresija bolesti je brže ili sporije smirivanje bolesti Remisija je privremeno zaustavljanje razvoja bolesti Recidiv je vraćanje iste bolesti posle potpunog

ozdravljenja Smrt organizma nastaje ako dođe do oštećenja

vitalnih funkcija: disanja, krvotoka i sl.

EXITUS LETALIS, SMRT organizma je prestanak života:

- PRIRODNA u dubokoj starosti zbog

istrošenosti organizma

- PATOLOŠKA zbog povrede ili bolesti

- NASILNA

Neposredni uzrok smrti može biti prestanak srčanog rada i/ili paraliza disanja ili istovremeno. Tada nastaje klinička smrt.

Pre toga postoji TERMINALNI STADIJUM koji je sastavljen od:

PREAGONALNE faze u kojoj dolazi do pada krvnog pritiska, ubrzanje disanja, ubrzanog rada srca, svest je održana ali pomućena.

AGONALNA faza, svest se gubi, rad srca slabi, disanje je plitko isprekidano.

KLINIČKA SMRT prestanak rada srca i disanja.Moguć je povratak u život.

BIOLOŠKA SMRT prestanak metaboličkih funkcija u mozgu i iz ove faze nema vraćanja u život

Za transplatacionu medicinu je veoma važno znati moždane i respiratorne smrti, kada je funkcija mozga i disanja nepovratno prestala sa radom ali je krvotok još održan pa su organi: bubrezi, srce i jetra u očuvanom stanju i mogu se upotrebiti za uspešnu kadaveričnu transplantaciju

Adaptacija ćelije

Odgovor ćelije na dejstvo štetnog agensa

Štetni agensi su oni koji remete homeostazu organizma

Jednokratno dejstvo štetnog agensa dovodi do:

- hiperfunkcije - povećanje funkcije

- hipofunkcije - smanjenje funkcije

Dugotrajno dejstvo dovodi do:

1. Hipertrofije – povećanje mase ćelija, tkiva ili organa.

- fiziološka ( npr. povećanje fizičke mase ili mase mišića u toku bavljenja sportom)

- patološka (npr. povećanje mase leve komore usled povećanog arterijskog pritiska

2. Hiperplazije – povećanje broja ćelija

(npr. povećanje dojki – ginekomastija kod tumora hipofize ili

povećanje štitaste žlezde ili gušavost usled povećanog lučenja TSH)

3. Hipertrofije i hiperplazije istovremeno

(npr. povećanje uterusa tokom trudnoće)

Atrofija

Smanjenje mase ćelija, tkiva i organa i njihove funkcije i najčešća je patološka

Involucija je fiziološka pojava

( npr involucija jajnika posle menopauze ili timusa posle detinjstva)

Aplazija, Metaplazija, Displazija

Aplazija je nestanak ćelija

Metaplazija je reverzibilna zamena jednog tipa zrelih epitelnih ili mezenhimnih ćelija drugim tipom zrelih ćelija

Displazija je zamena normalnog epitela sa manje diferentovanim epitelom.Može biti:

- niskog stepena potencijalno je reverzibilna, nastaje kao posledica iritacije ili zapaljenja

- visokog stepena je ireverzibilna i potencijalno je maligna.

Oštećenje ćelija

Sklop neželjenih biohemijskih i strukturnih promena u ćeliji.

Reverzibilne kada se ćelija u potpunosti oporavi nakon prestanka štetne nokse

Ireverzibilne kada je ćelija definitivno izgubljena nakon prestanka dejstva nokse

Slobodni radikal

Hemijska materija koja u spoljašnjoj orbiti ima jedan ili više neuparenih elektrona.

Visoko su reaktivni u nastojanju da upare taj neupareni elektron i postignu stabilnu elektronsku konfiguraciju

Najznačajniji slobodni radikali su:

- radikali kiseonika

- reaktivni oblici azota

Oksidativni stres

Nastaje kada ćelija nije u stanju da slobodne radikale ukloni mehanizmom anti-oksidativne zaštite.

Dovodi do oštećenja ćelijskih molekula (lipida, proteina, ugljenih hidrata i nukleinskih kiselina)

Posledica je promena u strukturi i funkciji ćelije (prenosa signala, deljenje..)

Antioksidanti

Molekule koje učestvuju u anti-oksidativnoj zaštiti.

Nastaju u ćelijama ili se unose u organizam

Način dejstva:

- onemogućavaju stvaranje novih slobodnih radikala

- uklanjaju stvorene radikale

- popravljaju oštećenja nastala dejstvom slobodnih radikala.