PATOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA ANATOMIJA MOZGA Evolutivno najrazvijeniji organ Obaveإ،tava nas

PATOLOGIJA CENTRALNOG

NERVNOG SISTEMA

NERVNI SISTEM

Centralni i periferni

Centralni čine

Mozak Kranialni nervi Kičmena moždina

Periferni čine

Spinalni nervi i Autonomni nervni sistem (simpatički i parasimpatički)

ANATOMIJA MOZGA

Evolutivno najrazvijeniji organ

Obaveštava nas šta se dešava u spoljašnjoj sredini putem

Pet čula:

Osećaj, miris, ukus, zvuk, dodir

Težina se menja od rodjenja oko 500gr u prvoj godini oko 1kg i kod odraslog oko 1500gr

Mozak sadrži 100 biliona neurona Na rodjenju imamo sve svoje neurone Mijelinizacija traje do 10-12 godine

FUNKCIJE CNS

Senzorni input - stimulacija

Integracija - procesovanje i interpretacija

Motorni output - aktivacija efektornih organa

• Kontroliše mišljenje, memoriju i govor

• Pokrete svih organa

• Odredjuje odgovor na stresne situacije

• Ritam srca i disanja

ĆELIJSKA STRUKTURA MOZGA

Dva tipa ćelija Neuroni i glija ćelije

Neuroni šalju i primaju nervne impulse - signale

Glija ćelije su potporne

• omogućavaju ishranu • homeostazu • formiraju mielin • podstiču prenos signala u

nervnom sistemu i mozgu

Glije ima 50:1 neuron

One su ishodište tumora mozga

http://www.3dscience.com/3D_Images/Biology/Cells/Neurons.php

NEURONI

Osnovna jedinica nervnog sistema

TELO AKSONI DENDRITI

GLIJA

ASTROCITI I OLIGODENDROCITI

ASTROCITI

Funkcija ishrana neurona Svojim produžecima se naslanjaju na krvne sudove i Spojeni su sa nervnom ćelijom

Glioza proliferacija astrocita na mestu oštećenja Analogna je ožiljku Ishodište epilepsije

OLIGODENDROGLIJA

Malo jedro slično limfocitu i svetli halo Proizvode mijelin i obuhvataju više aksona

Bolesti oligodendrocita pogadjaju izgradnju mijelina

Leukodistrofija hereditarni poremećaj sinteze mijelina

Demijelinizirajuće bolesti fokalni gubitak mijelina

EPENDIM

Omotač moždanih komora

Jednoredni kubični epitel sa cilijama

MENINGE

Mozak se nalazi u koštanom oklopu - kranium

On štiti mozak od oštećenja

Kranijum i kosti koje štite lice nazivaju se lobanja

Izmedju mozga i lobanje se nalaze meninge Vezivne ovojnice

One se sastoje od tri sloja koja pokrivaju mozak i kičmenu moždinu

Spolja ka unutra to su

Dura mater, arachnoidea, pia mater

DURA MATTER

U kranijumu

Pokriva celu unutrašnjost lobanje i formira nabore koji štite mozak

Dva posebna nabora su

Falx cerebri deli levu i desnu polovinu mozga

Tentorium cerebeli

 Deli gornji i donji deo mozga u  Prednju i zadnju lobanjsku jamu  Kada se širi mozak može da se  Uklješti kroz ove otvore

Falx cerebri

Tentorium cerebeli

Krvni sudovi baze mozga

Vilisov šestougao

Omogućava dvojnu cirkulaciju mozgu

Zaštitna uloga

CEREBROSPINALNA TEČNOST

Se nalazi u mozgu oko njega i kičmene moždine

Svetla, vodenasta tečnost štiti mozak od oštećenja i preteranih pokreta

Cirkuliše kroz kanale oko mozga i kičmene moždine

Konstantno se stvara u moždanim komorama u plexus chorioideus-u

Villi arachnoidales resorbuju CSF Na konveksitetu mozga

Mozak stalno održava ravnotežu izmedju stvaranja i absorpcije CSF

MOŽDANE KOMORE

Četiri šupljine – ventriculi

Spojene foramenima i tubama

Komore okružene moždanim hemisferama zovu se lateralne komore (prva i druga)

Komuniciraju sa trećom komorom preko foramen Munroi

Treća komora je u centru mozga i njene zidove čine talamus i hipotalamus

Četvrta komora je izmedju baze malog mozga i ponsa

Treća komora komunicira sa četvrtom preko Aquaductus cerebri Sylvii

CSF teče kroz četiri komore oko mozga i kičmene moždine prolazeći kroz druge brojne otvore

GRADJA I FUNKCIJA MOZGA

MOŽDANO STABLO

Je donji produžetak mozga ispred cerebeluma i spaja kičmenu moždinu

Sastoji se od:

• Cerebelum • Pons • Medula oblongata

U moždanom stablju su smeštene proste i primitivne funkcije neophodne za preživljavanje

CEREBRUM

Glavni deo mozga

Fisura longitudinalis cerebri magna deli mozak na dve hemisfere

Corpus calosum spaja hemisfere i prenosi informacije sa jedne na drugu stranu mozga

Površina mozga sadrži bilione neurona i glija ćelija i zove se cortex cerebri

http://ect.downstate.edu/courseware/haonline/imgs/00000/4000/700/4769.jpg

Cortex cerebri je sivkaste boje i zove se siva masa Tu su tela nervnih ćelija

Površina mozga je naborana:

Sulcus i - mali nabori Fissurae - veliki nabori

Izmedju njih su gyrri cerebri – vijuge Povećavaju površinu mozga

Ispod cerebralnog korteksa je bela masa koja sadrži vlakna neurona

Cerebralne hemisfere imaju nekoliko glavnih fisura

koje mozak dele na lobuse:

Frontalni, temporalni, parietalni i okcipitalni

Svaki lobus se deli na regione koji obavljaju specifične finkcije

Lobusi ne funkcionišu posebno već su kompleksno povezani

MOŽDANI LOBUSI

FRONTALNI LOBUS

Najveći, kontroliše: motorne veštine, voljni pokreti, govor, intelektualne i bihejvioralne funkcije

LOBUS OCCIPITALIS

Na bazi mozga, omogućava primanje i procesiranje vizuelnih informacija, kako će neko videti boje i oblik

Desni lobus interpretira informacije levog oka i obrnuto

LOBUS PARIETALIS

Interpretira simultano signale koje prima iz različitih delova mozga

Vid, sluh, motorika, senzorne i memorija

LOBUS TEMPORALIS

Nalaze se u nivou ušiju

Jedna zona u desnom lobusu je uključena u vizualnu memoriju i omogućava individui prepoznavanje objekta i lika

Jedna zona sa leve strane je uključena u verbalnu memoriju i pomaže individui da zapamti i razume jezik

LIMBIČKI SISTEM

Sedište emocija i memorije

Hypothalamus, hyppocampus, nucleus amygdale

Hypothalamus – homeostaza

Hyppocampus – konveruje novu misao u dugotrajnu memoriju

Oštećenje – osoba živi u prošlosti

Nucleus amygdale – stimulacija agresivnost

Oštećenje – indiferentnost na stimuluse

• Fotosenzitivni organ, fotoreceptor - treće oko Ima dva lobusa

• Aktivira je svetlost • Harmonično saradjuje

sa hipotalamusom

• Svetlost stimuliše epifizu da prekine lučenje melatonina On se luči noću

• Pre puberteta je veća kontinuirano luči melatonin

• Kod ljudi utiče na  Nastanak puberteta  Više intelektualne funkcije

• Posle puberteta u njoj se stvara moždani pesak

• Jedina poznata bolest kod ljudi hibernirajuća bolest

Reguliše

 Cirkarijalni  Sezonski ritam  Ritam spavanje  Hibernaciju kod životinja

GLANDULA PYNEALIS

GLANDULA PYTUITARIA HYPOPHYSEOS

Mala žlezda na bazi mozga iznad nosa

Glavna žlezda u kontroli sekrecije hormona

Kontroliše i kordinira:

 Rast  Razvoj i  Funkcije organa

(bubreg, dojke, uterus)  Funkcije drugih žlezda

Simptomi bolesti mozga

Simptom bolesti mozga determiniše Mesto više nego tip oštećenja

Difuzni procesi: ishemija

Fokalne lezije: infarkt, absces, tumor

Veliki infarkt u nemoj zoni bez simptoma

Minimalna oštećenja mozga:

Iritabilnost, slaba kontrola impulsa, nemogućnost iskustvenog učenja

Histološki subtilne promene: do teških oštećenja disleksija, šizofrenija

 Mozak ne može da se širi  Intersticijum mozga je mali  CSF je konstantnog volumena  Krvno moždana barijera  Nema limfatike - problem kod edema  Neuroni se ne regenerišu

Pritisak CSF preko

200mm vodenog stuba

za vreme spinalne punkcije

GENERALIZOVANI

Porast volumena mozga

Uzroci:

• Povećanje centralnog

venskog pritiska

• Kongestivna srčana slabost

• Septalni kardijalni defekt

LOKALIZOVANI

Uzroci:

Edem, trauma, hemoragija,

tumor, inflamacija

Istiskuje CSF i mozak

se pomera ka lobanji

POVEĆAN INTRAKRANIJALNI PRITISAK

SIMPTOMI:

1. Glavobolja, mentalna konfuzija, mučnina, povraćanje

2. Edem papile oka, zbog potiskivanja n. opticusa

3. Dolazi do hernijacije dela mozga kroz moždane otvore

4. Kroz falx cerebri – corpus calosum

5. Kroz tentorium cerebeli - uncus gyrri hypocampi

6. Kidanja ili okluzije a. cerebri anterior (kortikalno slepilo)

7. Oštećenja tkiva mozga - hemipareza suprotne strane

8. Herniacija cerebelarnih tonsila i moždanog stabla kroz formaen occipitale magnum smrt zbog pritiska vitalnih centara

9. Trans kalvarialna hernijac