PATOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA ANATOMIJA MOZGA Evolutivno najrazvijeniji organ Obaveإ،tava nas

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of PATOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA ANATOMIJA MOZGA Evolutivno najrazvijeniji organ Obaveإ،tava...

  • PATOLOGIJA CENTRALNOG

    NERVNOG SISTEMA

  • NERVNI SISTEM

    Centralni i periferni

    Centralni čine

    Mozak Kranialni nervi Kičmena moždina

    Periferni čine

    Spinalni nervi i Autonomni nervni sistem (simpatički i parasimpatički)

  • ANATOMIJA MOZGA

    Evolutivno najrazvijeniji organ

    Obaveštava nas šta se dešava u spoljašnjoj sredini putem

    Pet čula:

    Osećaj, miris, ukus, zvuk, dodir

    Težina se menja od rodjenja oko 500gr u prvoj godini oko 1kg i kod odraslog oko 1500gr

    Mozak sadrži 100 biliona neurona Na rodjenju imamo sve svoje neurone Mijelinizacija traje do 10-12 godine

  • FUNKCIJE CNS

    Senzorni input - stimulacija

    Integracija - procesovanje i interpretacija

    Motorni output - aktivacija efektornih organa

    • Kontroliše mišljenje, memoriju i govor

    • Pokrete svih organa

    • Odredjuje odgovor na stresne situacije

    • Ritam srca i disanja

  • ĆELIJSKA STRUKTURA MOZGA

    Dva tipa ćelija Neuroni i glija ćelije

    Neuroni šalju i primaju nervne impulse - signale

    Glija ćelije su potporne

    • omogućavaju ishranu • homeostazu • formiraju mielin • podstiču prenos signala u

    nervnom sistemu i mozgu

    Glije ima 50:1 neuron

    One su ishodište tumora mozga

    http://www.3dscience.com/3D_Images/Biology/Cells/Neurons.php

  • NEURONI

    Osnovna jedinica nervnog sistema

    TELO AKSONI DENDRITI

  • GLIJA

    ASTROCITI I OLIGODENDROCITI

  • ASTROCITI

    Funkcija ishrana neurona Svojim produžecima se naslanjaju na krvne sudove i Spojeni su sa nervnom ćelijom

    Glioza proliferacija astrocita na mestu oštećenja Analogna je ožiljku Ishodište epilepsije

  • OLIGODENDROGLIJA

    Malo jedro slično limfocitu i svetli halo Proizvode mijelin i obuhvataju više aksona

    Bolesti oligodendrocita pogadjaju izgradnju mijelina

    Leukodistrofija hereditarni poremećaj sinteze mijelina

    Demijelinizirajuće bolesti fokalni gubitak mijelina

  • EPENDIM

    Omotač moždanih komora

    Jednoredni kubični epitel sa cilijama

  • MENINGE

    Mozak se nalazi u koštanom oklopu - kranium

    On štiti mozak od oštećenja

    Kranijum i kosti koje štite lice nazivaju se lobanja

    Izmedju mozga i lobanje se nalaze meninge Vezivne ovojnice

    One se sastoje od tri sloja koja pokrivaju mozak i kičmenu moždinu

    Spolja ka unutra to su

    Dura mater, arachnoidea, pia mater

  • DURA MATTER

    U kranijumu

    Pokriva celu unutrašnjost lobanje i formira nabore koji štite mozak

    Dva posebna nabora su

    Falx cerebri deli levu i desnu polovinu mozga

    Tentorium cerebeli

     Deli gornji i donji deo mozga u  Prednju i zadnju lobanjsku jamu  Kada se širi mozak može da se  Uklješti kroz ove otvore

    Falx cerebri

    Tentorium cerebeli

  • Krvni sudovi baze mozga

    Vilisov šestougao

    Omogućava dvojnu cirkulaciju mozgu

    Zaštitna uloga

  • CEREBROSPINALNA TEČNOST

    Se nalazi u mozgu oko njega i kičmene moždine

    Svetla, vodenasta tečnost štiti mozak od oštećenja i preteranih pokreta

    Cirkuliše kroz kanale oko mozga i kičmene moždine

    Konstantno se stvara u moždanim komorama u plexus chorioideus-u

    Villi arachnoidales resorbuju CSF Na konveksitetu mozga

    Mozak stalno održava ravnotežu izmedju stvaranja i absorpcije CSF

  • MOŽDANE KOMORE

    Četiri šupljine – ventriculi

    Spojene foramenima i tubama

    Komore okružene moždanim hemisferama zovu se lateralne komore (prva i druga)

    Komuniciraju sa trećom komorom preko foramen Munroi

    Treća komora je u centru mozga i njene zidove čine talamus i hipotalamus

    Četvrta komora je izmedju baze malog mozga i ponsa

    Treća komora komunicira sa četvrtom preko Aquaductus cerebri Sylvii

    CSF teče kroz četiri komore oko mozga i kičmene moždine prolazeći kroz druge brojne otvore

  • GRADJA I FUNKCIJA MOZGA

    MOŽDANO STABLO

    Je donji produžetak mozga ispred cerebeluma i spaja kičmenu moždinu

    Sastoji se od:

    • Cerebelum • Pons • Medula oblongata

    U moždanom stablju su smeštene proste i primitivne funkcije neophodne za preživljavanje

  • CEREBRUM

    Glavni deo mozga

    Fisura longitudinalis cerebri magna deli mozak na dve hemisfere

    Corpus calosum spaja hemisfere i prenosi informacije sa jedne na drugu stranu mozga

    Površina mozga sadrži bilione neurona i glija ćelija i zove se cortex cerebri

    http://ect.downstate.edu/courseware/haonline/imgs/00000/4000/700/4769.jpg

  • Cortex cerebri je sivkaste boje i zove se siva masa Tu su tela nervnih ćelija

    Površina mozga je naborana:

    Sulcus i - mali nabori Fissurae - veliki nabori

    Izmedju njih su gyrri cerebri – vijuge Povećavaju površinu mozga

  • Ispod cerebralnog korteksa je bela masa koja sadrži vlakna neurona

    Cerebralne hemisfere imaju nekoliko glavnih fisura

    koje mozak dele na lobuse:

    Frontalni, temporalni, parietalni i okcipitalni

    Svaki lobus se deli na regione koji obavljaju specifične finkcije

    Lobusi ne funkcionišu posebno već su kompleksno povezani

  • MOŽDANI LOBUSI

    FRONTALNI LOBUS

    Najveći, kontroliše: motorne veštine, voljni pokreti, govor, intelektualne i bihejvioralne funkcije

  • LOBUS OCCIPITALIS

    Na bazi mozga, omogućava primanje i procesiranje vizuelnih informacija, kako će neko videti boje i oblik

    Desni lobus interpretira informacije levog oka i obrnuto

  • LOBUS PARIETALIS

    Interpretira simultano signale koje prima iz različitih delova mozga

    Vid, sluh, motorika, senzorne i memorija

  • LOBUS TEMPORALIS

    Nalaze se u nivou ušiju

    Jedna zona u desnom lobusu je uključena u vizualnu memoriju i omogućava individui prepoznavanje objekta i lika

    Jedna zona sa leve strane je uključena u verbalnu memoriju i pomaže individui da zapamti i razume jezik

  • LIMBIČKI SISTEM

    Sedište emocija i memorije

    Hypothalamus, hyppocampus, nucleus amygdale

    Hypothalamus – homeostaza

    Hyppocampus – konveruje novu misao u dugotrajnu memoriju

    Oštećenje – osoba živi u prošlosti

    Nucleus amygdale – stimulacija agresivnost

    Oštećenje – indiferentnost na stimuluse

  • • Fotosenzitivni organ, fotoreceptor - treće oko Ima dva lobusa

    • Aktivira je svetlost • Harmonično saradjuje

    sa hipotalamusom

    • Svetlost stimuliše epifizu da prekine lučenje melatonina On se luči noću

    • Pre puberteta je veća kontinuirano luči melatonin

    • Kod ljudi utiče na  Nastanak puberteta  Više intelektualne funkcije

    • Posle puberteta u njoj se stvara moždani pesak

    • Jedina poznata bolest kod ljudi hibernirajuća bolest

    Reguliše

     Cirkarijalni  Sezonski ritam  Ritam spavanje  Hibernaciju kod životinja

    GLANDULA PYNEALIS

  • GLANDULA PYTUITARIA HYPOPHYSEOS

    Mala žlezda na bazi mozga iznad nosa

    Glavna žlezda u kontroli sekrecije hormona

    Kontroliše i kordinira:

     Rast  Razvoj i  Funkcije organa

    (bubreg, dojke, uterus)  Funkcije drugih žlezda

  • Simptomi bolesti mozga

    Simptom bolesti mozga determiniše Mesto više nego tip oštećenja

    Difuzni procesi: ishemija

    Fokalne lezije: infarkt, absces, tumor

    Veliki infarkt u nemoj zoni bez simptoma

    Minimalna oštećenja mozga:

    Iritabilnost, slaba kontrola impulsa, nemogućnost iskustvenog učenja

    Histološki subtilne promene: do teških oštećenja disleksija, šizofrenija

     Mozak ne može da se širi  Intersticijum mozga je mali  CSF je konstantnog volumena  Krvno moždana barijera  Nema limfatike - problem kod edema  Neuroni se ne regenerišu

  • Pritisak CSF preko

    200mm vodenog stuba

    za vreme spinalne punkcije

    GENERALIZOVANI

    Porast volumena mozga

    Uzroci:

    • Povećanje centralnog

    venskog pritiska

    • Kongestivna srčana slabost

    • Septalni kardijalni defekt

    LOKALIZOVANI

    Uzroci:

    Edem, trauma, hemoragija,

    tumor, inflamacija

    Istiskuje CSF i mozak

    se pomera ka lobanji

    POVEĆAN INTRAKRANIJALNI PRITISAK

  • SIMPTOMI:

    1. Glavobolja, mentalna konfuzija, mučnina, povraćanje

    2. Edem papile oka, zbog potiskivanja n. opticusa

    3. Dolazi do hernijacije dela mozga kroz moždane otvore

    4. Kroz falx cerebri – corpus calosum

    5. Kroz tentorium cerebeli - uncus gyrri hypocampi

    6. Kidanja ili okluzije a. cerebri anterior (kortikalno slepilo)

    7. Oštećenja tkiva mozga - hemipareza suprotne strane

    8. Herniacija cerebelarnih tonsila i moždanog stabla kroz formaen occipitale magnum smrt zbog pritiska vitalnih centara

    9. Trans kalvarialna hernijac