-
PAROHIJSKI GLASNIK PARISH HERALD
List parohije Svetog Simeona Miroto~ivog Srpske Pravoslavne
Crkve u Kalgariju, Alberta
HRISTOS SE RODI!
CHRIST IS BORN!
St. Simeon Serbian Orthodox Church Newsletter Calgary, AB.
-
GLASNIK Bo`i} 2012
- 2
Uredni{tvo:
Glavni i odgovorni urednik: Protojerej Obrad Filipovi}
Prevela na engleski: Marija Grubor
Saradnici: Milanka Filipovi} Dr. Majda \or|evi}
Dragana Popovi}
Redakcija: 2001 31 Avenue SW
Calgary, AB. T2T 1T3
Telefon: 403/244-3586 Faks: 403/244-1691
Internet stranica www.svetisimeon.org Elektronska po{ta:
[email protected]
Editors:
Editor-in –chief: V. Rev. Obrad Filipovic
Translated in English: Marija Grubor
Contributors: Milanka Filipovic
Dr. Majda Djordjevic Dragana Popovic
Redaction: 2001 31 Avenue SW
Calgary, AB. T2T 1T3
Phone: 403/244-3586 Fax: 403/244-1691
Web site www.svetisimeon.org E-mail: [email protected]
-
br. 27. god. 10 Glasnik
- 3 -
RE^ UREDNIKA
HRISTOS SE RODI!!!
Draga bra}o i sestre, blago~estivi parohijani, najpre `elim da
vam u svoje ime i u ime svoje porodice ~estitam radosni praznik
ro|ewa Gospoda i Boga i Spasiteqa na{ega Isusa Hrista. Neka bi
Bogomladenac ispunio va{e domove qubavqu, slogom i blagostawem.
Idu}i u susret bogougodnom delu koje smo zapo~eli jo{ pre
desetak godina-izgradwi novoga hrama u na{oj zajednci. Ovom
prilikom izne}emo nekoliko podataka vezanih za zapo~eti projekat.
Kao {to je bilo re~i u predhodnom Glasniku imawe na 84 ulici je
prodato i suma od 1 800,000.00 (milion i osam stotina hiqada) je
upla}ena na ra~un gra|evinskog fonda na{e Crkve. S tim novcem je
otpla}eno novo imawe na Deerfoot Trale i Dunbow Road a trenutno
stawe na svim ra~unima zajedno je oko 800,000.00 (osam stotina
hiqada) dolara. Gra|evinski Odbor izabran na godi{woj skup{tini u
sastavu: Zoran Martinovski, Bratoqub Blagojevi}, Petar Grubor,
Branislav Popovi}, Radenko Vujadinovi} i o. Obrad Filipovi}, vredno
radi svoj deo posla. Zadatak koji je od skup{tine dobijen, da se
izdejstvuju sve potrebne dozvole za izgradwu Crkve, uspe{no se
obavqa. Odbor se sastaje skoro svake nedeqe i donosi va`ne
preporuke Upravnom Odboru C.[. Op{tine koji iste donosi i daje na
sprovo|ewe. Najpre je ura|en najva`niji deo a to je odabir
arhitekte. Izbor je pao na Stivena Hoa (Steven Ho) koji je ponudio
najni`u cenu rada kao i najve}i nivo spremnosti za komunikaciju,
kompromise, koordinaciju i sl. Zatim su anga`ovani arhitekta za
ure|ewe prostora (Landscape architect), in`ewer za konstrukciju
(stractural engineer), stru~wak za odvod ki{ne vode sa imawa… Svi
oni potpisali su sa C.[. Op{tinom ugovore i rade svoj deo posla. U
mesecu decembru dobijene su dozvole za prostorno ure|ewe kao i
na~elna dozvola za
LETTER FROM THE EDITOR CHRIST IS BORN!!!
Dear sisters and brothers, blessed
parishioners, first of all, my family and I would like to
congratulate you this joyful moment of birth of our Lord God and
Savior Jesus Christ. May God fulfill your homes with love, harmony
and prosperity.
We are going towards an amazing undertaking, for which we
started the preparation 10 years ago, and that is the building of a
new temple. Thus, this is an opportunity to present some
information about the start of this project.
As we mentioned in the previous parish herald, the real estate
on 84 street SW, was sold and the sum of $1,800,000 (one million
and eight hundred thousand dollars was deposited in the bank as the
Building Fund for our new church. With this money we paid the land
close to the intersection Dunbow Rd and Deerfoot Tr., and the
balance on our accounts is now about $800,000 (eight hundred
thousand dollars).
Building Committee was elected at last year’s Annual General
Meeting (AGM) as follows: Zoran Martinovski, Bratoljub Blagojevic,
Petar Grubor, Branislav Popovic, Radenko Vujadinovic and Father
Obrad Filipovic. The Committee is doing its job very well. The
tasks around submitting all necessary documentation for the
Development Permit approval process were performed well and on
time.
The Committee has frequent meetings and gives recommendations to
Management Team of our Church. The Management Team regularly
analyses the recommendations and makes appropriate decisions.
Management Team first analyzed potential architects. After detailed
consideration, Management Team selected architect Steven Ho, who
demonstrated high professional standards and was flexible in
communication. He is open for compromise and is coordinating very
well the activities with other professionals in his team. He also
offered the lowest price. The Management Team also selected
Landscape architect and Civil Engineer who is focused on ground
work necessary for storm water management. Those contractors
-
GLASNIK Bo`i} 2012
- 4
arhitektonsko re{ewe spoqa{weg izgleda Crkve. Ve} do kraja ovog
meseca o~ekujemo da svi dokumenti za dozvolu izgleda kompletnog
imawa (development permit) budu gotovi i predati podru~noj upravi
na odobrewe. Sama gra|evinska dozvola (building permit) bi po planu
trebala biti gotova do februara. Kona~no, ako Bog da izgradwa bi
trebalo da po~ne ove godine sa otapawem snega i otopqavawem
zemqi{ta. Prilikom izgradwe same Crkve nadamo se da }emo mo}i da
ra~unamo na pomo} mnogih od vas. Veliki broj parohijana se je ve}
ponudio da pomogne u okviru svoje struke i mogu}nosti. U koliko
ovom poslu pristupimo sa qubavqu i slogom, u {ta ne sumwam, bi}e to
projekat u slavu Bo`iju a na ponos svih vernika Srpske Pravoslavne
Crkve u Kalgariju a i u celoj Kanadi.
Prota Obrad Filipovi}
have contracts with our Church and are working on their parts of
the project.
We recently got the information that development permit for our
new Church as well as landscaping was approved in December 2011 and
we are waiting now for the official Permit.
By the end of January 2012, we expect to have all development
permit documentation, and by the end of February 2012 we expect to
have building permit.
Finally, with God’s blessing, the construction work should start
this spring after the snow melts. We hope that you can help during
the construction work. Many parishioners already offered their help
in their field of expertise and capacity. This is the project to
glorify God and if we approach it with love and harmony, without
doubt, this will be also pride of all believers in Serbian Orthodox
Church in Calgary and in Canada.
V. Rev. Obrad Filipovic
-
br. 27. god. 10 Glasnik
- 5 -
BO@I]NA POSLANICA WEGOVOG PREOSVE[TENSTVA EPISKOPA
KANADSKOG GOSPODINA GEORGIJA
НЕБЕСКА РИЗНИЦА ЗНАЊА ОД ЧОВЈЕКА ДО БОГОЧОВЈЕКА
По свом назначењу човјек је створен боголико и дато му је да се
усавршава у добру до савршенства Савршеног Бога.
Како је човјек подлегао првом и тада једином искушењу, Бог га је
опоменуо благо, казнио, али га није одбацио. Обећао је да ће му је
послати “Спаситеља” који ће га вратити Богу. Тај Спаситељ је Син
Божији, који нам, ево, опет долази да нас опомене да не скрећемо са
пута којим нас је Бог упутио, да нас опомене да нам без Бога нема
живота. Христос је стигао међу нас у вријеме, како свједочи Апостол
Павле, “када је дошао крај времена,,, када се човјек обезбожио и
толико ублатио да није знао други излаз до самоуништења. “Христос
је дошао у блата људског, да га очисти, обасја божанском свјетлошћу
и испуни божанском истином, љубављу, добротом и красотом од Бога му
даном на почетку свијета и вијека.“ “Христос је Богочовјек, то је
полазна тачка Хришћанства, од ње мора поћи сваки, сваки без
изузетка. Од ње полазе Еванђелисти и Апостоли, Мученици и
Исповедници, Свети Оци и Чудотворци. То је основна догма
Хришћанства; из ње се изводе све остале догме и сва остала факта,,
каже предивно Свети Ава Јустин (Сетве и жетве, Мисли, књ. 2, стр.
272).
Божић је дан радости, а ми се о радосним данима поздрваљамо
богомудрим хришћанским поздравом: “Мир Божји, Христос се роди!“ и
отпоздрвљамо: “Ваистину се роди!“ Ту је сажета она, најјача
симболика – да нам се родио Христос Спаситељ, у граду Витлејему,
дугоочекивани Месија и Спаситељ. И тој радости нема краја. То
је
NATIVITY EPISTLE OF HIS GRACE GEORGIJE BISHOP OF CANADA
THE HEAVENLY TREASURY OF KNOWLEDGE FROM MAN TO THE GOD-MAN
According to his designation man is created in the image of God
and to advance in goodness toward the perfection of the Perfect God
As man gave in to the first and, at that time the only temptation,
God gently warned him, punished him, but did not cast him away. He
promised that He will send him a “Saviour” who will return him to
God. That Saviour is the Son of God, who is coming again to warn us
not to stray from the path on which God has directed us, to warn us
that without God there is no life. Christ arrived among us at the
time, as the Apostle Paul testifies; “when the end of time came”
man denied God and muddied himself to such an extent that he knew
no other way out other than self destruction. “Christ came to this
human mire, to cleanse man, to illumine him with divine light,
love, goodness and splendour given to him by God from the beginning
of the world and the ages”. “Christ is God and Man; this is the
starting point of Christianity, from which everyone, without
exception, must commence. From this point the Evangelists and the
Apostles, Martyrs and Confessors, the Holy Fathers and
Wonderworkers began. This is the basic dogma of Christianity; from
this dogma proceed all other dogmas and facts”, as the Holy Ava
Justin so eloquently says (Plantings and Harvests, Thoughts, Book
2, Page 272). Christmas is a day of joy, and we during these joyful
days, greet each other with the divinely inspired Christian
greeting: “Peace of God, Christ is born!” and we respond with:
“Indeed He is born!” Here is that concise, that strongest symbolism
– that Christ our Saviour, the long awaited Messiah and Redeemer
was born in the city of Bethlehem. And there is no end to this joy.
This is joy that is greater that the joy of Pascha, for had Christ
did not come there would be no Resurrection. The Nativity of Christ
is the parent of all other feast days. Christmas is the first
Christian feast day, which by its light enlightened the children of
Adam and brought joy into their souls; the first sweet day among
thousands of bitter days of the pagan world. Prior to
-
GLASNIK Bo`i} 2012
- 6
радост већа и од радости Васкрса, јер да није Христос дошао, ни
Васкрса не би било .
“Божић је родитељ свим осталим благим данима. Божић је први
хришћански благ дан, који је светлошћу својом освештао децу Адамову
и унео радост у душе њихове; први слатки дан у многим хиљадама
горких дана незнабожачког света. Пре Христа људски род није знао за
љубав Оца према деци ни деце према Оцу,, (Свети Владика Николај,
Мисионарска писма, Мисли владике Николаја, стр. 224).
Празнујући Божић, ми празнујемо рођење Бога у тијелу људском и
препорођај човјека земаљског у анђела небеског, у Икону Његову.
Божић нас припрема за новог, изнутра обновљеног човјека. А то се
без знања о Богу и без љубави Његове не може десити. Христос нас
учи да нема пута, истине нити живота без Бога. Сва знања овога
свијета без Бога су само мука души нашој. А сва радот је у знању
Онога који је извор свих знања и који је нас неуке упутио да идемо
и проповиједамо језицима учећи људе о Богу. Свети Владика Николај
закључује: “Што веће свјетско знање без онога светог знања, то већа
штета,, Данас, када свијет дрхти од штетних свјетских покрета и
економских недаћа, треба да знамо да – што је веће свјетско
богатсво без главног, небеског богатства, то је само већа штета.
“Христос је једини који нам даје и овоземаљска и небеска добра, и
може сачувати великог зналца од злоупотребе знања и великог
богаташа од злоупотребе богатства,, (Св. Николај).
Нека овогодишња наша радост буде у знању и богатству од Бога нам
даном, од Богомладенца који нам Мир доноси, а не од овоземаљских
“миротвораца,, који нас свакодневно застрашују.
Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се
роди! Епископ канадски Георгије
Christ the human race did not about the love of the Father
towards His children, nor of the love of His Children for the
Father” (St. Nikolaj the Bishop, Missionary Letters, Thoughts of
Bishop Nikolaj, page. 224). Celebrating Christmas, we celebrate the
birth of God in human flesh, the rebirth of earthly man into a
heavenly angel, into His Icon. Christmas prepares us for as a new
man renewed from within. And, without the knowledge of God and
without His love this cannot take place. Christ teaches us that
without God there is no path, no truth, and no life. All earthly
knowledge without God is only suffering for our soul. And, all joy
is in the knowledge of the One who is the source of all knowledge
that directed us, the unlearned, to go and preach in various
languages teaching people about God. The Holy Bishop Nikolaj
concludes: “The greatest earthly knowledge without that knowledge
(about God), is a great misfortune”. Today, when the earth trembles
from dangerous earthly movements and economic misfortunes, we need
to know that – the greater the earthly wealth without the main one,
the heavenly wealth, is an even greater misfortune. “Christ alone
can give us both the earthly as well as the heavenly good things
and protect the great expert from abusing his knowledge and the
great rich man from abusing his wealth”. (St. Nikolaj. May our joy
this year be in the knowledge and the wealth given to us by God,
from the Christ Child who brings us Peace,and not from the
“peacemakers” of this world frighten us daily.
Peace of God – Christ is born! Indeed He is born! +Georgije,
Bishop of Canada
-
br. 27. god. 10 Glasnik
- 7 -
MANASTIR STUDENICA
Manastir Studenicu Osnovao je Stefan Nemawa, osniva~ srpske
sredwevekovne dr`ave, nakon povla~ewa sa prestola krajem 12 veka.
Studenica je jedan od najve}ih i najbogatijih Srpskih manastira.
Wegove dve osnovne gra|evine, Bogorodi~ina Crkva i Crkva Sv.
Joakima i Ane (Kraqeva Crkva) sagra|ene od belog mermera, poseduju
freske iz 13 i 14 veka neprocewive vrednosti. Me|u poznatim
freskama mogu se izdvojiti freska Presvete Bogorodice iz 1208-9.
g.G. freska Svetog Nikole iz 1230. g.G. Osim ovih u manastiru se
nalaze jo{ mnoge freske iz post-vizantijskog perioda kao i preko
stotinu vrednih verskih predmeta u wegovom muzeju.
Manastir Studenica
Sam manastir predstavqa najve}a dostignu}a Srpske istorije. U
wemu su pored ostalih mo{ti Svetog Stefana Prvoven~anog. Manastir
je sagra|en u zaravni pored reke Studenice u Blizini Kraqeva.
Manastirski kompleks je okru`en velikim zidom pre~nika oko 115
metara. Iza manastira su predivne {ume. Na ovom prostoru je Stefan
Nemawa 1983. g. G. osnovao Veliku @upaniju. Upravo tu je `eleo da
sagradi Crkvu Presvetoj Bogorodici. Posle povla~ewa sa prestola
1196. i odlaska na Svetu Goru 1197. g.G. wegov sin nastavqa o~ev
rad. Crkvu je 1208-9. g.G.
MONASTERY STUDENICA
The Studenica Monastery was established in the late 12th century
by Stevan Nemanja, founder of the medieval Serb state, shortly
after his abdication. It is the largest and richest of Serbia’s
Orthodox monasteries. Its two principal monuments, the Church of
the Virgin and the Church of the Joakim and Ana (King’s Church),
both built of white marble, enshrine priceless collections of 13th-
and 14th-century Byzantine painting.
The monastery is a veritable museum of 13th-century Byzantine
painting (frescoes in the naos and the sanctuary of the Virgin Mary
in 1208-9; frescoes of St Nicholas, 1230. Moreover, the monastery
contains important and significant painted ensembles from the
so-called post-Byzantine period and more than 100 precious objects
in its treasury.
Monastery Studenica
Studenica is the high point of Serbian
history. The monastery contains the remains of the first Serbian
kings, the remains, the shroud and the coffin of Stefan
Prvovencani.
The monastery was built in the middle of a large clearing
crossed by the Studenica River. It is surrounded by a circular wall
roughly 115 m in diameter. Beyond the farmland are superb forests.
Here, in 1183, Stefan Nemanja founded the Great Joupan. He wanted
to build a funerary church dedicated to the Virgin Mary. After
abdicating in 1196 and withdrawing to become a monk on Mount Athos
in 1197, his sons carried out his wish. The
-
GLASNIK Bo`i} 2012
- 8
zavr{io princ Vukan i wegov brat, a iste godine je freskopisana
od strane gr~kih freskopisaca. Studenica je bila centar dinastije
Nemawi}a i kroz vekove se razvila u jedno od osnovnih mesta Srpske
istorije. Razvoj manastira je pratio i rast gra|evina unutar
zidina. Sagra|ivani su postepeno mona{ki konaci i prate}i objekti.
Dve osnovne gra|evine manastirskog kompleksa, Crkva Presvete
Bogorodice i Kraqeva Crkva, su veoma dobro o~uvane kroz vekove.
Freska raspe}a Hristovog
manastir Studenica U Kraqevoj Crkvi se nalaze neke od
najvrednijih fresaka oslikane od strane Mihaila i Eutihosa. Godine
Gospodwe 1314. Oni su oslikali kompoziciju @ivot Presvete
Bogorodice, koja predstavqa jednu od najzna~ajnijih fresaka
Vizantijskog perioda. Posle freskopisawa mnogih Srskih Crkava tog
perioda (Bogorodica Qevi{ka, @i~a, Staro Nagori~ino, Gra~anica…) za
kraqa Milutina, ovi freskopisci su prona{li najsavr{eniji na~in
izra`avawa svog stila u Studenici.
Manastir i dan danas predstavqa jedan od glavnih centara srpske
duhovnosti uop{te.
Church of the Virgin Mary was completed by Prince Vukan and his
brothers who, in 1208-9, had it decorated with the paintings of
Greek artists.
Studenica was the necropolis of the Nemanjic dynasty and over
the centuries it developed into one of the focal points of Serbian
history. The monastery grew larger within its walls, and
refectories and the monks' living quarters were installed along the
curve of the circular wall. As foundations increased, more
sanctuaries were created in the central area.
The two principal monuments of Studenica, the Church of the
Virgin Mary and the King's Church, are both in a very satisfactory
state of conservation.
Entrance of the Most Holy Theotokos
Monastery Studenica
The King's Church houses the most beautiful murals painted by
Michael and Eutychios. Not long after 1314 they painted a cycle of
the Life of the Virgin Mary which is among the leading works of
Byzantine art. After having worked at the Peribleptos of Ohrid and
painting a series of Serbian churches (those of the Virgin of
Lievisa, of Zica, of Staro Nagoricino, of Gracanica, etc.) for King
Milutin, these painters found the most perfect expression of their
style in Studenica.
To date, monastery is one of the main centers of Serbian
spirituality.
-
br. 27. god. 10 Glasnik
- 9 -
UPCOMING SERVICES FOR THE MONTH OF JANUARY 2012.
Sunday, January 1- Holy Liturgy at 10 AM
(Father’s Day) Friday, January 6- Holy Liturgy at 10 AM (Day
before Christmas) Friday, January 6- Vespers with the blessing
of
the Badnjak at 6 PM (Christmas Eve). Saturday, January 7- Holy
Liturgy at 10 AM
(Nativity of Jesus Christ-Christmas). Sunday, January 8- Holy
Liturgy at 10 AM
(Synaxis Of The Most Holy Theotokos). Monday, January 9- Holy
Liturgy at 10 AM. (St.
Stephen, Archdeacon). Saturday, January 14- Holy Liturgy at 10
AM.
(Circumcision of Our Lord, St. Basil The Great, New Year).
Sunday, January 15- Holy Liturgy at 10 AM. Wednesday, January
18- Holy Liturgy with
Blessing of Water at 10 AM (Feast of the Holy Cross).
Thursday, January 19- Holy Liturgy with the Great Blessing of
Water at 10 AM (Theophany-Epiphany-Baptism of Our Lord Jesus
Christ).
Friday, January 20- Holy Liturgy at 10 AM (Synaxsis of St. John,
Prophet, Forerunner and Baptist).
Sunday, January 22- Holy Liturgy at 10 AM. Friday, January 27-
Liturgy at 10 AM (St. Sava). Sunday, January 29- Holy Liturgy at 10
AM (St.
Sava Celebration) In our Holy Church Holy Liturgy is served
every
Sunday and on great feast days (those days are written in red
letters in the calendar) beginning at 10 AM.
There is an evening service in our Church every Saturday during
a lent starting at 6PM.
This is a good opportunity for those preparing for a Holy
Communion to have a confession.
RASPORED BOGOSLU@EWA ZA MESEC JANUAR 2012. g. G.
Nedeqa, 1. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro (Oci) Petak, 6. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro (Badwi Dan) Petak, 6. januar- Ve~erwa sa
osve}ewem
Badwaka i podelom istih vernicima u 6 ~asova nave~e (Badwe
ve~e).
Subota, 7. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro
(Bo`i}).
Nedeqa, 8. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro (Sabor
Presvete Bogorodice).
Ponedeqak, 9. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro (Sveti
Arhi|akon Stefan).
Subota, 14. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro (Obrezawe
Gospodwe, Sveti Vasilije Veliki i Nova Godina).
Nedeqa, 15. januar-Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro.
Sreda, 18. januar- Sveta Liturgija sa osve}ewem vodice u 10
~asova ujutro (Krstovdan).
^etvrtak, 19. januar- Sveta Liturgija sa velikim osve}ewem
vodice u 10 ~asova ujutro (Bogojavqewe).
Petak, 20. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro (Sabor
Svetoga Jovana-Jovawdan).
Nedeqa, 22. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro.
Petak, 27. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro (Sveti
Sava).
Nedeqa, 29. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro
(Svetosavska proslava).
U na{em Svetom Hramu slu`i se Sveta Liturgija svake nedeqe i
praznika (kada je praznik ispisan crvenim slovom u kalendaru) sa
po~etkom u 10 ~asova ujutro. Osim Svete Liturgije u na{em Hramu se
slu`i ve~erwe bogoslu`ewe u toku posta (Ve~erwa) svake subote
nave~e sa po~etkom u 6 ~asova. Ovo je i zgodna prilika za sve
parohijane koji se spremaju za Pri~e{}e da se ispovede i
porazgovaraju sa sve{tenikom.
-
GLASNIK Bo`i} 2012
- 10
DE^IJE .
KUTAK ZA MLADE PRIRODWAKE
Ure|uje: Dr. Majda \or|evi}
Dragi mladi prirodwaci, u nastavku diskusije o ~ulu dodira,
sledi opis jo{ jednog interesantnog eksperimenta. Eksperiment 3
Potreban materijal: -metalna spajalica za papir, sredwe veli~ine
-lewir du`ine 15 cm -papir -olovka
Postupak: Ispravi spajalicu tako da li~i na slovo U. Koriste}i
lewir, razmakni vrhove da budu udaqeni oko 5 cm. Zamoli nekoga od
uku}ana ili drugova da zasu~e rukav do lakta, ispru`i ruku i
zatvori o~i. Sada blago dotakni nadlanicu te osobe sa oba vrha
istovremeno, kao {to se vidi na slici, i upitaj ga/je koliko
dodirnih ta~aka ose}a. Ponavqaj eksperiment tako {to }e{ postepeno
pribli`avati vrhove spajalice sve dok ta osoba ne ka`e da ose}a
samo jednu dodirnu ta~ku. Sada izmeri rastojawe izme|u vrhova
spajalice. Zapi{i taj podatak kao i mesto koje je testirano. Ponovi
ceo eksperiment na razli~itim delovima ruke, dlanu, prstima,
podlaktici (iznutra i spoqa), kao i na licu i vratu. Da li su
rezultati isti? Koji deo tela je najosetqiviji i za{to? Obja{wewe:
Testirano mesto je osetqivije ukoliko su dodirne ta~ke na kra}em
rastojawu. To zna~i da su senzori ~ula dodira (nervni zavr{etci) na
tim mestima najgu{}e raspore|eni. Dlanovi i vrhovi prstiju su
obi~no najosetqiviji jer wih koristimo da procenimo osobine
povr{ine i temperaturu nekog tela. Ukoliko je nadra`aj ovih
receptora ja~i, ose}amo ga kao pritisak, dok veoma jak nadra`aj
ose}amo kao bol. U slede}em broju Parohijskog Glasnika }emo
govoriti o ~ulu sluha
-
br. 27. god. 10 Glasnik
- 11 -
STRANE
Crkvena {kola ,,Sveti Sava,, poziva svu decu na{e zajednice da
se upi{u u {kolu u kojoj }e uz igru i dru`ewe sa svojim vr{wacima
nau~iti puno
toga. Na prvom mestu to je jezik, pisawe i ~itawe, svoja vera,
kultura i
tradicija. Do|ite da se dru`imo i obogatimo svoje znawe.
Crkvena {kola ,,Sveti Sava,, vas poziva da prisustvujete
Svetosavskoj proslavi koja }e biti odr`ana u na{oj crkvenoj
sali u nedequ, 29. januara 2012. g.G. Tada }e najpre biti
odslu`ena Sveta
Liturgija u 10 ~asova ujutro posle koje }e biti prerezan slavski
kola~. Zatim po prelasku u crkvenu salu bi}e odr`ana
priredba, podeqeni pokloni koje za ovu priliku pripremaju kumovi
slave i
poslu`en sve~ani slavski ru~ak.
DOBRO NAM DO[LI!!!
HRISTOS SE RODI!!! SRE]NA NOVA GODINA!!!
-
GLASNIK Bo`i} 2012
- 12
MOLITVA
“I svakom molitvom i moqewem molite se Bogu duhom bez
prestanka…’’ (Efescima 6.18)
^ovek, budu}i po prirodi svojoj Bogotra`iteq, neprestano vapije
za Bogom. ^ak i onaj koji sebe izdaje za nevernika, ateistu kako
ve} vole takvi sebe nazivati, u dubini svoje du{e ose}a potrebu za
Bogom. Du{a wegova ~ezne za Tvorcem svojim, za zajednicom sa Onim
sa kime je zajednica najprirodnija. Spoznav{i Boga ~ovek spoznaje i
molitvu kao osnovu pribli`avawa Wemu i kao pokreta~a neobja{wive
mo}i Bo`ije.
Kao sve{teniku i kao veruju}em pravoslavnom hri{}aninu ~ini mi
se da je upravo molitva ta koja je zapostavqena i po malo
zaboravqena kod svih nas. Danas u svetu vidimo da ima vere, bar se
tako ~ini kada ~ovek do|e u hram Gospodwi. Qudi se vra}aju
Pravoslavqu kao iskonskoj istini, onoj istini koju je sam Gospod
Isus Hristos otkrio svojim svetim apostolima a preko wih i svima
nama koji `elimo istinu spoznati. I milosr|a ima, qudi uvi|aju da
nije sve u blagoutrobiju, da svoj stomak mogu napuniti samo do
odre|ene mere i da se mogu u odre|eno vreme odenuti u samo jedno
odelo. Da se primetiti da qudi u bli`weme svome prepoznaju sebe i
da su spremni pomo}i jedni drugima. Ono {to se meni ~ini jeste da u
svemu tome nedostaje molitva, ona kao jedno od krila kojim
hri{}anin uzle}e ka Carstvu Nebeskom, je svedena na ritual, na
odlazak u hram i stajawe na Liturgiji koje je pro`eto nestrpqivim
i{~ekivawem re~i : “U miru izi|imo…’’ Moja je `eqa da iz nekih
li~nih primera svog skromnog sve{teni~kog iskustva podgrejem u
~itaocu ovoga teksta `equ i potrebu za molitvom.
Bitisawe svakog od nas pro`eto je momentima koji odre|uju daqi
tok na{ega `ivota u duhovnom smislu re~i. U mom `ivotu to bi
svakako bio prvi odlazak u manastir Mile{evu gde sam, kao dete, ~uo
pojawe monaha
na ve~erwem bogoslu`ewu i bio ube|en da slu{am an|ele. Takav
jedan momenat je svakako i susret sa Preosve}enim vladikom
Georgijem u istom manastiru kada sam primqen u svezu klira Eparhije
Kanadske i upisan u bogosloviju. @enidba, rukopolo`ewe u sve{teni
~in i dolazak na parohiju je naravno jedan novi po~etak kako u
duhovnom tako i u ovozemaqskom smislu. Doga|aj o kome sam ve} pisao
za Isto~nik, odlazak na sahranu bla`enopo~iv{eg patrijarha Pavla,
je jo{ jednom zauvek obele`io moj `ivot i pokazao mi kako Bog prima
svoje istinske slu`iteqe i molitvenike.
U ovakve doga|aje svakako mogu ubrojati i slede}i kojim mi je
Gospod pokazao snagu re~i sa po~etka teksta. Naime me|u ~estim
telefonskim pozivima koje, kao parohijski sve{tenik primam, jednoga
jutra pozvala me je parohijanka tu`noga glasa i sa ve{}u da wena
majka umire na posteqi. Poznavao sam ovu porodicu od svog dolaska
na parohiju, bili su ~estiti i pobo`ni hri{}ani i jedni od osniva~a
na{e Crkvene zajednice u Kalgariju. Pose}ivao sam baku nekoliko
puta jo{ od kada je par meseci pre ovog poziva bila primqena u
bolnicu. Spremio sam se i posle par sati bio u wenome domu. Baka je
bila u godinama i obolela od nekoliko bolesti. Doktori su je
otpustili iz bolnice da se na miru upokoji u svome domu, {to je
uvek i bila wena `eqa. I ako su doktori kazali da joj je ostalo jo{
dan ili dva najvi{e baka je bila `iva ve} nedequ dana. Prizor koji
sam ugledao po ulasku u sobu bio je uznemiravaju}u. Weno disawe
podse}alo je na borbu, na borbu onoga koji ne `eli da se preda.
Baka je i{~ekivala ne{to a u tom momentu jo{ uvek nisam bio svestan
{ta. Wen pogled je bio dubok, upla{en a opet sna`an. Imao sam
utisak da gleda kroz mene, negde daleko u neki novi horizont. Nije
mogla da govori a niko nije bio siguran da li je mogla da ~uje.
Medicinska sestra koja je bila prisutna kazala mi je da joj nikako
nije jasno kako je baka jo{ uvek `iva. Trebala je davno umreti ka`e
sestra. Ni~im nije mrdala samo je
-
br. 27. god. 10 Glasnik
- 13 -
uzdisala sna`no i gledala duboko u daqinu. [ta drugo, pomislih,
pro~ita}u joj
molitve iz obreda prilikom rastavqawa du{e sa telom. Borba sa
smr}u je bila o~igledna a wena `eqa da bude ispra}ena molitvom ja~a
i od same smrti. Uzev{i epitrahiq po~eo sam sa molitvom. Na po~etku
je borba postala jo{ ja~a, sobu je osim molitvenih re~i ispuwavalo
jo{ jedino bakino te{ko disawe. Negde od po~etka kanona weno disawe
po~elo je da se usporava, prestali su trzaji mi{i}a a o~i je
odjednom blago sklopila. Trebnik u mojim rukama po~eo je da se
trese, vaqda sam kao mlad i jo{ uvek neiskusan sve{tenik, bio
zate~en vi|enim a ruke su po~ele da mi drhte. Nastavio sam sa
molitvom. Pred sam kraj molitve baka je izgledala bla`eno, mirno
spavaju}i kao beba. Medicinska sestra koja nije napu{tala sobu nemo
je gledala u celokupni prizor. Bakina }erka je sa suzama u o~ima
gledala u majku i molila se Bogu. Zavr{iv{i molitvu posle otpusta
jo{ jednom sam pogledao u bakino lice, mislim da nikada nisam video
spokojniju osobu. Wena }erka mi re~e da ve} tri dana baka nije
zaspala, “Bo`e ~uda’’ bilo je sve {to je posle toga izgovorila.
Zbog obaveza koje sam taj dan imao morao sam odmah da odem ku}i
koja je tridesetak minuta udaqena od wihove. Nad bakom su
ostale da bdiju wena }erka i medicinska sestra. Kada sam stigao
ku}i na sekretarici je bila poruka: “ O~e, mama je umrla u miru,
javite mi se molim vas’’. Tada mi je postalo sasvim jasno da je
baka ~ekala molitvu. Htela je Bogu na istinu da iza|e ispra}ena
molitvom, onako kako je izme|u ostalog i `ivela svoj `ivot. Ja sam
ostao sam uveren da Gospod kroz molitvu dela, da bez obzira na
grehe i gre{nost svih nas Gospod ~uje vapaje vernih svojih i
ispuwava molitve wihove.
Bo`ija ruka je uvek ispru`ena ka nama, Bog nas neizmernom
qubavqu svojom ~eka da i mi pru`imo ruku svoju da nas povede i
uputi kako da `ivimo u ovim tegobnim vremenima. Molitva je zaista
najboqi na~in da na poziv Bo`iji odgovorimo, da mu se pribli`imo i
postanemo deca Wegova odnosno naslednici Carstva Wegovog.
Bog ~uje i slu{a molitvu na{u, bilo da je to saborna molitva u
Hramu Gospodwem , bilo da je to li~na molitva u doma}oj crkvi
na{oj, ne zaboravimo samo da ona treba biti iskrena, ~istoga srca i
du{e skru{ene i ne zaboravimo da najpre i{temo Carstvo Bo`ije i
pravdu wegovu a drugo }e nam se dodati. Amin.
Sluga Bo`iji Sve{tenik Obrad Filipovi}
Budu}a Crkva u Kalgariju
Future Church in Calgary
-
GLASNIK Bo`i} 2012
- 14
UPOKOJIO SE U GOSPODU NIKOLA TUMBAS
Nikola Tumbas, ili kako smo ga svi zvali Deda Nik{a, ro|en je u
Velikoj Gredi godine Gospodwe 1934. na dan svete velikomu~enice
Varvare 17. decembra. Bio je peto od ukupno sedmoro dece svojih
roditeqa Marka i Sofije (devoja~ko Blitva). Rano detiwstvo i ratne
godine provodi u rodnom selu gde zavr{ava osnovnu {kolu. Kao
primeran u~enik svoje {kolovawe nastavqa u Novom Sadu u rudarskoj
{koli. Po zavr{etku iste dobija posao u Naftagasu. Vojnu du`nost
prema dr`avi odslu`io je u Sarajevu u trajawu od dve godine. Po
povratku u svoje rodno mesto `eni se Milicom (devoja~ko Ron~evi})
godine Gospodwe 1959. Gospod ih je tu blagoslovio k}erkicama
Qiqanom i Svetlanom.
Obzirom da se Nikolin brat Branko ve} uveliko odoma}io u
Kalgariju on odlu~uje da mu se sa svojom porodicom pridru`i. U
Kanadu svi ~etvoro sti`u u qeto 1970. g.G. Budu}i vredni i radni
Nikola i Milica su se ubrzo sna{li u novoj zemqi. Nikola je sa
svojim bratom izgradio uspe{nu firmu kojoj su dali ime po svome
selu Greda General Contractors.
Kao i ve}ina na{ih doseqenika toga vremena i Nikola se sa svojom
porodicom ukqu~io u Crkveni `ivot. Pomogao je izgradwu na{ega hrama
i za to bio izabran kao jedan od ~etvorice kumova Crkve na wenom
osve}ewu. Za svoje zasluge prema svojoj Crkvi i Nikola i Milica
odlikovani su Gramatom Priznawa od strane Eparhije Kanadske i wenog
Episkopa Georgija.
Iza sebe od potomstva Nikola ostavqa pored k}erki i unuke
Stojana, Nikolu, Sima i Milo{a kao i praunuke Nikolu i Miroslava.
Osim wih ostaju i mnogobrojna rodbina i prijateqi.
Neka mu je ve~na uspomena i nasledstvo u Carstvu Bo`ijem.
Protojerej Obrad Filipovi}
U IME SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE UPRAVNI ODBOR CRKVENO[KOLSKE
OP[TINE SVETOG SIMEONA MIROTO^IVOG SVOJIM DRAGIM PAROHIJANIMA
^ESTITA
NASTUPAJU]E BO@I]NE I NOVOGODI[WE PRAZNIKE RADOSNIM
HRI[]ANSKIM
POZDRAVOM
HRISTOS SE RODI!
VA[ PAROH OTAC OBRAD FILIPOVI], SA SVOJOM SUPRUGOM MILANKOM,
K]ERKICAMA KRISTINOM I KATARINOM I SINOM TEODOROM,
POVODOM NASTUPAJU]IH BO@I]NIH I NOVOGODI[WIH PRAZNIKA
POZDRAVQA
SVOJE BLAGO^ESTIVE PAROHIJANE RADOSNIM POZDRAVOM
HRISTOS SE RODI!
Milica i +Nikola Tumbas
SPORTSKO DRU[TVO SRBIJA ^ESTITA BO@I]NE I NOVOGODI[WE
PRAZNIKE SVIMA KOJI IH PROSLAVQAJU RADOSNO VAS POZDRAVQAJU]I
HRISTOS SE RODI!
-
br. 27. god. 10 Glasnik
- 15 -
GEORGINA-\UKA TESLA
“Ko zna da li bi dete ikada imalo qubavi prema majci kada ne bi
osetilo qubav majke prema sebi’’, re~i su na{eg Sv. vladike
Nikolaja Velimirovi}a.
Maj~inska briga i qubav prate nas kao sopstvena senka, kroz ceo
`ivot. Wene pouke i saveti izgovoreni bezbroj puta odzvawaju u
na{im u{ima ~ak i onda kada ih ne `elimo ~uti.
Istorija pamti mnogo zna~ajnih i velikih `ena koje su se raznim
svojim talentima isticale u svim dru{tvenim sferama `ivota. Posebno
mesto me|u svim tim va`nim i velikim `enama zauzimaju majke
hri{}anke. Wihovo osnovno zanimawe je bilo vaspitawe dece i
pou~avawe u duhu vere Hristove, a wihovi darovi su bili velika
vera, bezrezervna qubav i nesebi~nost.
Jedna od takvih `ena bila je i Georgina Tesla, majka na{eg
poznatog nau~nika, pronalaza~a i izumiteqa Nikole Tesle. Georgina,
u narodu poznatija kao \uka, bila je unuka sve{tenika Tome Mandi}a
i sestra mitropolita dabrobosanskog Nikolaja Mandi}a. Me|u \ukinim
unucima, istaknuto mesto pripada arhimandritu Petroniju Trbojevi}u,
prvom doktoru teolo{kih nauka me|u Srbima i igumanu manastira
[i{atovac na Fru{koj Gori.
\uka, supruga sve{tenika Milutina Tesle, sa svojim mu`em
izrodila je petoro dece, sinove Dana i Nikolu, i k}eri: Angelinu,
Milku i Maricu. Sin Dane poginuo je u svojoj ~etrnaestoj godini.
Nakon te nesre}e, porodica Tesla seli u Gospi}. Nikolini roditeqi
`eleli su i verovali da }e wihov sin nastaviti sve{teni~ku lozu.
Ipak, to se nije dogodilo.
U svojoj kwizi “Moji izumi’’ Tesla se na poseban na~in zahvaquje
majci za svoj izumiteqski dar i ka`e: “Moja majka je poticala iz
jedne od najstarijih porodica u kraju i pripadala je lozi
izumiteqa. Weni otac i deda su izumeli mongobrojna oru|a za
doma}instvo, ratarstvo i druge svrhe. Moja majka je bila
prvorazredni izumiteq i verujem da bi mnogo postigla da nije bila
tako daleko od modernog `ivota i wegovih mnogostrukih mogu}nosti.
Izumela je i konstruisala svakojake naprave i alatke, tkala
najlep{e {are od vune koju je sama prela. ^ak je sejala semewe,
uzgajala biqke i sama razdvajala wihova vlakna. Neumorno je radila
od rane zore do kasno u no} i bezmalo sva ode}a i poku}stvo u ku}i
bili su delo obrazovawa.’’
O plemenitosti i veli~ini wene hri{}anske du{e Nikola govori:
“Ona je zaista bila velika `ena, retke ume{nosti, hrabrosti i
moralne snage koja se hrabro suprostavqala `ivotnim nevoqama i
stekla mnoga te{ka iskustva. Kada joj je bilo {esnaest godina
nekakva zarazna bolest harala je zemqom. Wenog oca su bili pozvali
da obavi posledwu pri~est bolesnika na umoru, a za vreme wegovog
odsustva ona je sama oti{la da pomogne jednoj porodici u susedstvu,
koju je tako|e napala ta stra{na bolest. Svi ~lanovi te porodice,
wih petoro, brzo su podlegli jedno za drugim. Ona ih je sama
okupala i obukla. Po{to ih je, prema obi~ajima svojih predaka
ukrasila cve}em, polo`ila ih je na odar. Kada joj se otac vratio
sve je bilo pripremqeno za hri{}ansku sahranu.’’
Oba Nikolina roditeqa, kao i ostali ~lanovi wegove porodice bili
su obdareni neverovatnim pam}ewem. Podstaknut od svoje majke,
trudio se da je prevazi|e jo{ kao dete. Videv{i da je nakloweniji
tehnici nego bogosloviji, \uka se trudila da ubedi Teslinog oca, da
je za wega boqe da studira tehniku. Wena zauzimawa kao i Nikolino
lo{e zdravqe imali su presudni uticaj da otac promeni svoju odluku.
Sina je, isprativ{i ga u svet, darovala jednom lepom li~kom
pletenom torbom. Gde god bio, Tesla se od te torbe nije odvajao.
Ona mu je bila zamena za maj~inu sliku koju nije imao. Kako u vreme
najve}e slave, tako i u vreme najve}ih `ivotnih isku{ewa, ta torba
je uvek bila u wegovoj sobi, pred wegovim o~ima. Mewao je hotelske
sobe ali u svakoj od
-
GLASNIK Bo`i} 2012
- 16
mislio sam da }e mi majka, dok sam daleko od wene posteqe,
sigurno dati neki znak. Cijele no}i napeto sam i{~ekivao, al’ ni{ta
se nije dogodilo do ranog jutra, kad sam zaspao ili se onesvjestio,
i video kako oblak nosi an|eoske likove predivne lepote od kojih me
je jedan gledao s qubavqu i postepeno poprimao obrise moje majke.
Pojava je polako lebdela mojom sobom i nestala, a ja sam se
probudio usled neopisive slasti, posle koje je pjevalo mno{tvo
glasova. U tom trenutku tolko sam bio siguran da je moja majka
upravo umrla da je to bilo nemogu}e izraziti rije~ima. I to je bila
istina….’’
Bilo je to uo~i Vaskrsa, na Veliku subotu, 16. Aprila 1892.
godine. Tesla se sa svoje tri sestre, gorkim jecajima i velikom
tugom u srcu oprostio od svoje majke \uke. Ostala je wena neizmerna
qubav, weno razumevawe, i li~ka torba, umesto slike da ga se}a na
majku, majku koja ga je naro~ito volela.
wih bila je i \ukina torba. Podse}ala ga je na majku i na sve
ono {to je ta re~ za wega zna~ila. Podse}ala ga je na wenu veliku
qubav, wene molbe i savete. U~ila ga je majka da bude milostiv
prema svima kojima je pomo} potrebna, da bude pa`qiv i da uvek,
koliko mo`e, misli na svoje ro|ake. U~ila ga je da voli sve {to je
Bog stvorio. U~ila ga je da bude prijateq. \uka je imala veliko
razumevawe za dobre, ali i za lo{e stvari u `ivotu svoje dece. U
jednom periodu svoje mladosti, Nikola se odao poroku kockawa. Otac
se zbog toga jako qutio. Majka je svemu tome prilazila kao
prolaznoj strasti. Tesla o tome govori: “Majka je razumela mu{ku
prirodu i znala je da ~ovek mo`e da se spase samo vlastitiom voqom.
Se}am se jedno popodne, kada sam izgubio sav novac i strasno `udeo
za igrom, ona je do{la k meni sa sve`wem nov~anica i rekla mi: “Idi
i zabavqaj se!’’ {to pre izgubi{ sve {to imamo, to boqe. Znam da }e
te to pro}i.’’ Bila je u pravu. Toga trena sam pobedio svoju
strast, i jedino sam za`alio {to nije bila stotinu puta ja~a. I ne
samo da sam je savladao ve} sam je iz svog srca i{~upao, tako da
nije ostalo ni traga od `eqe za wom. Od tad sam prema svakoj kocki
ravnodu{an kao prema ~a~kawu zuba.’’
\ukino maj~insko ume}e nau~ilo je Teslu da kroti strasti u sebi.
Kasnije se Tesla izborio sa strasnim pu{ewem, pa ~ak i pijewem
kafe. Svoju decu je u~ila da vole Boga, da mu se mole i da veruju.
U wihovoj ku}i slavili su se imendani, praznovali veliki praznici i
postili postovi. Tesla je u nema{tini i u bogatstvu ~uvao maj~ine
savete kao svetiwu. U vreme svojih najve}ih uspeha i vrhunskih
priznawa u Evropi, dobija telegram iz Gospi}a u kojem je pisalo da
mu je majka na samrti. Krenuv{i odmah, zatekao je majku u `ivotu.
Seo je kraj we i ~ekao da progleda. I do~ekao je. Grlio je majku,
grlila je majka wega. Nije se odmicao od we danima i no}ima.
Ove trenutke Tesla je i zabele`io: “Bio sam potpuno iscrpqen
zbog boli i dugog bdewa, i jedne no}i, odveli su me dvije ulice
daqe od na{e ku}e. Dok sam tako bespomo}no le`ao
Nikola Tesla
-
br. 27. god. 10 Glasnik
- 17 -
-
GLASNIK Bo`i} 2012
- 18
KR[TENIH (za 2011. g.G.)
1. An|ela, k}i Slavoquba i Nade [}eki} 2. Valentina, k}i
Slavoquba i Nade [}eki} 3. Nikolina , k}i Slavoquba i Nade [}eki}
4. Branislav, sin +Branka i Bose Kruni} 5. Mateja, sin Vladimira
Ba{i}a i Qubice [anovi} 6. Marko, sin Milorada i Mirjane Borkovi}
7. Milan, sin Dragana i Vesne Medi} 8. Luka, sin Aleksandra i Megan
O`egovi} 9. Vladimir, son of Adam and Sava Herdman 10. Stefana, k}i
Miodraga i Arlene Pan~i} 11. Sofija, k}i Miodraga i Arlene Pan~i}
12. Aleksandar, sin Petra i Branke Juri{i} 13. Ana, k}i Aleksandra
i Sawe Juri{i} 14. Petar, sin Aleksandra i Sawe Juri{i} 15. Nikola,
son of Christopher Canales and Andjela Vandersteen 16. Rade, son of
Earl James and Tatjana Donald 17. Lubo son of Alexander and Mariya
Georgiev 18. Nastasia, k}i Bojana i ^edne Todorovi} 19. Stefan, sin
Nemawe i Branislave Mileti} 20. Katarina, k}i o. Obrada i Milanke
Filipovi} 21. Milo{ sin Adama i Brankice Babi} 22. Tiosav, sin
Milo{a i Ivane Krwaja
,,Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne mo`e
u}i u Carstvo Bo`ije,, (Jovan 5. 4.)
IZVODI IZ MATI^NIH KWIGA:
VEN^ANIH (za 2011. g.G.) Ove godine nije bilo ven~awa.
,, I Blagoslovi ih Bog, i re~e im Bog: ,,Ra|ajte se i mno`ite se
i napunite zemqu, i vladajte
wom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od
svega zveriwa {to se mi~e
po zemqi,, (1. Mojsije 1. 28.)
UPOKOJENIH (za 2011. g.G.) 1. Konstantin Ledvij 2. Nikola
Tumbas
,, I iza}i }e oni koji su ~inili dobro
u vaskrsewe `ivota, a oni koji su ~inili zlo u vaskrsewe suda,,
(Jovan 5. 29.)
ELEKTRONSKA PO[TA
U koliko `elite da budete obave{teni o svim de{avawima u
na{oj Crkvenoj zajednici prijavite se na listu za slawe
elektronske po{te. Samo po{aqite va{u adresu (e-
mail) na adresu redakcije [email protected]
KOLO SRPSKIH SESTARA ,,MALA GOSPOJINA,,
SVIM SRBIMA I SRPKIWAMA ^ESTITA BO@I] I NOVU 2012. GODINU
GOSPODWU RADOSNO VAS POZDRAVQAJU]I
HISTOS SE RODI!!!
-
br. 27. god. 10 Glasnik
- 19 -
ZORKA DOMAZET MLS. REAL ESTATE AGENT SOUTON GROUP –ANWEST
KANCELARIJA: 208-7788 LI^NI TEL: 383-5536
Sre}an Bo`i} i Novu Godinu od srca Vam `eli Zorka
HRISTOS SE RODI!
-
PAROHIJSKI GLASNIK PARISH HERALD
Curent Serbian Orthodox Church St. Simeon Mirotocivi
HRISTOS SE RODI!!!
VAISTINU SE RODI!!!
