-
PAROHIJSKI GLASNIK PARISH HERALD
List parohije Svetog Simeona Miroto~ivog Srpske Pravoslavne
Crkve u Kalgariju, Alberta
HRISTOS SE RODI!
CHRIST IS BORN!
St. Simeon Serbian Orthodox Church Newsletter Calgary, AB.
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 2
Uredni{tvo:
Glavni i odgovorni urednik: Protonamesnik Obrad Filipovi}
Preveli na engleski: \oko i Morana Ivkovi}
Marija Grubor
Saradnici: Milanka Filipovi} Dr Majda \or|evi} Dragana
Popovi}
Jerej Miroslav Josimovi}
Redakcija: 2001 31 Avenue SW
Calgary, AB. T2T 1T3
Telefon: 403/244-3586 Faks:403/244-1691
Internet stranica www.svetisimeon.org E-mail:
[email protected]
Editors:
Editor-in –chief: Rev. Obrad Filipovic
Translated in English: Djoko and Morana Ivkovic
Marija Grubor
Contributors: Milanka Filipovic
Dr Majda Djordjevic Dragana Popovic
Rev. Miroslav Josimovic
Redaction: 2001 31 Avenue SW Calgary AB. T2T 1T3
Phone: 403/244-3586 Fax: 403/244-3586
Web site www.svetisimeon.org E-mail: [email protected]
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 3 -
RE^ UREDNIKA
,,Milosti ho}u a ne `rtvoprino{ewa,, (Matej 9.13) re~i su
Spasiteqeve koje upu}uje narodu otvrdlog srca, a koje treba da
~ujemo svi mi posebno u ove radosne prazni~ne dane ro|ewa Gospoda
Isusa Hrista. [ta nam ovim re~ima govori Gospod? Da li da se
odreknemo `rtve? Da li da prestanemo truditi se i u `rtvi svojoj
trpqewem sebe izgra|ivati? Svakako ne! Hristos, kako sam ka`e, nije
do{ao da ukine zakon ve} da ga ispuni. Ono {to su u Starom Zavetu
qudi ~inili pod pritiskom zakona Gospod nas u~i da ~inimo iz
qubavi, iz milosti srca svojih. Gospod, koji je savr{enstvo qubavi,
nas poziva na qubav, na qubav prema Wemu i na qubav jednih prema
drugima. Setimo se samo milosti koju je pokazao Samarjanin kada
zatekav{i ~oveka, opqa~kanog i pretu~enog, uzima ga i brine se o
wemu. Jo{ i novac svoj tro{i u gostionici da bi sa sigurno{}u znao
da }e unesre}eni biti zbrinut. A druga dvojica, s obzirom da po
zakonu nisu du`ni brinuti se o neznancu, prolaze pored wega brinu}i
se samo o sebi samima.
Zastanimo za trenutak i sagledajmo milost udovice koja, Bogu se
mole}i, posledwu paru svoju daje u hram Gospodwi, kolika je qubav i
milost wena. A bogata{ do{av{i u hram daje od suvi{ka svoga, pa ni
to ~ak s qubavqu ve} da bi ga qudi hvalili.
Opomenimo se, vozqubqena u Hristu Novoro|enome, bra}o i sestre
milosti predaka na{ih Svetoga Save, cara Lazara, i svih svetiteqa.
Uztreptimo srcima svojim pred qubavqu Hristovom koji se radi nas
qudi i radi spasewa na{ega ra|a. Otrgnimo se iz okova zakonskih i
prisajedinimo se qubavi Bo`ijoj da sveti i neporo~ni radosno
pozdravimo jedan drugoga re~ima:
HRISTOS SE RODI!!! VAISTINU SE RODI!!!
Va{ odani slu`iteq
Protonamesnik Obrad Filipovi}
LETTER FROM THE EDITOR
“I desire mercy, not sacrifice. “ (Matthew 9.13) these are words
of our Savior directed to the people who are hard hearted, but
should be heard by all of us especially during these joyful days
celebrating the birth of our Lord Jesus Christ. What is our Lord
telling us with these words? Should we abstain from sacrifice?
Should we stop trying to endure our sacrifices in order to rebuild
ourselves? Definitely not! Christ, as he said himself, did not come
to destroy the law but rather to fulfill it. That what people did
under their solemn promise due to the pressures of the law, the
Lord teaches us to do out of love and mercy from our hearts. The
Lord, who is the perfect expression of love, calls upon us to love,
to show love towards Him and towards others. Let us remember the
mercy a Samaritan showed towards a man he stumbled upon, robbed and
beaten, he took him in and cared for him. He even spent his own
money at a tavern to assure that the man would be looked after. Yet
another two men, due to the fact that they are not obligated by law
to care for a stranger, walked right by him showing concern only
for themselves. Let us pause for a moment and look at the charity a
widow expresses, through her prayer to God, she gives her last
dollar to the Church. Look at how big the love and grace is within
her. Yet the rich man comes to Church and out of all his wealth,
gives not out of love but rather he gives so that others will
praise him. Brothers and sisters let us remember, our ancestors
Saint Sava, Tsar Lazar and all of the holy saints through the love
for our new born Lord. Let us fill our hearts with the love for
Christ who was born for us and our salvation. Let’s separate
ourselves from the chains of law and give ourselves to the love for
God so that we can greet each other solemnly and purely with the
words:
CHRIST IS BORN!!! INDEED HE IS!!!
God’s humble servant
Father Obrad Filipovic
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 4
BO@I]NA POSLANICA WEGOVOG PREOSVE[TENSTVA EPISKOPA
KANADSKOG GOSPODINA GEORGIJA
I osta rije~, poslije 20 godina! ,,Isto~nik,, je do`ivio svoj
srebrni
jubilej, 20 godina redovnog izla`ewa. Razmi{qaju}i {ta za ovu
priliku, a u povodu Bo`i}a da ka`em i poru~im, sjetih se da
prevrnem prve stranice lista i da ~itaocima osvje`im sje}awe na taj
prvi broj.
Istoimeni ~asopis ,,Dabrobosanski isto~nik,, za`ivio je ravno
100 godina prije na{eg ,,Isto~nika,,. I kako su istine, re~ene u
uvodniku te, 1887. godine, jo{ uvijek aktuelne, prikladno je i
danas da ih se sjetimo. ,,Vijekovima osvjedo~ena je ta istina, da
je samo onom narodu osigurana budu}nost koji stoji na ~vrstom i
nepomi~nom temequ svjetskog znawa i hri{}anskog morala; i kao {to
nam qudska istorija propovjeda, takav narod i pri najte`im
promjenama ne da se tako lako zbrisati sa svjetske pozornice, nego
naprotiv ja~a i napreduje, te je uvijek pripravan, da diktira on
vremenu, a ne vrijeme wemu.
Srpski je narod bio nekad silan i slavan, a vrijeme ga je danas
raskomadalo; pak ako je ikakvom narodu nu`an, radi svog opstanka,
taj temeq - znawe je moral - to je zacijelo srpskome narodu
najnu`niji. Crkva i {kola u ciqu - nerazdvojno bi}e - u djelawu dva
najglavnija faktora - garantuju mu ne samo opstanak no ~ine ga
mo}nim da se razvija i usavr{ava.
Srpski sve{tenik s ponosom smije pogledati u stupce rodne mu
istorije u kojoj }e to na}i: da je isto~no-pravoslavna Srpska Crkva
za srpski moral bila ne samo dom molitve, no i dom nauke u vremenu
- kad se ova na drugom mjestu nije mogla ~uti; a uporedo s tim i
srpski je sve{tenik bio ne samo duhovnim ocem i sve{tenoslu`iteqem
Bo`ijeg oltara, no je bio u~iteqem i narodnog mu oltara, pronose}i
po silama na isti sve, {to se od wega moglo tra`iti.,,
Danas, poslije pre|enog puta od 20
NATIVITY EPISTLE OF HIS GRACE GEORGIJE BISHOP OF CANADA
After 20 years the word remains!
“Istocnik” has lived to enjoy the 20th anniversary of its
regular publication. While thinking about this occasion, as well as
Christmas which is near, and what to say and what message to send,
I remembered to turn to the first pages of this publication and to
refresh our readers’ memory of that first issue.
The “Dabrobosnian Istocnik” after which our publication is
named, began publication exactly 100 years before our “Istocnik”
And, as the truths stated in that introduction back in 1887 are
still relevant it is appropriate even today to remember them. “The
ages bear witness to the reality that the future is secure only for
that nation which stands on the firm and immovable foundation of
world knowledge and Christian morality; and just as human history
preaches to us that such a people, despite the most difficult
changes, does not allow itself too easily to be erased from the
world stage, but rather on the contrary becomes stronger and
progresses and, thus is always prepared to dictate to the times and
not the times to it.
The Serbian Nation was once powerful and glorious, but time has
today broken it into pieces; if ever it was necessary for the
survival of any nation, that foundation – that knowledge is moral
strength – it is certainly most necessary for the Serbian people.
The Church and school - theoretically an undivided entity – in
actuality the two most important factors – guarantees the Serbian
nation not only survival, but gives it the power to develop and
perfect itself.
The Serbian priest can proudly look at the columns of his own
history where he will find: that the Serbian Eastern Orthodox
Church was for Serbian morale not only a house of prayer, but also
a house of learning in those times when he could not hear this in
any other place; and parallel to this the Serbian priest was not
only a spiritual father and priestly servant of God’s altar, but a
teacher also of its national altar, passing on to all everything
that could be expected of him.”
Today, after 20 years, we have remained at its primary
designation – to publish original articles,
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 5 -
godina, ostali smo pri prvobitnom nazna~ewu da objavqujemo
originalne radove, i jo{ smo ne{to dodali: ,,Isto~ni~i},, je postao
sastavni dio lista za mlade i djecu, izdvojene su teme: Bogoslovqe,
Srpske teme, Aktuelno, Summary (sumarni pregled tekstova koji su
prevedeni na engleski, i Usnuli u Gospodu). Tome je pridodat i
spisak prilo`nika.
Prvobitna namjera je bila, s obzirom na na{a neiskustva, da nam
list obogate u~eniji tome poslu saradnici iz Amerike i Otaxbine. No
kako se to samo sporadi~no de{avalo, usmjerili smo list na izvorne
teme, objavquju}i uglavnom radove na{ih saradnika iz eparhijskog
okru`ewa, a izostavqaju}i teme i prevode onih ~iji se tekstovi mogu
negdje na drugom mjestu pro~itati.
Povodom Bo`i}nih praznika, ovim putem `elimo samo da naglasimo
da ,,ni{ta novo,, u svijetu ne bi osim Vaplo}ewa Sina Bo`ijeg.
Zato, pazimo na vrijeme, pazimo da se Vaplo}eni Bog ne otme iz
na{ih srca; da se ne optere}ujemo ovim svijetom ,,punim bola, tuge
i uzdisaja,, nego da nam zasvijetli i ovaj Bo`i}, da u Wemu
sagledamo sav na{ `ivot, i da se rije~ima ,,Radujte se qudi,, i mi
na|emo u toj blagodatnoj vijesti kojom su an|eli pastire
vitlejemske obradovali:
HRISTOS SE RODI! Va{ molitvenik pred Hristom
Episkop kanadskiGeorgije
and we have added something else: “Istocnicic” (“Little
Istocnik”) which has become an integral part of our publication for
children and youth, themes have been categorized into theology,
Serbian themes, themes of current interest, summaries of texts
which are translated into English and Those Who Have Fallen Asleep
in the Lord. Also, a list of donations has been added.
The original intention, due to our inexperience, was for
contributors from America and the Homeland, more learned in this
work to enrich our publication. However, since this sporadically
took place we directed our publication towards original themes,
while primarily publishing articles by our contributors from the
diocesan circle. On the occasion of the Feast of Christ’s Nativity,
this time we wish only to emphasize that there is “nothing new” in
the world except the Incarnation of the Son of God. Therefore, let
us watch out for the times, let us be careful that the Incarnate
God is not wrested from our hearts; let us not be burdened by this
world “full of pain, sorrow and sighing” but rather may this
Christmas shine brightly for us, so that in Him we may perceive all
our life, and with the words “Rejoice O ye people” we too may find
ourselves in that grace-filled joy with which the angels made the
Bethlehem shepherds joyful:
CHRIST IS BORN! Your intercessor before Christ,
Bishop of CanadaGeorgije
VA[ PAROH OTAC OBRAD FILIPOVI] SA SVOJOM SUPRUGOM MILANKOM,
K]ERKICOM KRISTINOM I SINOM TEODOROM,
^ESTITA PRAZNIK RO\EWA HRISTOVOG SVIM SRBIMA I SRPKIWAMA U
KALGARIJU
I [IROM SVETA. @ELIMO VAM SVE NAJBOQE OD BOGOMLADENCA HRISTA U
NOVOJ 2007. GODINI GOSPODWOJ PUNO
ZDRAVQA SLOGE I QUBAVI.
HRISTOS SE RODI!!!
KOLO SRPSKIH SESTARA ,,MALA GOSPOJINA,, SVIM SRBIMA I
SRPKIWAMA ^ESTITA BO@I] I NOVU 2007. GODINU RADOSNO VAS
POZDRAVQAJU]I
HISTOS SE RODI!!!
KSS. POZIVA SVE SRPKIWE DA SE UKQU^E U RAD KOLA.
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 6
SERBIA FROM 1427 TO 1456
In 1427, Belgrade was under Hungarian rule. Under the Turks’
attack from 1427 to 1429, Serbia had lost its capital Krusevac and
become again a Turkish vassal.
In 1428, despot Djuradj decided to build a new city called
Smederevo where he moved his metropolis. The construction of the
city was finished in two years and the people believed that despot
enforced huge taxes and, as a result, people had to work harder.
After finishing the construction of the city Smederevo, the
archbishopric was moved from Belgrade, the city under Hungarian
rule at that time. Smederevo quickly started becoming a well
respected city in whole Europe.
Smederevo-old town After resolving the problematic situation
in
Turky caused by wars for power, sultan Murat the Second started
with further occupation of Serbia. Simultaneously with the attacks
on Serbian territory, the Turks were also headed towards Bosnia.
With the occupation of Smederevo in 1439, the Serbian territory
fell under the Turkish rule. After the lost of Smederevo, despot
Djuradj moved to Zeta, the only free territory under his
control.
The situation for Serbia has changed by the decision of
Christian movement, lead by Polish and Hungarian king Vladislav, to
conquer the Turks. In the war, which started in 1443, participated
also despot Djuradj and the Turks were pushed toward Sofia. After
the end of the
SRBIJA od 1427. g. G. do 1456. g. G.
Godine Gospodwe1427. Beograd podpada pod ugarsku vlast. Pod
najezdom Turaka 1427. g. G. do 1429. g. G. Srbija gubi prestonicu
Kru{evac i ponovo postaje turski vazal.
Godine Gospodwe 1428. despot \ura| odlu~uje da sagradi novi grad
Smederevo i u wega preseli svoju prestonicu. Izgradwa je zavr{ena u
roku od dve godine, u narodu je ostalo predawe da je despot
nametnuo velike poreze i da je narod morao silno da radi. Ubrzo po
zavr{etku radova u Smederevo je preme{tena i mitropolija iz tada
ugarskog Beograda. Smederevo brzo postaje uva`en grad u celoj
Evropi.
Smederevo kao prestonica despotovine
Po sre|ivawu prilika u Turskoj nastalih ratovawima oko prestola
sultan Murat Drugi kre}e u daqa osvajawa Srbije. Uporedo sa
napadima na srpsku despotovinu Turci se usmeravaju i ka
Bosni.Osvajawem Smedereva 1439.g. G. despotovina podpada pod vlast
Turske. Po propasti Smedereva despot \ura| se seli u Zetu jedinu
slobodnu teritoriju pod wegovom vla{}u.
Prilike po Srbiju mewaju se odlukom krsta{a, predvo|enih poqskim
i ugarskim kraqem Vladislavom, da se suprostave Turcima. U ratu
koji je otpo~eo 1443. g. G. u~estvovao je i despot \ura| a Turci su
potisnuti prema Sofiji. Po zavr{etku ratovawa na pregovorima je
obnovqen vazalski polo`aj Srbije a despotovina obnovqena i vra}eno
joj dvadeset i ~etiri grada. Srbija je narednih godina po~ivala u
relativnom miru i obnovi.
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 7 -
war, on negotiation meetings, the vassal position of Serbia was
reinstated and twenty four cities were returned under Serbian rule.
In the following years, Serbia was rebuilding itself in peace.
The situation was changed for worst after the fall of Istanbul
in 1453 and after the killing of the last tsar of Vizantia known as
Konstantin the Eleventh Dragas. After the occupation of Istanbul,
Mehmed the Second was heading towards Belgrade. As a vassal,
Djuradj was obliged to participate on the side of the Turks, but he
refused it. Depot went to Hungary from where he, along with army
leader Janos Hunjanin attacked the Turks, pushing them towards Nis
and Vidina. Peace was finally reached in 1455, and Serbia
encompassed the area around Krusevac, Smederevo, Resava and
Rudnik.
The following year, despot Djuradj Brankovic died in Hungary and
his youngest son Lazar become his successor (the only son whom the
Turks did not blind).
Prilike na gore se mewaju padom Carigrada 1453. g. G. i
pogibijom posledweg vizantijskog cara Konstantina Jedanaestog
Draga{a. Po osvajawu Carigrada Mehmed Drugi kre}e na Beograd. Kao
vazal \ura| je bio obavezan da u~estvuje u ratu na strain Turaka
{to on odbija. Despot odlazi u Ugarsku odakle zajedno sa
vojskovo|om Jano{om Huwaninom udara na Turke potuskuju}i ih prema
Ni{u i Vidinu. Mir kona~no biva zakqu~en 1455. g. G. a Srbija tada
biva svedena na oblasti oko Kru{evca, Smedereva, Golupca, Resave i
Rudnika.
Naredne godine u Ugarskoj umire despot \ura| Brankovi}, a
nasle|uje ga najmla|i sin (jedini koga Turci nisu oslepili)
Lazar.
SRPSKI RADIO KALGARI Slu{ajte nas svake nedeqe nave~e
od 7-8 na 94.7 FM HRISTOS SE RODI!!!
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 8
PROSLAVA DVADESETE GODI[WICE OD OSVE]EWA CRKVE SVETOG SIMEONA
MIROTO^IVOG U KALGARIJU
Godine Gospodwe 1986. ovde u Kalgariju na{a parohija brojala je
svega 50-ak vernih domova. Ti qudi okupqeni oko svoje Svete Crkve,
blagoda}u Bo`ijom, sagradili su hram u kome se mi i dan danas
Gospodu molimo. Dvadeset godina kasnije septembar je bio mesec jo{
jedne velike radosti Srba u Kalgariju. Naime, 23 i 24 septembra
proslavili smo ovaj veliki jubilej. U goste su pristigli Wegovo
preosve{tenstvo Episkop kanadski Gospodin Georgije,
Protojerej-stavrofor Mirko Malinovi}, Protojerej Drago Kne`evi},
Jerej Miroslav Josimovi}, Jerej Milo{ Puri}. Osim wih posetili su
nas i ~lanovi organizacije za Ra{ku oblast iz Srbije, kao i mnogi
drugi. Proslava je odpo~ela u subotu 23. septembra ve~erwim
Bogoslu`ewem u na{em hramu, a nastavqena veli~anstvenim banketom
kome je prisustvovalo preko 300 parohijana. Banket je trajao do
kasno u no} ali to nije spre~ilo verni narod da sutradan u nedequ
24-og septembra u potpunosti ispuni na{ sveti hram. Liturgiju je sa
prisutnim sve{tenstvom odslu`io vladika Georgije. On je u svojoj
besedi podsetio na `rtvu koju su prineli na{i parohijani pre
dvadeset godina kao i na onu koju mi sami prinosimo danas. Episkop
je uzneo svoje molitve Goaspodu da nas udostoji ispuwewa na{e
velike `eqe koja je izgradwa novoga hrama. Episkop je na Svetoj
Liturgiji odlikovao oca Obrada ~inom Protonamesnika, a kumove
Crkve, srpsku crkvenu {kolu, Kolo Srpskih Sestara i nekolicinu
zaslu`nih parohijana gramatama priznawa. Posle Svete Liturgije u
na{oj sali je, uz prigodan program i pozdravne re~i, poslu`en i
sve~ani ru~ak, kao i uvek u pripremi na{ih vrednih sestara.
Sveta Liturgija-nedeqa 24. septembar
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 9 -
POSNI KUVAR
Sarma od kiselog kupusa sa gqivama
Potrebno: listovi kiselog kupusa 175 g. sojinih komadi}a 250 g.
gqiva 2 glavice crnog luka 1 {oqa pirin~a miro|ija, nana 1,5 {oqa
uqa biber, so sok od 2 limuna 2 ka{ike gustina Soju ostaviti da
nekoliko sati odstoji u toploj slanoj vodi.
Zagrejati jednu {oqu uqa i na wemu propr`iti sitno iseckan luk.
Dodati opranu i sitno iseckanu soju, pirina~, gqive, miro|iju,
nanu, biber i so, pa sve dobro izme{ati. Na prethodno pripremqene
listove kiselog kupusa sipati smesu i pa`qivo uviti sarme. Slo`iti
ih u {erpu i dodati preostalo uqe, vodu i sok od limuna. Sarme
pritisnuti tawirom da se prilikom kuvawa ne bi otvorile. Kuvati na
blagoj temperaturi i, ako je potrebno, dodavati pomalo vru}e vode.
Dok se sarme kr~kaju, pripremiti sos za preliv na slede}i na~in: u
malo hladne vode rastvoriti gustin, pa ga kuvati, uz neprestano
me{awe, na umerenoj temperaturi. Postepeno dodavati sok od limuna i
nastaviti sa me{awem dok se sos ne zgusne. Ovako pripremqenim sosom
preliti sarme pore|ane u ~iniju. POST JE ^UVAR POSLU[NOSTI,
OLAK[AWE SNA I ZDRAVQE TELA.
Sveti Jovan Lestvi~nik
Preuzeto iz kwige: ,,Pravoslavni posni kuvar,, -priredila
Milanka Filipovi}
@ELITE DA DOBROVOQNIM RADOM POMOGNETE SVOJU CRKVU???
Na{a Crkveno{kolska Op{tina ovde u Kalgariju postaje u posledwih
10-ak godina sve ve}a i ve}a, a samim tim i obaveze sve{tenika i
upravnika te`e i zahtevnije. Iz ovog razloga odlu~ili smo da
napravimo listu dobrovoqnih radnika-volontera koji bi u odre|enim
momentima mogli da u okviru svoje struke i svojih mogu}nosti
pomognu. U koliko `elite da se i va{e ime na|e na toj listi javite
se ocu Obradu na 244-3586 ili pi{ite na [email protected] ili se
jednostavno javite nekom iz uprave ili sve{teniku u Crkvi.
Svaki pa i najmawi doprinos uspehu va{e Crkve je ogroman pred
Gospodom i va{a Crkva vam je na tome neizmerno zahvalna.
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 10
RASPORED BOGOSLU@EWA ZA MESEC JANUAR 2007. g. G.
Subota, 6. januar- Ve~erwa sa osve}ewem
Badwaka i podelom istih vernicima u 6 ~asova nave~e (Badwe
ve~e).
Nedeqa, 7. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro
(Bo`i}).
Ponedeqak,, 8. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro (Sabor
Presvete Bogorodice).
Utorak, 9. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro (Sveti
Arhi|akon Stefan).
Nedeqa, 14. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro (Obrezawe
Gospodwe, Sveti Vasilije Veliki i Nova Godina).
^etvrtak, 18. januar- Sveta Liturgija sa osve}ewem vodice u 10
~asova ujutro (Krstovdan).
Petak, 19. januar- Sveta Liturgija sa velikim osve}ewem vodice u
10 ~asova ujutro (Bogojavqewe).
Subota, 20. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro (Sabor
Svetoga Jovana-Jovawdan).
Nedeqa, 21. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro
Subota, 27. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro (Sveti
Sava).
Nedeqa, 28. januar- Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro.
U na{em Svetom Hramu slu`i se Sveta Liturgija svake nedeqe i
praznika (kada je praznik ispisan crvenim slovom u kalendaru) sa
po~etkom u 10. ~asova ujutro.
Parastosi i pomeni za upokojene: Na Vidovdan za pokoj svih
kosovskih
mu~enika i novomu~enika, Na Zadu{nice, Za pokoj Generalu Dra`i
Mihajilovi}u i
svim rodoqubima postradalim u ratovima vojevanim za krst ~asni i
slobodu zlatnu.
UPCOMING SERVICES FOR THE MONTH OF JANUARY 2007.
Saturday, January 6. Vespers with the blessing
of the badnjak at 6 PM (Christmas Eve). Sunday, January 7. Holy
Liturgy at 10 AM
Nativity of Jesus Christ. Monday, January 8. Synaxis Of The Most
Holy
Theotokos Holy Liturgy 10AM. Tuesday, January 9. St. Stephen,
Archdeacon,
Protomartyr Holy Liturgy at 10 AM. Sunday, January 14.
Circumcision of Our Lord;
St. Basil The Great (New Year) Holy Liturgy at 10 AM.
Thursday, January 18. Feast of the Holy Cross Holy Liturgy With
Blessing of Water at 10 AM.
Fryday, January 19. Thephany-Epiphany-Baptism of Our Lord Jesus
Christ Holy Liturgy with the Great Blessing of Water at 10 AM.
Saturday, January 20. Synaxis of St. John, Prophet, Forerunner
and Baptist, Holy Liturgy at 10 AM.
Sunday, January 21. Holy Liturgy at 10 AM. Saturday, January 27.
St. Sava, Holy Liturgy at
10 AM. Sunday, January 28. Holy Liturgy at 10 AM. In our Holy
Church Holy Liturgy is served every
Sunday and on great feast days ( those days are written in red
letters in the calendar) beginning at 10 AM.
Memorial sevices-parastos are held on: a) Vidovdan for the
repose martyrs of
Kosovo and new martyrs. b) On memorial Saturdays c) For the
repose of general Draza
Mihajilovic and for all those who gave there lives for the holy
Cross and for a golden freedom.
BRANKO ZJALI] SA PORODICOM ^ESTITA RADOSNE BO@I}NE PRAZNIKE
SVIM SRBIMA I SRPKIWAMA UZ POZDRAV
HRISTOS SE RODI!
SVE NAJBOQE U NOVOJ 2007. GODINI!!!
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 11 -
HUMANITARNO VE^E PRIJATEQA KRAJINE ZA,,VERITAS,,
Humanitarna delatnost, koja godinama krasi na{u crkvenu
zajednicu ovde u Kalgariju pokazala se je jo{ jednom 9. decembra
protekle godine. Naime, na predlog oca Obrada koji je podr`ao
veliki broj Srba iz Krajine kao i na{a C[O, organizovano je ve~e
prijateqa Krajine na kome je prikupqen prilog za organizaciju
,,Veritas,,. Ve~e je otvorio otac Obrad pojasniv{i na~in na koji je
do{lo do samog organizovawa iste. Zatim je ispri~ao ne{to vi{e o
samom ,,Veritasu,, i na kraju pro~itao nekoliko delova iz kwige
,,Hronika prognanih kraji{nika,, od Sava [trbca. Delovi koje je
otac Obrad pro~itao: poziv svim kraji{nicima na pomo} i saradwu,
zatim pokr{tavawe Srba u Krajini koje je i dan danas intenzivno i
poruka podr{ke Srbima koji stradaju na Kosovu i Metohiji, duboko su
dirnuli prisutne. Goste je jo{ pozdravio Aleksandar Radovanovi}
predsednik C[O i Nedeqko Baqak ~lan upravnog odbora C[O ina~e
Kraji{nik. Kasnije se pristupilo prikupqawu priloga. Pedesetak
prisutnih porodica darovalo je preko $4,000.00 (~etiri hiqade
dolara) Uz predivnu posnu ve~eru, koju su pripremile doma}ice iz
na{e zajednice, goste su zabavili Verica na klavijaturi i
Aleksandar svojom pesmom. Iako je ve~e organizovano za kratko
vreme, najvi{e zato {to smo hteli da to bude ba{ uz post jer uz
post teba pored molitve umno`avati i dobra dela, ve~e je bilo
veliki uspeh. Prikupqena je zna~ajna suma novca a ~lanovima
,,Veritas-a,, i svim kraji{kim srbima upu}ena podr{ka i sastradalna
qubav od nas iz Kalgarija. Ina~e ,,Veritas,, je nevladina
organizacija koju su krajem 1993 g. G. osnovali gra|ani sa prostora
Republike Srpske Krajine. Weno sedi{te do progona nalazilo se u
Kninu odakle je preme{teno u Beograd sa ispostavom u Bawaluci.
Ciqevi i zadaci VERITAS-a su:
Prikupqawe dokumenata o progonima i stradawima te uni{tenoj
imovini lica srpske
nacionalnosti na podru~ju biv{e SRH i svih gra|ana na podru~ju
RSK u predratnom, ratnom i poratnom periodu;
Izlagawe i publikovawe prikupqenih i obra|enih dokumenata;
Priprema i dostavqawe obra|ene dokumentacije doma}im i
me|unarodnim institucijama s ciqem suprostavqawa argumenata raznim
konstrukcijama o ,,istini,, na prostorima biv{e SRH i pokretawa
krivi~nih postupaka protiv po~inioca krivi~nih djela protiv
~ovje~nosti i me|unarodnog prava;
Ustanoviti sudbine svih Kraji{nika koji u maju i avgustu 1995.
g. G. nisu uspjeli iza}i iz Krajine bilo da su `ivi ili mrtvi;
Saradwa sa komisijama za razmjene zarobqenika i predaju tijela
poginulih svih strana u sukobu kao i sa me|unarodnim humanitarnim
organizacijama sve u ciqu {to br`eg i uspje{nijeg izlaska
zarobqenika iz zatvora i predaje tijela poginulih wihovim
porodicama;
Pru`awe pravne pomo}i Kraji{nicima u vo|ewu postupaka oko
nadoknade obe{te}ewa za tjelesna i du{evna o{te}ewa te za o{te}enu
i uni{tenu imovinu. Neka bi svemogu}i Gospod podario snage i qubavi
bra}i na{oj iz ,,Veritas-a,, da izdr`e na putu pravde i istine.
Amin.
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 12
DE^IJE KUTAK ZA MLADE PRIRODWAKE
Ure|uje: Dr. Majda \ordjevi}
Likovni prilozi: Mike Siewert
Dragi mladi prirodwaci, danas }emo se upoznati sa interesantnim
eksperimentom, koji se zasniva na razli~itim gustinama vode i
vazduha. Na sobnoj temperaturi i normalnom atmosferskom pritisku
(vidi brojeve 4 i 5 Parohijskog Glasnika) voda je gu{}a nego vazduh
(u dopola punoj boci, voda je na dnu, a vazduh je povrh we).
Pove}awe pritiska prakti~no ne mo`e da sabije vodu i pove}a joj
gustinu, dok se vazduh tako mo`e zna~ajno sabiti i ,,ugu{iti,,.
Zbog toga, kada na vodu i vazduh u istoj boci delujemo povi{enim
pritiskom vazduh tone na dno boce. Eksperiment Potreban materijal:
ve}a plasti~na boca voda metalne spajalice za hartiju neotvoreni
plasti~ni paketi} {ampona, sos od soje ili paradajza ili ne{to
sli~no
Postupak: Napuni bocu vodom sa ~esme do visine oko 5 cm ispod
zatvara~a. Na u`u stranu plasti~nog paketi}a zaka~i spajalicu, a
zatim ga uguraj u bocu. Paketi~ treba da lebdi ispod povr{ine vode,
kao {to je prikazano na gorwoj slici. Ako je paketi} suvi{e lak pa
ispliva na povr{inu vode, dodaj jo{ jednu spajalicu. Dobro za~epi
bocu i ~vrsto je stisni na sredini – paketi| }e tonuti, a kada
pusti{ bocu, on }e se podizati. Obja{wewe: Stiskawem boce, pove}ava
se pritisak u wenoj unutra{wosti. Taj pritisak nije dovolqan da
sabije vodu nego se kroz wu prenosi do vazduha u paketi}u. Tako taj
vazduh postaje gu{}i od vode pa paketi} tone dubqe, ba{ kao mala
podmornica. Literatura: Lynn Brunelle: Pop Bottle Science, Workman
Publishing, New York, USA, 2004.
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 13 -
STRANE
Crkvena {kola ,,Sveti Sava,, vas poziva da prisustvujete
Svetosavskoj proslavi koja }e
biti odr`ana u na{oj crkvenoj sali u nedequ 28. januara 2007.
g.G.
Tada }e najpre biti odslu`ena Sveta Liturgija u 10 ~asova ujutro
posle koje }e
biti prerezan slavski kola~. Zatim po prelasku u crkvenu salu
bi}e odr`ana
priredba, podeqeni pokloni koje za ovu priliku pripremaju kumovi
slave i
poslu`en sve~ani slavski ru~ak. DOBRO NAM DO[LI!!!
Crkvena {kola ,,Sveti Sava,, obave{tava sve da }e i ove godine
nastaviti sa ogranizacijom ,,Vaskr{weg koncerta,, na kome }ete
imati
prilike da u`ivate u zvucima muzike koju }e za vas izvoditi deca
iz na{e zajednice. O datumu i
vremenu koncerta bi}ete blagovremeno obave{teni. Najboqi na~in
za to je svakako da se prijavite na listu za slawe elektronske
po{te.
VIDIMO SE USKORO. HRISTOS SE RODI!!!
SRE]NA NOVA GODINA!!!
Crkvena {kola ,,Sveti Sava,, poziva svu decu na{e zajednice da
se upi{u u {kolu u
kojoj }e uz igru i dru`ewe sa svojim vr{wacima nau~iti puno
toga. Na prvom mestu to je jezik, pisawe i ~itawe, svoja vera,
kultura i tradicija. Do|ite da se
dru`imo i obogatimo svoje znawe.
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 14
IZVODI IZ MATI^NIH KWIGA:
VEN^ANIH (za 2006. g.G.)
1. Milorad Popovi} i Sne`ana Gavrilovi}
2. Dragan Peki} i Genoveva Oril 3. Darko Ivanovi} i Gordana
Kosti} 4. Bojan Todorovi} i ^edna Samec
,, I Blagoslovi ih Bog, i re~e im Bog: ,,Ra|ajte se i mno`ite se
i napunite zemqu, i vladajte
wom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od
svega zveriwa {to se mi~e
po zemqi,, (1. Mojsije 1. 28.)
UPOKOJENIH (za 2006. g.G.)
1. Nada Vukanovi} 2. Pero Mijatovi} 3. Blagoje Bo{kovi} 4.
Milovan Kne`evi}
,, I iza}i }e oni koji su ~inili dobro
u vaskrsewe `ivota, a oni koji su ~inili zlo u vaskrsewe suda,,
(Jovan 5. 29.)
KR[TENIH (za 2006. g.G.) 1. Maja k}i Neda i Cindy Popovi} 2.
Du{an sin \oka i Morane Ivkovi} 3. Sophie k}i Marka i Kimberley
Zjali} 4. Mladen sin Vojina i Mare Dosti} 5. Katarina k}i Miqana i
Sawe Mini} 6. Zdravko sin Gojka i Zorke Pquco 7. Goran sin Zdravka
i Zorke Pquco 8. Dragan sin Zdravka i Zorke Pquco 9. Suzana k}i
@eqka i Nade Petrovi} 10. Swe`ana k}i @eqka i Nade Petrovi} 11.
Martin son of Ivaylo and Iskra Marinov 12. Penelope doughter of
David and Sofia
Patterson 13. Aleksandar sin Toma i Ivane ^upkovi} 14. Nikola
sin Aqo{e i Milene Baqak 15. Petar sin Milana i Milice Jambor~i}
16. Aleksandar sin Petra i Vesne
Jambor~i} 17. Adam sin Milo{a i +Jadvige Babi} 18. Matej sin
Zorana i Nevene \uki} 19. Aleksandar sin Darka i Sue Blagojevi} 20.
Doris k}i Rista i Qiqane Vu~ijak 21. Milijana k}i Christopher i
Rade Howe 22. Branko sin +Nikole i Vuke ]ur~ija 23. Nikola sin
Branka i Suzane ]ur~ija 24. Tamara k}i Branka i Suzane ]ur~ija
,,Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne mo`e
u}i u Carstvo Bo`ije,, (Jovan 5. 4.)
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 15 -
MANASTIR VRDNIK-SREMSKA RAVANICA
Manastir je izgra|en na ju`nim
obroncima Fru{ke Gore i jedini je u okviru naseqa.Jedan je od
svakako najzna~ajnijih a bio je i najbogatiji.
Po predawu osnovan je u vreme Serafima mitropolita sremskog jo{
pre dolaska Turaka ali prvi put se pomiwe u turskom popisu 1566-67.
g. G. kao manastir Svetog Jovana ~iji su monasi bili prisiqeni da
ga napuste jer nisu imali da plate namete Turcima. U napu{ten i
razoren manastir sti`u monasi iz Ravanice iz Srbije tokom velike
seobe Srba i naseqavaju Vrdnik 1697 g. G. i donose svete mo{ti
kneza Lazara i ravani~ku riznicu. Od tada se Vrdnik naziva
Ravanicom. Monasi su obnovili Crkvu i uspostavili novo posve}ewe
prazniku Vaznesewa Hristovog.Po{to se kult kneza Lazara brzo {irio
me|u Srbima od 1801. do 1811.g. G. je izgra|ena nova Crkva i svete
mo{ti su unete u wu na Vidovdan 1811. g. G. pa je tako ovo postala
slava manastira.
Pogled na manastir Vrdnik
Manastir Vrdnik vazi za jedan od najve}ih manastira Svete Fru{ke
Gore i tako|e za jedan od najpose}enijih {to se ti~e hodo~asnika.
Manastir je sme{ten u samom srcu Fru{ke gore u varo{ici Vrdniku
koja
The Monastery Vrdnik-Sremska Ravnica
The monastery was built on the south end inclination of Fruska
Gora and is the only one in the settlement. It is one of the most
significant and was the wealthiest of all monasteries.
According to reports it was founded during the time of Seraf the
metropolitan of Srem before the arrival of the Ottomans. However it
was first mentioned in Turkish records in the years 1566-67 as the
St. John monastery whose monks were forced to abandon it due the
fact they were unable to pay taxes to the Turks. The deserted and
ruined monastery was populated by the monks from Ravnica Serbia
during the major migration of Serbs into Vrdnik in1697 which along
with them brought the holy remains of Tsar Lazar and treasures from
Ravnica. From then on Vrdnik was known as Ravnica. The monks then
rebuilt the church and established a new commemorative day
dedicated to the Ascension of Christ. Since the support for Prince
Lazar was spreading fast among the Serbs, in 1801 to 1811 a new
church was built and Lazar’s holy remains were brought into it in
1811 hence making the monastery renowned.
Holy remains od Tzar Lazar
The monastery Vrdnik is the largest in the holy Fruska Gora and
the most visited as far as pilgrims are concerned. The monastery is
situated in the heart of Fruska Gora in the small town of Vrdnik
which also has its own parish church. The Monastery is for females
and today has approximately 15 nuns occupying it. The sisters
are
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 16
tako|e ima i svoju parohijsku Crkvu. Manastir je `enski i danas
broji oko 15 monahiwa. Sestrinstvo je veoma vredno {to se odra`ava
na izgled manastira spoqa i iznutra kao i same okoline. Dodu{e u
zadwih desetak godina manastir je dosta renoviran i dogra|en uz
pomo} vrednoga sestrinstva a`urnosti episkopa sremskog g Vasilija i
naravno pomo}i dobroga veruju}eg naroda. Manastir je najpose}eniji
za Vidovdan kada se ceo Srem i okolina skupqaju tu na bdenija i
Liturgije koje slu`i Wegovo Preosve{tenstvo Vasilije sa
sve{tenstvom eparhije Sremske. Toga dana i selo Vrdnik slavi seosku
slavu tako da taj dan ceo Vrdnik vrvi od naroda.
Manastir Vrdnik ( sa ulazne kapije)
Manastir je dobio najve}u slavu koju ima i dan danas zbog
boravka mo{tiju Sv cara Lazara. U manastiru jo{ uvek po~iva jedan
deo ~asnih mo{tiju cara Lazara. Tako da je duhovno prisustvo
sve~evih mo{tiju veoma korisno za manastir i celo selo, me{tani u
nevoqi prizivaju Sveca i on im poma`e.
Paroh Vinipe{kiJerej Miroslav Josimovi}
very hard workers and it shows in the appearance of the
monastery from the outside and within as well as the surroundings.
In fact, in the last ten years the monastery has been renovated and
added onto thanks to the hard work of the sisters and the
Archbishop Vasilija as well as the help from the faithful public.
The monastery is the busiest on Vidovdan when the entire town of
Srem and its surrounding area get together for holy liturgy which
is delivered by his holy Excellency Vasilija and the various parish
priests from the region. On this day Vrdnik celebrates its village
Patron Saint’s Day meaning the entire town is swarmed by
people.
Inside of the Church
The monastery was given the biggest
Patron Saint’s Day, which it still celebrates, due to the return
of Tsar Lazar’s holy remains. Today the monastery still holds some
of the holy remains of Tsar Lazar. The spirituality that surrounds
the holy remains is very beneficial to the monastery and the entire
village, the villagers during times of despair ask for the Saint’s
aid and he helps them.
Rev. Miroslav JosimovicWinnipeg
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 17 -
DU[EPOGUBNO DEJSTVO SEKTI KOJE HARAJU SRBIJOM
Tekst koji sledi jeste ipovest jednog
momka koji je zabludom zalutao u sektu Jehovinih svedoka a {to
ga je umalo ko{talo kako telesnog tako i du{evnog `ivota.
Zaje~arac Dragan Koqevi} (29) proveo je {est i po godina kao
Jehovin svedok. Povredio je, ka`e, sve koji ga vole, a umakao je
svojim mentorima zahvaquju}i bolesti. Najpre smo samo
,,filozofirali,, a onda je po~elo pravo ispirawe mozga, toliko
perfidno, da nisam ni primetio kako sam se stopio s wima, po~iwe
svoju ispovest Zaje~arac Dragan Koqevi}, biv{i Jehovin svedok.
U to vreme radio sam u izbegli~kom kampu u Graqanu kod Zaje~ara,
i jednog dana sam slu~ajno, od jednog izbeglice, dobio neke
zanimqive ^asopise koji su govorili o smislu `ivota. Zainteresovao
sam se, i preko adrese koja je bila u tim listovima, naru~io jo{
literature. Nakon par dana ispred moje ku}e zaustavio se automobil
iz koga su iza{li mu` i `ena, lepo obu~eni, qubazni, nasmejani.
Pitali su me da li sam ja naru~ilac, malo smo popri~ali, ostavili
su mi svoj broj telefona i oti{li. Nisam im se javio, i nakon
nekoliko dana do{li su kod mene u kamp na posao gde smo nastavili
naizgled spontan, zanimqiv i naivan razgovor. Imponovalo mi je da o
tako,,filozofskim temama,, razgovaram s kulturnim qudima i po~eo
sam da se dru`im intezivno s tim bra~nim parom, da odlazim kod wih.
Uveli su me u svoje ,,dru{tvo,, i nakon ~etiri meseca ja sam se
krstio kao Jehovin svedok. Dragan napomiwe da poti~e iz ateisti~ke
porodice, da ga nikada u `ivotu nijedna religija nije interesovala
i da nije bio kr{ten u Pravoslavnoj Crkvi. @ivot mi se promenio
Dru`ewe s tim qudima bilo je svakodnevo, znali su svaki moj korak,
pokret, vi{e puta dnevno smo se ~uli telefonom.
Po~eo sam da mewam sve u svom `ivotu, da budem u skladu sa
,,pravom istinom,,. Infiltriran sam u grupu u smislu da je sve van
Svedoka demonsko. Tako, prestao sam da odlazim na sva slavqa i
roS|endane, jer je to demonsko. Izgubio sam gotovo sve dotada{we
prijateqe, ali to mi je tada bilo potpuno nebitno. Nisam bio ni na
roS|endanu sestrici koja je 11 godina mlaS|a od mene, nisam slavio
Novu godinu, sa zidova svoje sobe poskidao sam postere, jer je to
zabraweno. Ne smeju se imati ni posteri pisaca, nau~nika, peva~a, a
o ikonama i slavama, da i ne govorim. Oti{ao sam na jedan od
sastanaka, koji su ina~e bili po ku}ama ~lanova, sa tamnim
nao~arima i umalo me nisu proglasili otpadnikom. Nisam smeo da
nosim ni farmerice, ranac… Bilo je zebraweno gledawe televizije,
slu{awe bilo koje muzike, izbacio sam romane, jer, po wima, u svemu
mo`e da se na|Se ne{to demonsko. Potpisao sam dokument da u slu~aju
potrebe ne}u primati krv. I u svaku re~, u svaki postupak ja sam
slepo verovao. Jedino sam se mnogo pla{io da me ne iskqu~e iz grupe
jer je to, smatrao sam tada, jedini ,,pravi put ~oveka,,. Devojku
sam mogao da izaberem samo meS|u pripadnicima grupe. Prijateqi iz
,,prethodnog `ivota,, morali su biti izbrisani. Bilo je po`eqno {to
ja~e udaqavawe od porodice, jer ona mo`e da nam zatruje misli. Moja
baka, koja me je o~uvala, jer su mi roditeqi razvedeni, molila je,
plakala, grlila me onako u suzama, samo da se okanem te sekte. Ja
bih joj zalupio vrata i rekao da je u wu u{ao demon. A to sam
zaista i mislio. O svom na~inu `ivota za tih {est i po godina
Dragan ka`e da je bio kao u transu, da je sve zahteve ispuwavao s
rado{}u, a osnovni zadatak je bio uvo|Sewe novih ~lanova u grupu.
Do posledweg dinara Svako od nas delio je propagandni materijal na
ulici obavezno najmawe dva sata dnevno. Na sastanku bismo
,,ispar~ali,, Zaje~ar i svako od nas bi dobio zadatak da u nekom
delu grada vrbuje ~lanstvo. Morali smo
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 18
nisam u~inio, i kle~im pred tom ikonom koju sam jasno video. ^im
sam se probudio, upalio sam televizor i video Hram svetog Save u
Beogradu. Pomislio sam da tu moram oti}i i pozvao drugaricu Biqu da
krene sa mnom. U crkvi je sve bilo kao u mom snu, ikona je bila na
istom mestu, sve isto. Klekao sam ispred ikone i po~eo da pla~em.
Kasnije sam se krstio u zaje~arskoj crkvi i posledwi napad sam imao
jedan dan nakon kr{tewa. Prestali su iznenada, kao {to su se i
pojavili... Dragan ka`e da se kasnije te{ko uklapao, da su mu na
ulici govorilio da ide u sektu odakle je i do{ao, da se od ispirawa
mozga le~io i kod psihijatra, ali i da je pet meseci proveo u
Duhovnom centru u Crnoj reci gde se le~e narkomani i biv{i
pripadnici sekti. Terapija je radna uz prisustvo pravoslavnih
slu`bi. Sada pevam u crkvenom horu, imam prijateqe, izlazim u grad,
`ivim normalno. Imam devojku, nosim tamne nao~are i ranac kad mi se
prohte, idem na roS|endane, dru`im se. Znam, povredio sam porodicu,
sve koji me vole. Izgubio sam sedam godina `ivota. Ovo govorim da
se nikad nikom ne ponovi moja sudbina..
da u|Semo u svako doma}instvo po bilo koju cenu. Ukoliko nam ne
bi otvorili vrata kad zvonimo, dolazili bismo iznova, i na kraju u
sandu~e ostavqali propagandni materijal. Na`alost, ja sam u celu
pri~u uvukao jedan bra~ni par. Zanimqivo je bilo i kako smo svi mi
davali posledwi dinar za pomo} na{oj bra}i i za {tampawe letaka.
Niko nam nije tra`io, samo se na svakom sastanku govorilo da je
novac potreban. Davao sam sve {to sam imao, kao i svi ostali. I
mislio sam da radim najispravniju stvar na svetu... Mene je bolest
spasla. Jednog dana dobio sam napad koji je li~io na epilepti~ni.
Me|Sutim, sve analize su pokazale da sam potpuno zdrav. Napadi su
postali u~estali, po dva, tri svakog dana. Bojao sam se da izaS|em
iz ku}e da se to ne bi dogodilo na ulici. Prestao sam da idem na
sastanke, da dajem novac, da vrbujem qude. Zvali su me da doS|em,
tvrdili da me to napada sam S|avo ne bi li isku{ao moju veru, zvali
su me da nastavim s aktivnostima, ali nisam mogao. Obratio sam se
neuropsihijatru, dao mi je lekove, ali napadi nisu prestajali. Imao
sam psihi~ki poreme}aj koji se manifestovao napadima sli~nim
epilepsiji. U ,,Lazi Lazarevi}u,, u Beogradu jedna lekarka mi je
saop{tila da se te godine javilo 700 pacijenata sa identi~nim
simptomima i da su svi bili pripadnici neke sekta{ke organizacije.
Odlu~io sam da izaS|em iz Jehovinih svedoka i odneo sam im papir o
istupawu. Zatim sam se zatvorio u ku}u i krio se od wih desetak
dana. Moj brat me je ~uvao, odgovarao na wihove pozive telefonom,
otvarao im vrata i govorio da nisam kod ku}e. Oni ne ispu{taju
svoje ~lanove tako lako, ali kako od mene nisu imali koristi zbog
moje bolesti, javili su da sam kona~no iskqu~en. MeS|utim, napadi
nisu prestajali, i daqe ih je bilo nekoliko svakog dana. Smr{ao sam
na 44 kilograma. ^udesno izle~ewe Sawao sam kako prilazim nekakvoj
ikoni, video crkvu iznutra, krstim se, {to u `ivotu
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 19 -
KRE^EWE CRKVE Jedinstvo i sloga na{e Crkvene zajednice ovde u
Kalgariju pokazali su se jo{ jednom 26-og avgusta pro{le godine.
Naime taj dan grupa vrednih parohijana na ~elu sa svojim
sve{tenikom obavila je veoma koristan i Bogougodan posao kre~ewa
na{ega hrama. S obzirom da ve} du`e vremena hram nije okre~en bilo
je neophodno obaviti i ovaj posao. Kao i u vi{e ranijih prilika
ovog posla prihvatili su se qudi stru~waci: Branislav Ran~i}, Bojan
Todorovi}, Milan ]ali}, Dario Kandi}, Gojko ]ali}, Nenad Komazec
Posao je obavqen za jedan dan i na{ hram je dobio sjaj koji mu i
pripada. Odre|en doprinos u pomo}nim radovima dali su i
parohijani Radivoje Dimi}, Du{an Putnik, Dragivoje Milisavqevi},
Aqo{a Baqak. Skelu koja je bila potrebna zbog visine plafona
obezbedio je Nikola Dmitrovi}. Za ovu priliku, s obzirom da je bio
post, ru~ak obilan posnim specijalitetima pripremio je Aleksandar
Radovanovi}. Na zaslu`enom odmoru specijalitete su majstori zalili
tradicionalnim vinom uvezenim iz Crne Gore. Jo{ jednom smo pokazali
da slogom i qubavqu uz malo truda i po`rtvovawa mo`emo da u~inimo
mnogo. Trenutno, ako uzmemo u obzir radove od pro{le i predpro{le
godine, sve crkvene pristorije su uredno okre~ene i renovirane.
Neka bi Gospod svima onima koji poma`u svoju Svetu Crkvu uzvratio
stostruko Blagoda}u i blagostawem u wihovim domovima. Amin.
Ako kupujete ili prodajete ku}u ili stan pozovite eksperta za
nekretnine ZORKU DOMAZET
MLS. REAL ESTATE AGENT SOUTON GROUP –ANWEST KANCELARIJA:
208-7788 LI^NI TEL: 383-5536
Sre}na sam {to mogu radosno da vas pozdravim re~ima: HRISTOS SE
RODI!
SRE]NA NOVA GODINA
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 20
О ПОСТУ И ПРИЧЕШЋИВАЊУ
Шта за духовни живот хришћанина значи св. Причешће јасно је из
те речи самога Господа: "Ја сам живи Хлеб који је сишао с неба. Ко
једе од овога Хлеба живеће вечно... Ако не једете тела Сина
човечијег и не пијете крви његове, живота нећете имати у себи. Ко
једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни и ја ћу га
васкрснути у последњи дан. Јер је моје Тело право јело и Крв моја
право пиће." Из потпуне вере у ове речи Господње, први су хришћани
журили св. Причешћу не по неком наређењу, него непосредно из
осећања да без Њега не могу духовно живети, управо онако као што
човек не дише по наређењу, него спонтано, осећајући да се без
ваздуха гуши и да умире. Одлазили су свагда недељом и празником на
св. Литургију и на ђаконов позив - "са страхом Божјим и вером
приступите!" сви су у реду, прилазили и Pричешћивали се. Они су
притом потпуно осећали да приступају најдубљој тајни наше вере и
највећем дару Божијег милосрђа, па су се трудили да Свесветном и
Пречистом Богу, у св. Причешћу, прилазе у чистоти и светости срца и
душе. Звали су се "свети" и заиста су били свети; чували су се од
сваког греха, јер су знали да "ко чини грех, роб је греху", да грех
окреће човека на правац који води супротно од Бога, прља душу и
чини је неспособном за св. Причешће. Онај ко би ипак пао у грех,
одмах се дизао, исповешћу чистио душу од њега да не би у нечистоти
примио св. Причешће: "Јер, који недостојно једе и пије ( Хлеб и
Чашу Господњу ) суд себи једе и пије, не разликујући Тела и Крви
Господње."
У исто време, хришћани су свето држали и установу поста, знајући
да је пост божанска установа, јер је још у Старом Завету Бог
наредио пост као "наредбу вечну". У Новом Завету је сам Господ Исус
Христос постио и рекао да ће Његови ученици постити. Постили су
Апостоли и сви Свети... Пост су држали у одређено време ради
потребе поста, а причешћивали се ради потребе причешћа стално, како
за време поста тако и за време мрса; у посту се постило и
причешћивало, у мрсу се мрсило и причешћивало, онако као што данас
чине
свештеници. Првобитно није било неке посебне припреме за
Причешће, нити је пост сматран за једно од средстава за њега. За
причешће се припремало целокупним животом, држањем свих Божјих
заповести и чувањем од сваког греха.
Тако су поступали и свештеници и верници у хришћанској Цркви за
читаво време прогона, за првих 300 година, док су у њу ступали само
они који су из чврсте вере у Царство небесно били спремни на све
тешкоће да би га задобили. Морални живот хришћана тада је био на
великој висини. Но, када је дошла слобода, под царем Константином,
313. године, Цркви су почели прилазити и они који у њој нису
тражили и нашли "благо скривено у пољу" и који нису били спремни да
све даду да би купили то поље... Стога се ниво моралног живота
хришћана у многоме снижава. Светом Pричешћу многи приступају и тада
редовно, али без озбиљnог старања да за Њега буду што достојнији.
Други, пак, почињу свој редован прилазак св. Чаши да одлажу, са
изговорм да желе да се што боље припреме. Али борбу за очишћење
своје душе нису водили стално, него повремено, само неколико дана
пре Причешћа.Но, и то им је падало тешко , па су све чешће одлагали
припрему и само Pричешћивање, док нису спали на то да се причешћују
само четири пута годишње или још ређе. Због оних првих, Црква је,
по речима св. Јована Златоуста, и установила 40 - дневни пост пред
Божић и Васкрс: Приметивши штету која долази од немарног поступања,
Оци одредише 40 дана... да би смо сви ми, очистивши пажљиво у ове
дане молитвама, милостињом, постом, свеноћним бдењем, сузама, тако
приступили св. Причешћу чисте савести, колико је то могуће." Оне
друге, пак, св. Отац опомиње да се морају трудити не повремено,
пред само Причешће, него да им ваља да стално живе тако да му чисте
савести могу редовно приступати. На питање "којима треба дати за
право, онима који се ретко Pричешћују, или онима који то чине
често", он одговара: "Ни једнима ни другима, него онима
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 21 -
који се Pричешћују са чистом савешћу, чистим срцем и
беспрекорним животом. Такви нека пристају свагда. А који нису такви
- ниједанпут. Зато што они на себе навлаче суд, осуду, казну и
муке."
Но од свих средстава чишћења душе за овај најприснији сусрет и
за сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести
нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва.
Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно
питање: "Јеси ли постио?" и , кад чују потврдан одговор, рећи ће:
"Приступи! " Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то -
да ли овај зна чему приступа и зашто, и то - зна ли Символ вере и
основне молитве, и да су му уста и језик чисти од лажи, псовки и
ружних речи, и да можда нису блудници; а ако је у питању жена, да
није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи
никакве амајлије, или да можда не врши побачај... А о интересовању
свештеника за редовну молитву, читање Sв. Писма и богомислије онога
ко жели да се
причести, и да не говоримо. Против оваквог механичког приступа
св.
Причешћу, у православном свету свештеници - пастири интезивно
настоје на томе да се верни што чешће , по могућству на свакој
Литургији причешћују, спремајући се за то сталним бдењем над својом
душом. Познајући добро духовно стање сваког појединачног члана
своје пастве, једнима саветују да се причешћују више пута у току
поста, другима да то чине и у време мрса, при чему некима да посте
два - три дана некима седам дана, а некима да се Pричешћују стално
и без поста...
Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу
редовног приступања св. Тајни Причешћа, али под условом да стално
бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем
срца, очију, ушију, и свију чула од свега грешног, а не само
држањем телесног поста и то само недељу дана пред Причешће. Значи,
треба се сачувати сваке крајности и једностраности.
Патријарх српски Г. Павле
Svim Srbima i Srpkiwama iz Kalgarija,
Blagosloven Bo`i} i uspje{nu Novu 2007. godinu
`eli vam agent za nekretnine
Vesna Ivkovi} Za sve va{e potrebe oko prodaje ili
kupovine ku}e ili stana kao i sva pitawa vezana za nekretnine
mo`ete
se obratiti meni.
HRISTOS SE RODI!
Sutton Group Canwest
Vista Branch
Bus: 278-9208 Cell: 681-2819
E-mail: [email protected]
ELEKTRONSKA PO[TA
U koliko `elite da budete obave{teni o svim de{avawima u na{oj
Crkvenoj zajednici prijavite se na listu za slawe elektronske
po{te. Samo po{aqite va{u adresu (e-mail) na adresu redakcije
[email protected]
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 22
Dear friends ! Welcome in our “Slavic store”! We will suggest
you an extensive range of food products of Serbia, Russia, Ukraine,
Pollen and another Slavic countries. Our business is very young but
our main goal is to provide you with excellent service and
attitude, which you deserved. We have many kinds of homemade food
in stock, which are widely extended among the Slavic. We research
food market and will be glad, if you to advice us about most
popular and loving food products in our countries. We sincerely
invite you to our store! We wish wellness for your families and
health for all of you! Welcome! Working hours: Monday- Saturday
from 11a.m. to 8 p,m. Sunday- closed. Our address: 30, 17107, James
McKevitt Rd, SW, Calgary. Phone: (403)201-0057, Cell: (403)
618-8692
Dragi prijateqi!
Dobro do{li u na{u ,,Slovensku Prodavnicu,, Snabdeveni smo
raznovrsnim proizvodima iz Srbije, Rusije, Ukrajine, Poqske…i
drugih slovenskih zemaqa. Mi smo novi u ovom poslu ali imamo `equ
da vas uslu`imo dostojno kao {to i zaslu`ujete. Imamo veliki broj
doma}ih proizvoda koji }e vam se svakako dopasti. Bi}e nam drago da
primimo sve va{e sugestije i da na{u prodavnicu snabdemo
proizvodima koje vi `elite. Uz najlep{e `eqe koje upu}ujemo vama i
va{im porodicama qubazno vas pozivamo u na{u prodavnicu. Otvoreni
smo od ponedeqka do subote od 11 ujutro do 8 nave~e. Na{a adresa je
30, 17107, James McKevitt Rd, SW, Calgary Telefon je (403)201-0057,
Cell: (403) 618-8692
DOBRO NAM DO[LI!!! Radosno vas pozdravqamo: HRISTOS SE RODI
!!!!
SRE]NA NOVA GODINA
-
br. 13. god. 5 Glasnik
- 23 -
-
GLASNIK Bo`i} 2007
- 24
Srpska Pravoslavna Crkva Svetog Simeona Miroto~ivog u Kalgariju
Serbian Orthodox Church St. Simeon Mirotocivi, Calgary
@ELITE LI DA POSTANETE ^LAN CRKVENO[KOLSLE OP[TINE?
Upravni odbor C[O. Svetog Simeona poziva sve zainteresovane
parohijane da pristupe wenom ~lanstvu. Svojim pristupom ~lanstvu
dajete podr{ku svojoj Crkvi i pospe{ujete wen uspe{an rad. ^lan
C[O. mo`e postati svako punoletno lice: ,,koje po mi{qewu
parohijskog sve{tenika redovno ispuwava svoje duhovne i materijalne
obaveze prema Crkvi i op{tini…,,(Statut 56, 29.13)
U ove obaveze spadaju primeran `ivot po moralnom u~ewu Crkve,
redovno u~estvovawe na Bogoslu`ewima, redovan post, pri~e{}e,
slavqewe Krsne Slave, sve}ewe vodice, spremnost za odbranu interesa
Crkve….
DOBRO DO[LI!!! Upravni odbor koristi ovu priliku da se zahvali
svim nekada{wim i
sada{wim ~lanovima C[O. na nesebi~nom radu i trudu ulo`enom za
dobro svoje Crkve. Neka bi im Gospod uzvratio mnogostruko blagoda}u
i blagostawem u wihovim ~estitim domovima.
Odani vama i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi~lanovi upravnog odbora
C[O.
