Ovaj katalog je odštampan na recikliranom papiru. · KULTURA I UMETNOST 47 DRUGE AKTIVNOSTI 59 NAGRADE I PRIZNANJA 65 ... Telenorova poslovna zgrada u Beogradu . NAČIN NA KOJI POSLUJEMO

Ovaj katalog je odštampan na recikliranom papiru.

Ovaj štampani izveštaj predstavlja učinak našeg društveno odgovornog poslovanja posredstvom projekata realizovanih u 2008. godini.

Sve fotografije korišćene u ovom katalogu odnose se na projekte koje su pokrenuli ili podržali Telenor d.o.o. ili Telenor fondacija.

Dodatne informacije o našim društveno odgovornim aktivnostima, kao i izveštaj o korporativnoj odgovornosti možete pronaći na našem zvaničnom sajtu www.telenor.rs/fondacija Telenor nastoji da doprinese smanjenju štetnih uticaja na životnu sredinu i, u želji da smanjimo potrošnju hartije, godišnji izveštaj štampali smo u ograničenom tiražu.

SADRŽAJZAJEDNO NA ISTOM ZADATKU 5

NAČIN NA KOJI POSLUJEMO 7

NAŠE MESTO U LOKALNOJ ZAJEDNICI 10DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE 13

MLADI I OBRAZOVANJE 33

KULTURA I UMETNOST 47

DRUGE AKTIVNOSTI 59

NAGRADE I PRIZNANJA 65

ZAJEDNO NA ISTOM ZADATKUU Telenoru verujemo da se uspeh ne meri samo dobrim poslovnim rezultatima i vodećom pozicijom na tržištu, već i odgovornošću prema lokalnoj zajednici. Zbog toga nastojimo da aktivnosti zasnivamo na odgovornoj poslovnoj praksi i da opravdamo poverenje korisnika i društva u kojem poslujemo. U prilog tome govori činjenica da je Telenor Grupa na prvom mestu na prestižnoj listi indeksa održivosti «Dau Džons» (Dow Jones Sustainability Index), koji rangira svetske kompanije na osnovu procene ukupnog finansijskog, društvenog i ekološkog učinka.

Ubrzo po dolasku na srpsko tržište, počeli smo da razmišljamo kako da radimo u oblasti društvene odgovornosti. Stoga smo u martu 2007. godine osnovali Telenor fondaciju sa željom da, kroz njene aktivnosti, nastavimo da ulažemo u Srbiju i pomažemo razvoj njenih društvenih potencijala. U Upravni odbor Fondacije pozvali smo stručnjake iz različitih oblasti kako bismo se rukovodili istinskim potrebama društva. Aktivnosti i projekti Telenor fondacije danas su usmereni na mlade, njihovo obrazovanje i profesionalno usavršavanje, na društveno ugrožene grupe, kao i na razvoj kulturnog stvaralaštva i tržišta umetnosti. Za više od 1.200 zaposlenih u Telenoru d.o.o. nastojimo da stvorimo prijatno radno okruženje i omogućimo im da se lično i profesionalno usavršavaju. Telenor pruža telekomunikacione usluge i ima skoro tri miliona pretplatnika, a naša tehnologija ima značajan uticaj na životnu sredinu. Zato smo, imajući na umu globalno zagrevanje, najveći izazov našeg vremena, ustanovili Program klimatskih promena kako bismo smanjili emitovanje ugljen-dioksida. Istovremeno, kroz kampanju reciklaže aktivno učestvujemo u rešavanju problema elektronskog otpada i nastojimo da razvijemo svest domaće javnosti o potrebi očuvanja životne sredine.

Vrednosti u koje verujemo tesno su povezane sa vrednostima koje stvaramo i zbog toga poslujemo na odgovoran način, sa integritetom i čuvajući životnu sredinu. To nas vodi ka cilju, a cilj nam je napredak srpskog društva.

Ćel-Morten Jonsen,generalni direktor Telenora d.o.o. ipredsednik Upravnog odbora Telenor fondacije

Korporativna odgovornost 5

Telenorova poslovna zgrada u Beogradu

NAČIN NA KOJI POSLUJEMO

Komunikacijske usluge i telekomunikacije imaju značajnu ulogu u društvenom i ekonomskom razvoju. Zato imamo obavezu da poslujemo sa integritetom, postupamo u skladu sa našim Kodeksom ponašanja i na način koji doprinosi otvorenoj poslovnoj klimi. Zaposleni u kompaniji Telenor smatraju da je dobro korporativno upravljanje, uz poštovanje korporativne kulture, osnovno sredstvo u ostvarenju naše vizije, stvaranju i poštovanju vrednosti i starteških ciljeva. Rukovodioci su odgovorni za donošenje internih pravila, procedura i strukture, koji omogućuju radno okruženje sa precizno definisanim pravilima poslovanja. Pritom su autoriteti i odgovornosti jasno utvrđeni i opšte prihvaćeni. Nastojimo da identifikujemo način na koji telekomunikacije mogu da doprinesu društvu i životnoj sredini i trudimo se da pronađemo alate kojima bismo smanjili rizike u poslovanju u ovoj oblasti. Zato naročitu pažnju posvećujemo odnosima sa zaposlenima, odgovornom odnosu prema životnoj sredini i poslovanju sa dobavljačima.

NAŠI ZAPOSLENITelenor d.o.o. ima 1.207 zaposlenih različitih profila i kvalifikacija. Od naših zaposlenih očekuje se da sami postavljaju izazove, da preuzimaju i druge zadatke osim onih za koje su zaduženi i da, na taj način, otkrivaju svoje kvalitete i sposobnosti.

Nastojimo da poslujemo profesionalno, odgovorno i sa uvažavanjem. Ove vrednosti definišu način na koji zajedno radimo, kao i način na koji se odnosimo prema korisnicima i partnerima. Naš cilj je kvalitetno i raznoliko radno okruženje, uz stalno usavršavanje zaposlenih i načina našeg poslovanja. Svake godine sprovodimo anketu među zaposlenima. Ovo je treća godina zaredom kako smo sproveli anketu i ponosni smo što je 96,3 odsto zaposlenih učestvovalo u njoj, jer tako nastojimo da zajednički prepoznamo oblasti u kojima možemo da se usavršavamo i napredujemo.

Vođeni mišlju da ćemo do uspeha stići ako se popnemo stepenicama, umesto da čekamo lift, nastojimo da našim zaposlenima pružimo što više prilika za lično i profesionalno usavršavanje. U 2007. i 2008. godini organizovali smo veliki broj treninga i obuka za zaposlene, među kojima su obuka za buduće lidere, treninzi dobrodošlice, pravila ponašanja, upravljanja ljudskim resursima, obuke u veštinama komunikacije...


ŽIVOTNA SREDINA Imajući u vidu činjenicu da je Telenor jedna od kompanija koja posluje u ICT sektoru, kada je reč o životnoj sredini, nastojimo da se usredsredimo na potrošnju energije i klimatske promene, ali i na materijale i otpad.

Naš odgovor na klimatske promene

Telenor na životnu sredinu utiče posredstvom korišćenja energije, emitovanja ugljen-dioksida i stvaranja otpada. U nameri da se prilagodi očekivanoj niskoj emisiji ugljen-dioksida u budućnosti, Telenor je ustanovio Program klimatskih promena kojim će nastojati da tokom svojih aktivnosti umanji oslobađanje ovog gasa, ali i da razvija rešenja koja treba da pomognu potrošačima da učine isto. Program klimatskih promena usredsređen je na četiri ključne oblasti: emisije, angažman zaposlenih, poslovne mogućnosti i obnovljivu energiju.

Da bismo snizili nivo ugljen-dioksida u svom okruženju, prvenstveno treba da preuzimamo odgovornost za aktivnosti koje za posledicu imaju emitovanje ovog gasa. Smanjenjem emisije ugljen-dioksida štedi se energija, umanjuju troškovi i stvara osnova za održivi razvoj. Preduzećemo korake kako bismo obezbedili da naša mreža i bazne stanice budu što je moguće više energetski efikasne. Ulažemo napore da zamenimo opremu i primenimo tehnologije koje štede energiju. Na pojedinim tržištima Telenor koristi obnovljive izvore energije za napajanje mrežne opreme, a trenutno testiramo bazne stanice i repetitore na solarnu energiju. Ohrabruje činjenica da ovi obnovljivi izvori proizvode više energije nego što je potrebno za napajanje baznih stanica. Stoga višak električne energije u budućnosti može da se upotrebi u korist lokalnih zajednica. S ciljem da se to i ostvari, Telenor će se oslanjati na razvijanje partnerskih odnosa sa snabdevačima energije.

Smanjenje potreba za transportom i putovanjima druga je stavka na našoj listi prioriteta. Uspostavili smo interni program koji pomaže zaposlenima da razmenjuju informacije i komuniciraju ne nanoseći pritom ozbiljniju štetu životnoj sredini.

Reciklaža mobilnih telefona Telenor u Srbiji reciklira desetine hiljada mobilnih telefona. Kroz program reciklaže Telenor učestvuje u rešavanju sve većeg problema elektronskog otpada i nastoji da podigne svest domaće javnosti o važnosti očuvanja životne sredine.

Korisnici mobilnih komunikacija, u proseku, svake druge godine kupuju novi mobilni telefon. To je i razlog što veliki broj starih mobilnih telefona završava kao običan otpad. Više od 90 odsto svih materijala moguće je reciklirati i ponovo koristiti. Baterije, koje čine 15 do 30 procenata materijala, mogu naneti ozbiljnu štetu životnoj sredini. Odbacivanje starih mobilnih telefona znači i odbacivanje dragocenih gasova i metala, pri čemu takva vrsta elektronskog otpada zagađuje životnu sredinu, jer izaziva oslobađanje toksičnih materija, kao što su litijum i kadmijum. Ponosni smo što možemo da kažemo da smo u tromesečnoj kampanji reciklirali preko 75.000 starih mobilnih telefona.

8 Korporativna odgovornost

POSLOVANJE SA PARTNERIMA I DOBAVLJAČIMAKorporativna etika je način na koji se ophodimo jedni prema drugima, ali i prema saradnicima i partnerima. Svako ko posluje sa Telenorom u obavezi je da sledi pravila zasnovana na osnovnim vrednostima Telenora i principima na koje smo ponosni. Telenorovi postulati korporativne etike odnose se na članove Upravnog odbora, direktore i zaposlene u Telenoru, kao i na ostale koji rade u ime Telenora. Telenor Grupa pokrenula je HIT Projekat koji je usmeren na zdravlje, sigurnost, bezbednost i životnu sredinu. Cilj je da se svim dobavljačima i poslovnim partnerima predoči važnost poštovanja zakona o sigurnosti na radu i zaštiti ljudskih prava, sa posebnim akcentom na zaštitu prava deteta. Proveravamo kako naši dobavljači rade na terenu, preispitujemo pravila, lokalne i globalne procedure i ističemo važnost ove teme.

Ciljevi ovog projekta biće ostvareni uz podršku i saradnju zaposlenih u Telenoru, ali i svakog dobavljača i poslovnog partnera, a to, između ostalog, podrazumeva održavanje redovnog kontakta sa dobavljačima.

Kroz formalne i neformalne razgovore nastojimo da ostvarimo takvu saradnju i kako bismo poboljšali odnose i rezultate u upravljanju dobavljačkim lancem.

NAŠ DOPRINOS DRUŠTVUAnaliza naših tržišta u Bangladešu, Maleziji, Pakistanu, Tajlandu, Srbiji i Ukrajini, koju je 2007. za potrebe Telenora uradio „Deloit“, pokazala je tesnu vezu između prodora mobilne telefonije i rasta BDP-a. Prema analizi, povećanje mobilnih komunikacija za deset odsto moglo bi podstaći rast BDP-a od čak 1,2 odsto. Studija je pokazala da naše poslovanje ima pozitivan uticaj na povećanu produktivnost, ekonomsku dobrobit, poboljšanja u obrazovanju i zdravstvu, pomoć u katastrofama, poboljšanje uslova u seoskim oblastima i grupama sa niskim dohocima. Mobilne komunikacije doprinose društvenoj integraciji, jer ljudi mogu da ostanu u kontaktu gde god da se nalaze. Međutim, komunikacijske usluge za mnoge ljude širom sveta i dalje su nedostižne. Pristup tim uslugama jeste način da se pobede siromaštvo, nepismenost i loše zdravstveno stanje, kao i da se pomogne ljudima da poboljšaju svoje životne uslove. To je ono na šta mislimo kad kažemo „Osposobljavanje kroz pristup“. Nastavićemo da stvaramo vrednosti u društvu obezbeđujući što većem broju ljudi pristup komunikacijskim uslugama.


naše mesto u

LOKALNOJ ZAJEDNICI

Telenor d.o.o. i Telenor fondacija

Delo umetnika Igora Štanglickog u Beogradu, u okviru projekta „Art2SitOn“

Keep promises“ ”

Projekat „Kasom kroz svet tišine“, u saradnji sa organizacijom „Otvoreni krug“ i Konjičkim klubom „Kremen“

ŽDRUŠTVENO UGROZENE GRUPE Nastojimo da pružimo podršku siromašnima i drugim društveno ugroženim grupama i da, na taj način, doprinesemo poboljšanju njihovih životnih uslova. Pokrećemo projekte sa društvenim i humanitarnim institucijama i podstičemo dobrovoljno učešće svojih zaposlenih u takvim aktivnostima. Posebnu pažnju posvećujemo deci i omladini.

Prema raspoloživim podacima, u Srbiji živi preko 700.000 ljudi sa invaliditetom. Da bismo im pružili jednake mogućnosti osnovali smo Društveni klub u okviru Specijalne bolnice za rehabilitaciju i protetiku i prvi Univerzitetski centar za studente sa invaliditetom, u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu. Kampovi i drugi programi za decu bez roditeljskog staranja i decu sa posebnim potrebama, kao i renoviranje institucija u kojima borave imaju za cilj da doprinesu boljem kvalitetu života dece i njihovom uključivanju u društvo.


PRVI UNIVERZITETSKI CENTAR ZA STUDENTE SA HENDIKEPOM

Mart 2008. – Prvi u regionu Univerzitetski centar za studente sa hendikepom otvoren je u saradnji Univerziteta u Beogradu, Udruženja studenata sa hendikepom u Beogradu i Telenor fondacije. Prostorije Centra nalaze se u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“.

Univerzitetski centar za studente sa hendikepom osnovao je Univerzitet u Beogradu, na inicijativu Udruženja studenata sa hendikepom, a celokupnu adaptaciju i opremanje centra podržala je Telenor fondacija. Zahvaljujući pažljivo osmišljenim aktivnostima studenti će imati podršku da unaprede proces visokog obrazovanja od izbora fakulteta, preko načina i uslova studiranja, do prilika za zaposlenje nakon studija.

„Univerzitet u Beogradu pružio nam je veliku podršku i od samog početka pokazao otvorenost i razumevanje za potrebe studenata sa hendikepom. Ideja je sprovedena u delo zahvaljujući kompaniji Telenor, koja je prepoznala značaj takvog centra i podržala njegovo osnivanje. Očekujemo da će prepreke sa kojima se susreću studenti sa hendikepom u budućnosti bivati manje i da će Centar uspešno podsticati mlade sa hendikepom da se obrazuju. Još jedan veoma važan zadatak Centra biće prevazilaženje predrasuda prema mladima sa hendikepom i težnja ka potpunoj uključenosti studenata sa hendikepom u sva obrazovna i kulturna dešavanja“, smatra Ljupka Mihajlovska, direktorka Udruženja studenata sa hendikepom.


Snježana Jović, u Univerzitetskom centru

za studente sa hendikepom u Beogradu


PROJEKAT „SILENT SOCIETY“

Oktobar 2008. – Meda koji umesto nogu ima točkove i visok je više od dva metra simbol je izložbe “Silent Society” umetnika Mladena Hrvanovića. Izložba inspirisana svakodnevnim izazovima i problemima sa kojima se suočavaju deca sa invaliditetom održana je u Beogradu u paviljonu na fontani, konstruisanom specijalno za ovu priliku, u organizaciji i saradnji Telenor fondacije, Ministarstva rada i socijalne politike Srbije i nevladine organizacije „SMart kolektiv“.

Slučajan susret sa dečakom u invalidskim kolicima nadahnuo je Hrvanovića da umetničkim radom skrene pažnju javnosti na činjenicu da u našoj sredini postoje deca sa invaliditetom i da društvo treba da im olakša život i kretanje. Meda na točkovima koji ne može da prevaziđe nijednu fizičku prepreku bez nečije pomoći predstavlja svakodnevni život dece s invaliditetom i šalje poruku da smo svi različiti, ali da to ne treba da nas razdvaja. Izložbu “Silent Society” za samo 12 dana posetilo je više od 10.000 građana. Telenor fondacija 6. novembra 2008. otkupila je ovaj umetnički rad, koji je bio izložen i u holu Telenorove poslovne zgrade u Beogradu. Sredstva od prodaje ovog i drugih eksponata namenjena su za postavljanje rampi na javnim mestima u gradu koje će olakšati kretanje ljudi u invalidskim kolicima.

Projekat “Silent Society” nastaviće se animiranim filmom, čiji će glavni lik biti meda na točkovima, kao i izradom internet portala na kojem će građani moći da se informišu o položaju osoba sa invaliditetom.

ŠANSA ZA JEDNAKE MOGUĆNOSTI

Decembar 2007/decembar 2008. – Više od 180 pacijenata Specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku dobilo je svoj Društveni klub, jedino mesto koje aktivno pomaže osobama sa invaliditetom da se vrate u svoje porodice i u društvo. U uređenim i opremljenim prostorijama Kluba tim stručnjaka sprovodiće edukativne i inkluzivne programe. Sve aktivnosti osmišljene su sa ciljem da se korisnicima obezbedi mogućnost učenja i učešća, da se druže i zabavljaju.

Društveni klub osnovan je zahvaljujući Telenor fondaciji, u saradnji sa Specijalnom bolnicom i Centrom za kvalitetno obrazovanje. Povodom osnivanja kluba, na Svetski dan osoba sa invaliditetom Specijalnu bolnicu posetio je Stajn Erik Velan, generalni direktor Telenora u Srbiji.

Korisnici Kluba uče da rade na kompjuteru, učestvuju u savetovanju za zapošljavanje i promenu zanimanja i upoznaju svoja prava koja su definisana propisima Republike Srbije. Pored aktivnosti koje doprinose osamostaljivanju korisnika, značajne su i one koje pomažu uključivanju u društveni život. Radionicama psihosocijalne podrške, kreativnim radionicama, organizacijom odlazaka u pozorište i bioskop, druženjima i gledanjem televizije doprinosi se lakšem i uspešnijem povratku u porodice i društvo.

„U Srbiji trenutno postoji više od 700.000 osoba sa invaliditetom i samo jedna institucija namenjena isključivo njihovom oporavku, a to je ova Specijalna bolnica. Lista čekanja je duga, očigledan je nedostatak osoblja i sredstava za kvalitetan rad. Zahvaljujući Telenor fondaciji obezbeđeni su uslovi za kompletniju rehabilitaciju korisnika, koja je do sada podrazumevala samo fizički oporavak i osposobljavanje. Najčešće se zaboravlja da je ljudima koji su pretrpeli takve traume najteže da prihvate svoje nedostatke i nastave dalje. Tada je neophodna ljubav, snaga i entuzijazam kako onima kojima je potrebna podrška, tako i onima koji su tu da podršku pruže“, izjavila je Biljana Vidaković Maksimović, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku.

Korisnici su brzo pokazali da su veoma zainteresovani za aktivnosti Društvenog kluba, a zadovoljstvo je očigledno i kod onih koji svakodnevno rade sa njima.

„U godini jednakih mogućnosti, u kojoj je jedan od osnovnih ciljeva borba protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom, osnivanje Društvenog kluba pravi je primer kako se na dugoročan način pristupa afirmaciji prava osoba sa invaliditetom. Ovom inicijativom podstiče se lični razvoj osoba sa invaliditetom, ali osnažuju se i za ravnopravno učešće u društvu“, smatra Jelena Čoko iz Centra za kvalitetno obrazovanje.


Društveni klub, u okviru Specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku u Beogradu


RENOVIRANO PRIHVATILIŠTE ZA DECU I OMLADINU U BEOGRADU

Jun 2008. - Prostor Prihvatilišta i Prihvatne stanice pod okriljem Zavoda za vaspitanje dece i omladine renoviran je i prilagođen deci koja tamo borave zahvaljujući zajedničkim naporima i donacijama Telenor fondacije, Gradskog sekretarijata za socijalnu i dečiju zaštitu Beograda, Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu i Dečje fondacije Divac. Sve prostorije su obnovljene, nabavljen je nov nameštaj i bela tehnika, opremljeni su kuhinja i sva kupatila. Obezbeđeni su i osnovna medicinska oprema, edukativni materijal, kao i tehnička oprema. Završetak projekta obeležila je knjiga dokumentarnih priča o deci „Pozdravi nekog“ ilustrovana crtežima dece prihvatilišta. Knjiga je upravo izašla iz štampe, uz podršku donatora.

Danijela Stajković, rukovodilac Prihvatilišta i Prihvatne stanice, izrazila je zahvalnost za podršku projektu. „Zadovoljstvo dece i svih nas u ustanovi kao što je naša najveće je kada znamo da je društvo pokazalo brigu i razumevanje za probleme i potrebe ove dece. U toku godine kroz prihvatilište prođe do 600 dece koja pripadaju svim kategorijama sistema socijalne zaštite. Imali smo veliku podršku donatora da prostor prilagodimo ovoj deci i da im obezbedimo adekvatnu negu. Utisak koji oni imaju, pošto uđu u ovaj lep i osvežen prostor, jeste da neko o njima sada zaista brine“, kaže Danijela Stajković.

Sandra Štajner, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Telenoru, Zoran Alimpić, v.d. predsednik Skupštine grada Beograda i Kameron Manter, ambasador SAD u Srbiji, u Prihvatilištu


POMOĆ ZA KUPOVINU DIGITALNOG MAMOGRAFA

Jun 2008. - Akciju prikupljanja sredstava za kupovinu prvog pokretnog digitalnog mamografa u Srbiji pokrenula je medijska kuća B92, u maju 2008. U akciji je učestvovao Telenor sa još 112 preduzeća i velikim brojem pojedinaca, a prikupljeno je više od 49 miliona dinara. Novac koji je preostao od kupovine mamografa namenjen je za edukaciju radiologa. Statistika pokazuje da godišnje u Srbiji biva otkriveno novih 4.000 slučajeva žena obolelih od raka dojke, a da umre više od 1.500, iako je ta bolest potpuno izlečiva kada se otkrije na vreme. Kupovina pokretnog mamografa, između ostalog, omogućila je da taj aparat stigne do udaljenijih krajeva Srbije, gde većina žena nema mogućnost da se pregleda.

Povodom završetka akcije „77 žena u 7 dana - Promeni statistiku“, u Telenorovom Ekspo centru na Novom Beogradu organizovan je koktel, a svečanosti su prisustvovali predsednik Republike Srbije Boris Tadić, ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Svetlana Vukajlović, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Nenad Borojević i više od 150 zvanica i predstavnika kompanija koje su pomogle projekat. Predsednik Tadić pozvao je sve nevladine organizacije, medije i institucije da, kad god mogu, preduzimaju inicijative koje mogu da doprinesu rešavanju nekog društvenog problema i poručio da je briga o vlastitom zdravlju, pre svega, velika obaveza koju imamo prema sebi i svom potomstvu. “To je velika stvar. Da se ne spasi jedan život, nego hiljade ljudskih života godišnje, puta deset godina, puta pedeset godina, to su čitavi gradovi. Tako se brani ljudski život. Ja vam se zahvaljujuem što ste pokrenuli jednu ovakvu akciju“, rekao je predsednik Srbije.

Boris Tadić, predsednik Republike Srbije i Stajn Erik Velan, nekadašnji generalni direktor Telenora, na koktelu povodom završetka akcije za kupovinu digitalnog mamografa u Telenorovom Ekspo centru


ZAPOSLENI U TELENORU U AKCIJI ZA DECU SA POSEBNIM POTREBAMA

Januar 2008. - Obuka za srednji menadžment Telenora pod nazivom „Inspire“ imala je za cilj da sadašnjim i budućim liderima predstavi alate i ponudi savete kako da se suoče sa izazovima uspešnog organizovanja, vođenja i razvoja timova, u uslovima stalnih i brzih promena koje nameće tržište mobilnih telekomunikacija.

U okviru manjih i većih timova, 66 menadžera iz različitih oblasti i organizacionih celina učestvovalo je u radionicama, vežbama i predavanjima, održanim od maja do oktobra 2007. Završni zadatak za sve polaznike bio je projekat korporativne odgovornosti i petočlani timovi dobili su zadatak da, u okviru predviđenog budžeta, osmisle i zajednički izvedu projekat podrške školi za decu sa posebnim potrebama „Milan Petrović“ iz Novog Sada.

Dva projektna tima opredelila su se da školu podrže organizovanjem prodajne izložbe i upoznavanjem poslovnih partnera sa mogućnostima i potrebama škole radi potencijalne dugoročne saradnje. Time motivisani, 24. januara 2008. organizovali su izložbu u Telenoru, a poslovni partneri Telenora mogli su da otkupe radove proizvedene u školi i u školskim radnim centrima. Izložene su rukotvorine iz grnčarske radionice, zatim tkani šalovi, oslikani šeširi, unikatni i ručno rađeni modeli krojačke radionice, korpice sa začinskim biljem i džemom proizvedenim na školskom salašu u Čeneju, kao i likovni radovi. Bilo je izloženo i deset dela slikara iz Srbije nastalih tokom slikarske kolonije „Na kanalu između dva mosta“, koja se već nekoliko godina održava u Čeneju.

Drugi timovi Telenorovih menadžera osmislili su kostimirani koncert, projektovanje i izgradnju pekare sa sušarom, projektovanje, izradu i održavanje školske računarske mreže i programa zasnovanog na internet tehnologiji (intranet), centar za telefonsko anketiranje, izradu obeleživača za knjige, nabavku mašine za plastifikaciju i vez, medijsku promociju školskog programa, edukaciju učenika o racionalnom korišćenju energije, kao i izradu didaktičkog materijala.


Prodajna izložba, u okviru „Inspire“ programa za menadžment Telenora,

u Telenorovom Ekspo centru u Beogradu


UNICEF I TELENOR NAGRAĐUJU NOVINARE ZA ETIČNO IZVEŠTAVANJE O DECI I DEČIJIM PRAVIMA

Novembar 2008. – Kancelarija UNICEF-a u Srbiji na Svetski dan deteta dodelila je nagrade novinarima za kvalitetno i visokoetično izveštavanje o deci i dečjim pravima. Uz nagrade UNICEF-a, koje se u Srbiji dodeljuju peti put, dobitnici su ove godine dobili i specijalne nagrade kompanije Telenor - telefone Nokia N96. U konkurenciji više od 40 tekstova, radio i TV priloga, koje je prijavilo 30 autora, nagrade su dobili Mirjana Jakab za tekst „I dete s invaliditetom žrtva incesta“ objavljen u Građanskom listu i Jelena Marinković za prilog „Zidovi bele boje“ emitovan na Teleziviji Pirot.

Žiri su činili dr Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka, Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture Srbije, Đorđe Vlajić, novinar Bi-Bi-Si-ja, Ljubomir Pejaković, savetnik ministra rada i socijalne politike Srbije i Jadranka Milanović, savetnica za medije UNICEF-a u Srbiji.

Kriterijumi za izbor najboljih radova bili su promovisanje dečjih prava i opštih profesionalnih novinarskih standarda izveštavanja, uključujući kvalitet izveštavanja, etičnost, javnu korist, kao i da li se materijal može smatrati inicijatorom pozitivnih promena u društvu i promena društvenih normi.

Sandra Štajner, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Telenoru, Judita Rajhenberg, direktorka Kancelarije UNICEF-a u Srbiji i Mirjana Jakab, nagrađena novinarka


TELEFONSKA POMOĆ ZA GRAĐANE BEOGRADA

April 2008. – Predstavnici Skupštine grada Beograda i kompanije Asistel koja pruža usluge telefonske pomoći na teritoriji Srbije 21. aprila potpisali su protokol o saradnji u akciji „Teleasistencija za građane Beograda“, koja bi trebalo da doprinese poboljšanju socijalnog položaja naših najstarijih sugrađana. Ovu akciju, koju partnerski organizuju Skupština grada i Asistel, među prvima je podržao Telenor pozivajući druge kompanije da se pridruže.

Pomoć starijim licima koja nisu u mogućnosti da se sama brinu o sebi jedan je od osnovnih dugoročnih ciljeva razvoja socijalne zaštite, koji promovišu Skupština grada i Gradski sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu. Skupština grada, u saradnji sa kompanijom Asistel, osmislila je donatorsku akciju u kojoj kompanije koje posluju na teritoriji Beograda najstarijim i socijalno najugroženijim sugrađanima obezbeđuju besplatnu telefonsku pomoć. Ta usluga podrazumeva 24-časovnu pomoć putem telefonske linije, a može se zatražiti aktiviranjem dugmeta koje se nosi uz sebe. U zavisnosti od prirode poziva, organizuju se hitne intervencije u kriznim situacijama, smirivanje korisnika, razgovor usled usamljenosti, davanje različitih informacija i sl.

“Prema Strategiji razvoja grada Beograda, socijalni razvoj biće zasnovan na kretanju zajednice ka većem nivou blagostanja – povećanju zdravstvene i druge dobrobiti za najveći broj građana, a naročito osetljivih i ranjivih društvenih grupa, ka unapređenju kvaliteta života i dostupnosti usluga od javnog interesa. Jedan od osnovnih dugoročnih ciljeva razvoja socijalne zaštite jeste i pomoć starim licima koja ne mogu da se brinu o sebi”, rekao je ovim povodom v. d. gradonačelnika Zoran Alimpić. Procenjuje se da u Beogradu postoji oko 18.000 hiljada ljudi koji su u trećem dobu i neophodna im je neka vrsta pomoći. Ovaj program posvećen je unapređenju fizičkog, emocionalnog i duhovnog zdravlja starijih osoba, koje najveći deo vremena provode same.


DECA BEZ RODITELJSKOG STARANJA U ZIMSKOM KAMPU NA STAROJ PLANINI Januar 2008. – Savez ekstremnih sportova Srbije i kompanija Telenor organizovali su na Staroj planini sedmodnevni zimski kamp za decu bez roditeljskog staranja. U kampu je učestvovalo 25 mladih, uzrasta od 9 do 18 godina, iz domova za nezbrinutu decu širom Srbije. Deca su savladala neke od alternativnih sportova, a, uz tim psihologa i defektologa, učestvovala su i u radionicama o prevenciji narkomanije, alkoholizma i nasilja. Ovo je drugi put da Telenor sarađuje sa Savezom, pošto je 2007. uspešno realizovan letnji kamp alpinizma na Kopaoniku.

PROGRAM EKONOMSKOG OSNAŽIVANJA I INKLUZIJA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA Jun 2008. - Telenor fondacija nastavila je saradnju sa Resurs centrom iz Leskovca koji je, sa Centrom za ekonomiku domaćinstva „Danica Vuksanović“ i centrima za socijalni rad sa teritorije Jablaničkog okruga, osmislio i uspešno realizovao Program ekonomskog osnaživanja i uključivanja u društvo mladih ljudi bez roditeljskog staranja.

Brojni volonteri i mladi bez roditeljskog staranja učestvovali su u programu podrške „Stariji brat/sestra“. Ovaj program ohrabruje njihovo druženje, a, sem dobre komunikacije i saradnje, to druženje je prerastalo i u iskreno prijateljstvo. Deca obuhvaćena ovim programom uspešno se obučavaju za zanimanja kozmetičara, masera, pekara, poslastičara, frizera, elektromehaničara za belu tehniku, kuvara i dr.

PROGRAMI PODRŠKE NAMENJENI DRUŠTVENO UGROŽENIM GRUPAMA


Zimski kamp za decu bez roditeljskog staranja na Staroj planini, u saradnji sa Savezom ekstremnih sportova Srbije


DECA BEZ RODITELJSKOG STARANJA U LETNJEM KAMPU ALPINIZMA NA KOPAONIKU Septembar 2008. – U letnjem kampu alpinizma na Kopaoniku, u organizaciji Saveza ekstremnih sportova Srbije i Telenor fondacije, učestvovalo je 25 dece bez roditeljskog staranja. Program kampa obuhvatao je penjanje pod punom alpinističkom opremom, pešačenje do gejzira u podnožju Kopaonika i do planinskih vrhova, kao i sportske aktivnosti i radionice. Uprkos lošem vremenu, deca su obišla i Đurđeve stupove, Karaman greben i spustila se sa Markovog kamena.

REHABILITACIJA DECE SA KOSOVAFebruar 2008/mart 2008. - Telenor fondacija obezbedila je sredstva za putne troškove za pedesetoro dece sa Kosova, koja su dobila priliku da posete Norvešku i provedu vreme sa norveškim porodicama. Projekat je pokrenuo Crveni krst Srbije. Većina ove dece nikada ranije nije putovala ni van svog grada.

NOVI TOALETI ZA STUDENTE SA INVALIDITETOMMaj 2008. – Elektrotehnički fakultet, uz podršku Telenor fondacije, izgradio je i adaptirao jednu toaletnu kabinu za studente sa invaliditetom sa Elektrotehničkog i drugih tehničkih fakulteta.


Letnji kamp alpinizma na Kopaoniku, u saradnji sa Savezom ekstremnih sportova Srbije


HIPOTERAPIJA ZA DECU SA POSEBNIM POTREBAMA Jul 2008. – Telenor fondacija je, u saradnji sa organizacijom „Otvoreni krug“ iz Pančeva i Konjičkim klubom “Kremen”, pokrenula projekat „Kasom kroz svet tišine“ koji obuhvata hipoterapiju i terapijsko jahanje za dve grupe dece sa oštećenjem sluha.

Deca, članovi Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih sa teritorije Južnog Banata, u nekoliko navrata boravila su na hipodromu Pančevo, gde se već tri godine izvode ovakvi programi, i pokazala su veliko interesovanje za ovakav vid rehabilitacije. Programom je predviđeno da svaka grupa ima terapiju od po 90 minuta nedeljno, što obuhvata pripremu za izvođenje terapije, izvođenje terapije i vežbe relaksacije. Dokazano je da ovaj vid terapije ima blagotvorno dejstvo na zdravlje dece i da dovodi do poboljšanja ravnoteže, poboljšanja koordinacije pokreta, boljeg motornog planiranja, povećanja samopuzdanja, povećanog interesovanja za sopstveni život i do otklanjanja predrasuda.

UHVATI SA MNOM OVAJ DAN! Septembar 2008. – Telenor fondacija 2008. godine bila je generalni pokrovitelj filmske manifestacije „Uhvati sa mnom ovaj dan!“, koju od 2003. godine realizuje Kulturni centar Novog Sada. Do sada su manifestaciju podržale gradske, pokrajinske i republičke vlasti, kao i brojni lokalni i nacionalni mediji.

Manifestacija je bila takmičarskog i međunarodnog karaktera i imala je za cilj informisanje javnosti o pravima, aktivnostima i dostignućima osoba sa invaliditetom, prepoznavanje sopstvenog identiteta i potencijala, bolje razumevanje i prihvatanje različitosti, kao i da utiče da mediji izveštavaju o aktivnostima u kojima učestvuju osobe sa invaliditetom. U okviru manifestacije prikazani su kratkometražni dokumentarni filmovi na temu „Život, aktivnosti i dostignuća osoba sa invaliditetom“, a održane su i filmske radionice, tribine, pozorišne predstave, izložbe i performansi, u kojima su učestvovale osobe sa invaliditetom.

UDRUŽENJE MULTIPLE SKLEROZEPored toga, Telenor fondacija donirala je sredstva Udruženju obolelih od multiple skleroze kako bi doprinela poboljšanju kvaliteta života obolelih od multiple skleroze.


Projekat „Kasom kroz svet tišine“, u saradnji sa organizacijom „Otvoreni krug“ i Konjičkim klubom „Kremen“


Make it easy“ ”


Telenor fondacija posebnu pažnju posvećuje mladima, ulaže u nadarene ljude u Srbiji, u njihovo obrazovanje i profesionalno usavršavanje. Fondacija inicira i sprovodi posebne programe, seminare i predavanja i dodeljuje školarine mladim stručnjacima u različitim oblastima.

Vođeni ovim ciljevima, održavamo strateško partnerstvo sa jednim od najznačajnijih naučno–istraživačkih centara u jugoistočnoj Evropi – Istraživačkom stanicom Petnica. Da bismo podržali stručnjake u oblasti koja je srž našeg poslovanja, ustanovili smo nagradu nazvanu po našem najistaknutijem stručnjaku u oblasti telekomunikacija - profesoru Iliji Stojanoviću, koja se dodeljuje za doprinos u sferi telekomunikacija. Gradimo ekološka igrališta i sarađujemo sa Narodnom kancelarijom predsednika Republike na različitim projektima koji poboljšavaju uslove obrazovanja. Nastojeći da studente upoznamo sa načinom poslovanja kompanija, podržali smo studentske kampove i obezbedili sredstva za njihov istraživački rad i program razmene.

MLADI I OBRAZOVANJE


STRATEŠKO PARTNERSTVO SA ISTRAŽIVAČKOM STANICOM PETNICAJanuar 2008/decembar 2008. – Strateško partnerstvo Telenor fondacije i Istraživačke stanice Petnica nastavljeno je i 2008. godine pružanjem podrške programima naučnog obrazovanja i podsticanjem angažovanja mladih da se bave istraživačkim radom. Strateško partnerstvo Telenor fondacije i jednog od najznačajnijih naučno-istraživačkih centara za mlade u jugoističnoj Evropi uspostavljeno je tokom 2007. u nameri da se dugoročno doprinese razvoju ovog istraživačkog centra.

Telenor fondacija postala je član Fonda za razvoj naučnog obrazovanja „Petnica”, osnovanog u cilju nezavisnog i stabilnog finansiranja i razvoja obrazovnih aktivnosti Petnice.

„Učešće Telenor fondacije u podršci inovativnog naučnog obrazovanja mladih sjajan je primer za mnoge druge, pre svega, domaće kompanije i finansijske ustanove da pođu primerom uglednih i uspešnih kompanija iz inostranstva, koje decenijama aktivno pomažu kvalitetno obrazovanje i usmeravanje mladih ka nauci i savremenim tehnologijama, bez čega i same ne mogu obezbediti dinamičan i kreativan razvoj”, rekao je Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica.

Novembar 2008. - Godišnja konferencija polaznika Istraživačke stanice Petnica, pod nazivom „Korak u nauku“, otvorena je 27. novembra i trajala je četiri dana. Reč je o završnoj manifestaciji godišnjeg ciklusa seminara koje Petnica organizuje za nadarene srednjoškolce, motivisane za naučno-istraživački rad.

Na konferenciji, koja je organizovana sedmi put, predstavljeno je 67 radova u čijoj izradi je učestvovalo 95 srednjoškolaca. Reč je o rezultatima istraživačkih projekata realizovanih kroz 15 programa i 150 seminara. Otkako je počela da radi, 1982. godine, seminare u Petnici pohađalo je više od 50.000 učenika, studenata i nastavnika iz Srbije i zemalja u okruženju.

Telenor fondacija finansijski je pomogla ovu jedinu multidisciplinarnu naučnu konferenciju za srednjoškolce u celoj Evropi.


Radionica u okviru programa naučnog obrazovanja, u saradnji sa Istraživačkom stanicom Petnica


DODELA NAGRADE PROFESOR DR ILIJA STOJANOVIĆ

Decembar 2008. – Nagrada koja nosi ime profesora dr Ilije Stojanovića dodeljena je, drugi put, 13. decembra 2008. na svečanoj akademiji povodom proslave Dana Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Nagradu je 2007. ustanovila Telenor fondacija, u znak sećanja na našeg najznačajnijeg stručnjaka iz oblasti telekomunikacija.

Nagrada „Profesor dr Ilija Stojanović“ dodeljuje se najuspešnijim studentima, mladim naučnicima i istraživačima za doprinos u oblasti telekomunikacija. U skladu sa svojim vrednostima, Telenor fondacija uspostavila je ovu nagradu kako bi mladim generacijama pružila podršku i pomogla da nastave put ka naučnom i stvaralačkom radu, po ugledu na lik i delo profesora Stojanovića.

Akademik prof dr Ilija Stojanović bio je tvorac modernih telekomunikacija na prostoru nekadašnje SFRJ i današnje Srbije, kako u teorijskom, tako i u praktičnom smislu. Bio je osnivač katedre za telekomunikacije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i učitelj brojnih generacija danas iskusnih inženjera telekomunikacija i nosilaca ove industrije.

Od početka poslovanja u Srbiji, Telenor je imao snažnu podršku profesora Stojanovića koji je svoje znanje i iskustvo ulagao u razvoj kompanije i njenih vrednosti. Iako odavno u penziji, svoj poslednji radni dan proveo je u Telenoru, zbog čega ova nagrada ima posebnu vrednost kako za mlade ljude kojima je namenjena, tako i za sve zaposlene kompanije Telenor.


Ojsten Mikelsen, izvršni tehnički direktor u Telenoru i Ana Krstić, menadžerka Telenor fondacije, na dodeli nagrade „Profesor dr Ilija Stojanović“ na svečanoj akademiji u Beogradu


PODRŠKA PROGRAMU UČENIČKOG PREDUZETNIŠTVA

Jun 2008/novembar 2008. – Učenici srednjih škola iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Norveške na letnjem kampu u Sutomoru učili su kako da se lakše i brže snađu pri zapošljavanju.

Kamp je održan u okviru projekta „Učeničko preduzetništvo” norveške nevladine organizacije „Business Innovation Programs”, a trajao je sedam dana. Donacijom prenosivih računara i finansijskih sredstava, Telenor fondacija omogućila je učesnicima kvalitetne uslove za učenje i druženje i korišćenje interneta.

„Učeničko preduzetništvo” je program za uključivanje učenika u razvoj kompanija i zasniva se na učenju kroz rad. Osnovna ideja je podsticanje preduzetničkog duha. Najvažniji cilj programa je da se po završetku školovanja učenicima otvore mogućnosti zapošljavanja, kao i da bude uspostavljena saradnja srednjih škola i poslovnog sektora.

Pod nadzorom obučenih profesora-mentora, 112 srednjoškolaca proučavalo je celokupan ciklus poslovanja preduzeća i učilo kako da se nosi sa problemima, preprekama i uspesima. Imali su priliku da osnuju svoju zamišljenu kompaniju, razvijaju je i zatvore u toku jedne godine.

„Osnovni cilj ovog programa jeste podsticanje razvoja preduzetničkog okruženja, kako bi mladi ljudi bili motivisani da sami grade svoju budućnost. Saradnja sa Telenor fondacijom pomaže nam da nastavimo da razvijamo potencijale mladih ljudi u zemljama u kojima radimo“, kaže Jon Stejnar Ostgard (Jon Steinar Ostgard), rukovodilac programa.

Kompaniju Telenor 28. oktobra posetili su polaznici kampa studentskog preduzetništva u Sutomoru. Oni su imali priliku da upoznaju zaposlene, da saznaju više o poslovanju Telenora i o konceptu društveno odgovornog poslovanja koji sa uspehom primenjujemo.

Telenor fondacija podržala je i Sajam učeničkog preduzetništva, koji je održan 28. novembra 2008. u Beogradu, u okviru Sajma preduzetništva. Sajam su orqanizovali norveška neprofitna organizacija „Business Innovation Programs“ i Ministarstvo sporta i omladine Srbije. Organizovano je takmičenje učenika-preduzetnika u tri kategorije - najbolja poslovna ideja, najbolji štand, imidž i logo i najbolji proizvod, odnosno usluga. Time je završen jednogodišnji program pod nazivom „Učeničko preduzetništvo“, koji se realizuje u srednjim školama u Beogradu, Lazarevcu, Obrenovcu, Šapcu, Smederevu, Velikoj Plani, Smederevskoj Palanci i Prokuplju.

Ovaj program posvećen je uključivanju učenika srednjih škola u razvoj stvarnih kompanija, sa stvarnim proizvodima i stvarnim novcem i uspešno se primenjuje u školskim sistemima skandinavskih zemalja. Kroz timski rad sa profesorima-mentorima, učenici upoznaju čitav razvojni proces jednog preduzeća - od osmišljavanja imena i delatnosti do načina na koji će proizvode ili usluge plasirati na tržištu.


Sajam učeničkog preduzetništva u Beogradu, u saradnji sa norveškom nevladinom organizacijom „Business Innovation Programs“


AKCIJA „PROBUDIMO SRBIJU“Septembar 2008. – U okviru kampanje „Domaći zadatak za sve nas” Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije i uz pomoć Telenor fondacije, izgrađeni su toaleti u šest škola u Srbiji. Više od 1.000 škola u našoj zemlji, uglavnom u seoskim oblastima, koristi poljske toalete, a nastava se održava u objektima koji ne zadovoljavaju ni osnovne higijenske uslove.

Predstavnici Telenor fondacije i Narodne kancelarije posetili su selo Grlište, u blizini Zaječara, u čijoj školi je takođe izgrađen toalet. Menadžerka Telenor fondacije Ana Krstić područnom odeljenju osnovne škole “Vladimir Petkovic Dis” predala je poklon-paketiće u kojima su bile lopte, mreže za odbojku, košarku i fudbal, nastavna sredstva i knjige.

AKCIJA „PROBUDIMO IT SRBIJU“Decembar 2008. – Doniranjem 33 kompjutera za 12 škola u Srbiji Telenor fondacija pridružila se projektu „Probudimo IT Srbiju'', koji je pokrenula Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije. Projekat ima za cilj da poveća nivo informatičke pismenosti u školama, udruženjima i među nadarenim pojedincima iz društveno ugroženih kategorija.

Zahvaljujući Telenor fondaciji, osnovne škole u Vranju, Tutinu, Žabarima, Trgovištu, Petrovcu, Negotinu, Medveđi i Čajetini dobile su tehničku opremu za nastavu iz informatike, softvere i nastavne materijale, dok će u dve škole biti popravljen sanitarni čvor.

Pridruživanje ovoj akciji pravi je način da se nastavi misija poboljšanja i modernizacije obrazovanja u Srbiji i sledi praksa društveno odgovornog poslovanja kompanije Telenor.

TELENOR FONDACIJA I NARODNA KANCELARIJA PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE


Akcija „Probudimo IT Srbiju“, u saradnji sa Narodnom kancelarijom predsednika Republike Srbije, u osnovnoj školi u Trgovištu


KREIRAJ SVOJU BUDUĆNOSTNovembar 2008. - Pod sloganom „Kreiraj svoju budućnost“ 3. i 4. novembra 2008. na Građevinskom fakultetu u Beogradu održan je sajam zapošljavanja za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta.

Cilj sajma, nazvanog „JobFair“, jeste da pomogne studentima i diplomcima u pronalaženju posla ili prilike za stručnu praksu u nekoj od kompanija koje posluju u Srbiji. Održan je treći put, učestvovale su 42 kompanije, a posetilo ga je oko 4.000 studenata i diplomaca. Studenti su imali priliku da ostave svoje podatke u elektronskoj bazi podataka ili da ih lično predaju predstavnicima kompanija. Povezujući studente sa poslodavcima u Srbiji, ovakve manifestacije aktivno doprinose ostajanju mladih stručnjaka u zemlji i smanjenju nezaposlenosti među mladima.

VIŠE OD 1.500 STUDENATA NA ELEKTRIJADIMaj 2008. - Telenor fondacija, kao generalni pokrovitelj, prvi put je ove godine učestvovala u organizaciji Međunarodnih susreta studenata elektrotehnike koji su održani u Bosni i Hercegovini, a okupili su više od 1.500 studenata sa elektrotehničkih i srodnih fakulteta. Studenti su se nadmetali u 15 naučnih disciplina iz oblasti elektrotehnike, informacionih tehnologija i matematike, u izradi praktičnih projekata i naučnih radova, kao i u 10 ekipnih i individualnih sportova. Organizovane su brojne radionice, predavanja, prezentacije, kao i programi koji se tradicionalno organizuju u saradnji sa Muzejem Nikole Tesle u Beogradu.

Nakon uspešnih studentskih susreta, Telenor fondacija i Studentska unija Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu 10. juna 2008. u Telenorovom Ekspo centru organizovali su koktel za prokrovitelje i prijatelje Elektrijade. Koktelu su prisustvovali predstavnici Telenora, Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, drugi pokrovitelji, partneri i veliki broj studenata.

PROGRAMI PROFESIONALNOG USAVRŠAVANJA I RAZVOJA


EVROPSKA NEDELJA MLADIH - eYouWins 2008 Avgust 2008. – U Evropskoj nedelji mladih (eYouWins 2008) u Novom Sadu, omladinskom festivalu koji su treći put organizovali Kreativno-obrazovni centar i Tehnološki fakultet u Novom Sadu, učestvovalo je više od 110 mladih iz 19 evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. Mladi ljudi iz raznih krajeva Evrope imali su priliku da zajednički istražuju svoja okruženja, prepoznaju prepreke u komunikaciji i pronađu način da ih prevaziđu.

Festival su činile tri celine - obrazovna, pod sloganom „Ljudi, hajde da razgovaramo!“, kreativna - „Ljudi, hajde da stvaramo!“ i zabavna pod geslom „Ljudi, hajde da se zabavljamo!“. Evropsku nedelju mladih podržali su OEBS, Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine, Univerzitet u Novom Sadu, Telenor fondacija, Koka-Kola (Coca-Cola HBC Srbija AD) i Erste banka.

TELENOR FONDACIJA I CRVENI KRST SRBIJETelenor fondacija obezbedila je sredstva za putovanja tima Crvenog krsta Srbije na Evropsko takmičenje timova prve pomoći, koji je dve godine uzastopno osvajao prvo mesto i titulu evropskog šampiona (2006. u Italiji i 2007. u Irskoj). Evropsko takmičenje timova prve pomoći 2008. održano je u Liverpulu, u Velikoj Britaniji, a takmičilo se 28 evropskih nacionalnih timova. Manifestacija, najveća te vrste, okuplja stručnjake prve pomoći, dobrovoljce Crvenog krsta i posmatrače.

Omladinski festival „Evropska nedelja mladih“ u Novom Sadu, u saradnji sa Kreativno-obrazovnim centrom i Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu


TELENOR FONDACIJA STIPENDIRA SEDAM STUDENATA ZA MASTER PROGRAM, U OBLASTI PRAVA DETETA

Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu, od školske 2007/2008. godine, uveo je poseban program diplomskih akademskih studija, odnosno master u oblasti prava deteta.

Ovaj program omogućava studentima da steknu znanja o međunarodnom pravu u oblasti prava deteta i sistemima međunarodne zaštite tog prava, kao i da ta znanja primene kada ostvarivanje prava deteta zahteva političku, pedagošku i pravnu intervenciju. Istovremeno, ove master studije omogućavaju sticanje kompetencija za analizu domaćeg relevantnog zakonodavstva i usklađenosti sa međunarodnim pravom, kao i znanja o međunarodnim i domaćim sistemima za nadzor i zaštitu prava deteta.

Predavači su stručnjaci iz različitih oblasti prava deteta koji, primenom multidisciplinarnog pristupa, omogućavaju studentima da razumeju potrebe dece, da štite njihova prava i preduzimaju mere, odnosno pokreću postupke za zaštitu tih prava.

Cilj mastera u oblasti prava deteta jeste da obrazovanjem i usavršavanjem profesionalaca koji rade ili žele da rade u ovoj oblasti bude povećan broj kompetentnih osoba koje na adekvatan način mogu da obezbede ostvarivanje prava deteta u Srbiji. Takvi stručnjaci su ovoj zemlji zaista neophodni.

Telenor fondacija je prepoznala neophodnost razvoja ove vrste stručnjaka i doprinela ovom projektu stipendirajući sedam studenata zainteresovanih za master specijalizaciju u ovoj oblasti.


Be inspiring“ ”

Delo umetnika Mladena Hrvanovića u Beogradu, u okviru projekta „Art2SitOn“

Umetnost, dizajn i tehnologija glavni su činioci kreativnosti u savremenom društvu. Telenor gotovo deset godina ulaže u savremenu umetnost, ne samo zato što umetnost podstiče kreativnu energiju, već i što otkriva ljudsku inventivnost i radno okruženje čini toplijim, inspirativnim i jedinstvenim. Umetnost opipljivo i vidljivo odslikava vrednosti Telenora i istovremeno promoviše naše težnje i inovacije. Telenorova umetnička zbirka u Srbiji, koja se nalazi u zgradi kompanije, sadrži više od sto umetničkih dela nekoliko desetina savremenih umetnika iz Srbije. Glavni motiv nam je da podstaknemo kulturno stvaralaštvo u Srbiji i da podržimo ovdašnje umetnike, imajući u vidu teške uslove pod kojima stvaraju. Ovo je samo jedan od načina kako doprinosimo kulturnoj sceni Srbije.

KULTURA I UMETNOST


POKRENI GRAD

Mart 2007. - Projekat pod nazivom „Pokreni grad” među prvim je programima koje je pokrenula Telenor fondacija, a osmišljen je i realizovan u saradnji sa Platformom za savremenu umetnost „Kiosk” iz Beograda. Cilj projekta jeste da muralima mladih likovnih umetnika bude ulepšano 19 gradova Srbije koji su taj status stekli nedavno - Vranje, Zrenjanin, Kraljevo, Kruševac, Pančevo, Smederevo, Užice, Subotica, Šabac, Novi Pazar, Valjevo, Sremska Mitrovica, Čačak, Požarevac, Leskovac, Loznica, Zaječar, Sombor i Jagodina. Projektom se ti gradovi promovišu, doprinosi se urbanom razvoju Srbije, kao i oživljavanju umetničke scene Srbije i decentralizaciji kulturne produkcije. Istovremeno, afirmiše se umetnička praksa saradnje umetnika i lokalne zajednice, unapređuju javni prostori i oplemenjuje život manjih sredina.

Vizuelnom identitetu gradova doprineće dela mladih umetnika koji su izabrani na konkursu. To su Ana Kraš, Aleksandra Petković, Isidora Nikolić, umetnička grupa „Krš” (Krsh), Aleksandar Dimitrijević, Vladimir Perić, Miodrag Stanišić, Miloš Nušić, Igor Štanglicki, Siniša Ilić, Stefan Ikonić, Igor Oršolić, Milena Putnik, Nevena Popović, Mladen Hrvanović i Tatjana Milošević. Do sada je oslikano devet murala u Vranju, Zrenjaninu, Kraljevu, Leskovcu, Pančevu, Užicu, Subotici, Šapcu i Loznici, a planirano je da budu oslikani i u Novom Pazaru, Kruševcu, Zaječaru, Požarevcu, Smederevu, Valjevu, Somboru, Čačku, Jagodini i Sremskoj Mitrovici.

„Zadovoljstvo nam je da gradove Srbije ulepšamo delima savremene umetnosti, da angažujemo mlade umetnike i oživimo umetnost kao medij koji je u našoj sredini gotovo zaboravljen. Murali su, za kratko vreme, postali obeležja ovih gradova, mesto okupljanja i sastanaka, a mi smo zadovoljni što smo ovom inicijativom inspirisali lokalne vlasti da nastave oslikavanje i ulepšavanje svojih gradova. Naša strategija je da, zajedno sa partnerima, iniciramo projekte i nadgledamo njihov tok, pa je Telenor fondacija aktivno učestvovala u svim fazama projekta „Pokreni grad” - od razvoja idejnog rešenja i izbora umetnika, preko produkcije murala, do promotivne kampanje”, izjavila je Ana Krstić, menadžerka Telenor fondacije.

Saradnja Telenor fondacije i „Kioska” na projektu „Pokreni grad” nagrađena je za najuspešnije partnerstvo sektora kulture i poslovnog sektora Bizart nagradom, čiji je pokrovitelj Ministarstvo kulture Srbije.


Mural umetnika Stefana Ikonića u Loznici, u okviru projekta „Pokreni grad“ Mural umetnika Stefana Ikonića u Loznici, u okviru projekta „Pokreni grad“

UMETNOST ZA SEDENJE - ART2SITON

Avgust 2008. – Betonske klupe neobičnih oblika i boja, koje je dizajniralo nekoliko beogradskih umetnika, postavljene su na platou ispred Zavoda za zaštitu spomenika na Kalemegdanu, u Studentskom parku i duž obala Save.

Ovaj jedinstveni „ulični nameštaj“, zahvaljujući Telenor fondaciji, predstavljen je u okviru završne izložbe Belefa – Art2SitON. Umetničke klupe na najposećenijim mestima u gradu ostaju Beograđanima na trajno korišćenje. A dok su se odmarali na udobnim klupama, do oktobra 2008. građani su mogli besplatno da koriste i Telenorov brzi internet.

Kao glavni pokrovitelj izložbe i zlatni pokrovitelj Belefa, Telenor fondacija je, uz partnera na ovom projektu Platfotmu za savremenu umetnost „Kiosk“, pomogla da grad ulepšaju kreativna rešenja vizuelnih umetnika Igora Štanglickog, Žane Poliakov, Mladena Hrvanovića, Stefana Ikonića i Aleksandra Denića. Svako od njih dizajnirao je po jednu klupu, izlivenu u deset različito oslikanih modela. Neki od ovih umetnika učestvuju i u projektu oslikavanja murala u gradovima Srbije pod nazivom „Pokreni grad“, na koji se ova izložba idejno nadovezuje.

Reč je o centralnoj izložbi Belefa kojom je zaokružena glavna ideja i težnja festivala da se umetnošću menja lice grada i da se na svakodnevnim putanjama prolaznika ostavljaju trajni tragovi. Klupe redovno čisti i održava „Zelenilo Beograd“, a predviđeno je da se restauriraju svake godine, u okviru narednih festivala.

„Art2SitOn projekat predstavlja suštinsku strategiju BELEF-a odgovorom na pitanje: kako događaj iz godine u godinu pretvarati u trajnu kulturnu i umetničku intervenciju - otkrivanjem i stvaranjem novih mesta za kulturne sadržaje, umetničkim dizajniranjem gradskih prostora, menjanjem gradske infrastrukture, koja od umetničke intervencije prerasta u permanentno javno umetničko delo, sa jasnom funkcijom u svakodnevnom životu građana“, rekao je Dorijan Kolundžija, umetnički direktor ovogodišnjeg Belefa.

Umetničkim projektima kakav je „Art2SitOn”, čiji je cilj da umetnička dela u gradskom prostoru prerastu u javno dobro i dobiju funkciju u svakodnevnom životu ljudi, Beograd se pridružuje mnogim evropskim gradovima u kojima su slični koncepti nailazili na odličan prijem.


Delo umetnika Gorana Denica u Beogradu, deo projekta Art2SitOn

TELENOROVA KOLEKCIJA SAVREMENE SRPSKE UMETNOSTI

Maj 2008. – Telenorova kolekcija savremene srpske umetnosti predstavljena je javnosti u umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, na izložbi koja je trajala od 9. maja do 8. juna 2008. Ova korporativna kolekcija predstavlja referentan pregled novije srpske umetnosti i broji oko 150 radova 46 domaćih stvaralaca.

„Telenorova kolekcija savremene srpske umetnosti predstavlja prvo sistematsko i ozbiljno ulaganje u srpsku savremenu umetnost. Imajući u vidu da su naše društvo i država, u proteklih petnaest-dvadeset godina, prošli kroz izuzetno težak period, sama činjenica da jedna ozbiljna kompanija ulaže u savremenu umetnost dobija na značenju, kao neka vrsta pomoći srpskim umetnicima, zatim kao jedno sistematsko ulaganje u budućnost, ali i kao opredeljenje kompanije da ostane na ovim prostorima i da, zajedno sa umetnicima i celim društvom, gradi bolju budućnost. Kolekcija se, uglavnom, sastoji od dela savremenih mladih umetnika. Predstavlja jedan relevantan pregled kroz stvaralaštvo srpske umetnosti posle 2000. godine. Kolekcija se sastoji od skulptura, slika, grafika i fotografija i prilagođena je poslovnom prostoru, odnosno samom ambijentu kompanije“, rekao je Saša Janjić, kustos kolekcije.

Kolekciju čine skulpture, prostorne instalacije, slike i fotografije poznatih, ali i mladih neafirmisanih umetnika, a formirana je u saradnji Telenor fondacije i Nezavisne umetničke asocijacije Remont. Za potrebe izložbe preneta je u paviljon iz radnih prostorija u upravnoj zgradi Telenora na Novom Beogradu, u kojima se inače nalazi. Nastala sa ciljem da podstakne razvoj umetničke produkcije i tržišta umetnosti u Srbiji, ona predstavlja i prvo sistematsko ulaganje jedne kompanije u savremenu srpsku umetnost.

„Kolekcija je prevashodno smišljena kao korporativna umetnička zbirka koja treba da živi u poslovnom ali i u javnom prostoru. Ova umetnička dela nisu namenjena depoima i skladištima, već jednom novom modernom i inspirativnom prostoru koji se, uvođenjem umetničkih radova, tranformiše u svojevrstan izložbeni prostor. Kolekcija je, tako, specifičan organizam koji živi sa zaposlenima i u svakodnevnoj je komunikaciji sa njima, sa enterijerom, ali i sa posetiocima. Ona je spoj proverenih vrednosti, oličenih u već dobro poznatim umetnicima srednje generacije, kao što su Mrđan Bajić, Gabrijel Glid, Aleksandar Rafajlović, Zdravko Joksimović, Vladimir Perić Talent, ali i radovima mlađih umetnika predvođenih Biljanom Đurđević, Aleksandrom Maćaševim, Petrom Mirkovićem, Hanom Rajković i drugima’’, rekla je Ana Krstić, menadžerka Telenor fondacije.

Tokom izložbe posetioce su kroz postavku vodili studenti istorije umetnosti. Kolekcija je dostupna i na Telenorovom WAP portalu (wap.telenor.rs/kolekcija), a kao virtuelna galerija i na sajtu kompanije (www.telenor.rs/kolekcija).


Delo umetnice Lane Vasilović, iz Telenorove kolekcije savremene srpske umetnosti, u Telenorovom Ekspo centru u Beogradu

TELENOROV KALENDAR „NOVO LICE GRADA“ ZA 2009. GODINU

Decembar 2008. – Reprodukcije umetničkih radova nastalih u projektima „Pokreni grad“ i „Art2sitON“ čine Telenorov kalendar za 2009. godinu. Autor dizajna je Igor Oršolić, učesnik projekta „Pokreni grad” i autor murala u Novom Pazaru, umetnički direktor brojnih nezavisnih projekata i dobitnik nagrada Bizart, Magdalena i Grifon.

„Novo lice grada“ predstavlja i krunu saradnje Telenor fondacije i Platforme za savremenu umetnost „Kiosk“ na projektima čija je inicijativa bila oživljavanje umetničke scene u Srbiji. Zahvaljujući zajedničkom radu u okviru projekta „Pokreni grad“ 19 gradova u Srbiji biće ulepšano muralima, dok je Beograd projektom „Art2sitOn“ dobio jedinstven ulični nameštaj na najposećenijim gradskim lokacijama.

Kalendar „Novo lice grada“, kao podsećanje na projekte kojima je Telenor fondacija podržala umetnike da izvođenjem radova u javnom prostoru ulepšaju svakodnevni život građana Srbije, drugi je Telenorov kalendar. Kalendar za 2008. pod nazivom Challenge the wall“ predstavljao je reprodukcije 12 najboljih radova sa nagradnog konkursa za dizajn Telenor tapeta.

Kalendar „Novo lice grada“ napravljen je od recikliranog papira, a upakovan je u platnenu kesu od obnovljivih materijala. Na ovaj način, Telenor nastavlja da doprinosi zaštiti i očuvanju životne sredine. Angažovanjem na izradi kalendara od obnovljivih materijala, Telenor želi da skrene pažnju javnosti na značaj održavanja i unapređenja životne sredine, jer zagađivanje plastičnim kesama u svetu spada među najveće ekološke probleme. U Srbiji se tokom jedne godine odbaci u proseku milijardu i po plastičnih kesa. Plastične kese najčešće se koriste po dvadesetak minuta, dok je za njihovu razgradnju potrebno i do hiljadu godina. Površina kesa koje se godišnje bace u našoj zemlji mogla bi tri puta da prekrije Srbiju.

Telenor je koktelom za više od 100 uglednih zvanica - predstavnika državnih institucija, lokalne zajednice, umetnika, medija i poslovnih partnera, promovisao kalendar u prostorijama Expo centra, 11. decembra 2008.


Igor Oršolić, autor Telenorovog kalendara za 2009. godinu na promociji kalendara u Telenorovom Ekspo centru u Beogradu

NAJVEĆA DIGITALNA MEDIJSKA DOKUMENTACIJA U BIBLIOTEKAMA ŠIROM SRBIJE

Septembar 2007 / decembar 2008. - Digitalna čitaonica novina projekat je Medijske dokumentacije Ebart koji je podržala Telenor fondacija i u okviru kojeg je najvećim bibliotekama u Srbiji na besplatno korišćenje ustupljena elektronska dokumentacija štampe. Ta dokumentacija zanimljivog naziva „Aktuelna arhiva“ sadrži oko milion i po novinskih tekstova i od početka 2003. godine do pre 48 sati, koliko je predviđeno propisima o zaštiti autorskih prava, u njoj su uskladištena izdanja dnevnih i nedeljnih novina koje izlaze na teritoriji cele zemlje, kao i najznačajnijih lokalnih listova. Arhivi se pristupa preko Ebartovog sajta www.arhiv.co.yu, razvrstana je u 12 jasnih pregleda i potpuno pretraživa, a dnevno se ažurira sa oko 1.000 tekstova.

U projekat, koji je počeo u avgustu 2007. godine, uključeno je 20 matičnih biblioteka u Srbiji - u Užicu, Somboru, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Šapcu, Valjevu, Jagodini, Smederevu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Čačku, Kraljevu, Vranju, Leskovcu, Zaječaru i Boru. Namera Ebarta i Telenor fondacije bila je da ovu vrstu javnog servisa učine dostupnom što većem broju građana. Time rukovođena, Telenor fondacija je septembra 2008. produžila finansijsku pomoć projektu za još šest meseci, a Ebart je odlučio da u istom periodu građanima omogući i besplatno pregledanje TV dnevnika šest najgledanijih televizija kroz svoju Video arhivu.

Program besplatnog povezivanja biblioteka u Srbiji sa elektronskom arhivom štampe Ebart je počeo 2005. godine, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije i uz podršku Ministarstva kulture Srbije. Uz pomoć Telenor fondacije taj program je uspešno nastavljen 2007, a sa predstavnicima Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu Vojvodine u toku su razgovori o njegovom daljem širenju.


Velimir Ćurgus Kazimir i Ivan Ćurgus na otvaranju digitalne čitaonice medija u Pančevu, u okviru projekta „Digitalna čitaonica novina“, u saradnji sa Medijskom dokumentacijom Ebart


Make it easy“ ”


DRUGE AKTIVNOSTI


TELENOR INTERNET PARKOVI

Jun–septembar 2008. - Iako je upotreba interneta u poslednjih nekoliko godina povećana, Srbija u tom pogledu i dalje zaostaje za razvijenim evropskim zemljama. Prema podacima iz 2007, u Srbiji priključak za internet ima oko 1,3 miliona domaćinstava, a koristila ga je tek trećina populacije, uglavnom mladi od 16 do 24 godine. U poređenju sa drugim zemljama, internet se kod nas koristi više nego u Bugarskoj i Grčkoj, ali zato čak tri puta manje nego u Sloveniji, Nemačkoj ili Švedskoj.

Radi popularizacije i promocije interneta, tokom leta 2008. Telenor je građanima Srbije omogućio besplatan pristup internetu u parkovima u pet gradova. Ova inicijativa je prva te vrste na zapadnom Balkanu i privukla je veliku pažnju medija i javnosti. Cilj je, između ostalog, bio da se pokaže da internet nije nešto što vezuje ljude za zatvoren prostor, stanove i kancelarije, već da se može koristiti bilo gde i da je dostupan svima i u bilo koje vreme.

Posle otvaranja prvog parka u Beogradu, reakcija javnosti je bila veoma pozitivna, a građani iz manjih mesta tražili su od Telenora da se i njima omogući ista usluga. Sledeći potrebu građana, otvorili smo parkove i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Kraljevu.

Uspostavljanje internet veze bilo je sasvim jednostavno, a uputstva su jasno istaknuta na tablama u parku. Veza je dvojaka - bežična i putem nekoliko USB modema koji su ugrađeni u klupe.


Telenorov internet u Studentskom parku u Beogradu

SMART KOLEKTIV I TELENOR FONDACIJA – „PARTNERSTVO ZA USPEH”Septembar 2008. - Na izložbi neprofitnih ideja „Partnerstvo za uspeh", održanoj u Telenorovom Ekspo centru, 18 organizacija civilnog društva predstavilo je svoje programe brojnim posetiocima. Izložbu su organizovali Telenor fondacija i SMart kolektiv, uz podršku vladinih predstavnika zaduženih za primenu Strategije za smanjenje siromaštva, Američke privredne komore u Srbiji i kompanije Koka-Kola (Coca Cola Hellenic, Srbija).

Izložba je organizovana radi podizanja svesti o značaju međusektorske saradnje i društvene odgovornosti kompanija i otvaranja mogućnosti za nova partnerstva civilnog i poslovnog sektora. Kompanije su imale jedinstvenu priliku da pronađu odgovarajuće partnere u civilnom sektoru za realizaciju svojih programa društvene odgovornosti (CSR programa).

Glasovima posetilaca, za najbolju organizaciju izabrana je „Banka hrane”, čija je glavna delatnost prikupljanje i distribucija prehrambenih proizvoda ugroženim grupama stanovništva. Telenor fondacija predstavnicima „Banke hrane” uručila je vredne poklone.

Predstavnica Telenora, Katarina Panić dodeljuje nagradu Miroslavi Anđelić iz humanitarne nevladine organizacije „Banka hrane“, na izložbi „Partnerstvo za uspeh“


MESTA U SRCU – IZBOR NAJPOZITIVNIJEG PROJEKTA GRAĐANSKE INICIJATIVEJun 2008. - Telenor fondacija drugi put je podržala akciju i učestvovala u izboru najpozitivnijeg projekta građanske inicijative u 2007. godini koji je dobio nagradu „Mesta u srcu”. Nagradu je osnovao i dodeljuje je od 2006. godine Džeferson (Jefferson) institut. Usled velikog interesovanja za ovu inicijativu, osnovan je i fond „Mesta u srcu” i nagrada za organizaciju koja je postigla vidljive rezultate rešavajući probleme brojnih društvenih grupa. Nagrada je drvena statua, rad akademskog vajara Nenada Vacića.

TELENOR FONDACIJA, INSTITUT ZA TRANSFUZIJU KRVI I TV B92 Januar 2008. – Zaposleni u Telenoru pridružili su se akciji Zavoda za transfuziju krvi i TV B92 u akciji dobrovoljnog davanja krvi i ovim humanim gestom doprineli stabilizovanju rezervi krvi koje su, tokom zimskih dana, bile značajno umanjene.


Be respectful“ ”

Izložba „Silent Society“ u Beogradu, u saradnji sa Radnom organizacijom iz Beograda

NAGRADE I PRIZNANJA AKTIVNOSTI


GLAVNA NAGRADA VIRTUS ZA DOPRINOS NA NACIONALNOM NIVOU

Decembar 2008. - Glavna nagrada Virtus, koja se jednom godišnje dodeljuje za korporativnu filantropiju, u kategoriji posebnog doprinosa na nacionalnom nivou na polju korporativne odgovornosti, dodeljena je kompaniji Telenor. Nagrada, koju dodeljuje Balkanski fond za lokalne inicijative, najveća domaća fondacija koja podržava građanske akcije i grupe u Srbiji, ustanovljena je prošle godine, a namenjena je poslovnim subjektima koji su podržali delotvorne i dugoročne neprofitne projekte od opšteg značaja. Osim glavne nagrade koju je dobio Telenor, Virtus nagrada se dodeljuje u još pet kategorija: za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, za malo i srednje preduzeće, za podršku najinovativnijem projektu godine i dva posebna priznanja - za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora i specijalna nagrada za medijski doprinos. Nagrade su dodeljene na svečanosti u Narodnoj skupštini 10. decembra 2008.

„Kao društveno odgovorna kompanija, Telenor je osnovao svoju fondaciju, koja se samo ove godine podržala više od 50 projekata. Ovu nagradu primamo kao vredno priznanje za dosadašnji rad kompanije Telenor i podstrek za nova ulaganja u srpsko društvo. Drago nam je da možemo da pomognemo da se uspostavi dobar dijalog između civilnog i korporativnog sektora, jer iz te saradnje Srbija i njeni građani mogu da imaju dugoročnu korist“, rekla je Sandra Štajner, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Telenoru, primajući nagradu od potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića.

Projekat, konkurs i svečanu ceremoniju dodele nagrade organizuje Balkanski fond za lokalne inicijative, u saradnji i pod pokroviteljstvom USAID, Instituta za održive zajednice (ISC), Ministarstva spoljnih poslova Češke, VIA fondacije, Fondacije braće Rokfeler (RBF), C. S. Mott fondacije, Executive Group, Ekonomist Media Group, "E-kapije", Društva Srbije za odnose sa javnošću, PriceWaterhouseCoopers, grada Beograda, Narodne skupštine Republike Srbije i brojnih drugih institucija, medija i privrednih udruženja.


Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj i Sandra Štajner, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Telenoru, na dodeli VIRTUS nagrade


TELENOR ZAUZIMA PRVO MESTO PO ODRŽIVOSTI NA OSNOVU INDEKSA DAU DŽONS

Septembar 2008. - Telenor je i ove godine osvojio prvo mesto po održivosti u sektoru mobilnih telekomunikacija, na osnovu indeksa održivosti „Dau Džons“ (Dow Jones Sustainabily Index - DJSI). U konkurenciji 17 kompanija koje se bave mobilnim telekomunikacijama, Telenor je zauzeo vodeće mesto u pogledu kombinovanog učinka na osnovu niza ekonomskih, društvenih i ekoloških kriterijuma. U izveštaju se, međutim, navodi da se kompanija suočava sa novim izazovima u svom lancu nabavke.

Ovo je drugi put da je Telenor zauzeo čelnu poziciju kad je reč o održivosti na osnovu „Dau Džons“ indeksa, a već sedmi pet kako je u samom vrhu. „Dau Džons“ indeksi pokazuju koliko dobro kompanije posluju na osnovu 98 detaljnih pitanja o ekonomskim, društvenim i ekološkim aspektima održivosti. Ovo je najobuhvatnija svetska godišnja analiza trendova održivosti i učinka korporacija. Istraživanje je zasnovano na obimnoj internoj i eksternoj dokumentaciji.

Social Dimension

Average score in Mobile Telecom

Telenor score

Best score in Mobile Telecom

Environmental Dimension


Telenor score


Economic Dimension


Telenor score


28%

43%

70%

79%

49%

83%

83%

74%

74%


NAGRADA BIZART TELENOR FONDACIJI

Mart 2008. - Saradnja Telenor fondacije i Platforme za savremenu umetnost „Kiosk“ na projektu „Pokreni grad“ proglašena je najuspešnijim partnerstvom sektora kulture i biznisa (Art&Business Award) i nagrađena je godišnjom nagradom Bizart, čiji je pokrovitelj i osnivač Ministarstvo kulture Srbije. Nagrade su laureatima dodeljene 20. marta 2008. u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“.

Nagradu Bizart ustanovilo je Ministarstvo kulture Srbije s namerom da podstakne nove mehanizme finansiranja kulture koji uključuju privatni i poslovni sektor, kao i brojne fondove i fondacije. Time ministarstvo nastoji da razvije instrumente motivisanog ulaganja u kulturu, kako bi bila uspostavljena jaka i održiva veza između sektora kulture i poslovnog sektora. Ministarstvo kulture se nada da će nagrada podstaći stvaranje pozitivnog ambijenta za ulaganje u kulturu, zasnovanog na zdravim principima, uz uzajamno poštovanje, profesionalnost i inovativnost, društvenu odgovornost, kvalitet ostvarenog partnerstva, kao i samog projekta. Ovo su, ujedno, kriterijumi kojima se rukovodila komisija prilikom izbora nominovanih projekata i najuspešnijih partnerstava.

Na osnovu propozicija ustanovljenih prilikom dodele prve nagrade Bizart, članove Komisije činili su Nebojša Babić, direktor galerije Ozon, Katarina Gaborović, direktorka marketinga Rajfajzen banke (Raiffeisen), Veran Matić, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV B92, Igor Oršolić, dizajner i umetnički direktor RTV B92 i Miodrag Popović, direktor Yu Epicentra. Autor statuete nagrade Bizart je dizajner Mirko Ilić.



IMPRESUM

Korporativna odgovornost / izvestaj 2008.

Izdavač Telenor d.o.o. Omladinskih brigada 90

11070 Novi Beograd www.telenor.rs

Za izdavačaSandra Štajner

Urednik

Ana Krstić

Izvršni urednik Katarina Panić

Art direktor Ferenc Laslofi

Grafičko oblikovanje Jovica Obradović

Fotografije Ana Adamović / Andreja Leko

Lektura Ana Luković

ŠtampaPublikum

Tiraž 300


Ovaj katalog je odštampan na recikliranom papiru.

Documents

Ovaj katalog je odštampan na recikliranom papiru. · KULTURA I UMETNOST 47 DRUGE AKTIVNOSTI 59 NAGRADE I PRIZNANJA 65 ... Telenorova poslovna zgrada u Beogradu . NAČIN NA KOJI POSLUJEMO