Шта ћескоро бити

Српскапрестоница Крушевац

КЊИГА ИЗДАТА

С БЛАГОСЛОВОМ ЕПИСКОПА

ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА

ВЛАДИКЕ ДАМАСКИНА

До недавно су биласамо три епископа без епархије,

и то: Владика г. Дамаскин Давидовић,

Владика г. Атанасије Јевтић, Владика г. Атанасије Ракита.

СРБИЈА ЋЕ ВРАТИТИ СВОЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈУ

Архимандрит Тадеј

Биће Србији боље када српски народ поведе онај који истински држи Библију у рукама у срцу Бога када Крушевац постане престоница, у Крушевцу буде патријаршија и владар, буде по угледу на Његоша, тај ће благословити повратак Косова и Метохије. Све до тада црним словима у историји Српства биће исписани властодршци световне Београдске власти.

Схи Монах Гаврило

Крушевац биће престоница.Иступиће пет владика из СПЦ-а,преселити патријаршију у Крушевац иповести Српски народ.а папа ће морати да побегне из Ватикана,То је oвo време.

Откр. Светог Joвaна Богослова Cв. пророка Данила

ШТА ЋЕ СКОРО БИТИ

СРПСКА ПРЕСТОНИЦА КРУШЕВАЦ

ВАЉЕВО • 2004

СВЕТИ ГОВОРЕ

Круна Св. Цара Уроша налази се у срцу Србије у једној пећини поред извора који зову Говор Вода. То место у време Немањића било је Манастир посвећен Св. Недељи. (Сада је промењен назив). Био је рушен. Ту су многи тајни писани документи, али не може нико ништа да узме. Није дошло време за то, а биће сада у нашем времену откривење тих тајни.

Створи ће се православни блок од 7 земаља и то Русија, Грчка, Грузија, Молдавија, Бугарска, Румунија, Србија и Православни Кинези. Центар за Српски народ биће Крушевац, а Руски Цар биће Михаило, а Србин је одмах уз њега, биће му десна рука.

Њих два пружиће жесток отпор глобализацији и целом антиправославном свету, назван Нови светски поредак, где ће Цар бити антихрист.

Антихрист је рођен, има два имена Давид и Валтер. Завршио је Црномагијску школу у Индији. Сада је први човек тајног Јеврејског лобија. Биће он први и последњи председник целог анти-православног Света звани Нови светски поредак. За Србију изабран је Коштуница за његову продужену руку. Коштуница је Јеврејин по женској линији зато су његови преци променили презиме. Његова политика је из штаба Антихриста, али то неће заживети у Србији.

Овде ће бити враћене мошти Св. Петке из Румуније, и то у садашњем времену.

Монаси са Свете Горе, склониште од антихриста пронаћи ће овде.

Видите цркву Св. Апостолу Луки и Нови конак. До пре око 10 година ништа није постојало. Вредни Бошњани и остали приложници саградили су цркву и конак.

Обнову овог изгледа урадиле су монахиње Макрина, Павла и Серафима, наравно, уз помоћ приложника, а за време Старца Гаврила и ту је било гостопримство Аврамово, тако је то по Богу.

Манастир је мушки, игуман је Архимандрит Алексеј, припада шумадијској епархији Владики Јовану. Налази се између Крушевца и Варварина у Бошњанима. Када се пресели Патријаршија у Крушевац и оснује Нови Синод.

Свети Синод Светог Саве од само, у почетку. пет епископа Бог само зна ко ће бити игуман и владика. али гостопримство мора бити Аврамови исто и за просјака и цара.

Свети старци кажу:

Варају се епископи и свештеномонаси ако мисле да ће ова светиња бити под патронатом антихриста, папе, екуманизма, новог светског поретка, београдске световне и духовне власти, и осталих секти (видети ЈЕСТЕ ЛИ ЗАИСТА ПРАВОСЛАВЦИ).

Ову чесму саградио је Хаци Гелић Јово из Бања Луке и сведок беседа старца Тадеја о будућности ове светиње.

Ту је подземна црква са три нетрулежна светитеља, сабља св. Цара Лазара, барјаци, архива, тапија о Косову и Метохији.

УВОД

Старац Тадеј, рођен је око 1914. године у селу Витовници, браничевска епархија. У младости се тешко разболео, па пошто му лекари рекоше да ће живети још само кратко време (4-5 година), и будући од малена научен побожности, решио да то мало живота проведе у манастиру. У манастир ступио са 14 година. У то време у Миљковом манастиру било је око 30 руских монаха, који су прешли из Оптине Пустиње у Централној Русији, на челу са архимандритом Амвросијем. Сви су се они занимали умном Исусовом МОЛИТВОМ, што је оставило дубок траг у васпитању и неких искушеника Срба, међу којима је био и четрнаестогодишњи Томислав Штрбуловић, касније у схиму пострижен са именом Тадеј. За време пред рат учио се у Монашкој школи манастира Раковице, где је остао и за време рата. Неко време је био назначен настојатељем манастира Пећке Патријаршије, затим духовник женског општежића у манастиру Туману, а од 1982. назначен старешином манастира Витовнице, његовом родном месту. Старац Тадеј има игумански чин. Обраћају му се за духовне поуке како монаси тако и мирјани.

Цитирали смо старца Гаврила у реч, није ни једна реч одузета ни додата. Новинари и књижевници би рекли зашто овде није у текстове убачено мало меса. Тада не би било то што је он био, а он је био чудотворац.

Старац Гаврило није био чувен у јавности нити је он то желео и хтео.

Код њега није било може и овако и онако.

Био је то духовник који недостаје баш сада Србији да каже живу реч.

Описаћемо мало више једино о манастиру Св. Луке у Крушевцу и Креманском пророчанству. Старац Гаврило упокојио се у 98. години живота. Био је толико прозорљив да је препознавао стање душа у телу и наших сродника. Једном је рекао једном ходочаснику: Твој отац је радио 50 сати дневно без одмора и недељом и црвеним словом. Сада на оном Свету мора да седи закован за столицу у једном ходнику није ни у рају ни паклу. Не може никуда са те столице, али то му је горе него и пакао кад није хтео да одмара недељу, поштује Божије заповести и не ради црвеним словом. Сад мора седети тако до страшног суда. Једино сада света црква Св. Литургијом може да му помогне.

Човек је оно што мисли. Треба прекинути рат мисли. Енергија коју пошаљемо према неком бићу враћа се нама. Ако шаљемо љубав, љубав умножену ћемо и добити. Ако шаљемо мржњу, иста умножена мржња се враћа и нама. Јер какве су ти мисли, онакав ти је и живот. Наш живот зависи од сопствених мисли. Кад немамо добре мисли, мора да се дешава око нас и са нама оно што не желимо. Рат, неред, несугласице, сумње, мржње.

Ако осуђујеш ближњег макар само мисаоно, тај исти грех се преноси на тебе.

Отац Тадеј

Ми можемо свашта да радимо, али нећемо имати ни мира ни покоја. Карактерна особина је основа за прелазак у вечност. Ако смо мирни и тихи, идемо у ред светих и анђела. Њих је Господ наградио бесплатном благодаћу, и у тим душама нема особина овог света. Човек може стално да га вређа, а он се не вређа. Човек може да га изудара, а он се не љути, јер ће његова душа руковођена Светим Духом.

... Треба да се опустиш. Не узимај превише на себе бриге овога Света, већ чувај свој мир и живи са Богом. Нека иде како иде...

ПРЕДГОВОР

Живимо у неком чудном невеселом времену у коме житељи многих градова, држава па и континената немају свој устаљени пут који би их водио ка једном узвишеном животу. Напротив изгледа као да се испуњавају пророчанства великих православних пророка св. Нила Мироточивог, св. Косме Етолског и нашег великог духовника св. Николаја Велимировића.

У изванредној књизи Рат и Библија, велики духовник на чудесан начин предсказује избијање Другог светског рата, према коме ће Први светски рат изгледати као нека лака предигра. Овај велики мислилац, опомиње безбожну Европу речима:

„Осамнаести век је побуна против Цркве, Деветнаести је побуна против Бога, Двадесети век је савез са сатаном...”

Заиста, нарочито крај двадесетог века, дакле време у коме живимо, показује огромно нарасташе моћи демонских сила у њиховом перфидном ткању мрежа за заробљавање људских душа. Чак и разумни и мудри лако упадају у њихове мреже а да тога нису ни свесни. Они греше и чак не знају да греше. А када и осете да су улетели у демонске мреже, као да не виде могућности како да се из њих искобељају.

Чини се да је савремени човек изложен чак и већој опасности од житеља Содоме и Гоморе. У тим древним аморалним временима паклене силе су показале своју моћ само у једном граду, сада лак оне, захваљујући пре свега телевизијским медијима, походе готово сваки дом. Слушајући сасвим безазлену песму, неочекиваном режијом, прерушене демонске силе, за тили час им серијом еротских и бруталних сцена, трују душу а да се укућани чак и не могу да снађу од изненадних искушења.

И у овом случају као да се у потпуности испуњавају пророчанске речи Светог Козме Етолског, који је у низу пророчанстава наговестио појаву ђавоље справе, која ће имати рогове на терасама и крововима, а чији ће прозор водити у пакао.

Духовни живот је готово од самог настанка Србије био једна од главних одлика сваког Србина. Ако се зна да је у „мрачној” Србији средњег века од 24 владара из куће Немањића, чак 23 проглашено за свеце (изузев Душана Силног), а све њихове жене уколико су их надживеле постајале би монахиње. Ако се зна да су краљеви на Велики Четвртак прали ноге дванаесторици најсиромашнијих грађана. Ако се зна да је српски теолог Св. Сава са својим следбеницима посејао манастире по Палестини, Грчкој, Бугарској, Румунији, Русији, Аустрији и Италији, а да у Србији странци нису никада чак ни малу капелицу сазидали, онда је јасно да је у то величанствено време средњег века држава била црква, а црква држава.

Колико је био фасциниран средњевековном српском духовношћу један од највећих књижевника двадесетог века нобеловац Анри Малро сведоче његове речи изговорене на десет месеци пре смрти:

„Болестан сам и једино што ми је жао је немоћ да још једном посетим моју драгу Србију због њеног узвишеног живота, који је водила у средњем веку...”

Рекли смо већ, свеци и манастири су одувек били најважнији духовни параметар процене духовности једног народа. Отуда реч просвета значи рекосмо просветити се, а број светитеља означава и духовну зрелост једног народа.

Свети Владика Николај Српски

ОТАЦ ТАДЕЈ

Ми смо концентрисани на све оно што нас окружује, и у овом тренутку нисмо у стању да пониремо у дубоке божанске тајне. Начин нашег размишљања је крајње прагматичан и желели бисмо да верујемо и поштујемо само оно што видимо.

Но читав тај видљиви свет је само једна видљива тачка у односу на невидљиви свет. Да би опстао један народ, а то важи у овим тренуцима изузетно и за наш, треба најпре да буде јединствен у мислима. Тек тако мисаоно уједињен у стању је да победи знатно јачег непријатеља. Историја Старог Завета нас обавештава да у тренуцима када је Израел био уједињен, успевао је да победи знатно већег непријатеља. Насупрот томе чим се одродио од Бога дакле препуштао се раздору и разједињености, Филитејци су били, као нека врста бича Божијег, који је кажњавао њихову разједињеност.

И ми Срби, који се у овоме тренутку налазимо можда у најсудбоноснијем тренутку од свога настанка, требало би да из свега овога извучемо неки наук. Обезбожена Србија треба да се најпре покаје за све оне грехе, које је починила, а потом духовно умивена и очишћена уз благодат Божију, биће спремна да се супростави чак и највећим и најбројнијим непријатељима.

У вези са навођењем Инокентија Херсонског, ја бих са своје стране, додао да је силина људске душе несхватљиво снажна. Ако се само једно биће нађе у породици које је одано Богу све се у тој породици мења. То исто биће је као какав катализатор. Узавреле духове он стишава, дисхармонију претвара у хармонију. Јасно је да од количине његове Божанске благодати, зависи и његова смиреноумна мисија у породиcи.

Људи су се удаљили од Бога имају нечисте мисли. А од мисли малочас смо видели происходи добро и зло. Породица је основна ћелија у једној држави. Ако је то основна ћелија, због злих мисли, доживела гангрену, јасно је да и читава држава, односно друштво, опседнути злим мислима, не може имати лепу будућност.

Као што видимо у наше душе је убачена клица дисхармоније и докле год нашим смиреноумљем а да не успоставимо опет Божанску хармонију, тешко је очекивати да се садашња тешка ситуација, пре свега духовна битније измени. ТЕК ПОШТО СЕ У ПОТПУНОСТИ ИЗМЕНИ И НАШЕ ДАНАШЊЕ ОБЕЗБОЖЕНО СТАЊЕ, МОЖЕМО ОЧЕКИВАТИ ДА ЋЕ ДОЋИ И ДО ОСТАЛИХ ДРУШТВЕНИХ ПРОМЕНА.

А да би наш човек остварио лепшу и благодатну будућност мора да се најпре одрекне своје гордости, односно уображеног схватања да све своје подухвате може остварити потпуно самостално без Божије помоћи. Чак и у Науци, само у одређеним областима научног стваралаштва. Бог допушта остварење научног подухвата, Сама Божија благодат тада хита човеку у помоћ. И то откривање научних тајни се не врши само на јави већ и у сну...

... Већ сам у годинама, настави Игуман па се не сећам имена научника, који је годинама решавао неки проблем, но није успео да га реши. Једнога јутра он се пожали укућанима да му се у току сна, управо јавило решење тог проблема, које му је нажалост опет испилило из главе. Помно слушајући његово јадиковање, један од укућана га подсети да се ноћу будио и записивао нешто на папиру. Научник је хитро проверио ноћашњи запис, и после неколико тренутака провере било му је јасно да је управо тај запис решавао онај нерешиви проблем.

Тако дакле поступа Господ кад хоће да помогне човеку у његовим стваралачким напорима.

Но Господ може и да опомене, чак и сурово опомене тог истог Човека, када покушава да наруши неке законе Божанске хармоније. Већ сам поменуо више пута да су неки

изузетни научни прегаоци дошли до јединствених научних пројеката, који би на први поглед донели људима неслућене животне погодности и радости. Но, тај исти научник прожет неким Прометејским жаром не види или чак не може да види и оне друге тамне сенке, које са собом носе та научна епохална достигнућа. Код мене је управо долазио један од таквих научних прегалаца, који се противио изричитом небеском становишту забране да би потирање Земљине теже, свакако донело огромну погодност читавом човечанству, зато што би се као и свака небеска птица кретао у ваздуху. Но Бог Сведржитељ далеко више види од површног научника и зна да би такви научни подухвати у случају да дођу у несавесне руке великих војних сила, донеле и катастрофалне последице по читаву Планету.

Архимандрит Тадеј

КАКО ДА СЕ СПАСАВАМО У 21. ВЕКУ?

Човек, док је у млађим годинама, жели штошта, и да види, и да чује, а када остари није више толико заинтересован као у млађим годинама. У млађим годинама човек живи тако да што више сазна, а када остари, он види да му је то неко оптерећење. Најбоље је да се човек од младости чува да не ожалости никога, ако је могуће, јер чим другога ожалости, више неће имати мира од помисли. Боље је живети у миру него ли живети бурно. Зато и сви Свети Оци који су проживели добрим животом, мирним и тихим животом. сви кажу да је савршенство хришћанског живота - крајње смирење. Значи трпељивост јесте оно што је најпотребније у животу. Трпети и праштати све, не примати к срцу никакву увреду. Ако је неко некога повредио, некоме казао оштру реч, треба да се пред Богом покаје и помири. Када се помири, у срцу буду мисли мирне и више нема рата мисленог. И онда када човек има мирне мисли, онда његов ум сам по себи пази да нема никакав мислени рат ни са ким у овом животу, јер упућује другоме увек мирне мисли, Када нико није ожалошћен на мене, онда је и у мени мирно...

... Како је данас земаљска кугла постала мала за људе? Раније, док није било тих брзих превозних средстава, велика је била, а сада је мала, и вести се чују одмах с краја на крај света. Ускоро ће и васиона постати мала за људе. Да, да, а то је зато што је човек умно, мислено биће.

... Бог открива човеку вечност, вечно блаженство, и зато треба да будемо радосни јер смрт уопште не постоји. Господ је победио смрт и дао нам је вечни живот! Прелазимо из овога привременога живота у вечни, у вечност којој краја нема. Зато треба да из живота овде на земљи пређемо у вечност са карактерном особином племенитом и узвишеном, јер управо са одређеном карактерном особином прелазимо у вечност. А треба да нам је карактерна особина мирна, тиха, блага, кротка, пуна љубави и доброте; да зрачи из нас. Јер знамо да нам овде на земљи такве мисли дају мир, тишину и благост, а кад смо оптерећени помислима, немамо мира у овом животу.

Зато треба да се трудим, с Божјом помоћи, да молимо Господа да нас очисти од зла. Од злих помисли, јер каквим се мислима бавимо, такав вам је н живот. Човек је биће мислене енергије. Ми нисмо свесни да ми живимо Божанским енергијама, да је Бог свуда присутан и да Он даје живот свакој твари. Зато, док смо овде у овом животу, трудимо се да будемо тихи, мирни, благи, пуни љубави и доброте; трудимо се да задржавамо у себи увек добре мисли, добре жеље, јер оне нам дају мир и тишину. Са тим мислима, са таквим особинама улазимо у вечност... и остајемо са тим: прелазимо из силе у силу, из незнања у познање, као што и Анђели и Свети, сви прелазе из силе у силу, н усавршавају се у добру... Али, у зависности од тога каква им је карактерна особина, неки могу да се, нажалост, усавршавају и у злу... јер човек је биће које никада не остаје на једној тачци: увек је овако: или смо бољи или смо лошији у зависности од наше карактерне особине коју усавршавамо.

КАКО ИЗДРЖАТИ САВРЕМЕНА ИСКУШЕЊА?

Ма какве невоље да нас сналазе не треба очајавати: све ће да прође, хвала Богу...

Али садашње стање је све теже и теже, а људи никако да се поправе, да буду добри, него им бива све теже и теже, јер не знају да смо ми људи бића мислене енергије и да по мислима којим се бавимо на земљи у ствари стварамо дисхармонију, и од тих злих мисли немамо мира ни ми, ни други. У овом свету може да живи још толико људи колико их данас има, али људи немају мира јер својим помислима стварају дисхармонију, која није добра, и сви то осећамо, и немамо мира..

Ако се бавимо добрим мислима и жељама, те мисли нам дају мир и радост још у овом животу, а поготову у вечности, и онда видимо да смрти нема, да је смрт побеђена,

Господ је победио смрт и живот нам вечни даровао.

СРПСКО СТРАДАЊЕ

- Оче Тадеје, Ви живите духовним животом и зато нашу ововремену стварност можете да обухватите духовним погледом. Реците нам, молим Вас, неколико речи о невољама које су задесиле народ српски, зашто су оне дошле међу нас и како да их превладамо?

- Па страдамо зато што су нам мисли зле и жеље зле. Сами то проузрокујемо, јер нема покајања код нашег народа. Нема покајања ни код побожних, а да не говоримо о онима који нису побожни. Педесет година комунизма много је велико зло учинило, веће зло него 500 година под Турцима. Толико је одстранило народ од Бога, човече. Па су те наше зле мисли и зле жеље растуриле хармонију мира, просто је разбиле и уродиле злим и тешким плодовима. А сами смо за све то криви. Беремо плод својих мисли и жеља...

Мора да се обнови покајање. А то није само исповест код свештеника, премда је и то потребно за слободу човека од злих мисли, него је покајање окретање према апсолутном добру. Значи, окретање ка Богу, jep апсолутно добро је Бог, Требамо се окренути срцем према Богу и тражити мир са Господом, да нам да снаге да будемо добри. Ради свога добра да имамо добре мисли и добре жеље. Ми то не радимо и због тога страдамо.

Бог је у вама, а Он пошто је љубав, неће да нам ремети слободу воље. Задржавамо у себи много зла и онда то дође до изражаја: и у породици, и на радном месту. и у друштву. На крају резултира страшним страдањем. Ето видите куда смо кренули..

А није зло само код нас, него у целом свету. Али поготово код нас, јер смо ипак изабрани од Господа, хришћани смо. Има много душа из нашег рода које су страдале за Господа и које се моле пред Њим и Мајком Пресветом, али ми својим мислима и својим жељама све то стопирамо. Ипак, Господ нас штити, много нас штити.

Требамо се ослободити зла у себи. Имамо историју Израиљаца, Стари завет је већином историја. Кад год је изабрани народ израиљски одступио од Господа, мали филистејски народи су га десетковали и покоравали, и много је страдао. Кад год су се Израиљци покајали и обратили се Господу, са мало људства покорили су непријатеље.

У Књизи о судијама имамо пример како je Гедеон са три стотине Израиљаца помоћу Божјом победио Мадијане, којих беше „много као песка по брегу морском”. Гедеон је најпре сакупио доста војске израиљске и намеравао да се супротстави Мадијанима. Али му Господ рече:

„Много је народа с тобом”, те Гедеон отпусти велик део кућама. Али му се Господ поново јави и каже му да тај преостали део изведе на воду и да их добро посматра са стране. Сваког оног војника који захвата воду шаком и пије из ње да одвоји. А оне који клекну и легну да пију, на те да не обраћа пажњу, само оне који захватају руком да одвоји. Издвојише свега триста војника. Свега триста, од мноштва војске. Тада се Господ поново јави Гедеону и каже му: „Са њима иди против Мадијана”. „Па како ћу са триста људи против толиког мноштва војске?” „Победићеш са триста људи!” И разбијена би мадијанска војска. Ето шта значи Господ и Његова сила.

Ми смо мали народ, али да смо једномишљеници на путу Божјем, ниједан непријатељ не би нам могао одолети. Јер у нама је тада божанска енергија, и то - уједињена божанска енергија. То је снага, човече! Од једнога хиљаде бегају. А тамо дисхармонија, код непријатеља. Али докажи ти то, коме леш да то кажеш кад брат брата не може да подноси... Ето што значи: са мало људства може да се победи много већи и снажнији непријатељ.

АНТИХРИСТ ДОЛАЗИ

Драга у Христу браћо и сестре, ако је било којем хришћанском народу икада било потребно свеопште народно покајање пред Јединим Свемогућим Богом и Светој Тројици, то је заиста сада потребно нашем српском народу, а затим и свим православним односно хришћанским народима. Јер по датим изјавама најодговорнијих у Источној Православној Цркви, постоји међународна светска завера против Христа и Његове св. Цркве, као још јединог верног чувара свих Божанских догмата Божанске Свете Тројице. Кнез пакла и противник Божији - Сатана, формирао је од кнезова људских, своју Апокалиптичку звер са седам глава (седам економски најразвијенијих - Г7) и десет рогова (десет мање моћних) у Европској унији, (Откр. Јов. гл. 13). Ова паклена звер, по налогу кнеза овог света - Сатане, из дана у дан, врши све јачи притисак на православље и православне народе. Пример српског и руског народа је најочигледнији. Бугаре и Румуне економски условљавају. Грци и Јермени су под претњом муслиманских терористичких акција и рата званог џихад. Света гора је под опсадом јеховиних сведока обилато помаганим јудео - америчким мултимилијардером и дежурним филантропом Џорџом Сорошем. Навала секти разних врста на православне просторе је огромна. Свим православним и хришћанским народима шаљу се претње и упозорења да буду мирни и покорни плану и програму Новог Светског Антихристовог а. Библијска сведочанства и светитељска пророчанства, написана у Св. писму и забележена у светоотачким списима, јасно оцртавају савремене политичке, правне, економске, социјалне, религијске, здравствене и друге тенденције Новог Светског Антихристовог поретка.

1. У интересу свеукупног човечанства, ради трајног мира и свеопштег материјалног животног благостања за све људе и народе, настоји да се све досадашње религије укомпонују у једну јединствену светску религију. (Мат. 24,15), (Дан. 12,11). Реч је о екуменизму.

2. За првог поглавара нове светске религије и владе, по расписаном конкурсу од стране Светског парламента, на демократски тј. демонократски начин изабраће се онај кандидат који ће пред светском парламентарном кадровском комисијом, приказати неку своју натприродну силу и надпросечно знање и мудрост. (2. сол. 2,9-10), (Откр. Јов. 12,4-8).

3. Њему као првом светском владару и духовном поглавару, доделиће се, путем светског устава, званично признање и титула Новог Спаситеља човечанства (2. Сол. 2,4).

4. Сви грађани Новог светског а биће дужни да одају божанско поштовање и поклоњење новом спаситељу човечанства - Антихристу (Откр. Јов. 13,8-12).

5. У интересу економског, научног и техничког прогреса, сви грађани биће обавезни да имају угравиран свој лични матични број на своју десну руку или на челу. Само угравирање обавиће се безболно савременом ласерском техником, а тајанствена шифра Антихриста биће невидљива за природно око. (Откр. Јов. 15,16).

6. Сви они који буду одрицали божанство Антихристу и одбијали да им се угравира лични матични број, изгубиће право на било коју врсту купопродајне трансакције (Откр. Јов. 13,17), а највероватније да ће изгубити и право на запослење, право на социјално и пензијско осигурање, право на здравствену заштиту, све то у одређеном периоду да би се бунтовник поправио и пристао на деификацију и угравирање. У противном, предузимаће се много строжије мере губитак грађанских слобода, мученичко истијазавање и физичка ликвидација. (Откр. Јов. 13,7), (Откр. Joв. 13,15).

7. Сви грађани који се буду одлучили да прихвате одлуке светског устава Новог светског поретка, установљеном од стране новог спаситеља човечанства Антихриста и његове високонаучне владе - парламента уживаће пуно доживотно материјално благостање и потпуну слободу природног телесног живота, Нови светски устав укинуће установу брака као конзервативну и непотребну за ново доба. Укинуће се и вековна морална обавеза о поштовању неких породичних и родбинских норми понашања. Свако разумно људско биће,

у своме узрасту, према свом природном нагону, имаће право и слободу да без разлике свакоме и на сваком месту, изјави своју интимну телесну љубав - Јер по том питању, догма нове светске религије гласи: „Забрањено је забрањивати”. Бригу о трудницама и младом потомству водиће високонаучна светска институција која ће селективним методама још у мајчиној утроби стварати најспособније и најздравије, за нови научни прогрес човечанства. Ето драга у Христу браћо и сестре, од седмоглаве звери, која из дана у дан све чвршће преузима светску владавину у своје руке и успешно приводи крају свој план и програм, очекујемо ускоро нови светски устав Новог светског поретка. Па шта онда чинити, питамо се сви. Чујмо. Пре успостављања сатанске Антихристове тираније над људским родом, Премудри и Човекољубиви Господ, допустиће проклетом Сатани да покрене човечанство у свеопшти, трећи светски рат и да употреби ратну атомску технику за масовно уништење живота на земљи, да би се том пакленом техником обавила пророчки предсказана велика жетва Господња над синовима људским, (Откр. Јов, 14,14-20). У тој великој жетви изгинуће 2/3 човечанства, а једна преживела задобиће љуте и болне ране. (Захарије 13,3), (Откр. Јов. 9,15), (Откр. Јов. 9,18), (Откр. Јов. 16,2), (Откр. Јoв. 16,11). Према томе примајмо к знању прво жетва Господња, а затим тиранија Антихриста. Јер свезнајући Господ, добро зна са каквим ће страшним терором наступити проклети Сатана преко свог изабраног пророка Антихриста. Многи верујући услед болести, старости и малолетности, неће моћи да издрже његову страшну тортуру (Лук. 12, 4-6). Зато ће Господ кроз масовну жетву, сакупити бесмртне душе, многих својих верних слугу и сместиће их у своју Небеску житницу. А преживелим својим слугама, Свемоћни Господ, даће крепкост и силу духовну, те ће једини храбро, витешки и са радошћу у срцу, положити своје земаљске животе за одбрану и осведочење истините вере Хришћанске, као последњи свети мученици за Христа и свету веру хришћанску. А друге ће Дух Свети, упутити организовано по групама у горе и планине да у пећинским и брвнарским црквама, као жива земаљска Црква Христов, коју ни врата пакла не могу надвладати, одслуже последње, свете Литургије у славу Божанске Свете Тројице. Познато нам је, да је Христова Црква своју божанску мисију на спасењу људског рода, започела у Витлејемској светој пећини (Мат. 2,5-6), (Лук 2,15-16), и гле, по свим библијским пророчанствима и садашњим трагичним збивањима и по свеопште моралном паду наше несрећне цивилизације, ближе се дани када ће завршити исто у некој пећини, последњом Св. Литургијом Божанској Светој Тројици. Тако Господ рече, и тако мора бити... А онда кад заблиста, Часни Крст Господњи, после 3,5 године Антихристове владавине, уследиће други Христов долазак, као Свемогућног и Свеправедног Божанског Судије, а у пратњи свих Његових Св. Арханђела и Анђела, да коначно пресуди проклетом Сатани, палим анђелима, отпалим и непокајаним бесмртним душама људским који живећи у телу на земљи Бога у Светој Тројици презираше, а Сатани у својим смртним гресима служите. Ради спасења душе своје, у ове трагичне и судбоносне дане, потребно је свакодневно читати Св. Јеванђеље, посебно Књигу Откровења Св. Јована (као што свакодневно читамо дневну штампу или гледамо ТВ) и размишљати о долазећем Страшном Суду Господњем (Мат. 25, 31-16). Покајмо се што пре, драга у Христу браћо и сестре, времена је све мање. Циљ и суштина јеванђељског покајања састоји се у обнови Светог јеванђељског живота, живота по и у Христу Богу. По животном примеру и учењу Спаситеља Христа, по примеру и учењу Његових св. Апостола и на примеру и учењу свих Божјих светитеља, светих људи, жена и деце. За обнову светог јеванђељског живота. прво је потребна логична убедљива вера у Свету Тројицу. А та света спасоносна вера, васкрсава у човечијој бесмртној души, кроз безусловну послушност и покорност, Светој Вољи Господњој савесним испуњавањем свих светих заповести Христових. Њиховим неиспуњавањем и одбацивањем, зле и паклене сатанске силе, заробљавају душу и помрачују веру у Божанску, Свету Тројицу Путем свете тајне крштења и искрене исповести код искусног духовног пастира (свештеника) вера поново оживљава и васкрсава, а уз помоћ поста и свакодневне усрдне молитве и опраштања увреда својим ближњима и кроз добра дела милосрђа, и најпосле кроз свету тајну причешћа, грешна душа се поново духовно

препорађа и васкрсава на вечно Царство Божије. Приликом исповести исповедати детаљно све грехе од седме године животе учињене мишљу, речју и делом. Никога другог не помињати и не осуђивати као виновнике својих сагрешења, него само лично себе искрено осуђивати што по сугестији лукавог сатане и његових анђела, пристасмо на чињење грешних дела и жалости смо Бога у Светој Тројици. Незатајити ни један једини грех, јер сатански анђели, дошаптавају нам и мисаоно предлажући разне предлоге и су луде мисли упорно настоје да грешник прећути неке своје грехе. А циљ Сатане је да кроз неисповеђени грех задржи душу грешника што дуже у греховној прљавштини, а тиме и у свом ропству. Исповедати све - убиства и чедоморства (абортусе), прељубу, онанију, мастурбацију и сва друга блудочинства, хулу на Бога и сваку псовку и непристојну реч, све крађе, било велике, било мале, ситне, непоштовање и вређање родитеља и својих ближњих, лакомство за неправедним добитком, закидање у трговини, присвајање туђих изгубљених ствари, насилно отимање туђег добра, посећивање гатара, врачара, гледања у шољу од кафе, веровање у хороскоп, оговарања, осуђивања и клеветања, лењост према свакодневној домаћој и црквеној молитви, неодлазак у Цркву посебно на недељна богослужења, тј. Св. Литургије, испоштовање поста средом и петком и сва четири велика поста у току године. Обећати Богу да се нише неће грешити. Савет духовника озбиљно прихватити и свесрдно га у животу испуњавати. Бог да нам да снаге и мудрости да тако и чинимо.

Сами себе окушајте јесте ли у вери сами себе огледајте.

(1. Коринћанима 13:5)

ЖИГ АНТИХРИСТА ПРИКАЗАН СЛИКОВИТО

* Не заборавите када вам лукаво понуде нове електронске карте. Знајте да је то жиг Антихриста примљен на прст. Једноставно прогласиће неважећу постојећу папирну и нико ништа неће моћи купити и продати. Ко не прими ту личну карту на прст. Овде постоји тајна. Србија ће ипак одбити ове личне карте.

* Антихрист већ влада од 1992. године. Још се није зацарио али делује преко својих помагача.

* Ђаво се труди да престане служење литургије по мушким манастирима. То нам је једина и сва снага против зла - каже отац.

* Доћи ће време да ће се деца на улици играти маркама и доларима и чак драгуљима, јер неће ништа вредети. (Отац саветује да паре не чувамо, већ да се инвестира у некретнине - куће, плацеве).

* Отац каже да из Бермудског троугла долази свако зло и да је тамо нека концентрација зла.

* Печаћење људи је већ почело на Западу.

* Зло на све начине покушава да овлада светом.

* Отац каже да овако страшно време није никада искусио, сем током другог светског рата, али додаје да је ово време страшније на мисаоном плану. Притисак је огроман и то у целом свету. Ми православни смо нарочито угрожени, јер је зло усредсређено на нас. Православни ремете, сметају, да ђаво завлада на мисаоном пољу над целим Светом, не зато што се противе, већ зато што се моле непрестано Господу да нас све заштити од зла. Нарочито је током 1993. године овај притисак постао изразит. Отац каже да је ђаво пуштен.

* Масони су свуда присутни. Већ имају своје људе у владама свих држава, на другим важним местима. Па и у цркви. У католичкој цркви сваки бискуп мора бити масон. Захваћено је и православље. нарочито Грчка црква, а и у нашој (српској) има епископа који су масони.

* Масони се спремају да цео свет ставе под владавину Уједињених Нација под вођством једног човека - Антихриста кога ће они ставити на место председника УН (за сада је највиши положај у УН место генералног секретара). С обзиром да су се (масони) пенетрирали ка све кључне позиције - изазваће кризу невиђених размера тако да ће Велика

економска криза из 30-тих година бити као мало дете. У тој кризи срушиће се вредност свих водећих светских валута и цео економски и финансијски систем ће се срушити. То ће за последицу имати разарање привреда свих држава, јер је новац за привреду исто што и крв за човека. То ће створити невиђени хаос. Из тог хаоса изрониће Антихрист да спасе свет. Кад будете чули да је почела економска криза у целом свету, онда је његов долазак близу.

* Већ се спремају средства која ће помоћи остварењу Антихристове владавине. Отац Тадеј наводи цитат о завери из Апокалипсе Св. Јована и каже да је већ створен џиновски компјутер (на неколико спратова) у Белгији - зове се Звер. Његова моћ je огромна. То је једна од Звери из Апокалипсе, Исти такав компјутер постоји и у Америци. (Отац Тадеј каже да и лични бројеви из наших личних карата имају порекло и воде се у том компјутеру) Печаћење ће се вршити невидљивим ласерским зрацима. Тај жиг ће бити невидљив за људско око, али ће бити видљив за ласерске и компјутерске зраке. У продавници ће се само преко зрака очитати колико неко има пара на рачуну и одмах ће му се скинути тај износ у вредности робе коју је купио. Све трансакције ће се обављати без новца.

АРХИМАНДРИТ ТАДЕЈ О КРУШЕВАЧКОЈ ПРЕСТОНИЦИ, У МАНАСТИРУ СВ. ЛУКЕ У БОШЊАНИМА

Пре 10 година две монахиње биле су код оца Тадеја у Витовници које су желеле обнову тог манастира, монахиња Макрина, Павла, и Серафима.

Отац Тадеј тада у Витовници је рекао: Ја морам, даћу лично да се поклоним тим светињама.

После око 10 година обистинило се.

Монахиње су отишле из манастира, а њему су остале само две цивилно мирјанске жене. Једном приликом док је био још у снази и могао да прича, а било је то на једну годину пред упокојење. Отишли смо код оца Тадеја у Бачку Паланку, где је он живео код побожних честитих Срба Слободана и Босиљке. Нема сумње знао сам да отад Тадеј зна разлог нашег доласка. И готово почиње сам да прича. То је истински велика светиња и наставља сам тај сељак Верољуб из села Бошњани што је сањао о том месту је истинити сан. Преко њега Бог је открио то место рецимо мере Цркве брвнаре 9x18 м која је постојала Отац Тадеј је исто рекао, а тако је речено у сну Верољубу, а њих два се нису никада срели. Отац Тадеј и Верољуб из Бошњана. Питајте тог Верољуба, он све зна. Њему су свеци то открили, а и старац Гаврило који је ту живео је све рекао о том Светом месту. И наставља Тадеј: Велика је то светиња, ал ђаво не да да се тако лако открије. Ђаво не би био ђаво, ако не би правио проблеме на почетку, средини или крају. А ту је у питању на почетку, док сељака нису послушали и тамо није ништа на свом месту. Ја сам знао шта значе речи оца Тадеја, али мој сапутник је ипак желео да отац Тадеј и телесно посети манастир Св. Луке.

Касније неких 15 дана Слободан је позвао телефоном и рекао да отац жели да посети манастир и да се поклони светињи. Договорили смо се о том сусрету.

ОТАЦ ТАДЕЈ ДОЛАЗИ У КРУШЕВАЧКУ ПРЕСТОНИЦУ

Он испред чесме прави Метанији поклон и говори. Овди ништа није на свом месту. Ни Конак, ни Црква Св. Луке. Овди је свака стопа света и крвљу заливена.

ОТАЦ ТАДЕЈ ПОТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ СВЕ ИСТИНА

Ево овди је била брвнара Црква 18х9 м и показује руком потпуно иста мера као што је сељак из тог села сањао.

Три свеца у земљи су нетрулежна. На небу Бог их је прогласио свецима и оставио да се они Богу моле сада у нашем времену. Њиховим Светим Молитвама вратиће Срби Косово и Метохију. Ни један Шиптар Арнаут неће остати, преноћиће, ал неће осванути. Бог неће да више трпи да се скрнави Косовска Метохијска света Српска земља. Е да Вук Бранковић није издао Св. Цара Лазара на Косовском боју, сада Срби не би имали овај проблем. Св. Цар је поверио Вуку Бранковићу елитну војску у то време била сила 10 хиљада коњаника и 9 хиљада са оклопним штитовима.

Ово је света вода која може и од дроге, епилепсију, рак и овде ће долазити да се лече од сваке болести. Рекао је Отац Тадеј гледавши на извор. Овде ће долазити да се исцеле од сваке болести.

У ПИТАЊУ ЈЕ СВЕТИЊА КАКВУ УМ ЉУДСКИ НЕ МОЖЕ ДА СХВАТИ

Обнова овог манастира биће јако и пуно тешка. Ово је био мушки манастир и мора бити поново. Једно време ићи ће никако и тешко, има их пуно који коче, ал када их Бог уклони ићи ће пуно лакше и брзо.

ТЕШКА ОБНОВА

Две Мирјанске жене хтеле су да владају тим Конаком, а оне у њему живеле као у Мирјанској кући без поста и молитве. Тог дана оне нису биле у манастиру када је отац Тадеј посетио то свето место.

Слава Богу.

Отац Тадеј наставља беседу поред извора, знате овај монах Гаврило је све рекао у овом месту, њега је (Св. Владика Николај) упутио овамо. А тај сељак Верољуб из овог села Бошњани је први у сну открио ово место после више од 550 година, Божијом промисли у сну je видео да светли ово место. Многи су после тога имали разне сигнале да треба ово место да обнове, ал знате, ђаво не да тако лако да се уради добро дело, то њему смета, зато и треба следити тај пут што је тежак и трновит.

За ово место је већ речено кад буде рађено биће само њих четворо, ал неће моћи без Божије помоћи баш ништа ни један ашов ископати земље. Ићи ће то паралелно са обновом Светосавске Православне државе, тад кад буде српски народ у дубокој кризи.

За живота пред само упокојење отац Тадеј једном од тих који обнављају манастир, телефоном је благословио и охрабрио да још није дошло време за то јер се Срби још увек живог Бога не сетише.

Молимо све који прочитају да се помоле Господу да се Светиње открију и манастир обнови.

ИСПУНИЛО СЕ ПРОРОЧАНСТВО ОЦА ТАДЕЈА И ГАВРИЛА

31. октобра 2002. године на дан Св. Апостола Луке чудновато Владика Шумадијски Јован обнавља Светињу и поставља за старешину Архимандрита Алексеја и Јеромонаха Никодима. Били смо присутни тој свечаности и десило се прво чудо. Једна жена из Београда исцелила је очни вид.

А остали говорили су о осећају нечега што нису били у могућности описати.

УПОКОЈЕЊЕ ОЦА ТАДЕЈА

Он није хтео у задње време да прима никог, рекао је нек ме упамте у лепом, био је пуно телесно изнемоћао.

ПРИЧЕСТИО ГА ХРИСТОС

У суботу пре упокојења, дошли су монаси из Ковиља да причесте Оца Тадеја. А он је одговорио да не може други пут примити свето причешће „јер ме је Господ причестио, јер одлазим на онај свет”.

Сутрадан, у недељу, дошли су монаси и причестили Оца. Увече, око 23 сата, позвао је члан ове породице код које је живео (Слободана, Босиљку и њихову децу) и радосно им рекао: „Радујте се”, и поновио три пута, „одлазим на онај свет и тек ћу бити са вама, и ко год затражи благослов од мене, добиће га”. (Овај текст је цитат породице код које је живео.).

САМ СЕБЕ ИСЦЕЛИО

Отац Тадеј је боловао од бруха. Био је страшно велики. Позвао је Слободана који га је пазио и рекао ево видиш нема више бруха и рекао какав се човек чист роди такав треба у земљу да оде.

Када су га Монаси облачили он је сам подизао руке, померао ноге да га лакше обуку.

САХРАНА ОЦА ТАДЕЈА

Свете Мошти његов кивот се сам померао. Они који су га носили, нису ни ручку осећали на гроб када су га однели, било је као да су га спустили у лифт, кућа породице Милин мелодија, цвркута птица, миришу на мошти Св. Владике Николаја, и чланови породице ко не верује нек оде и види.

ПОСЛЕДЊА ПОРУКА ОЦА ТАДЕЈА

Радујте се, одлазим у небо тек ћу бити са вама ко затражи од мене благослов и помоћ добиће, одмах ћу бити поред њега. Позвао је чланове породице у своју келију и рекао: Радујте се, поновио је три пута.

БИЋЕ СРБИЈИ БОЉЕ

Када Српски народ поведе онај који истински држи библију у рукама, у срцу Бога, кад Крушевац постане престоница. То је то што је Отац Гаврило рекао, а отац Тадеј потврдио.

Његовим благословом основан је и регистрован (закона ради) Покрет Уједињеног Српства. То је благословио истог дана када смо били код њега ради манастира Св. Луке у истини. Нико није размишљао тада о томе али у току разговора дошло је до тога. Цитирамо благослов је Све у славу Божију у славу Светих Немањића и српских мученика да буде.

О садашњој власти од 5. октобра његове речи и мисли су за сада ипак тајни, уствари све је била осуда.

О САДАШЊОЈ ВЛАСТИ ТАЈНЕ

Издајом српских глава у Хаг да су с тиме политичари ДОС-а на себе и своју породицу набацили проклетство да само најгори српски људи могу на Видовдан предати свог председника, да је Коштуница највеће зло Србима. Уздахнуо је у рече, Српска влада, а у њој нема Срба, ето и Коштуница је Јеврејин, по женској линији, а остали су српски изроди. Пожњеће сви како су посејали и додао. Клетва Св. Цара Лазара и данас важи, а они продаше Косово и Метохију, то им Господ опростити неће овога ни онога света хулу на Духа Светог. Милошевића су издали генерали и зато је потписао повратак војске у иглету у саставу плавих шлемова била је и војска СРЈ где добро било, није исто тако ни на Косову са окупаторском војском бити добро неће.

Ал неће ни Србији бити добро, док не поврати српску Свету земљу.

У духовној визији Оца Тадеја Српске владе, а у њој нема Срба. Нама је остало да кренемо његовим благословом ка Пећкој Патријаршији, Дечанима Грачаници. Он је просто чезнуо за Косово и Метохијом молио се непрестано. Уверен сам да ће се његове речи изречене у Крушевцу обистинити, за-ноћиће Арнаути на Косову и Метохији, ал ни један осванути неће. Србија биће опет срећна земља.

НИЈЕ ПОЛИТИКА БРАНИТИ СВОЈЕ ОГЊИШТЕ СВОЈ КУЋНИ ПРАГ

Главне смернице српски народ има. Прво од Св. Владике Николаја Српског 1956. године. После пада комунизма Србији је спас са православним земљама са седиштем Крушевац.

То је потврдио и благословио и ученик Св. Владике Николаја Српског Старац Гаврило. И Отац Тадеј лично присуством у Крушевцу, треба следити њихове поуке, савете, благослове и то је то.

Знам да ће се све то обистинити. Ко не верује, тај видеће.

Опширније у новој књизи која је у припреми. Србија мора у трећи устанак.

СТАРАЦ ГАВРИЛО

О овом великом Божијем богоугоднику могло би се пуно писати чуда од његових малих ногу.

При првом сусрету као дечак са Св. Владиком Николајем Велимировићем Владика му пророчки рекао слушај ти мали, преживећеш велика страдања и умрети у дубокој старости.

Дечак на то одговори да, Ваше преосвештенство, али ти нећеш умрети у Србији, вратићеш се тек када у Србији буду мислили да је пao комунизам, а у истини тек ће Србију зло дотући”.

После тога Владика је био у манастиру Љубостиња, а Гаврило је отишао да га посети и преноћио. Гаврило се молио да види у духу антихриста кад je легао да спава, одједном се од келије отворила сама врата, а испред њега стао антихрист. Скочио му је на стомак и ухватио за руку тако да није могао да се прекрсти. Тада ми се јавио Анђео чувар и рекао прекрсти се умом. Рекао сам у себи у име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Антихрист је побегао, а ја сам једва чекао да сване.

Одмах сам отишао и тражио да ме владика прими. Стао сам испред врата и читао молитву. Молитвама Свих Светих отаца чуо сам амин где каже Владика као знак да уђем. На самим вратима питао ме је: је ли ти, шта си то ноћас радио да ти то више никад није пало на памет, али када си тражио ђавола и ето сам ти је дошао. Цео живот имаћеш борбу директно са њим, а то је пакао.

Тамо где будеш умро и сахрањен ту ће бити склониште од антихриста када буде његово време, а то ће бити када Србија буде поново Монархија, у најгорем времену када целим светом буде владао тај којег си ноћас видео. Доживећеш када се роди, јер ћеш у духу то видети као што си ноћас видео, а сада иди окади келију где си спавао и иди кући. Касније се пророчанство Св. Владике Николаја Српског обистинило. Гаврило у старим година отишао у Манастир Св. Луку у Бошњанима. Између Крушевца и Варварина.

По предању у том месту био је Манастир Св. Сретењу. После Косовске битке ћерка Драгана Св. Цара Лазара пренела је са двора из Крушевца архиву барјака и друге светиње. Касније су Турци тај манастир спалили да ништа није остало на површини, осим што је било укопано. Прошло је шест векова, а мештани су то место звали светињом, ишли на извор за воду која je лековита. 2002. године на том месту био је и отац Тадеј који је потврдио да је у питању Светиња коју наш ум не може да схвати, да постоје мошти три светитеља нетрулежна, који ће тек чинити чуда (опширније у наставку).

Узео је Владика уље на кандила у манастиру Љубостиња направио на мом челу велики крст са тим уљем као и на рукама. Назад на длановима био сам сав у уљу, окренуо се икони Св. Богородице где говори молитве. Пресвета Богородице заштити и спаси оно дете које није знало шта тражи, без твоје помоћи он неће моћи ништа због овога што је ноћас радио.

Затим ме је благословио Бог с тобом и Пресвета Тројица.

Отишао сам у келију, окадио и упутио се кући у Јагодину. Ту сам касније постао црквењак када су комунисти прогонили, и тражили да се учланиш, да носиш петокраку, не славиш славу.

Ја то нисам хтео, и једног дана УДБА ме испитивала, а затим били, док се нисам онесвестио, онда су ме бацили у подрум, пуним хладне воде. Али мени је душа била изашла из тела и видео сам мене како као даска пливам пo тој води.

Видео сам опет антихриста ето кад нећеш да мени служиш сад си умро идеш у

пакао.

Имао је коњске копите, уши као у магарца, висок дугачак реп. Нисам се више плашио, јер ми је ово други пут да га видим, Тада је узео виле и кренуо да ме прободе, али је анђео стао између нас два и антихрист је нестао, а моје тело је и даље пливало по води, одвео ме анђео на небо пред Господа Исуса Христа, пао сам испред њега на земљу пошто све горе на небесима има као и на земљи.

Видео сам Рај где су душе које чекају васкрсење, а царство Божије је нешто друго изнад Раја.

Тада је Христос рекао Анђелу водите ову душу мојој мајци и мом оцу да га благослове па га вратите у тело, није за њега још дошло време. Пољубио сам Христу руке и ноге и помислио и Ребро пету његову рану ал то нисам могао, а Христос је говорио, у овом телу ја немам те ране, али касније Анђео нек те одведе на голготу, а због тога што си се сетио свих мојих пет рана видећеш и небески Јерусалим. И кад дође време да се преселиш у овај свет живећеш у небеском Јерусалиму, затим Анђео ме одвео пред Мајку Христову Св. Богородицу, изашла је из једне мале прелепе куће заједно са Светом Петком. Анђео је рекао све шта je Христос казао да треба да ме води да видим. Пресвета Богородица је одговорила од данас си под мојом заштитом, ја ћу се бринути за тебе све до твоје часи смрти и водити те кроз живот, а муке које те кроз живот чекају нећеш осетити. У том свету зла, где мораш да живиш до дубоке старости.

Ево овде са мном је Божија угодница ваша Српска Света Петка, узми и од ње благослов. Узео сам благослов од свете Петке, а она је одмах поред мајке Христове, Свете Богородице. Толику славу има.

Затим ме Анђео одвео оцу Христовом Богу, благословио је ме и рекао Анђелу да ме проведе куд желим и врати у тело и да ћу ја вући конопац са земље кад буде небеска Св. Литургија. Ето видиш колика је та душа.

Затим Анђео чувар ме одвео кроз цео Рај, Пакао у Небески Јерусалим. Видео сам тамо у Рају и Паклу све сроднике моје и оне које су пре хиљаду година умрли. Ми смо се познали све до Адама и Еве.

Видео сам како ће изгледати Страшни Суд Васкрсење Мртвих.

Сва тела помазана уљем освећеним маслом су светлела на васкрсењу. Са неба видео сам Гору Тавор где се Христос преобразио, цело брдо светли, а земља и камички које су однели по свету тамо су светлели исто као на Тавору. Видео сам како у Јерусалиму и Светој Земљи, ђаволи не могу да се спусте до земље тамо куда је Христос ходао.

На небу су само четворо вазнели се у телу, а то је Пресвета Богородица, Св. Јован Богослов, Св. Пророк Илија и Св. Енох. Анђео ми је рекао да су они то успели због тога што су се измолили Господу да њихово тело може издржати ову светлост која је и огањ.

Причао је Гаврило и о свему другом и наставља:

Анђео чувар ме враћа у тело и ставља прст у воду те је загреје. Када сам поново проживео стражар се уплашио, а он је већ јавио да сам умро. Пустили су ме кући, а тамо спремали ми за сахрану. Пошто су добили телеграм о мојој смрти.

Пророчанство судији за 16 година затвора.

После тога УДБА реши да ме осуде, измислили тужбу и на суду ме осуде 4 године затвора. Питао ме судија да ли желим да се жалим. Одговорио сам нећу, а ти судијо бићеш осуђен 16 година затвора. Наступио је смех у судници. Касније Судија је путовао за Грчку и тамо био осуђен 16 година затвора због политике.

Ово је прво пророчанство за које постоje писани докази у судским списима.

МАНАСТИР СВ. ЛУКА У БОШЊАНИМА КОД КРУШЕВЦА

У старим годинама јави се Св. Владика Николај Гаврилу и каже му да оде у онај манастир што сам ти рекао у Љубостињи где ће бити склониште од антихриста.

Св. Владика Николај му се често јављао. Кренуо је Гаврило у манастир Св. Луке, ал тог дана су чекали да дође и Владика. Па када су се помолила кола к манастиру они су лупали звонима ал кад су испред Цркве кола стала изашао је сам Гаврило. Они су престали да лупају звонима, а Гаврило је рекао нека се чују звона. Улази Владика у Цркву, био је то Св. Владика Николај невидљиво у духу. Тада ми је рекао да остане до краја живота и да је то место скровиште од антихриста.

ПОДЗЕМНА ЦРКВА СВЕТЛИ ЦЕО КРУГ У МАНАСТИРУ.

Гаврило је говорио како ту постоји подземна црква, звона, књиге, архива, мошти светаца и да се врши непрекидна молитва и да ту анђели спустају конопац те свети вуку звона да лупају на небу када је небеска Св. Литургија. Гаврило је говорио да анђели с неба спустају конопац да је и он вукао да лупају звона када је бивала небеска Литургија.

Осећа се мирис тамјана и чују се звона у манастиру Св. Лука. Неки су чули како ноћу се звона и осећа мирис тамјана у ствари то се дешава кад Свеци врше Св. Литургију.

Мошти Св. Петке биће враћене у овај манастир из Румуније. Гаврило је говорио да ће мошти Св. Петке бити пренете из Јашија ту да му је то лично рекла Св. Петка кад је био у њеном манастиру у стублу па су отишли за Јаши да целивају њени мошти, а њега оставили. Говорио је да је плакао у цркви и да су се отворила сама врата била је Св. Петка и рекла: Немој Гаврило плакати, они нису још дошли да целивају моје мртво тело, али ето ја сам дошла да ме живу видиш. Моје тело биће опет у Србији тамо где ти будеш сахрањен. Он је говорио да ће то бити у том манастиру Св. Лука Бошњани.

НАТО БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ

Једном је говорио старац Гаврило код мене нећете моћи долазити, биће испрекидан пут, у истини срушен је мост у Јасици и Варварину могле се само преко скеле стићи Старцу Гаврилу.

СРУШИЛИ СУ ШТАБ АНТИХРИСТА

1999. г. за време бомбардовања Гаврило каже чујете ли ви авионе, одоше да сруше штаб антихриста. Увече је објављено да је погођен ЦК, а касније Генералштаб Војске, а он је то звао Штаб антихриста, тврдио је да постоји штаб и у Ивањици, Краљеву и Јагодини.

ГУБИТАК КОСОВА И МЕТОХИЈЕ.

Ова војска на Косову што носи петокраку изгубиће бој због крађе и пљачки, а и Генерали издаће председника са широким челом, што му жена иде у Индију код врачара. Мислио је на Војску Југославије и на Миру Марковић. За председника Милошевића, а у истини Војска је част изузецима пљачкала, а Генерали за новац разбили корпусе Ужички, Нишки итд.

ПОТОП СВ. ГОРЕ АТОНСКЕ

На Хиландару се само, али увече моле Калуђери Богу моле. Кад буду хтели да примају жене св. Богородица потопиће Св. Гору, а Светиње биће пре тога подигнути на друго небо где ће ћутати до страшног суда, мошти, књиге и остало.

Монаси са Св. Горе доћи ће овде у Св. Луку, Бошњане. Ово ће бити најпознатији и најчувенији манастир. Побећи ће овде са Св. Горе монаштво кад се потопи Св. Гора, а то је

сада. Видећете.

ТРЕЂИ СВЕТСКИ РАТ

Ово је време Светог пророка Данила и Св. Откривење Св. Јована Богослова изгинуће две трећине тако пише у Св. Писму. Бог је створио чисту земљу и хоће опет да је очисти. Изгинуће сви Турци, а на Косову и Метохији неће ни један Шиптар остати жив.

ЗЕМЉОТРЕС У БЕОГРАДУ, ЛАПОВУ И ЈАГОДИНИ

У Београду у Патријаршији је већ 70 посто спиритиста и око Београда биће јак земљотрес, а у Лапову био један Богомољац, он је умро и сада више поп не врши Св. Литургију због тога сравниће цело село земљотресом. И то је сада, тада су се уплашиле две богомољке из Београда, а он им каже не бој те се, вас ће Бог спасити. Оне имају сада око 70 година. Доживећете то је садашње време. Те две жене су још и сведоци многих беседа старца Гаврила и оне су помагале манастир Св. Луке.

АНТИХРИСТ ЈЕ РОЂЕН У ЈЕРУСАЛИМУ. ЖИВИ У АМЕРИЦИ

Говорио је Св. Владика Николај рекао да ћу доживети да се роди антихрист. Гаврило је говорио да му је у духовној визији откривено антихристово рођење. Он се родио у Јерусалиму завршио је црномагијску школу у Индији. Сада је главни у тајној политици, има два имена Валтер и Давид. Биће то први и последњи председник целог света када НАТО прогласи уместо секретара председника у Јерусалиму и он изазива трећи светски рат.

У ТРЕЋЕМ СВЕТСКОМ РАТУ ПОБЕДИЋЕ РУСИ И КИНЕЗИ

Биће то рат у ваздуху. Кинези масовно примају веру православну и удружени са Русима носиће сви на шлемовима крст победиће Америку и Енглеску.

СВЕТ СА ДВА БЛОКА И ДВЕ ВЕРЕ

Доћи ће до уједињења Православних и то ће бити једна вера и један блок, а други биће сви остали, ал ће владати антихрист, ал само у Србији неће имати пуно команди, ни у том блоку који буду са Србијом и Крушевцом.

ИСПУЊАВА СЕ КРЕМАНСКО ПРОРОЧАНСТВО

Они нису били ни спиритисти нити врачари већ богомољци. Крушевац ће бити поново Царевина ал не само за Србију већ и шире и то је сада.

КРУНА ЦАРА УРОША

Она се налази у пећини код Ресавине. Говор вода је испред пећине, ту је круна Цара Уроша и са њом биће крунисан будући владар Србије из лозе Немањића, може то бити духовно сродство.

Карађорђевићи неће бити крунисани. Они су променили веру, не припадају више нама православним и неће бити крунисани, тврди се да је г. Александар Карађорђевић у Масонској екипи 78. по реду врха пирамиде. Дошли су преко Сороша из Мађарске, а зна се ко је он, осим тога крунски савет Карађорђевића је у извршном одбору Г17+, где је председник Лабус. Они се залажу за глобализацију и електронски систем плаћања без новца. За то и нема новца у оптицају, јер га намерно извлаче, а то је исто као кад би ви из вена извлачили крв сваки дан по мало и на крају би сте умрли, тако без новца неће се моћи ништа купити и продати.

Електронска картица биће услов да примите антихриста. Гаврило је све то видео духовним очима, због тога и тврди да неће ни примити круну, то би била превара и

сатанизам тако је говорио.

СЕДИШТЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ У КРУШЕВЦУ

Ватикански Папа побећи ће из Италије, а Српска Патријаршија биће овде премештена, али не видим све Владике већ само једну непуну трећину који поштују типик Св. Саве и који ће одмах прихватити да се преместе у Крушевац, али то неће бити овај патријарх што је сада. Не знамо да ли је мислио због старости и упокојења.

ПОЗНАВАО ЈЕ МЕДИЦИНУ, А БИО ЈЕ НЕПИСМЕН

За срце је говорио да коштице од брескве оно семе се поједе 80 дана по једну и биће као кад се родиш.

Епилепсију, камен у бубрегу, жуч, прогутати тамјан освећен на Христовом гробу. За епилепсију је саветовао што више причешћивања. Антибиотик сок од лишћа од крушке. Говорио je да је најјачи антибиотик.

Болести рака

Говорио је исто као и отац Тадеј 40 дана само сок од купуса и сваки дан причешће.

Једна жена из Лучана тада живела у Београду пре две године га послушала и излечила рак четвртог степена. Сада је жива, доказ снимци, лекарски налази сада ништа. Сретеновић Милка, В. Пајића 6 Лучани. Пишите.

За алкохол, дуван, дрогу и отворене ране итд.

СВЕЋА КОЈА ЈЕ ГОРЕЛА НА СВЕТОМ ХРИСТОВОМ ГРОБУ УПАЉЕНА СВЕТИМ ОГЊЕМ.

Каже та светлост је сам Бог видели сте како не пали браде нити пече. На Велику Суботу кад се с неба спушта Свети Огањ. Ако се та свећа касније упали на гробу покојника, ако Бог допусти ту душу одмах анђели преносе у Рај, ако је била у Паклу. То је та светлост у Рају што обасјава душе праведних та светлост коју примамо када се причешћујемо, али је не видимо.

ОСВЕЋЕЊЕ КУЋЕ МЕСТА

Исту свећу са Светог Огња када упалите у кући или било где, то место је освећено и без присуства Свештеника и Владике. Осветио Дух Свети. Зато је добро палити кандило том свећом.

Лечи све болести.

Та светлост све лечи као што и Свето Причешће све чисти сваки исповеден грех враћа се ђаволу.

ДУХОВНЕ ВИЗИЈЕ

И сами сте прочитали на самом почетку као мали прорекао је смрт Св. Владике Николаја ван Србије. Прорекао је за осуду Судије од 16 година затвора. Свати Владика Николај му се безброј пута јавио, каже да је више пута гледао када је Владика писао књиге.

НЕБЕСНА ЛИТУРГИЈА

Рекао му је Свети Николај да ће се све збити што пише о Небесној Литургији. Говорио је да му је у духу био на сахрани у Америци, да је био код њега за време смрти кад му је Свети Арханђел узео душу, чудо Гаврило се упокојио на Св. Арханђела Михаила.

ЈАВИЛИ МУ СЕ МНОГИ СВЕЦИ

У старим данима Гаврило је био скоро увек на небу причао је о многим Светитељима и осталим чудима. Причао је поруке Светаца.

Молитве старца Гаврила

Његов благослов био је чудо када се за неког помоли исто чудо он се молио по целу ноћ. Никад није спавао без мантије, спавао је сувише мало. Оно што није хтео да чује могли су топови пуцати он ништа, а ниси морао ништа га питати све би рекао.

Живео је у крајњој сиротињи. Манастир Св. Луке и Конак почео се градити управо мало пре него што је он дошао ту биле су три монахиње Макрина, Павла и Серафима. Конак трошна кућа као помоћни конак, односно барака. Од јаких киша вода је улазила и пролазила испод кревета ако је то и био кревет од душека подераног на даскама постављеним на трупчићима подигнутим од земље.

Касније направљен је конак до прве плоче и у њега су уселили. На бетон, са прозорима од једног стакла, а горе влага. Неко је бацио из куће поломљену фотељу и донео њему, ту би седео ко код њега оде или преседи целу ноћ са њим пошто Конака није било осим у бараци претходног такозваног названог Конака.

НИШТА ОВДЕ НИЈЕ НА СВОМ МЕСТУ

Жалио се да Конак нови није требало ту градити ни нову Цркву посвећену Св. Луки, да ту нису темељи од некадашњег манастира који је спаљен од Турака.

Монахиње је саветовао да напусте Манастир да мора да буде мушки као пре и оне су отишле пуно касније.

ХРАНИО СЕ ЈЕДНОМ У СЕДМИЦИ ИЛИ ВИШЕ ДАНА НИЈЕ ЈЕО

Хранио се само биљном храном. Пио је кафу и хтео је понеки пут по мало ракије, али је сипао у кафу, и кувано вино и то би било то у његовом јеловнику.

ИСТО ЈЕ САВЕТОВАО ХАЏИЈЕ

Ви који сте били у Јерусалиму, мора да живите као монаси иако немате мантије да избегавате или не једете месо, да се на свакој Литургији причестите, али уз молитву и по правилу због тога благослова одласка у Јерусалим. На Христовом суду биће вам тражено 7 пута више него од оних што нису били.

За то је говорио да је боље не ићи него ићи па после живети као пре у греху.

КО СЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ НЕ СМЕ ПУШИТИ

Сви који пуше не сме да се причесте, боље је вечерати месо и прићи причешћу него ко пуши. Месо није добро ради блудног искушења, али дуван је никао из утробе Јудине кад се обесио и због тога нема право на причест, а сви који пуше су у паклу па нек су и Студеницу правили, а и пијанци су у Паклу ако их смрт нађе пијане.

ОКИВАЊЕ УМА И БРЗ ПУТ ПАКЛА

Сада више нема времена да Господ одлаже казне, данас нешто погрешиш одмах стиже казна, не као пре на децу, већ одмах плаћаш, а ђаво брзо окива и води их одмах у пакао.

ГАВРИЛОВИХ ПОСЛЕДЊИХ 40 ДАНА ПРЕД СМРТ

Он је знао да одлази на онај свет, знао је стање душа још у телу да ли су у паклу или

Рају. Некима је хтео да каже. Једној особи рекао је твоја душа светли, бићеш у Рају где многи неће бити, а некима је говорио да су за живота у паклу и да се покају. И старац Гаврило тих последњих 40 дана ништа, ни воду није пио, нити је било шта јео.

Одлазио је на Св. Литургију и причешћивао се.

Знао је све у уму до последње секунде. Једноставно он се само насмејао и уздахнуо. Његово тело било је као дете кад се роди без пеге. Кожа се прилепила уз кости, а сва сија као бели Восак.

УПОКОЈИО СЕ У 98 ГОДИНИ НА ДАН СВ. АРХАНГЕЛА МИХАИЛА 1999. Г.

Монахиње су седеле код њега у келији, нудиле га храном, он одбијао. Једноставно само су приметиле да не дише са бројаницом у руци како је окретао и молио се. Он је непрекидно изговарао Исусову Молитву, Тако да су му сигурно задње речи биле Исусе Сине Божји Помилуј Ме Грешнога.

ГАВРИЛОВА САХРАНА

Он је у ковчегу изгледао да се смеје, у руци је имао крст и свећу са Христовог Гроба Св. Огња.

Његов ковчег није имао тежину као да је сада ишао, било је ту пуно чуда. Можда неко буде писао опширније. Има више записа код ходочасника.

У МАНАСТИРУ СВ. ЛУКА СЕ ОБИСТИНИЛЕ ГАВРИЛОВЕ БЕСЕДЕ

Монахиње су отишле у други манастир и сада је мушки. Игуман је Архимандрит Алексеј. Извор чудотворна вода је исцелио једну жену из Београда од очињег вида. Конак и Црква да нису на старим темељима потврдио је Архимандрит Тадеј који је дошао после његове смрти да се поклони светињи. Чак и мере старе Цркве су исте. Гаврило је говорио 9х18 то је Тадеј потврдио, а њих два се телесно нису сретали.

О ПОВРАТКУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Старац Гаврило је говорио да ће сви Шиптари изгинути, да неће ни комарац остати шиптарев.

А Тадеј каже, Арнаути, Шиптари заноћиће, осванути неће. Србе ће из пакла избавити онај ко буде имао Божји благослов и у рукама држао Св. писмо у срцу Бога и да неће то бити онај за кога многи мисле биће то неко од малих да посрами велике.

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СТАРЦА ГАВРИЛА

Он све што је говорио је управо под индиго из књига Св. Владике Николаја и Јустина Поповића то је чудо како је о томе причао, а није имао баш ни једну књигу у келији ни једног ни другог осим молитвеника Св. Јустина ћелијског за који је волео да каже да је најбољи и ако је имао друге молитвенике. Тврдио је да је Св. Николај српски Јеванђелист и Св. Јустин ћелијски.

Препричавати старца Гаврила о Рајској пирамиди, симболу вере, Оче наш блаженствима тешко је цитирати у детаље. Али он је говорио као да чита те књиге, знао je он од Постанка света до завршетка, али то све имате у поменутим издањима. Старац Гаврило је био духовник и молитвеник да му се треба обратити за помоћ молитве пред Господом. Он има слободу да затражи што многи немају нити би им била услишена молитва као његова, Старца Гаврила, проверите.

НЕ БОЈ СЕ СРБИЈО БОГ ЂЕ ТЕБИ ДОБРО ДАТИ

ПА ЋЕШ БИТИ НАЈСРЕЋНИЈА

Св. Владика Николај Велимировић је у духовној визији видео нову срећну будућност српском народу.

Замириса Србија мирисом тамјана и повикаше Срби Алелуја, ал пре тога српски народ пуно страда управо због тога како каже св. Владика закукаше Срби у невољи, ал се живог Бога не сетише. Нити Бога нити свога греха. Тек када нејач заплака тек тада Господ благослови Српски народ,

КАРАЂОРЂЕВИЋ НЕЋЕ ПРИМИТИ КРУНУ

Било би то 12 Монархија у Европи, ал Ватиканско Папско Католичка, ал не православна и Светосавска. Они су сада у другој вери у штабу антихриста, говорио је старац Гаврило у истини Крунски Савет Карађорђевића је више од пола у Г17+ извршном одбору Г17+, а Карађорђевићи и припадају ДС који је финансирао Сорош из Мађарске односно трећа Америка сатанисти, то је ЦИА и масонска превара.

КРУНА ЦАРА УРОША НА ГЛАВИ ОД ЛОЗЕ НЕМАЊИЋА

Гаврило је говорио Свети Серафим каже два и два су четири исто ја сад то тврдим круна Цара Уроша je у једној од Ресавских пећина, њу не може нико такнути пре крунисања из лозе Немањића ал то може бити неко из духовне лозе или од лозе Романових из Русије.

Крушевац биће не само Српска већ и шире православна престоница. То је сада, а он је то говорио 1988. године. Рекао је једним женама које имају око 70 година да ће преживети земљотрес у Београду и доживети то. Те жене иду на сваку Св. литургији коју служи његова светост Патријарх српски Павле. Пазите оне имају 70 година и доживеће то, а шта да кажемо за оне који имају 30 или 40 година.

Сигурно је то садашње време знамо добро Старца Гаврила. Њему је било просто немогуће наметнути неку другу мисао и причу сем молитве. Он је могао у секунди за сваким да заплаче није никада никог осудио, свакога је покривао љубављу. Они који га знају и познају знају да је он духом једноставно био увек на небу. То је чудо шта је све могао говорити, а сви знају да није имао те књиге. Он је тврдио да је Св. Владика Николај Српски равно апостол, да Бог више Србима неће дати новог Владику Николаја јер изнад њега нема те мисли, а лошијег како је он рекао, нема потребе.

Једноставно, он је могао са Св. Николајем да ступи у контакт кад је год пожелео.

И за крај ако би га неко нешто питао он би, ако је хтео да одговори, рекао: Сачекај мало да видим шта каже Пресвета Мајка. Онда би за секунду ућутао. Видело би се да је одсутан са овог света, и онда би одговорио. Одговор би био АМИН. Чудо је и Бог зна зашто је био у тајности да није био тако пуно чувен.

ЖИГ АНТИХРИСТА 666

Старац Гаврило је говорио да су већ и сада многи у унутрашњости примили тај проклети жиг 666. Он је говорио да је то уствари више невидљиво првенствено умом примање жига 666. Зато се и каже у откривењу св. Јована биће жигосани на челу и на руци је знак да се неће крстити са три прста већ са целом шаком, а видљиво жигосање тек долази. То је уствари компјутер. Старац Гаврило је тврдио да постоји тајни ласер који чита и мисли човечије, а ако га поклопиш љубављу и молитвом он не може да реагује. Благо ономе ко се одрекне тог жига и ко не буде плаћао оно што купи у продавници кад рачунају машином у којој има струје.

ПРОРОЧАНСТВА О БУДУЋНОСТИ РУСИЈЕ И СВЕТА

Овај догађај се десио неколико година уназад, но и сада не прође ни дан да се не подсетим на њега, о пророчким речима од свију љубљеног, недавно уснулог у Господу, старца о. Николаја Гурјанова, о ономе ко ће бити после Б. Јељцина председник Русије. А било је то овако.

У септембру 1997. године са невеликом групом поклоника после отпразновања главног празника у Псковском Светогородском женском манастиру Рождества Пресвете Богородице ја сам отишао на острво Талабск (Залита) ка познатом у целом Православном свету старцу протојереју Николају за духовну помоћ и савет. У то време сам очекивао долазак из Магадана и Санкт-Петерсбург целе своје фамилије, дуго сам писао и никако да завршим књигу, а затим по савету људи, отишао сам до баћушке, да сазнам кад да очекујем своју родбину. Сваки од нас поклоника желео је дознати нешто више, и због тога се група брзо сакупила, и ми не чекајући, пошли смо на пут.

Брзо је затамнело, пратила нас непогода, дувао је прохладан ветар са кишом, и на језеру су се подизали валови. Чамац, којим смо ми пловили буквално је био бацан по води. Ми смо се усрдно молили, молећи од Бога опроштај грехова, сматрајући ову непријатност као укор и испитивање. Но чамац je приспео до обале, ми смо ступили на острво и почели тражити где би ноћили. Да одемо до баћушке било је веома касно, а и време нам није уливало наду, да ћемо се сусрести са њим. Многи од нас су те ноћи осмислили своја питања, и од неких сујетних и неприкладних се одрекли, но издвојили друге прикладна и искрена.

Раним јутром, 23. или 24. септембра 1997. године, изненадило нас сасвим друго време, ведро, задивљујуће чисто небо, без имало ветра и прекрасан излазак сунца. Ми смо се помолили и заблагодарили Богу за све, и отишли баћушки, његовом дому. Таму су већ стајали поклоници, неколицина која су дошла до заветне капије. Како су нам рекли који су били тамо баћушка већ стоји пред улазом и моли за нове који су дошли. Ми смо ушли у двориште и стали у ред. Одједном, изненада на кров дома су слетели голубови, и после неколико минута на врата капије је дошао ...бели коњ, који је застао, и подигао главу на ограду као да очекује долазак баћушке...

Нас је било десеторо, многи од нас су први пут код старца, и, коначно, ми се упознасмо једни са другима, и подсетимо се свега што нам се до малочас десило,

И ево врата од дома се отворила и баћушка је дошао к нама ради благослова и помазања уљем. По реду смо ми са узбуђењем и трепетом долазили к њему, кратко говорили о себи: ко смо и одакле долазимо, и питали што смо желели.

Ја сам такође питао када да очекујем своје са Севера, на што је баћушка одговорио: - Ускоро. Ускоро ће доћи - Добио сам благослов да напишем књигу и савет - Ради и не жури - Ја сам се померио на страну. Затим је једна жена питала баћушку не о свом личном а значајно за све нас. Одговори баћушке никад не заборавих.

Баћушка Николају, ко ће бити после Јељцина? Кога да очекујемо?

После ће бити војник.

Да ли ће ускоро?

Власт ће му бити у знаку гоњења. Но неће дуго трајати његова владавина. Биће гоњење на црнорисце и Цркву. Владање ће му бити као за време комуниста и Политбироа.

А шта ће бити после?

А после ће доћи Православни Цар.

Да ли ћемо ми то доживети, баћушка?

Ви ћете то доживети.

После ових речи отац Николај је благословио жену. После ње сваки од нас би му прилазио, који је до тада стајао смирена срца на страни и слушао речи старца. Још једном смо му пришли за благослов за повратак на кући.

Признајем Вам, да је главно што сам ја приметио из речи старца - да ће нови председник бити војник. О чему ми у то време нисмо ни мислили. Руцкој, Лебед, ко би други? Но прошла је друга година, а они нису имали удела. Но временом речи оца Николаја су се почеле испуњавати, но 31. децембра 1999. године у 15. часова гледало се на ТВ „одречење Јељцина, ја као да сам се пробудио из сна. Задивљујуће је то, што у тај дан ја сам био у гостима код једног поклоника, мог старог друга који је такође био сведоком шта је баћушка говорио. Заједно смо се ми присећали у детаље тих пророштава, потпуно испуњених речи оца Николаја. Даље реч „Пого(а)ннаја” (погана) како сликовито и двосмислено, бива јасно и распознатљиво, и сада потпуно откривено.

Моја родбина са Севера, онако како је и рекао о. Николај, ускоро ми је дошла, после два месеца од посете баћушки. А пре су му долазили у мноштву и депутати из Москве, и војна лица, и чиновници за савет и да би примили.

О „Поганом” управитељу ја ћу касније говорити. У то време када је он почео вршити дужност председника, ја сам отишао једном веома добром и прозорљивом игуману, а сада живи у спокоју у древном руском манастиру. Речи игумана потресле су ме још више, што су веома тачно описале карактер новог управитеља о коме му је говорио старац Николај. Ја сам чуо много новог, о чему ми је било речено мало по мало у келији манастира, с великом и не јасном тада предострожношћу. Сад ми је јасно, зашто је игуман био тако бојажљив и молио је да му не помињем име нити место где се о томе разговарало. О томе ћу говорити други пут.

Александар Рожницев Члан редакционог савета алманаха

„Православни рат”

Три љута ига, зло расте...

„О судбини државе Руске било ми је у молитви откривено о три љута ига: татарски, пољски и онај који ће доћи - јеврејски. Јевреји ће као шкорпионом бичевати земљу руску, грабити њене светиње, затварати цркве Божије, казнити најбоље људе руске. Ово је попуштење Божије, гнев Божији за одречење Русије од светога цара.

Но тада ће се испунити надања руска. На Софији, у Цариграду засијаће крст православни, дима тамјана и молитава напуниће се Света Русија и процветаће као крин небески”.

Монах-пророк Авељ, 1796. год.+ + +

„Доћи ће цар, који ће мене прославити, после чега ће бити велика смутња у Русији, много ће крви потећи због тога, што ће устати против тог цара самодршца, но Бог ће цара узвеличати...

До рођења Антихриста биће велики дуготрајан рат и страшна револуција у Русији, превазилазећи и оно што човек замислити може, јер ће бити ужасно крвопролиће. Доћи ће до погибије мноштва верних људи отачества, разграбљење црквеног и манастирског блага; оскрнављења цркава Господњих; уништавање и отимање богатства добрих људи, проливаће се реке руске крви. Но Господ ће помиловати Русију и привешће је путем страдања ка великој слави...”

„Мени, убогом Серафиму, од Господа Бога је одређено да пребива у гробу много

више од 100 лета. Но тако што ће се у то време архијереји руски веома покварити, да ће нечастима својим превазићи архијереје грчке у време Теодосија Млађег, да ће чак изгубити веру у најважнију догму Христове вере - Васкрсење Христово и свеопште васкрсење. Због тога ће Господу Богу бити угодно да када дође време, мене убогог Серафима из привременог живота узме и затим на утврђење догме Васкрсења васкрсне, и васкрсење моје ће бити као васкрсење седам младића из пештере охлонске у време Теодосија Млађег, По мом васкрсењу ја ћу прећи из Сарова у Дивијево где ћу проповедати о свенародном покајању”.

„Мени убогом Серафиму Господ је открио да ће у земљи Руској бити велике невоље. Православна вера ће бити сатрвена, архијереји Цркве Божије и друга духовна лица одступиће од чистоте Православља и зато ће их Господ тешко казнити. Ја убоги Серафим, три дана и три ноћи сам молио Господа, да Он боље мене лиши Царства Небеског, а њих да помилује. Но Господ је одговорио: „Нећу их помиловати, јер они уче учењима људским, и језиком Ме поштују, а срца њихова су далеко одступила од Мене”...

Свака жеља да се унесе измена у правила и учење Свете Цркве јесте јерес... хула на Духа Светога која се неће опростити вавек. По том путу иду архијереји руске земље и духовство (свештенство, монаштво), и гнев Божији ће их поразити...”

„Но неће се Господ до краја гневити, и неће допустити да се до краја разруши земља руска, што се једино у њој joш чува Православље и остаци хришћанског благочешћа... У нашој Православној вери, Црква, нема никаквог порока. Ради ових доброчинитеља Русија ће свагда бити славна и непријатељима страшна и непобедива, имајући веру и благочестије - и сва врата паклена јој неђе одолети”...

„Пред крај времена Русија ће се слити у једно велико море са осталим земљама и племенима словенским, па ће начинити једно море или громадни океан васељенски, о ком је Господ Бог у давнини устима свих светих говорио: „Страшно је и непобедиво Сверуско царство, свесловенско Гога и Магога, пред којим ће сви народи у страху стајати”. И све то, то је као два и два четири, и непромењено као што је Бог свет, од давнина су прорекли о њему и о његовој страшној владавини на земљи. Заједничким снагама Русије и других народа Константинопољ и Јерусалим биће ослобођени.

При подели Турака сва слава ће остати Русији...”Преподобни Серафим Саровски

1825-32 год.

+ + +

„Европски народи су увек завидели Русији и старали се да јој нанесу зло. Природно је, да ће и у будуће време они бити исти такви. Но велики је Руски Бог. Молити се следује великом Богу, да би Он сачувао духовно-природну силу народа нашега - Православну веру... Судећи по духу времена и по успаљености умова, потребно је подржавати, ово здање Цркве, која се одавно колеба, поколебаће се страшно и брзо. Понекад ће стати и успротивити се..”

Садашње одступништво je допуштено Богом: немој покушавати да га утврдиш твојом немоћном руком. Устани, сачувај се од њега сам: и то је за тебе довољно. Упознај се са духом времена, изучи га, да би по могућности избегао његов утицај...

Постојано страхопоштовање пред судовима Божијим неопходно је ради правилног духовног живљења. У то страхопоштовање и покорност Богу потребно је приводити себе вером. Над судбама света и свакога човека будно бди Промисао Свемогућег Бога, - и све што се дешава, дешава се или по вољи, или по допуштењу Божијем...

Предопредељење Промисла Божијег о Русији нико не може изменити. Свети Оци Православне Цркве (нпр. св. Андреј Критски у тумачењу Апокалипсиса, гл. 20.) предсказује Русији необичан грађански развој и моћ „.А не може наше воље да буду природне и духовне”.

Светитељ Игњатије Брајанчинов1865. год.

+ + +

„Ако и у Русији, ради презрења Заповести Божијих и ради ослабљења правила и одредаба Православне Цркве, и ради других разлога буде оскудно благочешће, тада се већ примичемо крају и испуњењу онога што је речено у Апокалипси Јована Богослова”.

Преподобни Амвросије Оптински1871. год.

+ + +

„Садашњи руски народ налази се у умној пустињи. Срдачно размишљање је ишчезло, свако живи је источник пресахлог надахнућа... Само крајње екстремни видови једностраних западних мислиоца смело се издају за последњу реч просвећености...

Колика је знамења показао Господ над Русијом, избављајући је од веома силних непријатеља и покоравао јој народе! Па ипак зло расте. Упецавши се да ли ћемо се уразумити? Западом нас је кажњавао и казниће нас Господ, а нас за то није брига. Заврзли се у западна гледања до ушију, и све је добро. Имамо очи а не видимо, имамо уши а не чујемо, и срцем не разумемо... Удахнувши у себе тај адски смрад, ми идемо у круг као да смо поремећеног ума, не знајући ни за саме себе”.

„Ако се не вратимо, послаће на нас Господ иностране учитеље, да би нас привели памети... Зашто и ми не пођемо путем револуције. То није пуста реч но дело утврђено гласом Цркве. Знајте Православни, што Бог сатре то неће постојати”.

„Зло расте, зловерје и невера подижу главу, вера и Православље слаби... Да ли да се седи скрштених руку? Не! Пастири ћуте - шта треба да раде? Потребне су му ватрене књиге као заштита против свих зала. Потребно је писати... Треба укинути слободу мисли... Изјавити неповерење онима који врше материјалне злоупотребе. Материјалистичку идеологију забранити под претњом смртне казне!”

Светитељ Теофан Затвореник1894. год.

+ + + „Богоматер је много пута спасла Русију. Зато што Русија до сада постоји треба само

да благодари Царици Небеској. А сада какво тешко време ми преживљавамо! Сада су нам универзитети напуњени Јеврејима, Пољацима, а места за Русе нема! Како може помагати Царица Небеска таквим људима? До чега смо ми дошли!

Интелигенција наша - просто глупа. Неразумно, заглупише људи! Русија, у лицу интелигенције и делу народа, постала неверна Господу, заборавила сва Његова добра дела, отпала од Њега, начинила штету свакој неоплемењеној и незнабожачкој народности. Ви сте заборавили Бога и оставили Га, и он је оставио вас својим отаџбинским промислима и дао вас у руке необузданих, дивљих и самовољних. Хришћани, који не верују у Бога, који са Јеврејима дејствују заједно, којима је све равно, каква вера: са Јеврејима они Јевреји, са Пољацима они Пољаци, - те нису хришћани, и погинуће, ако се не покају...”

„Управитељи-пастири, шта сте ви урадили у свом стаду? Тражиће Господ овце Своје из руку Ваших...Он првенствено гледа делатност архијереја и свештеника, на њихову просветитељну делатност, свештенодејствену, пастирску... Садашње страшно слабљење вере и морала у свему много зависи од охладнелости многих пастира многих јерараха и уопште свештеничког чина”.

„Колико сада има непријатеља у нашој Отаџбини! Ви знате ко су наши непријатељи Јевреји... Да прекрати наше невоље Господ, но великој милости Својој! А ви пријатељи, чврсто будите уз Цара, поштујте га, волите га, волите свету Цркву и Отаџбину и упамтите, да

је Монархија - јединствен услов добробити Русије: не буде ли Монархије - неће бити Русије: биће власт Јевреја који нас силно мрзе!”

„Но све благо провиђење не оставља Русију у том жалосном и погубном стању. Оно ће је праведно казнити и водити ка препороду. Праведни судови Божији се врше над Русијом. Њу кују невоље и напасти. Не без разлога Онај, који исправља све народе, искусно метал ставља на Свој наковањ подвргавајући гa силном ударцу. Јачај Русијо! Но и кај се, моли се, плачи горким сузама пред твојим небеским Оцем. Кога си ти неизмерно прогневила!... Руски народ и друга племена која су населила Русију дубоко су се развратили, огањ искушења и невоља неопходан је за све, и Господ. Који не жели да ико погине, све прекаљује у том огњу.

Но не бојте се и не плашите се, браћо, пуштени су завереници-сатанисти на минуту да се утеше у својим адским успесима: суд им од Бога не касни и од погибељи које Бог наводи нико не спасава (2. Петр. 2, 3). Десница Господња ће пронаћи све који нас мрзе и осветити се за нас праведно. Тада се нећемо предавати унинију, јер Му је познато све што се сада дешава у свету..”

„Ја предвиђам установљење моћне Русије, силније и моћније него што је била. На костима мученика, као на јаком темељу, биће подигнута Русија нова - по старом обрасцу: силна својом вером у Христа и у Свету Тројицу! И биће по завету светог краља Владимира - као једина Црква! Почели су осећати руски људи, да је Русија: подножје Престола Господњег! Руски човек треба то схватити и захвалити Богу што је он Рус”.

Свети праведни отац Јован Кронштадски 1906-1908. год.

+ + +

Сви иду против Русије

„Гоњења и мучења првих хришћана могуће је да се поврате... Ад је разрушен, али није уништен, и доћи ће време када ће он дати од себе знаке да постоји. То време није иза гора...

И ми ћемо доживети страшна времена, но благодат Божија ће нас покрити...Антихрист јавно иде у свет, но њега у свету не признају. Сав свет се налази под влашћу некакве силе која нас је овладала умом, вољом и свим душевним осећањима човека. Та сила је страна, зла сила, њен источник је ђаво, а зли људи се јављају као оруђа посредством којих она дејствује. Ето претеча Антихриста.

У Цркви код нас нема сада живих пророка, но има знамења. Она су нам и дана да препознамо време. Јасно су видљива оним људима који имају духовни разум. Но то у свету не признају... Све иде против Русије, тј. против Цркве Христове, јер је руски народ богоносац, у њему се чува истинска вера Христова”.

Преподобни Варсануфије Оптински1910. год.

+ + +

„Јереси су се распространиле свуда бацајући у пропаст многе. Непријатељ рода људског деловаће брзо, да би ако буде могао приклони ка јереси изабране. Он неће грубо одрицати догмате о Светој Тројици, о Божанству Исуса Христа и достојанству Богородице, но неизоставно ће стати извртати учења Цркве, Духом Светим преко св. Отаца нам дарована, и да ће сами његов дух покренути, на та ловљења, да неће успевати само код најискуснијих у духовном животу.

Јеретици ће узети власт у Цркви и свуда ће поставити своје слуге да ће благочешће бити пренебрегавано... После тога, сине мој, кад видиш нарушавање Божанског реда у Цркви, отачког предања и установљеног Богом, а, знај, да су се jeретици већ појавили, али се

може десити да једно време скривају своје нечасти или да неизоставно исказују Божанствену веру да би још више успели прелашћујући и заводећи оне без духовног искуства у секте.

Гоњени ће бити не само пастири, но и на све слуге Божије, јер бес, руководећи јересију, не трпи благочешће. Познаћете их, јер су вукови у овчијим кожама, по њиховој гордељивој нарави и властољубљу...

Теже ће у те дане бити монасима, који су се свезали имућством и богатством и ради љубави према њему и спокоја спремни су да се потчине јеретицима... Не бојте се пак невоља, а бојте се погубне јереси, јер ће вас она обнажити од благодати и раздвојити од Христа...

Биће бура. И брод руски биће разбијен. Но знај да ће хватајући се за трску и на остацима брода људи ће се спасавати. И од свих пак, неће сви погинути. Потребно се молити, потребно је свима да се кају и да се моле горко „... Јављено ће бити велико чудо Божије... И све трске и одломци, вољом Божијом и силом Његовом, сабраће се и сјединити, и обновиће се брод у свој лепоти и поћи својим путем, предодређен Богом...”

Преподобни Антоније Оптински1917. год.

+ + +

„Сада ми преживљавамо пре антихристово време. Почеће суд Божији над живима и неће оставити ни један део на земљи, ни једног човека, кога се неће дотаћи. Почеће од Русије а затим даље...

А Русија ће бити спасена. Много страдања, много мучења потребно је много пострадати и дубоко се кајати свима. Само покајање кроз страдање ће спасти Русију.

Сва ће Русија бити тамница и потребно је много молити Господа да опрости. Кајати се ради греха и бојати се чинити и најмање грехе, а старати се творити добро па макар било и најмање. Знај и крило муве има тежину, а у Господа су мере тачне. И када и најмање у чаши добра превагне, тада ће пројавити Господ милост своју на Русији...

Но у почетку ће Бог узети све вође, да би само у њега гледали руски људи. Сви ће одбацити Русију, одреће се ње друге државе, остављајући је себи самој. Да би се у Божију помоћ уздали руски људи. Чујте, и у другим крајевима ће бити безпореци као што су били у Русији (у време револуције - редактор), и ратовима чућете и биће ратови - но тада је време близу. Но не бојте се ничега, Господ ће пројавити Своју чудесну милост.

Крај ће бити преко Кинеза. Како ће то необично бити гледати, јавиће се чудо Божије. И биће сасвим други живот на земљи, али не много дуго. Крст Христов ће засијати над целим светом. Због тога што ће се узвеличати наша Домовина и биће као светионик у тами међу свима”.

Схимонак Аристокло Оптински1917-18. год.

+ + +

„Русија ће се подићи и неће бити материјално богата, но духом богата и у Оптини ће бити 7 светионика, 7 стубова. И ако се у Русији неће сачувати велики број верних, Бог ће је помиловати. А у нас су такви праведници.

Преподобни Нектарије Оптински1920. гoд.

+ + +

„Ви мене питате о најближој будућности и о будућим последњим временима. Ја не говорим о томе од себе, но то, што ми је од стараца било откривено. Долазак Антихриста се приближава и већ је врло близу. Време које нас дели од његовог доласка могуће је измерити

годинама, период од неколико деценија. Но пред његов долазак Русија ће се препородити, и то ће бити на кратко време. И Цар ће нам бити изабран од самог Господа. И биће он човек пламене вере, дубоког ума и гвоздене воље. Ево то нам је о њему било откривено. Ми очекујемо испуњење овог откровења. Судећи по многим знамењима, оно се приближава, осим што ради грехова наших Господ ће променити и изменити Своје обећање”.

„У Русији ће бити установљена монархија, само државна власт. Господ је предизабрао будућег Цара. Он ће бити човек пламене вере, генијалног ума и гвоздене воље. Он ће пре свега увести поредак у Цркви Православној, удаљиће све неистините, јеретикољубиве и топло-хладне архијереје. И многе, врло многе, са малим изузецима, пошто лоши буду одстрањени, нови, истински и непоколебиви архијереји ће доћи на њихова места... Доћи ће то онога што нико није очекивао. Русија ће васкрснути из мртвих и сав свет ће се задивити.

Православље у њој ће се препородити и тријумфовати. Но тог Православља што је пре било више неће бити. Од самог Бога ће бити постављен силан Цар на престолу”.

Светитељ Теофан Полтавски1930. год.

+ + +

„Људи Русије кајаће се за смртне грехе, што су допустили јеврејском нечастију у Русију, и нису заштитили Помазаника Божијег – цара, цркве православне и манастире, чинове мученика и исповедника светих и све руско свето. Презрели благочешће и заволели бесовско нечастије...

Када се појави мало слободе, биће отворене цркве, обновљени манастири, тада ће се сва лажна учења изобличити. У Украјини стално ће устајати против руске цркве, против њеног јединства и саборности. Ту јеретичку групацију подржаваће безбожна власт. Кијевски митрополит, који је недостојан тога звања, веома ће поколебати руску цркву и сам ће ући у вечну погибељ, као Јуда. Но све те мреже лукавога у Русији ће ишчезнути, и биће једна Руска Православна Црква...

Русија ће са свима православним земљама и народима сачинити могуће Царство. Његов кормилар биће цар Православни - Божји Помазаник. У Русији ће ишчезнути сви расколи и јереси. Јевреји из Русије отићиће у Палестину у сретање антихристу, и у Русији неће бити ни једног Јеврејина. Гоњења на Цркву Православну неће бити.

Господ ће Свету Русију помиловати јер је у њој било предантихристово време. Просијао је велики пук исповедника и Мученика... Сви они ће умолити Господа Бога Цара сила, Цара над царима, у Пресветој Тројици слављенога Оца и Сина и Светога Духа, Треба знати да је Русија жребом одређена Царици Небесној и она је неће заборавити и двоструко ће за њу посредовати. Сви чинови руских светих моле да се поштеди Русија.

У Русији ће бити процветање вере и пређашње ликовање (само за кратко време, јер ће доћи Страшни Суд да суди живима и мртвима). Руског православног цара бојаће се и сам антихрист. За време антихриста биће Русија једино моћно царство у свету. А сви други предели, осим Русије и словенских земаља биће под влашћу антихриста и подносити све ужасе и муке написане у Светом Писму.

Трећи Светски рат биће не ради покајања, него на истребљење. Где она прође, тамо неће бити људи. Биће такве силне бомбе да ће од њих метал горети а камен плавити. Огањ и дим са пепелом падаће са неба. И земља ће сагорети. Биће пометња и остаће два или три господарства. Људи ће остати врло мало и тада ће почети викати: доле рат! Дајте да изаберемо једнога! Да поставимо једнога цара! Да изаберемо цара, који ће бити рођен од блуднице девојке дванаест колена са таквим грехом. И антихрист ће сести на престо у Јерусалиму”.

Преподобни Лаврентије Черниговекикрај 1940-их год.

+ + +

Русија очекује Бога

Године 1959. новине Канадске филијале православног братства препод. Јова Почајевског „Православни преглед” публиковао је виђење једног старца, изречено епископу канадском Виталију (Устинову), који је касније постао митрополит РПЦЗ. Тај старац је у лаком сну видео Господа, Који му је рекао:

„Ево ја ћу увеличати Православље у руској земљи и одатле ће оно просијати у целом свету... Комуна ће ишчезнути и развејати се као прах на ветру. Она је била допуштена ради тога да би у Русији настао један народ с једним срцем и једном душом. Очистивши га огњем, Ја ћу га учинити мојим народом... Ту ћу Ја раширити десницу Своју и Православље из Русије засијаће по целом свету. Настаће такво време, када ће деца на раменима носити камен за зидање храмова. Рука је моја крепка и нема такве сили ни на небу, ни на земљи која би јој се успротивила”.

+ + +

Године 1992. у Петерсбургу изашла је књига „Последња судба Русије и света. Кратак преглед пророштава и предсказања”. У њеној у одељцима постоји такво предсказање садржано у беседи једног од савремених стараца у септембру 1990. год.

„Приближили су се последњи дани Запада, његовог богатства и његовог разврата. Изненада ће га постићи беда и невоља. Његово неправедно богатство, зло, угњетава сав свет, и разврат његов разврат новог и горега Содома. Наука и техника његова, безумље је новог другог Вавилона, гордост његова гордост бого-одступничка сатанистичка. Сва дела његова на потребу антихриста. Њима је овладало „збориште сатанино” (Ап. 2,9).

Гнев Божији огњени диже се на Запад, на Вавилон његов! А ви уклоните главе вашe и обрадујте се, страдаоци Божији и сви добри, смирени, трпите зло са надом у Бога! Обрадујте се, народе Православни, многострадални бедеме Истока Божијег, који си страдао по вољи Божијој за сав свет. Тебе, ради избраних у теби даће Бог силу да би испунили велико и коначно обећање Сина свога Јединородног Воизљубљеног о последњој проповеди Еванђеља Његовог у свету пред крај света, за сведочанство свима народима!

Надменост и злорадство Запада ради садашњих невоља у Русији обратиће се још више гневом Божијим на Запад. После „перестројки” у Русији, почеће „перестројка” и на Западу, и тамо ће се открити невиђени раздор: међусобице, глад, смутња, падање власти, провале, анархија, помори, глад, људождерство, невиђени ужаси накупљеног у душама зла и разврата. Господ ће им дати да жању то што су сејали много векова и чиме су угњетавали и развраћали сав свет, и повратиће се на њих сво злодејство њихово.

Русија је издржала своје искушење, јер је имала у себи мученичку веру, милост Божију к избрање Његово. А Запад тога нема и зато неће издржати...

Русија очекује Бога!

Руском народу је потребан само вођа, пастир - Цар, изабран од Бога. И он ће поћи с њим на подвиг љубави! Само ће Помазаник Божији дати више и силније јединство руском народу!”

+ + +

Архиепископ Серафим Чикашки и Детројски (1959): „Господ је недавно за време мога ходочашћа у Палестини, удостојио мене, грешног, да се упознам са неким новим, до

сада непознатим пророштвима, по којима се баца нова светлост на судбу Русије. Ова пророштва je пронашао случајно један руски монах у старим грчким рукописима, која су се чувала у древном грчком манастиру. Непознати свети оци 8. и 9. века, тј. савременици св. Јована Дамаскина, и овим речима су записана ова пророштва: „После тога, када је Богоизабрани јеврејски народ предао на муке и срамну смрт свога Месију и Искупитеља, поништио је своје избрање, које је прешло на Јелине који су постали други Богоизабрани народ.

Велики Источни Оци Цркве утврдили су хришћанске догмате и систематизовали хришћанско учење. У томе је велика заслуга грчког народа. Шта више установивши хармоничан друштвени и породични живот на том јаком хришћанском темељу у византијској држави не прихвативши Творачке силе и могућности, скиптар Православног Царства испаде из слабих руку византијских императора не могавши остварити симфонију Цркве и државе.

Због тога на смену ослабљеном грчком народу, Господ Промислитељ ће да пошаље трећи богоизабрани свој народ. Тај народ се појавио на Северу у 102. године. (ово пророштво писано је Палестини 150-200 год. до Крштења Русије - Архиепископ Серафим), свим срцем примивши хришћанство и трудећи се да живи по заповестима Христовим, тражећи указању Христа Спаситеља, пре свега Царство Божије и Правде Његове. За ту ревност заволео је овај народ Господ Бог и присаједини њему све остале боље земне просторе, богатство, државну моћ и славу.

По немоћи људској не једанпут је падао у више грехова велики народ и за све бива кажњаван не малим испитивањем. Када је протекло 1000 година тај Богоизабрани народ поколебао се у вери и у стојању за Правду Христову, погорди се са својим земним могућностима и славом и престане да тражи Град будући, и пожеле рај не на небу него на грешној земљи. Па ипак не сви из тог народа пођоше по свему погибељном широком путу, поготову његова интелигенција, владајући слој. И за тај велики пад буде послано свише на те који су презрели Божије путе, народ, страшно огњено испитивање. Реке крви пролиће се на његове земље, брат ће убијати брата, глад ће не једанпут посетити ту земљу, и сабраће своју страшну жетву, пошто сви храмови и светиње буду разрушени или оскрнављени, мноштво људи ће изгинути.

Део тога народа није се мирио са безакоњем и неправдом, оставља родни крај и расељава се, као јеврејски народ по целом свету (зар то није речено за нас руску заграничну цркву? - Архиепископ Серафим,

Неће се све до краја гневити Господ на свој трећи избрани народ. Крв хиљаде мученика вапијаће к небу за помиловање. У самом народу јавиће се отрежњење и враћање к Богу. Проћи ће, на крају опредељење Правосудног Судије рок очиститељног испитивања и поново ће засијати јарком светлошћу препорода светог Православља у тим северним просторима.

Ова дивна светлост Христова озариће од туда и просветити све народе света, чему помаже послан пре у расејање део тог народа, која ће сазидати огњишта Православља, храмове Божије по целом свету.

Хришћанство ће се јавити тада у свој својој небеској лепоти и пуноћи. Већина народа у свету биће хришћанска. На неко време свуда по местима под знаком месеца зацариће се благодејствено и мирно хришћанско живљење...

А затим? Затим ће наступити испуњење времена, почеће по целом свету упознавање вере и остало предсказано у Св. Писму, појавиће се антихрист и наступити, на крају крај света”.

+ + +

Сви непријатељи Православља биће уништени

Знаменити старац Пајсије Светогорац (Езнепидис, 1924-1994). У почетку 90-тих година је предсказао: „Помисао ми говори да ће се десити многи догађаји: у вези Руса и Турака. Турци ће нестати са карте, због тога што ће трећина Турака постати хришћани, трећина ће изгинути у рату, и трећи део ће отићи у Месопотанију.

Средњи Исток ће постати арена рата, где ће узети учешће и Руси. Пролиће се много крви. Кинези ће прећи реку Еуфрат имајући 200 милиониту армију и доћи ће до Јерусалима. Карактеристично је приметити да се ти догађаји приближавају, биће разрушена Омерова џамија, (рушењем ће бити означен почетак рада Јевреја на подизању Соломоновог храма, који је био подигнут на том месту. (1)

У Костантинопољу ће доћи до рата између Руса и Европејаца и пролиће се много крви. Грчка у том рату неће бити главна, али ће јој бити дат Константинопољ. Не зато што he се Руси бојати Грка, него зато што није било бољег решења. Грчка армија неће успети проћи туда, кад јој град буде предан.

Јевреји, уколико буду имали снаге и помоћ европског руководства обезобразиће се и поћи ће бестидно и с гордошћу и постараће се да управљају Европом...

Они ће правити многе замке, но преко гоњења, које следи, свецело хришћанство ће се објединити. Па ипак, сјединиће се не тако како би желели ти, што различитим махинацијама стварају светску „обједињену цркву”, желећи имати јој на челу једног религиозног вођу. Хришћани ће се сјединити што ће доћи до таквих околности, које ће резултирати одвајањем оваца од коза. Тада ће се остварити па делу „једно стадо и један Пастир”...

Немојте стварати панику. Хаос никоме није нужан. Бог гледа на расположење човека и помаже му. Треба бити хладнокрван и мислити. Шта би требало радити, молити се, размишљати и дејствовати. Једино је најбоље старати се увек духовно и бити приправан за тешке ситуације. Упркос свему данас нема ни духовне храбрости која се рађа од светости и смелости пред Богом, нити природне храбрости која је нужна да не би били рањени при опасности...

Ради тога да би издржали велико зло потребно је имати велику светост. Духовни човек и зло успорава и људима помаже. У духовном животу само велики страх може стећи велику храброст, јер си поверио себе Христу, Његовој Божанственој помоћи. Он може изићи на бојиште, сусрести се са непријатељем и победити! Никога се не бојећи осим јединог Бога, а не људи, ма како они били зли. Страх Божији обичан страх чини ништавним. Онолико колико се човек сједини с Богом, толико је неустрашивији”.

+ + +

У 2001. години, група самарских свештеника и мирјана на челу са својим архиепископом, архиепископом Сергијем, посетила је Свету Гору штампани извештај о том поклоништву био је публикован у првом броју православног алманаха „Духовни сабеседник” за 2002. год. Не ретко, када се покрене разговор са светогорцима се говори о судби Русије.

Са почастима, у грчком манастиру Ватопеду посебно су примили Самарског архијереја 85-летни старац монах Јосиф (Јосиф - млађи), ученик усопшег у Господу знаменитог Јосифа Исихасте. Тај подвижник сада живи у келији недалеко од манастира и руководи обитељ. О. Кирион, који је пратио владику у улози преводиоца после овог сусрета је ово рекао:

„На старчевом лицу се види благодат. Он нам је говорио о судби света и будућих грозних догађања. Господ дуго трпи безакоња наша, као пред великим потопом, но сада наступа крај дуготрпљењу Божијем - прошло je време очишћења. Препуњена је чаша гнева

Божијег. Господ ће допустити страдања ради уништења нечастивих и богобораца - свих таквих, који су створили савремене безпоретке, који су свим што не ваља заразили народ. Господ ће попустити да ће они са ослепљеним умом уништавати једни друге. Много ће бити жртава и крви. Но верујући се неће много плашити, и они ће имати скорбних дана, онолико колико Господ буде допустио ради очишћења. Плашити се тога не треба. Због тога ће бити повраћање благочешћа у Русији и у целом свету, Господ ће своје покрити. Људи ће се вратити Богу.

Ми већ стојимо на прагу тих догађаја. За кратко време све ће се ово десити, затим ће за богоборце бити следећа етапа, но они неће моћи осмислити своје планове. Господ им неће допустити. Старац је рекао да ће после процвата благочешћа бити близу крај историје”.

Није лишио стара своје беседе и остале руске поклонике.

„Ми се молимо, - говорио je им је, - да би руски народ дошао у то своје нормално стање, које је било до рушења, због тога што ми имамо заједничке корене и живимо за спас народа руског...

Тако лоше стање је данас - општа ситуација у целом свету. И то стање се може назвати као непосредно пред гнев Божији. Ми смо дошли до тог стања. Господ само по милости својој трпи, а од сада више неће трпети, но по правди Својој ће почети кажњавати, због тога што је истекло време.

Биће рат и ми ћемо трпети велике невоље. Сада су власт у целом свету узели Јевреји, и желе у потпуности искоренити хришћанство. Гнев Божији ће бити такав, да ће сви тајни непријатељи православља бити уништени. Специјално ради њих ће се подићи гнев Божији да би их уништио.

Испитивања не треба да нас плаше, ми треба да увек имамо наду у Бога, са којом су страдали хиљаде и милиони мученика, тако су пак страдали и новомученици, због тога и ми треба да будемо спремни на страдање и да се не плашимо. Требамо имати трпљење, молитву и наду у Промисао Божију. Треба се молити за препород хришћанства после свега тога што нас очекује, да би нам Господ дао помажући нам, даровао нам снагу да се препородимо. Но у то време треба само преживети..,

Испитивања су давно почела, треба очекивати већу експлозију. Но после тога ће доћи до препорода...

Сада се могу наслутити почеци догађаја тешких војних збивања. Као виновници тог зла биће Јевреји. Њих ђаво почиње да хушка да би уништили православну породицу Грка и Руса. И ради њих главне су препирке у свету. Они ће понудити Турцима да уђу у Грчку и чине шта им воља. А Грци имају владу а у пракси као да је и немају, због тога што она нема силу. И Турци ће доћи свуда. То ће бити моменат када Русија може дићи своју силу како би отерала Турке.

Догађаји ће се овако одвијати: Када Русија дође у помоћ Грцима, Американци и НАТО постараће се да им се супротставе да не би дошло до сједињења два православна народа. Против православних стаће Јапанци и други народи. На територији бивше Византијске империје биће велико бојиште. Само изгинулих биће око 600 милиона људи. У свему томе ће активно учествовати и Ватикан да би спречио јачање православља. Но то ће се окренути Ватикану на потпуно до самог основа његово уништење. Такав ће бити промисао Божији....

Биће допуштење Божије, да би била уништене све саблазни: порнографија, наркоманија итд. И тако ће им Господ ослепити умове да ће они с ненаситошћу уништавати једни друге. Господ ће то допустити да би настала већа чистка. Што се тиче тога, управитељи неће дуго управљати, што сад радимо нећемо дуго, после чега долази рат. Но после тих већих чистки биће преображај православља не само у Русији него у целом свету,

велики процват православља.

По благовољенију Божијем, Господ ће излити благодат, такву каква је била у почетку, у првим вековима, када су људи отворена срца ишли ка Господу. Тако ће се продужити 30, 40 година па ће наступити диктатура антихриста. Такве ужасне ствари ми ћемо морати преживети, но не треба да нас оне ужасавају јер ће Господ да заштити. У суштини ми ћемо преживети невоље, глад, гоњења и много тога, но Господ своје не оставља. И ти који су постављени да буду власт потребно је да своје поданике приморавају да више буду уз Господа, више у молитви, и Господ ће своје заштитити. После великих чистки биће и велики преображај”.

Слушали су поклоници и о још једном дивном откровењу. Говорио је о њему, примивши благослов од старијих, послушник руског Пантелејмоновског манастира, Георгије:

„Виђење је било објављено у тој години једном насељенику Свете горе Атон на дан убијања царске породице - 17. јула. Име му је остало тајна, но ево чуда које може поразити сав свет. Он се саветовао са старцима Атона, размишљајући шта то може бити, да ли то није духовна препаст, но они су му рекли да је откровење.

Он је видео прекоокеански брод који се љуљао на стени у полумраку. Он је видео да се брод зове „Русија”. Брод се накривио и одатле je био бачен у море. На броду је хиљаде и хиљаде људи који су се налазили у паници. Они већ мисле да им је дошао крај живота, је помоћи нема ниоткуда. И одмах се на хоризонту појави фигура витеза он је јахао на коњу по мору. Што је год ближи коњаник све се јасније видело ко је он, наш Господар. Он као увек иде обично у војничкој униформи, у војничком мундиру а вина су му одликовања. Лице му је било светло и пријатно, а поглед му је говорио да он воли цео свет и да је пострадао за тај свет, за Православну Русију. Јарке луче с неба осветљавају Господара, и у тај час брод се лако спустио на воду и ухватио свој курс. На броду је велико ликовање спасених људи, које је немогуће описати.

(1) Евидентно је да беси - видљиво, немајући могућности потпуно одрицати будуће догађаје - одавно се старају тумачити катаклизме „последњих времена”. Тако још у 1871. години „црни папа” у светском масонству Алберт Пајк (а тачније речено - демон који говори кроз њега) пророковао је овако: „До пуне победе масонства биће у три светска рата: у трећем од њих биће уништен муслимански свет, после чега ми ћемо испровоцирати гигантске потресне ужасе који ћe показати сву погибељност безверја. Револуционарно мњење биће уништено, а разочаравши се у хришћанско добро... добиће од нас истинску светлост учења Луцифера”.

На светог Никафора Цариградскоги св. Авива 2004.

МЕМОРАНДУМ Оца Јустина

Протеран са Универзитета 1945, хапшен, саслушаван и опет прогоњен, о. Јустин је 48. г. дошао у мали брдски манастир - Ћелије, где је даље живео као (не)слободни заточеник комунистичког режима.

Као никоме у СПЦ, њему је верујући Српски народ долазио и казивао своје јаде због свеопште неслободе, прогона вере и славе, душе и Цркве - свега што је српско и православно, светосавско и светокосовско.

Немоћан да учини нешто више, неслушан ни од српских Патријараха и Владика (од којих су неки, због везе с њим, били прогоњени), о. Јустин је своје и народне муке под комунистичким игом преливао у јеремијевски плач и молитвене вапаје Христу Распетоме.

За сваку смелију реч или проповед, за сваки текст или књигу богословску, што би се појавила у иностранству, или за посету из иностранства, одвођен је у ваљевску и београдску Удбу, саслушаван и „преубеђиван”, па конфиниран у Ћелије, без права изласка месецима. И тако годинама. Ћелијским сестрама и посетиоцима прећено је на свима нам познате начине.

Као „скривена савест Српске Цркве”, како га је назвао грчки академик Кармирис, није могао а да не напише један овакав мартирски текст: сведочење о истини СПЦ под комунизмом Јосипа Броза и „богова и богића, идола и идолчића” око њега: Ранковића, Пенезића, Бакарића, Кардеља, Фадиља Хоџе... и разних Јуда.

Текст је настао јануара 1960. године, спремљен за објављивање - самиздатом у земљи, штампањем у иностранству. Показан је и неким од Владика - и климање главом, одмахивање, увлачење у себе, из „страха од горега”...

Сам Јустин је увек био спреман на мучеништво. Али знао је: Црква није само он. И неће страдати само он. Прогони би захватили најпре Ћелијско сестринство, па све који су му долазили, и који су говорили о својим страдањима за веру (имена им, зато, не спомиње у Меморандуму).

Променио је светом пре Брозове смрти. Текст је остао за објављивање.

Ј. А Јевтић

ИСТИНАО СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ У

КОМУНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

О ОДНОСУ ЦРКВЕ ПРЕМА ВЛАСТИМА

„Богу се треба већма покоравати него људима„ (Дела Ап. 5, 29).

То је душа, то срце Православне Цркве; то њено Еванђеље, њено Свеевалђеље. Она тиме живи, и ради тога живи. У томе је њена бесмртност и вечност; у томе њена непролазна свевредност. Покоравати се Богу већма него људима - то је њено начело над начелима, светиња над светиња, мерило над мерилима.

Tо Свееванђеље је суштина свих светих догмата и свих светих канона Православне Цркве. Ту се не смеју, по цену свих цена, од стране Цркве чинити никакви уступци никаквим политичним режимима, нити правити компромиси ни са људима ни са демо-нима. Најмање са отвореним црквоборцима и црквогонитељима и црквоуништитељима.

„Покоравати се Богу већма него људима” - то је устав Православне Цркве, њен вечни и неизменљиви Устав - Свеустав, њен вечни и неизменљиви Став - Свестав. То и први одговор њен првим гонитељима Цркве: Дела Апостолска 5,29; а то је њен одговор и свима гонитељима њеним, кроза све векове, до Страшнога Суда. За Цркву је Бог увек на првом месту, а човек, а људи увек на другом месту. Људима се треба покоравати све док нису против Бога и Божијих закона. Но чим иступе против Бога и Његових закона. Црква им се мора одупрети и супротставити. Не ради ли тако, зар је Црква? и представници Цркве, не раде ли тако, зар су апостолски представници Цркве? Правдати се при томе такозваном црквеном икономијом није друго до прикривено издавати Бога и Цркву. Таква икономија је прос-то напросто - издајство Цркве Христове.

Црква је вечност у времену, у временском свету. Свет се мења, али се Црква не мења; не мења се њена вечна Божанска Истина, њена вечна Божанска Правда, њено вечно Божанско Еванђеље, њена вечна Божанска средства. Не мења се, јер се не мења Господ Христос који је и чини таквом. Еванђелска је истина и стварност: „Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавек” (Јевр. 13, 8). Црквом је вечност присутна у времену, да би се време освећивало њоме, обнављало њоме, овечнило њоме, и равнало према њој. Не она према времену, ни према духу времена, већ време према њој као Вечној, и дух времена према њој као носиоцу Духа Вечности, Духа Богочовечности. Јер она је увек света, увек апостолска, увек саборна, увек божанска, зато не сме никада жртвовати Вечно временском, Божје људском, Небеско земаљском. Нити се прилагођавати духу времена. Напротив, њено је: прилагођавати време Вечности, временско Вечном, човечје Богочовечјем. Њен је вечити пут кроз овај свет: прво Бог, па онда човек; напред Бог, а за њим човек: „Господ Христос да буде у свему први” (Кол. 1, 8).

Власт је у начелу од Бога (Рим. 13, 1-6): и хијерархија вредности и хијерархија поретка је од Бога. Зато се у начелу треба покоравати власти као регулатору и као одржаваоцу тог богоданог и божанског поретка у свету. Иначе се пада и запада у безвлашће, у анархију.

Властима се треба покоравати све док одржавају божански поредак у свету, док су „слуге Божије”, и као слуге Божје. Покоравати се властима зато што као слуге Божје носе мач којим кажњавају зло а штите добро. Покоравати се властима зато што су слуге Божје „страх злим делима”, а не добрим. Но када су власти страх добрим делима, када власти гоне Божје добро, и највеће Добро и Сведобро овога света - Господа Христа, и тиме Његову Цркву, онда се таквим властима не треба покоравати, нити их слушати. Са њима се хришћанин мора борити, и то светим, еванђелским средствима борити. Никада се хришћанин

не сме већма покоравати људима него Богу, нарочито људима који су против Бога Истинитога и против Његовог Еванђеља.

Власт је у начелу, у принципу од Бога. Али кад се власт одметне од Бога и иступи против Бога, онда се она претвара у насиље, и тиме престаје бити од Бога и поста-је од ђавола, Тако, ми хришћани знамо и тајну власти и тајну насиља: власт је благословена Богом, насиље је проклето Богом. Све што је од Бога - добро је, чим се злоупотреби - од ђавола је. Злоупотреба Божјег - то је ђаво, и сав ђаволизам свих светова, па и човечанског. Власт је од Бога; и док се држи у Богу и под Богом и са Богом - она је благословена. Чим напусти Бога, она постаје насиље, и тиме преноси себе под власт против Бога - ђавола.

Такво је еванђелско, апостолско, свето-мученичко, светоотачко, православно учење о природи и вредности власти. Такво је свето и непогрешиво учење Православне Цркве Христове о томе, такво од почетка до сада, и од сада па кроза све векове векова. Сведоци тога? - Сви Свети Апостоли, сви Свети Оци, сви Свети Мученици. Нарочито Свети Мученици, почевши од Светог првомученика Стефана, па све до нашег Светог ђакова Авакума и осталих Светих Мученика данашњих. Сви су они страдали за Господа Христа, махом, од царева и краљева и поглавара; речју: од богоборачких власти овога света. А тих Светих Исповедника је не само на хиљаде него на милионе. Сви су они свети и бесмртни сведоци Богочовечанске Истине: хришћани су дужни противити се безбожним и противбожјим наредбама царева, поглавара, властодржаца овога света, па ма где они били и ма ко били. Сваки Свети Мученик, сваки Свети Исповедник вере Христове живо је оваплоћење и бесмртно оличење пресветог Свееванђеља Православне Цркве: „Богу се већма покоравати него људима”. Сваки се од њих свом душом, свим срцем, свом снагом, свим умом држао тог божанског Свееванђеља. И зато су сви они и били мучени, злостављани и убијани од богоборачких властодржаца кроз векове.

+ + +

Такав је став, такав пут, таква истина Православне Цркве Христове од Светих Апостола до данас, и од данас па све до завршетка света земаљског. На рачун тог става, тог пута, те истине, не смеју се правити ни уступци, ни компромиси, ни одступања. И то ни од кога, па ни од самог Васељенског Сабора, ако би се састао.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У КОМУНИСТИЧКО ЈУГОСЛАВИЈИ

По први пут у својој историји Српска Православна Црква се налази под политичком влашћу начелних безбожника, начелних богобораца, начелних противника вере уопште, а посебно Хришћанства као таквог. И ето пуних петнаест година безбожнички комунистички режим плански и систематски води рат на разне начине против Српске Православне Цркве. Са крајњим идеолошким циљем: да је потпуно уништи. Сведочанства су о томе многобројна, чињенична и очигледна. И увек језиво потресна. Чињенице су најдостовернији сведоци, за све који имају очи и хоће да виде, и за све који имају уши и хоће да чују. А тих чињеница - сведока је безброј. Доста је указати на неке од тог „легиона” чињеница, да се одмах осети и види, какво је небо и поднебље, каква земља и подземље за Српску Православну Цркву под комунистичком богоборачком влашћу.

ЕВО НЕКОЛИКО ТИХ ЧИЊЕНИЦА - СВЕДОКА

1) ШКОЛА. Од најниже до највише: систематско обезбожење ученика. То је у сржи школства (под комунизмом). Посредно и непосредно води се плански рат против Христа и Цркве. Програмом прописано и законом озакоњено богоборачко и христоборачко безбоштво. Диктатура безбожништва је у пуном залету, разрађена и смишљена.

При томе сва средства допуштена, сва у пуној употреби за достигнуће циља. Поворке и поворке гнусних измишљотина и лажи о Господу Христу, све у одори „научности”. Какво језиво гоњење Христа из душа дечице и омладине! Какви прогони свих

знакова и ознака вере: крстића, иконица, одлажења у цркву, причешћивања, поста! каква ругања, исмевања, погрде о Цркви, о свештенству, о вери! какво кажњавање дечице због декламовања о Светом Сави у цркви! каква хајка на све што је Христово, еванђелско, светосавско! Једном речју: диктатура безбожништва влада школом.

2) ПРОСВЕТА од врха до дна, сва је не само без Христа него обавезно и против Христа, против Бога, против Цркве. Обезбожити просвету, то је циљ свеколике просветне делатности комунистичке. И на томе свим средствима ради диктатура безбожништва. Особито путем јавних предавања и штампе. Основни догмати комунистичко безбожничке просвете јесте вулгарна парола: „Вера је опијум за народ”, отров за народ! Зато се борити без предаха са сваком вером, нарочито са хришћанском, пошто је њеним опијумом највише људи опијено.

3) ВОЈСКА. И ту је главни предмет: борба против Бога, вере, Цркве. Диктатура безбожништва упорно ради на томе: да сваког војника преваспита у ратника против Бога, против Господа Христа. Ту су и средства сировија и суровија. Не може бити ни речи о правима војника - хришћанина: да похађају цркву, да се причешћују, да посте, да славе, да имају Свето Писмо, крстић, побожне књиге, иконице, или коју другу ознаку вере своје хришћанске.

4) ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ. Били у партији или не, свима је забрањено манифестовати своју веру: они не смеју одлазити у цркву; не смеју се причешћивати, не смеју славити Славу; не смеју празновати празнике; не смеју крштавати децу; не смеју се венчавати у цркви; не смеју бити кумови; не смеју улазити у цркву приликом опела својих сродника, пријатеља; не смеју присуствовати на парастосу у цркви. Једном речју: лишени су свих права која као хришћани морају имати. Диктатура безбожништва ту нема очију.

5) ДРЖАВНИ СЛУЖБЕНИЦИ. И њима, скоро свима, онемогућује се држати се своје вере. Ту се употребљавају тајне и јавне претње, казне, непријатности, притисци, застрашивања, а каткад премештај, па и отпуштање из службе.

6) УОПШТЕ ГРАЂАНИ ОВЕ ЗЕМЉЕ. Христоборачка диктатура безбожништва мрко гледа и на оне грађане који, иако нису „y радном односу” са државом, но манифестују своја верска осећања и убеђења. Као средство борбе ту се највише употребљава: задиркивање, исмевање, подсмевање, па и претње, ако дотична личност има кога из куће „у радном односу” са државом.

7) ДРЖАВНА ВЕРА. Када се све ове чињенице саберу у један збир, онда тај збир, ма с које стране посматран, сваку нормалну људску памет наводи неминовно на овакав закључак: у комунистичкој Југославији безбожништво је уствари државна вера, коју диктатура безбожништва на све могуће начине намеће грађанима ове земље.

8) РЕНЕСАНС НЕЗНАБОЖАЧКОГ ИДОЛОПОКЛОНСТВА. Измишљено је ново врховно божанство, нови врховни идол: држава (комунистичка). Диктатура безбожништва захтева да се томе идолу принесе на жртву све: и савест, и вера, и памет, и тело, и све видљиво и невидљиво. Нови врховни идол, Нови врховни бог, нови Зевс окружен је новим боговима, новим идолима. То су: позитивистичка „наука” материјалистичка философија, комунистичка. етика, анархистичка естетика, „соцреалистичка” књижевност, и... остали са њима. Тим новим идолима има се клањати сваки, и приносити им на жртву себе и све своје.

Шта је то? - Повампирено идолопоклонство, повампирено незнабожачко многобоштво, повампирени фетишизам. Уместо једног и јединог истинитог Бога и Господа Исуса Христа - пуно је самозваних богова и богчића, идола и идолчића. Труде се да буду безбожници, а уствари су многобошци, идолопоклоници. Непрестано се измишљају нови идоли, проглашавају за богове, и уносе у нови пантеон уз бучни ритуалистички церемонијал.

А диктатура безбожништва труди се на све могуће начине да свакога наговори или намора да се поклони новим боговима и принесе им жртву, да подржава „култ личности”. Кроза све то збива се ово: повампирење незнабожачко-многобожачког живота: повампирење незнабожачког начина мишљења, незнабожачког начина схватања, незнабожачког начина делања, незнабожачког начина живљења. И тако сам живот тече: „у богомрским незнабоштвима (1 Петр. 4, 3).

ПОСТЕПЕНО ЛИКВИДИРАЊЕ ЦРКВЕ

Све у свему: крајњи циљ, све циљ диктатуре безбожништва јесте потпуна ликвидација Цркве. И на томе се ради плански, систематски: постепено се разара Црква изнутра и споља, идеолошки и организационо; употребљавају се сва средства: знана и незнана, јавна и тајна, префињена и грубијанска, салонска и тиранска, цинична и фарисејска, диоклецијановска и пилатовска, нероновска и јудинска. И све је то вешто измешано, али уствари отров до отрова, само у сахаринским обландама. Диктатура безбожништва кроз све то лишава Цркву њени основних права. И сваки се хришћанин у чуду пита: Јесмо ли ми православни хришћани пуноправни грађани ове земље? Уставом је „зајамчена слобода савести и вере”, исто тако и Законом о правном положају верских заједница; а где је та слобода за нас православне? Слобода је дати могућности да се права остваре. Без тога, слобода је скаска, слобода је бајка, слобода је сува апстракција и злочиначка утопија.

1) ЦРКВЕНА ПРОСВЕТА. У самој ствари: црквена просвета не постоји, јер је готово потпуно онемогућена од диктатуре безбожништва. Против Цркве и вере пишу се одвратне, увек памфлетске, бљувотине и бестидне измишљотине, али се Цркви не допушта да се брани ни путем штампе, ни путем јавних предавања, ни путем слободне дискусије. Па, авај! ни са црквене проповедаонице! Нападају нас са свих страна, али нам не дају да се бранимо. Браниш ли се, одмах си политички „непријатељ” државе, народа, слободе, братства, јединства...

У погледу штампања црквених књига, враћени смо у Средњи век, у доба пре појаве штампарије. Што нам треба - преписујемо. Црквена пак књижевност у ширем смислу не постоји. Цензура je ту непоштедна. Допусти сe по нешто најобичније и најелементарније; и то са пропагандним циљем: да се не би рекло, да је црквена књижевност потпуно забрањена.

2) БОГОСЛОВИЈЕ. Постоје само две. Једва животаре. У многоме просјачке школе. Ученици њихови лишени су свих права. Koja поседују ученици свих осталих школа, од најнижих до највиших. На богослове се у војсци врше сваковрсни притисци, недостојна приморавања, недолична злостављања, да би их одвратили од ступања у свештенички чин.

3) БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ - „Плач”, „нарицање и јаук”. Ту је диктатура безбожништва безочно наметнула свој вето при избору наставника, мада је Уставом Црква одвојена од Државе. Зато има тамо „наших” и „ваших”. Ко су „наши” а ко „ваши”? То ваљда знају: онај на врху црквене осматрачнице, и они са куле богоборачке диктатуре.

4)ВЕРСКА НАСТАВА. „Верска настава (катихизација) у црквама, храмовима односно у другим просторијама које су за то одређене, слободна je” - тако гласи члан 4 Закона о правном положају верских заједница. Тако гласи за пропагандни извоз у иностранство, док уствари верска настава је онемогућена широм наше земље од стране христоборачке диктатуре безбожништва. Употребљавају се сва средства застрашивања и родитеља и ђака, да ђаци не похађају верску наставу.

5) ЦРКВЕНИ ХОРОВИ - где су? А било их је пре рата у целој земљи. Све је то диктатура безбожништва растурила на разне начине. Сада их нешто има у Београду, ради странаца највише. И још по неки хорчић, можда, у којој вароши у унутрашњости.

6) МАНАСТИРИ - вековни чувари Српскога народа, свете осматрачнице српске савести, живе светиње народне вере, неоспориве тапије Српске земље. Шта је са њима?

Диктатура безбожничка их постепено претвара у „културне споменике” и у музеје мртвих старина. А то значи: претвара их у мртвачнице, у гробнице. „Културни споменици?” - надгробни споменици. Какав цинизам, при још живом Српском народу, при још живој српској православној вери и Цркви!

Да се разумемо: за православне Србе, манастири су живи храмови Живоме Богу, свети домови молитве, свети сузарници наши, свете ризнице молитава и уздаха и вапаја и кликтања наших кроз векове и векове. А када диктатура безбожничка те свете домове молитве претвара у музеје, она их претвара у разбојничке пећине. Јер дом молитве, лишен молитве, постаје пећина разбојничка, по речима Свеистинога (Мт. 21,13). Oj, каква трагедија Српског народа: улазиш у свете Сопоћане и плаћаш четрдесет динара, музејску улазницу! Јер Сопоћани су већ музеј; и тамо нема светих богослужења. Но авај! авај! авај! и још безброј пута: авај! улазиш у свету лавру Студеницу, и плаћаш музејску улазницу! - „Ој, кукавно Српство угашено!”

Монасима се све више и више онемогућава опстанак по манастирима. Порезе су баснословне. Манастирске ђаке - послушнике диктатура безбожничка извлачи из манастира на разне начине: обећањима, претњама, одвођењем у друге школе, на занате, притиском на родитеље.

7) СВЕШТЕНИЧКО УДРУЖЕЊЕ. Просто напросто: агентура Удбе. Скупове, ручкове, путовања, банкете, странствовања плаћа диктатура безбожништва. И лист Удружења „Весник” такође. Сто насто од учлањених свештеника ступило у Удружење под притиском Удбе, осим клике плаћеника на челу: свештеника комуниста. Ово Удружење је скроз на скроз противдогматско и противканонско, противеванђелско и противцрквено: наказа, апокалиптичко чудовиште прерушено у „социјалног” анђела. А његов лист „Весник” није друго до „еванђеље” маскираног Сатане; чаша отрова, преливена танком павлаком лажнога меда. - Ово Удружење и по бићу и по делатности не припада Цркви, јер самим својим постојањем ради против Цркве, срамоти Цркву и разорава Цркву. Уколико ово Удружење самозвано дела у име Цркве, оно то чини само као комунистички тројански коњ у Цркви.

8) СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ СВЕШТЕНИКА. - То је наркоза коју оператори безбожничке диктатуре с предумишљајем дају пацијенту, да би му обезосећајили и савест и душу, док га операциони нож безбожништва и црквоборства не умори.

Под наркозом „социјалног осигурања” лакше ће се, безболно ће се извршити операција на жртви, осуђеној на смрт од стране оператора. Социјално осигурање - сладуњава, но предсмртна инјекција тајног отрова, која се даје жртви, осуђеној на смрт од стране диктатуре безбожништва. И још: наркоза - да жртва не би била свесна своје погибли под компликованом операционом инструментацијом вештих хирурга безбожја.

9) ИЗБОР ПАТРИЈАРХА. Диктатура безбожништва је до сада бирала два патријарха... И тако цинично погазила света права Цркве, а преко њих и свете догмате.

10) „МАКЕДОНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА”. - Овако катастрофално неправославним и судбоносно кобним решењем питања Македонске православне цркве - Свети Сава је поново спаљен.

А са тим: спаљени и сви свети догмати, и сви свети канони Православне Цркве Христове. Зато такозвана Македонска православна црква - у самом њеном поступку је њен нестанак...

11) РАСКОЛ У СРПСКОЈ ЦРКВИ. Смрт и пакао иду за овим Расколом, и халапљиво прождиру српске душе. О, да гозбе демонске, гозбе антихристовске, по први пут приређене у хиљадугодишњој историји Српскога народа. Приредили је комунистички богоборци са својим сарадницима, цинично погазивши свете догмате и свете каноне Православне Цркве.

О, греха, који се, по светим речима Светог Златоуста, ни мученичком крвљу опрати не може! Кроз овај Раскол натуткане су на Српски народ све апокалиптичке христоборске звери. „Поцрне сунце и небо” над кукавним народом Српским. О, да невиђеног покоља српских душа, нарочито у Америци где се због овог Раскола Срби: и свађају, и бију, а често и крв поливају.

*) Oвo неколико речи о Расколу додато 1964. године.

ГОЊЕЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Ако ове чињенице, и безброј других око њих и иза њих, саберете у питање: шта је то? Одговор може бити један, само један: То је гоњење Цркве, каквог није било од дана Светих Апостола до данас. Уствари, то је непрекидан петнаестогодишњи рат против Српске Православне Цркве, који сe води свима средствима на свима поприштима живота, води и отворено и тајно, и подмукло и јавно. Циљ тог рата је антихришћански и антихристовски: уништење Цркве.

То је очигледно и за слепце, само ако су непристрасни.

Потпуно истребити Хришћанство - био је циљ Диоклецијановог гоњења, најсвирепијег и најорганизованијег у првим вековима Хришћанства. То је циљ и христоборачког комунизма у нас. У сваком комунисти се таји по један Диоклецијан, каткад и Нерон. Невидљиви, но свудаприсутни Диоклецијан је ту, око тебе, близу тебе, прикривен, притајен. Отуда у нас - робовање страху: страхом претварати људе у безвољне робове, и авај! у безвољне роботе, који не смеју да знају за Бога, нити да служе Богу. Колико мудрости и човекољубља у Повељи Уједињених нација, која тражи за људе „слободу од страха”.

Из страха од христогонитеља многи се у нас кришом крштавају, и венчавају, и причешћују, и славе, и остале свете тајне своје вере кришом обављају, као у време Декија и Диоклецијана. Многи кришом одлазе у далеке цркве, као некада у катакомбе. Да, да, наше катакомбно доба у двадесетом веку, веку атомске културе и прашумске етике!

За ових петнаест година диктатуре безбожништва извршен је највећи покољ српских душа од како је Српски народ закорачио у историју. Школа - кланица српских душа; војска - кланица српских душа; свако надлештво - кланица српских душа; свака општина - исто; сва земља широм - огромна кланица српских душа. Да, огромна кланица: јер се безобзирно убијају и газе све светиње српске православне душе, и уништавају све вредности њене. И тај покољ, из дана у дан је све јачи, све безобзирнији, све језивији... Цела земља je претворена у страшни диоклецијановски амфитеатар, на коме се немилосрдно гоне и прогоне, муче и убијају душе због вере православне. Забрањује се православним људима да се крштавају, да се венчавају, да се причешћују, да цркву похађају - зар то није покољ душа? Забрањује се Србину Славу славити зар то није диоклецијановско мучилиште за душе српске? Забрањују се литије, забрањује се обнављање храмова - зар то није покољ душа? Од око 300 храмова, порушених за време рата у бившој „Независној држави Хрватској”, обновљено je само неколико, и то на једвите јаде добијено одобрење од богоборачких власти. А шта je са толиким храмовима на Косову и Метохији и у Црној Гори? О, да потресно језива покоља православних душа на Косову и у постојбини Владике Његоша!

Ниједан службеник не сме слободно да манифестује, да изрази своја верска осећања и убеђења. Јер због тога - служба је увек у опасности, Шта је то? Диоклецијан из оног света препушта првенство у гоњењу хришћана данашњим безбожницима комунистима. Гле, чим осуђеник прекорачи праг робијашнице, аутоматски губи сва своја хришћанска права, као да је престао бити људско биће: он се не може ни причестити, ни исповедити, ни постити, ни, ако умре, опојати. Шта је то, шта, шта, шта, ако не беспримерни покољ српских душа?

За православног Србина под диктатуром безбожништва комунистичког, сви су дани претворени у Велики Петак; јер се врши стално ругање Христу, стално исмевање, пљување, распињање Христа. То смишљено и плански чини сваки Христоборац и Христоубица. А за

њима каскају извесне Христоиздајице и Христоубице у мантијама: Јуде. И сарађују им! На чему?-На пљувању Христа, на мучењу Христа, на распињању Христа, на убијању, на стављању трнових, безброј трнових венаца, на ту предивну Божанску Главу, која више вреди него сви светови скупа, него све васионе свуда, све, све, све, и оне видљиве и оне невидљиве!

Ужарена Вавилонска пећ - ето то је безбожнички комунистички режим за Српску Православну Цркву. У овој новој Вавилонској пећи неће изгорети једино људи јаке вере, светосавске вере. Даноноћно ходимо посред огња. Што смо јоште живи - дело је милости Божје и силе Божје. А око нас вихори озакоњена у безбожничкој просвети најгнуснија лаж земаљскога света: „Христос је мит”, „Христос није постојао”, „Христос је обмана”. - То је просветни програм. И зар то признати, и зар са тим сарађивати, и сматрати себе хришћанином? Не! Ево ми изјављујемо и објављујемо: То је најбеднија и најбестиднија и најгаднија хула, коју су људска уста могла изрећи против најсавршенијег и најчаробнијег и најчовекољубивијег Бића Људског под небом, које је корачало овом краставом звездом што се земља зове. И ми свим срцем, свом душом, свим умом, свом снагом стојимо уа Њега, за Њега, и иза Њега, по цену свих смрти које на нас могу натуткати сви богоборци и Христоборци овога света, а не само они земље наше.

Диктатура Христоборачких безбожника и Христоиздајничких Јуда - ето наше тужне, наше мученичке стварности и мученичког живота. Диктатура Јуде! Има ли ишта одвратније од тога за Цркву Христову, и за човека Хришћанина?...

Најелементарнија и најрудиментарнија логика показује и доказује: да је потпуно нелогична и противлогична сарадња између отворених безбожника, заклетих Христобораца и Православне Цркве Христове. Оне који хоће такву сарадњу, или раде на њој, или - hirribile diclu - чак и приморавају на њу, питамо заједно са Светим Апостолом: „Какву заједницу има правда с безакоњем? Какву везу има светлост са тамом? Како се слаже Христос с Велијаром?” (2 Кор. 6,14-15). Не чујете ли Христоносног Апостола који грми: „Ако ми, или анђео с неба, јави вам Еванђеље друкчије него што вам јависмо, проклет да буде!” (Гал. 1, 8). Зар сте под тутњавом диктатуре безбожништва потпуно оглувели за Христову божанску истину и заповест: „Не можете служити Богу и мамону” (Мт. 6, 24).

Ви стављате примедбу: Али Устав постоји, Закон о правном положају верских заједница постоји, и њиме се „зајамчује слобода савести и слобода вероисповести”. - Да, зајамчује се, али се не остварује. Све напред поменуте чињенице показују и сведоче да то јемчење има декларативни, пропагандни, извознички карактер: за наивне и лаковерне људе с оне стране наше гвоздене завесе.

НЕ САРАДЊА - НЕГО КОЕГЗИСТЕНЦИЈА

„Богу Божије - цару царево”. То је еванђелска коегзистенција Цркве и државе, одређена и прописана самим безгрешним свезнајућим Господом и Спаситељем Христом (Мт. 22, 21). Зато за Цркву неизменљиво и вечито обавезна.

Цару: харач, новац, на њему лик царев. А Богу? - и душу и тело: јер на души и у души лик Божји, и на телу и у телу преко душе, јер оно живи боголиком душом и носилац је боголике душе. Зато и једно и друго припадају Богу = вечности, вечном животу = Вечној Истини, Вечној Правди, Вечном Разуму, Вечном Смислу. Стога се Божје не сме жртвовати ради царевог. Првенство и ту увек припада Богу.

У Богочовеку и Његовом делу и телу - Цркви: Бог увек на првом месту, а човек на другом; увек се све решава Богом, а не човеком. То je Васељенске Цркве и свевредност и свемерило. Зато се сваком проблему приступа: „са страхом Божјим, вером и љубављу”. Црква је Богочовечански организам, па онда организација. Она - тело Богочовека: зато се у њој све мора прво гледати и видети и мерити Богом, па човеком, и онда: човеком из Богочовека. Никада само човеком, никада „по човеку”. Стога: увек, увек, увек: „Богу се треба већма покоравати него човеку, него људима”. Када је то у питању, онда се и прво

врховном апостолу Петру - „у очи противстаје”. Ту је у вечно неизменљивој важности богонадахнуто апостолско начело и метод делања Цркве:„Нађе за добро Дух Свети и ми” (Д. Ап. 15, 25): прво Дух Свети па ми: ми иза Духа Светог и у Духу Светом и са Духом Светим.

„Богу Божије - цару царево” - то је еванђелски принцип коегзистенције између Цркве и државе. Не сарадње, већ коегзистенције - сапостојања. Не сарадње, поготову када „цар” потире све што је Божије, и неће ништа што је Божије, и хоће да уништи све што је Божије. Ту нема најосновнијих услова за сарадњу. Или сапостојање равноправних установа, и људских бића у њима, или страдање Цркве од гонитеља, од мучитеља, од насилника, који одричу и гоне Бога и што је Божје, а диктатуром намећу анти-Бога и анти-Божије. Црква и држава: одвојена једна од друге: свака за себе, и у себи и по себи. Не мешати се у унутрашње ствари Цркве, не дирати њене вечне и свете еванђелске дужности и права. Јасно је: Црква мора у сваком режиму, па и у безбожничком, наћи свој модус вивенди; али увек у духу и границама еванђелског принципа коегзистенције: и „Богу Божије, цару царево”. И још, под врховном контролом Свееванђеља: „ Богу се већма покоравати него људима”. Ако тога нема, онда Цркви као једини еванђелски модус вивенди остаје: страдати за Господа Христа, трпети, злопатити се, и тако се борити за основна права вере и душе.

Наши комунисти урби ет орби проповедају и залажу се за коегзистенцију разних идеологија, разних идеолошких система и режима. Ево им најнепосредније прилике да то стварно покажу и на нашем тлу. Не теоријски, не апстрактно, не пропагандно, не извозно. Но ви, уместо коегзистенције тражите, и намећете Цркви сарадњу. А то значи: тражите и приморавате да вас већма слушамо него Бога, и - страшно је и рећи! - да ради вас радимо против Бога, против Господа Христа! На то ваше тражење и приморавање ево неизменљивог и вечног одговора Цркве кроз уста богоносног Апостола: „Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо него ли Бога” (Д. Ап. 4, 19). Увек заувек ми исповедамо и проповедамо: „Богу се треба већма покоравати него ли људима” (Д. Ап. 5, 29).

Не буде ли такве коегзистенције на нашем југословенском тлу за Српску Православну Цркву, онда све приче наших комуниста о коегзистенцији на међудржавном и међуконтиненталном плану остају: гола апстракција, мртва схема, извознички мит: сиренски заводљива реклама, пропагандна басна, бајка из комунистичке Хиљаду и једне ноћи.

КОЗМИЧКА ЛАЖ

Сва су српска срца у Земаљској и Небеској Србији од бола и ужаса зајецала - и стално јецају; и сва су српска лица од стида и срама поцрвенела - и стално црвене, када је са Српске земље лансирана - и још се увек лансира - козмичка лаж: да је Српска Православна Црква у комунистичкој Југославији слободна, и да су њени односи са државом добри, бољи, па и најбољи. Ту козмичку лаж лансирали су широм земаљског и небеског света комунисти и њихови измећари, и све бучније и бучније, све бестидније и бестидније, све безобзирније и безобзирније, непрестано лансирају ту лаж и Истоку и Западу, и Северу и Југу, и земљи, и небу, као да се сав Јуда уселио у њих.

А чињенице, из сваког квадратног метра и сантиметра широм наше земље, просто ричу и урличу против ове јудинске безочне и бестидне козмичке лажи. И објављују тужну и ридајно болну истину за све који имају уши да чују: да је Српска Православна Црква стално на диоклецијановском мучилишту диктатуре комунистичког безбожништва.

+ + +

ЗНАМ, 3HAM, ЗНАМ:

Од овога часа (кад се ово објави) за мене су широм Југославије отворене све тамнице, све робијашнице, сви логори смрти. Али пре но што кренем ка њима ја метанишући молим наше богоборце и Христоборце: У алхемичарској лабораторији своје црквоборачке диктатуре умножите ме у хиљаде и пошаљите по једног у сваку вашу робијашницу - на

вечиту робију, у сваку вашу тамницу - на вечито тамновање, у сваки ваш логор смрти - на вечито умирање. И ја ћу с радошћу по хиљаду пута на дан умирати у њима за незаменљивог Господа и Бога мог Исуса Христа: Јединог истинитог Бога и јединог истинитог Човека у свима световима, у којима се креће људска мисао и кружи људско осећање.

Хвала чудесном и чудотворном Господу моме Сладчајшем: ничега се не бојим, јер стојим у слободи којом ме Христос ослободи: у слободи од страха, у слободи од смрти, у слободи од пакла, у слободи од ђавола. Свега се тога не бојим: ни страха, ни пакла, ни ђавола - све је то мртво пред Господом мојим, за Кога живим и за Кога свом душом, свим срцем, свим биће стојим.”

- Молим сву браћу хришћане: Не веровати никаквој другој изјави мојој, која би била супротна овој.

Јануар, 1960. године

Архим. др Јустин Поповић

ДОДАТО АВГУСТА 1969:

Све напред речено у пуној је важности, у пуној свеважности, и данас, после двадесет и пет година комунистичке владавине Југославијом. Стравични покољ српских душа и надаље се плански врши. Свуда широм земље лешеви српских душа. О, колико је већ некрштених студената на универзитетима! колико некрштених ученика по осталим школама! колико некрштених радника по предузећима, по пољима, по горама, по селима, и по градовима, некада свете, светосавске Србије! У самој ствари Српска Православна Црква је сатерана у страшилне катакомбе...

У хиљадугодишњој историји Српске Православне Цркве није никада било теже стање него што је данас; као да је болесник на самртничком одру, у агонијском ропцу. Треба га одмах најхитније лечити. А лекар - свелекар постоји; лек - свелек постоји. То је богочовечански пут Светих Апостола и Светих Отаца; за њима и са њима и светих Српских Богоугодника, са Светим Савом на челу. Без овог лека - свелека, сви остали лекови су беспомоћни фластери. Јер лакејско служење богоборачкој, христоборачкој, цркворушитељској диктатури злочиначке утопије - комунизма, води у сигурну смрт, и то у вечну смрт, иза које нема васкрсења.

Арх. Јустин

ТРОПАР СВЕТОМ ВЛАДИЦИНИКОЛАЈУ ВЕЛИМИРОВИЋУ

Глас 8.Златоусти проповедниче Васкрслог Христа путовођо рода српскога крстоноша у

векове распевана лиро Духа Светога поносе и љубави монаха радовање и похвало свештеника учитељу покајања свенародни владико человођо богомољне војске Христове Свети Николају српски и свеправославни са свима светима Небеске Србије моли јединог човекољупца да подари мир и слогу роду нашем.

САВЕТИ ПОКЛОНИЦИМА ГРОБА БОЖЈЕГА СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА

1. Ко више зна, томе се мање прашта. Би поклоници сазнали сте вољу Божју и осетили љубав Божју више од других људи. Зато се морате трудити више од других, да живите по закону Христовом, који и јесте воља Божја.

2. Узносите молитве Свевишњем и у храму и у дому и у срцу своме. Разговор с Богом најслађи је разговор. Молитвом се храни душа. Не остављајте душе своје гладне.

3. Уз молитве чините милостињу где год вам се укаже прилика. Украшујте дане сваки неком милостињом. Ако вам се некога дана не укаже прилика да учините материјалну милостињу, би у срцу праштајте увреде. И то је милостиња, и то велика. Сетите се како је Господ, с крста на Голготи, на којој се сви ми причестимо, на Велики четвртак праштао мучитељима својим.

4. Уз милостињу држите постове, све онако како је црква православна уредила и установила. Сетите ce како је Мајка Божија проводила цео свој век у посту. Сетите се, како је Господ на Гори Искушења постио 40 дана и 40 ноћи.

5. Поред постова, узносите Господа. Причајте о Светој земљи сродницима својим, но притом не узносите себе но Господа Христа, који вас је удостојио, да посетите земаљску домовину Његову и који је душу вашу добро нахранио. Радујте се, ако некога од својих приволите, да иде на поклоништво спасења душе своје.

6. Не жалите ни труда ни жртве, да се у престоници дође до једног поклоничког дома - дома Гроба Божијега. То би било место вашег састајања, а станица за будуће поклонике Свете Земље.

7. Проучавајте веру православну. Читајте свете књиге: читајте животе светих људи и жена. И размишљајте о животу, о спасењу, о смрти, и о суду Христовом. То ће бити слатка храна душама вашим.

8. Уз проучавање држите и браните веру православну. Сетите се, како шака Грка у Светој Земљи кроз многе векове брани веру православну и њене светиње. Не дозволите, да ико од ваших сродника понидаштава веру православну и да прелази у друге вере. Сетите се, уколико сте храмова светих мученика Христових улазили. Вера ових мученика јесте вера предака ваших и вера ваша.

9. Бранећи веру православну, браните непрестано душе своје од лакомства и сујета овога света. Све је пролазно као облак, и варљиво као сан. Сећајте се Горе Јелеонске и места Вазнесења Христова. Вазнесени на небо доћи ћe опет у сили и слави да суди свакоме по делима његовим.

РАСПИСо постављању крстова по кућама и њивама

У многе красне обичаје, које наш хришћански народ има, спада н обичај закрштавања, то јест постављања крстова на куће, на баште, винограде и њиве. Обично се постављају крстови од лескова дрвета. Негде се крстови постављају на Ђурђевдан, негде на Спасовдан, а негде у оба та празника, и то пре рађања сунца.

Крст је застава Христове победе над сваким злом. И кад људи постављају крстове по своме имању, они постављају Христову победну заставу од које се страше и беже све погубне противничке силе, тајне и јавне. Народ то зна из искуства. Народ зна, да штогод стави под заштиту крста и покропи освећеном водицом, то се држи и то успева и напредује, с претпоставком да се живи праведно и поштено. Ово могу порицати само они који немају народног искуства, они који нису пробали а праве се да нешто знају боље од народа. Ми верујемо да као год што једна њива, закрштена крстом покропљена освећеном водицом, бива сачувана од градобита, од гусенице и скакаваца, исто тако може бити и цела држава на тај начин сачувана од непријатеља ма колики и ма који они били.

Због те наше непоколебљиве вере, која се потпуно поклапа са народном вером, потврђеном искуством препоручујемо нашем свештенству, да у три празнична дана на службама пре Ђурђевдана опомене народ, да ове године нипошто не изоставе постављање крстова на кућама, и по баштама, трлима(оборима), виноградима, воћњацима и њивама. А и саме старешине цркава н манастира ово да изврше на црквеној имовини. Онај који то буде извршио, примиће двострук благослов од Бога, јер двоструку корист чини, и себи и целој нашој земљи, стављајући све под свемоћну заштиту крста, ове пободене заставе Христа Господа.

Свети кажу да је НЕБЕСНА ЛИТУРГИЈАСвети Владика Николај Велимировић ПРОРОЧКА

1.Хеј, шта се оно чује из даљине; Да л су ветри да д су вихорови, Ил шуморе горе јаворове, Ил са земљом трава разговара, Ил певају на небеси звезде?Нит су ветри, нит су вихорови,Нит шуморе горе јаворове, Нит са земљом трава разговара, Нит певају на небеси звезде, Но служи се света литургија У небеском царству Христовом.

2.Службу служи Јован Златоусти И са њим три стотине владика, Све владика земних мученика И три хиљаде часних свештеника,Свештеника Божјих угодника, Ђаконује Ђаконе Стеване И са њиме свети Лаврентије, Свети Павле чита Посланије, Свети Лука свето Вангелије, Крсте држи царе Константине, А рипиде свети стратилати

3.Дмитрије и са њим Прокопије, Георгије и са њим Јевстатије И остали многи стратилати. Огањ носи Огњена Марија, А крститељ водом покропљава. Херувими поје Херувику А Цар славе седи на престолу Лицем својим небо осветљава. С десна му је света Богомајка Огрнута звезданом пофиром, Свети Сава жезал придржава, А народа ни броја се не зна, Више га је но на небу звезда. Измешани свеци с анђелима Па се не зна које од ког лепши.

4.Кад се света литургија свршиСветитељи Христу прилазилиИ пред њиме поклон чинилиНајпоследњи Светитељу СавоИ са Савом Срби светитељи.

Свети Саво метаније прави,Ал се не хте светац да усправиВећ остаде на земљи лежећи.Тад прилази света Богомајкада подигне светитеља Саву,Јер јој Саво Хиландар посвети,Ал се Саво диже на коленаИ даље се дићи не хоћашеВећ остаде пред Христом клечећи.

5.Благи Христос Саву миловаше Од милоште овако му збораше „Чедо моје Немањићу Саво, Што си ми се тако растужио,

Што си мене тако расплакао.Никад тако заплакао ниси, Ниси тако плакао за Косовом Кад је српско потамнело царство,Потамнело царство и господство. Казуј мени, моје чедо драго. Како стоји вера у Србаља. Јесу л Срби кано што су били Или су се Саво изменили, Поју ли ми многе литургије, Подижу ли многе задужбине, Кано некад у време Немање И сина му светитеља Саве, И славнога Милутина краља, И Стевана милог ми Дечанца И Лазара мога мученика И Милице славне Љубостињке, Ашелине мајке Крушедолке,И осталих цара и књегиња. Да л се и сад тако Бог поштује, Да л Србијом свете песме брује, Јеванђеље да л се моје шири, Српска земља да л тамјаном мири, Светли ли се образ у СрбинаПред људима и пред анђелима, Великани да л праведно суде, Богаташи да ли милост деле,Да л суседа сусед оправдава,Да л нејаког јаки подржава Поштује ли млађи старијега, Да л девојке држе девојаштво, Да л попови по светињи живе, Калуђери да л за народ клече И да л греју пештере сузама И за народ топлим молитвама. Да ли народ недељу светкује. Да л празником цркву испуњује? Казуј мени лични светитељу,

Српског рода драги спаситељу, Каква ти је голема невоља Те ти рониш сузе низ образе, Песму неба плачем завршаваш?”

6.Тад говори светитељу Саво:„О Господе велики и силни,Пред киме се тресу херувими,Има л ишта теби непознато? Та ти видиш срце у човеку И познајеш најтајније мисли. Видиш црва пред кором грмовом, Под каменом гују отровницу, На дну мора свако зрно песка. Не могу се од тебе сакрити Тамних људи тамна безакоња, Због којих си на крсту висио, Али моја љубав све покрива. Из љубави незнаније јављаш, Из љубави ти о знаном питаш, Да ти кажем што ти боље знадеш.

7.Нису Срби као што су били, Лошији су него пред Косовом, На зло су се свако изменили, ти им даде земљу и слободу. Ти им даде славу и победу. И државу већу Душанове.Ал даром се твојим погордише, Од тебе се лицем окренуше, Господа се српска изменила, На три вере оком намигују, Ал ни једну право не верују, Православље љуто потискују,Одрекли се својих крсних слава, Свеце своје љуто увредили, А ко диже цркву задужбину, Не диже је теби него себи. Цркве дижу да их виде људи, Цркве дижу, Богу се не моле, Нит Божији закон испуњују. Великаши правду погазили, Богаташи милост оставили, Не поштује млађи старијега, Но се млађи паметнији гради, Нит нејаког јаки подржава, Већ га ломи док га не сломи, Нит суседа сусед оправдава, Већ се куне криво за неправду, Због блатњаве земље од аршина.Свештеници вером ослабили,

Калуђери посте оставили. Нит девојке држе девојаштво,Свилу носе, грехом се поносе, Млади момци поштењу се смеју, А свој разврат ни од ког не крију, Нити народ за недељу мари, Ни за празник ни обичај стари, Нит празником цркве испуњује, Празне душе, па празне и цркве, Свуд се црни црно безакоње, Стид ме једе и стид ме изједе, Због греха народа мојега. Што и мене држиш близу себе. Зато плачем, мој предраги Спасе. Вечност ми је кратка за плакање, Волео бих и у паклу бити, Само Срби Богу да се врате.”

8.Мирно Господ саслушао Саву, Па подиже своју чврсту главу,И мислима небеса потресе. Заблисташе муње и громови, Надуше се гарави облаци, Лед се просу о Петрову дану, Сва побеле земља Србинова. Ка од губе губава грешница. Закукаше Срби у невољи. Ал се живог Бога не сетише. Нити Бога ни својих греха. А све Саво на колена клечи, Бледо му лице од ужаса.

9.Тада Господ устеже облаке. Да не падне киша ни росница, Благо сунце у жар се обрати. Сва сагоре земља Србинова, Пресушише реке и потоци, Прекапише дубоки кладенци, Закукаше Срби у невољи. Ал се живог Бога не сетише. Нити Бoгa ни својих греха,А све Саво на колена клечи, Бледо му лице од ужаса.

10.Тада Господ ваши попустио, По воћу се ваши ухватише. Обрстише шљиве и јабуке, Сасушише питоме воћњаке. По питомој земљи СрбиновојЗакукаше Срби у невољи, Ал се живог Бога не сетише.

Нити Бога ни својих греха, А све Саво на колена клечи, Бледо му лице од ужаса.

11.Тада Господ помор попустио, Да помори и старо и младо. Ударише љуте боловање, Тесна гробља а мало гробара, Гробарима отежаше руке. Закукаше Срби у невољи.Ал се живог Бога не сетише. Нити Бога ни својих греха, А све Саво на колена клечи, Бледо му лице од ужаса.

12.Тада Господу ризу попустио, Пува земља свакога обиља, А сви вичу нигде ништа нема,Закукаше Срби у невољи, Ал се живог Бога не сетише. Нити Бога ни својих греха, А све Саво на колена клечи, Бледо му лице од ужаса.

13.тад Сатану Господ одрешио, Из пакла га ка Србе пустио. Да до рока своју вољу врши. И да чини што је њему драго. Са државом и са српским телом, само да се не дотиче душе.А Сатана војске подигао, Од звериња свога и људскога, Све од самих Божјих противника, И својих једномишљеника, Којих би се марва застидела, И вепрови дивљи посрамили,Пакленим огњем наоружао. Повео их на земљу Србију,

14.

Бљуну огањ из адових жвала, Па запали кућу Србинову, Све разгради што је саграђено, Све прождере што је умешено, Све однесе што је изаткано, Све разграби што је уштеђено, Све раскући што је закућено, Све попљува што је освећено, А господу у окове веза,Старешине .......... на вешала,Ил умори глађу у тамници,

Поби момке, зацрни девојке.Згрчи мајке над колевке празне, Над колевке празне и крваве. Још завеза језик у Србина, Да не сме певати ни кукати, Нити Божје име спомињати, Нити брата братом ословити, Још завеза ноге у Србина, Да не сме слободно ходити, Осим тамо куд га конопом води, Коноп води или кундак гони, Још завеза руке у Србина, Да не сме радити ван кулука, Нити сести, нити хлеба јести, Без сатанске горде заповести, Нити децу своју својом звати, Нит слободно мислити ни дисати.

15.Тако ишло задуго земана, Док набуја земља Србинова. Од мртвих српских телеса, И од крви српских мученика,Ка тесто од јакога квасца. Тад анђели Божји заплакали, А Срби се Богу обратили, Јединоме своме спаситељу, Вишњем Богу и светоме Сави. Тад се Саво стресе од ужаса, Скочи, викну иза свега гласа: Доста, Боже, поштеди остатак!” Тад је Господ послушао Саву, На српско се робље ражалио Те Србима грехе опростио.

16.Засија се лице Србиново, Зазвонише звона на весеље, Замириса земља од тамјана, Заблиста се Христова истина, Зацари се милост и поштење, Анђели се са неба спустише, Па Србију земљу загрлише.

17.Хај, шта се оно чује из даљине,То се опет служи литургија,У небеском царству Христовом.Службу служи светитељу Саво,И са њиме три стотине владика,И три хиљаде српских свештеника,Ђаконује архиђакон Стево,А са њиме ђакон Авакуме,Што на коцу за Христа пострада,

На обали усред Биограда,А цар славе седи на престолу.Док са земље грми ка олуја.То Србија кличе - Алилуја!Благо мајци која Саву роди.И Србима док их Сава води.

Свети Владика Николај Велимировић

ОКРУЖНА ПОСЛАНИЦА САБОРА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ИНОСТРАНСТВУ СВИМ ВЕРНИМ ЧЕДИМА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ КОЈА СУ У РАСЕЈАЊУ

„Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свет” (1. Јн 4,1).

- Ако су и па једно време примењиве ове свештене речи љубљеног ученика Христовог и тајновидца Јована, онда је то више од свега ово наше време.

Наше метежно време је веома сиромашно пророцима, али је веома богато лаже пророцима. Свет је осиромашио „Духом Божијим”, али је врло богат „духом заблуде”.

„Стара змија, која је ђаво и сатана” (Откр. 20:2), посадила је у срцима људи мноштво свакојаких лажеучења, јереси и секти, којим вара слабе у вери и неискусне у познавању Царства Божијег, одвраћајући их од вере у Бога, у Цркву Христову, у бесмртност душе, у загробни живот, у будућу плату на суду Божијем.

Једно од најштетнијих и уистину сатанских лажеучење у историји човечанства јесте управо масонство. О њему и имамо намеру да по својој архипастирској дужности беседимо православном руском свету.

Масонство је тајна међународна, светска, револуционарна организација борбе против Бога, против хришћанства, против Цркве, против националне државности, а поготово хришћанске државности.

У тој међународној организацији по снази утицаја и значају прво место припада јеврејском народу, коме је богоборство својствено још од дана распећа Христа Спаситеља. Јудаизам је историјски повезан са масонством најтеснијим спонама у својој огорченој борби са хришћанством и у месијанским тежњама за владањем светом.

Масонство је непомирљиви непријатељ хришћанства. Оно за свој циљ поставља рушење Цркве, рат са свим религијама, уздрмавање темеља националне хришћанске државности и организовање револуција по читавом свету. Чувени масон Волтер је некада рекао: „Погазимо неваљалицу!”, то јест религију. Та знаменита фраза налази свој одјек у масонским круговима и до дан данас. 1881. године је белгијски масон Флери писао: „Доле распети! Ти који ево већ 18 векова држиш свет под својим јармом! Твоје царство се завршило! Није потребан Бог!”

„Наш циљ није то да установимо индивидуализам, већ то да збришемо хришћанство са лица земље”, говорила je те исте године утемељитељка Теозофског друштва Блавацка.

„Атеиста је једна од најславнијих титула човечанства, одликовање светских јунака... мученика- спаситеља света. Никаква филозофија, никакво богословље није донело свету ништа достојно у поређењу са благовешћу атеизма .. Част и слава тим истуреним борцима за напредак, тој почасној претходници војске слободе. Част и слава ономе ко је у својој бризи за човека заборавио Бога”, каже теозофка Ана Безант.

Угледни масон 33. високог степена изјавио је 1912. године: „Ви осећате неопходност да једном за свагда свршимо са Црквом, са свим Црквама”. „Док то не постигнемо, ми нећемо моћи радити продуктивноj нити саградити било шта трајно.”

1913. године је масон Сикар де Клозол говорио: „Има један мир који ми не можемо склопити, једно разоружање на које не можемо пристати, има један рат који морамо неуморно да продужавамо до победе или до смрти, то је рат против вечних непријатеља масонства и републике, непријатеља разума, науке и људске праведности, а ти непријатељи су све догме, све Цркве”.

Нешто касније, на општем Конвенту орили су се овакви говори: „Разрушимо тај симбол ужаса и гнусобе, то огњиште светског злочинства и обновимо вечну борбу. Погазимо

неваљалицу.” „Водићемо борбу са свим религијама, пошто су оне прави непријатељи човечанства.”

Белгијски масон Кок је на међународном масонском Конгресу у Паризу изјавио: „Оно што је неопходно да срушимо јесу религија, догме”, и даље: “Путем пропаганде, па и путем административних уредби постигнимо то да можемо погазити религију.”

Шпански масон - револуционар Франциско Фереро у свом катихизису за световне школе пише: „Бог је тек детињи појам, изазван осећањем страха”, „Недовољно је тек сузбити утицај свештенства и лишити Цркву ауторитета... - Неопходно је разрушити саму религију”, одлучује масонски Конгрес 1900. године. „Борба не на живот, већ на смрт”, изјавио је на том Конгресу белгијски велики мајстор. Знаковите су следеће речи масонских делатника: „Подсетимо да су хришћанство и масонство потпуно непомирљиви, и то толико да приклонити се једноме значи прекинути са другим. У томе случају дужност масона је само једна - треба смело сићи у борбену арену и тући се”. „Радићемо, испредаћемо спретним и опрезним рукама тај мртвачки покров који ће једног прекрасног дана прекрити све религије, и тада ћемо у целом свету потпомоћи рушење клерикализма и сујеверја које од њега произилази”, каже члан Конвента Велике Ложе Француске. Могло би се навести још безброј сличних изјава, будући да ниједан масонски скуп не пролази без испада против религије.

Треба приметити да масонство у својим обредима, посвећењима и симболици има изразито богохулни карактер. Тако је на пример ложа 18. степена (Розенкројцерска) украшена сликом Голготе. На крсту je насликана ружа изнад које је стављен тајанствени јеврејски натпис И.Х.П.И.14. Заседање ложе почиње онога трена када се поцепа на двоје црквена завеса. Церемонија се завршава богохулном изјавом - масони се изјашњавају као служитељи сатане: „Ми масони” - каже велики мајстор Бруклинске ложе Лесинг - „припадамо Луциферовом роду, Троугао место крста. Ложа уместо Цркве.” Наравно, постојање таквих богохулних обреда масони прикривају, али се они свеједно обављају у врховима неких масонских ложа.

Ако на првом месту стоји борба са религијом, онда друго место неоспорно заузима борба са хришћанском државношћу која је историјски утемељена у монархијском уређењу.

Масони ово често поричу, позивајући се на посебне одредбе устава које забрањују сваку расправу поводом дејства грађанских власти и свако масонско умешавање у борбу политичких странака, али, као и много шта друго, те одредбе устава масонских ложа служе једино томе да се лакше заваравају необавештени људи. Тако на своме заседању од 12. априла 1884. године Велика Ложа Француске одлучује: „Због бескорисности се укида тачка устава по којој се Велика Ложа одриче од разматрања политичких питања”, али у званичном билтену Великог Истока Француске за 1886. годину може се прочитати: „Неко време је постајало не толико правило, колико обична формалност да се изјављује да се масонство не бави ни питањима религиje ни политиком. Под притиском полицијских прописа били смо принуђени да прикривамо оно што је наш једини задатак,” Без обзира на то, у званичним статутима одредба устава која забрањује умешавање у политику остављена је. Из тога се може видети колико се може веровати званичним правилима масонских ложа. Цео низ ауторитативних историчара сведочи да је у револуцијама ХVII, XIX, као и нашег века, масонство узимало најживљег учешћа и имало веома велики утицај. Масонска издања и до дан данас то потврђују, па се чак тиме и поносе. Пуно пута су они наглашавали да је револуционарска девиза „Слобода, једнакост, братство” одвајкада била девиза масонства. Масон и кабалист Папис тврди да су „револуције примена устава масонских ложа на друштво”. Руску револуцију 1905. године један масонски часопис поздравио је речима: „Сви републиканци, а поготово масони, морају да изразе најтоплије жеље за што скорији тријумф руске револуције.” Али, то је било у прошлости. А, шта масони говоре у садашњости? 1923. године на једном од скупова ложе града Анжеа било је речено: „Масонство, које је одиграло водећу улогу 1789. године, мора бити спремно да истакне кадрове за револуцију која је увек могућа”

„Браћо”, може се прочитати у другом броју истога званичног билтена, „дозволите ми

да изразим још и наду у то да ће масонство, које је задужило историју националним револуцијама, успети да направи и крупнију револуцију - интернационалну.”

Треба приметити да масонски делатници увек поистовећују безбожну републику и социјализам, не либећи се чак ни савеза са комунистима, иако се сакривају иза девизе „Слободе, једнакости, братства”. Председник Великог Истока Дезмон даје овакво одређење републике: „За мене република. значи: 'антиклерикализам', антимилитаризам, социјализам” „Ми ћемо победити искључиво захваљујући савезу левичара, чија главна ћелија ће бити ложа” - каже се у извештају поменутог Конвента; „ми морамо да окупимо све републиканце и да чак и у савезу са комунистима израдимо програм.”

На тај начин масони сами потврђују своју везу са комунистима и са рушиоцима наше Домовине. Под знаком масонске звезде делују све тамне силе које руше националне хришћанске државе. Масонска рука је учествовала и у разрушењу Русије. Сва начела, сви методи које бољшевици употребљавају за рушење Русије веома су блиски масонским. 15-годишње посматрање рушења наше Домовине белодано је свом свету показало како ученици до у танчине опонашају своје учитеље и како су поробљивачи руског народа верни програму масонских ложа по питању борбе против Бога, против Цркве, против хришћанског морала, против породице, против хришћанске државе, против хришћанске културе и против свега онога што је створило и узвисило нашу Домовину.

Не можемо а да не приметимо и то да наш тешки црквени раскол има за свој праизвор то исто развраћујуће масонство са својим различитим организацијама и делатницима који су проникли у црквено-парохијске установе у циљу растројавања и растурања црквеног живота. Навукавши тогу ревнитеља православља и хришћанског просвећења, они уз помоћ такве лукавштине и лицемерства, посредством новца и штампе варају лаковерне и необавештене људе, заражавају их отровом модернизма и одвлаче их од истините Христове Цркве. Руска емиграција је јако затрована масонством.

Руски масони обично настоје да се ограде од светског масонства, тврдећи да руске ложе тобоже немају ништа заједничко са ложама других земаља. Међутим. такве изјаве не одговарају истини. Масонство има тачно одређену организацију. Поједине масонске ложе на челу са својим председником укључене су у федерацију у чијем вођству се налази управни орган или савет. Сваке године средишњи орган сазива заједнички скуп из представника свих ложа дате федерације, при чему те представнике бирају ложе истовремено са другим дужносницима. Стога ниједан масон не може да не зна којој федерацији припада његова ложа. Руске ложе су распоређене по многим земљама и носе својствене називе: Астреја, Северна Светлост, Јупитер, Хермес, итд. ниједан руски масон не може тврдити да нема ништа заједничко са безбожним масонством других земаља.

1923. године угледни руски масон Кузмин-Каравајев изјавио је на Конвенту велике Ложе Француске: „Ми, руске избеглице, смо сви ваши ученици; ми учимо како да постанемо добри масони да бисмо били у могућности да спроведемо у живот масонску девизу 'Слобода, једнакост, братство`.”

Тврдња да руско масонство у иностранству наступа као нека засебна и независна организација, садржи неистину.

Масонство je јединствено без обзира на неку разлику у обредима, па и на неку нестварну, или тачније тобожњу различитост. Веома често се може чути мишљење да наводно постоји „добро” масонство и „лоше” масонство, но у говорима и списима угледних масона стално се сусрећу указивања на јединство светског масонства, и поред привидних различитости. (У основ свих масонских статута улази такозвана Андерсонова Конституција. Брат Колсон пише у „Општим масонским аналима”: „У нашим редовима (тј. у ложама) нема странаца. Браћа свих народности су код куће у свим ложама.” Брат Рагон, опште признати масонски ауторитет, износи следеће: „Основно својство масонства јесте интернационалност. Масонство је јединствено, и сваки обред или народ који одступа од тога начела залутао је и скренуо са масонског пута... Ми право масонство не схватамо као неко које би се могло називати енглеским, шкотским, америчким, и томе слично. Постоји ли

онда енглеска, шкотска или француска математика? Не, постоји само математика, а самим тим постоји само масонство. Неке особености у обредима, церемонијама и начинима пријема су недовољне да би национализовале масонство насупрот његовој опредељеност и на интернационалност.” Масонство је јединствено и различитост између разних обреда je само тобожња, за ширу публику. Припадност дотичног „брата” једном обреду нипошто га н искључује на другог, бајаги противног му обреда. Сваки масон вишег степена поседује и прва три степена и у својству мајстора наступа као пуноправни члан ма које ложе на земљиној кугли. Сваки масон, ма којој федерацији да припада, дужан је због тога да носи пуну одговорност за ту противхришћанску и противдржавну делатност коју води јединствени светски масонски ред, а онај који се скрива од те одговорности иза народних или обредних етикета, или обмањује сам себе, или свесно допушта неистину.

Указавши на штетно деловање масонства не можемо, а да не споменемо и толико погубна учења и организације које су му сродне, које се са њим налазе у тесној вези и зависе од њега, као што су: теозофија, антропозофија, „Хришћанска наука - Christian Science” и YMCA – „Young Men's Christian Association”.

На нашу дубоку жалост, та друштва су широко распрострањена међу нашим исељеништвом. Стога ми сматрамо својом дужношћу да упозоримо нашу руску паству на тако опасна учења и организације, те позивамо сва наша духовна чеда да немају са њима никаквог додира.

Узимајући у обзир све горе изложено, Свештени Сабор је одлучио:1. Осуђује се масонство, као учење и организација непријатељска хришћанству и

револуционарна, усмерена на рушење основа националне државности.2. Осуђују се такође и сва учења и организације сродне масонству: теозофија,

антропозофија, „Хришћанска наука” и YМСА,3. Налаже се Епархијским Преосвештеним Владикама и Начелницима мисија да

своме подручном свештенству предају упутства неопходна за борбу против наведених штетних учења и организација и за опомињање православне руске пастве против одушевљавања њима и против учествовања у њиховој штетној делатности, посредством духовне проповеди, ван богослужбених беседа, штампе, предавања о Закону Божијем у школским установама, а нарочито путем исповести.

4. Ставља се у дужност црквених пастира да оне који приступају исповести питају нису ли они у масонским организацијама и не деле ли та учења, те ако се покаже да јесу или да деле, онда таквима да објасне да је учествоваше у наведеним организацијама неспојиво са звањем хришћанина - члана Христове Цркве, да су они дужни или да се коначно одрекну масонства и њему сродних учења, или да се, ако то не буду испунили, неће удостојити Светог Причешћа, те да ће при даљој непокајаности бити одлучивани од Свете Цркве.

Предавши вам наша Архипастирска упутства у вези непријатеља Божијих и непријатеља нашега спасења, желимо да вас подсетимо на Апостолске позиве: „Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем позивајући да се борите за веру једанпут предану светима... изграђујући себе... у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни.” (Јд. З, 20, 21)

„Све што је рођено од Бога побеђује свет, и ово је победа која победи свет - вера наша. Ко је тај који побеђује свет до онај који верује да Исус јесте Син Божији”. Знамо да смо од Бога и да свет сав у злу лежи. А знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да познамо истинитога Бога и да будемо у истинитом Сину Његовом Исусу Христу. Он је истинити Бог и живот вечни.” (1. Јн. 5, 4-5, 9-20)

Председник Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве у иностранству

Митрополит АНТОНИЈЕ15/28. августа 1932. године. Дан Успенија Божије Мајке. Сремски Карловци, Југославија.

Руска Загранична Црква је на свом Сабору 1938. не само потврдила противмасонску одлуку из 1932. године, него је и након разматрања посебног излагања А. И. Лодиженског поименичним гласањем прихватила његову предложену резолуцију која осуђује масонство:

Резолуција по излагању А. И. Лодиженског по питању осуде масонства

„Сабор Руске Православне Цркве у иностранству, са учешћем представника клира и мирјана на свом заседању 10/23. августа 1938. године, имајући у виду решења Архијерејског Сабора 1932. године који је изрекао осуду франмасонства као противхришћанске заједнице, са жаљењем установљава да је и поред такве јавне осуде од стране више црквене власти противхришћанске суштине франмасонства, један број Руса који себе сматрају православнима продужио чланство или наново ступио у то тајно друштво, а такође узимајући у обзир да је веза светског масонства са борбеним безбожним покретом који је поробио Русију, истоветним са Ш интернационалом, неоспорна, одлучује: сви који себе називају православним Русима, а који су чланови противхришћанске и Светој Русији непријатељске заједнице франмасона, ако ли они на тајни исповести не принесу утврђено покајање за своју заблуду, сматраће се избаченим из крила Свете Православне Цркве са свим последицама које из тога произилазе.”

Грчка Црква је још у давној прошлости, док је Руска Црква била принуђена да ћути или чак сарађује са масонима из редова руског племства, издала неколико повеља против слободног зидарства. Кипарски архиепископ Кипријан (који је доцније умро мученичком смрћу од муслиманске руке) 2. фебруара 1821. објавио врло строгу окружну посланицу против масонства. Архиепископ патарски Јеротеј издао је чак две обимне посланице против овог друштва - једну 5. октобра 1897., а другу 22. августа 1899. Кипарска Црква је недавно 19. априла 1993. - подстакнута петицијом коју је потписало 11000 мирјана, осудила масонство као религију неспојиву са Хришћанством. Исто је учинио и један старокалендарски грчки синод у Америци (тзв. авксентијевци), наглашавајући зашто православни хришћанин одмах мора да увиди зашто не сме припадати масонству чак ни на његовим најнижим степенима.

Против масонства су пуно писали грчки, руски и други старци, познати богослови и црквени историчари. Но највише прашине у црквеним круговима је подигла службена изјава званичне (новокалендарске) Грчке Цркве од 12. октобра 1933. године. Мада нешто више од прашине тешко да се помакло - наиме, подоста грчких владика се фућкало на њене закључке - ипак је то један од ретких званичних црквених прогласа по том питању. Написан је, међутим, у изразито „хришћанско”-екуменистичком духу; тобоже, масони су криви што се друже са муслиманима и Јеврејима и врше новопаганске обреде, али наша „браћа” Латини и Германи су их већ одавно прозрели. Дакле састављено у полумасонском духу против масона.

ЗВАНИЧНА ИЗЈАВА

Епископи Грчке Цркве су се на своме заседању 12. октобра 1933. бавили проучавањем и испитивањем тајне међународне организације, франмасонерије. Са пажњом су саслушали уводно излагање Одбора четворице Епископа које је био назначио Свети синод на свом последњем заседању, као и мишљење Богословског факултета Атинског универзитета, те посебно уз то joш мишљење проф. Панајотиса Брациотиса. Размотрили су и списе издате по овом питању у Грчкој и иностранству. После расправе донели су следећи закључак, који су једнодушно прихватили сви епископи.

Слободно зидарство није тек добротворно удружење или филозофска школа, оно чини тајноводствени систем који нас подсећа на древне незнабожачке мистеријске вере и чашћења - од којих и потиче и чији је продужетак и препород. Ово не само да потврђују истакнути учитељи у ложама, већ они то поносно и објављују, дословно тврдећи: „Франмасонство је једини остатак древних мистерија и може се назвати њиховим чуваром”. Масонство је непосредни изданак египатских мистерија; скромна радионица масонске Ложе није ништа друго до пећине и тама индијских кедара и недогледна дубина пирамида и

крипти величанствених Изидиних храмова; у грчким мистеријама франмасонства, прошавши светлим путевима познања под тајноначелницима Прометејем, Дионисијем и Орфејем, срочени су вечни закони Васионе!”

Таква веза између масонства и древних идолопоклоничких мистерија испољава се и у свему што се одиграва и чини приликом иницијација. Баш као и у обредима древних идолопоклоничких мистерија, где се понављала драма патњи и смрти тајанственог бога, те је у подражавалачком понављању ове драме уведеник умирао скупа са покровитељом те тајанствене вере, који је увек био нека митска особа која је симболисала сунце природе која умире у зиму и препорађа се у пролеће, то исто се чини и у иницијацији трећег степена где је покровитељ масонства Хирам, где се на неки начин понавља његова смрт у којој уведеник страда са њим, ударан истим оруђима и по истим деловима тела као и Хирам. Према признању истакнутог учитеља масонства, Хирам је као „Озирис, као Митра, и као Бахус, једно од оличења Сунца”.

Тако је масонство очевидно мистеријска религија, веома различита и одвојена од хришћанске вере, и туђа јој. Ово се без икакве сумње види у чињеници да оно поседује своје храмове са олтарима, које угледни учитељи означавају као „радионице које не могу имати ништа маље историје и светости од саме Цркве” и као храмове врлине и мудрости у којима се служи Врховном Бићу и поучава се истина. Оно има своје сопствене верске обреде, као што је обред посвајања или масонског крштења, женидбена потврда односно масонски брак, масонска задушница, освештање масонског храма, и тако даље. Оно поседује своје сопствене иницијације, своје обредне свечаности, свој јерархијски поредак и одређену стегу. Као што се може закључити из масонских агапа „гозби”, из слављења зимске и летње равнодневнице уз верске обеде и опште весеље, ради се о природопоклоничкој вери.

Истина је да се на први поглед чини да се масонство може ускладити са сваком другом вером, пошто га не занима непосредно вера којој припада његов посвећеник. То се међутим објашњава његовим синкретистичким карактером и то доказује да је оно изданак и продужетак древних идолопоклоничких мистерија које су за иницијацију прихватале частиоце свих богова. Но као што су мистеријске религије, упркос свом привидном духу трпељивости и прихватања туђих богова, водиле у синкретизам који је поткопавао и постепено уздрмавао поверење у друге религије, тако данас и масонство, које настоји да обухвати постепено сво човечанство и које обећава давање моралног савршенства и познања истине, узноси себе до положаја својеврсне надрелигије, гледајући на све вере (не искључујући ни Хришћанство) као на мање вредне од њега самог. Тако оно у својим посвећеницима развија мисао да се само у масонским ложама изводи обликовање и изглађивање неизглађеног и неотесаног камења. И сама, пак, чињеница да масонство чини братство које искључује сва друга братства која су изван њега (а масонство их сматра „неукима”, чак и када су она хришћанска) јасно доказује његову опредељеност да буде надрелигија. То значи да масонском иницијацијом хришћанин постаје брат муслимана, будисте, или било каквог рационалисте, док хришћанин који није инициран у масонство постаје за њега туђин.

С друге стране, масонерија у свом израженом величању познања и у потпомагању слободног тражења при чему „не поставља никаква ограничења у потрази за истином” (у складу са својим обредима и уставом), и још више својим усвајањем такозване природне етике, и у овом смислу се показује као у оштрој супротности са хришћанском вером. Хришћанска религија, наиме, надасве велича веру, омеђујући људски разум границама које је зацртало Божанско Откривење и водећи ка светости натприродним дејством благодати. Другим речима, док Хришћанство као вера откривења, поседујући своје умне и надумне догме и истине, пре свега тражи веру, и темељи своје морално устројство на натприродној божанској благодати, масонство има само природну истину и упознаје своје посвећенике само са слободним размишљањем и истраживањем путем разума. Oнo своје морално устројство заснива на природним снагама човека и има само природне циљеве.

Стога је веома очигледна непомирљива противречност између Хришћанства и

масонства, Природно је да су разне Цркве других вероисповести заузеле став против слободног зидарства. Не само да је Западна Црква из својих разлога жигосала масонски покрет бројним папским посланицама, већ су га и Лутеранска, Методистичка и Презбитеријанска заједница такође прогласиле неспојивим са Хришћанством. Утолико више се Православна Саборна Црква, која чува пуноћу блага хришћанске вере, изјаснила против њега сваки пут када је било покренуто питање масонства. Недавно је Међуправославни Одбор који се састао на Атонској Гори и у којем су учествовали сви представници Аутокефалних Православних Цркава означио масонство за „лажан и антихришћански систем”.

Сабрање Епископа Грчке Цркве је на горе поменутој седници са олакшањем саслушало и прихватило следеће закључке које је из истраживања и расправа извукао његов Председник, Његово високопреосвештенство Архиепископ Хризостом атински.

„Масонство никако не може бити спојиво са Хришћанством, будући да је то тајна организација, која делује и учи у тајности и потајно и обоготворава рационализам.

Масонство прихвата за своје чланове не само хришћане, него и Јевреје и муслимане. Следствено, клирику се не може дозволити да учествује у овој заједници. Сматрам достојним рашчињења сваког клирика који то учини. Неопходно је наложити свима који су ступили у њега без помног промишљања и без испитивања шта је то масонство, да прекину све везе са њим, зато што је Хришћанство једина вера Koja учи потпуну истину и задовољава човекове верске и моралне потребе.” Сви епископи Грчке Цркве једнодушно и једногласно су одобрили ово што је речено, и ми сви изјављујемо да сва верна чеда Цркве морају да се држе даље од масонства. Са непоколебивом вером у Господа нашег Исуса Христа, „у коме имамо избављење крвљу Његовом, опроштење грехова по богатству благодати Његове, коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости” (Еф. 1:7-9), поседујући истину коју је Он открио и апостоли проповедали, не у „убедљивим речима мудрости људске” већ у причешћу Божанских Тајни којима се освештавамо и спасавамо у живот вечни, ми не смемо отпасти од благодати Христове, постајући причесници других тајни. Незаконито је у исто време припадати Христу и тражити у исто време избављење и морално савршенство ван њега. Због свега овога, истинско Хришћанство је неспојиво са масонством.

Стога сви који су били увучени у иницијације масонских тајни морају од овог тренутка да прекину односе са масонским ложама и све делатности, будући уверени да тако сасвим сигурно обнављају своје везе са јединим Господом нашим и Спаситељем, које беху ослабљење незнањем и погрешним смислом за вредности. Сабрање Епископа Грчке Цркве очекује то нарочито и са љубављу од посвећеника ложа, убеђено да је већина њих примила масонску иницијацију не схватајући да тиме прелази у другу веру, већ напротив из незнања, мислећи да не чине ништа супротно вери својих отаца. Препоручујући их сажаљењу, а ни у којем случају непријатељству или мржњи верних чеда Цркве, Сабрање Епископа позива их да се са Њом из срца моле у хришћанској љубави да би једини Господ Исус Христос, ,,Пут, истина и живот” просветлио и вратио истини те који у незнању скренуше.”

Зашто трезвени и молитвени атонски монаси толико, већ преко стотину година, говоре о масонима? Зашто су Руска и Грчка Црква (1932/33. г.), док још нису биле прожете масонским утицајима, наредиле да се изопшти свако ко постане масон? Масони су творци екуменизма и најоданији антихристови помагачи. У својој бескрајној гордости пљују на Светога Дуга и сво Његово дело (Цркву, свеце, чуда), називајући га „мрачњаштвом и заосталошћу, људском ограниченошћу и неразумевањем, ускогрудошћу”. Дигли су се не само изнад свега човечанства, него и изнад самог Бога. Кога су у својим умовима претворили у „непокретног посматрача”, „природно уређујуће начело”, а прави Божији лик назвали „душевном пројекцијом” и сврстали га међу гомилу демонских изума (иноверне представе о „богу”). Срж масонства је екуменизам и антихристовство: све масонске ложе на свету од оних који им приступају траже да исповеде веру у „Божанство”, или пак, ако се ради о „атеистичким” ложама, да одбаце сваку веру. Нико, ако је искрен, не може бити масон без вере у то - у свачијег безличног „Бога” или у „човека који се развија” (а најчешће у обадвоје).

Масонство је по својој природи опречност Цркви - разочарано у похотног папу и похлепног лутера, презирно према подивљалом Грку и заосталом мужику, одлучило је да свет учини бољим мимо цркве (свега онога што су они сматрали да je Црква): створиће братство међу људима које ће темељити на нечем што je изнад било које верске заједнице и њених „ускогрудих истина” - на превазилазећем, свеобухватном, ћутљивом и пасивном „Божанству” и општим „вечним врлинама”, до којих су се подигли поједини „учитељи”, несхваћени и криво протумачени (Мојсеј, Буда, Христос, Мухамед). Све што прија и одговара људској природи је добро и корисно. Ширење међусобног разумевања и разумевања света око нас, из чега узгред проистиче љубав и врлина, како кажу, главни им je циљ. Свако повезивање н размена мишљења су добри, било да се ради о међународном скупу о риболову или атомској физици, о спортској или музичкој приредби, о радиу или интернету, али првенство се даје међуверским молитвеним и другим састанцима. Ниједна вера није исправнија него друга, све су одраз нарочитих историјских околности у којима се развијао један народ или крај. Уске окове верских заједница (тј. „фанатизам”) треба покидати и превазићи, разбити све табуе. Све се развија од лошијег и простијег ка бољем и савршенијем. Људска свест (уопште) све више упознаје свет око себе, а са њим и „првобитни Узрок - натприродну Силу - Творца”. Самим тим, ко се противи томе „највећем добру”, мора бити по сваку цену уклоњен.

Преобраћење масона на праву веру је тешко или немогуће, јер ова архијерес чврсто верује за себе да је највиша и свеобухватна и свекорисна. Зашто себе ограничавати уском одећом Православља - треба бити свеобухватан и сверазумевајућ. Јерес масонства је јерес равнобоштва - мисле да су равни Богу.

На овај начин размишљају слободни зидари на свим степенима своје јерархије, осим у најзначајнијим кутковима врха те светске мреже, кутковима из којих се дотежу конци читавог масонства. У њима, тврде свети Оци и наставници, чуче јеврејски учитељи кабалисти - загрижени Јевреји који остварују непосредан додир са палим анђелима, којим се јављају у обличју анђела светлости. Њима је циљ да успоставе власт над целим светом и учине јеврејски народ и јеврејску веру главним, неприкосновеним. И што je најтужније, они заиста мисле да се труде у Божијем имену. Сав метеж који настаје из „мирења” и подржавања најразличитијих и најопречнијих учења и ставова (осим истинског Православља) служи само томе да се човечанство доведе у недоумицу, да му се покаже његова немоћ, да би се затим у најповољнијем тренутку јеврејство показало као избавитељска вера, а Јевреји као једини оправдани владаоци васељене.

Старац Рафаил, којег смо пре три године посетили у кућици близу Зографске обитељи, морао је да отиђе са Свете Горе, по указу самог цариградског патријарха. Није се супротстављао патријарху, помињао га је у својим молитвама, давао је савете и упутства десетинама хиљада хришћана који су га посећивали. Али, сувише гласно и сувише често је говорио против масона! Они су повукли своје конце и... Више га нема на Светој Гори, отишао је на Кавказ.

Ипак, не сме се заборавити ни упозорење блаженопочившег архиепископа Аверкија (Таушева), који је и сам био велики борац против масонства и увлачења модернизма у Цркву. Он каже: „Ништа није погубније и страшније од оног настројења у којем наши јадни људи, гордо уверени у сопствену праведност, доброту и непорочност, свугде виде „непријатеље Цркве”, не примећујући да су њени највећи непријатељи - они сами, отупели у својој самозадовољности, у свом самољубљу, у својој све већој гордости, а лишени било какве жеље да се ваљано покају, исправе и духовно обнове, да стану на пут трезвеног живота, живота духовног.” Непријатеља Цркве данас има више него икад пре, њихова још већа опасност је у томе што се праве добротвори човечанства. Али, наша првенствена борба мора бити не против њих, него против сопствених страсти и лоших обичаја. Тек кад изборимо ову битку, можемо са одважношћу повести рат против видљивих непријатеља Цркве.

ТИПИК (УСТАВ) СВ. САВЕОПШТА НАЧЕЛА СССС, УПС, ЕГЦЕЛ

Србија је православна држава светих Немањића у којој гостопримство имају сви народи, уз дужно поштовање Устава Србије, законоправила светог Саве исписаног на 711 страна.

Устав државе јесте светиња заштићен да се клевета, вређа и псује.Грб, грб светих Немањића, двоглави орао светих Немањића.Застава тробојка црвена-плава-бела са крстом у средини, уписаним СССС или ИС

ХР НИ КА.Законоправило тачније Устав или Типик Светог Саве исписан је пре 800 година на

711 страница. Када би се српски народ, да не будем груб, дозвао памети и вратио га поново и прихватио га за Устав, ми би имали најбољи, најсавременији Устав на овој земаљској планети.

Њега су сада проучавали, забринути назван тим стручњака, који мисле српски патриотски и признали га за најбољег. У њему је све описано, од рођења до упокојења, значи српски народ има програм и Устав, али га је шутнуо из Скупштине избацио светлост прихватио таму због чега и јесмо у овом хаосу.

Када се тај тим стручњака бавио тиме како да реши проблем садашње ситуације српског народа, нашао је најлакше решење у Уставу Светог Саве. За обнову привреде и пољопривреде, за нерешене проблеме незапослености, за образовање, школство, заштиту породице, заштиту пензионера, заштиту српских јунака, које бих назвао витезови, који су бранили своју православну отаџбину задњих 15 година у тзв. заједници СФРЈ. У том Уставу има излаз из таме у светлост помирења завађене браће на левицу, десницу, побожне, непобожне, вернике, невернике, четнике, партизане, сиромашне, богате, провинцију, престоницу. Спас је у средњем систему домаћинском у где Србија не би тражила себе на истоку, ни на западу, већ у Србији и сарадњом са свим народима на земаљској кугли.

Молимо све побожне православне хришћане који имају таленте и молитве, да не закопавају свој таленат, већ да читају из Псалтира 25, 32, 33, 50, 71, 91 и 102 акатист Покров пресвете Богородице, акатист свим светима, акатист свим српским светитељима са упаљеним кандилом и молитвено правило које имамо акатисте Христу и Богородици и остале молитве. Да измолимо од Господа да више српске земље не нестаје из које је изникла лоза светих Немањића, а и сваки Србин је у лози светог Саве ако живи по његовом благослову, а то је типик (законоправилник, устав) Св. Саве.

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

1. Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве и школе Светитељској глави Тамо венци тамо слава Где наш српски пастир Сава.Појте му Срби Песму и устројте!

2.С неба шаље благословСвети отац Сава;Са свих страна сви Срби

С мора и ДунаваК небу главе подигнитеСаву тамо угледајтеСаву српску славу,Пред престоломТворца!

3.Благодарна Србијо, Пуна си љубави Према своме пастиру Светитељу Сави Босна и ХерцеговинаСветог Саве дедовина С тобом славе славу Светитеља Саву

4.Здраво Среме, Банате И Србијо Стара Раванице, чувај нам Тело Кнез Лазара; Црна Горо, сестро мила,Здраво и ти с нама била Да славимо славу Светог Оца Саву.

5.Милешево слави се Телом Светог Саве Кога славе сви Срби С обе стране Саве; Синан-паша ватру пали Тело Светог Саве спали, Ал' на спали славе, Нити спомен Саве.

6.Да се српска сва срца С тобом уједине, Сунце мира, љубави,Да нам свима сине, Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози, Почуј глас свог рода, Српскога народа!

ЈЕСТЕ ЛИ ЗАИСТА ПРАВОСЛАВЦИ?

1. Ако си православан, живи по Божијим заповестима, веруј потпуно у учење Православне цркве, читај Свето писмо и моли се Богу сваки дан, јер тако Бог хоће.

(Исус Навин :8, Псалм :1-3.Матеј 6:9-13, 19:17-188, Марко 16:16,

Лука 22:46, Посланица Ефесцима 5:19,II Тимотеју 3:16, Јаковљева 5:16.)

2. Ако си православан присуствуј богослужењу сваке недеље и празника, старај се за ред и одржавање твоје цркве. Пропустиш ли то због лењости, немара, устручавања или страха, постидећеш се пред Богом и анђелима Његовим.

(Матеј 10:32-33, Лука 9:26)

3. Ако си православан исповедај се пред свако причешће (па и чешће), а причешћуј се бар уз четири велика поста, да би имао живот вечни.

(Матеј 18:18, Марко 1:5, Лука 22:19, Јован 6:48-56, 1 Коринћанима 11:24-29)

4. Ако си православан, поштуј Свету Богородицу, jep то Бог хоће (Лука 1:28, 41-43), а Славу своју крсну не смеш заменити рођенданом, „даном примања” или каквом сличном светковином, јер Бог је диван у светитељима својим (Пс., 68:35), а не у обичајима људским. Крсну славу достојно прослављај без пијанке и сувишне гозбе.

5. Ако си православан, не ступај у брак без Божјег благослова, јер је брак света тајна, Богом установљена.

(I Мојсијева 1:27-28, Матеј 19:4-6,Ефесцима 5:32.)

6. Ако си православан, не забрањуј крштење и веронауку деци својој, јер је таквих царство небеско.

(Матеј 18:6,19:14, Ефесцима 6:4,I Тимотеју 5:8.)

7. Ако си православан, не изговарај ружне речи, не проклињи, не пијанчи, не псуј, не хули Бога, не исмејавај светињу, јер неће бити прав пред Богом ко то чини.

(III Мојсијева 24:11-16, Данило 5, Матеј 5:44, 32-37,12:36, Јаковљева 1:26.)

8. Ако си православан, не бави се врачањем, гатањем, спиритизирањем и уопште сујеверјем, јер је гад пред Богом ко то чини.

(V Мојсијева 18:10-12, Откривење 21:8, Дела апостолска 8:9-24,16:18.)

9. Ако си православан, не читај јеретичке (секташке) и противверске књиге, јер таква наука није ни Божја, ни благотворна,

(II Тимотеју 3:5-8, Титу 3:10-11.)10. Ако си православан, поштуј свештеника као слугу и весника Божијег, и не

затварај пред њим врата дома свога, да не би тиме одбацио од себе и своје куће благослов и мир Божји.

ПРОБЛЕМАТИКА СТАРОГ И НОВОГ КАЛЕНДАРА

Није тачно да је ико у страху кад је у питању име тзв. нови календар и екуменизам и Нови Светски Поредак нити икога хвата паника од поменутих имена. Нови календар и поменута имена је скуп свих вера и свега помало, само Христа Бога Православља и српства нимало. Због тога сви који одбијају поменута имена они су по угледу на Христа. На гори кушања Антихрист нудио је сва богатства овога света Христу ако му се поклони, а Господ је то одбио рекавши: „Иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господо Богу свом поклањај се и Њему једино служи” (Мт. 4,10) Исти дух сада нуди сва богатства овога света ко се поклони Папи и горе поменутим именима. Нека се запитају српски епископи и остали... који се поклони Папи где припадају коме се клањају и где своју паству воде. Самим тиме свети кажу да неће бити расколници они који се одвоје од Папе и поменутих имена и приступе антипапском светом синоду Св. Саве у Крушевцу. То је исто урадио Св. Сава а и Св. Цар Лазар кад му је понуђено царство за малено то је у том времену значило Куран или Царство Небеско Свето Писмо. У нашем времену Куран је Нови Светски Поредак, Екуменизам, и тзв. нови календар.

То је дух антихриста против којега је Св. Арханђел Михајло већ на небу подигао устанак.

О Видовдану 2003. године, српска војска носи мошти Св. Цар Лазара. Испред је Андреј који каже за Канал 9 Крушевац: „Знам, рекли су ми свети, покушаће оловком, пером и метком да спрече Божју вољу, што је немогуће, да Крушевац постане српска престоница и да се из Београда пресели Патријаршија у овај свети српски град, и да Косово и Метохија никада не буду српски.

А ја им поручујем, не чекајте нас на Косову и метохијском пољу.” (Овде се већ испуњава пророчанство светих, да ће тело Св. Цара Лазара бити враћено у Лазарицу, и да се од те године покреће обнова Лазареве престонице.

Полете Соко птица сива Из Светог града Јерусалима Из ведра неба говори: Шта ће бити убудуће На таблама неће писати: На продају српске куће.

Васкрснуће Његош Карађорђе, цар Лазар Србијом ће да прође. Српском Андреју своју сабљу даде да одбрани Свето Православље.

То не беше Соко Птица Сива већ громовник Свети Илија док говори небо се пролама. недај Андреју Косово без мегдана, завет је српског Видовдана.

Устаће српски Светитељи што Косовку причестише војску да одбране Земљу Светог Саве. С тобом су Андреју Лазареве гарде

Проламају звона Лазарице чују се до Пећке Патријаршије, Чују их Срби целог света српски Андреј Устанак спрема

Креће Андреј на Косово равно а за њиме сво Српство славно. У руци му сабља Лазарева на грудима часни крст носи, нико неће моћи Србе да покоси.

ЗАПЛАЧИ СРБИЈО

ЗАПЛАЧИ СРБИЈО, РАД` ГРЕХОВА СВОИХ, ЗАПЛАЧИ ДОК КАСНО ЗА КАЈАЊЕ НИЈЕ, ПЛАЧИ ЗБОГ СТРАХОВА ПОКОЛЕЊА ТВОИХ, ЗАСТАВЕ, НА ПОЛА КОПЉА ШТО СЕ ВИЈЕ...

ЗАПЛАЧИ СРБИЈО НЕ СЕЋАШ СЕ НА ТЕПОМЕНЕ ИЗ ТВОЈЕ ИСТОРИЈЕ ЦЕЛЕЗАПЛАЧИ ЈЕР ДАЈЕШ ЂАВОЛИМА ДА ТЕ: ОТУЂУЈУ, ГАЗЕ, КИДАЈУ И ДЕЛЕ..!

ЗАПЛАЧИ СРБИЈО, РАД' СВОИХ МОНАХА КОИМА СЕ СВАКИ МИР ЗЕМАЉСКИ УЗЕ... МОЛЕЋИ ЗА ОПРОСТ, ОСТАШЕ БЕЗ ДАХА, ПЛАЧИ ДА ОСЕТИШ БОЛ МОНАШКЕ СУЗЕ!

ЗАПЛАЧИ СРБИЈО, ПОНОВО СИ ДАЛА ОНОГ КО СЕ ЗА ТЕ ЗАЛОЖИ0 ПРВИ, И БОРЦА ЗА СВЕТОСТ СВОИХ ИДЕАЛА ПРОДАЛА БЕСПУЋУ ИЗДАЈНИЧКЕ КРВИ!

ЗАПЛАЧИ СРБИЈО, И ОБОРИ ПОГЛЕД, ГОРДОСТ ТИ ЈЕ МНОГО ПУТА ДОШЛА ГЛАВЕ НЕ ДАЈ ДА ГРОБОВЕ КОПА У НЕДОГЛЕД, У ИМЕ П0ЧАСТИ БЕЗБОЖНИЧКЕ СЛАВЕ... ЗАПЛАЧИ СРБИЈО, НЕК ТИ СРЦЕ ПУЦА!

ЗАПЛАЧИ СРБИЈО, НЕК ТИ СРЦЕ ПУЦА! ЗА СТРАДАЊА CBОJА, МИ СМО САМИ КРИВИ, И ДАЈ СВЕ ОД СЕБЕ, ИЗ ДУШЕ И СРЦА, ДАСЕ НАРОД СПАСИ, ДА НАРОД ПРЕЖИВИ!!

ЗАПЛАЧИ СРБИЈО, И НЕ ПРЕСТАЈ НИКАД,СА СУЗАМА ЗАСПИ И C' ЊИМА ОСВАНИ, ЈЕР ИСТИНСКИ НИСИ ЗАПЛАКАЛА НИКАД, ЧИМ СЕ ПОНАВЉАЈУ БЕЗНАДЕЖНИ ДАНИ.

ЗАПЛАЧИ СРВИЈО И УМНОЖИ ВЕРУ! ГРЕШКЕ ТИ СЕ ИСТЕ КРОЗ ВЕКОВЕ НИЖУ... ЈЕР САМО СУЗАМА МОГУ ДА СЕ СПЕРУГРЕСИ ИЗ ПРОШЛОСТИ ШТО НАС ДАНАС СТИЖУ!

С. Поповић

УМЕСТО ПОГОВОРА

- Зашто „слободни епископ Г. Дамаскин?”- Зашто се успорава - стопира издавање књиге Законоправило Светог Саве,

изузетан превод г. Миодрага М. Петровића (ранији назив Крмчија Светог Саве)?- У чему је проблем у тзв. старом-новом календару?Свети говоре и дају одговор.- Излазак из штампе Законоправила Светог Саве у тиражу од 1000 примерака

здушно стопирају Министарство вера и Министарство културе.- Свети Синод новокалендараца, није расположен да Законоправило Светог

Саве угледа светлост дана - да се продаје. У њему лепо пише да би за суспендовање једногепископа био потребан црквени суд од 12 епископа - владика (колико ли би владика из Сабора СПЦ-а, ако би се применило једино исправно и светосавско правило - Законоправило Светог Саве - остало без браде?)... И за све ситуације веома јасно и одређено стоје упутства.

Шта то значи за једног младог, психофизички здравог и у пуној снази владику г. Дамаскина?! У чему је, у ствари, проблем?

- Не слуша Синод, у томе је проблем.- Масони су покушали, ако се тако може рећи да умирове Св. Јустина Поповића

ћелијског и одредили му кућни притвор. Он је наставио да се Богу моли и да врши службу уз одговор: - Већ њима се треба покоравати. Иако је свака власт и духовна и од Бога дана, ако она служи ђаволу-антихристу, њој се не треба покоравати.

- Владика г. Дамаскин исправно је поступио иступивши из Сабора СПЦ-а. А они епископи који се ките перјем Св. Јустина Поповића и владике Николаја Српског, а у служби су папе и антихриста могу сада да урличу за владиком г. Дамаскином, и да причају шта и како хоће!

- Шта је стари и тзв. нови календар?- Не постоји молитва светим „мученицима календарима”, нити је календар

Св. Писмо да се не може мењати. ПРОБЛЕМ ЈЕ У ПАКЕТУ МЕРА ТЗВ. НОВОГ КА ЛЕНДАРА.

Први раскол био је на небу. Покушај да се створи неки поредак мимо Бога. Покушао је то антихрист-ђаво, и збачен је са неба и он и данас покушава да створи неки нови поредак. Било је више покушаја: Вавилон је срушен, Содома и Гомора, потоп... Сада: тзв. нови светски поредак, нови календар, екуменизам! Сагоре у огњу!

- Екуменизам - нови светски поредак и програм мера тзв. новог календара је програм истог злог духа који је избачен из раја!

Програм тзв. новог календара, између осталог, садржи пакет обавеза да свештеници у храмовима величавају геј параду - хомосексуалце и лезбијке (мушко са мушким и женско са женским), а ови ће после озаконити усвајање деце.., ГРЕХ И ТУГА!

Владикама тзв. новог календара само је важан долар који је убачен у њихове душе, а избачен Бог. Они себе називају црквом!!! А само комерцијала и расправа око профита.

А право јасно каже да „донатор” - онај који даје новац (невладине организације и сви слични) полаже одговарајућа права, а онај који прима „донације” - преузима одређене обавезе као: да благослови фалшова и подваљена звона на Храму Светог Саве, да испред Храма стави неправославно — ђавоље обележје - кип Светог Саве и друга скрнављења, да прихвати нови календар.

- Неће се спасити ни старокалендарци ако мисле да је календар живи Бог! И код њих има порока! Али они су, бар, пљунули у лице антихристу - новом светском поретку, екуменизму - духу којег су се одрекли на крштењу.

- Тачно је да тзв. зилоти греше што поново крштавају своје присталице, али је далеко мањи (и опростив) грех у односу на новокалендарце.

Синод нових календараца иако су сада званично у старом календару, учинио је историјску грешку са Косметом која се слободно може назвати ИЗДАЈОМ! Позивање Срба са Косова и Метохије на изборе расписане од стране окупатора - Шиптара и НАТО терориста је признавање окупације! Једноставно: саучесници продаје Косова и Метохије! И шта уопште значи коалиција за повратак у скупштину терориста на Космету? То Шиптарима даје за право да кажу: - зашто се селили, ми смо староседеоци, какав повратак.

Ако је у политичкој игри политика антихриста на челу са Коштуницом - највећим злом српског народа, зашто Синод СПЦ-а позива на изборе? И у садашњој тзв. ДОС-овој скупштини, и у свим другим странкама - партијама изобиље је финансијских малверзација, превара, припадања масонским ложама и „донаторима” који их финансирају, разлика је само у именима. Нема бесплатних донација. То је само лаж!

У Светој Небеској Литургији (налази се и у овој књижици) Св. Владика Николај Српски каже: - Уста Свети Сава и моли Бога, буди им крвник, Господе, да се не поганимо сужњима (а то су тзв. Нови светски поредак, екуменизам и тзв. Новокалендарци) - Доста Боже, доста Боже - моли Свети Сава (то значи: одвоји се чисто од губе! Поврати се Косово и Метохија. Поста Крушевац престоница!),

Поново се служи Света Литургија старокалендараца!Не зато што је спас у старом календару као календару, већ зато што Србин

Светог Јована Крститеља, претечу господњег слави 20. јануара, Светог велико-мученика и победоносца Ђорђа - 6. маја, Светог Арханђела Михајла - предводника свих Арханђела и архистратига 21. новембра, Светог Николу чудотворца Мириклијског – 19. децембра ... и тако редом.

ТЕ ДАТУМЕ СРБИНУ НИКО ПРОМЕНИТИ НЕЋЕ!А СВЕТИ ОГАЊ НА ХРИСТОВОМ ГРОБУ, ВИДЉИВО ЈЕ, ПАЛИ СЕ ЗА ВАСКРС

САМО ПО СТАРОМ КАЛЕНДАРУ! И САМО ПРАВОСЛАВНИМ - ПРАВОВЕРНИМ!

Конак Манастира Бошњани

Испред конака је место где је мач Лазарев и три нетрулежна свеца, архива и барјаци, овде је Отац Тадеј благословио Уједињени покрет српства да ову светињу обнови, и каже: пред Богом ништа не значе свештенички чинови а ни мантије, тј. униформе. Питајте овог сељака кроз кога је Бог открио ово место, јер његов сан је истинит. То је Верољуб из села Бошњана. Као што и сами видите, до сада ниједан корак није урађен по благослову Оца Тадеја. Све што је урађено, ради се по својој вољи и сви би хтели да историја овог манастира

почиње од њих. И видите мали трошни конак у којем је живео Старац Гаврило и нико није враћен да није било гостопримства Аврамовог.

Владика Јован Шумадијски поверовао је у писмо Оца Тадеја и значај ове светиње, али овде ће се моћи дубити на глави, ал' откривења светиња неће бити све док своје мисли у потпуности не окрену ка Пећкој патријаршији и Крушевачкој престоници.

Знајући да су свети рекли да његова светост Патријарх Српски Павле неће бити у Крушевачкој патријаршији, остало је недоречено зашто. Можда га пензионишу или се пресели у царство небеско. Потпуно је јасно да ово место припада Крушевачкој патријаршији, а не Београду који је под патронатом ватиканског папе. Јасно је где шта постоји свето од Цара Лазара, ту приступа нема онима који још нису одлучили којем царству припадају. Зато се још увек и не зна ко ће од њих бити игуман а ко владика, ал' се једино зна да одавде српска војска креће да врати своје Косово и да ће овде бити помоћни двор цара Србије некога од лозе Немањића.

Овди где небо љуби земљу место које зову врх Србије види се Газиместан и види се што многи не виде. Неће још дуго Арнаути и НАТО терористичка организација газити Газиместан траву на којој је Свети Цар Лазар дао царску главу. Види се и Херцег-Нови где се продају српске куће до Бара истим начином као што на Косову и Метохији парама Владе Србије откупљују се куће српске, па их исти продају Шиптарима, а нама говоре да су Косово и Метохија неотуђиви део Србије. То нам говоре проклети српски изроди који седе у црном облаку што се одавде исто види али је већ протутњао изнад српске земље. У њему седе садашњи властодршци београдске власти који ће покушати да искасапе још ово мало српске земље, да Бугарима дају Зајечар, Мађарима Војводину, Нови Београд и Земун Хрватима, а ово место до Манастира Клисуре нашој бившој браћи Муслиманима, ал' одавде се види нешто што организатори овог скупа не виде. Види се мач Светог Цара Лазара који блиста у Бошњанима о који ће поломити зубе сви који буду тражили отцепљење тих српских територија и на који ће пасти ови што су у црном облаку, Г17+ и свих двадесет странака што сачињавају ДОС заједницу, а плаћеници НАТО терористичких организација. О исти мач Цара Лазара поломиће зубе сви који нам отимају наше свето Косово и Метохију, а то је сада

у нашем времену. Ко не верује, тај видеће.На Ђурђевдан,

2003. Ђурђеви Ступови

Архимандрит Тадеј благословио је Андрејада покрене обнову светиње у Бошњанима,

оснивање Лазареве Гарде која ћe да врати Косовои Метохију и. пресели у Крушевац Патpuјаршију

и престоницу. (Ђурђеви Ступови)

Извори:

Тадеј - Говори и казивања духовне деце Оца Тадеја, цитати објављени у Светигори (по Благослову митрополита црногорско приморског г. Амфилохија Радовића).

Гаврило, видео и тонски записи братства поклоника Св. Христовог гроба из Ниша.

Пророчанства руских светитеља, преузето из превода.

Св. Ана Јустин Поповић, преузето из његових сабраних дела.

Св. Николај Свесрпски и Свеправославни, преузето из његових сабраних дела.

Окружна посланица Руске православне цркве (Анатема), преузето из превода.

Патријаршија ће бити премештенау Крушевац.

Зваће сеАнтипапски Свети Синод Светог Саве.

Биће у почетку само пет владика које ће иступити из садашњег СПЦ-а. Сви остали пашће спотицањем о луди

камен оскрнављене крунеДинастије Карађорђевић, који мисле

енглеским мозгом, а не говоре Српски.То Св. Сави није мило

и због тога неће бити крунисани.

Круна Светог Цара Уроша заблистаће на глави некомеиз Лозе Немањића,

који буде носио Бога у срцу,Свето писмо у руци,

тај ће ујединити Србеи измирити завађене.

Тек тада Србија ће бити светлостцелом Свету у свеопштој тами

и рађаће на дрветуи камену.

о о о

Друго издање помогли су да угледа светлост дана Црква Свих Светих код Гуче.

Главни орган српских националних удружења са седиштем у Крушевцу.

Удружење староседелаца Србије са седиштем у Београду и њихови месни одбори широм Србије.

Многи свештеници морално и благословом својим припомогли су ово издање, ал' због оправданог страха да им промасонске владике забране службу из освете, за сада су у

тајности.

Велики број верника из:Сомбора, Суботице,

Бачке Паланке, Ваљева. Новог Сада,Београда, Брчког, Будве, Бања Луке,

Никшића, Цетиња, Берана, Краљева, Чачка,Ужица, Лесковца, Пожаревца,

Младеновца и Зрењанина.

Издавач другог допуњеног издањаСССС Савез светосавских снага Србије

УПС Уједињени покрет српстваЕГЦЛ Елитна гарда Св. Цара Лазара

Трг Косовских јунака 1-3, 37 000 Крушевац

Друго издање преузето је од више аутораи горе поменути покрети преузимају

потпуну одговорност

Поменуте покрете и оснивањеблагословио је Архимандрит Тадеј

а њен први председник јеХаџи Андреј Милић

Пласман, 032/ 862-120, 063/ 120-3030

Тираж - 500 примерака

CIP - Каталогизација у публикацији Београд, Народна библиотека Србије

27-475.5271.222(497.111-543.6 271.2-788:929 Отац Тадеј

Шта ће скоро бити. - 2. издање - Крушевац : Уједињени Покрет Српства, 2004 (Ваљево : Деја). - 240. стр. илустр.; 15 cm

Тираж 500, - Стр. 15: Предговор / Св. владика Николај Српски

ISBN 86-905-685-0-6

а)Отац Тадеј (1914-2003)CОBISS.SR-ID 115592972

Откривењасвeтих

оца Тадејаоца Гаврила

св. Николаја Гурјановасв. Лаврентија Черниговског