Osnovni Sistemi Na Komercijalnim Vozilima

8/13/2019 Osnovni Sistemi Na Komercijalnim Vozilima

1/18

Osnovni sistemi na vozilima


2/18

1. Konfiguracija

Komercijalno motorno vozilo je vozilo na motorni pogon koje je po tipu konstrukcije i opre

dizajnirano i u stanju je da prevozi:

1. Više od devet osoba uključujući i vozača ili 2. Robu

Shodno tome postoje komercijalna vozila za prevoz putnika u koja spadaju autobusi i kombi voz

namenjena za prevoz putnika, taksi vozila sa više od devet mesta za sedenje…

Drugu grupu čine komercijalna vozila za prevoz tereta, tu spadaju kombi vozila odredjene nosivokamioni preko 3,5 t i slična vozila Bez obzira na specifičnost namene sva komercijalna motorna vozila imaju sledeće osnovne sklopoodnosno sisteme:

1) Okvir(ram)2) Pogonski agregat-motor3) Elemente transmisije4) Sistem za upravljanje5) Sistem za kočenje 6) Sistem za oslanjanje7) Hodni sistem8) Električne ureĎaje9) Karoserija10) Specijalni ureĎaji Okvir ima zadatak da objedini sve sklopove vozila u jednu celinu i da primi sva opterećenja na sebIzraĎuju se, najčešće, od dva uzdužna čelična profila, ili cevi, koji su meĎusobno povezani poprečnnosačima. Kod teretnih vozila i autobusa okvir je najčešće letvičastog tipa. Ovi okviri sastoje se od duzdužna nosača-lonžerona koji se meĎusobno spajaju poprečnim nosačima. Motor ima zadatak da hemijsku energiju goriva pretvori u mehanički rad i kao takav ima funkc

pogonskog agregata vozila.

Slika 1.

Elementi transmisije imaju zadatak da obrtni moment koji stvara motor prenesu na pogonske točkoveelemente transmisije spadaju: spojnica,menjački prenosnik, zglobni prenosnici ili kardanska vratglavni prenosnik, diferencijalni mehanizam i poluvratila.


3/18

Slika 2. Transmisija vozila sa motorom napred i pogonom pozadi

Kod vozila koji imaju veći broj pogonskih osovina transmisija je složenija. Primer takve transmisije prikazan je na slici 3. gde vozilo ima tri pogonske osovine.

Slika 3. Šema transmisije sa tri pogonske osovine

Sistem za upravljanje ima zadatak da omogući kretanje vozila u željenom smeru. UreĎaji za upravljannajčešće deluju na prednje točkove vozila. Rukavci prednje osovine meĎusobno su vezani sponama i sa prednjom osovinom vozila obrazuju trapez. Spone upravljačkih točkova meĎusobno su vezane preko poluga sa upravljačkim točkom. Savremene konstrukcije upravljačkih mehanizama imaju servo-ureĎajeza upravljanje.

Slika 4. Servo sistem za upravljanje

Sistem za kočenje ima zadatak da obezbedi zaustavljanje vozila sa različitim intenzitetima usporavan

Ovaj sistem obezbeĎuje vozilo prilikom mirovanja.Kočioni sistem čine:


4/18

Radna kočnica preuzima izvršenje najvažnijih zadataka kočnih sistema, odnosno kočenje vozmaksimalnim usporenjima u slučaju opasnosti i sva blaža kratkotrajna kočenja u normalnim uslovikretanja.

Pomoćna kočnica ima zadatak da obezbedi kočenje vozila u slučaju otkaza u podsistemu radne kočniceParkirna kočnica ima zadatak da obezbedi trajno(parkirno) kočenje vozila u mestu. Kod autobu paekirna kočnica ima ulogu pomoćne kočnice.Dopunska kočnica-usporač je namenjena blagom dugotrajnom kočenju vozila na dužim padovima, mase koristi i za usporenja koja se ostvaruju random kočnicom.

Sistem za oslanjanje ima zadatak da ublaži vertikalne udare koji nastaju zbog kretanja vozila neravnom kolovozu, da omogući stalan kontakt točka sa podlogom i da obezbedi stabilnost voz prilikom kretanja kroz krivinu.

Hodni sistem ima zadatak da omogući kretanje vozila pomoću točkova, sa pneumaticima ili bez njih.Električni uređaji imaju zadatak da proizvedu električnu energiju na vozilu, omoguće spoljosvetljavanje vozila i puta, unutrašnje osvetljenje u vozilu, startovanje motora, kao i funkcionisanraznih ureĎaja- brisača za stakla, grejača, ventilator, radio-ureĎaja itd.Karoserija ima zadatak da obezbedi prostor za smeštaj putnika i robe, kao i da objedini sve sklopovozila u jednu funkcionalnu celinu. Karoserija vozila treba da bude takva da težište vozila bude što nižmora da obezbedi što bolju preglednost vozaču kao i siguran smeštaj putnika ili robe i jednostavan utov

i istovar.Karoserija teretnih vozila satoji se od dva dela: prvi deo je kabina u kojoj je smešten vozač i po potrtransportni radnici; drugi deo služi za prevoz tereta. Oblik i dimenzije zavise od namene vozila. Kvelikog broja vozila ne postoji okvir već samonoseća karoserija. U kabini može biti, zavisno od namevozila, dva-tri mesta a za kamione koji obavljaju meĎunarodni prevoz postoje ležajevi za spavanProstor za smeštaj tereta je najčešće standardne konstrukcije. Postoji mogućnost otvaranja bočnih prednje stranice radi lakšeg manipulisanja robom.Karoserija autobusa su najčešće samonoseće karoserije. Sastoji se od podužnog rešetkastog nosačskeleta samonoseće karoserije. Na sk elet se sa spoljne strane stavlja metalna oplata odnosno lim aunutrašnje strane material od panel ploče. Skelet se izraĎuje od čeličnih profila , cevi ili kvadratn preseka. Sa aspekta bezbednosti karoserija je jako važna jer konstrukcijom tj. oblikom obezbeĎsiguran prevoz putnika za vreme kretanja vozila. TakoĎe su bitna čvrstina i krutost karoserije, a potreb je i sve isturene površine zaobliti.

Slika 5. Karoserija autobusa

Specijalni uređaji su ureĎaji za samoistovar: kipper -ureĎaji, vila na vozilu, merdevine, dizalice…


5/18

2.Pogonski sistem

Jedan od osnovnih sistema svih motornih vozila jeste pogonski agregat odnosno motor.

Motor sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motor), predstavlja, kao i svaki drugi motor, transformaenergije koji, u ovom slučaju, hemijsku energiju goriva transformiše u mehanički rad. Ova transfotmacse obavlja sagorevanjem goriva. Danas se na motornim vozilima koriste različite vrste motora unutrašnjsagorevanja.

Glavni delovi motora se mogu podeliti na:

- pokretne i- nepokretne

Slika . Glavni delovi motora

Glavni delovi motora se dalje mogu podeliti na pokretne nepokretne delove.

Pokretni delovi su:

1) klipna grupa (klip, klipni prstenovi, osovinica i osigurači) (9) 2) klipnjača (10) sa velikom pesnicom (13) i kliznim ležajevima u maloj i velikoj pesnici klipnjače 3) kolensto vratilo (radilica) (11) sa kontrategovima (12) zamajcem sa zupčastim vencem (14) i

zupčanikom za pogon razvodnog mehanizma (15) Nepokretni delovi :

1) poklopac cilindarske glave (1)2) cilindarska glava (2) sa zavrtnjevima (3) za njeno pričvršćenje na blok3) blok motora (4)4) zaptivka bloka motora (8)5) zupčanik (5) 6) donja polutka gnezda glavnog rukavca (6) koljenastog vratila7) korito motora-karter (7)

Pokretni delovi motora

1. KlipUloga klipa je višestruka:

prenosi silu pritiska gorućih gasova redom na osovinicu klipa, klipnjaču i kolenasto vrati zaptiva prostor sagorevanja uz pomoć klipnih prstenova obezbeĎuje usisavanje vazduha u cilindar i omogućuje njihovu kompresiju vrši istiskivanje produkata sagorevanja, njegovom upotrebom se utiče na smanjenje em

štetnih produkata sagorevanja

potpomaže ostvarenje bolje smeše i sagorevanje goriva (posebno oblikovanim čelom klip utiče na smanjenje specifične potrošnje goriva da vr ši odvoĎenje odreĎene količine toplote da se ne bi prekoračila najveća dozvoljena

temperatura


6/18

Slika . Klip

Slika . Različiti oblici čela klipa

2. Klipni prstenovi i osovinica klipa Klipni prstenovi (karike) se postavljaju u odgovarajuće žljebove na klipu a imaju značajnu i višest

ulogu koja se ogleda u sledećem:

vrše zaptivanje prostora sagorevanja, (zaptivaju zazor izmeĎu klipa i cilindra) sprečavaju produkti sagorevanja prodru u karter motora

da prime i prenesu toplotu sa klipa na cilindarsku košuljicu odakle se toplota dalje prenosrashladni medijum

da stvara sloj (film) maziva preko kliznih površina cilindra da skidaju višak maziva sa cilindarske košuljice da mazivo ne bi dospelo u prostor za sagorevan

Da bi kvalitetno zadovoljili prethodno navedene zahteve, klipni prstenovi moraju imati slekarakterristike:

veliku elastičnost dobar koeficijent provoĎenja toplote da su otporni na habanje

U zavisnosti od funkcije koju obavljaju, klipni prstenovi mogu biti kompresioni i uljni. Kompresio

prstenovi služe za zaptivanje prostora izmeĎu cilindra i klipa. Uljni prstenovi sprečavaju značajniji prodmaziva u prostor za sagorevanje, a skidaju i suvišno mazivo . Klipni prstenovi se izraĎuju centrifugalnlivenjem od gvožĎa sitno zrnaste strukture sa tvrdoćom jednakom ili nešto manjom od tvrdoće cilindarskošuljice. Osovinica klipa prenosi silu sa klipa na malu pesnicu klipnjače. IzraĎuje se od čelika za cementaciju.

.

1. čelo klipa 2. deo koji zaptiva

3. vodeći deo 4. telo klipa

5.kanali(žljebovi)za kompresione prstenove6. kanali (žljebovi) za uljne prstenove

Čelo klipa sa cilindarskom glavom obrazuje komoru zasagorevanje. Oblik čela klipa zavisi od oblika komoresagorevanja i položaja ventila. Na delu klipa koji imazadatak da zaptiva radni prostor cilindra nalaze se

žlebovi za klipne prstenove. Klipovi se izraĎuju odsivog livenog gvožĎa i legure aluminijuma.


7/18

Slika . Klipni prstenovi i osovinica klipa

3. Klipnjača Klipnjača je deo motornog mehanizma koji kinematski povezuje klip i kolenasto vrati lo, tj. služ

prenošenje sile od pritiska gorućih gasova sa klipa preko osovinice klipa na leteći rukavac kolenavratila. Klipnjača omogućava pretvaranje pravolinijskog oscilatornog kretanja klipa sa osovinicorotaciono kretanje kolenastog vratila. Osovinica klipa prolazi kroz malu pesnicu klipnjače, pri čemoslanja na ležišnu čauru koja se nalazi u otvoru male pesnice. Leteći rukavac kolenastog vratila se oslu velikoj pesnici klipnjače koja se najčešće izraĎuje kao dvodelna.

4. Kolenasto vratiloKolenasto vratilo (radilica) je deo motorskog mehanizma kod kojeg se stvara obrtni moment zahvaljujudelovanju sile kojom klipnjača preko velike pesnice deluje na leteći rukavac kolenastog vratila. Dobijenobrtni moment, odnosno mehanički rad predstavlja cilj enrgetskih transformacija koje se odvijaju umotorima SUS. Kolenasto vratilo je složeni deo motornog mehanizma, i ima odgovarajuća “kolena” na

kojima se nalaze leteći rukavci koji su uležišteni u velikoj pesnici klipnjače. Kolenasto vratilo se oslanj preko svojih glavnih rukavaca na glavna ležišta koja su smeštena u karteru motora. Kolenasto vratilo imonoliki broj kolena, i isti broj letećih rukavaca, koliko motor ima cilindara. Broj glavnih ležišta i glavnrukavaca može da bude za jedan veći od broja cilindara motora. U cilju ujednačavanja i uravnoteženjamasa, kolenasto vratilo se izvodi tako da se nasuprot letećih rukavaca postavljaju kontrategovi. S obziroda je kolenasto vratilo izloženo velikim mehaničkim opterećenjima dinamičkog karaktera, izraĎuje se okvalitetnih legiranih čelika koji se termički poboljšavaju. Radilice se najčešće izraĎuju kovanjem.

Slika .Kolenasto vratilo (radilica)


8/18

5. ZamajacZamajac je deo motornog mehanizma koji ima veliku masu, što mu tokom rada motora obezbeĎujeznačajan inercioni potencijal. Zahvaljujući svojoj relativno velikoj masi, zamajac u odreĎenoj meriakumulira odreĎenu količinu kinetičke energije što je veoma značajno za obezbeĎenje ravnomernogobrtanja kolenastog vratila. Ako motor ne bi imao zamajac, radio bi sa trzajima jer masa kolenastog

vratila ne bi bila dovoljna za ravnomeran rad motora. Zamajac se pravi od čelika postupkom kovanja illivenja. Tokom izrade teži se da veći deo mase bude lociran po obodu zamajca, radi boljih inercionihefekata. Da ulje iz kartera ne bi curilo u prostor gde je smešten zamajac, postavljena je odgovarajuća

zaptivka u zoni prodora kolenastog vratila iz kartera. Na obodu zamajca izraĎeno je ozubljenjenamenjeno uzubljivanju zupčanika elektropokretača prilikom pokretanja motora odnosno puštanja u ra

6. Razvodni mehanizamRazvodni mehanizam omogućava izmenu radne materije, odnosno mora da obezbedi neophodno punjeispiranje cilindara motora na svim r ežimima rada, kao i pouzdan rad i dug vek svih delova mehanizPromena punjenja može da se ostvari sa:

ventilskim razvodom kanalskim razvodom ventilsko-kanalskim razvodom

Usisni ventili otvaraju i zatvaraju usisne kanale kroz koje se u cilindre motora usisava sveža smeša goru vazduha, dok izduvni ventili otvaraju i zatvaraju izduvne kanale kroz koje se iz cilindara izduvav

produkti sagorevanja. Razvodni sistem motora je sastavljen od:

1. bregastog vratila sa pogonom

2. delova prenosa (podizači, šipke podizača i klackalice) i 3. ventila sa svojim priborom

Bregasto vratilo

Kolenasto vratilo pogoni bregastu osovinu preko sistema prenosa - zupčanika, lanca ili nazubljenremena. Bregovi bregaste osovine preko podizača, podizačke šipke i klackalice, pomeraju ventile, d

zatvaranje ventila omogućuje opruga ventila odmah nakon silaska podizača sa brega osovine.

bregastom vratilu je onoliko bregova koliko motor ima ventila, što znači za svaki cilindar po dva breBregovi bregastog vratila se nalaze u meĎusobno zakrenutom položaju, u skladu sa potrebama trenutotvaranja i zatvaranja usisnih i izduvnih ventila. Bregasto vratilo se zbog velikog površinskog opterećekoje izazivaju podizači ventila izraĎuje od čelika za cementaciju-kovanjem. IzraĎuje se kao jednodelnokod motora koji treba da imaju duže bregasto vratilo kao dvodelno. Nepokretni delovi motora

1.Cilindarski blok Cilindarski blok je osnovni element svakog motora koji objedinjuje sve elemente i ureĎaje motor bloku motora nalaze se cilindri, odnosno cilindarske košuljice u kojima se tokom rada kreću klipovi. B

motora integriše sve cilindre jednog motora, i to najčešće u linijskom rasporedu . Oblik cilindarskog bmotora treba da obezbedi dobro odvoĎenje toplote, da bude pogodan za montažu, da omogući kontroregulisanje mehanizama koji se nalaze na motoru. Kod konstrukcije bloka treba uzeti u obzir sljezahteve:

velika krutost i male deformacije minimalna težina, male dimenzije, velika kompaktnost jednostavnost mogućnost jednostavne i lagane ugradnje bregastog vratila i ostalih elemenata razvoda mogućnost dobrog i ravnomjernog hlaĎenja


9/18

Slika . Blok linijskog četvorocilindričnog motora

2. Cilindarska glavaCilindarska glava (glava motora) zatvara radni prostor cilindra sa njegove gornje-čeone strane. U njojnalaze usisni i izduvni kanali, kao i odgovarajuće komore za hlaĎenje kroz koje protiče sredstvo hlaĎenje (kod motora koji su hlaĎeni tečnim rashladnim sredstvom). U cilindarskoj glavi se nalazkanali za podmazivanje. Na njoj su postavljeni ventili, svećice, klackalice ventila sa oprugama i dru prateći neophodni elementi, zavisno od konstrukcije motora. Cilindarske glave se izraĎuju od livenlakih, aluminijumskih legura ili od speci jalnog livenog gvožĎa. Odlivaju se, najčešće kao jedan elem

za sve ciindre (zajednička glava), a ima i rešenja kod kojih je glava zajednička za dva do tri cilindCilindarska glava se posebno odliva za svaki cilindar ako se motor vazdušno hladi, da bi se obezbed potrebno hlaĎenje (glave moraju imati orebrenje za intenziviranje prenosa toplote na vazduh koji stroko njih). Sistem pojedinačnih glava za svaki cilindar se u izuzetnim slučajevima koristi kod motohlaĎenih vodom.

3. Sistem za prenos snage

Sistemi prenosa snage i transformacije obrtnog momenta kod vozila imaju osnovni zadatak da prene

snagu pogonskog agregata do pogonskih točkova uz odgovarajuću transformaciju obrtnog momenta. Ciljda sistem prenosa snage u svim uslovima rada vozila obezbedi potpuno iskorišćenje snage motora.

Prenosnik snaga sastoji se, najčešće od sledećih osnovnih sklopova: 1) spojnica(kvačilo) 2) menjački prenosnik 3)zglobno vratilo

4)glavni prenosnik5)diferencijalni prenosnik

6)pogonska poluvratila

Slika 6. Osnovni sklopovi prenosnika snage


10/18

Spojnica je deo transmisije i nalazi se izmeĎu motora i menjača. Ima zadatak da prenese snagu motora nmenjač. Pored tog zadatka spojnica izvršava i niz drugih zadataka kao što su odvajanje motora transmisije i ponovno spajanje, omogućavanje ravnomeran polazak s mesta, ubrzavanje vozilaomogućavanje promene stepena prenosa. Prema načinu prenosa razlikuju se fricione, hidrodinamičelektromagnetne.

Hidrodinamičke spojnice omogućavaju prenošenje obrtnog momenta fluidom. Kod ovakvih spojnica neelemenata koji se mehanički dodiruju. Mehanička energija se koja se sa motora prenosi preko zama predaje se fluidu od strane specijalno konstruisanog kola koje se naziva pumpno kolo. Prenesena kinetič

energija fluida se dalje fluidom predaje turbinskom kolu. Pored turbinskog i pumpnog kola ova spojnima i zaštitni omotač koji ima zadatak da zadrži fluid u spojnici. Hidrodinamički prenosnici omogućav prenos snage sa pogonskog na gonjeno vratilo naizmeničnim ubrzavanjem i usporavanjem radnog fluidzatvorenom krugu cirkulacije koga formiraju lopatice radnih kola. Pei ubrzanom kretanju radn

fluida(ulja) u kanalima pumpnog kola mehanička energija motora se pretvara u kinetičku energiju uljaturbinskom kolu se obavlja inverzan proces. Kararkteristika ovih prenosnika je velika brzina strujan

radnog fluida pri niskim pritiscima.

Slika 7. Hidrodinamička spojnica Na slici je prikazana hidrodinamička spojnica sa pumpnim kolom (2), koje je ugraĎeno u kućište spojnicspojeno sa kolenastim vratilom motora (1), i sa turbinskim kolom (3) koje je vezano za izlazno(gonjeno)

vratilo (4). Oba kola imaju radijalne loratice koje su u kućištu (5) koje je napunjeno uljem do odreĎenognivoa. Gonjeno vratilo je uležišteno u ležajevima. U radijalnim lopaticama pumpnog kola, koje je gonjenmotorom, dolazi do ubrzavanja radnog fluida od unutrašnjeg ka spoljnom delu pumpnog kola usled dejstcentrifugalne sile, a zatim do usporenja radnog fluida u turbinskom kolu. Na taj način se omogućava prenošenje energije sa pumpnog kola na turbinsko.

Slika 8. Princip rada hidrodinamičke spojnice


11/18

Smer kretanja fluida na slici 6 prikazan je strelicom. Pošto je kroz kanale pumpe i turbine strujanje tečnomoguće samo ako ima klizanja čestica, dolazi do odreĎenog zaostajanja turbinskog u odnosu na pumpno n p – nT. Sa razlikom broja obrta n p – nT, u uskoj vezi je klizanje hidraulične spojnice ɗ s. Ako je klizanje v prenosi se veći obrtni moment motora Me, ali je manji koeficijent korisnosti ɳ s. Pri projektovanjuhidrodinamičkih spojnica void se računa da ona radi u oblastima malih proklizavanja 1-3%. Elektromagnetne spojnice spadaju u grupu spojnica sa automatskim upravljanjem, koje potpunooslobaĎaju vozača fizičkog napora. Postavljanjem pogodnih mehanizama obično se izbacuje pedala kvačila i zbog toga se takva vozila nazivaju vozila sa dvopedalnim upravljanjem (pedala kočnice i pedala akceleratora).

Slika 9. Elektromagnetna spojnicaElektromagnet dobija energiju od generatora, a ona zavisi od broja obrtaja motora. Pri praznom hodu mo

napon generatora je nedovoljan, pa magnetni tok ima malu veličinu i kao posledica toga, kvačilo se neuključuje. Povećanjem broja obrtaja motora napon generatora se povećava i spojnica se uključujeravnomerno. U samoj spojnici nalazi se ulje sa finim metalnim opiljcima. Kad je spojnica isključena metopiljci se ponašaju kao sam fluid. U trenutku uključivanja magneta stvara se magnetno polje kroz fluid,opiljci u trenutku stvaranja magnetnog polja veoma efikasno prenose obrtni moment sa zamajca na poseb

oblikovan disk. Elektromagnetne spojnice su veoma dugotrajne.

Menjački prenosnici imaju zadatak da pri prenosu snage izvrše promenu njenih parametara(obrtnogmomenta i broja obrtaja tačnije ugaone brzine), dovodeći ih na nivoe koji odgovaraju trenutnim potrebam

pogonskog mosta odnosno trenutnim vrednostima otpora na pogonskim kretačima. Pored tog osnovnogzadatk a menjač omogućuje kretanje vozila unazad i prekid toka snage pri uključenoj spojnici. Postoje dvgrupe menjačkih prenosnika i to glavni menjački prenosnici-menjači i pomoćni menjački prenosnici-reduktori. Glavni prenosnici postoje kod svih vozila dok se kod teretnih vozila i vozila specijalne nameneugraĎuju i reduktori. Kod teških teretnih vozila reduktori se grade zajedno sa glavnim prenosnikom. Premnačinu prenošenja obrtnog momenta menjački prenosnici se dele na: 1) Mehaničke2) Hidrodinamičke 3) Hidrostatičke4) KombinovaneMenjački prenosnici se prema prema načinu promene obrtnog momenta dele na:1) Stepenasti2) Kontirtualni3) kombinovani.

Menjački prenosnici mogu se podeliti i prema načinu uključivanja u rad i to: 1) menjački prenosnici sa prinudnim uključivanjem 2) menjački prenosnici sa automatskim i poluautomatskim uključivanjem

Stepenasti menjački prenosnici Od svih menjačkih prenosnika najčešće su u upotrebi stepenasti menjački prenosnici sa prinuuključivanjem. Ovi menjački prenosnici se najčešće grade sa 3, 4, 5 i 6 stepena prenosa, zavisno od sugraĎenog motora i namene vozila. Menjački prenosnici sa nepokretnim osama mogu se izvoditi sa pravkosim zupčanicima. Danas se praktično rade samo menjački prenosnici sa kosim zupčanicima zbog prednosti koje imaju. Ovakvi menjački prenosnici se grade sa zupčanicima u stalnom zahvatu kod koj


12/18

uključivanje pojedinih parova vrši kandžastom spojnicom koja može biti sinhrona ili ne.

Slika 10. Menjač sa četiri stepena prenosa Princip rada menjača Zupčanici u menjaču su stalno u zahvatu i ne mogu da budu svi kruto spojeni sa svojim osovinama, jetada menjač bio blokiran. Zupčanici koji nisu potrebni stepenu prenosa uključenom u odredenom trenmoraju zato da se obrću u “prazno”, što znači da ne smeju da budu spojeni sa osovinom. U većini menjato postignuto tako da su zupčanici jedne osovine kruto spojeni sa osovinom i uvek se obrću zajedno s njozupčanici druge osovine se obrću u prazno i sa osovinom se spoje tek onda kada se uključi odredeni st prenosa. Tada par zupčanika prenosi snagu. Čvrstu vezu zupčanika s osovinom obezbeĎuje čaura (spojsinhrona ili ne) za uzubljivanje koja je naglavljena na osovinu tako da se inače uvek obrće zajedno s njommože da se pomera po žlebovima u aksijalnom (uzdužnom) smeru osovine. Na obodu čaure za uzubljiv je žleb u koji uleže viljuška za uključivanje stepena prenosa. Kad vozač uključi odredeni stepen preručicom menjača pomeri odreĎenu šipku, a viljuška koja je na toj šipci pomera odreĎenu čauruzubljivanje ka zupčaniku odreĎenog stepena prenosa. Čaura za uzubljivanje se čvrsto spoji sa zupčaniktako uspostavi čvrstu vezu zupčanika i osovine.

Slika 11. Prvi stepen prenosa Slika 12.Treći stepen prenosa Slika 13. Hod unazad


13/18

Slika 14. Uključivanje stepena prenosa

Slika 15. Prikaz stepena prenosa

Kod praznog hoda su svi parovi zupčanika, osim tri zupčanika za hod unazad, u stalnom zahvatu. Tri prenosna zupčanika slobodno se obrću na glavnoj osovini dok su pomoćni čvrsto spojeni sa pomoćnom

osovinom. U stepenu prenosa za hod unazad izmeĎu zupčanika pomoćne i glavne osovine obrće se trećizupčanik koji promeni pravac obrtanja.

Sinhronizovani menjač Upotrebom ove vrste menjača omogućena je sinhronizacija svih stepena prenosa. Sinhronizacija delu

principu klizne spojnice: na čauri za uzubljivanje i zupčaniku stepena prenosa su po jedan spoljašunutrašnji konus. Prilikom uključivanja stepena prenosa te konusne klizne površine pritisnu jedna drugu,da se izjednače brzine pogonske osovine i zupčanika koji se pre toga na njoj slobodno obrtao. Tek posle se čaura za uzubljivanje pomeri napred da se spoje oba kandžasta venca.


14/18

Slika . Sinhroni sistem

Zglobni (kardanski) prenosnik

Zglobni prenosnici služe za prenos obrtnog momenta izmeĎu agregata čije su ose postavljene pod nekimuglom jedna u odnosu na drugu, s tim da se taj ugao u toku eksploatacije vozila može stalno mijenjati. Pri tome se, osim čisto mehaničkih gubitaka, prenošenje obrtnog rnomenta vrši bez ikakvih gubitaka. Zg prenosnici se izvode sa sledećim osnovnim delovima:

- spojnicama (krst kardana kod kardanskog vratila)


15/18

- vratilom

- pomoćnim ležajevima

Slika . Sastavni delovi kardanskog vratila

Vratilo zglobnog prenosnika kompenzuje translatorna pomeranja, a zglobna spojnica je komponenta

obezbeĎuje funkcionisanje prenosnika u celini, tj. obezbeĎuje kompenzaciju ugaonih pomeranja. Pomocnžajevi omogućavaju da se dužina vratila smanji, odnosno da se vratilo izvede kao dvodelno, tj. kao posebna vratila. U ovom slučaju,koji se susreće kod vozila kod kojih su vratila koja se spajaju zglob prenosnikom znatno udaljena obično se jedno od vratila naziva pomoćno, a drugo glavno vratilo zglo prenosnika.

Slika . Šema kardanskog prenosnika

Pogonski mostPogonski most služi za prenos obrtnog momenta od mjenjača do pogonskih točkova. Pogonski most primiti vertikalne, uzdužne i poprečne sile koje se javljaju izmeĎu kolovoza i rama ili karoserije voPogonski most sastoji od sledećih sklopova:

1. Glavni prenosnik,

2. Diferencijalni prenosnik,


16/18

3. Pogonska poluvratila.

Pogonski most se sa svim sklopovima nalazi u jedinstvenom kućištu. Zadaci pogonskog mosta su:

a) Da vrši redukciju obrtnog momenta i broja obrtaja sa konstantnim prenosnim odnosom - io, b b) Da prenosi obrtni moment na levi i desni pogonski točak c) Da menja ravan obrtanja vratila

Glavni prenosnikOsnovni zadatak glavnog prenosnika je da obezbedi promenu ravni obrtanja vratila. Pri tome se m

obezbediti prenos snage do pogonskih točkova. Da bi se to postiglo najčešće se koristi rešenje podrazumeva primenu konusno tanjirastog para zupčanika sa pravim, spiralnim iii hipoidnim zubima.Hipoidni zupčanici su naročita vrsta zupčanika sa spiralnim zubima kod kojih se osovina malog konuzupčanika i osovina centra tanjirastog zupčanika ne seku, već, u zavisnosti od prečnika zupčanikakonusnog zupčanika prolazi ispod ose centra tanjirastog zupčanika. Ovo pomeranje ose konusnog zupčaa sa njim i kardanskog vratila, omogucava nisku konstrukciju tunela za kardansko vratilo, čime se pove prostor u samom vozilu. Preimućstvo primene hipoidnog zupčastog para je: miran i bešuman rad, vizdržljivost pritiska i opterećenja izmeĎu površine zubaca, mogućnost primene već ih prenosnih odno11:1, visok stepen korisnog dejstva i duži vek .

Slika . Dvostruka redukcija kod glavnog prenosnika

Ovakva konstrukcija se prirnenjuje kod vozila veće nosivosti. Sva savremena teretna vozila su graĎenovakvim glavnitm prenosnikom. Zbog toga, kod teretnih vozila je konstrukcija glavnog prenosnika teglomazna.

Diferencijalni prenosnikU pogonskom mostu diferencijalni prenosnik služi za prenošenje obrtnog momenta na levi i desni pogotočak pri njihovim meĎusobno različitim ugaonim brzinama. Do ove razlike dolazi pri kretanju vozkrivini, po neravnom putu i u slučaju različitih poluprečnika točkova, do čega može doć i pri razli pritiscima u pneumaticima ili pri nejednakom trošenju pneumatik a. U svim tim slučajevima do razliugaonim brzinama dolazi usled toga što točkovi u istom vremenskom periodu moraju da imaju razlobimne brzine (jer prelaze različite puteve za isto vreme, odnosno prelaze isti put sa različ poluprečnicima kotrljanja).Diferencijali se koriste i za razvodjenje obrtnih momenata na dva i više pogonmostova.

Tanjirasti zupčanik pričvršćen zakućište i obrće se sporije od pogonskog


17/18

Slika . Diferencijalni prenosnik

Slika . Rad diferencijala

Pogonska osovina točka

Pogonski konusni zupčanik -prenosisnagu na veliki tanjirasti zupčanik

Viljuška krstastog zgloba

Tanjirasti zupčanik diferencijalačvrsto spojen sa pogonskomosovinom točka

Satelitski zupčanici-kruže sa velikimtanjirastim zupčanikom

Tanjirasti zupčanik čvrstospojen sa pogonskom

osovinom točka

Pogonska osovina

točka-prenosi snagu natočak

Kućište zadnje osovine


18/18

Documents

Osnovni Sistemi Na Komercijalnim Vozilima