of 25 /25
Osmo predavanje Osmo predavanje 1 Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Osnovni pokazatelji kvaliteta voda - Пријаваnasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/2380/8. Osnovni pokazatelji... · Metode analiza vode i ocena kvaliteta voda obično se vrši prema

Embed Size (px)

Text of Osnovni pokazatelji kvaliteta voda - Пријаваnasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/2380/8. Osnovni...

  • Osmo predavanjeOsmo predavanje

    1

    Osnovni pokazatelji kvalitetavoda

  • Ciljevi i ishodi 8. predavanjaCiljevi predavanja Ishodi predavanja Boja vode Miris i ukus vode Mutnoa Provodljivost vode Temperatura vode pH vrednost Alkalitet Tvrdoa vode Ukupne rastvorljive materije

    Na kraju predavanja studente biti osposobljen da: objasni organoleptike

    karakteristike vode uodreivanju njenogkvaliteta objasni uticaj mutnoe,

    provodljivosti, pH,alikaliteta, tvrdoe nakvaliett vode.

    2

    Boja vode Miris i ukus vode Mutnoa Provodljivost vode Temperatura vode pH vrednost Alkalitet Tvrdoa vode Ukupne rastvorljive materije

    Na kraju predavanja studente biti osposobljen da: objasni organoleptike

    karakteristike vode uodreivanju njenogkvaliteta objasni uticaj mutnoe,

    provodljivosti, pH,alikaliteta, tvrdoe nakvaliett vode.

  • Metode analiza vode i ocena kvaliteta voda obino se vri premapropisima koji se nalaze u posebnim prirunicima:

    kod nas Standardne metode zaispitivanje higijenske ispravnostivode za pie

    u svetu prestina StandardMethods for the Examination ofWater and Wastewater

    3

    kod nas Standardne metode zaispitivanje higijenske ispravnostivode za pie

    u svetu prestina StandardMethods for the Examination ofWater and Wastewater

  • Boja vodeBoja predstavlja optiko svojstvo vode. Boja vode posledica je

    apsorpcije i refleksije svetlosti odreene talasne duine, bezskretanja talasnih duina. Boja joj moe biti razliita zbog prisutnihprimesa (rastvorne soli gvoa, huminskih i fulvo kiselina).

    Boja se odreuje kolorimetrijski na osnovu platino-kobaltne skale i izraavase u stepenima.

    Jedan stepen skale odgovara sadraju2,49 mg K2[PtCl6] i 2,018 mg CoCl26H2O

    Voda za pie ne sme da ima vie od 5 jedinica platinokobaltne skale.

    4

    Boja predstavlja optiko svojstvo vode. Boja vode posledica jeapsorpcije i refleksije svetlosti odreene talasne duine, bezskretanja talasnih duina. Boja joj moe biti razliita zbog prisutnihprimesa (rastvorne soli gvoa, huminskih i fulvo kiselina).

    Boja se odreuje kolorimetrijski na osnovu platino-kobaltne skale i izraavase u stepenima.

    Jedan stepen skale odgovara sadraju2,49 mg K2[PtCl6] i 2,018 mg CoCl26H2O

    Voda za pie ne sme da ima vie od 5 jedinica platinokobaltne skale.

  • Miris i ukus vode

    Miris i ukus prirodne vode potie od rastvorenih soli, gasova i organskihjedinjenja nastalih procesom ivotne aktivnosti vodenih organizama.

    Prirodni mirisi (mirisi trulei, plesni) nastaju prilikom razlaganjaorganskih materija ili usled ivotne aktivnosti vodenih organizama.

    Vetaki mirisi (miris fenola, itd.) javljaju se prilikom antropogenogzagaenja vode.

    Ukus vode zavisi od vrste i koncentracije rastvorenih soli:

    NaCl 500 mg/dm3 slan ukusMgCl2 400 mg/dm3 gorak ukusKCl 700 mg/dm3 gorak ukusFeSO4 5 mg/dm3 gvoevit ukusMnCl2 4 mg/dm3 ukus na blato

    5

    Miris i ukus prirodne vode potie od rastvorenih soli, gasova i organskihjedinjenja nastalih procesom ivotne aktivnosti vodenih organizama.

    Prirodni mirisi (mirisi trulei, plesni) nastaju prilikom razlaganjaorganskih materija ili usled ivotne aktivnosti vodenih organizama.

    Vetaki mirisi (miris fenola, itd.) javljaju se prilikom antropogenogzagaenja vode.

    Ukus vode zavisi od vrste i koncentracije rastvorenih soli:

    NaCl 500 mg/dm3 slan ukusMgCl2 400 mg/dm3 gorak ukusKCl 700 mg/dm3 gorak ukusFeSO4 5 mg/dm3 gvoevit ukusMnCl2 4 mg/dm3 ukus na blato

  • Skala za odreivanje mirisa vode(u balima)

    Bal Jainamirisa

    Opis odreivanja

    0 Nema Odsustvo mirisa. Ne moe da se opazi.

    1 Vrlo slaba Miris moe da utvrdi posebno osposobljeno lice.

    2 Slaba Miris ne skree panju korisnika vode. Ali moe da se primeti ako sena njega ukae.

    6

    Miris se odreuje organoleptiki na sobnoj T i na 40C, a defisnie se opisno.Daju se opisne ocene od 0-5. Ukus vode se odreuje samo ukoliko se ne sumnja umikrobioloku i toksikoloku ispravnost.

    Miris ne skree panju korisnika vode. Ali moe da se primeti ako sena njega ukae.

    3 Primetna Miris se lako ustanovi i izaziva kolebanje prema korienju vode.

    4 Znatna Miris koji se odmah oseti i izaziva panju, a vodu ini nepogodnom zapie.

    5 Vrlo jaka Miris je toliko jak da ini vodu nepogodnom za pie.

  • Mutnoa vode Mutnoa vode potie od prisutnih koloidnih i suspendovanih -

    grubodisperznih primesa (prenika veeg od 100 m). Mutnoa vode potie od: Suspendovanih estica gline, estica mulja, Finih, sitnih organskih i neorganskih materija, Rastvorenih, obojenih organskih materija koje potiu iz otpadne vode, Mikroskopski sitnih ivih organizama, planktona.

    Prozranost vode.

    7

    Mutnoa vode potie od prisutnih koloidnih i suspendovanih -grubodisperznih primesa (prenika veeg od 100 m).

    Mutnoa vode potie od: Suspendovanih estica gline, estica mulja, Finih, sitnih organskih i neorganskih materija, Rastvorenih, obojenih organskih materija koje potiu iz otpadne vode, Mikroskopski sitnih ivih organizama, planktona.

    Prozranost vode.

  • Mutnoa se odreuje uporedjivanjem uzorka vode sa standardima silikatnezemlje koji se dre u bocama od bezbojnog stakla. Standard se pravi tako to selitru vode doda 1 g dijatomejske zemlje i takva suspenzija ima mutnou 1000stepeni.

    Bitno je da se pre uporeivanja i uzorak i standard dobro promukaju. Voda za pie ne sme da ima mutnou veu od one koju bi prouzrokovalo 10 mg

    silikatne gline u 1l vode. Mutnoa se meri i poreenjem svetlosnih efekata koji se odvijaju

    prolaskom svetlosti kroz uzorak i kroz standard. to je vei intenzitet skretanja svetla, to je vea interferencija, vea je i

    mutnoa uzorka. Izraava se u nefelometrijskim jedinicama mutnoe, (eng. nephelometric turbidity

    units (NTU))

    8

    Mutnoa se odreuje uporedjivanjem uzorka vode sa standardima silikatnezemlje koji se dre u bocama od bezbojnog stakla. Standard se pravi tako to selitru vode doda 1 g dijatomejske zemlje i takva suspenzija ima mutnou 1000stepeni.

    Bitno je da se pre uporeivanja i uzorak i standard dobro promukaju. Voda za pie ne sme da ima mutnou veu od one koju bi prouzrokovalo 10 mg

    silikatne gline u 1l vode. Mutnoa se meri i poreenjem svetlosnih efekata koji se odvijaju

    prolaskom svetlosti kroz uzorak i kroz standard. to je vei intenzitet skretanja svetla, to je vea interferencija, vea je i

    mutnoa uzorka. Izraava se u nefelometrijskim jedinicama mutnoe, (eng. nephelometric turbidity

    units (NTU))

  • 9

    Dozvoljena vrednost turbiditet za pijauvodu je 1,0 NTU.

    Standardi turbiditeta od 5,50, i 500 NTU

    hidrazinsulfat

    heksametilentetramin

  • Terenski turbidimetriNa slici su prikazani terenski turbidimetri, koji se kalibriu standardima

    odgovarajue mutnoe, koje izdaje proizvoa.

    10

  • Cev za odreivanje mutnoe vode

    11

  • Uticaj mutnoe vodeVisoka koncentracija suspendovanih materija smanjuje prodiranje

    svetlosti kroz vodu, usporava rast makrofita, utie na ivot drugihorganizama koji koriste makrofite kao hranu.

    Smanjenjem koliine svetlosti u vodi - proces fotosinteze seusporava, koliina O2 se smanjuje.

    Suspendovane estice apsorbuju toplotu Suneve svetlosti i vodase zagreva, koliina O2 se smanjuje.

    12

    Visoka koncentracija suspendovanih materija smanjuje prodiranjesvetlosti kroz vodu, usporava rast makrofita, utie na ivot drugihorganizama koji koriste makrofite kao hranu.

    Smanjenjem koliine svetlosti u vodi - proces fotosinteze seusporava, koliina O2 se smanjuje.

    Suspendovane estice apsorbuju toplotu Suneve svetlosti i vodase zagreva, koliina O2 se smanjuje.

  • Mutnoa i TSS Merenjem mutnoe - odreuje se ukupna koliina suspendovanih

    estica u vodi TSS (total suspended solids). Jedinica: mg suve materije/l. Tri naina odreivanja ukupne koliine TSS:

    procenjivanje rasipanja svetlosti o vrste estice suspendovane u vodi, poznata koliina vode se filtrira i sakupljaju se suspendovane estice; posle

    suenja na 103C (da bi se uklonila voda) meri se masa estica, gledanje kroz cev koja na dnu ima crno-beli disk; procenjuje se koliko je

    vode potrebno da disk nestane iz vidnog polja.

    13

    Merenjem mutnoe - odreuje se ukupna koliina suspendovanihestica u vodi TSS (total suspended solids).

    Jedinica: mg suve materije/l. Tri naina odreivanja ukupne koliine TSS:

    procenjivanje rasipanja svetlosti o vrste estice suspendovane u vodi, poznata koliina vode se filtrira i sakupljaju se suspendovane estice; posle

    suenja na 103C (da bi se uklonila voda) meri se masa estica, gledanje kroz cev koja na dnu ima crno-beli disk; procenjuje se koliko je

    vode potrebno da disk nestane iz vidnog polja.

  • Provodljivost vode Provodljivost, , je elektrino svojstvo vode. Mera ukupne koliine rastvorenih soli ili jona u vodi. Voda i vodeni rastvori u zavisnosti od koncentracije jona mogu da

    provode struju.

    Provodljivost vode zavisi od: vrste jona prisutnih u vodi, koncentracije jona, pokretljivosti i naelektrisanja jona, temperature na kojoj se odreuje provodljivost.

    14

    Provodljivost, , je elektrino svojstvo vode. Mera ukupne koliine rastvorenih soli ili jona u vodi. Voda i vodeni rastvori u zavisnosti od koncentracije jona mogu da

    provode struju.

    Provodljivost vode zavisi od: vrste jona prisutnih u vodi, koncentracije jona, pokretljivosti i naelektrisanja jona, temperature na kojoj se odreuje provodljivost.

  • Faktori koji odreuju koncentraciju jona u vodi: Geologija (sastav stena) Vrste padavina Isparavanje Ljudska aktivnost:

    otpadne vode septikih i drenanih sistema, emisija izduvnih gasova, upotreba vetakih ubriva, kisele kie.

    U SI sistemu jedinica za provodljivost je simensim (S). Reciprona veliina je otpornost, R, ija jedinica je om (). Obino se meri specifina provodljivost, , koja se izraava u S/cm.

    Provodljivost, je obrnuto proporcionalna otpornosti, RK = 1/R

    15

    Faktori koji odreuju koncentraciju jona u vodi: Geologija (sastav stena) Vrste padavina Isparavanje Ljudska aktivnost:

    otpadne vode septikih i drenanih sistema, emisija izduvnih gasova, upotreba vetakih ubriva, kisele kie.

    U SI sistemu jedinica za provodljivost je simensim (S). Reciprona veliina je otpornost, R, ija jedinica je om (). Obino se meri specifina provodljivost, , koja se izraava u S/cm.

    Provodljivost, je obrnuto proporcionalna otpornosti, RK = 1/R

  • pH vrednost vode za pieEkstremne pH vrednosti ukazuju na akcidente.

    Maksimalno doputena pH vrednost za voduFlairana prirodna voda 6,8 8,5Preiena voda (redovne prilike) 6,8 8,5Nepreiena voda (redovne prilike) 6,5 9,0Vanredne prilike 6,5 9,5

    16

    Ekstremne pH vrednosti ukazuju na akcidente.

    Maksimalno doputena pH vrednost za voduFlairana prirodna voda 6,8 8,5Preiena voda (redovne prilike) 6,8 8,5Nepreiena voda (redovne prilike) 6,5 9,0Vanredne prilike 6,5 9,5

  • Razlozi fluktuacije pH vrednostiprirodnih voda

    Fotosintezom se rastvoreni CO2 u vodi iskoriava. Time se smanjuje kiselostvode, odnosno pH vode raste. Nasuprot fotosintezi, razlaganjem OM stvara seCO2, koji se rastvara u vodi, tako da se pH smanjuje. Zbog toga, pH moebiti vea tokom dana i tokom perioda vegetacije, kada je fotosintezamaksimalna.

    Disanje i razlaganje OM sniava pH. Kao i koncentracija rastvorenog kiseonika,i pH se moe menjati sa dubinom u jezeru, usled promene u fotosintezi idrugim hemijskim reakcijama. Tako, postoji tipino sezonsko smanjenjepH u donjim delovima stratifikovanog jezera usled akumuliranja CO2.U tim slojevima nema dovoljno svetla za biljke koje mogu da fiksiraju CO2, a sadruge strane razlaganje OM dovodi do oslobaanja CO2.

    Na sreu, jezerska voda je kompleksnog sastava; puna je hemijskih komponentikoje mogu da spree velike promene pH (puferski kapacitet). Zato, prirodnevode imaju opseg pH od 6.5 do 8.5.

    17

    Fotosintezom se rastvoreni CO2 u vodi iskoriava. Time se smanjuje kiselostvode, odnosno pH vode raste. Nasuprot fotosintezi, razlaganjem OM stvara seCO2, koji se rastvara u vodi, tako da se pH smanjuje. Zbog toga, pH moebiti vea tokom dana i tokom perioda vegetacije, kada je fotosintezamaksimalna.

    Disanje i razlaganje OM sniava pH. Kao i koncentracija rastvorenog kiseonika,i pH se moe menjati sa dubinom u jezeru, usled promene u fotosintezi idrugim hemijskim reakcijama. Tako, postoji tipino sezonsko smanjenjepH u donjim delovima stratifikovanog jezera usled akumuliranja CO2.U tim slojevima nema dovoljno svetla za biljke koje mogu da fiksiraju CO2, a sadruge strane razlaganje OM dovodi do oslobaanja CO2.

    Na sreu, jezerska voda je kompleksnog sastava; puna je hemijskih komponentikoje mogu da spree velike promene pH (puferski kapacitet). Zato, prirodnevode imaju opseg pH od 6.5 do 8.5.

  • Alkalitet vode za piePredstavlja kapacitet vode da primi H+ jone (neutralie kiseline).

    Osnovne komponente koje doprinose alkalitetu vode su hidroksilni, karbonatni ibikarbonatni joni :

    OH + H+ H2OCO32 + H+ HCO3HCO3 + H+ H2CO3

    ALKALITET = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3] - [H+ ]

    Povrinske vode sa visokom vrednou alkaliteta e neutralisati kisele kie ispreiti promene pH, koje bi mogle biti pogubne po akvatine organizme.

    18

    Predstavlja kapacitet vode da primi H+ jone (neutralie kiseline).

    Osnovne komponente koje doprinose alkalitetu vode su hidroksilni, karbonatni ibikarbonatni joni :

    OH + H+ H2OCO32 + H+ HCO3HCO3 + H+ H2CO3

    ALKALITET = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3] - [H+ ]

    Povrinske vode sa visokom vrednou alkaliteta e neutralisati kisele kie ispreiti promene pH, koje bi mogle biti pogubne po akvatine organizme.

    Proton akceptori Proton donor

  • Alkalitet se izraava u jedinicama:mgCaCO3 /L ili mg Ca/L ili mol H+ /L1 mg CaCO3 = 0.001 g/100g/mol = 10 mol CaCO3 = 10 mol CO32- =

    20 mol H+Prema tome, alkalitet vode koja sadri 20 mol /L proton akceptujuih jonskih

    vrsta moe se izraziti i kao 1 mg/L CaCO3.Alkalitet se meri titracijom uzorka kiselinom. Na pH 8 javlja se z.t.t. za prelazak

    karbonata u hidrokarbonat plus hidroksida u vodu, ime se dobijakarbonatni alkalitet. Ukoliko se titracija nastavi do pH 4.5,hidrokarbonat se dalje protonuje kada se stvara CO2(aq), pri emu titracijado ove vrednosti daje ukupni alkalitet.

    19

    Alkalitet se izraava u jedinicama:mgCaCO3 /L ili mg Ca/L ili mol H+ /L1 mg CaCO3 = 0.001 g/100g/mol = 10 mol CaCO3 = 10 mol CO32- =

    20 mol H+Prema tome, alkalitet vode koja sadri 20 mol /L proton akceptujuih jonskih

    vrsta moe se izraziti i kao 1 mg/L CaCO3.Alkalitet se meri titracijom uzorka kiselinom. Na pH 8 javlja se z.t.t. za prelazak

    karbonata u hidrokarbonat plus hidroksida u vodu, ime se dobijakarbonatni alkalitet. Ukoliko se titracija nastavi do pH 4.5,hidrokarbonat se dalje protonuje kada se stvara CO2(aq), pri emu titracijado ove vrednosti daje ukupni alkalitet.

  • Voda A (pH = 9, nema karbonata)

    [H3O+]=10-9 M[OH-]=10-5 M[HCO3-]= [CO32-]= 0 M

    Alk = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3] - [H+ ]= 10-5 + 0 + 0 - 10-9

    = 10-5 mol/l = 10mol/l

    Voda B (pH = 8.3, sadri bikarbonat 0.01M)

    [H3O+]=10-8.3 M[OH-]=10-5.7 M[HCO3-]= 0.01 M

    Alk = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3] - [H+ ]= 10-5.7 + 0.01 + 29.410-5 - 10-8.3

    = 0.01 mol/l = 10 000 mol/l20

    Voda A (pH = 9, nema karbonata)

    [H3O+]=10-9 M[OH-]=10-5 M[HCO3-]= [CO32-]= 0 M

    Alk = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3] - [H+ ]= 10-5 + 0 + 0 - 10-9

    = 10-5 mol/l = 10mol/l

    Voda B (pH = 8.3, sadri bikarbonat 0.01M)

    [H3O+]=10-8.3 M[OH-]=10-5.7 M[HCO3-]= 0.01 M

    Alk = [OH ] + 2[CO32] + [HCO3] - [H+ ]= 10-5.7 + 0.01 + 29.410-5 - 10-8.3

    = 0.01 mol/l = 10 000 mol/l mol/l109.410

    0.01104.7OHHCOKCO 58.3

    11

    3

    3a223

  • Voda B ima niu pH vrednost od vode A, ali mnogo vei alkalitet.Na osnovu ovog se vidi razlika izmeu pH i alkaliteta.

    pH predstavlja faktor intenziteta, koji meri koncentraciju baze ilikiseline dostupne za reakciju. A alkalitet predstavlja faktorkapaciteta, koji meri sposobnost vode da zaustavi reakciju sakiselinom ili bazom.

    Acidifikacija jezera u njegovom prirodnom okruenju je analognatitraciji u makro razmerama. U zavisnosti od njihovog poloaja natitracionoj krivoj, jezera se grupiu u dobro puferovana,prelazna, kisela jezera.

    21

    Voda B ima niu pH vrednost od vode A, ali mnogo vei alkalitet.Na osnovu ovog se vidi razlika izmeu pH i alkaliteta.

    pH predstavlja faktor intenziteta, koji meri koncentraciju baze ilikiseline dostupne za reakciju. A alkalitet predstavlja faktorkapaciteta, koji meri sposobnost vode da zaustavi reakciju sakiselinom ili bazom.

    Acidifikacija jezera u njegovom prirodnom okruenju je analognatitraciji u makro razmerama. U zavisnosti od njihovog poloaja natitracionoj krivoj, jezera se grupiu u dobro puferovana,prelazna, kisela jezera.

  • Posmatrajmo etvrtastu kolonu u nekom jezeru sapovrinom od 1 dm2.

    Vk = 200 dm x 1 dm2 = 200 dm3 = 200 L

    Kolona sadri 200 L x 25 mol/L = 5000 mol/Lproton neutralizanata.

    Zapremina kinice koja pada na ovu povrinu jezeratokom jedne godine bie jednaka prosenojgodinjoj koliini padavina puta povrina:

    Ova zapremina sadri 10L x 10-4 mol/L H3O+ =1000 mol protona.

    Prema tome, ovaj proraun predvidja da jezero moepostati zakiseljeno za oko 5 godina. Pri tome, uzetesu sledee pretpostavke: da u jezero ne dolaze novevode, niti odlaze postojee, da ne postoji interakcijasa sedimentima.

    God

    inje

    pada

    vine

    = 1

    m

    Povrina = 1dm2

    22

    Posmatrajmo etvrtastu kolonu u nekom jezeru sapovrinom od 1 dm2.

    Vk = 200 dm x 1 dm2 = 200 dm3 = 200 L

    Kolona sadri 200 L x 25 mol/L = 5000 mol/Lproton neutralizanata.

    Zapremina kinice koja pada na ovu povrinu jezeratokom jedne godine bie jednaka prosenojgodinjoj koliini padavina puta povrina:

    Ova zapremina sadri 10L x 10-4 mol/L H3O+ =1000 mol protona.

    Prema tome, ovaj proraun predvidja da jezero moepostati zakiseljeno za oko 5 godina. Pri tome, uzetesu sledee pretpostavke: da u jezero ne dolaze novevode, niti odlaze postojee, da ne postoji interakcijasa sedimentima.

    Pros

    ena

    dub

    ina

    jeze

    ra =

    20

    m

    Kolona koja predstavljajedan deo jezera

  • Tvrdoa vode

    Tvrda voda je voda koja moe daizazove taloenje sapuna, odnosnostvaranje kamena u bojlerima.

    Te reakcije vode potiu zbog visokogsadraja Ca i Mg.

    Tvrde vode ne predstavljaju opasnostpo zdravlje ljudi.

    U industriji su nepoeljne, jerizazivaju veu potronju goriva zazagrevanje kotlova u kojima sekuva voda.

    mg/lCaCO3

    Stepentvrdoe

    0-75 meka voda

    srednjetvrda voda

    23

    Tvrda voda je voda koja moe daizazove taloenje sapuna, odnosnostvaranje kamena u bojlerima.

    Te reakcije vode potiu zbog visokogsadraja Ca i Mg.

    Tvrde vode ne predstavljaju opasnostpo zdravlje ljudi.

    U industriji su nepoeljne, jerizazivaju veu potronju goriva zazagrevanje kotlova u kojima sekuva voda.

    75-150 srednjetvrda voda

    150-300 tvrda voda

    300 i vie vrlo tvrdavoda

    Pijaa voda Nia je srednje tvrda voda.

  • Tvrdoa se deli na: Karbonatnu tvrdou, potie od Ca i Mg jona u formi bikarbonata i Nekarbonatnu tvrdou, potie od Ca i Mg jona u obliku sulfata,

    hlorida i nitrata.Kuvanjem vode bikarbonati prelaze u karbonate, koji su nerastvorni, pri

    emu iezava karbonatna tvrdoa, preostaje nekarbonatna (stalna)tvrdoa.

    Vode se svrstavaju u etiri stepena tvrdoe, ako se stepen tvrdoeizraava u mg/l CaCO3.

    24

    Tvrdoa se deli na: Karbonatnu tvrdou, potie od Ca i Mg jona u formi bikarbonata i Nekarbonatnu tvrdou, potie od Ca i Mg jona u obliku sulfata,

    hlorida i nitrata.Kuvanjem vode bikarbonati prelaze u karbonate, koji su nerastvorni, pri

    emu iezava karbonatna tvrdoa, preostaje nekarbonatna (stalna)tvrdoa.

    Vode se svrstavaju u etiri stepena tvrdoe, ako se stepen tvrdoeizraava u mg/l CaCO3.

  • vrste materije u vodi suvi ostataksu sve one materije koje ostaju nakon isparavanja vode i suenja na

    temperaturi od 103-105C.One su i organskog i neorganskog porekla.Ima uticaja na upotrebu vode.

    Vode sa sadrajem ukupnih vrstih materija ispod 500 mg/l supogodne za pie.

    25

    su sve one materije koje ostaju nakon isparavanja vode i suenja natemperaturi od 103-105C.

    One su i organskog i neorganskog porekla.Ima uticaja na upotrebu vode.

    Vode sa sadrajem ukupnih vrstih materija ispod 500 mg/l supogodne za pie.