Osnovi računarske tehnike,

ZA 1 RAZRED
- Osnovi raunarske tehnike, - Osnovi rada u OS sa grafikim interfejsom
- Obrada teksta (MS Word 2010), - Tabelarni prorauni (MS Excel 2010),
- Slajd prezentacije (MS power Point 2010), - Internet i el. komunikacija
2
Osnovi
raunarske
tehnike
Skripta
3
INFORMATIKA I DRUŠTVO, ISTORIJAT
Znaaj informatike u društvu
Znaaj informatike u društvu je ogroman, tako da gotovo ne postoji oblast ivota u kojoj raunari
nisu našli svoju primenu. Tako da u svim oblastima, od nauno-tehnikih do igara i zabave raunari su našli svoju veliku primenu.
Istorijat razvoja raunara
Od raznih mehanikih raunaljki i kalkulatora prošlo je puno vremena da bi se razvio prvi
elektronski digitalni raunar. Prvi elektronski digitalni raunar proizveden je 1939 god.i nazvan je ABC (ATONASOF BERI COMPUTER), ali je ovaj projekat napušten 1942 god.
Prvi uspešni elektronski digitalni raunar bio je ENIAK (Electronic numerical intergrator and
computer). Raunar je bio teak oko 30 tona zauzimao je prostor 10 sa 20 metara i obino je korišden u vojne svrhe za razne balistike proraune za vreme drugog svetskog rata. Dalji razvoj raunara razvijao se kroz 4 generacije, i to:
1. Raunari prve generacije korsitili su vakumske cevi, kao prekidake elemente, koje su zauzimale veliki prostor, puno su se grejale, trošile puno elektrine energije i zbog toga je ENIAK zauzimao veliki prostor i pripadao prvoj generaciji raunara,
2. Raunari druge generacije koristili su tranzistore kao elemente i oni su bili u velikoj prednosti jer su bili mnogo manji, manje su se grejali, manje su trošili elektrine energije i mnogo brze i efikasnije radili.
3. Raunar i trede generacije koristili su intergralna kola kao elemente. Intergralna kola su skup više tranzistora i ostalih elemenata proizvedenih u jednom ipu. Intergralna kola su dovela do mnogo manjih dimenzija raunara.
4. Raunari etvrte generacije koristili su mikroprocesore. Mikroprocesor je specijalno intergralno kolo koje ima glavnu ulogu u raunaru, jer izvršava sve informacije zadate programom. Slededi bitni datumi u istoriji razvoja raunara su:
1983 god IBM predstavlja novi raunar od 128 kb. 1989 god uvodi se prvi raunar i bazirani na procesoru 486. 1990 god firma Microsoft uvodi
Windows 3.0. 1991 god vise proizvoaa uvodi laptop raunare. 1993 god pocinje isporuka raunar a baziranih procesora PENTUM.
4
RAUNARSKI SISTEMI
Raunarski sistem je elektronska mašina koja obrauje ulazne informacije a od njih proizvodi izlazne informacije. Ulazne informacije su podaci i naredbe, a izlazne informacije su rezultati. Da bi se jedan zadatak izvršio na raunarskom sistemu mora biti rašlanjen na niz manjih zadataka. A za svaki manji zadatak napisati odgovarajuce komande.Skup komandi (Instrukcija) napisanih da bi se izvršila neka obrada naziva se program, a ljudi koji pisu programe nazivaju se programeri. Raunarski sistem se sastoji od raunarskog hardvera i raunarskog softvera. Raunarski hardver su sve fizike komponente raunarskog sistema. Raunarski softver su programi koji se izvršavaju na hardveru raunara. Raunari se mogu podeliti na razliite naine
Personalni raunar
Lini raunar ili, kako je ved odavno u našem jeziku odomadeno, personalni kompjuter, od engleskog “personal computer”, kako samo ime kae, namenjen je linoj upotrebi, za razliku od servera/posluitelja, koje koristi vedi broj ljudi istovremeno s razliitih lokacija. Ukoliko nemate nameru da esto prenosite raunar s jednog mesta na drugo, a pri tome elite da odnos cena/performanse bude maksimalan, tada koristite desktop raunar. U poreenju s laptop ili tablet raunarima, mnogo je vedih dimenzija, nezgodan za prenošenje, troši više elektrine energije, ali ima znatno bolje performanse. Moemo redi da desktop raunar biraju korisnici kojima treba raunar boljih performansi, lako nadogradivih, a pritom im nije bitna potrošnja elektrine energije te nemaju potrebe da ga prenose ili koriste na mestima gde nema prikljuka na elektrinu mreu.
Prenosni raunar ili tablet Prenosni ili tablet raunar upotrebljavaju korisnici koji imaju potrebu da prenose raunar. Prenosni raunar, za razliku od tableta, po nainu unosa podataka više lii na personalni raunar. Za unos podataka se koriste tastatura i miš, dok se kod tableta unos podataka vrši preko ekrana osetljivog na dodir (touch screen). Za razliku od personalnog raunara, prenosni i tablet raunar su optimizovani za lako prenošenje, malu potrošnju na uštrb performansi, mogu se koristiti (odreeno vreme – dok se ne isprazne baterije) bez upotrebe prikljuka na elektrinu mreu. Naravno, kako bismo pripremili prenosni ili tablet raunar za upotrebu bez energetskog prikljuka, potrebno je napuniti baterije spajanjem na elektrinu mreu.
Prenosni digitalni ureaji
Depni raunar (PDA – Personal Digital Assistant) je praktino raunar malih dimenzija, koji staje na dlan korisnika. Lako se povezuje s mobilnim telefonima i dobro je rešenje za nezahtevne korisnike. Mobilni telefon je prenosni elektronski ureaj koji se koristi za komunikaciju na daljinu. U novije vreme
5
ovaj mobilni ureaj je evoluirao u multifunkcionalni ureaj. Dodatne funkcije, kao što su kratke tekstualne poruke (SMS), elektronska pošta, pristup internetu, registracije kontakta, kalkulator, sat, alarm, snimanje i prikazivanje fotografija, snimanje i reprodukcija video zapisa, slanje i primanje multimedijalnih poruka (MMS), snimanje i reprodukcija zvuka itd. pretvorio je mobilni telefon u veoma koristan ureaj bez kojeg aktivno uestvovanje i delovanje u modernom društvu nije mogude. Pametni telefon (Smartphone) je ureaj nastao sinergijom, spajanjem, funkcionalnosti telefona, depnog raunara, kamere, fotoaparata i raunara.Pametni telefon za rad koristi operativni sistem, koji je podloga za razvoj aplikacija. Neki od pametnih telefona mogu da se prikljue na zasebni ekran i tastaturu, ime se kreira slino radno okruenje kao da koristimo prenosni ili desktop raunar. Neki od operativnih sistema su: Google Android, Symbian, Blackberry, Plam Pilot, Windows Phone.
OSNOVE HARDVERA
Pojam hardver podrazumeva raunarske komponente, fiziki i opipljivi deo raunara, tj.elektrine, elektronske i mehanike delove od kojih je raunar sastavljen.
PRINCIP RADA RAUNARA bi se najjednostavnije mogao opisati na slededi nain: podaci se unose putem ulaznih ureaja, obrauju se i uvaju u sistemskoj jedinici, a potom putem izlaznih ureaja prikazuju. Vedina današnjih raunara koristi ovaj osnovni nain rada koji se naziva još i Fon Nojmanov model (Von Neumann), prema matematiaru koji ga je osmislio. Ulazni podaci unose se putem ulazne jednice, koja ih prosleuje memoriji. Procesor ih odatle uzima, obrauje, rezultate i meurezultate vrada u memoriju, odakle se izlaznom jedinicom saopštavaju korisniku
1. Monitor
komunikaciju sa hard diskom)
Sl. 1. Osnovni princip rada raunara - prvi prikaz
GLAVNI DELOVI RAUNARA Kao što smo ved naveli, raunar je funkcionalno podeljen na ovaj nain:
Sl. 2. Osnovni princip rada raunara - drugi prikaz
Komponente hardvera PC (Personalni kompjuter) je lini raunar sastavljen od : Centralne jedinice
Matina ploa Procesor (CPU) Memorija Magistrale Hard diskovi Opticki uredjaji Kontroleri
Portovi Grafika kartica Zvuna kartica Mrena kartica Modem TV kartica
Ulaznih uredjaja
Izlaznih uredjaja
SISTEMSKA JEDINICA (KUDIŠTE)
U sistemskoj jedinici (kudištu) se nalaze svi vitalni delovi raunara. Postoje dva osnovna tipa kudišta:
• Stono (Desktop) kudište je smešteno na radnom stolu i horizontalne je orijentacije. • Toranj (Tower) je vertikalne orijentacije i moe biti u tri veliine (mini - tower, mid – tower,
full - tower).
MATINA PLOA
Matina ploa (Motherboard, MVO) je osnovni deo raunara na koji su direktno ili kablovima povezane ostale komponente. Ureaji se povezuju na matinu plou putem sabirnice. Sabirnica (eng. bus) slui za povezivanje svih ureaja i osigurava protok podataka i upravljakih signala (komunikaciju) izmeu razliitih ureaja putem definisanih protokola.Protokol je "bonton" protoka podataka tj.nain na koji je definisana komunikacija izmeu ureaja. Sabirnice, zavisno od namene unutar raunara, moemo podeliti na:
• serijske - USB, Firewire, itd. • paralelne - AGP, PCI, itd. • mešovite - HyperTransport, InfiniBand, PCIe, itd.
8
PROCESOR
Centralna procesorska jedinica (CPU ili procesor) je centralni deo raunara, njegov „mozak“. Procesor upravlja svim ostalim delovima raunara, nadgleda njihovu meusobnu komunikaciju i obavlja aritmetiko-logike operacije.Najpoznatiji proizvoai su Intel i AMD. Procesor ima 4 karakteristike, a to su:
1. Brzina procesora je broj instrukcija koje procesor moe da izvrši u sekundi (Milion instrukcija po sekundi MIPS.)
2. Radni takt je uestalnost impulsa koja generiše specijalno elektronsko kolo i izraava se u hercima (Hz) Herc je izvedena jedinica za frekvenciju.
3. Duina procesorske rei je broj bita koje procesor moe da prenese od jedanput. 4. Interna keš memorija je bra memorija koja se nalazi u samom procesoru.
MEMORIJA
Memorija je uredjaj koji slui za skladištenje podataka.Memorijaima dve karakteristike: kapacitet (koliina) memorije i brzina ili vreme pristupa. Kapacitet memorije tj.koliina se izraava u bitima. Bit (Binary digit) je osnovna jedinica kojom merimo koliinu informacija. Kada se biti udrue u registre od po osam bita dobijamo 1 bajt. Bajt (Byte)ili oktet sadri osam bitova. 1 KB (kilobajt) - 1024 B (priblino 1000 B) 1 MB (megabajt) - 1024 KB (priblino 1000 KB) 1 GB (gigabajt) -- 1024 MB( priblino 1000 MB) Brzina ili vreme pristupa je vreme koje protekne od kada se uputi zahtev memoriji za uzimanje podataka pa sve dok taj podatak ne stigne. Brzinu je mogude izraziti i u hercima Hz.
Postoje 3 vrste memorije :
• Ram (random access memory) • Rom (read only memory) • Keš memorija
RAM (Random Access Memory) je radna memorija u koju se, prilikom rada, privremeno smeštaju programi i obraeni podaci.Omoguduje itanje i pisanje podataka, a gašenjem raunara se briše njen sadraj. ROM (Read Only Memory) je vrsta trajne, unutrašnje memorije koja slui iskljuivo za itanje. Primer je BIOS (Basic Input/Output System), program koji se nalazi u posebnom ROM-u na matinoj ploi, a slui za uitavanje operativnog sistema u radnu memoriju. Priruna memorija (Keš memorija) je predmemorija malog kapaciteta koja ima bri pristup podacima.uvanjem dela sadraja radne memorije u prirunu memoriju, ubrzava se komunikacija izmeu procesora i radne memorije.
9
Magistrale su elektrina kola pomodu kojih se razmenjuju informacije meukomponenata. Postoje 3 vrste : 1.Magistrala podataka kojim se prenose podaci 2.Adresna magistrala kojom se prenose adrese podataka gde su oni smešteni 3.Kontrolna magistrala kojom se prenose kontrolni i upravljaki signali.
Tvrdi disk (Hard Disk) je mesto trajnog skladištenja podataka. Karakterišu ga veliki kapacitet, bri rad u odnosu na optike ureaje, brzi pristup podacima i trajno skladištenje podataka. Razlikujemo unutrašnji i spoljašnji hard disk.Hard diskspada u grupu jedinica spoljne memorije.Kapacitet današnjih hard diskova krede se od80GB pa do TB i više.
Optiki ureaji slue za itanje optikih medija, CD-a , DVD-a diskova na cdmoe da stane oko 70MB podataka a na DVD do 8,3GB
Kontroleri su kontrolni set ipova koji slue za kontrolu celokupnograunarskog sistema.
Portovi (prikljuci) na raunarskom sistemi postoje 3 vrste portova: Serijski,Paralelni i USB. Kod serijskih portova informacije se prenose jedna po jedna. Serijski port ima prednost zato što se informacije (bitovi) prenose vrlo pouzdano i sigurno ali sporo. Kod paralelnih portova informacije (bitovi) se prenose mnogo bre ali manje pouzdano i sigurno zato je bilo potrebno izmisliti tredi prikljuak USB , koje je u suštini serijska magistrala tj prikljuak ali je nešto bra jer se koriste i putevi za prenos kojima se prenosi je elektricna energija. Grafika kartica slui da prebaci sliku iz digitalnog oblika u analogni oblik ireprodukuje sliku na ekranu monitora ova prebacivanja grafike iz digitalnog u analogni oblik u grafikoj kartici vrši grafika procesorska jedinica (GPU) koja ima svoju memoriju, koja je oko 1GB. Zvuna kartica slino grafikoj kartici i zvuna kartica prebacuje zvuk izdigitalnog oblika u analogni oblik i reprodukruje zvuk na zvunicima. Mrena kartica slui da se više raunara umrei u jedinstveno lokalnuraunarku mreu. Postoje mrena kartica gde se raunar povezuje putem kabla ali postoje i mrene kartice gde se raunar i povezuju beinim putem.
10
Modemska kartica slui za povezivanje raunara na internet preko obinetelefonske linije. FM I TV kartica slui za slušanje radija i gledanje televizije na raunaru.
ULAZNI I IZLAZNI UREAJI
Ulazni ureaji
Miš (Mouse) je ulazni ureaj koji olakšava rad u grafikom korisnikom okruenju (GUI). Miš prenosi pokrete ruke, a na ekranu monitora prikazuje se pokaziva (mouse pointer). Delimo ih prema nainu prenosa pokreta, na mehanike, koji su sve rei jer su ih zamenili optiki, a prema nainu povezivanja, na ine i beine. Trackball za razliku od miša nije pokretan. Pokreti ruke se na ekran prenose kotrljanjem kuglice koja se nalazi na gornjoj strani ureaja. Tastaturu (Keyboard) koristimo za unos podataka i zadavanje naredbi.Takoe mogu biti ine i beine.Vedina tastatura ima izmeu 80 i 110 tastera, od kojih su uvek prisutni alfanumeriki, numeriki , funkcijski i kontrolni tasteri. Alfanumeriki deo tastature je isti kao kod nekadašnjih pisadih mašina, numeriki deo je dodat jer se tastature koriste za unos velikog broja brojanih podataka naroito u poslovnom okruenju,a funkcijski i kontrolni tasteri su dodati da bi se lakše pristupalo operativnom sistemu i aplikacijama raunara. U zavisnosti od podešavanja unutar OS-a i aplikacija, funkcijski tasteri mogu imati razliite uloge koje omogudavaju bre obavljanje specifinih zadataka. Kontrolni tasteri u saradnji sa OS-om slue za pomeranje kursora po ekranu i za kontrolu ekrana.
Skener koristimo za uitavanje podataka (slike, teksta...) sa štampanog materijala u raunar. Rezultat skeniranja je slika, a uz posebne programe, ukoliko smo skenirali tekst, moemo kao rezultat dobiti i
11
tekst. Coftver za prepoznavanje teksta iz slike na engleskom se zove text recognition tool. Touchpad slui za prenos pokreta ruke, ali za razliku od miša, u ovom sluaju prstom odreujemo poziciju pokazivaa. Svetlosna olovka (Lightpen) slui za runo upisivanje linija na ekranu, i pritom oponaša pokrete miša. Povezana je s monitorom. Igraka palica (Joystick) se u prvom redu koristi u raunarskim igrama. Njenim pokretima pomeramo objekte na ekranu. Mikrofon je ureaj koji pretvara zvuk u elektrini signal koji je mogude sauvati na raunar. Upotrebljava se za komunikaciju igraa u mrenim igrama, zajedno s veb kamerom u videokonferencijama, za pretvaranje glasa u tekst na raunaru i slino. Veb kamera je kamera koja šalje video podatke u obliku prikladnom za prenos putem veb-a u stvarnom vremenu. Digitalna kamera, za razliku od analogne, fotografije uva u digitalnom formatu. Moemo je spojiti direktno na raunar i s nje uitati nainjene fotografije. Kvalitet fotografija se izraava u megapikselima. Što je broj megapiksela vedi, fotografija je kvalitetnija, ali i zauzima više memorije.
Izlazni ureaji
Monitor prikazuje sliku s raunara. Drugim reima, da nemamo monitor, rad na raunaru bi praktino bio nezamisliv. Naješde vrste, s obzirom na tehnologiju izrade, su CRT i LCD. CRT monitori su ved dugo na trištu i polako ga napuštaju ustupajudi mesto drugim tehnologijama. Zasnovani su na tehnologiji katodnih cevi. LCD monitori koriste tehnologiju tenih kristala. U poreenju sa CRT monitorima, LCD monitori troše manje elektrine energije, ne zrae, cena im je viša, ali zbog manjih dimenzija za istu veliinu dijagonale ekrana i privlanijeg dizajna te dovoljno dobrog kvaliteta slike (u današnje vreme priblino istog kvaliteta slike), istiskuju CRT monitore. Veliina monitora izraava se veliinom dijagonale ekrana i meri se u inima ('').Kvalitet slike izraavamo pojmom rezolucije - brojem taaka po širini i visini ekrana monitora (npr. 1920 x 1080). Projektor (engl. video beam) je ureaj kojim na platno ili zid projektujemo sliku s raunara ili samostalnih ureaja poput DVD playera, Blu-ray playera itd. Štampa (Printer) je ureaj kojim štampamo podatke s raunara na papir. Razlikujemo lokalni štampa (prikljuen direktno na raunar) i mreni štampa (ima ugraenu mrenu karticu i spaja se direktno na mreu). Takoe, štampae razlikujemo po tehnologiji štampe: iglini, laserski, mlazni, termalni štampa i ploter (engl. plotter).
Iglini štampai su najstariji, imaju najniu cenu otiska, spori su, glasni i vedinom su primereni za ispis teksta.
Laserski štampai su po tehnologiji slini fotokopirnim ureajima. Veoma su kvalitetni, brzi, tihi i imaju odlian kvalitet otiska. Nedostatak im je visoka poetna investicija (cena), kao i cena
12
rezervoara za boju (engl. toner).
Mlazni štampai (engl. Inkjet), štampai sa mastilom, imaju visok kvalitet ispisa (nešto lošiji od laserskog štampaa), tihi su u radu i niske poetne investicije. Cena mastila, naroito u boji, moe biti u visini cene samog štampaa. Otisak se dobija toako što iz rezervoara mastila (engl. cartridge) mlazom gaaju papir sa oko 50.000 kapljica u sekundi.
Ploter (engl. plotter) se koristi za štampanje nacrta i crtea vedih dimenzija (do A0). Veoma su skupi, pa se koriste u profesionalne svrhe, npr. u projektnom birou za štampu tehnikih crtea vedih dimenzija.
Termiki štampa (engl. termal printer), kako samo ime kae, ostavlja otisak na papiru termikim delovanjem. Koristi papir osetljiv na termiko delovanje, malih je dimenzija, bešuman u radu, relativno jeftin. Svoju primenu su našli u uslunim delatnostima, za štampanje rauna. Upravo zbog njegove primene dobio je naziv POS printer (printer of sale – štampa za štampanje rauna). Isto, primenjuje se i za štampu rezultata raunanja na kalkulatorima, te zbog svojih dimenzija kao prenosni štampa.
Ureaji koji su ujedno i ulazni i izlazni
Ureaji za uvanje podataka, zbog potrebe zapisivanja i itanja podataka, spadaju u grupu ulazno/izlaznih ureaja. Ekran osetljiv na dodir (Touch screen) – ima ulogu ulaznog ureaja kada mu rukom zadajemo naredbe na ekranu, a izlaznog kad prikazuje rezultate.
13
SOFTVER (SOFTWARE)
Softver je, za razliku od hardvera, neopipljivi deo raunara. Sastoji se od niza naredbi, napisanih prema strogo odreenim pravilima. Programe pišu programeri i pri tome se slue razliitim programskim jezicima. Tipovi softvera:
Sistemski softver o Operativni sistem o Usluni softver
Korisniki (aplikativni) softver
Operativni sistemi
Operativni sistem je skup programa koji upravljaju radom ureaja. Prvi raunari nisu imali operativni sistem, nego samo programe koji su se uitavali u raunar (primer: bušene kartice). Danas, raunari imaju operativni sistem koji se uitava u radnu memoriju raunara prilikom njegovog pokretanja. Operativni sistem je platforma na kojoj se temelji rad raunara. Unutar operativnog sistema instaliraju se (i postaju njegov sastavni deo) upravljaki programi (odgovorni za funkcionisanje ureaja) i razni usluni programi (odgovorni za funkcionalnost raunara). Najpoznatiji operativni sistemi danas su: • Microsoft Windows (XP, Vista, 7, 8 ...) • Linux (Debian, Ubuntu, Fedora, Knoppix,...) • Mac OS X (Cheetah, Panther, Snow Leopard,...)
Korisniki (aplikativni) softver
Pod pojmom aplikacioni softver – usluni programi podrazumevamo sve programe koji korisniku slue za obavljanje razliitih poslova, rešavanje problema.Korisnik ga prema linim potrebama ugrauje u raunar. Upravo od instaliranog softvera zavisi funkcionalnost raunara. esto, usluni programi mogu vredeti više od samog hardvera. Poznajemo razlie vrste softvera, zavisno od primene. Neki od njih su: Program za obradu teksta koji slui za izradu i oblikovanje tekstualnih dokumenata, umetanje slika, grafikona i tabela.Primeri takvog programa su MS Word, LibreOfficei OpenOffice.orgWriter. Program za izradu tabelarnih kalkulacija koristimo za razliite vrste raunskih operacija, kreiranje grafikona... Primeri takvog programa su MS Excel, LibreOffice i OpenOffice.org Calc. Programom za izradu prezentacija kreiramo slajdove s grafikim i tekstuelnim elementima. Tako izraenu prezentaciju kasnije moemo prikazivati kao „slide show“ na projektoru prilikom nekog izlaganja. Primeri takvog programa su MS PowerPoint, LibreOffice i OpenOffice.org Impress. Programom za izradu baze podataka upravljamo zbirkom strukturiranih podataka.Primeri takvog programa su MS Access, LibreOffice i OpenOffice.org Base. Uobiajeni programi instalirani na raunaru: • kancelarijski programi - OpenOffice.org, Microsoft Office • antivirusni program – Avira, Sophos, Kaspersky, Antivir • internet pregleda: Mozilla Firefox, Microsoft Internet Explorer, Opera, Safari
• programi za obradu slike: Adobe Photoshop, Canvas, CorelDraw, Draw
15
UPOTREBA
RADNA POVRŠINA
Radna površina je osnovna površina ekrana koju vidite nakon što ukljuite raunar i prijavite se u operativni sistem Windows.Ona vam slui kao radna površina, poput površine pravog stola. Programi ili fascikle koje otvorite pojavljuju se na radnoj površini. Na radnu površinu takoe moete da stavljate stvari, kao što su datoteke ili fascikle, i da ih rasporeujete kako elite.
Na radnoj površini su smešteni:
Ikone
Traka zadataka se nalazi u donjem delu ekrana. Ona pokazuje aktivne programe i omogudava prelazak iz jednog u drugi.
Dugme „Start“ koje moete koristiti za pristup programima, fasciklama i postavkama
raunara.
Ikone su male slike koje predstavljaju datoteke, fascikle, programe i druge stavke. Kada prvi put pokrenete Windows, na radnoj površini de se nalaziti najmanje jedna ikona: „Korpa za otpatke“.
Proizvoa raunara je moda dodao druge ikone na radnu površinu. Ispod su prikazani neki primeri
ikona radne površine.Dvostruki klik na ikonu na radnoj površini pokrede ili otvara stavku predstavljenu
ikonom.
Primeri ikona radne površine
Traka zadataka (Taskbar) predstavlja dugu horizontalnu traku koja se nalazi u dnu ekrana. Za razliku od radne površine koju mogu zakloniti otvoreni prozori, traka zadataka je gotovo uvek vidljiva. Sastoji se iz tri osnovna dela:
Dugme „Start“ koje otvara „Start“ meni.

Sistemska traka poslova ukljuuje sat i ikone (sliice) koje oznaavaju status odreenih programa i postavki raunara.
17
UPOTREBA RAUNARA I UPRAVLJANJE DATOTEKAMA
„Start“ menipredstavlja glavni ulaz u programe, fascikle i postavke na raunaru. Naziva se meni jer obezbeuje listu izbora, kao meni u restoranu. Kao što sama re „start“ kae, to je mesto sa kojeg dete pokretati ili otvarati stavke.
„Start“ meni koristite za obavljanje slededih uobiajenih aktivnosti:
Pokretanje programa Otvaranje esto korišdenih fascikli Traenje datoteka, fascikli i programa Prilagoavanje postavki raunara Dobijanje pomodi za operativni sistemWindows Iskljuivanje raunara
Odjavljivanje sa operativnog sistema Windows ili prebacivanje
na drugi korisniki nalog
KONCEPT ORGANIZACIJE DATOTEKA I FASCIKLI (FAJLOVA I FOLDERA)
Podaci koji se nalaze u memoriji raunara organizuju se u obliku datoteka i fascikli.
Datoteka - fajl predstavlja rezultat rada u nekom od korisnikih programa. Kada hodemo da kreiramo
pozivnicu za rodjendan u MS Wordu,otkucamo je i sauvamo. Tada se formira jedna datoteka.Ako
pevamo neku pesmu i snimimo je pomodu mikrofona i nekog programa za obradu zvuka, takoe, smo
kreirali jedan fajl. Datoteka je stavka koja sadri informacije – na primer, tekst, slike ili muziku. Kada se otvori, datoteka
moe u velikoj meri da izgleda kao tekstualni dokument ili slika kakvu moete pronadi na neijem stolu ili
kartoteci. Datoteke su na raunaru predstavljene ikonama; ovo olakšava prepoznavanje tipa datoteke
tako što dete pogledati njenu ikonu. Evo nekih uobiajenih ikona datoteka:
Ikone za nekoliko tipova datoteka
Struktura datoteke sastoji se od: IME FAJLA. EKSTENZIJA
18
Pri izboru imena fajla korisnik mora da vodi rauna o tome da ime fajla stvarno opisuje šta se u tom fajlu nalazi, i da pri dodeli imena fajlu ne da ime koje ved postoji na toj memorijskoj lokaciji, jer se moe desiti da se prethodni fajl sa istim imenom prebriše. Ekstenzija fajla (tip) moe biti dvoznak, troznak ili etvoroznak Najpoznatije ekstenzije su:
Muzika - wav, amr, mp3, Video - avi.mpg, mp4,vob, dvx Slike - jpg, gif, png, psd, cdr, Tekstualni dokument - txt, doc, docx, rtf, Sistemski tipovi fajlova su: sys, dll, bac, bak, log...
Fascikla (Folder) predstavlja kontejner (memorijsku lokaciju) koji moete da koristite za skladištenje
datoteka. Ako na radni sto stavite hiljade papira, bide gotovo nemogude da pronaete neki od njih kada
vam bude potreban. Zbog toga se papirne datoteke esto skladište u fasciklama u kartoteci. Fascikle na
raunaru funkcionišu na isti nain. Evo nekih tipinih ikona fascikli:
Prazna fascikla (levo); fascikla sa datotekama (desno)
Fascikle mogu da skladište i druge fascikle.Fascikla unutar fascikle obino se naziva potfasciklaili podfolder. Moete kreirati neogranieni broj fascikli, a svaka fascikla moe sadrati neogranieni broj
datoteka i dodatnih potfascikli.
VEBA – RAD SA FOLDERIMA I FAJLOVIMA
1. OTVORI FOLDER IME_VAŠEG_SMERA 2. KREIRAJ FOLDERI – 2(stavi indeks svog odeljenja). 3. OTVORI KREIRANI FOLDER I - 2 4. KREIRAJ FOLDER PREDMETI 5. OTVORI FOLDER PREDMETI I U NJEMU KREIRAJ FOLDERE
SRPSKI, MATEMATIKA, INFORMATIKA, ISTORIJA, GEOGRAFIJA, LIKOVNO.
6. PROMENI IMENA FOLDERIMA
ISTORIJA U FIZIKA, GEOGRAFIJA U HEMIJA, LIKOVNO U VEBA
7. OBRIŠI FOLDERFIZIKA 8. PREMESTI FOLDERE
SRPSKI I MATEMATIKA U VEBA 9. KOPIRAJ FOLDER
INFORMATIKA U VEBA 10. VRATI FOLDER FIZIKA IZ RECYCLE BIN
11. Iz Taskbar linije - All Programs – Accessorise- pokreni programza unos teksta Notepad 12. U novom fajlu ukucati svoje ime i prezime 13. Snimiti fajl pod nazivom VEZBA 1 u folderIME_VAŠEG_SMERA / I- 2 14. Naveditite sve što znate o folderima i fajlovima i komandama koje se nad njima izvršavaju 15. Ponovo snimiti fajl VEZBA 1
16. Otvoriti program za obradu slike Paint 17. Nacrtati šemu raunarskog sistema 18. Snimiti fajl u folderu VEBA pod imenom Komponente raunarskog sistema.jpg
19. Kopirati delove slike u Word i dopuniti – NABROJATI UREAJE ULAZNE, IZLAZNE, UNUTRAŠNJU I SPOLJAŠNJU MEMORIJU
20
DELOVI PROZORA
Kada otvorite fasciklu ili biblioteku, videdete je u prozoru. Razliiti delovi ovog prozora dizajnirani su da vam pomognu da se kredete u operativnom sistemu Windows ili da lakše radite sa datotekama, fasciklama i bibliotekama. Ovde je prikazan tipian prozor i svi njegovi delovi:
Deo prozora emu slui
Navigation pane - Okno za Koristite okno za navigaciju da biste pristupali bibliotekama, fasciklama,
navigaciju sauvanim pretragama, ak i kompletnim vrstim diskovima.
Back and Forward buttons – Dugmad „Nazad i Napred“
Koristite dugme Nazad i dugme Napred da biste se kretali do drugih
fascikli ili biblioteka koje ste ved otvorili bez zatvaranja trenutnog prozora.
Toolbar - Traka sa alatkama Koristite traku sa alatkama da biste izvršavali uobiajene zadatke kao što je
promena izgleda datoteka i fascikli, narezivanje datoteka na CD ili pokretanje projekcije slajdova digitalnih slika. Dugmad na traci sa alatkama
se menja da bi se prikazali samo bitni zadaci. Na primer, ako kliknete na
datoteku slike, traka sa alatkama prikazuje drugaiju dugmad od dugmadi
21
Deo prozora emu slui
koju bi prikazivala da ste kliknuli na muziku datoteku.
Address bar -Traka adresa Koristite traku adresa za navigaciju do druge fascikle ili biblioteke ili za
vradanje na prethodnu.
Library Pane- Okno Okno „Biblioteka“ se pojavljuje samo kada ste u biblioteci (na primer, u
„Biblioteka“ biblioteci „Dokumenti“).
Column Headings - Naslovi kolona
Koristite naslove kolona da biste promenili nain organizacije datoteka na listi datoteka. Na primer, moete da kliknete na levu stranu naslova kolone da biste promenili redosled prikaza datoteka i fascikli ili moete da kliknete na desnu stranu da biste filtrirali datoteke na razliite naine
File list - Lista datoteka To je mesto na kojem je prikazan sadraj trenutne fascikle ili biblioteke.
The search box - Polje za pretragu
Otkucajte re ili frazu u polju za pretragu da biste potraili stavku u trenutnoj fascikli ili biblioteci. Pretraga poinje odmah kada ponete sa kucanjem. Na primer, ako otkucate slovo „B“, na listi datoteka pojavide se sve datoteke ija imena poinju slovom B.
Details Pane -Okno sa detaljima
Koristite okno sa detaljima da biste videli uobiajena svojstva povezana sa izabranom datotekom. Svojstva datoteke su informacije o datoteci kao što su autor, datum poslednje izmene datoteke, kao i opisne oznake koje ste moda dodali datoteci.
Preview Pane - Okno za pregled
Koristite okno za pregled da biste videli sadraj vedine datoteka. Na primer, ako izaberete e-poruku, tekstualnu datoteku ili sliku, njen sadraj moete videti bez otvaranja datoteke u programu. Ako ne vidite okno za pregled,
kliknite na dugme Okno za pregled na traci sa alatkama da biste ga
ukljuili.
22
PRIKAZIVANJE I RASPOREIVANJE DATOTEKA I FASCIKLI
Kada otvorite fasciklu ili biblioteku, moete promeniti nain na koji
datoteke izgledaju u prozoru. Na primer, moda dete eleti da ikone
budu vede (ili manje) ili da prikaete raspored koji de vam omoguditi
da vidite razliite vrste informacija o svakoj datoteci. Da biste izvršili
takve vrste promena, koristite dugme View na traci sa
alatkama.
Svaki put kada kliknete levo od dugmeta „View“, ono menja nain na
koji se datoteke i fascikle prikazuju tako što prolazi kroz pet razliitih
prikaza: „Large icons“, „List“, prikaz pod imenom „Details“ koji
prikazuje nekoliko kolona informacija o datoteci, prikaz sa manjim
ikonama koji se zove „Tiles“ i prikaz pod imenom „Content“ koji
prikazuje deo sadraja iz datoteke.
Ako kliknete na strelicu na levoj strani dugmeta „View“, pojavide se
dodatni izbori. Pomerite kliza nagore ili nadole da biste precizno
podesili veliinu ikona datoteka i fascikli. Videdete kako se veliina
ikona menja dok pomerate kliza.
KOPIRANJE I PREMEŠTANJE DATOTEKA I FASCIKLI
Povremeno dete moda eleti da promenite mesto na kome se skladište datoteke na raunaru. Na primer, moda dete eleti da premestite datoteke u drugu fasciklu ili da ih kopirate na prenosivi medijum (kao što su CD-ovi ili memorijske kartice) da biste ih delili sa drugima.
Vedina ljudi kopira i premešta datoteke koristedi metod koji se zove prevuci i otpusti (Drag and Drop).
Ponite tako što dete otvoriti fasciklu koja sadri datoteku ili fasciklu koju elite da premestite. Zatim
otvorite fasciklu u koju elite da je premestite u drugom prozoru. Postavite prozore naporedno na radnu
površinu tako da moete da vidite sadraj oba prozora.
Nakon toga prevucite datoteku ili fasciklu iz prve u drugu fasciklu. I to je sve.
23
Prilikom korišdenja metoda „prevuci i otpusti“, moda dete primetiti da se datoteka ili fascikla nekad
kopira, a nekad premešta. Ako prevlaite stavku iz jedne fascikle na drugu, a obe fascikle su uskladištene
na istom vrstom disku, stavka se premešta tako da se ne kreiraju dve kopije iste datoteke ili fascikle na
istoj lokaciji. Ako stavku prevuete u fasciklu koja se nalazi na drugoj lokaciji (na primer, na mrenoj
lokaciji) ili na prenosivi medijum kao što je CD, stavka se kopira.
KREIRANJE I BRISANJE DATOTEKA
Uobiajen nain kreiranja novih datoteka jeste korišdenje programa.Na primer, tekstualni dokument moete kreirati u programu za obradu teksta, a datoteku filma u programu za ureivanje video zapisa.
Neki programi kreiraju datoteku im ih otvorite. Na primer, kada otvorite program Pisanka, on de se pokrenuti sa praznom stranicom. Ona predstavlja praznu (i nesauvanu) datoteku. Ponite da kucate i
kada budete spremni da sauvate rad, kliknite na dugme Save . U dijalogu koji se pojavljuje otkucajte ime datoteke koje de vam pomodi da je kasnije opet pronaete i kliknite na dugme Save.
Po podrazumevanoj vrednosti, vedina programa uva datoteke u uobiajenim fasciklama kao što su „Documents“ i „Pictures“ što olakšava njihovo ponovno pronalaenje.
Kada vam neka datoteka više ne bude potrebna, moete je ukloniti sa raunara da biste uštedeli prostor
i izbegli prenatrpanost raunara neeljenim datotekama. Da biste izbrisali neku datoteku, otvorite
fasciklu ili biblioteku u kojoj se ona nalazi, a zatim izaberite tu datoteku. Pritisnite taster Delete na
tastaturi, a zatim u dijalogu Delete file kliknite na dugme Yes.
Kada izbrišete datoteku, ona se privremeno skladišti u korpi za otpatke. Korpu za otpatke treba
posmatrati kao bezbednosnu mreu koja omogudava oporavak sluajno izbrisanih datoteka ili fascikli.
Povremeno bi trebalo da ispraznite korpu za otpatke da biste oslobodili prostor na vrstom disku koji
zauzimaju neeljene datoteke.
POKRETANJE WORDA
Procesor teksta je aplikacija koja se koristi za rad sa tekstom, brojevima, crteima,grafikom, slikama,tabelama. Jedan od procesora teksta je microsoft Word . On je sastavni deo programskog paketa microsoft Office. Aktiviranje WORDA postie se klik na Start/Programs/ Microsoft Office /Microsoft Word.
OSNOVNI POJMOVI U RADU SA WORDOM
1. MARGINE su beline oko dokumenta . To su TOP (gornja) , BOTTOM(donja) , LEFT (leva) , RIGHT(desna).
2. PARAGRAF –deo teksta otkucan izmeu dva pritiska na Enter. Pri unosu teksta program automatski prebacuje kursor u slededi red.
3. FONT je skup znakova (slova, cifara, simbola)koji imaju iste vizuelne karakteristike(oblik, veliinu, boju, stil,….).
4. ZAGLAVLjE (header) je tekst iznad gornje ivice osnovnog teksta ,koji se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta.
5. PODNOJE (footer) je tekst koji se pojavljuje ispod donje ivice osnovnog teksta , koji se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta.
DELOVI PROZORA PROGRAMA
Prva linija - linija naslova (Titlebar): ime dokumenta - naziv aplikacije, redom tasteri za minimiziranje prozora, za promenu veliine prozora i za zatvaranje aplikacije.
Druga linija-linija menija (Menubar) ( File, Home, Insert, Page Layout ...) Treda linija (Toolbar)- linija sa alatima Radna površina je najvedi deo prozora- slui za rad sa dokumentom.
Gore i desno od radne
površine nalaze se redom horizontalni i vertikalni lenjir, dole i desno od radne površine nalaze se redom horizontalna i vertikalana skrol trake, koje slue za pomeranje radne površine levo-desno, tj gore-dole.
Poslednja linija –
statusna linija (Statusbar):ukazuje na broj strana u dokumentu, poloaj kursora u dokumentu, jezik dokumenta,...
26
MICROSOFT OFFICE WORD
PODEŠAVANjE RADNOG OKRUENjA
Pre unosa sadraja dokumenta vrši se priprema za unos, tj podešavanje radnog okruenja. To obuvata:
1. JEDINICA MERE, LINIJE SA ALATIMA, LENJIRI, POSTAVLjANjE JEDINICE MERE (cm ili
in): klik na File/Options/ otvara se prozor, klik na karticu Advanced ; u polju Measurement units klik na inches ili centimeters /OK omogudava postavljanje odabrane mere u dokument. POSTAVLJANJE SKROL TRAKA, VERTIKALNOG LENJIRA - klik na File/Options/ otvara se prozor, klik na opciju Advanced, obelezavamo opcije # Show horizontal scroll bar, #Show Vertical scroll bar, #Show vertical ruler LINIJE SA ALATIMA : klikom na strelicu u gornjem desnom uglu prozora, naizmenicno prikazujemo I uklanjamo linije sa alatima (Toolbar). LENJIRI- klik na View/ Ruler , oba lenjira bide uklonjena sa radne površine. Na slian nain lenjiri se postavljaju na radnu površinu.
2. VELIINA I ORIJENTACIJA PAPIRA; MARGINE Klik na File/Page Layout/kartica Margins
VELIINA PAPIRA - U polju Paper Size odabrati veliinu papira A4,A5, U polju Width-širina , u polju Height-visina papira.
ORJENTACIJA PAPIRA - Klik na karticu Margins.U polju Orientation klikom na
Portrait-uspravno, a klikom na Landscape-vodoravno odabrati orijentaciju papira.
MARGINE - U polja uneti vrednosti margina koristedi strelice nagore –povedava, nadole-smanjuje vrednosti. TOP(gornja) , BOTTOM(donja) , LEFT (leva) , RIGHT(desna). Polje GUTTER slui za podešavanje dela za korienje
U polju Preview dat je prikaz odabrane veliine i orijentacije papira. Klik na Ok postavlja ove vrednosti samo za taj dokument , do izlaska iz Worda. Klik na Default\Yes postavlja ove vrednosti za taj dokument i za sva slededa otvaranja Worda.
27
Podesite merne jedinice programa u centimetre Podesite vidljive Paragraph marks, Spaces i Tab characters Proverite orijentaciju papira i postavite je na horizontalnu, veliinu postavite na A4. Upamtite ove postavke kao podrazumevane (default).
Otvorite karticu za podešavanje margina i postavite sve etiri margine na 2 cm.
Menjajte veliine margina i posmatrajte promene izgleda strane. Dodelite vrednost za korienje na 1cm, Top, i uoite kako ona utie na izgled strane.
Podesite margine na sledede vrednosti: gornju i donju na 2,5 cm, levu na 3 cm i
desnu na 2 cm. Pregledajte izgled strane. Ukljuite zatim opciju Mirror Margins i uoite promene naziva margina i slike izgleda strane.
Postavite kao podrazumevane vrednosti svih margina na 2,5 cm, prostora
za korienje (gutter) na 0 sa iskljuenom opcijom Mirror Margins
UREIVANJE I FORMATIRANJE FONTA
Linija preko teksta Smanjena velika slova
Dvostruka linija preko teksta
U polju Font biramo obik fonta
U polju Font style biramo stil koji moe biti Regular-obini, Italic –iskošeni (kurziv), Bold-podebljani ili Bold Italic –podebljani iskošeni.
U polju Size biramo veliinu fonta. U polju Font Color biramo boju fonta. U polju Underline style biramo podvlaenje i u polju Underline color
boju podvlaenja.
Klik na Ok omogudava da odabrani font bude postavljen u dokument ; vai sve do izlaska iz Worda.
Klik na Cancel ili X poništava izbor fonta i vrada nas u dokument.
Klik na Default \Yes omogudava postavljanje odabranog fonta za taj dokument i vai za sva slededa otvaranja Worda.
Klik na karticu Text Effects omogudava postavljanje raznih vizuelnih efekata na font.
Kartica Advanced slui da bi se podešavala gustina slova (Spacing) i poloaj slova u odnosu na regularan red (Position)
U polju Spacing se slova se mogu raširiti (Expanded) i zgusnuti (Condensed)
U polju Position slova se mogu podidi (Raised) ili spustiti (Lowered) u odnosu na osnovnu liniju
VEBA: FORMATIRANJE FONTA
Otvorite novi document. Prekucati slededi tekst vodedi rauna o veliini slova.
Ovo je tekst veliine 10 Ovo je tekst veliine 12
Ovo je tekst veliine 14
Ovo je tekst veliine 16
Ovo je tekst veliine 10, veliine 12, veliine 14, veliine 16
Izaberite veliinu slova 14. Prekucajte slededi tekst vodedi rauna o fontu
Ovo je tekst u fontu Times New Roman
Ovo je tekst u fontu Arial
Ovo je tekst u fontu Courier New
Ovo je tekst u fontu Garamond
Postoje razne vrste fontova: Arial, Times New Roman, Courier New, Garamond
Izaberite font Arial, veliina 14, prekucajte slededi tekst vodedi rauna o stilu fonta
Ovo je obian tekst – Regular
Ovo je kurziv (iskošen) – Italic
Ovo je naglašen tekst (podebljan) – Bold
Ovo je naglašen kurziv – Bold Italic
Postoje razni stilovi: Regular, Italic, Bold, Bold Italic
29
Prekucajte slededi tekst vodedi rauna o tome kako je tekst podvuen
Ovaj tekst je podvuen obinom linijom
Ovaj tekst je podvuen dvostrukom linijom
Ovaj tekst je podvuen isprekidanom linijom u crvenoj boji Postoje razne vrste podvlaenja teksta: obicna linija, dupla linija, isprekidana u boji…
Prekucajte slededi tekst vodedi rauna o gustini slova
O va j tek st se šir i
O v a j t e k s t s e š i r i
Ovaj tekst se skuplja
Ovaj tekst se skuplja
Prekucajte slededi tekst vodedi rauna o njegovom poloaju
Ovo je normalan tekst. Ovaj tekst se penje. Ovaj tekst se penje.
Ovo je normalan tekst. Ovaj tekst se spušta. Ovaj tekst se spušta.
Otkucajte slededi tekst. Promenite raspored velikih i malih slova u tekstu
Velika i mala slova
velika i mala slova
VELIKA I MALA SLOVA
Velika I Mala Slova
vELIKA i mALA sLOVA
VEBA: FORMATIRANJE FONTA
Napraviti folder u My Documents pod imenom veba i u njemu sauvati ovaj
dokument i nazvati ga po vašem imenu, sve margine da su podešene na 1,5cm,
margina za korienje je 1cm, orjentacija papira na horizontalno, format papira je B5 Naslov podebljati, iskositi i podvudi talasastom linijom crvene boje
Reenica “To vai i za Internet!” - podesiti font na Book Antiqua, veliina 13pt,
crvene boje, podebljan
Tekst ispod formatirati tako bude u fontu Times New Roman, veliine 12pt, zelene boje
Naslov “Fotografije i web kamera” formatirati da bude iskošen, u fontu Arial
Narrow veliine 16pt, sa senkom podvuen obinom zelenom linijom
Tekst ispod formatirati da bude ispisan smanjenim velikim slovima
Naslov „Zlatna pravila surfovanja” podebljati, iskositi i podvudi, u fontu Impact 15pt, plave boje
Tekst ispod formatirati u fontu Arial, 12pt, sa duplom precrtanom linijom
preko teksta, boja fornta je narandasta
Jednainu formatirati na prikazan nain
NIJE ZLATO SVE ŠTO SIJA
To vai i za Internet!
Uvek na svom raunaru ukljui zaštitni program. Koristi najnoviju verziju antivirus programa. Posle preuzimanja datoteke uvek snimljenu datoteku prekontroliši antivirus programom i tek onda je otvori. Nemoj da skidaš igre sa nepoznatih sajtova. Pri uspostavljanju profila, etovanja ili igranja igara uvek uvaj svoje line podatke. Line podatake u online obrascima popunjavaj samo kada moeš 100% da im veruješ.
Fotografije i web kamera
Komuniciraj preko kamere samo sa osobama kojima moeš da veruješ
Internet bonton opisuje naine prikladnog ponašanja prema drugim osobama na Internetu. Na Internetu se ponašaj odgovorno – nemoj se sakrivati iza monitora
Zlatna pravila surfovanja
Uporeuj informacije koje naeš na Internetu.
Upozori roditelje im naeš sadraj sajtova za koji smatraš da nije u redu. Zamoli ih da to prijave.
x 2 +y
PARAGRAPH (Pasus)
Paragraf (pasus) predstavlja sav tekst (moe da bude i samo jedan znak ili ak prazan red
sa oznakom paragrafa) koji se nalazi ogranien izmeu dva pritisnuta tastera Enter.
Prilikom formatiranja pasusa moguda je promena:
1. Poravnanja pasusa; 2. Uvlaenje pasusa; 3. Prored izmeu pasusa; 4. Prored izmeu redova unutar pasusa.
Opcijom Alignment (poravnanje) vrši se poravnanje ivice redova sa: Left – sa levestrane
Right – sadesne strane
Justifield – sa obe
Opcijom Indentition (uvlaenje) vrši se podešavanje sa uvlaenjem svih redova pasusa u odnosu na ivicu teksta: Left – sa leve strane
Right – sa desne strane
Special – Hanging – uvlae se svi redovi izuzev prvog reda
Special – First line– uvlai se prvi red pasusa u odnosu na ostale redove By: bira se vrednostuvlaenja reda
Opcije za prored izmeu paragrafa:
Spacing/Before (prostor pre) definišemo prostor koji se javlja iznad svakog novog pasusa.
Spacing/After (proctor posle) definišemo prostor koji se javlja ispod svakog novog pasusa.
Opcije za prored izmeu redova unutar paragrafa
Line spacing je padajuda lista koja definiše razmak izmeu redova u pasusu.
32
VEBA: FORMATIRANJE PASUSA
Uneti prikazane paragrafe i formatirati ih na nain kako je opisano u samom pasusu
PARAGRAFI
Ovaj paragraf se prostire od leve do desne margine, i poravanat je sa leve strane. Font je
TIMES NEW ROMAN, 12 pt. Razmak paragrafa od naslova je 18 pt, a od sledeeg paragrafa 12 pt.
Ovaj tekst je centriran, uvuen
sa leve i sa desne strane 4 cm,
sa proredom 1.5 reda. Pisan je
fontom COURIER NEW,12 pt.Od
pt.
Ovaj paragraf je sa desnim ravnanjem i uvuen je 3 cm od desne
margine. Razmak od naslova i sledeeg paragrafa je 18 pt. Paragraf je sa proredom 0,8. Veliina fonta 14.
Ovaj tekst je uvuen 3 cm od leve margine, a obe strane teksta su poravnate. Prvi red pasusa (paragrafa) je uvuen 2 cm u odnosu na ostale redove. Razmak paragrafa od naslova je 18 pt, a od sledeeg naslova 12 pt.
Ovaj paragraf je pisan fontom veliine 10,
iskošenim slovima. Prvi red je uvuen u odnosu na ostale redove
paragrafa 2 cm. Uvuen je po 3 cm od desne i leve margine.
Poravnat je uz levu ivicu i ima prored 1.3 reda. Od naslova je
razmaknut 9 pt, a od narednog paragrafa 12 pt.
Ovaj paragraf je centriran i uvuen 8 cm od desne margine. Od prethodnog i sledeeg paragrafa je udaljen 9 pt i pisan je fontom
TIMES NEW ROMAN veliine 12 pt iskošenim slovima. Paragraf je sa proredom 0,8.
Paragraf ima izvuenu prvu liniju 3 cm u odnosu na ostale. Paragraf je uvuen i sa leve i sa desne strane po 3 cm. Paragraf je sa levim poravnanjem. Prored je 1.5 od širine reda. Font Arial 12 pt. Od prethodnog naslova je razmaknut 9 pt, a od narednog 12 pt
33
Moete napraviti uredjenu listu nabrajanja koja se automatski numeriše ili obeleava odredjenim simbolom.
To se postie tako što se svaka jedinica u listi unosi kao poseban paragraf, odnosno na kraju unosa svake jedinice pritisne se taster Enter.
Nabrajanje u tekstu moe biti:
nenumerisano (bulleted) ili numerisano (numbered)
Kod nenumerisanog nabrajanja ispred svake jedinice u listi pojavljuje se znak (bullet)
a kod numerisanog redni broj:
Ako je pri unosu numerisane liste potrebno da predjete u novi red, ali da tekst nastavite u okviru istog nabrajanja, nemojte pritisnuti Enter, ved Shift i Enter, kako bi sve linije bile zadrane u istom pasusu.
U Wordu je takoe, mogude nabrajanje po više nivoa – Multilevel list. To se postie tako što se odabere lista eljenih simbola u nabrajanju i prilikom prelaska u novi red pritisne taster Tab
34

Kliknuti na alat i uneti tekst Drveni. Pritisnuti taster Enter i uneti tekst
Plastini. Pritisnuti tasterEnter.
Kliknuti na alat i uneti tekst Stolica. Pritisnuti taster Enter…. Itd.
Koristedi odgovarajudi šablon sa numerike liste otkucajte slededi tekst
1. Stav jedan
1.1. Taka jedan
1.2. Taka dva
2. Stav dva
2.1. Taka jedan
2.2. Taka dva
2.2.1. Pod-taka jedan
3.1.1. Pod-taka jedan
3.1.2. Pod-taka dva
ZAGLAVLJE I PODNOJE
U zonu izmedju teksta i gornje odnosno donje ivice papira moete postaviti tekst, sliku ili neki drugi sadraj, koji elite da vam se pojavi na svakoj stranici vašeg dokumenta. Prostor na vrhu stranice je Header – Zaglavlje, a na dnu strane je Footer – Podnoje.
Zaglavlje ilipodnoje podešavate tako što otvorite karticu Insert i pronadjete ove opcije
Kada dodate odgovarajudi sadraj u zaglavlje dobijate traku sa dodatnim opcijama za dizajn:
Opcija Page Number vam daje mogudnost da umetnete broj strane u dokument. Pored toga imate preicu za umetanje slika i datuma. Preice Go to Header i Go to Footer za prelazak iz zaglavlja u podnoje i obrnuto. Nekada je potrebno da zaglavlje ili podnoje bude razliito na prvoj u odnosu na ostale strane, ili razliito na parnim i neparnim stranama, što moete takodje postaviti jednostavnim ekiranjem eljene opcije:
VEBA: ZAGLAVLJE I PODNOJE
1. Otvoriti novi dokument i sauvati ga pod imenom: „Novi Pazar“ na radnoj površini 2. Podesiti margine tako da gornja i donja margina budu 1cm, a leva i desna 1,5 cm 3. Strana neka bude uspravne orjentacije i formata A5 4. Zaglavlje i podnoje neka budu na 0,5 cm od ivica. 5. U zaglavlju napisati svoje ime i prezime sa desne strane i „Ekonomsko-
trgovinska škola“ sa leve strane, u podnoju umetnuti broj stranice na sredini 6. Otkucati dati tekst
Novi Pazar
Novi Pazar se nalazi se na 290 km juno od Beograda, na deonici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru.
Lociran je u zvezdastoj dolini reka Jošanice, Raške, Deevske i Ljudske, na nadmorskoj visini od 496 m. Okruen je visokim planinama Golijom i Rogoznom i Pešterskom visoravni.
Kraj je bogat prirodnim resursima. To je prostrana planinska teritorija, na kojoj se optimalno smenjuju blagi i oštri usponi, reni useci i doline, visoravni, veliki kompleksi etinarskih šuma, prostrane livade i pašnjaci, a prostor ima izuzetno bogatu floru i faunu, obilje iste vode, termalnih i mineralnih izvora (Novopazarska i Rajinovida banja i Slatinski kiseljak).
36
TABELE U WORDU
Tabela se sastoji od redova i kolona. Presek reda i kolone predstavlja deliju. Tabelu u Wordu moete napraviti na više naina. Iz menija Insert biramo opciju Table:
Kad kliknemo na malu strelicu ispod teksta Table otvara se padajudi meni: Moemo mišem predi preko kvadratida i tako odrediti broj kolona i redova koji elimo.
A ako odaberemo opciju Insert Table… dobijamo prozor u kome ispisujemo potreban broj kolona i redova, a zatim kliknemo na OK.
Delije u koloni mogu biti spojene ili razdvojene:
37
Da bi spojili delije u tabeli potrebno je da ih obeleimo, a zatim desnim klikom dobijemo meni iz koga biramo opciju Merge cells:
Da bi razdvojili deliju potrebno je da kliknemo u nju, pa iz menija koji dobijamo desnim klikom biramo opciju Split cells…:
Tabelu moemo i sami nacrtati ako izaberemo opciju Draw table.
Dobidemo olovku, pomodu koje crtamo tabelu kakvu elimo.Na raspolaganju su nam razliite vrste, debljine i boje linija, kao i gumica ako smo nešto pogrešno nacrtali.
Pored ovih nalaze se još dve ikonice pomodu kojih podešavamo okvir (Borders) i boju delija (Shading)
38
Kreirati i formatirati tabele kao na slici
R E Z U L T A T I I S P I T A I Z M A T E M A T I K E
PREZIME IME SMER BODOVI OCENA
J U
N 2
NALOG ZA NABAVKU ROBE
STAROVANJE EXCELA
Microsft Excel je deo Office paketa koji slui za izradu tabela i izraunavanje matematiih prorauna.
Excel moemo startovati na dva naina. Prvi nain je da dva puta kliknemo na ikonicu Microsoft
Office Excel , a drugi nain je preko dugmeta Start/ Programs/Microsoft Office/Microsoft Office Excel.
DELOVI PROZORA PROGRAMA
Osnovni elementi prozora ovog programa:
Najvedi deo – radni prozor na kome se vidi radna tabela Naslovna, linija zaglavlja u kojoj se nalazi naziv dokumanta i programa (Microsoft Excel-Book1) Ispod se nalazi linija menija - File, Insert, Page Layout, Formulas…. Linija sa alatkama Linija formula – u levom delu se nalazi adresa delije a u desnom ispisana je sadrina delije Skrol trake - po horizontali i vertikali Statusna linija – poslednja linija: ukazuje na broj strana u dokumentu, poloaj kursora u dokumentu,
jezik dokumenta,...
NASLOVNA LINIJA
LINIJA MENIJA
POETNO DUGME
LINIJA ALATA
LINIJA FORMULA
RADNI LIST I DELIJA
Radni list i delija su osnovni elementi rada u Excelu. Svaki dokument sa kojim radimo u Excelu naziva se
sveska ili knjiga. Da bismo odvojili znaajne celine u okviru jednog dokumenta koristimo radne listove koji
ine knjigu.Dakle, jedan radni list moemo koristiti za proraun linih dohodaka, jedan za cenovnik itd. Sam radni list sastavljen je od delija. Svaka delija moe sadrati tekst ili brojeve i za svaku od njih moemo
definisati tip delija. Delije se u Excelu mogu povezivati tako da jedna od druge zavise i na taj nain formirati
formule po kojima se raunaju vrednosti.
Ubacivanje novog radnog lista
Ubacivanje novog radnog lista vrši preko padajudeg menija Insert-opcija Worksheet ili ako pritisnemo
desni taster miša na bilo koju od kartica postojedih radnih lista koji se nalaze iznad statusne linije. Otvara
se novi meni u koji odabiramo opciju Insert, a u novootvorenom prozoru dovoljno je da kliknemo na taster
OK.
Uklanjanje radnog lista
Uklanjanje radnog lista vršimo pritiskom desnog tastera miša na karticu radnog lista koji elimo da
obrišemo i u novootvorenom meniju biramo opciju Delete. Otvara se novi prozor u kome sa OK
potvrdjujemo brisanje.
Menjanje imena radnog lista
Ako elimo da promenimo ime radnog lista pritisnemo desni taster miša na karticu radnog lista ije ime
elimo da promenimo, a zatim u novootvorenom meniju kliknemo na Rename, nakon toga upišemo novo
ime radnog lista i pritisnemo taster Enter.
Premestanje i kopiranje radnog lista
Ako elimo da promenimo redosled radnih listaili da napravimo kopiju nekog
radnog lista onda kliknemo na desni taster miša na karticu radnog lista koji
elimo da premestimo ili da kopiramo, a zatim izaberemo opciju Move or
Copy. Otvara se slededi prozor:
Polje To book govori u koju knjigu elimo da premestimo radni papir.
Polje Before sheet govori pre kog radnog lista elimo da postavimo odabrani radni papir.
Opcija Move to end papir šalje na kraj sveske.
Ukoliko je oznaeno polje Create a copy bide napravljena kopija radnog lista.
Na kraju sa OK potvrdimo odabrane opcije.
42
MICROSOFT OFFICE EXCEL
Selektovanje radnih listova
Kada je potrebno obrisati više radnih listovaili na njima vršiti neke izmene potrebno ih je prvo oznaiti tj.
selektovati. To inimo pritiskanjem levog tastera miša na kartice radnih listova koja se nalaze iznad
statusne linije dredi taster CTRL za pojedinano selektovanje ili taster SHIFT za selektovanje susednih
radnih listova. Nakon toga odaberemo opciju Delete.
VEBA: RAD SA RADNIM LISTOVIMA
1. PRVOM radnom listu promeniti ime u UNOS TEKSTA. Prilikom unosa teksta obratiti panju na poravnanje (tekst se poravnava po levoj ivici).
2. Poevši od delije A1 na dole uneti podatke iz kolone IME 3. Poevši od delije B1 na dole uneti podatke kolone MESTO 4. Poevši od delije C1 na dole uneti podatke iz kolone SKOLA
5. DRUGOM radnom listu promeniti ime u UNOS BROJEVA. Prilikom unosa brojeva obratiti panju
na poravnanje (brojevi se poravnavaju po desnoj ivici). 6. Poevši od delije A1 na dole uneti podatke iz kolone RAZRED. 7. Poevši od delije B1 na dole uneti podatke iz kolone USPEH (koristiti decimalni zarez sa
numerikog dela tastature).
8. TREDEM radnom listu promeniti ime u UNOS DATUMA. Obratiti panju da se datumi
poravnavaju kao i brojevi uz desnu ivicu delije. Uneti datume iz tabele. Za unos datuma najbolje je koristiti ( / kosu crtu).
9. Kopirati podatke iz drugog radnog lista u prvi tako da se formira tabela ( selektovati podatke-desni klik-Copy-izabrati prvi radni list-selektovati deliju D1 – desni klik – Paste).
10. Premestiti podatke iz tredeg radnog lista u prvi radni list odmah iza tekstualnih podataka. (izabrati podatke u tredem radnom listu- zadati Cut – izabrati prvi radni list – izabrati kolonu D klikom na slovo kolone – desni klik – Insert Copied Cell
11. U prvom radnom radnom listu umetnuti kolonu ispred kolone A (desni klik na slovo kolone A, pa opcija Insert) u deliju A1 upisati R.B. , u deliju A2 upisati 1 – izabrati je – drati taster CTRL – postaviti strelicu miša u donji desni ugao izabrane delije(pretvara se u cri plus + ) i vudi na dole. (pored rednih brojeva na ovaj nain se mogu uneti i meseci u godini, datumi i sve što ide redom...)
12. Sauvati radnu knjigu u vaš folder kao UNOS PODATAKA.
43
RAD SA KOLONAMA I REDOVIMA
esto se dogaa da se na napravljenoj tabeli moraju dodati, izbaciti jedan red ili kolona. Ponekad je potrebno u tabelu i dodati ili iz nje izbaciti jednu ili više delija.
Uklanjanje redova i kolona iz radnog lista vrši se tako što se prvo oznae a zatim se zadaje komanda Delete iz menija Edit (Delete nema tri take pored). Posle izvršenja ove komande oznaeni radovi ili kolone se izbacuju sa radnog lista sa svim podacima, a ostali redovili ili kolone se pomeraju i dobijaju nove oznake. Umetanje redova i kolona u radni list vrši se tako što se oznai onoliko redova ili kolona koliko elimo da dodamo i iz menija Insert izaberemo komandu Rows (Columns). Zadavanjem ove komande umede se onoliko redova ili kolona koliko je oznaeno. Novi redovi ili kolone se umedu oznaenih, a oznaeni se pomeraju nadole. Uklanjanje delija iz tabele vrši se prvo oznaavanjem delije sa nepotrebnim podacima iz nje a zatim komandom Delete… iz menija Edit. Aktiviranjem otvara se prozor za dijalog sa slededim opcijama:
Shift cells left - pomeranje ostalih delija u istom redu na levo
Shift calls up - pomeranje ostalih delija u istom redu na gore, tako da se prekriju mesta izbrisanih delija
Entire row – brišu se iz radnog lista celi redovi u kojima se nalaze oznaene delije Entire column – brišu se iz radnog lista cele kolone u kojima se nalaze oznaene delije
Umetanje delija u tabelu vrši se prvo oznaavanje onoliko delija koliko se dodaje u koloni ili redu a komandom Cells iz menijaInsert. Aktivacijom otvara se dijaloški prozor sa slededim opcijama:
Shift cells right - pomeranje ostalih delija u istom redu na desno
Shift calls down - pomeranje ostalih delija u istom redu na dole, tako da se prekriju mesta izbrisanih delija
Entire row - dodaju se celi redovi u kojima se nalaze oznaene delije Entire column - dodaju se cele kolone u kojima se nalaze oznaene delije Promena širine kolone (visina reda) u radnom listu moe se menjati na dva naina: pomeranjem ivice ili zadavanjem odgovarajude komande iz menija.
Podešavanje širine kolone i reda
Širina kolone se najednostavnije podešava tako što uhvatimo levim tasterom miša izmeu oznake za dve kolone (npr A i B) i vuemo mišem levo ili desno. Na taj nain povedavamo/smanjujemo kolonu koja je sa leve strane (npr. kolonu A). Program nam pomae tako što se iznad pokazivaa miša prikazuje u utom pravougaoniku re Width (širina).
44
Što se tie povedavanje visine reda, postupak je isti, s tim što se iznad miša pojavljuje re Height (visina). Prvi broj predstavlja relativnu visinu odnosno koja veliina fonta moe da se smesti u zadatoj visini.U zagradi nam je data visina u takama.
Za precizno podešavanje na raspolaganju su nam komande u kartici Home: Format→Column→Width i Format→Row→Heightkojima podešavamo veliine oznaenim kolonama ili redovima tako što otkucamo brojnu vrednost. Opcija AutoFit Row Height/AutoFit Column Width se koristi za podešavanje širine I visine kolona i redova prema najduem podatku
VEBA: RAD SA KOLONAMA I REDOVIMA
U dokumentu Uspeh, podesiti širinu kolona i redova:
Kolonu A na 20, Kolone B, C, Dna 15, Kolonu E prema najduem podatku Postaviti visinu 1. reda na 30. Umetnuti praznu kolonu ispred kolone E i iza kolone B. Umetnuti prazan red ispod 6. reda i iznad 2. reda Obristati umetnute prazne kolone i redove. Obrisati sadraj kolona B i E, i redova od 2 do 6. Pomodu komande Undo vratiti obrisani sadraj.
45
UPISIVANJE I KRETANJE PO DELIJAMA
Da bismo upisali podatak u odreenu deliju potrebno je da levim tasterom miša kliknemo na nju.
Delija postaje uokvirena crnim pravougaonikom. Pritiskom na bilo koji taster sa tastature poinje
unos podataka u selektovanu deliju. Nakon ukucavanja teksta dovoljno je pritisnuti Enter ili
strelicama pomeriti kursor na neku drugu deliju. Excel sam raspoznaje odreene tipove podataka.
Ukoliko ukucate broj, Excel de ga odmah premestiti u desnu stranu delije. Ukoliko je tekst u
pitanju on ostaje da levoj strani delije. Ukoliko kursor postavimo na deliju koja ved sadri neki
tekst i kada krenemo sa ukucavanjem, tada de tekst koji se nalazio u deliji biti obrisan i pojavide se
novi uneti tekst.
Unošenje broja u deliju
Mišem pritisnite deliju B3, da bi postala aktivna Upišite broj 1247 Pritisnite Enter
Unošenje teksta u deliju Mišem pritisnite deliju B2 da bi postala aktivna Upišite re Sabiranje Pritisnite taster Enter
Unošenje reference delije u deliju Mišem pritisnite deliju B10, upišite =B3 i pritisnite Enter
Upisivanju reference delije uvek prethodi znak =
Excel se odaziva tako što u deliji B10 prikazuje tekudi sadraj delije B3 tj. broj 1274
Uneti podatke sa slike, voditi rauna u kojim delijama se upisuju odreeni podaci
46
TIPOVI PODATAKA
Tipom podatka u Excel-u smatra se vrednosni oblik koji ima neka konstanta ili rezultat formule.
Prepoznavanje tipova podataka je bitno, jer od toga zavisi mogudnost operisanja (recimo, besmisleno je
sabirati tekst i broj)
Za podešavanje tipova podataka potrebno je u kartici Home odabrati strelicu u donjem desnom uglu odeljka Number.
U kartici Number ovog prozora se vrši odabir tipova podataka .
General – predstavlja uopšteni tip podatka Number – predstavlja numeriki tip podatka gde
moemo podesiti broj decimala i separator hiljada Currency – podešavanje delije tako da kada upišete neki broj
iza njega automatski piše ime valute Accounting – tip podatka koji poravnava simbole valute i
decimale u jednu kolonu Date – tip podatka gde moemo izabrati format datuma Time - tip podatka gde moemo izabrati format vremena Percentage – tip podatka koji mnoi vrednost iz delije sa 100 i
prikazuje simbol procenta
Ostali tipovi podataka se takoe tiu nekih brojanih podataka osim tipa Text gde se podešava tekstualni tip podataka
VEBA: UNOŠENJE RAZLIITIH TIPOVA PODATAKA U TABELU
Kreirati tabelu i podesiti odgovarajude tipove podataka
47
FORMATIRANJE DELIJA
U kartici Alignment podešavamo poravnanje podataka u delijama U opciji Text alignment moemo odabrati Horizontal za horizontalno poravnanje i Vertical za poravnanje po vertikali
U opciji Text control postoje tri vane opcije:
1. Wrap text – slui da se tekst uokviri, odnosno da ne prelazi na drugu deliju ved da se svi podaci nalaze u okviru jedne delije
2. Shrink to fit – slui da se podaci unutar delije automatski smanje ili povedaju u odnosu na veliinu delije u kojoj se nalaze
3. Merge cells – slui za spajanje dve ili više delija u jednu
Ostale opcije u ovoj kartici slue za pravac teksta, odnosno da li de se podaci u deliju unositi sa leve na desno, ukoso, sa desna na levo itd.
Kartica Font slui za formatiranje tipa, veliine fonta, odreivanje da li de tekst biti precrtan ili pretvoren u indekse
Kartica Border slui za crtanje okvira tabele. U ovoj kartici moemo odabrati tip linije, npr. Isprekidana ili takasta…, boju linije, da li de se okvir nalaziti samo u donjem ili gornjem delu delije ili oko cele delije
48
Kartica Fill slui za odabir boje pozadine delije i tip i boja šare pozadine.
Takoe moemo odabrati u opciji FilL Effects… efe
prelivanja boja i kombinaciju više boja za pozadinu d
Kartica Protection slui za zaštitu tabele od promena od strane drugih korisnika dokumenta, ali ova opcija nema efekta ukoliko se ne zaštiti cela radna sveska
VEBA: FORMATIRANJE DELIJA
Kreirati tabelu i formatirati je kao što je prikazana na slici
49
FORMULE
Formula Jednaina u kojoj se nad podacima unetim u radni list izvršavaju operacije kao što su sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje
VANO!!!
1. Formule uvek poinju sa znakom = (jednako) 2. Uvek treba pritisnuti taster Enter da bi se potvrdila formula
Argument Ulazni podaci u proraunu na osnovu kojiih se dobija rezultat
Izraunata delija Delija koja sadri proraun, ali prikazuje rezultat prorauna
Operatori Simboli kojima se zadaje vrsta operacije koju treba izvršiti nad argumentima formule. Excelova
etiri glavna aritmetika operatora su +, -, * i /
VEBA: UNOS FORMULA
Sabiranje dva broja pomodu Excelove formule
1. Kreirajte novi radni list koji se zove Formule 2. Upišite sledede podatke u delije B2, B3 i B4 i pritisnite
taster Enter 3. Kada ste na poziciji B5 upišite: =B3+B4 4. Pritisnite taster Enter
Oduzimanje dva broja pomodu Excelove formule
1. U istom radnom listu upišite sledede podatke u delije D2, D3 i D4
2. U deliju D5 upišite: =D3-D4 3. Pritisnite taster Enter
Mnoenje dva broja pomodu Excelove formule
1. U istom radnom listu upišite sledede podatke u delije F2, F3 i F4 i pritisnite taster Enter
2. U deliju F5 upišite: =F3*F4 3. Pritisnite taster Enter
50
Deljenje dva broja pomodu Excelove formule
1. U istom radnom listu upišite sledede podatke u delije H2, H3 i H4 2. U deliju H5 upišite: =H3/H4 3. Pritisnite taster Enter
Sabiranje vertikalne liste brojeva
Sabiranje vertikalne liste brojeva
1. U delije od B8 do B12 upišite sledede brojeve: 1234, 4532, 5693, 3512, 239 2. U deliju A13 upišite re: Ukupno 3. U deliju B13 upišite formulu =B8+B9+B10+B11+B12
Sabiranje horizontalne liste brojeva
1. U delije od B16 do F16 upišite sledede brojeve: 1234, 4532, 5693, 3512, 239 2. U deliju G15 upišite re: Ukupno 3. U deliju G16 upišite formulu =B16+C16+D16+E16+F16
Sabiranje nesusednih delija
1. Upisati sledede brojeve: 1234 u deliju B20, 4532 u C22, 5693 u D21, 3512 u deliju E19, 239 u F20
2. U deliju G19 upišite re: Ukupno 3. U deliju G20 upišite formulu: =B20+C22+D21+E19+F20
ARITMETIKA PRAVILA
Excel omogudava da u istoj formuli kombinujemo operacije sabiranja, oduzimanja, mnoenja i deljenja. Kada izraunava vrednost takvih formula, Excel primenjuje slededa aritmetika pravila:
1. Redosled izvršavanja operacija: Deljenje Mnoenje Sabiranje Oduzimanje
2. Zagradama se zadaje redosled izraunavanja komponenata formule. Svaka poetna zagrada mora
imati i odgovarajudu zatvorenu zagradu
51
GREŠKE U EXCELU
Ako formula ne moe da izrauna rezultat, Excel u izraunatoj deliji prikazuje poruku o grešci, koja upuduje na vrstu greške do koje je došlo.
#### -delija sadri broj ili rezultat prorauna koji je preširok da bi mogao da bude prikazan u deliji. Da bi se rezultat prikazao mora se povedati kolona
#VALUE! –formula sadri tekst, a excel oekuje broj. Da bi se greška ispravila potrebno je izmeniti formulu ili vrednost u deliji
#DIV./0! – broj je deljen sa nulom ili referencom delije koja sadri nulu, što je nemogude. Isto se dešava kada broj delimo sa praznom delijom.
#REF! –ova poruka se javlja kada formula sadri referencu delije koja više ne postoji jer je izbrisana
POJAM APSOLUTNE I RELATIVNE ADRESE
U Excelu postoji dve vrste adresiranja: apsolutno i relativno adresiranje.
Relativno adresiranje
primeru:
• Stopa poreza je uneta u deliju C1. • Cena laserskog štampaa je data u deliji B5.
• Iznos poreza je dat u deliji C5 koji se izraunava pomodu formule: =B5*C1
• Ukupna cena je data u deliji D5, i izraunava se formulom: = B5+C5
• Ukoliko elite da sada iskopirate formule u ostale prazne delije (C6, C7, D6 i D7) korišdenjem tehnike
selektovanja delija u kojima su unešene formule i kopiranjem delija, nedete dobiti eljeni rezultat:
52
Kao što vidite, iznos poreza nije izraunat u delijama C6 i C7.
• Ako selektujete deliju C6, videdete da ona sadri formulu ‘=B6*C2’ umesto ‘=B6*C1’. Obzirom da
delija C2 ne sadri vrednost poreza na promet, rezultat je, naravno, pogrešan.
• RAZLOG: u formuli ‘=B5*C1’ je korišdeno relativno adresiranje, tako da je Excel prilikom kopiranja
formule automatski promenio formulu u ‘=B6*C2’ i u slededem redu u ‘B7*C3’.
Apsolutno adresiranje
Apsolutno adresirane delije pri kopiranju ne menjaju adrese delije iz kojih uzimamo podatke. Kada u formuli ili funkciji neku deliju elimo da apsolutno adresiramo ispred oznake reda ili kolone stavljamo znak $ (npr. $A$1).
• Da bi izbegli problem koji je opisan u prethodnom primeru, pravi postupak je slededi:
Stopa poreza je uneta u deliju C1. • Cena laserskog štampaa je data u deliji B5.
• Iznos poreza je dat u deliji C5 koji se izraunava pomodu formule: =B5*$C$1 (apsolutno adresiranje
delije C1) • Ukupna cena je data u deliji D5, i izraunava se formulom: = B5+C5 (relativno adresiranje)
• Ukoliko elite da sada iskopirate formule u ostale prazne delije (C6, C7, D6 i D7) korišdenjem tehnike
selektovanja delija u kojima su unešene formule i kopiranjem delija kako je opisano ranije, dobidete
eljeni rezultat:
Simbol‘$’ ispred oznake kolone i reda, oznaava apsolutno adresiranje.
Excel ima mogudnost da olakša unošenje apsolutnih adresa: unesite relativnu adresu (na primer: =B3) u deliju, a zatim pritisnite taster F4. Nain adresiranja de biti promenjen i formula de izgledati: =$B$3.
VEBA: APSOLUTNO I RELATIVNO ADRESIRANJE
Vaša kompanija zapošljava etiri trgovaka putnika: Eliša, Sonja, Veljko i Dragana. Osim osnovne plate, svaki zarauje 20% od iznosa robe koju proda. Svih etvoro pladaju porez na zaradu po stopi od 15%. Na osnovu podataka prikazanih na slici, unesite Excelove formule koje izraunavaju neto zaradu svakog zaposlenog.
Veba: Konverzija strane valute
Vaša kompanija prodaje grupu od pet proizvoda ije su cene 100, 150, 200, 250 i 300 evra, u SAD i Japanu. Kurs evra u odnosu na dolar je 1,21, dok je kurs evra u odnosu na jen 138,06. Napravite tabelu konverzije vrednosti valuta koja prikazuje cene proizvoda u evrima, dolarima i jenima
54
UNOS FUNKCIJA
Funkcija je unaprijed definirana formula koja radi s vrednošdu ili vrednostima i
vrada kao rezultat vrednost ili vrednosti. Mnoge Excel-ove funkcije su skradene
verzije esto upotrebljavanih formula.Excel sadri puno gotovih formula -
funkcija, koje još bre i jednostavnije izraunavaju zadate izraze.Naješda
raunska operacija je sabiranje. Moemo joj pristupiti klikom na opciju AutoSum
iz grupe naredbi Editing s kartice Home.
Ukoliko kliknemo na strelicu na desnoj strani opcije, otvoridemo padajudi izbornik:
1. Sabiranje (SUM) - sabira raspon delija(npr. =SUM(D4:G4) sabira podruje delija od D4 do G4)
Postupak bi napravili ovako. Klikom na deliju D8 biramo gde elimo rezultat funkcije. Potom kliknemo
naopciju AutoSum. Excel isprekidanom crtom nudi raspon delija za izraunavanje sume. Ako nam raspon
ne odgovara, dredi levi taster miša pritisnutim, oznaimo raspon delija. Na kraju klikom nataster Enter
potvrdimo unos.
2. Prosek (AVERAGE) - daje prosenu vrednost raspona delija (npr. =AVERAGE(D4:G4)) 3. Prebrojavanje (COUNT) - prebrojava koliko delija unutar odabranog raspona sadri brojane podatke.
Sline ovoj funkciji su:

4. Maks (MAX) - daje maksimalnu vrednost raspona delija npr. =MAX(D4:G4) 5. Min (MIN) - daje minimalnu vrednost raspona delija npr. =MIN(D4:G4)
6. Više funkcija (More Functions) - ukoliko nam trebaju i neke dodatne funkcije, klikom na ovu naredbu
otvaramo novi dijaloški okvir u kome moemo odabrati druge funkcije koje nisu prikazane u opciji
AutoSum
55
Izraunati vrednosti u tabeli
Kreirati tabelu kao na slici Osenena polja izraunati, prodajnu cenu i ukupnu vrednost pomodu formula, a ostala polja pomodu funkcija SUM, AVERAGE, COUNT, MIN i MAX
56
USLOVNA FUNKCIJA IF
Funkcija IF ispituje da li je uslov naveden u polju Logical test ispunjen – ako jeste, excel de uraditi ono što je navedeno u polju Value_if_true; ako nije, uradide ono što je navedeno u Value_if_false. Formula se naješde unosi u deliju direktnim kucanjem, u obliku:
Sintaksa
IF(logiki_test, *vrednost_ako_je_tano+, *vrednost_ako_je_netano+)
U ovom primeru ispitujemo da li uenik ima više izostanaka od 8, ako ima u deliji de se pojaviti „Ukor razrednog starešine“, ukoliko je broj manji od 8 pisade: „Nema ukor“
USLOVNE FUNKCIJE SUMIF I COUNTIF
Funkcija Sumif
Funkcija SUMIF se koristi za sabiranje vrednosti u opsegu delija koje zadovoljavaju neki uslov koji smo
naveli. Na primer, recimo da u koloni koja sadri brojeve elimo da saberemo samo vrednosti vede od
5. Moemo koristiti slededu formulu: =SUMIF(B2:B25,">5")
U ovom primeru kriterijum je primenjen na iste vrednosti koje se sabiraju. Ako elite, kriterijum moete primeniti na jedan opseg i sabrati odgovarajude vrednosti u drugom opsegu. Na primer, formula =SUMIF(B2:B5, "Jovan", C2:C5) sabira samo vrednosti u opsegu C2:C5 pri emu su odgovarajude delije u opsegu B2:B5 jednake vrednosti „Jovan“.
Sintaksa
Funkcija Countif
Funkcija COUNTIF je jedna od statistikih funkcija za prebrojavanje delija koje ispunjavaju neki uslov; na primer, da bismo prebrojali koliko puta se odreeni grad pojavljuje na spisku klijenata.
Sintaksa COUNTIF(opseg, kriterijumi)
Na primer: =COUNTIF(A2:A5;"jabuke")
Kreirati tabelu, formatirati je i uneti podatke kao na slici
O Popuniti prazne delije od D5 do D14 tako što dete dobiti rezultate pomodu funkcije IF O Formulu demo kreirati na slededi nain:
Ako radnik ima više od 12 bodova napisati VSS – visoka struna sprema, u suprotnom treba napisati SSS – srednja struna sprema
=IF(F5>12;“VSS”;”SSS”), =IF(F6>12;“VSS”;”SSS”)…
O Popuniti prazne delije od G5 do G14 tako što dete Vrednost boda pomnoiti sa Brojem bodova za svakog radnika
58
Primena funkcija za uslovno sabiranje i oduzimanje SUMIF i COUNTIF
O Kreirati tabelu, formatirati je i uneti podatke kao na slici
O U delije I2, I4, I6, I8, I10, I12 i I14 postaviti formule u zavisnosti od toga šta se trai u prethodnoj deliji
Broj radnika iz Novog Pazara: Prebrojati radnike ako su iz Novog Pazara =COUNTIF(E5:E14;"NP")
Broj radnika koji imaju platu vedu od 10000: Prebrojati radnike ako imaju platu vedu od 10000
=COUNTIF(G5:G14;">10000")
Zbir plata za radnike iz Novog Pazara: Sabrati plate radnika ako su radnici iz Novog Pazara
=SUMIF(E5:E14;"NP";G5:G14)
Minimalna plata: Nadi minimalnu vrednost svih plata
=MIN(G5:G14)
Ukupni broj bodova svih radnika iz Beograda: Sabrati sve bodove ako su radnici iz Beograda
=SUMIF(E5:E14;"BG";F5:F14)
Zbir plata vedih od 10000: Sabrati sve plate ako su vede od 10000 =SUMIF(G5:G14;">10000")
59
PMT, jedna od finansijskih funkcija, izraunava ratu kredita na osnovu nepromenljivih otplata i nepromenljivih kamatnih stopa.
Sintaksa PMT(rate, nper, pv, [fv], [tipe])
Sintaksa funkcije PMT ima sledede argumente:
O Rate Kamatna stopa kredita.
O Nper Ukupan broj rata kredita.
O Pv Sadašnja vrednost ili ukupan iznos trenutne vrednosti niza bududih rata, poznata i pod nazivom principal.
O Fv Bududa vrednost ili gotovinski saldo koji elite da postignete kada otplatite poslednju ratu.
Ako je argument bud_vr izostavljen, pretpostavlja se da je on 0 (nula), to jest bududa vrednost
kredita je 0.
O Otkucajte Opcionalno. Broj 0 (nula) ili 1 i pokazuje kada dospevaju rate.
VEBA: FUNKCIJA PMT
elite da za vašu privatnu firmu kupite, na kredit od banke, nove mašine u vrednosti od 10000 eura.
Kredit treba da vratite za godinu dana, sa godišnjom kamatnom stopom od 10%, pladajudi jednake
mesene rate na kraju meseca. Pomodu finansijske funkcije PMT izraunati mesenu ratu za uzeti kredit.
NAPOMENA: U ovom zadatku godišnja kamatna stopa se deli na broj meseci u godini tj.12 da bi se dobila mesena kamatna stopa
60
Funkcija RATE
Daje kamatnu stopu za odreeni period anuiteta. RATE se izraunava iteracijom i moe imati nula ili
više rešenja. Ako uzastopni rezultati funkcije RATE ne konvergiraju ka 0,0000001 posle 20 iteracija,
funkcija RATE daje grešku #NUM!.
Sintaksa RATE(nper, pmt, pv, [fv], [type], [guess])
Sintaksa funkcije RATE ima sledede argumente:
O Nper Ukupan broj perioda otplate tokom godine. O Pmt Rata pladena za svaki period i ne moe se menjati za anuitet. Uobiajeno je da rata ukljuuje
glavnicu i kamatu, ali ne i druge provizije i poreze. Ako je argument rata izostavljen, morate da
upišete argument fv. O Pv Sadašnja vrednost – ukupan iznos trenutne vrednosti niza bududih rata.
O Fv Bududa vrednost ili gotovinski ekvivalent koji elite da ostvarite nakon otplate poslednje rate.
Ako je argument fv izostavljen, pretpostavlja se da je 0 (na primer, bududa vrednost kredita je 0).
Ako se argument fv izostavi, morate da navedete argument pmt. O Type Broj 0 ili 1 i pokazuje kada dospevaju pladanja.
VEBA: FUNKCIJA RATE
elite da uzmete kredit za stan koji košta 93500 Eura. Banka ovaj kredit daje sa godišnjom kamatnom
stopom od 4,3% i pri tome bi mesena rata za ovaj kredit iznosila 960 Eura. Odredi koliko meseci biste
trabali da vradate kredit koji banka daje pod ovim uslovima.
NAPOMENA: Vrednost PMT treba uzeti sa predznakom minus
61
PV, jedna od finansijskih funkcija izraunava sadašnju vrednost kredita ili investicije na osnovu
nepromenljive kamatne stope. Daje trenutnu vrednost (iznos kredita) koju moete da sebi priuštite
na osnovu zadate mesene uplate.
Sintaksa PV(rate, nper, pmt, [fv], [type])
Sintaksa funkcije PV ima sledede argumente: O Rate Kamatna stopa za odreeni period. Na primer, ako uzmete kredit za automobil sa godišnjom
kamatnom stopom od 10 procenata i vršite mesene otplate, vaša mesena kamatna stopa iznosi 10%/12 ili 0,83%. U formulu kao kamatu treba da unesete 10%/12, 0,83% ili 0,0083.
O Nper Ukupan broj rata u anuitetu. Na primer, ako ste uzeli etvorogodišnji kredit za automobil i
vršite mesene otplate, vaš dug ima 4*12 (ili 48) perioda. Za nper u formulu treba da unesete 48. O Pmt Rata pladena za svaki period i ne moe se menjati za anuitet. Uobiajeno je da rata ukljuuje
glavnicu i kamatu, ali ne i druge provizije i poreze. Na primer, mesena otplata na etvorogodišnji
kredit za automobil od 10.000 din. uz kamatu od 12 procenata iznosi 263,33 din. U formulu kao ratu treba da unesete -263,33. Ako je argument rata izostavljen, morate da upišete argument fv.
O Fv Bududa vrednost ili gotovinski ekvivalent koji elite da ostvarite pošto otplatite poslednju ratu.
Ako je argument fv izostavljen, pretpostavlja se da je 0 (bududa vrednost kredita, na primer je 0). Na
primer, ako elite da uštedite 50.000 din. da biste otpladivali neki poseban projekat slededih 18
godina, onda je 50.000 din. bududa vrednost. Zatim moete da napravite klasinu procenu kamatne
stope i da utvrdite koliko dete uštedeti svakog meseca. Ako je argument fv izostavljen, morate da ukljuite argument rate.
O Type Broj 0 ili 1 i pokazuje kada dospevaju pladanja.
VEBA: FUNKCIJA PV
elite da kupite nov automobil. Poznato vam je da za ovu kupovinu od banke moete dobiti kredit sa
rokom otplate oda 36 meseci, uz kamatnu stopu od 9% godišnje. Za mesenu ratu kredita moete da
izdvojite najviše 300 Eura. Odrediti koliko košta najskuplji automobil koji moete da kupite, to jest
koliki iznos kredita moete da dobijete od banke.
62
FV, jedna od finansijskih funkcija, izraunava bududu vrednost investicije na osnovu nepromenljive
kamatne stope. Funkciju FV moete da koristite sa periodinim, nepromenljivim pladanjima ili sa zbirnim
pladanjem u jednoj rati.
Sintaksa funkcije FV ima sledede argumente:
O Rate Kamatna stopa za odreeni period. O Nper Ukupan broj perioda otplate tokom godine. O Pmt Rata pladena za svaki period koja se ne moe menjati tokom godišnjeg perioda. Uobiajeno je da
parametar rate ukljuuje glavnicu i kamatu, ali ne i druge provizije i poreze. Ako je argument rate izostavljen, morate da ukljuite argument pv.
O Pv Sadašnja vrednost odnosno ukupan iznos trenutne vrednosti svih bududih isplata. Ako se parametar
pv izostavi, pretpostavlja se da je njegova vrednost 0 (nula) i morate ukljuiti argument rata. O Type Broj 0 ili 1 koji ukazuje na to kada dospevaju isplate. Ako se parametar tip izostavi, pretpostavlja
se da je njegova vrednost 0.
VEBA: FUNKCIJA FV
etvrti ste razred srednje škole i pripremate se za matursku ekskurziju u Španiju. Imate ušteevinu na
svom raunu u banci, jer ste od prvog razreda srednje škole pune 3 godine svaki mesec upladivali po
10 Eura u banku na štednju. Na tu štednju banka vam je davala kamatu od 5,6% godišnje. Odrediti
iznos ušteevine koju imate posle 3 pune godine štednje!
NAPOMENA: period štednje se mnoi sa 12 zato što je dat period štednje na gosišnjem nivou a potrebno je izraunati na mesenom nivou
63
GRAFIKONI U EXCELU
1. Na radnom listu rasporedite podatke koje elite da ubacite u grafikon.Podaci mogu biti
rasporeeni u redovima ili kolonama – Excel automatski utvruje najbolji nain za ubacivanje
podataka u grafikon. Neki tipovi grafikona (na primer kruni i grafikoni sa mehuridima)
zahtevaju odreeni raspored grafikona.
2. Izaberite delije koje sadre podatke koje elite da koristite za grafikon.
3. Na kartici Umetanje, u grupi Grafikoni uradite nešto od slededeg.
Kliknite na tip grafikona, a zatim kliknite na podtip grafikona koji elite da koristite.
Da biste videli sve dostupne tipove grafikona, kliknite na da biste pokrenuli dijalog Insert
chart i kliknite na strelice da biste pregledali tipove grafikona.
4. Grafikon se podrazumevano postavlja na radni list kao ugraeni grafikon
Promena rasporeda ili stila grafikona
Nakon kreiranja grafikona moete odmah promeniti njegov izgled. Umesto runog dodavanja ili promene
elemenata grafikona ili oblikovanja grafikona, moete brzo primeniti unapred definisani raspored i stil
grafikona na svoj grafikon. Excel prua razliite korisne unapred definisane rasporede i stilove (ili brze
rasporede i brze stilove), ali po potrebi moete i da podesite raspored ili stil tako što dete runo promeniti
raspored i oblik pojedinanih elemenata grafikona.
Primena unapred definisanog rasporeda grafikona
1. Kliknite na bilo koje mesto u grafikonu koji elite da oblikujete koristedi unapred definisani raspored grafikona.
Prikazade se kontekstualna kartica Chart Tools, a ispod nje de se pojaviti kartice Design, Layout iFormat.
2. Na kartici Design, u grupi Chart Layouts izaberite raspored grafikona koji elite da koristite.
64
Primena unapred definisanog stila grafikona
1. Kliknite na bilo koje mesto u grafikonu koji elite da oblikujete koristedi unapred definisani stil grafikona.
Prikazade se kontekstualna kartica Chart Tools, a ispod nje de se pojaviti kartice Design, Layout iFormat.
2. Na kartici Design, u grupi Chart Styles izaberite stil grafikona koji elite da koristite.
Dodavanje naslova grafikona
1. Kliknite bilo gde u grafikon u koji elite da dodate naslov. Prikazade se kontekstualna kartica Chart Tools, a ispod nje de se pojaviti kartice Design, Layout i Format
2. Na kartici Layout, u grupi Labels kliknite na dugme Chart Title.
3. Izaberite stavku Centered Overlay Title ili Above chart 4. U okviru za tekst Chart title koji se pojavljuje u grafikonu, otkucajte eljeni tekst.
Prikazivanje ili skrivanje legende
Kada kreirate grafikon, pojavljuje se legenda, ali moete sakriti legendu ili promeniti njenu lokaciju nakon kreiranja grafikona.
1. Kliknite na grafikon u kojem elite da prikaete ili sakrijete legendu.
Prikazade se kontekstualna kartica Chart Tools, a ispod nje de se
pojaviti kartice Design, Layout i Format 2. Na kartici Layout, u grupi Labels kliknite na dugme Legend. 3. Uradite nešto od slededeg:
Da biste sakrili legendu, izaberite stavku None.
Da biste prikazali legendu, kliknite na eljenu opciju
za prikaz.
Kreirati dijagram tipa Pie koji prikazuje nedeljni promet u procentima. Koristiti podatke iz sledee
tabele gde treba izraunati nedeljni promet za svaki dan:
U naslovu treba da bude “Promet u procentima” Dijagram sadri legendu sa nazivima dana u nedelji Prikazati na dijagramu procente dnevnog prometa Dijagram bi na kraju trebalo da izgleda ovako:
66
MICROSOFT
OFFICE
POWER
POINT
PREZENTACIJE
Svako javno izlaganje, bilo u cilju edukacije ili neke promocije slikovitije je i efektnije ako je pradeno
odgovarajudom multimedijalnom prezentacijom. Primena prezentacij

Osnovi računarske tehnike,

Text of Osnovi računarske tehnike,

ARSIM Osnovi Racunarske Tehnike II Dio

Osnovi Racunarske Tehnike - 5

Fotografija Osnovi tehnike 5 razred.pptx

Osnovi Racunarske Tehnike Predavanje

OSNOVI RA ČUNARSKE TEHNIKE 1

Zdravko Bundalo Osnovi računarske tehnike 1

1. Matematičke osnove računarske tehnike

Osnovi Racunarske Tehnike - 3

Osnovi Racunarske Tehnike - 7

OSNOVI RAČUNARSKE TEHNIKE II · 2014. 9. 28. · 1.1.2 Realizacija jedinica digitalnog ure ... Ukoliko ure đaj može da realizuje ne jednu ve ć više operacija, ... E=C+D mogu

Osnovi Racunarske Tehnike - 4

Osnovi Kompjuterske Tehnike

Osnovi Racunarske Tehnike - 12

Informatika osnovni pojmovi Osnovi tehnike 5 razred.pptx

OSNOVI TEHNIKE

Fakultet za informatiku i menadžment Predmet: Osnovi računarske tehnike

1.11. · 2020. 7. 9. · mehanika fluida, Grejanje i toplifikacija, Osnovi grejne tehnike, Osnovi gasne tehnike, Snabdevanje toplotom i gasom. U nastavničkom zvanju docent za užu

US - Osnovi računarske tehnike

Komponente racunara Osnovi tehnike 5 razred.pptx

OSNOVI RAČUNARSKE TEHNIKE II - RTI Katedrarti.etf.bg.ac.rs/rti/ir2ort2/literatura/glava_1_ort2_proj_uredjaja_predavanja_01_dec...1 1 DIGITALNI UREĐAJI 1.1 OSNOVNI POJMOVI U ovom

Radojka Krneta - Osnovi Racunarske Tehnike II Tehnicki Fakultet Cacak

Branko Djurkovic - Osnovi Horske Vokalne Tehnike

Osnovi Tehnike OS Lektura

Značaj i primena računarske tehnike

Fakultet za informatiku i menadžment Predmet: Osnovi računarske tehnike

Osnovi racunarske Tehnike

OČEKIVANI PRAVCI RAZVOJA RAČUNARSKE TEHNIKE DO …

Poslovna ekonomija I g odina...Poslovna ekonomija I g odina Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak Petak Osnovi računarske tehnike Dragan Cvetković Predavanja Kumodraška - 047 09:00

OSNOVI RAČUNARSKE TEHNIKE II - rti.etf.bg.ac.rsrti.etf.bg.ac.rs/rti/oo1ort1/literatura/predavanja/ORT1_2014_glava... · 1.2.1.2.2 Interne magistrale ... Me đurezultati faze 1 se

OSNOVI TELEKOMUNIKACIONE TEHNIKE