OSNOVI PENOLOGIJE I VIKTIMOLOGIJEDoc. dr Aco Bobi

Uprava za izvrenje krivinih sankcija

Uprava za izvrenje krivinih sankcija organizuje, sprovodi i nadzire izvrenje krivinih sankcija, Uprava je organ uprave u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije Upravom rukovodi Direktor uprave Obavlja poslove koji se odnose na pripremu predloga za pomilovanje, amnestiju i uslovni otpust, Prati stanje i primenu propisa u oblasti izvrenja zavodskih sankcija i u skladu sa tim ukazuje na potrebu i pravce normativnog ureenja, Sarauje u pripremi propisa i obavlja druge poslove koji se odnose na oblast izvrenja zavodskih sankcija.

IZVRENJE KAZNE LIENJA SLOBODE

Vrste zavoda

kazneno-popravni zavod i okruni zatvor - za izvrenje kazne zatvora; kazneno-popravni zavod za ene - za izvrenje kazne zatvora i maloletnikog zatvora izreene enama; kazneno-popravni zavod za maloletnike - za izvrenje kazne maloletnikog zatvora; Specijalna zatvorska bolnica - za leenje osuenih i pritvorenih lica, za izvrenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog leenja alkoholiara i obaveznog leenja narkomana; vaspitno-popravni dom - za izvrenje vaspitne mere upuivanja u vaspitno-popravni dom.

Tipovi zavodaPrema stepenu obezbeenja i nainu postupanja sa osuenima, zavodi mogu biti: - otvorenog, - poluotvorenog, - zatvorenog i - zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem. Kazneno-popravni zavod za ene, okruni zatvor i vaspitno-popravni dom su poluotvorenog tipa. Specijalna zatvorska bolnica i kazneno-popravni zavod za maloletnike su zatvorenog tipa.

Odelenja u zavodima

U zavodima mogu postojati: -otvorena (A1, A2), -poluotvorena (B1, B2), i -zatvorena odeljenja (V1, V2).

Grupa V2

Pored osnovnih prava osuenik razvrstan u V2 klasifikacionu grupu moe dobiti i sledea posebna prava: 1) proireno pravo na prijem paketa - dva puta meseno; 2) proireno pravo na prijem poseta i proirenje kruga lica koja poseuju osuenog; 3) proireno pravo na prijem poseta bez nadzora u prostorijama za posete - jednom u dva meseca; 4) proireno pravo na prijem poseta u posebnim prostorijama, bez prisustva ostalih osuenih - jednom u dva meseca; 5) pogodniji smetaj.

Grupa V1Posebna prava 1) proireno pravo na prijem paketa - dva puta meseno; 2) proireno pravo na prijem poseta i proirenje kruga lica koja poseuju osuenog; 3) proireno pravo na prijem poseta bez nadzora u prostorijama za posete - jednom meseno; 4) proireno pravo na prijem poseta u posebnim prostorijama, bez prisustva ostalih osuenih - jednom meseno; 5) pogodniji smetaj.

Grupa B2Osueni kome je odreena grupa B2, nakon 30 dana, moe postupno dobiti posebna prava u okviru zavoda, kao i posebna prava koja se koriste izvan zavoda, i to: 1) pravo na prijem poseta izvan zavoda u trajanju od osam sati jednom meseno; 2) pravo na slobodan izlazak u grad jednom u dva meseca; 3) pravo na posetu porodici i srodnicima o vikendu i praznicima u ukupnom trajanju do 48 sati meseno, a u mesecu u kom je neradni dravni i verski praznik do 72 sata.

Grupa B1Osueni kome je odreena grupa B1, nakon 30 dana, moe postupno dobiti posebna prava u okviru zavoda, kao i posebna prava koja se koriste izvan zavoda, i to: 1) pravo na prijem poseta izvan zavoda u trajanju od osam sati jednom meseno; 2) pravo na slobodan izlazak u grad jednom u dva meseca; 3) pravo na posetu porodici i srodnicima o vikendu i praznicima u ukupnom trajanju do 72 sata meseno, a u mesecu u kom je neradni dravni ili verski praznik do 96 sati.

Grupa A2Osueni kome je odreena grupa A2, nakon 30 dana, dobija sva posebna prava u okviru zavoda, kao i posebna prava koja se koriste izvan zavoda, i to: 1) pravo na prijem poseta izvan zavoda u trajanju od osam sati - dva puta meseno; 2) pravo na slobodan izlazak u grad jednom meseno; 3) pravo na posetu porodici i srodnicima o vikendu i praznicima u ukupnom trajanju do 96 sati meseno, a u mesecu u kom je neradni dravni ili verski praznik do 120 sati.

Grupa A1Osueni kome je odreena grupa A1, nakon 30 dana, dobija sva posebna prava u okviru zavoda, kao i posebna prava koja se koriste izvan zavoda, i to: 1) pravo na prijem poseta izvan zavoda u trajanju od osam sati - dva puta meseno; 2) pravo na slobodan izlazak u grad jednom meseno; 3) pravo na posetu porodici i srodnicima o vikendu i praznicima u ukupnom trajanju do 120 sati meseno, a u mesecu u kom je neradni dravni ili verski praznik do 144 sata.

Koliko ste spremni da se angaujete kako bi dobili bolju klasifikacionu grupu

70 60 50 40 30 20 10 0sasvim sam spreman uglavnom sam spreman I jesam I nisam spreman uglavnom nisam spreman uopste nisam spreman

Lica rasporeena po klasifikacionim grupama

60 50 40 30 20 10 0 A-otvoren B-poluotvoren V-zatvoren

ORGANIZACIJA ZAVODA Slube u zavodimaU zavodima mogu postojati sledee slube:-sluba za tretman; -sluba za obezbeenje; -sluba za obuku i upoljavanje; -sluba za zdravstvenu zatitu; -sluba za opte poslove. Za dva ili vie zavoda mogu se obrazovati zajednike slube. Sluba za obezbeenje je jedinstvena formacija Uprave.

Sluba za tretmanU okviru slube rade psiholozi, pedagozi, defektolozi, socijalni radnici i sl. Sluba za tretman primenjuje metode i postupke kojima se na osuene utie da ubudue ne ine krivina dela. Sluba za tretman utvruje program postupanja prema osuenom i usklauje rad ostalih slubi i drugih uesnika na njihovom sprovoenju, Organizovana je u tri celine (vei zavodi): 1) Prijemno odelenje, 2) Odelenje za vaspitno-korektivni rad, 3) Odelenje za obrazovanje

Najvei doprinos u resocijalizaciji osuenika daju :

50 40 komandiri 30 20 10 0 vaspitaci instruktori svi daju podjednako

U proces resocijalizacije trebalo bi ukljuiti i lanoveporodice osuenika

60 50 40 30nisam siguran da ne

20 10 0

Individualni rad sa osuenicima je bolji od grupnog

60 50 40 30 20 10 0da ne daju isti rezultat

Obrazovna struktura osuenih lica

60 50 40 30 20 10 0

nepotpuna osnovna kola osnovna kola nepotpuna srednja kola srednja kola vie ili visoko obrazovanje

Koliko ste spremni da se obrazujete i strunousavravate tokom izdravanja kazne

60 50 40 30 20 10 0 sasvim sam spreman uglavnom sam spreman I jesam I nisam spreman uglavnom nisam spreman uopste nisam spreman

Sluba za obezbeenjeSluba za obezbeenje stara se o sigurnosti ljudi i imovine u zavodu, sprovodi osuena i pritvorena lica, uestvuje u utvrivanju i sprovoenju programa postupanja prema osuenom i obavlja druge poslove odreene zakonom. Sluba za obezbeenje je naoruana i uniformisana, Rad slube obezbeenja je neprekidan 24 h, Ona primenjuje i zakonski propisane mere prinude, Penoloka opredelenja su da ova sluba ima aktivno uee u prevaspitanju osuenih lica, Za prijem radnika u slubu obezbeenja neophodno je ispotovati odreene procedure, Sa stavom da komandiri imaju korektan odnos prema osuenicima sloilo se 50,6% ispitanika, ostali su neopredeljeni i nisu se sloili,

Sluba zaobuku i upoljavanjeSluba za obuku i upoljavanje obuava osuene za rad, organizuje njihov rad i obavlja druge poslove odreene zakonom, saglasno programu postupanja prema osuenom. Obuku osuenika vre struni instruktori Osueni se obuavaju i rade u zavodima ili izvan zavoda. Proizvodi i usluge iz rada Slube za obuku i upoljavanje mogu se koristiti za funkcionisanje Uprave, sopstvene potrebe zavoda i za potrebe drugih zavoda. Zavod moe da prodaje na tritu proizvode i usluge nastale u toku obuke i rada osuenih. Prihod od prodaje proizvoda i usluga iz obuke i rada osuenih koristi zavod, Postizanje prihoda od obuke i rada osuenih ne sme tetiti ostvarenju svrhe obuke i upoljavanja.

Koliko ste spremni na dodatno angaovanje kako biste unapredili uslove za ivot i rad u ustanovi

60 50 40 30 20 10 0 sasvim sam spreman uglavnom sam spreman I jesam i nisam spreman uglavnom nisam spreman uopste nisam spreman

Zdravstvena slubaSluba za zdravstvenu zatitu vri zdravstvenu prevenciju, lei osuena i pritvorena lica, nadzire higijenu i kvalitet hrane i vode i uestvuje u utvrivanju i sprovoenju programa postupanja prema osuenom. Sluba za zdravstvenu zatitu ima najmanje jednog lekara i jednog medicinskog tehniara, a mora omoguiti usluge i jednog lekara psihijatra. Zdravstvenom radniku koji pregleda i lei osuenog garantuje se i obezbeuje puna profesionalna nezavisnost, saglasno zakonu i etikom kodeksu.

Sluba za opte posloveSluba za opte poslove obavlja pravne, administrativne, raunovodstvene, finansijske, evidencijske i druge poslove od opteg znaaja za zavod i prua pravnu pomo osuenim i pritvorenim licima.

POSTUPAK UPUIVANJA NA IZDRAVANJE KAZNEZATVORA

Radnje koje prethode upuivanju osuenog u zavod Nadlenost za upuivanje na izdravanje kazne Nalog za izdravanje kazne Poetak izvrenja kazne Trokovi prevoza Postupak odlaganja izvrenja kazne zatvora

Prijem i razvrstavanje osuenog

Prijem osuenog (identifikacija, procedura prijema i smetaj u prijemno odelenje) Razvrstavanje osuenog (predlog strunog tima Upravniku zavoda)

Principi izvrenja krivinih ankcijaPrincip humanitosti, Princip zakonitosti, Princip jednakosti, Princip individualizacije, Princip resocijalizacije, Princip postpenalne pomoi, Princip omoguavanja uslovnog otpusta.

Prava osuenog za vreme izdravanja kazne- pravo na oveno postupanje, - pravo na odgovarajui smetaj, ishranu i odeu, - pravo na rad i prava na osnovu rada, - pravo na zdravstvenu zatitu, - pravo na ispovedanje vere, - pravo na albe, pritube i podneske, - pravo na komunikaciju sa spoljnim svetom (pisma, telefonski razgovor, tampa, TV program i sl.) - pravo na posete, prijem paketa i novanih poiljki, - pravo na boravak u posebnoj prostoriji, - pravo osuene ene koja ima dete, - pravo na obrazovanje, slobodno vreme, - posebna prava osuenih na osnovu klasifikacione grupe.

MERE ZA ODRAVANJE REDA I BEZBEDNOSTITokom izvrenja kazne zatvora osueni je duan da se ponaa u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, kao i po nalozima slubenih lica, osim kada bi izvrenje naloga bilo protivpravna radnja. U cilju odravanja reda i bezbednosti u zavodu, prema osuenom se mogu primeniti samo one mere za odravanje reda i bezbednosti koje su utvrene zakonom i propisima donetim na osnovu zakona i samo u meri u kojoj je to neophodno. U primeni mera za odravanje reda i bezbednosti ne sme se primeniti stroa mera od neophodno potrebne, Mere za odravanje reda i bezbednosti su mere prinude i posebne mere.

Vrste mera prinudeMere prinude su: 1) upotreba fizike snage; 2) vezivanje; 3) izdvajanje; 4) upotreba gumene palice; 5) upotreba mrkova sa vodom; 6) upotreba hemijskih sredstava i 7) upotreba vatrenog oruja. Prilikom primene mere prinude koristi se ona mera koja najmanje ugroava ivot i zdravlje lica prema kome se primenjuje, i kojom se uspeno savlauje otpor i srazmerna je opasnosti koja preti.

Mere prinude prema osuenom se mogu primeniti samo kada je neophodno da se sprei: 1) bekstvo osuenog; 2) fiziki napad na drugo lice; 3) nanoenje povrede drugom licu; 4) samopovreivanje; 5) prouzrokovanje materijalne tete; 6) aktivan i pasivan otpor osuenog.

Upotreba vatrenog orujaVatreno oruje dozvoljeno je upotrebiti samo ako se drugim merama ne moe: 1) odbiti istovremen ili neposredno predstojei protivpravni napad kojim se ugroava ivot osuenog, zaposlenog ili drugog lica zateenog u zavodu; 2) onemoguiti bekstvo osuenog iz zavoda zatvorenog tipa; 3) onemoguiti prilikom sprovoenja bekstvo osuenog koji izdrava kaznu zatvora od deset godina ili teu kaznu ili bekstvo lica kome je odreen pritvor za krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko 10 godina.

Vatreno oruje se nee upotrebiti ako bi se time ozbiljno ugrozio ivot drugog lica.

Posebne merePosebne mere su: 1) oduzimanje i privremeno zadravanje stvari ije je dranje inae dozvoljeno; 2) smetaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari; 3) smetaj pod pojaan nadzor; 4) usamljenje; 5) testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance. Primenu posebne mere odreuje upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti. Prema osuenom mogue je primeniti i vie posebnih mera istovremeno.

Otputanje osuenog sa izvrenja kazne zatvoraOsueni se otputa iz zavoda onog dana kada mu je istekla kazna. Ako istek kazne pada u subotu, nedelju ili u dane dravnih praznika, osueni se otputa poslednjeg radnog dana koji prethodi tim danima. Zavod je duan da u roku od osam dana nakon otputanja osuenog o tome obavesti sud koji ga je uputio na izvrenje kazne, kao i policiju. Pre otputanja, lekar pregleda osuenog i nalaz unosi u zdravstveni karton. Teko bolesno lice, koje je otputeno sa izvrenja kazne zatvora i otputeno lice koje je zbog bolesti nesposobno za put, zavod smeta u najbliu odgovarajuu zdravstvenu ustanovu. Trokove leenja za prvih trideset dana snosi zavod. Osuenom se prilikom otputanja iz zavoda izdaje otpusni list. Lice se smatra otputenim kada napusti prostor zavoda.

Izvrenje novane kazneZa izvrenje novane kazne nadlean je sud koji je doneo prvostepenu presudu. Rok za plaanje novane kazne odreuje se presudom, Ako osueni ne plati novanu kaznu u odreenom roku, sud e novanu kaznu zameniti kaznom zatvora. Neplaena novana kazna moe se, umesto kaznom zatvora, zameniti kaznom rada u javnom interesu.

Izvrenje kazne rada u drutvenom interesuSud koji je odluivao u prvom stepenu pokree postupak za izvrenje kazne rada u javnom interesu pred organizacionom jedinicom u sastavu Uprave nadlenom za tretman i alternativne sankcije. Za izvrenje kazne rada u javnom interesu nadlean je poverenik, Rad u javnom interesu obavlja se kod pravnog lica koje se bavi poslovima od javnog interesa, a naroito humanitarnim, zdravstvenim, ekolokim ili komunalnim delatnostima. Tokom ostvarenja programa poverenik je obavezan da najmanje dva puta izvesti sud i organizacionu jedinicu u sastavu Uprave nadlenu za tretman i alternativne sankcije o obavljanju rada u javnom interesu.

Izvrenje uslovne osude sa zatitnim nadzoromSud koji je odluivao u prvom stepenu pokree postupak za izvrenje uslovne osude sa zatitnim nadzorom pred organizacionom jedinicom u sastavu Uprave nadlenom za tretman i alternativne sankcije. Za izvrenje uslovne osude sa zatitnim nadzorom nadlean je poverenik. Poverenik je duan da u roku od tri dana posle prijema odluke otpone pripreme za njeno izvrenje i da uspostavi saradnju sa policijom, ustanovama zdravstvene i socijalne zatite, poslodavcem i drugim ustanovama, organizacijama i udruenjima. Poverenik je duan da u roku od 15 dana posle prijema odluke izradi program izvrenja zatitnog nadzora i da sa njim upozna osueno lice. Tokom izvrenja zatitnog nadzora poverenik je duan da sarauje sa porodicom osuenog lica. Osueno lice je duno da se pridrava programa izvrenja zatitnog nadzora. Poverenik prati i proverava da li se program izvrenja zatitnog nadzora primenjuje.

IZVRENJE MERA BEZBEDNOSTIObavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi Upuivanje lica na izvrenje mere obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi vri sud koji je izrekao meru u prvom stepenu. Mera se izvrava u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, a izuzetno u drugoj zdravstvenoj ustanovi. Kad je mera izreena uz kaznu zatvora, lice prema kojem se ona primenjuje prvo se upuuje na izvrenje mere bezbednosti, Lice prema kome se izvrava ova mera ima ista prava i obaveze kao i lice koje izdrava kaznu zatvora, ako potrebe leenja drukije ne zahtevaju, Zdravstvena ustanova, odnosno odeljenje u koje je upueno lice radi leenja i uvanja, obavezna je da najmanje jedanput godinje obavetava sud koji je izrekao meru, o stanju zdravlja lica prema kojem se primenjuje.

Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi

Mera obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi izvrava se u zdravstvenoj ustanovi koju odredi sud koji je izrekao ovu meru. Lice kojem je izreena mera obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi obavezno je da se u roku koje odredi sud, a najkasnije u roku od 15 dana od dostavljanja odluke o upuivanju na leenje, javi zdravstvenoj ustanovi radi leenja. Sud dostavlja prepis pravnosnane sudske odluke zdravstvenoj ustanovi. Zdravstvena ustanova je obavezna da najmanje svakih est meseci obavetava sud koji je izrekao meru o stanju zdravlja lica koje je na leenju

Obavezno leenje alkoholiara i narkomana

Upuivanje lica na izvrenje mere obaveznog leenja narkomana, odnosno mere obaveznog leenja alkoholiara vri sud koji je izrekao meru u prvom stepenu, a ako se lice nalazi u pritvoru osnovni sud u ijem seditu se pritvor izvrava. O upuivanju na izvrenje mera sud obavetava ustanovu u koju se lice kojem je mera izreena upuuje, Posle izvrene mere obaveznog leenja narkomana, odnosno mere obaveznog leenja alkoholiara, lice prema kome je odnosna mera izvrena, upuuje se na izdravanje ostatka kazne zatvora.

Zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunostiSud koji je u prvom stepenu izrekao meru bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti dostavlja pravnosnanu odluku organu, preduzeu ili organizaciji u kojoj je lice kojem je mera izreena zaposleno, organu nadlenom za izdavanje dozvole ili odobrenja za vrenje odreenog poziva ili samostalne delatnosti, kao i nadlenom inspekcijskom organu. Pravnosnana odluka dostavlja se i policiji u mestu prebivalita, odnosno boravita lica prema kojem se ova mera primenjuje radi upisa u kaznenu evidenciju. Meru izvravaju nadlene inspekcije preduzimanjem radnji kojima se lice prema kojem se mera primenjuje onemoguava da se bavi vrenjem odreenog poziva, delatnosti i dunosti. O izvrenju mere nadlena inspekcija obavetava sud koji je meru izrekao u prvom stepenu.

Izvravanje mere pritvoraPojam, svrha i uslovi odreivanja pritvora Trajanje i uslovi izvrenja pritvora, Prava pritvorenih lica -pravo na zdravstvenu zatitu, -pravo na posete branilaca, -pravo na posete rodbine, -pravo na stampu, -pravo na dopisivanje, -pravo na prestavke i albe, -pravo na posetu svetenog lica, itd.

PREVASPITANJE I RESOCIJALIZACIJA

Pojam vaspitanjaU irem znaenju obuhvata formiranje pozitivnih moralnih i voljnih osobina linosti, shvatanja, stavova i ponaanja, kao i usvajanje poeljnih osobina, U uem smislu se odnosi samo na moralnu i voljnu stranu linosti, Tretman osuenika mora se zasnovati na izgradnji osnovnih moralnih osobina, vrednosti i standarda,

Pojam prevaspitanja

Naknadno ili ponovljeno vaspitanje ire znaenje ovog pojma obuhvata usvajanje znanja i vetina, odnosno obrazovanja i delovanje u pravcu pozitivnih promena moralne i voljne sfere linosti, Ue znaenje obuhvata drutveno-moralnu korekciju i dogradnju linosti osuenih,

Pojam socijalizacijeSocijalizacija je proces kojim ovek razvija funkcije neophodne za pasivno ili aktivno uestvovanje u drutvenim odnosima, Porodica, kola, vrnjaci, obrazovanje, socijalna sredina, mediji, tranzicija, ekonomski uslovi itd. Osnovni problem socijalizacije sastoji se u usvajanju regulacionih modela i procesa kojima se spoljna kontrola zamenjuje unutranjim sistemom samoregulacije ponaanja, Produkt socijalizacije i socijalne adaptacije predstavlja socijalizovana linost,

Pojam resocijalizacijePostaje aktuelna s uvoenjem kazne lienja slobode, Resocijalizacija u sutini znai vraanje iz asocijalnog i antisocijalnog naina ivota u normalne oblike ponaanja i odnose, Kao pravna mera kriminalne politike resocijalizacija ima tri faze: 1. sudsku, 2. institucionalnu i 3. postpenalnu, Cilj institucionalne resocijalizacije jeste da se kroz iskustva zatvorske sredine uklone kriminogeni inioci u ponaanju oveke,

Pojam socijalne adaptacijeAdaptacija u optem smislu oznaava promenu u funkciji linosti koja vodi poboljanju uslova njene egzistencije, Socijalna adaptacija ukljuuje mere penitercijalnog tretmana jer je u pitanju kriminalno ponaanje kao proizvod ponaanja prestupnika, pa ga stoga treba prevaspitati,

INDIVIDUALIZACIJA KAO PENOLOKI PROBLEMIndividualizacija je jedno od centralnih pitanja i naelo koje se odnosi na pitanja utvrivanja krivice, odgovornosti, izricanja i izvrenja krivine sankcije, Razlikujemo zakonsku, sudsku i izvrnu (penalnu) invidualizaciju, Penalna individualizacija se odvija u nekoliko bitnih faza: 1. izuavanje linosti osuenog (multidisciplinirano), 2. kategorizacije osuenika i 3. kategorizacije kaznenopopravnih zavoda.

INSTITUCIONALNA RESOCIJALIZACIJA ILI TRETMAN OSUENIKAPojam tretmanaU penolokoj praksi tretman oznaava program postupanja prema osuenim licima, Prema irem tumaenju tretman se odnosi na ukupan nain postupanja prema osuenim licima (prijem, smetaj, hrana itd) Ue tumaenje tretmana se odnosi na samo one aspekte koji su u tesnoj vezi sa procesom prevaspitanja, tj. nainom postupanja strunih slubi sa osuenim licima, Osnovne faze postupka tretmana su: 1. podsticanje i stimulisanje univerzalnih vrednosti, merama psiholokog i pedagokog tretmana, 2. uklanjanje drutvenih prepreka u resocijalizaciji osuenog lica, obezbeenjem uslova za stanovanje, zaposlenje i ivot na slobodi,

Institucionalni (penitencijalni) tretman ine postupci klasifikacije, prevaspitanja i korekcije vladanja osuenika sa drutveno neprihvatljivim ponaanjem, koji se izvravaju u zavodskim uslovima, Prvi cilj tretmana je da osuenik shvati da je odgovoran za svoje ponaanje, Uspeh tretmana, pre svega, zavisi od: 1. adekvatnog prihvata i klasifikacije osuenika, 2. duine boravka u kazneno-popravnoj ustanovi, 3. psihike strukture linosti osuenika, 4. uslova u kojima se kazna izvrava, 5. metod tretmana, 6. zatvorske atmosfere, ambijenta, 7. motivacije osuenika, 8. motivacije zaposlenih, 9. kadrovske strukture i strunosti osoblja zatvora, itd.

Principi tretmana osuenikaObuhvataju opta naela koji vae zasvaki od odabranih oblika i metoda tretmana, Vaniji principi tretmana su: 1 princip poverenja i potovanja dostojanstva linosti, 2. princip poznavanja linosti, 3. princip svestranosti, 4. princip jedinstva vaspitnih uticaja, 5. princip aktivnog i svesnog uea osuenog u tretmanu.

Oblici tretmana osuenikaU savremenoj praksi egzistiraju sledei oblici tretmana: 1. Individualni tretman 2. grupni tretman, 3. obrazovni tretman, 4. okupaciona i radna terapija, 5. samoinicijativni oblik, 6. tretman stimulacije.

Individualni tretman

Individualni tretman osuenog prolazi kroz nekoliko faza: - Prvi intervju, - Faza sainjavanja ugovora - Faza individualizovanog tretmana, ( u ovoj fazi vaspita se na osnovu vlastitih opservacija upoznaje sa problemima osuenog), - Direktivni i nedirektivni individualni tretman,

Grupni oblik tretmanaOvaj oblik tretmana najee se promenjuje u oblasti psihijatrije, gde je doiveo svoju punu ekspanziju i iroku primenu, 1. Grupni rad, 2. Grupna psihoterapija, 3. Grupno savetovanje, 4. Socioterapija, 5. Frontalni rad, 6. Ciljevi grupnog tretmana, - grupa osuenom prua sledee mogunosti: - da se oseti prihvaenim i zatienim, - da se stekne poverenje u sebe i u svoje mogunosti, - da se ostvari uvid u svoje ponaanje, - da se doivi iskustvo realnosti, - da naui da komunicira sa drugim ljudima, - da bude tolerantniji, - da naui da ispoljava pozitivna oseanja, 7. Porodina terapija alkoholiara i narkomana,

Obrazovanje osuenih lica

Evropska zatvorska pravila istiu neophodnost organizacije programa obrazovanja osuenih lica, posebno mlaih osuenika, Neophodno je da svaka ustanova ima sopstvenu biblioteku, Kod odrasli osoba obrazovanje se koristi u svrhu osposobljavanja za konkretno zanimanje, Kroz obrazovanje osuenih lica imamo i fazu vaspitanja,

Rad kao oblik tretmanaRad kao kaznaSurovost sankcija uvek je pratila i surovost rada osuenika, Kazna moe biti i odsustvo radnog angaovanja, Rad moe imati karakter kazne: 1. ako je prisilan, 2. neusklaen sa klasifikacionom strukturom osuenika, 3. ako nije u skladu sa psihofizikim osobinama osuenika, 4. ako ne odgovara njegovim interesovanjima, 5. ako je poniavajui i vrea ljudsko dostojanstvo, 6. ako nije predviena adekvatna materijalna naknada, itd.

Rad kao faktor prevaspitanjaU poetku kada je cilj kazne bila odmazda, rad je bio kazna celinom svog sadraja, Vaspitni karakter rada ogleda se u sledeem: 1. sve karakterne osobine radom se mogu menjati i razvijati, 2. rad je izvor energinosti, 3. rad je izvor urednosti i samodiscipline, 4. rad je izvor pozitivnosti i konstruktivnosti, 5. rad je izvor kritinosti, 6. rad poveava linu mo i ostvarivanje linosti, 7. rad poboljava opte psihofizike sposobnosti. Akt UN o minimalnim pravima osuenika ukazuje na sledea naela: naelo integrisanosti, obaveznosti, profesionalnu orijentaciju, jednakih uslova rada, i na princip nagraivanja.

Okupaciona i radna terapijaOvu vrstu terapije prvi je uveo u praksu leenja bolesnika nemaki psihijatar Henri Simon, Ova vrsta terapije uglavnom se u penalnim uslovima primenjuje kod osuenika sa smanjenim psihofizikim sposobnostima za rad,

Samoinicijativa osuenih u svom prevaspitanju, Tretman kroz aktivnosti u slobodno vreme, Stimulacija (nagraivanje i kanjavanje) kao oblik tretmana,

IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA PREMA MALOLETNICIMAKrivine sankcije prema maloletnicima - vaspitne mere (upozorenje i usmeravanje, mera pojaanog nadzora i zavodske mere), - kazna maloletnikog zatvora ( moe se izrei licu staijem od 16 godina i ne dua od 10 godina), - mera bezbednosti. Propisi o maloletnim izvriocima krivinih dela razlikuju pojmove: - mlai maloletnik ( u vreme izvrenja krivinog dela navrilo 14, a nije navrilo 16 godina), - stariji maloletnik ( navrilo 16, a nije navrilo 18 godina), - mlai punoletnik ( navrilo 18, a u vreme suenja nije navrilo 21 godinu starosti).

Zavodske vaspitne mere

Svrha Vrste - upuivanje u vaspitnu ustanovu, - upuivanje u vaspitno-popravni dom ( prijem, rasporeivanje, prava i dunosti, odravanje discipline), - upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje.

Vanzavodska vaspitna meraMere pojaanog nadzora - pojaan nadzor od strane roditelja ili staratelja, - pojaan nadzor od strane druge porodice, - pojaan nadzor od strane organa starateljstva, - pojaan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitanje obrazovanje maloletnika, - obustava izvrenja i zamena vaspitne mere.

Maloletniki zatvor

Izvrenje kazne maloletnikog zatvora, Prava maloletnika za vreme izdravanja kazne zatvora, Postpenalni tretman.

Tretman maloletnikaU tretmanu maloletnika razlikujemo nekoliko faza: 1. faza pripreme za smetaj u ustanovu, 2. faza prijema, adaptacije i klasifikacije, 3. faza neposrednog rada sa vaspitnom grupom, 4. faza pripreme za otpust, 5. faza postinstitucionalnog prihvata.-Postpenalni prihvat.

ORGANIZACIJA I STRUKTURA KAZNENO-POPRANIH ZAVODA Osnovni tipovi i klasifikacijaU teorijskom smislu imamo dva tipa klasifikacije: 1. Horizontalna ( vri se prema objektivnim kriterijumima) 2. Vertikalna (odreena je kriterijumima psihikih svojstava i mogunosti primene tretmana i edukativnih programa), Najrasprostranjenija klasifikacija KP ustanova: 1. Opteg tipa, 2. Specijalizovane institucije, Prema nadlenosti imamo federalne, dravne, okrune i lokalne, U svim zemljama imamo podelu na: ustanove za odrasle, ustanove za maloletnike i posebne ustanove za ene, Prema stepenu obezbeenja imamo: ustanove otvorenog, poluotvorenog, zatvorenog tipa i ustanove zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem. Za rad u svim ustanovama bitan je pravilan izbor osoblja i objekata.

Organizacija i osoblje KP ustanovaOsnovni principiU svim KP ustanovama imamo: 1. Osoblje zatvora, 2. One koji izdravaju kaznu. Odnosi koji vladaju u ustanovama mogu biti: formalni i neformalni. Bitan deoslubenog osoblja ine terapeuti, Evropska zatvorska pravila istiu znaaj pravilnog izbora kadra i njegove edukacije, Za uspean rad svake ustanove znaajan je i rad administracije, Komunikacija unutar ustanove je bitan segment uspenog rada, U svim zavodima neophodan je rad iskusnog lekara, Upotreba sredstava prinude mora biti u skladu sa zakonom, Zatvorsko osoblje ureuje odnose meu osuenicima, kao i odnose osuenika i spoljnjeg sveta.

Uloga zaposlenih u procesu institucionalne resocijalizacije osuenikaVaspitai (imaju najvie podataka o osueniku), Socijalni radnici (stvaraju uslove za adaptaciju osuenih na novu socijalnu sredinu) Psiholozi ( ima najvie dodirnih taaka s procesom resocijalizacije, od posmatranja i klasifikacije do odreivanja dijagnoze i prognoze) Zdravstveni radnici (vode rauna ozdravlju osuenika) Struni instruktori (znaaj radne terapije) Sluba za obezbeenje (od represivne prema vaspitnoj ulozi)

NADZOR I KONTROLA OSUENIKAZatvor je ustanova gde boravi veliki broj delikvenata, Osnovna uloga nadzora je da kontrolie odravanje unutranjeg reda, kao i spreavanje nereda, nasilja i bekstava iz ustanove. Sluba obezbeenja vri neprekidni nadzor osuenika,

REIM ZATVORSKE USTANOVEReim zatvorske ustanove obuhvata: 1. Smestaj osuenika, 2. Rasored dnevnih aktivnosti, 3. Prava i obaveze i naini njihovog ostvarivanja, 4. Mehanizam kontrole, 5. Odravanje reda, 6. disciplinske mere, 7. Organizacija i obavljanje tretmana, 8. Odravanje veze sa spoljnjim svetom. Tipina reakcija osuenika na stroge uslove reima jeste njegovo neprihvatanje, negativna orijentacija prema drutvu sto se neposredno ispoljava prema osoblju.

PRJEKTOVANJE I TEHNIKE KARAKTERISTIKE ZATVORSKIH OBJEKATAKP ustanove graene su u svrhu da izoluju osuene od drustvene sredine i da ogranie slobodu kretanja, U vreme kada je kazna bila odmazda graena su snana utvrenja, Prema osnovnoj nameni zatvorske ustanove treba da budu graene tako da zadovoljavaju: 1. potrebe klasifikacije osuenika, 2. obezbeuju odravanja higijene i zdravstvenih uslova, 3. omoguavaju sve vidove terapije i tretmana, posebno radnih, obrazovnih i aktivnosti u slobodno vreme.

ZATVORSKA ZAJEDNICA Pojam zatvorske (osuenike) zajedniceOsuenika zajednica je zatvorska sredina u kojoj osuenici izdravaju vremensku kaznu lienja slobode, To je delikventna, dinamina, vetaki stvorena drutvena sredina, Tu se odigrava sloen postupak integracije osuenika sa razliitim karakternim osobinama i sklonostima, U ovakvoj zajednici javljaju se konflikti izmeu osuenika i zatvorskog osoblja, kao i izmeu samih osuenika, Zatvor je tototalne institucije gde se drutvene aktivnosti vre: 1. na jednom istom mestu, 2. pod jednim istim autoritetom, 3. u neposrednom drutvu velikog broja drugih pojedinaca, 4.sve aktivnosti su strogo planirane i propisane, 5. postoji jedan celovit program kojim su predvieni sadraji u svrhu resocijalizacije.

OSUENIKA SUBKULTURAOsuenika zajednica je osobena zajednica mukaraca ili ena, U ovakvoj zajednici javlja se poseban tip delikventne podkulture koju uslovljavaju zatvorski uslovi i reim ivota, Osuenika subkultura nastaje kao posledica reakcije na deprivacije koje zatvorenici doivljavaju, Na subkulturu utie vie faktora: 1. struktura zatvorske sredine-osuenika, 2. uticaj spoljne sredine, 3. line osobine osuenih, 4. uslovi ivota i zatvorski reim, 5. povratnici i profesionalni kriminalci.

Dominantna vrednosna orijentacija zatvorske subkulture proizilazi iz pripadsnosti grupi i vrsti grupe u zatvorskoj sredini, U shvatanju funkcionisanja zatvorenikog drutva dominiraju dva pristupa: 1. hipoteza negativne selekcije (u zatvorskoj sredini se ui kriminalna aktivnost) 2. funkcionalna hipoteza (polazi od izuavanja funkcionisanja zatvorske sredine analizom deprivacija i frustracija) U zatvoru egzistira skladan sistem podeljenih uloga na osnovu sklonosti, karaktera, kriminalnoj orijentaciji i sl.

OSUENIKI NEFORMALNI SISTEMOsuenici formiraju neformalne grupe unutar kojih zadovoljavaju svoje potrebe, U bitna obeleja neformalnog sistema spadaju: 1. solidarnost sa osuenicima, 2. otpor osoblju, 3. optpor tretmanu, 4. odbacivanje drutva, 5. zabrana ili prihvatanje eksploatacije meu osuenicima, 6. zabrana ili prihvatanje moi i nasilja u odnosu sa osuenicima, 7. orijentacija na zatvorske materijalne vrednosti, 8. zabrana odavanja informacija osoblju, 9. ouvanje reda i mira, 10. ouvanje linosti.

Principi funkcionisanja neformalnog sistema su: 1 . princip solidarnosti, 2. princip odbijanja pruanja pomoi zatvorskom osoblju, 3. princip dostojanstva i autonomije linosti

POSLEDICE LIAVANJA SLOBODEUskraenost slobode kretanja i boravka na odreenom prostoru, kao i izolacija od spoljnjeg sveta, Negativni psiholoki uticaji zatvora proistiu iz injenica: 1. stalna prinuda i kontrola kod osuenika izaziva odbrambene reakcije, 2. lienje slobode kao emotivni ok izaziva tzv. zatvorsku psihozu, 3. automatizam nastao iz strogih pravila i reima zatvora ima za posledicu intelektualno slabljenje, gubljenje line inicijative i sl. Najtee posledice imaju primarni osuenici.

Frustracije i deprivacije osuenikaFrustracija- potitenost zbog prepreke, ometanja u ostvarivanju elje, Deprivacija- lienje ili gubitak sadraja ili drai nunih za zadovoljenje potreba, Osnovni vidovi deprivacije u penalnim uslovima su: 1. deprivacija slobode, 2. deprivacija materijalnih dobara, 3. deprivacija sigurnosti, 4. deprivacija autonomije, 5. deprivacija heteroseksualnih odnosa, 6. deprivacija duhovnosti

Privikavanje na zatvorsku sredinuProces privikavanja poinje od prvog psihikog oka pri dolasku, legitimisanje, pretresanje, fotografisanje i sl., ivot u objektu zatvora odvija se mimo volje i elje oveka, Postupak asimilacije se odvija nesvesno od postupnog usvajanja inferiornog statusa, do potpunog prihvatanja zatvorskih normi i osuenike kulture, Psihike posledice zatvorske zajednice,

Oblici prilagoavanjaPrema Mertonovoj tipologiji prilagoavanja imamo sledee oblike: 1. Konformizam kao oblik adaptacije koriste osuenici sa oseanjem krivice za izvreno krivino delo, 2. Kritizerstvo kao oblik prilagoavanja koristi jedan broj osuenika prihvatajui norme zatvorskog reima, kritikujui njegovu nedoslednost u sprovoenju od strane zatvorskog reima, 3. Inovacijom se koristi onaj broj osuenika koji smatra da su odreene norme potrebne, ali da su aktuelne neprikladne, 4. Manipulacija se koristi od strane osoba to formalno prihvataju reimski odnos i norme, ali na vet nain izbegavaju njihovo pridravanje, 5. Bekstvo je najrei oblik ,,adaptacije,, kojim pribegavaju oni to ne raspolau sa mogunou prilagoavanja.

Tipovi osuenikih ulogaProsocijalni osuenici predstavljaju kategoriju osuenika koja odgovaraju za za krivina dela protiv ivota i tela ili falsifikovanja, Antisocijalni osuenici predstavljaju kategoriju recidivista i njihov kriminalni put je od lakih krivinih dela do ubistava, Pseudosocijalni osuenici predstavljaju kategoriju osuenika koji vre krivina dela radi ostvarivanja materijalne dobiti, Asocijalni osuenici vre razliite prestupe i krivina dela protiv ivota i tela i imovine, koristei bizarne metode bez jasnog motiva i razloga,

Osueniki konfliktUnutranji konflikti su najizraeniji kod osuenika kod kojih ne postoji uverenje o krivici, Meusobni konflikti- sukobi izmeu samih osuenika (verbalni i fiziki), Konflikti u odnosima izmeu zatvorskog osoblja i osuenika (najei su u ustanovama zatvorenog tipa),

Kriminogeni znaaj zatvoraVeliki deo vremena osuenik provodi pod uticajem neformalnog sistema to hipotetiku tezu da je zatvor ,,kola kriminala,, ini opravdanom, Neadekvatni uslovi u zatvoru dovode do ,,kriminalne infekcije,, Kriminogeni znaaj zatvora se ogleda: 1. to strogi reimi i zatvorene ustanove ine ljudski ivot manje humanim, 2. to se u zatvorima nalazi veliki procenat tzv. nepopravljivih osuenika, 3. to se u zatvoru nalazi i veliki broj primarnih delikvenata, na koji tretman nema posebno dejstvo, pa se ,,obuavaju,,kod iskusnih kriminalaca za kriminalnu aktivnost po izlasku iz zatvora, U dananje vreme veliki problem predstavljaju i osuenici sa sloenom kriminogenom strukturom i specifinim sistemom vrednosti.

VIKTIMOLOGIJADoc. dr Aco Bobi

Pojam i definicija viktimologijeViktimologija (lat. victima - rtva i gr. logos - nauka) je mlada nauna disciplina (1948) koja izuava rtve, istrauje uzroke, nain postanka i odvijanja procesa i mehanizama viktimizacije, te njenim posledicama. Ovako sveobuhvatno definisana nosi naziv opta viktimologija, dok je u uem smislu nazvana specijalna ili kriminalna viktimologija iskljuivo preokupirana rtvama kao posledicom izvrenog zloina. Osim zloina, u tu kategoriju spada i zloupotreba moi, pa se ovaj inovirani vid discipline zove novom viktimologijom. Utemeljivaem moderne viktimologije smatra se Hans von Henting (1887-1974) sa delom Primedbe o interakciji izmeu poinitelja i rtve (1941) i Zloinac i njegova rtva (1948).

Zloin bez obziora kojoj vrsti-kategoriji pripada je rezultanta interakcije napadaa i rtve uz specifine i delikatne okolnosti, kao rizik prvog reda, Pravilo u krivinom pravu je injenica da ne postoji kanjivo delo bez rtve, Pored individualnih, postoje i kolektivne pa ak i nacionalne rtve. U svakodnevnom ivotu imamo rtve koje su u deliktima protiv javnog reda i mira, a imaju obeleje apstraktne rtve (opijanje na javnim mestima, brza vonja, egzibicionizam isl.) U nekim sluajevima imamo paradoks zavisno od zemlje i moralnih normi (narkomanija, abortus, homoseksualizam, prostitucija i sl.) Moderna viktimologija koja je usko vezana sa kriminologijom i krivinim pravom istie da rtva ne nastaje samo u sklopu krivinopravnih nego i drugih deliktnih situacija (nesrea na poslu, brojni prekraji i sl.) Danas viktimologiju uveliko tangiraju i krenje ljudskih prava ili zloupotreba moi,

Temeljne determinante u viktimologijirtva i faktori rizika koji se uslovljavaju i uobliavaju posmatraju se kroz prizmu biolokih, psiholokih i socijalnih viktimogenih komponenti, Bioloki faktori ispoljavaju posebnu dimenziju u ivotnom dobu rtvedeca i starci- zatim polu, genetski uslovljen Kajinov sindrom i sl. Psiholoki faktori izviru iz mentalnog sklopa linosti ispoljavajui se agresivnou, mrnjom, drskou, zaostalou itd. Socijalni falktori izgrauju, obogauju i sadrajno oblikuju linost (obrazovanje, kultura, formiranost vlastite linosti i sl.), ovek je po svojoj prirodi i demonskoj udi, pri ispoljavanju svireposti i okrutnosti, postao najgora vrsta ikad upamena, nadvisivi sav ivotinjski svet na planeti ( E. From). Po Hentingu rtva zloina nije pasivni objekat ,,nego postaje aktivni subjekt u procesu kriminalizacije,,

rtva zloina moe inicirati proces psihikog reagovanja poinilaca svojim ponaanjem, koji se esto uzima i shvaa njenim ivotnim stilom (sukobi navijaa), Poinilac je esto bahata osoba koji svoje rtve smatra bezvrednim biima, ,,Legitimne rtve,, kao osobe u svom mizernom socijalnom i moralnom poloaju (prosjaci, skitnice, prostitutke ) vrlo su predodreene osobe da postanu rtve, U procesu viktimizacije kao da postoji neko pravilo: ko je ranije postao rtvom zloina, mnogo je skloniji da kasnije poini zloin. Svim rtvama zajedniko obeleje je nasilje i vrlo esta antisocijalnost.

Tipologija Beniamina Mendelsohna (1956)Ova tipologija ima osnovnu crtu, stepen krivice same rtve i imamo pet tipova rtava: 1. Potpuno neduna rtva je ,,idealna,, rtva (edomorstvo, deca), 2. rtva neznatno kriva i rtva na osnovu nesvesnosti (ena koja namerno izaziva pobaaj, pa podlegne), 3. rtva ekvivalentno kriva kao i poinilac (tesko obolela osoba se ubija, nesretno zaljubljeni vre ,,duplo samoubistvo,,) 4. Tip rtve koja je vie kriva od poinitelja: a) provocirajua rtva (ubistvo na mah, afektivno ubistvo), b) neoprezna rtva, 5. Ekskluzivna krivica rtve (nuna odbrana)

Autentinost pravde i naknada tete rtvamaPrilikom odreivanja predmeta rtve i oblika viktimizacije teite staviti na tri znaajne komponente: pravo na ivot, pravo na slobodu, pravo na bezbednost. rtve u procesuiranju moraju imati isti tretman kao i ostali akteri, pa ak i izvestan primat budui da su pretrpele velike tete, Dve su vrste modela pomaganja rtvama 1. policijska pomo (proizilazi iz njene zakonske obaveze), i 2. pomo lokalne drustvene zajednice (zbrinjavanje, zdravstvena zatita, materijalna pomo i sl.) Naknada tete ima posebne ciljeve da je nadoknadi i uini satisfakciju samoj rtvi.

ISTRAIVANJE RTAVA I ZLOINA Kriminogeni aspekti rtavaU Otavi 1984 godine odran je pripremni sastanak za Sedmi kongres UN u Minhenu sa dalekosenim pozitivnim pomacima, Predmen kongresa o prevenciji kriminala posveen je irokoj oblasi rtve zloina, sa njihovim specifinim komponentama: 1. rtve klasinog kriminaliteta, 2. rtve zloupotrebe moi, 3. masovne viktimizacije, 4. tortura u totalitarnim reimima, 5. grubo krenje ljudskih prava, 6. proganjanje etnikih manjina, 7. teki privredni prestupi, 8. postojanje iroke lepeze rtava, 9. prevencije kriminaliteta i saniranje rtve.

Potencijalna rtva mora biti upuena i inventivna da prepozna sve opasne elemente u viktimogenoj situaciji, pa e zahvaljujui tome lake eskivirati viktimizaciju. U krivinom procesuiranju rtva zloina je i dalje objekt i ona ima zadatak i aktivnost samo u funkciji svedoka,

Uzajamna povezanost viktimologije i drugih naunih disciplinaSutina viktimoloke nauke poiva na trouglu biolokih, psiholokih i sociolokih stubova, Osim viktimologije rtvom se bave i nauke iji je predmet istraivanja loin u svim svojim aspektima (kriminologija, kriminalistika, krivino pravo, krivino procesno pravo, forezina medicina, socijologija, psihologija isl.), Kriminologija kao tradicionalna nauna disciplina i pretea mnogih savremenih nauka s podruja prouavanja kriminaliteta za cilj svog izuavanja ima etioloko i femenoloko rasvetljavanje zloina,

Viktimogena dispozicijaGlavni faktori koji utiu na nastajanje rtve, u uskoj su vezi sa predhodnim razvojem linosi i potiu iz porodica sa dramatinim sukobima i zbivanjima (npr. poloaj devojica), Rizici da se postane rtvom su brojni,a svode se na: -Bioloke (od biolokih faktora najei su dob, pol gde su mlade ene rtve seksualnih delikata, a starije rtve krae; somatski obolele osobe su najee rtve alkoholizma, side, narkomanije i sl.) -Psiholoke (psiholoki faktori su uslovljeni irokim spektrom psihikih devijantnosti i poremeaja: frustracija, agresivnost, flegmatinost, neurednost, debilnost, itd. - Socijalne ( u socijalne faktore spadaju neadaptiranost imigranata, sudar supkultura, ranije osuivani, razne profesije:zlatari, biznismeni i sl. -Situacione okolnosti.

Deca iz disfunkcionalnih porodica sa manjkavim vaspitanjem i od majki karakterno nezrelih predstavljaju najveu opasnost, Istraivanja u Japanu ukazuju da rtve branih prevara ne odgovaraju uobiajnom stereotipu (obino su to ene ispod 40 godina starosti, slubenice, bankarke i sl.), rtve gotovo nikada nisu znale ime se njihov partner bavi, a on ih je jednostavno fascinirao, to mu je ilo na ruku da ih obmanjuje (princ iz bajke,) Sindrom tuenog deteta (Frojd), Konceptualno ,,provociranje rtve,,prisutno je kod ubistva gde rtva delo prouzrokuje, podstie i olakava (ubistvo ena-mu), Nezainteresovanost porodice u razvoju devojaka i njihovoj zatiti u disharmoninoj porodici, navodi devojke na tendence da se otrgnu roditeljskoj kontroli,

U jednom istraivanju ( Amir Manachem 1971) od 646 delikata silovanja u 122sluaja bila su izazvana aktivnim ueem rtve, Viktimogene situacije su mnogobrojne - u drutvu izobilja nedovoljno se pazi na svoje, ali i na tue vlasnitvo, - na lak nain postignuta potroaka dobra, nedovoljno se ceni njihova vrednost, - nedovoljne mere predostronosti, to omoguava i olakava krau, deparenje, provale, - vrata i prozori nisu zatvoreni, naroito kod automobila pa se kradu skupocene stvari, - devojke koje stopiraju nepoznate vozae ili sa nepoznatim mladiem odlaze u njegov ili svoj stan, Odnos rtva-poinitelj dinamika i stepenovana interakcija, koja se meusobno ispreplie i uzajamno deluje.

Odnos rtve prema zloinuIndikativno je navesti i podvui injenicu da ako se prui otpor npr. pljakau onda do realizacije pljake e doi u 32% sluaja, a ako je bez otpora realizacija je u 81% (Hindelang, M. 1976), Ako se napadau jasno i odluno stavi do znanja da e se rtva bez pogovora braniti svoje dostojanstvo i da je spremna na sva rtvovanja, bit e spreena viktimizacija, Mnogobrojna istraivanja su ukazala na injenicu da se gro kriminalaca regrutuje iz donjeg sloja, a taj najnii sloj socijalne stratifikacije trpi najee od tekih zloina, nasilnog tipa.

Nasilniki kriminalitet i rtveNasilje redovno prati primenu fizike sile sa obelejem estoke reakcije linosti, Gro rtava u viktimologiji su rtve izvrenog nasilja, uz lake ili tee povreivanje, pa i fatalni zavretak rtve, Istraivanja pod okriljem naunih opservacija u ii interesovanja nalazi meuodnos frustracije i agresije, U crtama agresivne prirode najee susreemo sujetu, ljubomoru, kao i mrnju, Uzrok nasilnikog ponaanja i devijantnosti direktno je vezan sa inteligencijom i maloumnosti, S obzirom na intrapsihike konflikte jedne linosti ljude delimo u tri kategorije (Karen Horney): kretanje prema ljudima, kretanje protiv ljudi i kretanje od ljudi.

RTVE I POINITELJI UBISTVA Relacija ubica-ubijeni(rtva)Ubistvo je krivino delo koje je u kriminalistici i kriminologiji najvie istraivano, jer se njim unitava najvee dobro na planeti-ivot ovaka, Ubistvo je posebno u ii interesovanja moderne kriminalistikemultidisciplinarno i interdisciplinarno istraivanje u trouglu: akt ubistvapoinilac-rtva, a sve pod platom situacionih okolnosti. Pear J. u svom istraivanju utvrdio je da je u 67% sluajeva rtva bila pokreta i uzrok kriminogenih reakcija, a da je ubica u 50% sluajeva bio u alkoholisanom stanju, Wolfgang M. Je u svom istraivanju utvrdio da se u 52% sluajeva radi o veoma bliskim osobama (rtva i poinilac), a 8% su meusobno nepoznati akteri.

Prema Markoviu 62,8% ubistava nastaje nakon izazova rtava, a tu svrstava: -rtva je prva upotrebila ili zadala udarac, 16,8% -agresivno ponaanje rtve u porodici ili prema komijama, 13,0% -osveta zbog naneene tete ubici, 12,0% -osveta zbog uvrede u svai, 7,0% -osveta zbog ranijeg napada rtve, 7,0% -preljuba rtve, 2,0% Motivi po Markoviu su sledei: svaa 25%, sukob u porodici 25%, sukob u susjedskim odnosima 23%, ljubomora 6%, bahatost 6%, osveta 4%, nepoznati motiv 6%, ostalo 5%.

Uticaj ustrojstva linostiDeca su retko rtve ubistva, a kad se ipak dogodi stradanje im je nametnuto zbog nezatienosti (naroito stradaju od oca alkoholiara), Alkoholiari su posebno kriminogeno-viktimogena kategorija koja ee strada ili izaziva stradanje, Nasilnici ili sami stradaju ili drugi od njih, budui da je to veoma opasna viktimogena grupacija, Duevni bolesnici esto stradaju ili drugi od njih, Doseljenici svojim prisustvom stvaraju animuzitet i antagonizam zbog drugaijeg mentaliteta, ene su posebna kategorija koja stradava od mueva zbog preljube ili smetnje u planovima mua/partnera, Psihopatske, odnosno sociopatske osobe su vrlo esto u sukobu sa zakonom, to ih svrstava u prvi red, sa visokom incidencijom u kriminogeno-viktimogenom pogledu.

Alkoholizam i ubistvoPostoji snana sprega izmeu alkoholisanosti i ubistva, a prema raznim autorima 2/3 do 4/5 aktera u ubistvu su pod dejstvom alkohola, Prema Markoviu 40% ubica je starosti ispod 24 godine, a 51% od 2544 godine, Posmatrajui pol 87,7% ubice su mukarci (Kapamadija), Stereotip ubice na ovim prostorima bi bio: muska osoba, mladje ili srednje dobi, niskog socijalnog statusa, esto alkoholiar, neretko mentalna bolest ili zaostalost.

VIKTIMOLOKA DIMENZIJA UBISTVAUbistvo je dinamian meuodnos aktera-poinioca i rtve-uz specifine okolnosti sluaja, Medelsonh markira ulogu rtve u zloinu po sledeim elementima: -rtva nije uestvovala, -rtva je uestvovala, -rtva je sama uzrokovala zloin. rtva svojim odreenim profilom linosti determinira vrstu delikta, Viktimologija je pokazala da linost u veini sluajeva izmeu para delikvent-rtva postoji bio-psiholoke-socijalne veze koje ine itavu mreu odnosa iz koje izvire agresija ( A. Fattah), Za svaku osobu postoji izvestan rizik da postane rtvom.

Nasuprot determinantama , koje proizilaze od rtve, zloinac preuzima ulogu za odabir rtve, Izborom odreene rtve, zloinac ak i kada radi u gumenim rukavicama, ostavlja neizbrisiv oblik otisaka prstiju (Henting), Posebnu panju sagledavanja ekskluzivnog doprinosa rtve predstavlja nuna odbrana, to predstavlja najvii stepen aktivnosti rtve u aktu ubistva. Primeri (ubistvo sina zbog maltretiranja, ubistvo oca alkoholiara)

RTVE U AKTU EDOMORSTVASa viktimolokog stanovita edomorstvo je protutip apsolutne nevine rtve, edomorstvo je definisano kao ubistvo novoroeneta svesnim htenjem i aktivnim, ali i pasivnim injenjem majke, Osnovne komponente edomorstva su: -novoroenost, -ivoroenost, -majka (porodilja) kao poinilac dela, Kod ovog dela uzeti su u obzir dosta olakavajui momenti za porodilju, budui da je stanjem ,,babina,, bitnije psihiki alterirana, Centralno pitanje edomorstva na kome zakonodavac insistira i temelji privilegovanost ovog krivinog dela je poremeaj porodilje, Krivina zakonodavstva nekih zemalja nisu uvaila ove naune stavove poremeaja (sve bive zenlje SSSR, Maarska, Bugarska, Japan,

Egzogeni inioci su konstante motiva u izvrenju edomorstva, a komponente im ine: osjeanje srama, klasini patrijahalni nadzori o moralu pojedinih sredina, nemilosrdna igosanost, osjeaj izolovanosti i sl. Primeri

RTVE SAMOUBILAKOG AKTASamoubilaki akt je veoma sloen i kontraverzan fenomen ekstremnog autosugestivnog reagovanja linosti, sa psihopatolokim obelejem, Napisano je mnogo studija o samoubistvu, a istiu se dve od Stengela i Dirkema koje su kapitalne u suicidologiji Rimljani su samoubistvo pretvorili u pomodarstvo i kod njih su postojale posebne arene za samoubice, Prvi hriani su ivot posmatrali kao nesreu, jer to je ivot puniji i dui, time je vea snsa da se poini vei greh, a greh vodi u pakao, Pravoslavlje zabranjuje ubistvo i samoubistvo. Samoubistvo kao smrtni greh proizilazi iz oajanja i time se suprostavlja Boijoj volji, Katolicizam takoe ne podrava ubistvo i samoubistvo ,,Ne ubij,, sv. Avgustin (354-430), Islam je prema samoubilakom aktu beskompromisan budui da je otro protivan Alahovoj volji, Judizam smatra da je elementarna dunost svakog oveka ouvanje ivota, kako svog, tako i drugog,

Hinduizam dri da je ivot na ovom svetu beznaajan i priznaje samoubistvo, U istoriji filozofije, od svih pravaca, sa naglaskom na samoubistvo, ostalo je u nasleu od sofista, jer je kod njih samoubistvo uzdizano na pijedastal i negovano do najveeg kulta, Platon opravdava samoubistvo ako ivot dospije bilo iz kog razloga do kritine take i postane nepodnoljiv, Sokrat fenomenu samoubistva pristupa racionalno i opravdava ga u izuzetnim situacijama kada je u pitanju neizleiva bolest ili pak u potpunom ogranienju slobode,

PSIHOLOKI ASPEK SAMOUBISTVAPrilikom istraivanja samoubistva, bilo kao individualne ili masovne pojave, uvek se obavezno polazi od linosti kao jedinke, njene formiranosti obrazovanosti, genetske uslovljenosti, inilaca koji utiu na formiranje linosti, Manifestne fizioloke etape u ivotu individue u kojima dolazi do dramatinih prelomnih ivotnih kriza su: pubertet, pojava menstruacije, trudnoa, klimaterijum, te kasnije senijum, Suicidni sindrom je komleksna i protivrena drutvena pojava, sa trendom laganog porasta, a u nemirnim i potresnim periodima sa jaim zamasima, Breed istie pet komponenti ,,suicidnog sindroma,,: 1. Neuspeh-zatajivanje ostvarivanja ciljeva koji za njega imaju visoko mesto u sistemu vrednosti, 2. Predanost- angaman u ostvarivanju uloge i ciljeva, vrlo znaajnih za suicidente,

3. Rigidnost- nedostatak fleksibilnosti i neadaptibilnosti u ostvarenju ciljeva, 4. Stid- zbog neuspeha koji doivljava i kakve e ostaviti dojmove u oima javnosti, 5. Izolacija- jo vei pomak predhodnog stava, koji direktno vodi u lom socijalne komunikacije, Trpljenje spada u jedan oblik psihopatologije apsurdne linosti. Kada to trpljenje dobije enormne razmjere, verovatno je da se tada linost i ubija, jer u tome nalazi jedini izlaz, Moralni koncept samoubistva posmatra se sa etiri aspekta: 1. Statistiki kriterijum normalnosti, suicid se neizbeno mora tretirati kao devijantnost, 2. Iz aspekta biolokog aspekta normalnosti, suicid se teko moe posmatrati prirodnim aktom, budui da je vanhumanoj prirodi nepoznat,

3. Kliniko-patoloki kriterijumi normalnosti samoubistvo glatko uklapaju u definiciju bolesti, jer direktno ugroava ,,psihiki integritet,, individue, 4. Dimenzija humanosti ima specifino znaenje jer u sutini to je humano to je i normalno, pa se i samoubistvo tretira po tom kriterijumu kao normalan in

Samoubilake komponenteSuicidogeni inioci su multifaktoralni, pa tek udrueno ti elementi dovode do samoubilakog akta,a tu spadaju: dispozicija, uzroci, motivi i povodi. U uzroke spadaju suicidogeni faktori kao to su: - duevne bolesti- psihoze svih vrsta, - reaktivne afektivne krize, - teke hronine neizleive somatske bolesti, - izmenjene okolnosti ivotnog okruenja (disharmoninost porodice, teski radni i interpersonalni odnosi), Motivi su endogeni i duboko usaeni u psihikoj sferi, subjektivne su prirode, a mogu biti svesni i nesvesni. Svesni motivi su: - drutveno uslovljeni-imaju visoko moralan karakter, - svesna motivacija u neizdrivim situacijama kao to su patnje psihofizike prirode (neizleiva bolest, konclogori itd),

Nesvesna motivacija je mnogo ea i delimo je na: - autoagresija i autodestrukcija, -apel-alarm funkcija, -parasuicidna pauza, Povod je na prvi pogled beznaajan razlog, ali deluje kao ,,inicijalna kapisla,, Vrhunac u realizaciji suicidnog ina javlja se u situacijama kada: - preovladava oseanje da ivot nema vie smisla, - kada je Ego preplavljen konfliktima tj.kada ego osea nesposobnost da se izdvoji i oslobodi zamrenosti u kojoj se naao, - gubitak vitalnih snaga omoguuje razreenje tenzije,

Presuicidni sindromNedeljama pred suicid , u biu samoubice se deavaju burni psiholoki i psihopatoloki dogaaji koje je Ringel svrstao u faze: 1. Faza insuficijencije - radna i ivotna oslabljenost i usporenost, prati ih strah, kao vrlo karakteristian simptom, - suavanje afektiviteta iskljuivo na tugovanje sa pomakom sve do manifestnog depresivnog, - usamljenost i izolacija sa tendencijom suavanja linosti uz iskljuivo suicidnu preokupaciju, 2. Faza agresije - autoagresivnost je specifian fenomen kod samoubistva, a agresivne pulzije su okrenute prema vlastitoj linosti, 3. Faza bekstva u iracionalnost, a oseaj nerealnog sveta nastaje kao posledica intenzivnog fantaziranja, gde se negira ivotna stvarnost,

Faza psihike anestezije-podeljenost ega: jedan elemenat se uklapa u realnost ivota, a drugi deo linosti se ustremio ka autodestruktivnim aktivnostima.

Samoubistva i pokuaji samoubistvaSamoubistvo se smatra jednim od najteih i najkompleksnijih oblika socijalnih devijacija, odnosno socijalne patologije, Ono je to iz vie razloga: 1. u odnosu na druge oblike ima najtraginije posledice, jer se tim inom unitava najvia drutvena vrednost-ivot oveka, 2. predstavlja jedan od najzagonetnijih fenomena ljudskog ponaanja, 3. to je pojava sa uzajamnim delovanjem faktora line prirode i socijalnih uslova, Problem definisanja samoubistva-suicida u osnovi potie iz dva razloga: 1. prvi nastaje sa pitanjem da li u pojavu samoubistva spadaju i pokuaji oduzimanja sopstvenog ivota ili samo svreni in samoubistva, 2. drugi problem definisanja proizilazi iz razliitih shvatanja o elementu svesnosti kao bitnom sadraju takvog akta,

Pokuaj samoubistva, po mnogim elementima, naroito u smislu uzroka, motiva, povoda, rizinih grupa i svakako posledice ne spadaju u samoubistva- u pitanju su dve po formi sline, ali po sadraju dve bitno razliite pojave, Pravnikim renikom samoubistvo bi se moglo definisati kao ,, oduzimanje (sopstvenog) ivota u uraunjljivom stanju i sa predumiljajem,, Pokuaj samoubistva , u optem smislu, znai zapoeto a nedovreno samoubistvo,

RTVE PROSTITUCIJE I TRGOVINA BELIM ROBLJEMPojam prostitucije potie od lat.rei prostitutio, to znai bludnienje, prostitus-,,stajati na usluzi,, odnosno prostatuere-stavljanje tela na prodaju, Prostitucija epidemine razmere dobija u kriznim vremenima, iri se s ratovima, ekonomskim krizama, tranzicionim procesima u drutvima poremeenih vrednosti, Prostitucija je izraz naglaene komercijalizacije seksualnosti, najrazliitijih oblika trgovine, organizovanog kriminala posebno, Prostitucija je najstariji zanat na svetu i stara je koliko i ljudski vek, Socioloke teorije prostitucije svode se na drutveni status subjekta, a psiholoki pristupi na emotivnu stranu odnosa prostitutke i klijenta, Savremena shvatanja uzimaju dva osnovna kriterijuma: -stupanje u seksualnu vezu ene sa partnerom bez emocionalnog odnosa-strasti,

-komercijalnu prodaju tela radi zadovojenja seksualne poude klijenta, Od savremenih vidova prostitucije moemo izdvojiti: -agencijska prostitucija, -ou grls prostitucija, -vikend prostitucija, -hotelska prostitucija, -,,devojka na poziv,, Poseban vid prostitucije predstavlja seksualna zloupotreba maloletnike populacije i dece, Trgovina ljudima, naroito enama i decom, u svrhu seksualnog iskoritavanja (prisilne prostitucije) trenutno je najvei problem iz oblasti ljudskih prava,

Socio-patoloki elementi i posledice prostitucijeTo je pojava nespojiva sa dostojanstvom linosti, obiajima morala, etikim i drutvenim normama uopte, Pratee pojave prostitucije su: ugroavanje braka i porodice, raanje vanbrane dece, irenje venerinih bolesti, skitnienje, alkoholizam, narkomanija, seksualne nastranosti, kriminalitet, Najire socijalne posledice prostitucije povezane su sa irenjem zaraznih venerinih bolesti, Na prostituciju egzistira itava skala kriminalaca-podvodai, makroi, svodnici i drugi paraziti profesije, Aktuelni problemi prostitucije su delikti: - podvoenje, mamljenje ili uvoenje na bilo koji nain u cilju prostituisanja drugih lica, - eksploatisanje prostituisanog lica, - dranje ili upravljanje ili sa znanjem finansiranje ili uzimanju uea u finansiranju bordela,

- izdavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili drugih prostorija u cilju vrenja prostitucije U savremenim oblicima kriminaliteta poznata je pojava trgovine enama radi prostitucije i snimanja pornografskih filmova tzv sex trafficing, Prava briga dravnih organa koji pomau rtvama prostitucije i trgovine ljudima radi seksualnog iskoritavanja bila bi fizika sigurnost rtve, rtvi je potrebno pomoi u razumevanju realnosti situacije, ili pomoi u prevazilaenju njihovog oseaja otuenja i izolacije, Tri su principa rada sa enama rtvama prostitucije i trgovine ljudima: 1. ne povrediti dostojanstvo rtve, 2. razgovor sa rtvom obavljati uz duno potovanje i posebno voditi rauna da taj razgovor ne predstavlja sekundarnu viktimizaciju rtve, 3. upoznati rtvu sa pravima i pravnim lekovima,

RTVE SEKSUALNIH DELIKATASeksualni delikti spadaju posle,, krvnih delikata,, u najtea krivina dela koja su direktno uperena protiv morala i dostojanstva linosti, Sa viktimolokog stanovita itav je spektar seksualnih delikata u kojima je uee rtve sa zapaenom ulogom, nekad i dominantnom, Seksualna delikvencija je pojava koja izlazi izvan okvira dobrovoljnosti partnera u seksualnom odnosu tj akt koji ima obeleje seksualnog nasilja, Krivina dela protiv slobode odluivanja u polnim odnosima uvek su predstavljala pojavu sa ozbiljnim drutvenim reakcijama, ali i problem u krivino pravnim sistemima, Prema preovladavajuim shvatanjima u tipologiju seksualnih delikata ubrajaju se: - sadistiki motivisani delikti, odnosno dela izvrena pretnjom, zlostavljanjem ili ucenom, prvenstveno silovanja,

Delikti u kojima je iskoritena fizika i psihika nemo odbrane rtve: blud sa duevno bolesnom i statusno podreenim licima i rodoskrnavljenje, - delikti podvoenja maloletnih lica, posredovanje u prostituciji, - neki vidovi seksualnih nastranosti, Silovanje je seksualni delikt protiv volje prinudom enskog lica na obljubu upotrebom grube sile ili ozbiljnom pretnjom da e sila biti upotrebljena, Prema A. Vodineliu ,,rizinu situaciju obeleava realna mogunost seksualnog napada, a sainjavaju je mesto, vreme, seksualna atmosfera i nastrojenost koji kao da mame na milosni snoaj. Nemoralno ponaanje rtve delimo na aktivno i pasivno,, ,,Linost rtve i njeno ponaanje nisu manje vane od linosti i ponaanja poinitelja,, Silovanje je drastian i veoma grub vid naruavanja polne slobode linosti, Pod silom pri silovanju podrazumevaju se i omamljujua i uspavljavajua sredstva koja se koriste protiv rtve,

Danas kao retko kada u istoriji meu ljudima vlada i alarmantno se ispoljava nasilje, u teko shvatljivim razmerama,npr u SAD 100-150 hiljada dece su rtve seksualnog silovanja, Ako rtva realno proceni da e joj biti ugroen ivot i psihiki integritet, ona e odustati da prua otpor ili da stupa u borbenu akciju, ,,neke ene su bogomdane da postanu rtvom, emu i same doprinose svojim izgledom, nonjom sa upadljivom razgolienou, stilom ivota, koketiranjem i izazovnim ponaanjem, pa prosto mame i provociraju potencijalne silovatelje,, Kriminoloke i viktimoloke informacije koje se moraju prikupiti u cilju svestranog i temeljnog sagledavanja rtve podrazumevaju moralni profil, sadraj i manir ponaanja rtve (prije, za vreme i nakon silovanja), rtvine osobine, socijalna obeleja i sl. Viktimizacija u aktu silovanja je veoma izraajna, pa je doprinos rtve u tome nekad znaajan, Alkohol igra znaajnu ulogu u seksualnim deliktima i njegovo delovanje na seksualni nagon dovodi do pojaane pohotljivosti osobe,

Stresogeno estok i veoma teak je zloin ispoljen prema detetu, i koji izvire iz seksualnih delikata, posebno silovanja, kao najteeg oblika, Masovna silovanja sa etnikim predznakom karakteristika je rata u BiH, i koja su isplanirana i nala su se u strategiji ratovanja, Sa masovnim silovanjem u ratu zloinci su se okrenuli protiv prirode, protiv ovenosti, protiv ljudske vrste, gazei pri tome svete principe morala i etike,