Osnovi Logistike I+II

  • View
    824

  • Download
    8

Embed Size (px)

Text of Osnovi Logistike I+II

OSNOVI LOGISTIKEObeleja robnih tokova: 1.vrsta robe, odnosno asortiman, 2.pojavni oblik robe, 3.vrsta i kategorija toka, 4.izvorno/odredine take toka, 5.koliina, zakon nastanka toka i 6.specifini zahtevi za realizacijom Transformacija robnih tokova: PRIPREMA ROBE DISTRIBUCIJA ROBE UPOTREBA ROBE SISTEM ZA KVALITATIVNU TRANSFORMACIJU ROBE ZA PROSTORNO VREMENSKU TRANSFORMACIJU ROBE SISTEM ZA KVALITATIVNU TRANSFORMACIJU ROBE PROIZVODNI PROCESI TRANSPORTNO LOGISTIKI PROCESI KONZUMNI PROCESI U INDUSTRIJSKIM PREDUZEIMA U LOGISTIKIM PREDUZEIMA ili industriji, trgovini, uslunim delatnostima U DOMAINSTVU ili industriji, trgovini, uslunim delatnostima

Logistiki procesiSvi logistiki procesi se mogu svrstati u pet grupa.U okviru svake grupe postoje specifini zahtevizadaci. REALIZACIJA PORUDBENICE 1.forma prenosa porudbenice 2.forma obrade porudbenice 3.analiza porudbenice kao informacionog izvora 4.prosleivanje porudbenice SKLADITENJE 1.kupovina ili iznajmljivanje skladita 2,broj, lokacija, kapacitet i oblasti opsluivanja 3,sopstvena ili tua skladita 4.tehniko ureenje objekata i skladita za 5.komisioniranje 6.ureenje skladinih zona u objektu 7.skladine tehnologije 8.oblikovanje pretovarnih rampi 9.rad transportne mehanizacije 10.organizacija komisioniranja 11.produktivnost skladinog personala ZALIHE 1.struktura skladinih artikala 2.(selekcija prema ABC analizi) 3.mesta poruivanja i koliine za popunjavanje zaliha 4.sigurnosne zalihe 5.kontrola zaliha po skladitima 6.kratkorone prognoze potreba TRANSPORT 1.vrsta transportnog sredstva 2.sopstveni ili tui vozni park 3.kupovina ili zakup vozila 4.kombinacija transportnih sredstava 5.organizacija realizacije transportnih procesa

PAKOVANJE 1.izvrenje logistike funkcije pakovanja(zatita, skladina, transportna, manipulativna i informaciona funkcija) 2.formiranje logistike jedinice (skladitenja, pretovara,transporta) kao preduslova za racionalizaciju transportnih lanaca

Etimologija logistikeGrki: logos uman, razuman logismos raun, prosuivanje, plan logistika praktina vetina raunanja logistikos promisliti, logino razmiljati logizomai proraunati, prosuditi logo misliti, pomisliti Latinski: logistas finansijski revizor, delitelj ivotnih namernica logisticus raun i rezonovanje u matematikom smislu Francuski: loger konaite, stanovati, smestiti se, obitovati logis stan, kua, boravite, prenoite logistique smetanje logistiques smetanje

Evolucija logistikePeriod 1 Antiko-rimski period: Pod nazivom Logista podrazumevala se uprava nad dravnim zalihama (rezervama) koja je podrazumevala finansije i raspodelu ivotnih namernica. Period 2 - Vizantija: Vizantijski car Leon VI (866-912, vladao 886-911), oko 900 godine uvodi logistiku u funkciji vojne doktrine. U pisanjima o vetini ratovanja izdvaja: strategija, taktika, logistika (prostor, vreme i resursi) Period 3 Francuska, Rusija: Oko 1670 (1638.) Luj XIV predlae uvoenje nove strukture za reavanje rastuih administrativnih problema Marechal General de Logis (nastalo od loger) Planiranje kretanje trupa, selektovanje kampova, regulisanje transporta i snabdevanja. Francuski teoretiar Baron Antoine Henry Jomini uvodi termin la logistique u prvoj polovini 19. veka. U delu Prcis de l'art de la guerre , na osnovu iskustava kao Napoleonov oficir, 1836. godine podelio je vetinu ratovanja u pet oblasti: Strategija, taktika na viem nivou, logistika, inenjering i taktika na niem nivou.Logistiku definie kao vetinu kretanja armije, ali ne podrazumeva pod tim samo mehaniko pomeranje ve i upravljanje i uvoenje razmiljanja u kretanje i odravanje vojne spremnosti. Sa Marechal General de Logis i pisanjem Jominia poinje moderna logistika.1862. godine Jomini-ovo delo je prevedeno na engleski i prihvaeno kao dobro razmiljanje u Americi, gde je pojam logistike 1884. godine oznaavao transport u priobalju. Period 4 II svetski rat: Logistika kao termina prihvaena pred kraj rata od strane US armije, a kasnije i od Alijanse Period 5 posleratni period: 50-tih godina logistika poinje da se primenjuje i u privrednim sistemima u Americi 70-tih godina poinje da se primenjuje u Evropi.

Definicije logistike:1)Nauka planiranja i izvrenja pokretanja i podrka gotovosti.......one aspekte vojnih operacija vezane za projektovanje i razvoj, nabavku, skladitenje, kretanje, distribuciju, podrku, evakuaciju i dispoziciju materijala; kretanje, evakuaciju i hospitalizaciju osoblja; stvaranje konstrukcije, podrku, operacije i rasporeivanje objekata; i obezbeenje snabdevanja usluga. (Vojna definicija)-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2)Logistika je organizacija, planiranje, kontrola i realizacija robnih tokova od mesta nastanka do mesta prodaje preko proizvodnje i distribucije do krajnjeg korisnika sa ciljem zadovoljenja zahteva trita uz minimalne trokove i minimalne investicije. (ELA - Evropska asocijacija za logistiku)-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3)Logistika je termin koji opisuje procese planiranja, izvrenja i kontrole efikasnosti tokova i zaliha sirovina, poluproizvoda u procesu proizvodnje, gotovih proizvoda i povezanost informacija od mesta izvora do take potronje,sve u cilju prilagoavanja zahtevima kupaca, klijenata. Ove aktivnosti mogu obuhvatati i servisiranje, opsluivanje kupaca, prognozu tranje, distribuciju informacija i komunikativne veze, upravljanje zalihama, manipulacije sa robom, planiranje redosleda realizacije procesa, snabdevanje delovima i servisnu podrku, izbor lokacije fabrika, skladita i opreme, pakovanje, vraanje robe na doradu, transport i smetanje otpadaka, saobraaj i transport, skladitenje i zalihe. (CML)-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4)Logistika je deo lanca snabdevanja koji planira, primenjuje i kontrolie efikasnost, efektivnost toka, i skladite roba, usluga i sa tim vezanih informacija od take izvora do take potronje, a u cilju zadovoljenja zahteva klijenta. (CML-1998)-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

5)Logistika obuhvata sve sisteme i procese koji omoguavaju kretanje materijalnih i nematerijalnih tokova. (Zeevi)-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zahtevi za logistikom 1.Pravi entitet (Roba,Materijal,Teret,ovek,Informacija,Energija...) 2.Prava koliina 3.Pravo mesto 4.Pravo vreme 5.Pravi kvalitet 6. Pravi trokovi Logistika je deo operacionih istraivanja,lanaca snabdevanja,ekonomije,marketinga... Podruja primene logistike:(TEHNIKA SISTEMA,TRANSPORTNA i PROIZVODNA TEHNOLOGIJA,EKONOMIJA PREDUZEA, KOMUNIKACIONA TEHNIKA,TEHNIKA TRANSPORTNE OPREME,INFORMATIKA,MARKETING)DRUSTVENE DELATNOSTI(INDUSTRIJA,TRGOVINA,USLUNE DELATNOSTI,VOJSKA,KULTURA,MEDICINA, SPORT,POTA,BANKARSTVO,NOVINSKE KUE,GRADOVI-URBANE CELINE) SVAKA DELATNOST IMA SVOJ CILJ FUNKCIONISANJA I IMA LOGISTIKE PROCESE RAZLIKE NASTAJU ZBOG RAZLIKA CILJEVA I SISTEMA. LOGISTIKI SISTEMI I PROCESI(Snabdevanje energijom,Snabdevanje informacijama,Obezbeivanje ljudi,Izgradnja objekta, Obezbeenje,Veterinarsko sanitarna sluba,Organizacija sistema,Proizvodnjao - Obezbeivanje MTS, Snabdevanje materijalima)

Logistiki principi 1.Sveobuhvatna i jednovremena optimizacija svih karika materijalnih,energetskih i informacionih tokova 2.Izjednaavanje nivoa tehnologije logistike i proizvodnje 3.Uvoenje integruma u logistiki lanac - logistike jedinice koja prolazi kroz sisteme bez ili sa neznatnim izmenama 4.Vremenska sinhronazacija u cilju breg protoka materijala i uz eliminaciju svih zastoja i zaliha 5.Povezivanje informacionih, robnih i energetskih tokova 6.Multidisciplinarna optimizacija logistikih lanaca sciljem dostave prave robe,u pravoj koliini,na pravo mesto u pravo vreme 7.Primena savremenih komunikacionih sredstava i informatike tehnologije 8.Edukacija i stvaranje novog profila strunjaka,inenjera logistike

Aspekti dekompozicije logistikePrincip strukturiranja,ralanjivanja i dekompozicije logistike razjanjava njenu ulogu,obuhvatnost,ciljeve i znaaj u okviru jednog privrednog sistema.Presek svih dosadanjih sistemskih razmiljanja na ovom planu,logistiku ralanjuju sa 4 aspekta 1.prostorno, 2.vremenski, 3.funkcionalno i 4.privredno-organizaciono, institucionalno Prostorna dekompozicija logistike (makrologistiki sistem,metalogistiki sistem,mikrologistiki sistem logistiki centar,logistiki tokovi) Vremenska dekompozicija logistike 1. ZADACI ANALIZE,PLANIRANJA I PROJEKTOVANJA LOGISTIKIH PROCESA I SISTEMA 2. ZADACI UPRAVLJANJA I REALIZACIJE LOGISTIKIH PROCESA I SISTEMA 3. ZADACI KONTROLE, NADGLEDANJA IZVRENJA LOGISTIKIH PROCESA 4. ZADACI OBRAUNA I ANALIZE IZVRENJA LOGISTIKIH USLUGA Funkcionalna dekompozicija logistike Sa aspekta tokova postoje 4 faze (Logistika preduzeca gde I i III faza predstavljaju marketing logistiku) I FAZA LOGISTIKA NABAVKE (sirovine poluproizvodi,potroni i pogonski materijal,rezervni delovi) II FAZA LOGISTIKA PROIZVODNJE (proizvodni proces) III FAZA LOGISTIKA DISTRIBUCIJE (gotovi proizvodi,poluproizvodi,rezervni delovi) IV FAZA LOGISTIKA POVRATNIH I OTPADNIH MATERIJALA (reciklaa,otpadni materijal,prazne tovarne jedinice,roba sa reklamacijom,prazna ambalaa,prazne logisike jedinice) Sa aspekta podsistema:Funkcije 1.SISTEM REALIZACIJE PORUDBINE (planiranje,realizacija,kontrola,prikupljanje,obrada, distribucija...) 2. TRANSPORTNI SISTEM (prostorno premoavanje,sabiranje zahteva,distribucija,izbor vida i tehnologije, organizacija,planiranje tura...) 3. SISTEM ZALIHA (funkcija zatite i sigurnosti,izjednaavanja ponude i tranje,vremenskog terminiranja isporuke,supstitucije...) 4. SKLADINI SISTEM(vremensko izjednaavanje,prostorno izjednaavanje,uvanje robe, sortiranje, komisioniranje, priprema robe za transport) 5. SISTEM PAKOVANJA (logistika funkcija zatite,manipulisanja,transporta,skladitenja,pretovara,informisanja...) Privredno-institucionalna dekompozicija Logistika preduzeca i sistema u funkciji osnovne delatnosti 1)OSNOVNA DELATNOST LOGISTICKA USLUGA(logisticki centri-robni terminali,transportne kompanije, speditersko-agencijska preduzeca,specijalizovani logisticki provajderi) 2) OSNOVNA DELATNOST NIJE LOGISTICKA USLUGA(logistika industrijskih i trgovackih preduzeca, logistika usluznih delatnosti,vojna logistika,logistika klinickih centara) Razvoj logistike u funkcionalnoj organizaciji preduzea TIP I OBUHVATA SLEDEE ZADATKE : 1. SPOLJNI TRANSPORT 2. MEUPOGONSKI TRANSPORT 3. REGIONALNA SKLADITA 4. PLANIRANJE LOGISTIKIH SISTEMA 5. LOGISTIKA KONTROLA 6. LOGISTIKA UPRAVA TIP II JE DOPUNJEN SLEDEIM ZADACIMA: 1. SERVIS ISPORUKE 2. REALIZACIJA PORUDBINE 3. UPRAVLJANJE ZALIHAMA GOTOVIH PROIZVODA 4. SKLADITE GOTOVIH PROIZVODA U FABRIKOM KOMPLEKSU 5. POSEBNI TRANSPORTNI ZADACI 70-tih godina TIP III JE DOPUNJEN SLEDEIM ZADACIM A: 1. PROGNOZA TRITA 2. PLANIRANJE ROIZVODNJE 3. NABAVKA 4. UPRAVLJANJE ZALIHAMA, SIROVINAMA I POLUFABRIKATIMA 5. LOGISTIKI INENJERING 6. INTERNACIONALNA LOGISTIKA 80-tih godina

50-60-tih godina

PODSISTEMI LOGISTIKE: 1.REALIZACIJA PORUDBINE 2.SKLADITENJE 3.ZALIHE 4.PAKOVANJE 5.TRANSPORT

Sistem poruivanjaStruktura vremena realizacije porudbine1. KLIJENT SASTAVLJA PORUDBENICU 6. ISPORUKA ROBE KLIJENTU 5. TRANSPORT ROBE DO KLIJENTA

2. PRIJEM PORUDBENICE KOD SNABDEVAA

3. PROCESUIRANJE PORUDBENICE

4. PRIPREMANJE I PAKOVANJE PO PORUDBENICI

Vreme trajanja svake aktivnosti u sistemu realizacije porudbine je sluajno promenljiva veliina koja zavisi od vie faktora i moe se opisati nekim zakonom raspodela verovatnoe.Najee se ova vremena posmatraju kao sluajne veliine ije je trajanje opisano Gausovom raspodelom.Raspodelu definie:srednja vrednost i standardno odstupanje, odnosno varijacija. Skraenjem vremena realizacije porudbine i manjim odstupanjima,zalihe mogu da se smanje za oko 1/3 to dokazuje koliki je znaaj podsistema poruivanja na logistiki sistem zaliha. Poruivanje je informacioni tok u logistikim sistemima. Porudbenica je izvor informacija i inicijator svih ostalih aktivnosti. U distributivnoj logistici realizacija porudbine podrazumeva preuzimanje,obradu i kontrolu porudbenice od momenta izdavanja zahteva poruivanja od strane klijenta do preuzimanja dokumenata o isporuenoj poiljci i dostave rauna klijentu PORUDBENICA 1.BROJ PORUDBENICE I DATUM PORUIVANJA 2.ADRESA KLIJETA I BROJ KLIJETA 3.BRANA KLIJENTA,MESTO NA TRITU 4.OBLAST PRODAJE I KUPOVINE 5.OPIS ARTIKLA I BROJ NUMERACIJA 6.KOLIINA ARTIKLA I BRUTO CENA 7.USLOVI PRODAJE, RABAT 8.TRASPORTNA SREDSTVA ZA OBRAU UEA TROKOVA ISPORUKE 9.TERMIN ISPORUKE Vrste porudbenice 1.Eksterna porudbenica povezuje distributivnu logistiku isporuioca robe (npr. Industrijsko preduzee) i nabavnu logistiku primaoca robe (npr. trgovaka kompanija). 2.Interna porudbenica povezuje organizacione jedinice unutar jedne kompanije (npr. Izmeu skladita nabavke poluproizvoda i proizvodnih pogona industrijskog kompleksa nabavnog skladita i skladita u proizvodnji ili izmeu industrijskih, centralnih skladita gotove robe i skladita za isporuku robe koja se nalaze van proizvodnog kompleksa. Vrste i funkcije informacionih tokova 1)Informacije koje prethode robnom toku i omoguavaju da se robni tok pokrene. Na osnovu ove funkcije informacija planiraju se mesta iz kojih e se roba isporuiti, vri se izbor transportnih sredstava, planiraju se rute kretanja vozila, upuuju se vozila na mesta utovara itd. 2)Informacije koje idu paralelno sa robnim tokom, prate ga, i omoguavaju da se on nesmetano realizuje. Ova funkcija omoguava operativne aktivnosti u transportu,pretovaru i skladitenju robe. 3)Informacije po zavretku realizacije robnog toka.Funkcija omoguava informisanje isporuioca robe o kvalitetu isporuke, fakturisanju, obraunu eventualne tete,potrebnim naknadnim isporukama, reklamacijama itd. Forme realizacije porudbine Putevi informacija u realizaciji porudbine

ZALIHEVremenski aspekt zaliha (osnovna pitanja vezana za zalihe su:) 1.koja roba treba da se skladiti, 2.koliko pojedine robe treba da se skladiti 3.koliko puta treba popunjavati zalihe, 4.kada treba poruivati robu. Mesto nastanka zaliha

ABC analizaABC analiza je metoda za utvrivanje znaaja pojedinih elemenata i pojava u logistikim sistemima i procesima grupisanje elemenata skupa po njihovoj znaajnosti sa stanovita odreenog kriterijuma. Primenjuje za kompleksne, sloene, dinamike sisteme kada se koristi 1.Izbor reprezentativnog uzorka pri istraivanju i analizi logistikih procesa (npr. izbor transportnog lanca). 2.Operativno upravljanje i racionalizacija logistikih sistema i procesa(Optimizacija trokovne,vremenske strukture, upravljanje zalihama). 3.Strateko odluivanje i upravljanje izbor dobavljaa proizvoda,izbor partnera u kooperaciji,izbor trita nabavke i prodaje,nabavka transportnih sredstava. polazne pretpostavke 1.Logistike sisteme i procese karakterie kompleksna struktura sa velikim brojem internih i eksternih elemenata i meusobnih veza. 2.U strukturi realnih sistema svi elementi nemaju isti relativni znaaj (istu teinu). Empirijska istraivanja su pokazala da jedan manji broj elemenata ima dominantno uee i ulogu, odnosno veliki broj elemenata ima malo uee i malu ulogu u realnim sistemima. 3.Istraivanje svih karakteristika i svih elemenata logistikog sistema esto nepotrebno proiruje, poskupljuje i komplikuje sam istraivaki postupak. 4.Iz navedenih razloga u praksi se najee biraju reprezenti - elementi koji u najboljoj ili najveoj meri oslikavaju realni sistem i zadovoljavaju zahteve sistemske analize. 5.Tako izabrani uzorak u sistemskoj analizi detaljno se istrauje po svim kvalitativnim i kvantitativnim karakteristikama, a rezultati tog istraivanja se preslikavaju na celokupan sistem. grupe elemenata ABC analiza predstavlja grupisanje elemenata ireg skupa na tri kategorije: GRUPA A - mali broj elemenata skupa koji znaajno uestvuju u njegovoj strukturi. Broj elemenata odreuje se na osnovu zadate verovatnoe p1 koja zavisi od konkretnih uslova. GRUPA B - elementi skupa za koje se moe rei da po njihovom broju proporcionalno uestvuju u strukturi skupa. Broj elemenata odreuje se na osnovu verovatnoe p2. GRUPA C - veliki broj elemenata skupa za koje se moe rei da vrlo malo uestvuju u strukturi sistema. Broj elemenata odreuje se na osnovu verovatnoe p3. kriterijumi za grupisanje elemenata 1.koliina robe (obim robnih tokova) 2.rastojanje prevoza 3.vrednost robeuee u prometu 4.frekvencija isporuke 5.trokovi 6.vreme skup A podruje najveeg prirataja posmatranih veliina zauzima ga vrlo mali broj elemenata skupa reprenzentativni uzorak koji bezuslovno ulazi u dalju analizu skup B podruje znaajnog prirasta posmatranih veliina zauzima ga manji broj elemenata skupa proirenje reprenzentativnog uzorka prema dodatnim zahtevima analize i postupka istraivanja skup C podruje malog (nedovoljno znaajnog) prirasta posmatranih veliina predstavlja podruje koje zauzima najvei broj elemenata posmatranog skupa skup elemenata bez velikog znaaja koji se iskljuuju iz dalje analize

ABCD politikaGrupa A skladiti se u svim skladitima(skladista za isporuku) Grupa B skladiti se u regionalnim skladitima Grupa C skladiti se u centralnim fabrikim skladitima Grupa D uopte nije na zalihama,proizvodi se i isporuuje po porudbini Gurani tokovi proizvodi se guraju na trite(A,B,C) Vueni tokovi - eka se zahtev za proizvodnju za poznatog kupca(D) Sigurnosne zalihe u funkciji sabiranja zahteva u vremenu i prostoru METODE ZA DIMENZIONISANJE ZALIHA 1.DETERMINISTIKE (ANALITIKI POSTUPAK,SINTETIKI POSTUPAK) 2.STOHASTIKE 3.SUBJEKTIVNE OCENE(ANALITIKE OCENE,INTUITIVNE OCENE) Sabiranjem sluajnih dogaaja u vremenu i prostoru dobija se sluajna promenjiva ili sluajna pojava sa manjim stepenom odstupanja.(*)

SKLADISTAMesto nastanka skladista

S=k S sigurnosne zalihe k faktor sigurnosti - standardno odstupanje raspodele prognozirane greke k=2 1=3 S1= k 1 = 6 2=4 S2= k 2 = 8 3=5 S3= k 3 = 10 S= S1+ S2+ S3= 6+8+10 = 24 (*) Vrsta skladita prema lokaciji Skladita su vorovi u logistikoj mrei u kojima se roba zadrava i priprema za otpremu ka drugoj destinaciji u mrei. VRSTA SKLADITA Skladita zaliha Pretovarna prolazna skladita Distributivna skladita 1)dobavljaka skladita 2)skladita za isporuku ZNAAJE FUKCIJE Veliki skladini kapaciteti Veliki pretovarni kapaciteti Velika koncentracija logistikih funkcija sabiranja i distribucije LOKACIJA Proizvodno orjentisana Transportno orjentisana 1)orjentisana ka nabavci 2)orjentisana ka tritu VRSTA ROBE materijali, sezonski, polufabrikati, fabrikati materijali, poluproizvodi, proizvodi, trgovaka roba materijali, trgovaka roba

Razgranienje skladinih objekata: Ureenje,oblikovanje i dimenzionisanje skladinog sistema zavisi od: 1.vrste robe koja se skladiti, 2.pojavnog oblika robe (agregatnog stanja gas, tenost, komadna, rasuta, upakovana.) 3.uloge i mesta skladita u sistemu Kriterijumi razgranienja skladinih objekata 1.Prema vrsti robe, postoje skladita za uvanje:komadne, rasute, tene i gasovite robe. 2.Prema stepenu izloenosti spoljanjim uticajima, postoje: otvorena, nadkrivena i zatvorena skladita. 3.Prema uslovima koje skladite obezbeuje, postoje: nekondicionirani i kondicionirani skladini objekti 4.Prema poloaju u odnosu na nivo tla,skaldita se dele na:nadzemna,poluukopana i nasuta zemljom,podzemna i podvodna 5.Prema visini i konstrukciji, skladita mogu biti:podna, etana, regalska, visoko regalna skladita (visine 12 45 m), silosi, bunkeri, prenosive hale, vazdune hale, silosi, tankovi, itd.

Struktura skladinog sistema

Broj i lokacija skladita za isporuku Lokacijski problemi kod skladita mogu se posmatrati sa makro i mikro aspekta. 1.Makro aspekt-mesto skladita u prostoru nacionalne,internacionalne,odnosno globalne,svetske logistike mree.Najee se misli na nacionalni prostor, optinske i gradske lokalitete (u koji grad, region locirati odreeni broj skladinih objekata). 2.Mikro aspekt -precizna lokacija, do nivoa katastarske parcele u nekom prostoru, naseljenom mestu, gradu, industrijskoprivrednoj zoni, lukom kompleksu... Utvrivanje broja i lokacije skladita zahteva analizu niza faktora, kao to su: 1.Saobraajna povezanost lokacije sa okruenjem; 2.Transportno-skladini trokovi; 3.Vrste zona opsluivanja definisane politikoprivrednim i geografskim odrednicama; 4.Servis isporuke - vreme isporuke, tanost isporuke, spremnost za isporuku, obuhvatnost isporuke i dr., 5.Radna snaga posmatrana kroz mogunost ponude strune kvalifikovane radne snage; 6.Razvojne mogunosti na konkretnoj lokaciji; 7.Strategije privrednog razvoja lokaliteta.

TRANSPORTTrokovi transporta u funkciji rastojanja i naina isporuke Isporuka robe do klijenta moe se realizovati na 2 naina: 1.Direktno iz fabrikog kompleksa.Koristi se kada su koliine isporuke za odreenu lokaciju takve da mogu u potpunosti ispuniti veliko drumsko vozilo.U suprotnom,rastu trokovi transporta po jedinici robe jer se koriste manje transportne jedinice na vea rastojanja. 2.Indirektno, preko skladita za isporuku koje se nalazi u zoni gravitacije klijenata, primaoca robe. U ovom sluaju transport se deli u dve faze: I faza: roba se za vei broj primaoca zbirno transportuje veim vozilima do skladita za isporuku II faza: roba se manjim transportnim sredstvima, u skladu sa veliinom isporuke, u manjim koliinama prevozi do primaoca robe.Skladite za isporuku takoe stvara odreene trokove prihvata, prerade i manipulisanja robe, to je dodatni troak.

PAKOVANJEFunkcije pakovanja Pakovanje kao podsistem logistike ima jaku integrativnu funkciju u logistikim lancima. 1.PROIZVODNJA Pojedinacno pakovanje(zakon,ekonomija) 2.MARKETING Zbirno pakovanje(ekologija,marketing) 3.UPOTREBLJIVOST Otpremno transportno pakovanje(proizvodnja,logistika,korisnik) 4.LOGISTIKA(zatitna skladina transportna manipulativna informativna)

Zadaci pakovanja:1.odravanje temperature 9.pogodnost za informaciono obeleavanje,brzu identifikaciju i reprezentativnost 2.vazduna izolacija 10.primenjivost 3.zatita od korozije,praine,hemijskih uticaja 11.ekonomicnost 4.zadravanje koliine i forme 12.pogodno za otvaranje i ponovno zatvaranje 5.otpornost na udare, pritisak, trenje 13.ponovna primenjivost 6.mogunost zahvatanja viljukarom,manipulisanje,ukrupnjavanje 14.ekoloki ispravna 7.pogodnost za automatizaciju 15.povoljna za reciklau 8.pogodnost za iskorienje povrine i prostora 16.higijenski ispravna

LOGISTICKA JEDINICALogistika jedinica, ukrupnjavanje (proizvod,komercijalno pakovanje,paket,paleta,kontejner,transportno sredstvo) 1. jedinica proizvoda 2. jedinica pakovanja 3. tovarno-manipulativna jedinica 4. transportna jedinica Zadaci 1.Omogui objedinjavanje i ukrupnjavanje robe u vee jedinice; 2.Ima standardnu formu i dimenzije; 3.Omogui i olaka primenu sredstava za manipulisanje; 4.Olaka slaganje; 5.Podri neprekidnost u transportnom lancu od isporuioca do primaoca. Oblici 1.KONTEJNER (VELIKI KONTENER,MALI KONTENER,BOKS PALETA) 2.SKLOPIVI SANDUK 3.PALETA (BOKS PALETA,RAVNA PALETA,PALETA SA NADGRADNJOM) 4.PAKOVANA JEDINICA(RAVNA PALETA) 5.PAKOVANJE Standardi PAKET (Modul pakovanje:400 600 mm) PALETA (Euro paleta:800 1200 mm) KONTEJER (ISO konteneri:10 ft, 20 ft, 30 ft, 40 ft) IZMENJIVI TRASPORTNI SUD (Klasa A,B,C) PALETA Evropski paletni pul - EPP je udruenje koje je formirala Meunarodna eleznika unije - UIC (eng. International Union of Railways)1961. godine u cilju olakavanja razmene paleta na eleznici (paleta 800x1200mm). Sa poveanjem broja lanica EPP, eleznice Nemake, vajcarske i Francuske su se odvojile i formirale EPAL (European Pallet Association). Ovim zemljama su se pridruile Belgija, panija, Velika Britanija, Italija. CEN organizacija standardizovala je sledee dimenzije paleta: 1. 800x1200 mm (EUR) 2. 1200x1200 mm (EUR 2) 3. 1000x1200 mm (EUR 3) 4. 800x600 mm (EUR 6) Varijante transportnog lanca 1.BEZ PROMENE TRANSPORTNOG SREDSTVA direktan prevoz 2.SA PROMENOM TRANSPORTNOG SREDSTVA prekinuti, kombinovani prevoz 2.a)SA PROMENE TRANSPORTNOG SUDA 2.b)BEZ PROMENE TRANSPORTNOG SUDA kombinovani transport (vozilovozilo,kontejneri raznih velicina) Kriterijumi izbora varijante transportnog lanca OCENA POGODNOSTI 1.VREDNOST I ZNAAJ ROBE 1.KOMBINOVANI TRANSPORT 2.VREME TRANSPORTA 2.DRUMSKI TRANSPORT 3.TANOST TRANSPORTA 3.ELEZNIKI TRANSPORT 4.TROKOVI TRANSPORTA 4.VODNI TRANSPORT 5.POKRIVENOST PODRUJA MREOM 6.POUZDANOST TRANSPORTA 5.VAZDUNI TRANSPORT 7.PRAENJE POILJKE 6.CEVNI TRANSPORT 8.FLEKSIBILNOST TRANSPORTA 9.REPUTACIJA PREVOZNIKA 10.BEZBEDNOST Meuzavisnost i konflikti ciljeva u logistikim podsistemima SMANJENJE TROKOVA NA JEDNOM PODRUJU Utice na POVEANJE TROKOVA NA DRUGOM PODRUJU TRANSPORT ZALIHE PAKOVANJE TETA U TRANSPORTU REALIZACIJA PORUDBINE TRANSPORT NABAVKA ZALIHE SERVIS KLIJENATA SKLADITA ZA ISPOMO ZALIHE PROIZVODNJA

Konflikt izmeu organizacionih celina preduzea U klasinom sistemu preduzea organizacione celine esto su nepovezane i imaju razliite ciljeve i interese. 1.UPRAVA 2.FINANSIJSKA SLUBA 3.NABAVNA SLUBA 4.TRANSPORT organizacione celine 5.SKLADITE preduzeca 6.UNUTRANJI TRANSPORT 7.PROIZVODNJA 8.KOMERCIJALNA SLUBA PODRUJE NABAVKE tei da to vee koliine robe dopremi u jednoj porudbini, jer su tada trokovi transporta po jedinici robe najmanji PODRUJE PROIZVODNJE tei da u jednoj seriji proizvede to vie proizvoda, jer sutada trokovi proizvodnje po jedinici proizvoda najmanji PODRUJE PRODAJE tei da bude to blie klijentu, da se njegovi zahtevi to pre realizuju, a ovim se poveava broj skladita za isporuku PODRUJE TRANSPORTA tei da ima to vee koliine robe za prevoz u jednom pravcu, a to znai ekanje robe, nakupljanje, zastoji u distribuciji FINANSIJSKO ODELJENJE - tei da ima to manje zaliha, a samim tim i skladita UPRAVA PREDUZEA tei da ukupni trokovi preduzea budu to manji, a kvalitet proizvodnje i logistike to vei

Troskovi logistickog sistema 1.Trokovi realizacije porudbine 2.Trokovi pakovanja 3.Trokovi transporta 4.Trokovi skladitenja 5.Trokovi zaliha Faktori od kojih zavise logistiki trokovi 1.vrste i asortimana robe 2.koliine robe 3.rastojanja distribucije 4.organizacije 5. primenjene tehnologije 6.informacione tehnologije 7.vrste transporta 8.od zemlje,regiona 9.od strukture sistema 10.od metodologije utvrivanja 11.od logistike svesti o potrebi utvrivanja Krakteristike isporuke robe 1.ko je poiljalac, a ko primalac 2.rastojanje 3.veliina poiljke 4.direktnost poiljke 5.zavisnost poiljke 6.frekvencija poiljke 7.odreenost poiljke 8.brojnost poiljke 9.homogenost Rastojanje poiljke zoniranje: *do par kilometara *50-100 km *200-300 km *1 000-2 000 km *preko 3 000, 5 000 km Veliina poiljke (mala srednja velika) 1.pismo,paket(pravna i fizicka lica) 2.denane posiljke(industrija trgovina) 3.kolske poiljke(posiljalac i primalac mogu biti ista lica) 4.poiljke izuzetno velikih dimenzija 5.specijalne teke poiljke Direktnost poiljke poiljka moe biti: 1.direktna (bez posrednika) 2.indirektna (preko distributera, trgovina na veliko i malo) Zavisnost poiljke 1.nezavisna i 2.zavisna (zavisna od drugih poiljki, vrste transporta, redova vonje i vremenskih uslova) Frekvencija poiljke poiljka moe biti:1 ili vie puta realizovana *deava se retko*periodino *realizuje se dnevno vie puta Odreenost poiljke: 1.determinisana(tano odreeni intervali isporuke) 2.stohastina(vreme isporuke je sluajno promenjiva veliina po nekom od zakona raspodele) Brojnost poiljke 1.pojedinana poiljka (realizuje se kada vremenski, kapacitativni i trokovni aspekti to omoguavaju) 2.zbirna poiljka (realizuje se kada postoji mogunost sabiranja zahteva, a pojedinana poiljka nije opravdana) Homogenost poiljke moe biti: 1.homogena i 2.nehomogena. (Homogenost se odreuje sa aspekta: 1.vrste robe, artikla 2.pojavnog oblika,palete,kontejnera 3.uslova realizacije logistikih procesa 4.vremena i pravca kretanja) Zahtevi klijenata 1.osnovni zahtevi (moraju se obavezno ispuniti u protivnom sledi nezadovoljstvo klijenta) 2.pratei zahtevi (zahtevi koje klijent oekuje i bie veoma zadovoljan ako se ispune, ovi zahtevi nisu precizirani u ponudama, a razlikuju se od brane do brane) 3.posebni zahtevi (zahtevi koje klijent ne oekuje,ali ako se realizuju onda se postiza veoma pozitivan utisak) Servis isporuke robe 1.vreme isporuke: vreme od momenta sastavljanja porudbenice do momenta ulaska robe u skladite Put(klijent,regionalni prodajni biro isporuioca,centralna obrada porudbine,skladite za isporuku,transportno sredstvo,klijent) Operacija(prihvat porudbine,obrada,objedinjavanje i pakovanje,pretovar i transport,uskladitenje robe kod klijenta) 2.stanje isporuke: ispunjenje zahteva klijenta i obuhvatnost jedinice poruivanja u eljenom stanju isporuene robe zavisi od dva faktora:tanost isporuke i kvalitet isporuke 3.pouzdanost isporuke: raspoloivost robe koju klijent zahteva u prihvatljivom vremenu isporuke zavisi od dva faktora: pouzdanosti radnih procesa i spremnosti za isporuku (da li iz jednog,vie,centralnog skladita) 4.fleksibilnost isporuke: uestalost, modaliteti isporuke koje definie i koji odgovaraju klijentu zavisi od tri faktora: modaliteta porudbenice (veliina, koliina) ,modaliteta isporuke (oblik pakovanja,G) i informisanosti klijenta. Kriterijumi kvaliteta logistike usluge 1.utisak o saradniku 2.lokacija i oprema poslovnog prostora 3.redovnost odravanja 4.orjentacija na ouvanje okoline 5.sertifikat sistema za upravljanje kvalitetom 6.odgovornost saradnika 7.kompetencija saradnika 8.garancija ponude 9.razliite mogunosti komuniciranja 10.pokrivenost povrine i povezanost sa mreom u nacionalnom prostoru 11.brzina prevazilaenja problema 12.iskustvo u struci davaoca usluge 13.obrada reklamacija 14.potovanje termina 15.kratko vreme isporuke 16.cena isporuke Logistiki lanac je ureeni niz logistikih aktivnosti poruivanja, pakovanja, transporta, pretovara, skladitenja, formiranja tovarnih jedinica, sortiranja, kontrole, ukrupnjavanja, izrade pratee dokumentacije itd. 1.Logistiki lanac je skup entiteta sa atributima koji ih opisuju (prostor, vreme, trokovi, nivo tehnologije). 2.Redosled i broj aktivnosti u lancu A=(LA1,LA2,LAi,LAn) su pod jakim dejstvom promenljivosti atributa koji ih opisuju. 3.Logistiki lanac ine tokovi energije, informacija, ljudi i materijala. Obeleje vremenske strukture aktivnosti u logistikom lancu Karike, elementi logistikog lanca imaju razliitu vremensku dimenziju:poruivanje(sekundi),pakovanje(minuti),transport(asovi),skladitenje(meseci),komisioniranje(minuti).irok opseg razliitog vremenskog trajanja aktivnosti u lancu predmet je istraivanja i optimizacije jer se smatra da je lanac realizator materijalnog toka, a materijalni tok je tok kapitala. Optimizacija logistikog lanca u prostoru konfliktnih ciljeva U lancu se istovremeno mogu nai proizvodna,trgovaka, usluna,transportna,pediterska i ostala logistika preduzea.Svi oni imaju svoje ciljeve i interese.Iz razliitih interesa pojedinih uesnika u lancu i unutar njihovih funkcionalnih celina(slubi nabavke,proizvodnje,finansija,voznog parka,skladita),generie se konflikt ciljeva.Logistiki lanac je most koji spaja mikro - meta - makro sisteme sa tenjom uravnoteenja konflikta ciljeva uesnika u lancu.Usklaivanje razliitih interesa koji se projektuju na oblikovanje,usmeravanje i realizaciju logistikog lanca nalazi se u prostoru viekriterijumskog vrednovanja i stvaranja Win-Win situacije.U fabrikama budunosti optimizirae se samo procesi logistikih lanaca i sistema.Nove strategije su orijentisane ka optimizaciji kretanja materijalnih tokova,lokaciji logistikih sistema,novim formama kooperacije i specijalizaciji na podruju davanja logistikih usluga. Prostor jednovremene optimizacije logistikog sistema i lanca Cilj je proizvesti logistiku uslugu na postavljeni zahtev sa to manje trokova, investicija,kapaciteta logistikih sistema i uz to krae vreme reakcije i to vei kvalitet logistike usluge. Cilj je izbor optimalne tehnologije logistikog lanca, prilagodljive stalnim promenama u sistemu. Sabiranje homogenih zahteva u logistikim lancima Lanac kao otvoren ili zatvoren sistem ima,na svom putu realizacije, mogunost sabiranja sa razliitih aspekata homogenosti zahteva.Sabiranje lanaca u vremenu i prostoru odvija se u vorovima i karikama lanca na celom putu kretanja robnih tokova.Sabiranje i ispomo je esto u konfliktu sa eljom o zadravanju autonomije korisnika i pokretaima robnih tokova i logistikih lanaca.Cilj optimizacije logistikih lanaca jeste ui u prostor razliitih autonomnih ciljeva, uskladiti konflikte i ostvariti efekte sabiranja i ispomoi u realizaciji homogenih zahteva. Kooperacija u logistikom lancu je definisana obimom i brojem logistikih aktivnosti koje su predmet zajednikog rada, (poruivanja,pakovanja,skladitenja,dranja zaliha,transporta,sortiranja,komisioniranja i informacionih i kontrolnih aktivnosti) Razlozi nastanka kooperacije: 1.kompleksnost zadataka u transportnom lancu 2.zahtevi za veim kvalitetom 3.specijalizacija rada 4.ekonomski ciljevi za jeftinijim transportom 5.prostorna disperzija sistema Uesnici u kooperaciji: 1.korisnici transportnih usluga 2.nosioci prevozno-transportnih usluga 3.pediterska preduzea 4.nosioci skladinih, manipulativno-pretovarnih usluga Kooperacija moze biti 1.prosta (svaki uesnik obavlja sve operacije da bi realizovao transportnu uslugu) 2.sloena (svi uesnici su specijalizovani, vie njihuestvuje u davanju kompleksne usluge) Forme kooperacije: 1.horizontalna(sabiranje zahteva u vremenu i prostoru) 2.vertikalna (kooperacija izmeu transportnih preduzea ili speditera i korisnika) 3.dijagonalna (zajedniki rad izmeu razliitih transportnih tehnika i tehnologija, prvenstveno se odnosi na transportne lance u tehnologijama intermodalnog transporta) Oblici kooperacije 1.ekonomski 2.tehnoloki 3.tehniki 4.organizacioni 5.informacioni Nivoi kooperacije 1.planiranje 2.realizacija 3.kontrola Podruja kooperacije 1.transport 2.skladitenje 3.zalihe 4.pretovar

Efekti kooperacije 1.Smanjenje nepotrebno dupliranih logistikih sistema kao na primer,vei broj skladita u logistikom lancu od proizvodnje do potronje 2.Smanjuju se zalihe u procesu distribucije robe 3.Koncentracija u tokovima omoguava primenu savremenih tehnologija i racionalizaciju obavljanja logistikih aktivnosti 4.Ubrzava se protok materijala kroz procese distribucije, 5.Bolje se koriste kapaciteti logistikih sistema, 6.Smanjuju se ukupne investicije u izgradnju logistikih sistema, 7.Smanjuje se rizik pri ulaganju u logistike sisteme, 8.Smanjuje se kapital vezan u logistike sisteme i zalihe i poveava se kapital za ulaganja u profitabilnije proizvodne sisteme, 9.Poveava se kvalitet usluge koji orijentisanih ka vuenim tokovima, 10.Poveava se fleksibilnost logistikih sistema 11.Smanjenje logistikih trokova u distribuciji robe i poveanje kvaliteta isporuke poveavaju konkurentsku mo industrijskih preduzea na nacionalnom i meunarodnom tritu. Logistika trgovine obuhvata planiranje,premetanje i upravljanje robim,teretnim,transportnim i informacionim tokovima od izvorita do odredita.Trgovina se deli na trgovinu na veliko i na malo. Logistika trgovine pripada oblasti logistike distribucije. Logistika distribucije,odnosno logistika plasmana gotovih proizvoda,ima zadatak da organizuje sistem distribucije koji e maksimalno uskladiti ponudu i potranju proizvoda i usluga izmeu proizvodnje,trgovine i krajnjeg korisnika. Trgovina na veliko dobavljaci (proizvodjaci i uvoznici) a kupci (maloprodajni objekti i preradjivacka industrijama) Dobavljai i kupci trgovine na veliko su uvek samo pravna lica. Zadatak logistike veleprodaje je nabavka traene robe i njena isporuka u odgovarajuoj koliini i kvalitetu na pravo mesto u odreeno vreme po prihvatljivoj ceni,a sve u cilju opredeljivanja maloprodaje i njenih kupaca za robu koja odgovara interesima trgovine na veliko.Trgovina na malo dobavljaci(proizvodjaci uvoznici veletrgovine i maloprodaje) a kupci (ljudi tj.kupci) Razlike tokova u trgovini na veliko i malo su:1.koliini 2.broju artikala 3.logistikoj jedinici 4.frekvenciji isporuke 5.homogenosti robe Problemi u logistici trgovine 1.Dosledna isporuka robe maloprodajnom objektu 2.Velike zalihe 3.Slaba primena softverske podrke logistikim tokovima 4.Slabo iskorienje prodajnog prostora 5.Visoki logistiki trokovi 6.Nedostatak robe u prodajnom objektu 7.Loa vremenska struktura u logistikom lancu 8.Mala fleksibilnost logistikog sistema 9.Dugo vreme isporuke robe do prodajnog objekta 10.Oteana isporuka robe 11.Kraa robe 12.Mali stepen normiranja i tipizacije 13.Prazne povratne vonje 14.Nedostatak infrastrukture 15.tete pri isporuci. Faktori koji utiu na oblikovanje logistikih trgovakih lanaca su: 1.vrsta prodaje (prodaja na veliko ili malo), 2.asortiman 3.vrsta prodajnog objekta 4.lokacija prodajnog objekta 5.strategija prodaje 6.zahtevi kupaca oko isporuke Robni tokovi objekata trgovine na malo 1.isporuka osnovne robe za objekat 2.sakupljanje osnovne robe od objekta 3.transfer osnovne robe izmeu objekata 4.isporuka pomone robe za objekte 5.sakupljanje i isporuka novca 6.sakupljanje otpada od objekta 7.sakupljanje i isporuka pote 8.sakupljanje druge robe od objekta 9.isporuka robe od objekta do kupca( na kunu adr) Marketing kanal predstavlja niz uesnika izmeu proizvoaa i potroaa koji izvravaju odreene akcije u cilju ispunjenja marketing zadatka,odnosno prodaje proizvoda na nain da interesi svih uesnika budu zadovoljeni.Uesnici mogu biti proizvoai,trgovaki posrednici (veletrgovina) i trgovina na malo. Marketing kanali se dele na direktne i indirektne. Distributivni kanali Fiziki distributivni kanal predstavlja niz aktivnosti transporta,pretovara,skladitenja,zaliha,konsolidacije i dekonsolidacije.Provajderi fizike distribucije deluju samostalno ili u spoju sa drugim provajderima.Suma usluga logistikih provajdera formira fiziku distributivnu uslunu mreu koja ima prostornu i vremensku dimenziju.Fiziki distributivni kanali mogu se odvijati preko specijalizovanih distributivnih centara,koji mogu biti u vlasnitvu razliitih uesnika.Ovi transfer centri se zovu distributivni,logistiki centri,a u zavisnosti od funkcija na podruju grada esto dobijaju naziv city logistiki terminali. Direktna distribucija Roba se transportuje od poiljaoca do primaoca bez posrednikog pretovara i skladitenja i bez konsolidacije.Ako veliina isporuke varira, vea je verovatnoa da se transportni kapaciteti ne koriste na optimalan nain jer nema konsolidacije, a ako je isporuka uvek sline veliine, postoji mogunost da se transportni kapaciteti prilagode toj veliini i tada se koriste mnogo efikasnije.Indirektna distribucija Izmeu poiljaoca i primaoca isporuke ukljuuju se posrednici za skladitenje,sortiranje i komisioniranje robe u cilju optimizacije transportnih tokova.Indirektna distribucija omoguava konsolidaciju, a konsolidacija robnih tokova omoguava efikasnije izvrenje usluge.Fiziki distributivni posrednik moe biti vezan za poiljaoca ili primaoca robe, a moe biti i logistiki provajder.Tipovi distributivnih kanala 1.direktna distribucija 2.kanali sa distributivnim centrom snabdevaa 3.kanali sa distributivnim centrom primaoca 4.kanali sa distributivnim centrom u vlasnitvu tree strane,logistikog provajdera 5.miksovani kanali sa distributivnim centrima u vlasnitvu poiljaoca, primaoca i tree strane. Izbor kanala distribucije Karakteristika poiljke (karakteristike marketing kanala i karakteristike proizvoda) Geografskih karakteristika (distanca izmeu poiljaoca i primaoca i tip destinacije u kojoj se nalazi primalac) Ne postoji jedna relacija izmeu marketing i distributivnog kanala,kao ni izmeu odreenog proizvoda i distributivnog kanala. Proizvodi kojima se trguje unutar jednog marketing kanala mogu biti distribuirani razliitim distributivnim kanalima, zbog razliitih trinih uslova, a sa druge strane, jedan tip distributivnog kanala moe se koristiti za realizaciju razliitih marketing kanala. Indirektna distribucija podrazumeva neku formu konsolidacije u:distributivnom centru ili toku vonje.Konsolidovani transport zavrava se dekonsolidacijom robe opet ili u centru ili u toku vonje. U centralizovanim distributivnim mreama svi snabdevai isporuuju robu u jedan centralni DC i sve destinacije se opsluuju iz ovog centra.U decentralizovanim distributivnim mreama pojavljuje se vei broj DC-a koji su blii destinacijama.Ovaj sistem podrazumeva decentralizovano skladitenje robe.Snabdevai mogu isporuiti robu samo za jedan DC, a od njega roba se distribuira do drugih lokalnih ili regionalnih DC-a ili lokalnih ili regionalnih destinacija. Modeli snabdevanja trgovakih objekata 1.direktna isporuka 2.centralno skladite 3.tranzitno skladite 4.cross docking E-trgovina ira definicija e-trgovine obuhvata razmenu poslovnih informacija,odravanje poslovnih odnosa i voenje poslovnih transakcija sredstvima telekomunikacionih mrea.Ua definicija obuhvata kupovinu i prodaju,usluga i informacija putem mree, Razlike logistike elektronske i tradicionalne trgovine 1.Vei obim porudbina, manja pojedinana porudbina 2.Vie proizvoda 3.Vie ljudi 4.Slanje upakovanih proizvoda 5.Uloga distributivnog centra Interesi i ciljevi uesnika e-trgovine Poiljalac maksimizacija profita kroz smanjenje vremena realizacije porudbine,kao i smanjenje trokova neispunjenja zahteva korisnika.Davaoci logistike usluge minimizacija logistikih trokova Korisnici maksimizacija koristi kupovinom omiljenih proizvoda po povoljnim cenama i poboljanje ivotne sredine.Dravni organi maksimizacija koristi za celo drutvo (bruto drutvena korist bruto drutveni trokovi) kroz izgradnju logistike infrastrukture. Isporuka proizvoda kupljenih putem interneta U okviru on-line trgovine mogu se uoiti dva modela isporuke naruenih proizvoda: 1.model realizacije logistikih aktivnosti u postojeim prodavnicama 2.model realizacije logistikih aktivnosti u za to odreenim centrima koji su specijalno konstruisani za potrebe e-trgovine.Sa stanovita poiljaoca,primaoca i davaoca logistike usluge,reenja koja podrazumevaju postojanje objekta koji je izdeljen na posebne fioke su najprihvatljivija:

1.E-BOX 2.Kula 24 3.DHL PackStation. Problem trokova poslednje milje u distribuciji reava se uvoenjem mesta za preuzimanje isporuke od strane kupca Kula24 ili Tower24.Kupac pri porudbini robe bira mesto preuzimanja.Po obavljenoj isporuci robe do Kule24, kupac se mob-telefonom ili email-om obavetava da moe da podigne isporuku u narednih 48 sati. Mesto i uloga logistike proizvodnje u logistikom lancu Logistika proizvodnje nalazi se izmeu log nabavke i log distribucije. Proizvodna logistika obuhvata sve procese i aktivnosti vezane za:1.snabdevanje proizvodnih procesa ulaznim materijalima, i 2.prihvat i otprema gotovih proizvoda.Osnovni zadatak proizvodnih procesa je da se realizuje kvantitativna i kvalitativna promena na proizvodu, a u cilju dobijanja eljenih proizvoda.Logistika proizvodnje mora da obezbedi efikasno odvijanje svih aktivnosti i procesa vezanih za kretanje materijala u svim fazama proizvodnog procesa. Povezanost logistikih i proizvodnih procesa Logistike aktivnosti su meusobno vrlo tesno povezane sa ostalim procesima proizvodnje. U nekim sluajevima radi se o potpuno nerazdvojnim procesima i aktivnostima.Ova uska povezanost je posebno naglaena kod tokova materijal u samom proizvodnom procesu, gde se pod tokom materijala pored procesa transporta, skladitenja i manipulisanja,podrazumevaju i procesi obrade materijla(proizvoda).Nekada je vrlo teko razgraniiti ta su proizvodne, a ta logistike aktivnosti(materijal se kree i obrauje istovremeno). Osnovna obeleja tokova i procesa logistike proizvodnje (sloenost tokova) 1.veliki broj tokova i logistikih aktivnosti na relativno malom prostoru 2.veliki broj ukrtanja tokova materijala u pojedinim fazama procesa proizvodnje 3.veliki broj ukrtanja tokova sredstava unutranjeg transporta 4.vrlo mala rastojanja transporta 5.irok spektar pojavnih oblika materijala i proizvoda 6.relativno male jedinice rukovanja robom 7.velika uestalost aktivnosti zahvatanja,premetanja, meuskladitenja i odlaganja materijala. ***Ova obeleja odslikavaju kompleksnost tokova materijala i logistikih procesa u okviru proizvodnih sistema.Po ovim obelejima se tokovi unutranjeg transporta razlikuju od tokova spoljnog (javnog) transporta. Navedena obeleja (specifinosti) tokova unutranjeg transporta postavljaju vrlo stroge zahteve pred logistiku proizvodnje. Kompleksnost logistikih zadataka,proizilazi iz niza faktora vezanih za sam proizvodni proces: 1.esta promena asortimana u procesima proizvodnje 2.veliina proizvoda se smanjuje,a poveava asortiman 3.sve je vea udaljenost mesta proizvodnje i mesta potronje 4.sve vie je prisutna meunarodna podela rad u pojedinim industrijskim granama.Kompleksnost logistikih procesa proizilazi i iz sukoba intenersa izmeu pojedinih podsistema preduzea. Jaka veza logistikih i proizvodnih procesa namee potrebu primene sistemskog pristupa i jednovremenog i sveobuhvatnog reavanja problema,a u cilju ostvarenja optimalnog reenje.Otra konkurencija na tritu i nove tedencije u procesima proizvodnje doveli su do novih trendova u logistici koji se ogledaju kroz naputanje tzv. guranog toka i prelazi tzv. strategiju vuenog toka.Osnovni cilj proizvodnje, logistike, marketinga i prodaje je da se eljeni proizvod proizvede i proda uz to manja ukupna ulaganja (uz to manje ukupne trokove). Osnovne vrste proizvodnih procesa: Prema karakteru proizvodnih procesa:1.proizvodnja energ. 2.prerada/obrada metala 3.montaa automobila 4.prehrambena ind. Prema trinim zahtevima za proizvodnjom: 1.proizvodnja za poznatog kupca, 2.proizvodnja za nepoznatog kupca. Prema obimu proizvodnje: 1.masovna proizvodnja 2.serijska proizvodnja 3.pojedinana proizvodnja. Prema nivou automatizovanosti:1.robotizovana 2.automatizovana 3.poluautomatizovana 4.manuelna. Prema tipu organizacije proizvodnje: 1.radionika proizvodnja 2.protona proizvodnja 3.proizvodnja u radnim centrima. Uticaj tipova proizvodnje na kompleksnost logistikih zadataka Kompleksnost logistikih zadataka direktno zavisi od tipa organizacije proizvodnje.Najsloeniji su logistiki procesi i zadaci u okviru radionike proizvodnje, a najjednostavniji u okviru protone proizvodnje.Za proizvodnju u radnim centrima moe se rei da generie srednje kompleksne zahteve za logistikom. Uticaj radionike proizvodnje na logistike zadatke Radna mesta rasporeena prema srodnosti proizvodnih operacija na materijalu.Radna mesta se objedinjavaju u radionice, a ovakva proizvodnja prouzrokuje: 1.veliki broj transportnih procesa 2.veliko ukrtanje tokova materijala 3.veliki broj povratnih tokova 4.meuskladitenje materijala 5.zastoji, ekanje i vremenske gubtke, zbog neusklaenosti tehnolokih operacija. Uticaj protone proizvodnje na logistike zadatke Raspored radnih mesta prema redosledu operacija.Primenjuje se kod serijske proizvodnje gde su operacije na predmetima rada tehnoloki povezane u ureen niz. Protona proizvodnja obezbeuje: 1.kontinualne tokove materijala, 2.usaglaen kapacitet radnih mesta 3.veliku proizvodnost 4.minimalno ukrtanje tokova materijala 5.smanjene zahteve za odlaganjem i skalditenjem materijala. Uticaj proizvodnje u radnim centrima na logistike zadatke Radna mesta prostorno se grupiu u proizvodne jedinice, ali sa razliitim funkcijama unutar grupe.Pogodnost ovog tipa proizvodnje, ogleda se kroz: 1.znatno skraivanje transportnih puteva 2.smanjenje ukrtanja tokova 3.manji broj tokova 4.smanjen broj transportnih, skladinih i manipulativnih operacija. Just in time koncepcija je sveobuhvatan pristup reavanja problema,iji je cilj poveanje kvaliteta i poboljanje vremeske komponenete na podruju nabavke,proizvodnje i distribucije.Cilj je eliminisati sve gubitke u logistikom lancu,pri emu se pod gubicima podrazumevaju aktivnosti koje ne stvaraju dodatnu vrednost proizvodu.Tei se minimizaciji vremenske komponenete i ukupnih trokova.JIT koncept tei izbegavanju proizvodnje i isporuke proizvoda sve do momenta, kada se oni trae na tritu. Osnovni efekti primene JIT koncepta:1.skraenje vremena trajanja proizvodnog procesa u 80- 90 % sluajeva 2.smanjenje zaliha(sirovine i poluproizvodi u 35 - 75 % sluajeva,u proizvodnji u 30 -90 % sluajeva,gotovi proizvodi u 50 - 90 % sluajeva) 3.skraenje vremena pripreme proizvoda u 75 - 90 %sluajeva 4.poveanje kvaliteta 5.smanjenje ukupnih trokova 6.tei se minimizaciji vremenske komponenete i ukupnih trokova. Preduslovi uvoenja JIT koncepta: 1.prihvaena strategija u celom preduzeu 2.vrsto povezivanje sa dobavljaima 3.smanjen broj dobavljaa 4.pravi materijal mora biti u pravo vreme na pravom mestu 5. potpuni kvalitet 6.visoka osposobljenost radnika 7.posebi resursi,tehnologija i informatika 8.posebna filozofija proizvodnje i psihologija zaposlenih. Postoje tri varijante isporuke:1.standardna jit isporuka (dopremljeni delovi u fabriku) 2.doprema materijala do mesta korienja(do radnog mesta) 3.isporuka preko integrisanog logistikog centra Make or Buy koncepcija (MOB koncepcija) i analiza daje odgovore na pitanja da li sve materijalne i uslune proizvode proizvoditi ili neke je opravdano kupiti na tritu.Donosi odluke vezane za razvoj pojednih proizvodnih,logistikih i drugih resursa i podsistema.Analiza je zasnovana na oceni trine,ekonomske i tehnoloke opravdanosti razvoja,nabavke ili izgradnje resursa.Make or buy analiza na podruju proizvodnje daje odgovore na pitanja: 1.koje proizvode je opravdano proizvoditi u spostvenim pogonima, a koje kupiti na tritu 2.koje komponenete proizvoda je opravdano proizvoditi u spostvenim pogonima, a za koje je opravdano angaovati kooperanta ili nekog drugog proizvoaa.Make or buy analiza na podruju logistike daje odgovore na pitanja: 1.koje skladine kapacitet je potrebo razvijati u spostvenim fabrikim kompleksima,a usluge skladitenja je opravdano kupovati na tritu(skladini sistemi, robni terminali) 2.koji i kakav vozni park za spostvene potrebe je opravdano razvijati,odnosno koje transportne zadatke je potrebno prepustiti profesionalnim transportnim kompanijama 3.koju i kakvu mehanizaciju pretovara je opravdano nabavljati.