Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
MEDICINSKA STATISTIKA
OSNOVNI STATISTIKI POJMOVI, SREIVANJE I OPISIVANJE PODATAKA
Integrisane akademske studije medicine 2013/2014
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Podatak / podaci
Podatak je predmet statistike (a svaka oblast ako je nauka mora da ima svoj predmet pored svog metoda a ona ga ima statistiki metod).
Podatak je bilo koja injenica ili zapaanje (opservacija)
Model podataka:
jedinica posmatranja
ta se meri
kolika je vrednost
kada je izmereno
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Variranje, varijabilitet podataka
Variranje, varijabilitet, varijacija, neizvesnost, nesigurnost
Izvori varijabiliteta
Bioloki - varijacije meu individuama
Sredinski
Analitiki
Nepotpuno znanje
Dijagnostiki
Terapijska i prognostika neizvesnost
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Obeleja / Varijable i tipovi varijabli
Obeleje je bilo koja kvantitativna ili kvalitativna karakteristika, svojstvo ili osobina jedinica posmatranja.
Obeleja:
Konstantna
Varijabilna (varijable)
Kvantitativna (numerika)
Prekidna
Neprekidna
Kvalitativna (atributivna)
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Osnovni skup
Uzorak Statistiki zakljuak o populaciji sa odreenim stepenom nesigurnosti
Statistika analiza
Osnovni skup / Populacija, jedinice posmatranja, uzorak
Osnovni skup (populacija) je kompletan skup (u teorijskom smislu beskonaan ) svih moguih rezultata merenja posmatranog obeleja objekata koji dele neku zajedniku karakteristiku.
Jedinice posmatranja elementi osnovnog skupa koji poseduju karakteristike od interesa.
Uzorak (reprezentativni) podskup osnovnog skupa. Cilj i primena u statistici: ispitivanje odreene osobine i generalizacija zakljuka na osnovni skup
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Statistika
Statistika je: nauka o generisanju informacija i znanja kroz prikupljanje, analizu i
interpretaciju podataka koji su podloni sluajnom variranju.
nauka o odluivanju u uslovima nesigurnosti.
opti intelektualni metod koji se primenjuje kad god postoje podaci sa osobinama variranja i sluajnou pojavljivanja.
Najea podela je na deskriptivnu i inferencijalnu (analitiku) statistiku tj. statistiku zakljuivanja.
Medicinska statistika / Biostatistika je: statistika primenjena u oblastima povezanim sa zdravljem i boleu
(biomedicinske i javnozdravstvene nauke), kao i nauka koja razvija nove alate i metode za istraivanje ovih oblasti.
nauka o odluivanju u uslovima nesigurnosti u oblastima povezanim sa zdravljem i boleu.
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Kreiranje medicinskih podataka
Merenje - proces dodeljivanja brojeva ili drugih simbola specifinim karakteristikama jedinica posmatranja (objekata, osoba ili dogaaja) Instrumenti merenja: ureaj/aparat, opservacija, intervju, upitnik,..
Greke merenja: sistematske i sluajne
Podaci mogu biti: Primarni podaci kroz istraivanja kreiranje medicinskog znanja
Sekundarni podaci (medicinska / zdravstvena dokumentacija, medicinske baze
podataka) medicina kao primena medicinskog znanja u konkretnim sluajevima i okolnostima
Kvalitet podataka. Valjanost / tanost
Pouzdanost / preciznost
Skale merenja nominalna, ordinalna, intervalna, omerna
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Tipovi podataka
Kvalitativni (kategorijalni, atributivni)
Nominalni
Ordinalni
Kvantitativni (numeriki)
Diskretni (prekidni)
Kontinuirani (neprekidni)
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Saimanje podataka
Potreba za saimanjem podataka
Vane karakteristike podataka (centralna tendencija, variranje, oblik raspodele)
Kako saimati podatke? Sreivanje podataka (Grupisanje podataka i njihovo prikazivanje),
Apsolutni i relativni brojevi, i
Statistike deskriptivne mere:
mere centralne tendencije,
mere varijabiliteta, i
mere oblika raspodele
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Sreivanje podataka
Sreivanje podataka obuhvata njihovo grupisanje i tabelarno i grafiko prikazivanje Grupisanje je proces razvrstavanja (organizovanja, klasifikovanja)
jedinica posmatranja prema vrednostima posmatranih varijabli
Uestalost (frekvencija) Apsolutne uestalosti (frekvencije) nastaju prebrojavanjem jedinica posmatranja
po grupama ili klasnim intervalima.
Relativne uestalosti (frekvencije) -nastaju deljenjem apsolutnih uestalosti ukupnim brojem jedinica posmatranja. Mogu biti iskazane u vidu proporcija ili procentualno.
Parcijalne uestalosti uestalosti pojedinanih kategorija ili klasnih intervala
Kumulativne uestalosti sukcesivni zbirovi uestalosti pojedinih kategorija ili klasnih intervala
Raspodela uestalosti (distribucija frekvencija, empirijska raspodela frekvencija) rezultat procesa grupisanja koji predstavlja niz uestalosti po grupama: kategorijama, diskretnim vednostima ili klasnim intervalima. Prikazuje se tabelarno ili grafiki.
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Grupisanje podataka
Tip podataka Grupisanje prema Grafiki prikaz
Nominalni Kategorijama Kruni dijagram ili stubiasti dijagram
Ordinalni Kategorijama Kruni dijagram ili stubiasti dijagram
Numeriki diskontinuirani
Diskretnim vrednostima ili
klasnim intervalima tapiasti dijagram
Numeriki kontinuirani
Klasnim intervalima Histogram ili poligon
frekvencija
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Prikazivanje nominalnih podataka
Tabelarni prikaz raspodele uestalosti
Navika puenja n %
Puai 23 46
Nepuai 27 54
Ukupno 50 100
n apsolutne frekvencije
% - relativne frekvencije
Grafiki prikaz: kruni dijagram
23, 46% 27,
54%
Puai Nepuai
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Prikazivanje ordinalnih podataka
Tabelarni prikaz raspodele uestalosti
Grafiki prikaz: stubiasti dijagram
Zadovoljstvo
zdravstvenom
zatitom
Parcijalne
frekvencije
Kumulativne
frekvencije
n % n %
Vrlo
nezadovoljan
4 8 4 8
Nezadovoljan 6 12 10 20
Neutralan 20 40 30 60
Zadovoljan 16 32 46 92
Vrlo zadovoljan 4 8 50 100
Ukupno 50 100
n apsolutne frekvencije
% - relativne frekvencije
46
20
16
4
0
5
10
15
20
25
Vrlo
nez
adov
oljan
Nez
adov
olja
n
Neu
tralan
Zado
volja
n
Vrlo
zad
ovol
jan
Ue
sta
lost
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Prikazivanje numerikih diskontinuiranih podataka
Tabelarni prikaz raspodele uestalosti
Grafiki prikaz: tapiasti dijagram
Broj
respiratornih
infekcija
Parcijalne
frekvencije
Kumulativne
frekvencije
n % n %
0 13 26 13 26
1 12 24 25 50
2 10 20 35 70
3 10 20 45 90
4 3 6 48 96
5 2 4 50 100
Ukupno 50 100
n apsolutne frekvencije
% - relativne frekvencije
1312
10 10
32
0
2
4
6
8
10
12
14
0 1 2 3 4 5
Broj respiratornih infekcija
Ue
sta
lost
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Prikazivanje numerikih kontinuiranih podataka Starost
(god)
Parcijalne
frekvencije
Kumulativne
frekvencije
n % n %
15-19 2 4 2 4
20-24 6 12 8 16
25-29 7 14 15 30
30-34 16 32 31 62
35-39 5 10 36 72
40-44 5 10 41 82
45-49 5 10 46 92
50-54 4 8 50 100
Ukupno 50 100
n apsolutne frekvencije
% - relativne frekvencije
2
67
16
5 5 54
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
15-1
9
20-2
4
25-2
9
30-3
4
35-3
9
40-4
4
45-4
9
50-5
4
Starost (godine)
Ue
sta
lost
2
67
16
5 5 54
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
15-1
9
20-2
4
25-2
9
30-3
4
35-3
9
40-4
4
45-4
9
50-5
4
Starost (godine)
Ue
sta
lost
Tabelarni prikaz raspodele uestalosti
Grafiki prikaz: histogram frekvencija
Grafiki prikaz: poligon frekvencija
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Statistiko opisivanje podataka
Katedra za medicinsku
statistiku i informatiku
Apsolutni i relativni brojevi
Apsolutni brojevi
Relativni broj se dobija kao kolinik dva apsolutna broja:
gde je Vr raunska vrednost - vrednost koju poredimo sa baznom vrednou, a Vb bazna vrednost - osnova za poreenje
