OS Teorija

7/25/2019 OS Teorija

1/45

Lekcija 1

1.

Koje poslove obavlja operativni sistem?

Operativni sistem upravlja sastavnim elovima raunara (procesorom, kontrolerima i random

memorijom) i stvara pristupano rano okruenje za korisnika (pretvara raunar u mainu kojarukuje datotekama i procesima) /upravlja fizikim i logikim elovima raunara/

2.

ta obuhvata pojam atoteke?

Pojam datoteke obuhvata saraj i atribute atoteke. (saraj=korisniki poaci,

atributi=veliina/vreme nastanka)

3.

ta se nalazi udeskriptoru datoteke?

U deskriptoru datoteke nalaze se atributi.

4. ta omoguduju atoteke?

atoteke omoguduju trajno uvanje poataka.

5.

ta obavezno prethoi itanju i pisanju atoteke?

itanju i pisanju prethoi otvaranje datoteke. Time se omoguduje priprema za pristup poacima

(deskriptor se prebacuje sa masovne u radnu memoriju).

6. ta slei iza itanja i pisanja atoteke?

Iza itanja i pisanja slei zatvaranje datoteke. Time se sauvaju atributi i saraj (prebacuje se

deskriptor iz radne u masovnu memoriju).

7.

ta obuhvata pojam procesa?

Pojam procesa obuhvata aktivnost, sliku i atributeprocesa. (aktivnost=angaovanje na izvravanju

korisnikog programa, slika=adresni prostor procesa sa narebama izvravanja programa, stekom i

poacima koji se obrauju, atributi=stanje i prioritet)

8. ta se nalazi udeskriptoru procesa?

U deskriptoru se nalaze atributi procesa (stanje i prioritet).

9.

Koja stanja procesa postoje?

Tipina stanja su aktivan, eka i spreman. (aktivan=izvrava program, eka=nisu ispunjeni preuslovi

za obradu podataka, spreman=samo zauzetost procesora onemoguduje izvravanje programa)

10.

Kada je proces aktivan?

Proces je aktivan kaa procesor izvrava program.


2/45

11.

ta je kvantum?

Kaa postoji vie procesa istog prioriteta, bitna je raspoela procesorskog vremena izmeu njih.

Aktivan proces preputa procesor spremnom procesu najvieg prioriteta im istekne unapred

oreen vremenski intervalkoji se naziva kvantum.

12.

ta se eava nakon isticanja kvantuma?

Aktivan proces preputa procesor spremnomprocesunajvieg prioriteta.

13. Po kom kriterijumu se uvek bira aktivan proces?

Od prioriteta procesa zavisi kaa de spreman a postane aktivan proces i porazumeva se a je

aktivan uvek onaj sa najviim prioritetom.

14. Koji prelazi su mogudi izmeu stanja procesa?

eka u spreman, spreman u aktivan, aktivan u eka, aktivan u spreman

15.

Koji prelazi nisu mogudi izmeu stanja procesa?spreman u eka i eka u aktivan

16.

ta omoguduju procesi?

Procesi omoguduju bolje iskoridenje procesora i njegovu bru reakciju na spoljanje ogaaje.

(postojanje vie spremnih procesa omoguduje stalno iskoridenje procesa, a bra reakcija

omogudena je tako to je manje prioritetan proces aktivan dok prioritetniji proces eka neki spoljni

ogaaj)

17.

ta karakterie sekvencijalni proces?

Sekvencijalni proces karakterie trag (reosle izvravanja naredbi programa) koji je oreen u

vreme programiranja i zavisi samo o obraivanih poataka.

18.

ta karakterie konkurentni proces?

Konkurentni procesi su procesi sa vie istovremeno postojedih niti. Niti se meusobno preplidu u

reosleu koji nije oreen u vreme programiranja.

19. ta ima svaka nit konkurentnog procesa?

Svaka nit ima svoj prioritet, stanje i stek, pa i svoj deskriptor. (niti nisu potpuno samostalne,

meusobno sarauju razmenom poataka)

20. Koju operaciju uvodi modul za rukovanje procesorom?

Jezgro operativnog sistema (kernel) se moe ralaniti na moule za rukovanje procesorom,

kontrolerima, random memorijom, datotekama i procesima. Modul za rukovanje procesorom uvodi

operaciju prekljuivanja.


3/45

21.

Po emu se razlikuju prekljuivanja izmeu niti istog procesa i prekljuivanja izmeu niti

raznih procesa?

S obzirom da su niti istog procesau istom aresnom prostoru, a niti razliitih procesa u razliitim

aresnim prostorima, pri prekljuivanju u prvom sluaju ne dolazi do promene adresnog prostora,

pa se prekljuivanje bre obavlja.

22.

Koje operacije uvodi modul za rukovanje kontrolerima?

Drajveri modula za rukovanje kontrolerima uvode operacije ulaza i izlaza.

23.

ta karakterie rajvere?

Svaki drajver je specijalizovan za jednu vrstu kontrolera, opsluuje jednu klasu ulazno-izlaznih

ureaja i ima zaatak a konkretan ulazno-izlazni ureaj prestavi u apstraktnom obliku sa

jenoznanim i pravilnim nainom koridenja. Obraivai prekia takoe ulaze u sastav rajvera.

24.

Koje operacije uvodi modul za rukovanje radnom memorijom?Modul za rukovanje radnom memorijom uvodi operacije zauzimanja i oslobaanja, koje dovode do

zauzimanja i oslobaanja memorije.

25. Koje operacije poziva moul za rukovanje ranom memorijom kaa porava virtuelnu

memoriju?

Poziva operacije ulaza i izlaza. Kaa porava virtuelnu memoriju pore eviencije o slobonoj

ranoj memoriji rai zauzimanja i zauzetoj rai oslobaanja, brine i o prebacivanju saraja stranica

izmeuradne i masovne memorije kada poziva pomenute operacije.

26.

Koje operacije uvodi modul za rukovanje datotekama?

Modul za rukovanje datotekama uvodi operacije otvaranja, zatvaranja, itanja ipisanja. (itanje i

pisanje porazumeva prenos saraja atoteke izmeu rane i masovne memorije)

27.

Koje operacije poziva modul za rukovanje datotekama?

S obzirom a moul za rukovanje atotekama pore otvaranja, zatvaranja, itanja i pisanja voi

evienciju o memorijskim blokovima masovne memorije u kojima je saraj atoteke, te o

prebacivanju tog saraja izmeu rane i masovne memorije ovaj modul poziva operacije ulaza i

izlaza. Poto su potrebni veliki baferski prostori za prebacivanje pomenutog saraja, ovaj moul

poziva i operaciju zauzimanja.

28.

ta omoguduje multiprocessing i multithreading?

Multiprocessing je vieprocesni reim raa (mogudnost istovremenog postojanja vie procesa), a

multithreading je mogudnost istovremenog postojanja vie niti.


4/45

29.

Koje operacije uvodi modul za rukovanje procesima?

Modul za upravljanje procesima uvodi operacije stvaranja i unitavanja(stvara se ili unitava proces

ili nit).

30.

Koje operacije poziva modul za upravljanje procesima?

Modul za upravljanje procesima poziva operaciju itanja rai preuzimanja saraja atoteka

potrebnih za stvaranje slike procesa. Takoe poziva operacije zauzimanja i oslobaanjajer mu je za

stvaranje slike procesa neophodna radna memorija.

31.

Koje moule sari slojeviti operativni sistem?

Od vrha hijerarhije: modul za rukovanje procesima, modul za rukovanje datotekama, modul za

rukovanje random memorijom, modul za rukovanje kontrolerima, modul za rukovanje

procesorom. Pravilo: Iz svakog sloja se pozivaju samo operacije uveene u niim slojevima.

Monolitni operativni sistemi - bez hijerarhijske strukture.32.

ta omoguduju sistemski pozivi?

Sistemski pozivi omoguduju prelazak iz korisnikog u sistemski prostor radi poziva operacija

operativnog sistema.

33.

Koje aresne prostore porava operativni sistem?

Logiki(virtuelne adrese) i fiziki(adrese memorije) adresni prostor.

34.

ta karakterie interpreter komannog jezika?

IKJ (shell) je proces iz korisnikog sloja koji preuzima i interpretira komande komandnog jezikakoje

precizno opisuju rukovanje procesima i atotekama ime liavaju korisnika potrebe za poznavanjem

mehanizamaunutar operativnog sistema. IKJ posreuje izmeu operativnog sistemai korisnika.

35.

Koji nivoi koridenja operativnog sistema postoje?

IKJ koristi operativni sistem na programskom nivou-povladeni (poziva sistemske operacije), a

korisnik na korisnikom nivou-interaktivni.


5/45

Lekcija 2

1.

ta je preplitanje?

Meanje izvravanja narebi raznih niti, onosno niti i obraivaa prekiase naziva preplitanje.

2.

a li preplitanje ima sluajan karakter?Preplitanje ima sluajan karakter, jer nije u napre poznato posle koje narebe de se esiti preki i

eventualno prekljuivanje. To nije mogude oreiti ak ni za prekie pravilnog perioa (prekie

sata).

3. ta izaziva pojavu preplitanja?

injenica a nije u napre poznato posle koje narebe de se esiti preki i eventualno

prekljuivanje. (Procesor izvrava jenu nit, esi se preki koji izazove prekljuivanje i procesor u

nastavku izvrava rugu nit.)

4.

Da li preplitanje moe uticati na rezultat izvravanja programa?

Pod uticajem preplitanja rezultati mogu biti stohastini, odnosno mogu da se menjaju od

izvravanja o izvravanja.

5.

ta su eljene promenljive?

To su promenljive kojima pristupaju niti i obrade prekida ili razne niti, te se moe redi a ih

meusobno ele. (Klase za rukovanje deljenim promenljivama su deljene klase).

6.

ta je preuslov ouvanja konzistentnosti eljenih promenljivih?

Da se rukovanje deljenim promenljivama obavlja sekvencijalno. (Novo izvravanje bilo koje o

operacija eljene promenljive moe poeti tek nakon zavretka prethono zapoetog izvravanja

neke o operacija eljene promenljive, tako svako o izvravanja ostavlja i zatie eljene

promenljive u konzistentnom/previenom stanju). Ovo ne vai ko tetnih preplitanja. a bi se

spreila tetna preplitanja mora se obezbeiti meusobna iskljuivost.

7.

ta su kritine sekcije?

Tela operacija deljenih klasa ili delovi ovih tela ije izvravanje je kritino za konzistentnost

deljenih promenljivih.

8.

ta je sinhronizacija?

Proces vremenskog usklaivanja izvravanja kritinih sekcijaje sinhronizacija, time se postie

njihova mejusobna iskljuivost.


6/45

9.

Koje vrste sinhronizacije postoje?

Sinhronizacija za ostvarenje meusobne iskljuivosti i uslovna sinhronizacija (ona na primer

spreava pranjenje nenapunjenog bafera onosno punjenje napunjenog bafera). Zasniva se na

zaustavljanju aktivnosti niti dok se ne ispuni uslov neophodan za nastavak aktivnosti.

10.

ta je atomski region?

Kritine sekcije u kojima su onemogudeni prekii, pa samim tim ne dolazi ni do obrada prekida koje

mogu ovesti o tetnog preplitanja. Atomski regioni imaju neprekinost izvravanja onosno

nedeljivi su, togarantuje njihovu meusobnu iskljuivost.

11.

ta suava primenu atomskih regiona?

Vanost a izvravanja atomskih regiona buu to krada , jer onemogudenje prekia u atomskim

regionima olae obrau novih prekia i usporava reakciju procesora na spoljne ogaaje.

12.

emu slui propusnica?Svaka eljena promenljiva poseuje propusnicu za ulazak u njene kritine sekcije a bi se na taj nain

omogudila meusobna iskljuivost kritinih sekcija zasnovana na zaustavljanju aktivnosti niti kada

ona pokua a ue u kritinu sekciju deljene promenljivekojoj ved pristupa neka ruga nit (a ne

zasniva se na onemogudenju prekia).Pripusnica je slobona ili zauzeta, a bez nje se ne moe udi u

kritinu sekciju.

13.

ta se eava sa niti koja zatrai, a ne obije propusnicu?

Propusnicu trae sve niti koje se takmie za ulazak u kritinu sekciju eljene promenljive, jena

dobija propusnicu, a ostale zaustavljaju svoju aktivnost i prelaze u stanje ekai ostaju u njemu do

eventualnog obijanja treene propusnice.

14.

ta se eava kaa nitvrati propusnicu?

Tadajedna od niti koja je u stanju ekadobije propusnicu i prelazi u stanje spremna,a u kritinu

sekciju ulazi kada postane aktivnatj. kaa se procesor prekljui na nju.

15. Kako se titi konzistentnost propusnica?

S obzirom da su rukovanja propusnicom kratkotrajna konzistentnost propusnica se titi koridenjem

atomskih regiona (taa rukovanje propusnicom nije ugroeno tetnim preplitanjima).

16. ta je iskljuivi region?

Kritine sekcije koje meusobnu iskljuivost ostvaruju koridenjem propusnica (razlikuju se od

atomskih regiona).


7/45

17.

ta uvoe poeljne osobine konkurentnih programa?

Svaka o poeljnih osobina uvoi ili tvrnju iskljuivanja nepoeljnog ili tvrnju ukljuivanja

poeljnog (safety i liveness property). Primeri safety property: u izvravanjima ne nastaju pogreni

rezultati, u izvravanjima nema naruavanja meusobne iskljuivosti kritinih sekcija. Primeri

liveness property: izvravanje ima kraj, ese se svi zatraeni ulasci u kritine sekcije u toku

izvravanja programa.

18. Po emuse konkurentno programiranje razlikuje od sekvencijalnog?

(Zbog sluajne priroe preplitanja, taan rezultat obijen u jenom ili vie izvravanja ne iskljuuje

mogudnost postojanja izvravanja koja za iste ulazne poatke aju netaan rezultat to nije nain

provere ispravnosti konkurentnog programa.) Razlikuju se po rukovanju nitima i deljenim

promenljivama.

19.

Koje prednosti ima konkurentna biblioteka u odnosu na konkurentni programski jezik?Ko nastanka konkurentnog programskog jezika neizbene su aktivnosti vezane za definisanje

sintakse i semantike programskog jezika i aktivnosti vezane za zahvate na kompajleru . Te

aktivnosti se izbegavaju zasnivanjem konkurentnog programiranja na koridenju konkurentne

biblioteke. Prenost koridenja biblioteke je to omoguduje koridenje postojedeg poznatog

programskog jezika.

20.

Kako se opisuju niti?

Rukovanje nitima opisuje klasa thread. Njen konstruktor kreira nit. Kao argumet poziva

konstruktora se navodi adresa funkcije koja opisuje nit. ta nit treba a rai napisano je u telu

funkcije, a kraj niti je previen kaa se zavri telo te funkcije.

21.

Kako se kreiraju niti?

Rukovanje nitima opisuje klasa thread. Njen konstruktor kreira nit. Operacija join() klase thread

zaustavlja aktivnost svog pozivaoca ok se ne zavri aktivnost niti na koju se operacija odnosi.

Operacija detach( )saoptava a regularan kraj niti na koju se operacija onosi moe a nastupi kao

posledica kraja aktivnosti procesa kome ta nit pripada.

22.

Kada se zauzima propusnica deljene promenljive?

Pre obavljanja operacija (izlaznih i ulaznih) nad deljenom promenljivom (pre ulaska u kritinu

sekciju).

23. Kaa se oslobaa propusnica eljene promenljive?

Nakon zavretka obavljanja operacija na eljenom promenljivom (po izlasku iz kritine sekcije).


8/45

24.

Kakvu ulogu ima klasa mutex?

Klasa mutex omoguduje meusobnu iskljuivost kritinih sekcija. Njen objekat predstavlja

propusnicu.

25.

Kakve operacije sari klasa mutex?

Operacije lock( )za zauzimanje propusnice i unlock( ) za njeno oslobaanje.

26.

Kakvu ulogu ima klasa unique_lock?

Koridenjem templejt klase unique_lockpostie se takoemeusobna iskljuivost kritinih sekcija.

27.

Kakve operacije sari klasa unique_lock?

Njen konstruktor poziva operaciju lock( ), a njen destruktor operaciju unlock( ) klase mutex i to

tako to se kao argument klase unique_lock navodi klasa mutex, a kao argument njenog

konstruktora objekat klase mutex.

28.

Kakvu ulogu ima klasa condition_variable?Za ostvarenje uslovne sinhronizacije. Ako uslov neophodan za dalju aktivnost niti nije ispunjen ona

se zaustavlja.

29. Kakve operacije sari klasa condition_variable?

Sari operacije wait( ) i notify_one( ). Ove operacije se koriste u iskljuivom regionu. Operacija

wait( )omogudava zaustavljanje aktivnosti niti koja ju je pozvala o ispunjenja uslova za njenu alju

aktivnost. Pri zaustavljanju niti ona se prevodi u stanje eka, oslobaa se propusnica prosleena

operaciji kao argument (objekat klase unique_lock) i procesor se prekljuuje na rugu nit koja je

spremna.

30.

U pozivu koje operacije klase condition_variablese vrada propusnica?

Operacija notify_one( ) omoguduje objavu ispunjenja uslova kako bi nit koja eka na to nastavila sa

svojom aktivnodu. Nit koja je pozvala tu operaciju taa oslobaa propusnicu koju preuzima

obavetena nit.

31. Koje vrste razmene poruka postoje?

Sinhrona i asinhrona razmena.


9/45

32.

U emu se razlikuju sinhrona i asinhrona poruka?

Ko asinhrone razmene poruka se aktivnost poiljaoca zaustavlja samo kaa je komunikacioni kanal

kroz koji alje poruke pun, a aktivnost primaoca samo kaa je kanal prazan. Ako komunikacioni kanal

ima kapacitet vie poruka ona svakom prijemu moe prethoiti vie slanja. Ako je kapacitet kanala

jedna poruka, razmena je sinhrona. Kod sinhrone razmene se uvek zaustavlja aktivnost niti koja prva

zapone razmenu (primalac ili poiljalac) ok i ruga ne zapone razmenu poruka. Ko sinhrone

razmene nema upisa poruke u komunikacioni kanal. Sinhrona razmena se naziva randevu jer zahteva

a se poiljalac i primalac poruke sretnu. Dakle, razlikuju se u tome to ko sinhrone razmene

poruka niti primalac i poiljalac irektno razmenjuju poruke(ija se aresa upisuje u pregraak koji

se anulira kaa je prazan, onosno ka postoji poruka obavetava se primalac a je preuzme pa se

pregraak anulira za smetanje nove poruke)i ekaju jena na rugu,dok kod asinhrone razmene

se poaci upisuju u nekog posrenika i one se zaustavljaju samo u sluaju a je posrenikpun/prazan. Ko sinhrone razmene mora biti obezbeena meusobna iskljuivost pristupa lokalnoj

promenljivoj poiljaoca u kojoj je poruka.

33. ta omoguduje funkcija sleep_for( )?

Omoguduje uspavljivanje niti. Uspavljuje se nit, pozivalac funkcije, i aktivira se najprioritetnija

spremna nit. Buenje niti je najranije nakon perioa zaatog u argumentu funkcije u milisekunama.

34.

Po kojim ciljevima se konkurentno programiranje razlikuje od sekvencijalnog programiranja?

Jedini cilj sekvencijalnog programiranja je opisivanje obrada podataka. To je ujedno i osnovni cilj

konkurentnog programiranja, a ostali su: bolje iskoridenje raunara i njegovo vrde sprezanje sa

okolinom. Dodatni ciljevi ne smeju ugroziti osnovni cilj.

35.

Zato operacija condition_variable::wait( )prestavlja prikriveni kraj iskljuivog regiona?

Jer ta operacija vrada propusnicu i izaziva prekljuivanje na novu nit koja moe a obije

propusnicu i ue u iskljuivi region iste eljene promenljive. Programer treba da proceni kada je

momenat za pozivanje ove funkcije ogovarajud.

36.

ta je mrtva petlja?

Mrtva petlja je pojava meuzavisnosti niti koja ugroava upotrebljivost konkurentnih programa.

Ona dovodi do trajnog zaustavljanja aktivnosti niti to ovoi to toga a izvravanje programa

nema kraj.


10/45

Lekcija 3

1. ta karakterie semafor?

Sinhronizacija niti koju omoguduje semafor se zasniva na zaustavljanju aktivnosti niti, kao i na

omogudavanju nastavljanja njihove aktivnosti. Ulazak niti u kritinu sekciju zavisi od stanja

semafora. Pri ulasku niti u kritinu sekciju, semafor se prevoi u stanje koje onemoguduje ulazak

ruge niti u kritinu sekciju. Pri izlasku niti iz kritine sekcije, semafor se prevodi u stanje koje

ozvoljava novi ulazak u kritinu sekciju. SEMAFORI SE OBINO IMPLEMENTIRAJU U OKVIRU

OPERATIVNOG SISTEMA I NJIHOVA IMPLEMENTACIJA SE OBINO ZASNIVA NA ONEMOGUDENJU

PREKIDA.

2. Koje operacije su vezane za semafor?

Operacije stop( ) i resume( ). Operacija stop( )poziva se na poetku kritine sekcije i proverava a li

je mogud ulaz u kritinu sekciju. Ako je mogud ulazak u okviru nje se menja stanje semafora raionemogudenja novog ulaska u kritinu sekciju. Ako ulazak nije mogud aktivnost niti se zaustavlja.

Operacija resume( ) poziva se na kraju kritine sekcije rai promene stanja semafora i

omogudavanja a jena o niti koje ekaju ue u kritinu sekciju.

3.

Kako semafor obezbeuje sinhronizaciju meusobne iskljuivosti?

Stanje semafora sarano je u polju state. Kaa je ono pozitivno mogud je ulazak u kritinu sekciju

(poetna vrenost je 1). Postoji polje queue koje omoguduje zaustavljanje aktivnosti niti (i njen

kasniji nastavak) u sluaju kaa je statenegativno.

4.

Kako se obino implementira semafor?

Obino se implementira u okviru operativnog sistema i taa se njihova implementacija zasniva na

kratkotrajnom onemogudenju prekia.

5.

U emu se semafori razlikuju o iskljuivih regiona?

Predstavljaju va razliita pristupa sinhronizaciji. Iskljuivi regioni su prilagoeni objektno

orjentisanom programiranju, a semafori procedurnom.

6.

Koji semafori postoje?

Binarni (ije stanje ne moe predi vrenost 1), posebna vrsta binarnog raspodeljeni binarni i

generalni semafor.


11/45

7.

ta karakterie binarni semafor?

Njegovo stanje ne moe predi vrenost 1, omoguduje ostvarenje sinhronizacije meusobne

iskljuivosti ako se stanje inicijalizuje na 1, operacije stop( ) i resume( ) su sline operacijama lock( )

i unlock( ) klase mutex. Ako se stanje inicijalizuje na 0, operacije stop( ) i resume( ) su sline

operacijama wait( ) i notify_one( ) klase condition_variable. Pri koridenju semafora sa

inicijalizovanim stanjem 0, mora se obezbeiti iskljuivost kritinih sekcija rugim semaforom sa

inicijalizovanim stanjem 1 to ovoi o mrtve petlje.

8.

ta karakterie raspoeljeni binarni semafor?

Zbog problema iz prethodnog pitanja, uvodi se posebna vrsta binarnog semafora nazvana

raspodeljeni semafor. Realizuje se pomodu vie binarnih semafora ija suma stanja ne moe predi

vrednost 1. Pomodu njega se realizuje uslovna sinhronizacijatako to se na ulazu u kritinu sekciju

poziva operacija stop( ), a na izlazu iz nje resume( )tog ili nekog drugog semafora, tako se najviejena nit moe nalaziti u jenoj kritinoj sekciji.

9.

ta karakterie generalni semafor?

Stanje semafora moe sarati vrenost vedu o 1. Omoguduje ostvarenje uslovne sinhronizacije

prilikom rukovanja resursima. Pozitivno stanje moe prestavljati broj slobonih primeraka nekog

resursa, zauzimanje primeraka resursa se opisuje operacijom stop( ), a oslobaanje operacijom

resume( ).

10.

ta omoguduje raspoeljeni binarni semafor?

Omoguduje uslovnu sinhronizaciju.

11.

ta omoguduje binarni semafor?

Omoguduje meusobnu iskljuivost inicijalizacijom stanja na 1.

12.

ta omoguduje generalni semafor?

Omoguduje uslovnu sinhronizacijujer njegovo stanje pokazuje broj slobodnih resursa (inicijalizuje se

na 0).

13.

Koje su prednosti i mane semafora?

Konkurentno programiranje se esto oslanja samo na mehanizam semafora za ta je dovoljno samo

ponuditi biblioteku sa definicijom semafora i operacijama za rukovanje semaforima. Njihov

mehanizam je jenostavan i efikasan, a mana je to raspoeljeni binarni semafori nisu

najpodesnije sredstvo za opisivanje uslovne sinhronizacije.


12/45

lekcija 8

1.

Na ta ukazuje ime atoteke?

Ime datoteke ukazuje na:

njen konkretan saraj na vrstu njenog saraja(tip)- radi klasifikacije atoteka po njihovom saraju.

2.

Od koliko delova se sastoji ime datoteke?

Ime datoteke se sastoji iz DVA dela. Prvi deo ukazuje na njen saraj, a rugi na vrstu njenog

saraja, onosno njen tip (npr. godina1.txt).

3.

Od koliko delova se sastoji ime imenika?

Ime imenika se sastoji iz JEDNOGdela (npr. odsek).

4.

ta obuhvata rukovanje atotekom?

Rukovanje datotekom obuhvata:

rukovanje njenim sarajem

rukovanje njenim imenom.

5. ta karakterie hijerarhijsku organizaciju atoteka?

Na VIEMnivouhijerarhije su IMENICI, a na NIEM nivouse nalaze DATOTEKE. Datoteke pripadaju

imenicima, onosno njihova imena su sarana u ovim imenicima.

6. ta vai za apsolutnu putanju?

APSOLUTNA PUTANJA, sa svim prethoedim imenicima, se navoi ka go je mogud nesporazum,zbog datoteka sa istim imenima, odnosno zbog imenika sa istim imenima.

7.

ta vai za relativnu putanju?

Kaa postoji mogudnost oreivanja RADNOG IMENIKA(njegova putanja se podrazumeva, ne mora

se navoditi) koristi se RELATIVNA PUTANJA.

8.

Koje datoteke obrazuju sistem datoteka?

Sistem datoteka obrazuju datoteke koje pripadaju istoj hijerarhijskoj organizaciji.

9.

Koja su prava pristupa datotekama?

Prava pristupa datotekama su:

pravo ITANJA,

pravo PISANJA,

pravo IZVRAVANJA.


13/45

10.

Koje kolone ima matrica zatite?

Matrica zatite sari kolone:

vlasnik

saradnik

ostali.

11.

emu je jenak broj reova matrice zatite?

Broj REDOVA matrice zatite jenak je broju DATOTEKA.

12. Ge se mogu uvati prava pristupa iz matrice zatite?

Prava pristupa matrice zatite se mogu uvati :

u DESKRIPTORIMA DATOTEKA(ako su vezana za datoteke)

mogu ih uvati POJEINI KORISNICI(ako su vezana za korisnike).

13.

ta je potrebno za spreavanje neovladenog menjanja matrice zatite?Za spreavanje neovladenog menjanja matrice zatite potrebno je:

za svaku datoteku znati ko je njen vlasnik

razlikovanje korisnika

To se postie tako to svaku aktivnost svaki korisnik zapoinje svojim PREDSTAVLJANJEM (login).

14. Kada korisnici mogu posredno pristupiti spisku lozinki?

Korisnici mogu posredno pristupiti spisku lozinki:

radi njihovog predstavljanja

radi izmene njihove lozinke.

15.

Koju unost imaju aministratori?

unosti aministratora su rukovanja spiskovima imena i lozinki registrovanih korisnika

(ubacivanje/izbacivanje parova imena i lozinki iz ovih spiskova).

16. ta sari numerika oznaka korisnika?

Numerika oznaka korisnika sari DVAREDNA BROJA:

rednibroj korisnika(UID, User IDentification)

rednibroj grupe(GID, Group Identification).

17.

Kakvu numeriku oznaku imaju saranici vlasnika atoteke?

SARADNICI vlasnika datoteke imaju ISTI REDNI BROJ GRUPE kao vlasnik.


14/45

18.

Kakvu numeriku oznaku imaju ostali korisnici?

OSTALI korisnici imaju REDNI BROJGRUPE koji je RAZLIIT o renog broja grupe vlasnika.

19.

Kada se obavlja provera prava pristupa datoteci?

Provera prava pristupa se obavlja PRE PRVOG PRISTUPA datoteci.

20.

ime se bavi sigurnost?

Sigurnost se onosi na uspenost zatite o neovladenog koridenja atoteka i ostalih elova

raunara kojima upravlja operativni sistem. Sigurnost se bavi:

Nainimaprepoznavanja ili identifikacije korisnika(authentiication)

Nainima provere njihovih prava pristupa(authorization)


15/45

lekcija 9

1. ta omoguduju sistemske operacije za rukovanje procesima?

Sistemske operacije za rukovanje procesima obezbeuju stvaranjei unitavanje procesa.

(Naveene su osnovne operacije, a postoje jo i sistemske operacije za izmenu atributa procesa.)

2. ta obuhvata stvaranje procesa?

Stvaranje procesa obuhvata stvaranje njegove slike i njegovog deskriptora, kao i pokretanje

njegove aktivnosti.

3. ta obuhvata unitenje procesa?

Unitenje procesa obuhvata zaustavljanje njegove aktivnosti, kao i unitenje njegove slike i

njegovog deskriptora.

4. ta sari slika procesa?

Slika procesa obuhvata niz lokacija rane memorije sa uzastopnim (logikim) aresama . Onasariizvravane mainske narebe, promenljive i stek.

5. Za ta se koristi slobona rana memorija procesa?

Ona je na raspolaganju procesu za irenje (punjenje) steka, ali i za stvaranje inamikih

promenljivih (eo slobone rane memorije procesa, koji se koristi za stvaranje inamikih

promenljivih, se na engleskom zove HEAP).

6. Koji atributi procesa postoje?

Atributi karatkeriu aktivnost procesa i oni obuhvataju:

1)

stanje procesa('spreman', 'aktivan', '')

2) saraje procesorskih registara (zateene u njima pre poslenjeg prekljuivanja procesora sa

procesa)

3) numerikuoznaku vlasnikaprocesa

4)

oznaku procesastvaraoca

5)

trenutak pokretanjaaktivnosti procesa

6)

ukupno trajanje aktivnosti procesa(onosno, ukupno vreme angaovanja procesora)

7)

podatke o slici procesa(njenoj veliini i njenom poloaju u ranoj i masovnoj memoriji)

8)

podatke o datotekamakoje proces koristi

9)

podatak o radnomimeniku procesa

10)

razne podatke neophone za upravljanje aktivnodu procesa (na primer, prioritet procesa ili

poloaj sistemskog steka procesa)


16/45

7. Koje sistemske operacije za rukovanje procesima postoje?

Postoje 3 grupe sistemskih operacija:

1)

sistemske operacije za stvaranjeprocesa (fork( )i exec( ) )

2)

sistemske operacije zaunitenjeprocesa ( exit( ) )3)

sistemske operacije za izmenu atributaprocesa

8. Koji se atributi nasleuju o procesa stvaraoca prilikom stvaranja procesa?

Jedan deo atributa stvaranog procesa se ne mora navoditi prilikom poziva sistemske operacije

poziva, jer se taj eo atributa nasleuje iz eskriptora procesa stvaraoca, kao na primer:

1)

numerika oznaka vlasnika procesa

2) podatak o radnom imeniku procesa

3)

prioritet procesa

9. Koji atributi procesa nastanu prilikom njegovog stravaranja?

Deo atributa procesa nastanje prilikom njegovog stvaranja, kao na primer podaci o slici procesa.

10. U kojim stanjima moe biti proces stvaraoc nakon stvaranja novog procesa?

Proces stvaraoc moe biti u nekom o sleedih stanja nakon stvaranja novog procesa:

1) spreman kaa u okviru stvaranja procesa olazi o prekljuivanja procesora sa procesa

stvaraoca na stvarani proces, tj. kaa je prioritet stvaranog procesa vii o prioriteta procesa

stvaraoca

2)

eka kada proces stvaraoc pozove posebnu sistemsku funkciju wait( ) a zatrai zaustavljanje

svoje aktivnosti i tako omogudi prekljuivanje procesora na stvarani proces (eka se kraj aktivnosti

stvorenog procesa)

3)

aktivan (ovo nije navedeno u knjizi, ali moa je potrebno naglasiti a se proces stvaralac

nalazi u stanju aktivan kaa je pri stvaranju procesa njegov prioritet vii o prioriteta stvorenog

procesa; takoe, u ovom stanju se nalazi i kaa se nastavi njegova aktivnost posle unitenja

stvorenog procesa)


17/45

11. ta je stepen multiprogramiranja?

Stepen multiprogramiranja je najvedi mogudi broj slika procesakoje mogu istovremeno postojati u

radnoj memoriji.

to je stepen multiprogramiranja vii, to je i veda verovatnoda da je procesor zaposlen, jer je veda

verovatnoda a postoji spreman proces. Jasno je a stepen multiprogramiranja zavisi o veliine

radne memorije.

12. ta karakterie kopiju procesa?

Kopiju procesa karakterie njegova slika u radnoj memoriji, kao i kopija slike koja se nalazi u

masovnoj memoriji. Slika procesa i njena kopija nastaju istovremeno ili pri prvom izbacivanju slike

procesa, a nestaju istovremeno.

(nisam siguran za ovo pitanje, bilo bi obro ga proitate i proverite u knjizi)

13. Koje rasporeivanje je vezano za zamenu slika procesa?U vezi sa zamenom slika procesa jeste ugorono rasporeivanje, u okviru koga se odabira proces

ija slika se izbacuje, kao i proces ija slika se ubacuje.

Vano je uoiti a se ugorono rasporeivanje razlikuje o obinog ili kratkoronog rasporeivanja,

koje meu spremnim procesima oabira proces na koji se prekljuuje procesor.

14. ta karakterie rukovanje nitima unutar operativnog sistema?

Kada se nitima rukuje unutar operativnog sistema, operativni sistem nudi sistemske operacije za

rukovanje nitima, koje omoguduju stvaranje, unitavanje i sinhronizaciju niti. U ovom sluaju,

deskriptori i sistemski stek niti se nalaze u sistemskom prostoru, dok se sopstveni stek niti nalazi u

korisnikom prostoru(unutar slike procesa).

15. ta karakterie rukovanje nitima van operativnog sistema?

U sluaju kaa rukovanje nitima nije u nalenosti operativnog sistema, brigu o nitima potpuno

preuzima konkurentna biblioteka. Poto ona pripaa slici procesa, rukovanje nitima se u ovom

sluaju u potpunosti ovijau korisnikom prostoru, u kojem se nalaze i deskriptori niti i stekovi niti.

Osnovna prednost rukovanja nitima van operativnog sistema jeste efikasnost, jer su pozivi

potprograma konkurentne biblioteke bri (kradi) o poziva sistemskih operacija.


18/45

lekcija 10

1.

ta karakterie nulti proces ?

Procesor se prekljuuje na nulti proces kaa ne postoji rugi spreman proces.

Zadatakbeskonanog procesa je da zaposli procesor, kaa nema mogudnosti za korisnu upotrebu

procesora.

U toku aktivnosti beskonanog procesa izvrava se beskonana petlja to znai a je proces uvek

spreman ili aktivan.

Prioritetbeskonanog procesa je nii o svih ostalih procesa.

Postojiza sve vremeaktivnosti operativnog sistema.

2. ta je karakteristino za proces ugoroni rasporeiva ?

ugoroni rasporeiva se brine o zameni slika procesa kada za to ima potrebe.

On se perioino aktiviraradi povezivanja operacije za zamenu slika procesa. Nakon toga proces se

uspava do sledeceg aktiviranja.

Za uspavljivanje se poziva ogovarajuda sistemska operacija koja pripada sloju za rukovanje

kontrolerima.

Postoji za sve vremeaktivnosti operativnog sistema.

3. ta rai proces ientifikator ?

Proces identifikatorporava prestavljanje korisnika.

Proces identifikator opsluuje terminal, da bi posredstvom njega stupio u interakciju sa korisnikom u

toku predstavljanja, radi preuzimanja imena(prikazuje se na ekranu) i lozinke(ne prikazuje se na

ekranu) korisnika.

4.

Ko stvara proces komunikator ?

Po preuzimanju imena i lozinke , proces identifikator proverava njihovu ispravnost, i ako je

prepoznao korisnika tada stvara proces komunikator.


19/45

5.

ta sari slog atoteke lozinki ?

Slog atoteke lozinki sari :

a)

Ime i lozinku korisnika

b)

Numeriku oznaku korisnika

c)

Putanju radnog imenika korisnika

d) Putanju izvrne atoteke, sa inicijalnom slikom korisnikog procesa komunikatora

6.

ta oznaava SUI (switch user identification) ?

Ako je aministrator vlasnik izvrne atoteke sa inicijalnom slikom procesa za izmenu lozinki,

ovoljno je naznaiti a on treba a bue vlasnik i procesa nastalog na osnovu ove izvrne atoteke.

7.

ta je neophono za pometanje trojanskog konja ?

Korisnici moraju biti oprezni da sami ne odaju svoju lozinku procesu identifikatoru. To se moe esiti,

ako se njihov prethonik ne ojavi, nego ostavi svoj proces a opsluuje terminal, oponaajudi

proces identifikator. Ovakvi procesi se nazivaju trojanski konji.

8.

ta karakterie simetrinu kriptografiju ?

Ako algoritam ekriptovanja irektno i jenoznano slei iz algoritma kriptovanja, a klju

ekriptovanja iz kljua kriptovanjataa je re o simetrinoj kriptografiji.

Osobina simetrine kriptografije je da poznavanje kljua kriptovanja omoguduje i ekriptovanje.

Zato ko simetrine kriptografije klju kriptovanja prestavlja tajnu kao i klju ekriptovanja.

Simetrina kriptografija nije poesna za kriptovanje poruka, jer taa klju kriptovanja mora znati

svaki poiljalac poruke, to ga ovoi u poziciju a moze a ekriptuje poruke rugih poiljalaca.

9.

ta karakterie asimetrinu kriptografiju ?

Osobina asimetrine kriptografije je a se iz kljua kriptovanja ne moe oreiti klju ekriptovanja,

pa poznavanje kriptovanja ne omoguduje ekriptovanje.

Asimetrina kriptografija se temelji na koridenju jenostavnih algoritama kriptovanja kojima

ogovaraju komplikovani algoritmi ekriptovanja, zato je asimetrina kriptografija mnogo sporija od

simetrine.


20/45

10.

Na emu se temelji tajnost kriptovanja ?

Tajnost kriptovanja teksta se zasniva na injenici a (1) komplikovanost algoritama kriptovanja i

dekriptovanja, (2) velika uina kljueva kriptovanja i ekriptovanja, kao i (3) veliki broj ovih

kljuevaine praktino neizvoljivim pokuaj a se ekriptuje kriptovani tekst probanjem, jenog pojenog, svih mogudih kljueva ekriptovanja.


21/45

lekcija 11

1.

Kako se prestavlja saraj atoteke?

Saraj atoteke se prestavlja kao niz bajta koji se moe prouavati ili skradivati po potrebi.

Bajtima iz niza se moe pristupati u proizvoljnom reosleu, koridenjem renog broja bajta zanjegovu identifikaciju.

2.

Gde se javlja interna fragmentacija?

INTERNA FRAGMENTACIJA se javlja kod POSLEDNJEG BLOKA datoteke koji predstavlja

neupotrebljen deo masovne memorije.

3.

ta karakterie kontinualne atoteke?

KONTINUALNE datoteke karakterise operacija PREBACIVANJA. a bi prebacivanje bilo mogude

neophodno je da sloj za rukovanje datotekom uspostavi preslikavanje bajta u redne brojeve njima

ogovarajudih blokova. Najjenostavnije je ako se saraj atoteke nalazi u SUSENIM blokovima.

4.

Koji oblik evidencije slobodnih blokova masovne memorije je podesan za kontinualne

datoteke?

Za KONTINUALNE datoteke je podesna EVIDENCIJA U OBLIKU NIZA BITAu kome svaki bit odgovara

jednom bloku i pokazuje da li je on zauzet (0) ili slobodan (1).

5.

ta je eksterna fragmentacija?

EKSTERNA FRAGMENTACIJA je pojava iscepkanosti slobodnih blokova masovne memorije u kratke

nizove susednih blokovakoja oteava rukovanje kontinualnim datotekama. Ona nastaje kao rezultat

viestrukog stvaranja i unitavanja atoteka u sluajnom reosleu, pa nakon unitavanja atoteka

ostaju nizovi slobonih susenih blokova, meusobno razvojeni blokovima postojedih atoteka.

6.

ta karakterie rasute atoteke?

RASUTE atoteke karakterie to a je ko njih saraj smeten u NESUSENIM blokovima masovne

memorije. Kod rasutih datoteka REDNIBROJEVI BAJTA se preslikavaju u REDNE BROJEVE BLOKOVA

pomodu TABELE PRISTUPA.

7.

ta karakterie tabelu pristupa?

Tabela pristupa slui za preslikavanje renih brojeva bajta u rene brojeve blokova ko rasutih

datoteka. Elementi TABELE PRISTUPA sare RENE BROJEVE BLOKOVA. Indekse ovih elemenata

oreuje kolinik renog broja bajta i veliine tabele pristupa. Veliina tabele pristupa ograniava

uinu rasutih atoteka.


22/45

8.

ta ulazi u sastav tabele pristupa?

U sastav tabele pristupa ulaze:

POETNI OSEAK(uvek je prisutan, ima p elemenata tabele pristupa),

OATNI OSECI (prisutni su samo kada su neophodni, imaju b elemenata tabele pristupa,

b>p),

BLOK PRVOG STEPENA(ima o b renih brojeva blokova sa oatnim osecima, u svakom o

njih se nalazi b novih elemenata tabele pristupa),

BLOK DRUGOG STEPENA(ima do b rednih brojeva blokova prvog stepena, svaki o njih sari o

b renih brojeva blokova sa oatnim osecima, a u svakom o njih se nalazi b novih elemenata

tabele pristupa).

9.

Kaa rasuta atoteka ne zauzima vie prostora na isku o kontinualne atoteke?

10. Koji oblik evidencije slobodnih blokova masovne memorije je podesan za rasute datoteke?

Evidencija slobodnih blokova masovne memorije je u obliku LISTE SLOBODNIH BLOKOVA.

11.

Kaa olazi o gubitka blokova prilikom prouenja rasute atoteke?

o gubitka blokova prilikom prouenja rasute atoteke olazi prilikom:

izmene evidencije slobodnih blokova, rai iskljuenja pronaenog slobonog bloka iz ove

evidencije,

izmene tabele pristupa prouavane rasute atoteke, rai smetanja renog broja novog bloka

u element ove tabele.

12.

Kaa olazi o viestrukog nezavisnog koridenja istog bloka prilikom prouenja rasute

datoteke?

Prilikom IZMENE TABELE PRISTUPA PROUAVANE RASUTE ATOTEKE , rai smetanja renog

broja novog bloka u element ove tabele olazi o istovremenog ukljuivanja istog bloka u vie

rasutih datoteka.

13.

Kada pregled izmena ukazuje da je sistem datoteka u konzistentnom stanju?Ako u pregledu izmena nije registrovan potpun opis nameravane izmene, tada izmena nije ni

zapoeta, pa je sistem atoteka u konzistentnom stanju.

14.

Kako se ubrzava pristup datoteci?

Pristup datoteci se ubrzava zauzimanjem prostora u ranoj memoriji za vie bafera, namenjenih za

uvanje kopija koridenih blokova.


23/45

15.

O ega zavisi veliina bloka?

Na veliinu bloka utiu:

brzina prebacivanja poataka izmeu rane i masovne memorije,

interna fragmentacija.

16.

ta sari eskriptor kontinualne atoteke?

eskriptor kontinualne atoteke, pore atributa koji omoguduju preslikavanje renih brojeva bajta u

rene brojeve blokova, sari i:

numeriku oznakuvlasnika datoteke,

prava pristupa datoteciza njenog vlasnika, za njegove saradnike i za ostale korisnike,

podatak da li je datotekazakljuana ili ne,

SUID podatak a li numerika oznaka vlasnika atoteke postaje numerika oznaka vlasnika

procesa stvorenog na osnovu saraja atoteke (vaisamo za izvrene atoteke),

datum poslednjeizmene datoteke.

17. Kako se reava problem eksterne fragmentacije?

Problem eksterne fragmentacije se moe reiti SABIJANJEM DATOTEKA, tako da svi slobodni blokovi

budu potisnuti iza datoteka i da tako obrazuju niz susednih blokova.

18.

Kako se ublaava problem prouenja kontinualne atoteke?

Problem prouenja atoteke se ublaava, ako se ozvoli a se kontinualna atoteka sastoji o vie

kontinualnih delova. Pri tome se za svaki od ovih delova u deskriptoru datoteke uvaju poaci o

renom broju poetnog bloka otinog ela i o njegovoj uini.

19.

ta sari eskriptor rasute atoteke?

eskriptor rasute atoteke sari:

poetni oseak tabele pristupa,

reni broj njenog prvog oatnog oseka,

redni broj bloka prvog stepena indirekcije,

redni broj bloka drugog stepena indirekcije,

uinu rasute atoteke.

20.

ta je imenik?

Imenik je datotekakoja sari tabeluu ijim elementima su imena datoteka(imena imenika) i redni

brojevi njihovih deskriptora.


24/45

21.

ta sare elementi tabela otvorenih datoteka?

Elementi tabela otvorenih atoteka sareADRESU KOPIJE DESKRIPTORAogovarajude atoteke iz

tabele deskriptora datoteka.

22.

Koje sistemske operacije za rukovanje datotekama postoje?

Sistemske operacije za rukovanje datotekama su:

operacija za OTVARANJEdatotekeopen(),

operacija za STVARANJEdatoteke - create(),

operacija za ZATVARANJEdatoteke - close(),

operacija KOJA RUKUJE KOPIJOM DESKRIPTORA ZAKLJUAVANE/OTKLJUAVANE datoteke -

flock(),

operacije ITANJAdatotekeread(),

operacija PISANJAdatotekewrite(),

operacija IZMENE POZICIJEdatotekeseek(),

operacija za IZMENU ATRIBUTAdatoteke,

operacija za STVARANJE LINKAlink(),

operacija za UNITENJEdatotekeunlink(),

operacija za SPAJANJE DVA SISTEMA DATOTEKAmount(),

operacija za RAZDVAJANJE DVA SISTEMA DATOTEKAumount().


25/45

23.

Koji su argumenti sistemskih operacija za rukovanje datotekama?

Argumenti sistemskih operacija su:

za operaciju OTVARANJA - PUTANJA datoteke, OZNAKA NAMERAVANE VRSTE PRISTUPA

otvaranoj datoteci

za operaciju ZATVARANJA- INDEKS OTVORENE DATOTEKE,

za operaciju ZAKLJUAVANJA- INDEKS OTVORENE DATOTEKE,

za operacije ITANJA I PISANJA- INDEKS OTVORENE datoteke i INDEKS BAJTA,

samo za operaciju ITANJA- aresa zone rane memorije u U KOJU SE SMETAJU PROITANI

BAJTI,

samo za operaciju PISANJAadresa zone radne memorije IZ KOJE SE PREUZIMAJU BAJTI ZA

PISANJE,

za operaciju IZMENE POZICIJE DATOTEKE- INDEKS OTVORENE datoteke i PODATAK O NOVOJ

POZICIJI,

za operacije ZA IZMENU ATRIBUTA DATOTEKE - PUTANJA datoteke, NOVA VREDNOST

menjanog atributa datoteke,

za operaciju STVARANJA LINKAPUTANJA SA IMENOMdatoteke, PUTANJA SA LINKOM,

za operaciju UNITENJA- PUTANJA UNITAVANEdatoteke.

24. ta karakterie specijalne atoteke?

Specijalne atotke karakterie to a prestavljaju pojeine ULAZNE ili IZLAZNE ureaje. One se dele

na ZNAKOVNE(tastatura, ekran, tampa, mreni kontroler) i BLOKOVSKE(diskovi).

25. ta sari eskriptor specijalne atoteke?

Deskriptori specijalnih datoteka sare ATRIBUTE, kao to su:

numerika oznaka vlasnika datoteke,

prava pristupa datoteciza njenog vlasnika, za njegove saradnike i za ostale korisnike,

poatak a li je atoteka zakljuana ili ne.

26. ta omoguduju blokovske specijalne atoteke?

Blokovske specijalne datoteke omoguduju irektne pristupe blokovima diska (vano je kopronalaenja izgubljenih blokova, ko sabijanja atoteka, ili ko pripremanja isk jeinica za

koridenje).


26/45

27.

ta omoguduje rukovanje particijama?

Rukovanje particijama ozvoljava formiranje logikih isk jeinicakoje obuhvataju vie particija na

raznim fizikim jeinicama. To omogudava:

BRI PRISTUP BLOKOVIMA logike isk jeinice (istovremeno mogu biti prebacivani blokovi iz

raznih particija sa raznih fizikih iskova) ili

VEDU POUZANOSTlogike isk jeinice(svaki blok moe biti repliciran tako da svaka partiicja

sa raznih fizikih iskova sari potpunu kopiju logike isk jeinice) ili

OBOJE.


27/45

lekcija 12

1. Kakav moe biti logiki adresni prostor?

Logiki adresni prostor moe biti: kontinualan, sastavljen od segmenata razliite veliine, sastavljen

od stranica iste veliine i sastavljen od segmenata raznih veliina koji se sastoje od stranica iste

veliine.

2.

ta karakterie kontinualni logiki adresni prostor?

Kontinualni logiki prostor se sastoji odjednog niza uzastopnih logikih adresa, koje poinju od 0.

Veliinakontinualnog logikog adresnog prostora nadmauje potrebeprosenog procesa. Da bi se

detektovao pokusaj izlaska procesa iz njegovog adresnog prostora, koristi se granina adresa.

Dodavanjem bazne adrese logikoj adresi nastaje fizika adresa, gde bazna adresa predstavlja

adresu od koje poinje niz fizickih adresa.

3.

ta karakterie segmentirani logiki adresni prostor?Segmentirani logiki adresni prostor se sastoji od vie nizova uzastopnih logikih adresa. Da bi se

znalo kom segmentu pripada logika adresa, njeni znaajnijibiti sadre adresu njenog segmenta, a

manje znaajni unutranju adresuu segmentu.Svaki segmentima svojstva kontinualnogadresnog

logikog prostora, pa ga karakteriu njegova bazna i granina adresa. Za translaciju je potrebna

tabela segmenata, gde svaki element sadrigrancinu i baznu adresu.

4.

ta karakterie stranini logiki prostor?

Stranini logiki prostor se sastoji odjednog niza uzastopnih logikih adresa, podeljenog u stranice

iste veliine. Da bi se znalo kojoj stranici pripada adresa, znaajniji biti sadre adresu stranice, a

manje znaajni unutranju adresu u stranici. Svaka stranica je kontinualna pa ima svojstva

kontinualnog adresnog logikog prostora. Jedina razlika je da je veliina stranice unapred poznatai

jednaka stepenu broja 2, zbog ega je dovoljna samo bazna adresa. Za translaciju je potrebna

tabela stranica, gde svaki element sadri baznu adresu odgovarajude stranice.

5. ta karakterie stranino segmentirani logiki adresni prostor?

Stranino segmentiran adresni prostor se sastoji od vie nizova uzastopnih logikih adresa, za svaki

segment po jedan niz, podeljen u stranice iste veliine. Najznaajnijibiti sadre adresu segmenta,

srednji biti sadre adresu stranice, i najmanje znaajni sadre unutranju adresu. Segment je

kontinualan, kao i stranica s tim da je njena veliina unapred poznata i jednaka stepenu broja 2. Za

translaciju je potrebna tabela segmenata i vie tabela stranica. Elementi tabele segmenata sadre

granine adrese stranice u segmentu i baznu adresu tabele stranica segmenata. Adresa segmenata

indeksira element tabele segmenata.


28/45

6.

ta karakterie translacione podatke?

Translacioni podaci obuhvataju ili graninu i baznu adresuili tabelu segmenataili tabelu stranicaili

tabelu segmenata sa pripadnim tabelama stranica. Njih operativni sistem priprema prilikom

stvaranja procesa. Oni se menjaju prilikom prekljuivanja.

7.

ta karakterie translaciju logikih adresa kontinualnog logikog adresnog prostora u fizike

adrese?

Da bi translacija bila moguda, neophodno je da se u lokacije fizike radne memorije smesti slika

procesa. Tada translacija odgovara dinamikoj relokaciji i olakava zamenu slike procesa. Pokuaj

izlaska izaziva izuzetak na koji reaguje OS.

8. Koji logiki adresni prostor se koristi kada veliina fizike radne memorije prevazilazi potrebe

svakog procesa?

Koristi se kontinualni adresni logiki prostor.9.

ta karakterie segmentaciju?

Segmentacija se koristi kada je vano racionalno koridenje fizike radne memorije. Segmenti

logikog adresnog prostora sare delove njegove slike. Ako istovremeno postoji vie procesa

nastalih od istog programa, oni mogu eliti iste mainske naredbe. Omogudeno je preslikavanje

unutranjih adresa segmenta naredbi raznih procesa na iste fizike adrese. Postoji i mogudnost

naknanog proirenja segmenta. Segmentacija ubrzava zamenu slika procesa. Segmentacija je

puna ako se dozvoljava da svakom podprogramu odgovara 1 segment. Taa se voi rauna o

sinhronizaciji radi ocuvanja konzistentnosti deljenih promenljivih.

10.

Koji logiki adresni prostor se koristi kaa je vano racionalno koridenje fizike radne

memorije?

Segmentacijase koristi kada je vazno racionalno koriscenje fizicke radne memorije.

11.

Koji logiki adresni prostor se koristi kaa je veliina fizike radne memorije nedovoljna za

pokrivanje potreba tipinog procesa?

Stranini logiki adresni prostor se koristi kaa je logiki aresni prostor procesa vedi o

raspoloivog fizikog. On se naziva i virtuelni.

12. ta sare elementi tabele stranica?

Broj elemenata oreuje najveci broj stranica u straninom logikom adresnom prostoru. Svaki

element sari baznu aresu ogovarajude stranice. Adresa stranice indeksira element tabele

stranica, a bazna adresa se koristi za translaciju.


29/45

13.

ta karakterie virtuelni adresni prostor?

Stranini logicki adresni prostor ili virtuelni adresni prostor pripada virtuelnoj memoriji i sari

virtuelne adrese. Stranice virtuelnog adresnog prostora se nalaze na masovnoj memoriji. Postoji

posebna evidencija ge se nalaze jer se za izvravanje mainskih narebi u fizikoj radnoj memoriji

moraju nalaziti bajti mainskog formata i bajti operanda. U fizikoj memorijise moraju nalaziti samo

kopijevirtuelnih stranica.Praktina upotreba virtuelne memorije se temelji na lokalnosti izvreenja

programa, tj. u fizikoj memoriji je dovoljno da bude samo eo programa koji se izvrava.

14.

Po kom principu se prebacuju kopije virtuelnih stranica?

Kopije se prebacuju automatski iz masovne u fiziku memoriju i obrnuto, kada zatreba. Iz fizike u

masovnu se prebacuje kada je potrebno osloboditi lokacije sa kopijama u medjuvremenu izmenjenih

virtuelnih stranica. Pore oslobaanja, cilj ovog prebacivanja je da se obezbedi da masovna

memorija sari azurnu sliku procesa. Registrovanje svake izmene se vri automatski. Kopijevirtuelnih stranica se prebacuju na zahteva ne unapred,jer u optem sluaju ne postoji nain da se

previi reosle korisdenja virtuelnih stranica.

15. ta karakterie straninu segmentaciju?

Stranina segmentacija se koristi kada su segmenti potrebni rai racionalnog koridenja fizike

radne memorije, a njihova veliina namauje veliinu raspoloive fizike memorije. U tom sluaju

svaki segment uvodi sopstveni virtuelni prostor. Zahvaljujudi tome, stranice virtuelnog adresnog

prostora segmenta se nalaze u masovnoj memoriji, a u fizikim stranicama samo neophodne

kopije virtuelnih segmenata.Stranina segmentacija nudi koncept memorijski preslikane datoteke

gde se ne zahteva sistemska operacija za itanje, pisanje jer se pristupa direktno lokacijama.

16.

Koji logiki adresni prostor se koristi kaa je vano racionalno koridenje fizicke rane

memorije, a ona ima neovoljnu veliinu?

Stranino segmentirani logiki adresni prostorse koristi kada su segmenti potrebni radi racionalnog

koriscenja, a njihova velicina namauje veliinu raspoloive fizike memorije.

17.

Kako se eli fizika radna memorija?

Fizika radna memorija se deli na lokacije koje stalno zauzima operativni sistem i na preostale

slobodne lokacije koje su na raspolaganju za stvaranje procesa i drugih potreba. Operativni sistem

zauzima lokacije sa kraja i sa poetka fizikog adresnog prostora, a one izmeu su slobodne.


30/45

18.

Kako se deli virtuelni adresni prostor?

Donja polovina, sa niim adresama virtuelnog prostora se stavlja na raspolaganje svakom procesu

dok se gornja polovina rezervie za operativni sistem. Zbog toga se gornja polovina naziva

sistematski virtuelni adresni prostor, a donja polovinase naziva korisniki virtuelni prostor.

19.

U kom obliku moe biti eviencija slobone fizike memorije?

Eviencija moe biti u obliku niza bita, za potrebe kontinualnog ili segmentiranog adresnog prostora.

Mana ove evidencije je dugotrajnost operacija zauzimanja i oslobaanja. Zbog toga se ede

eviencija slobone fizike radne memorije pravi u obliku liste slobonih oseaka radne

memorije.

20. Kod kog adresnog prostora se javlja eksterna fragmentacija?

Kod kontinualnog ili segmentiranog logickog adresnog prostora se javlja problem eksterne

fragmenatcije.21.

Kako se nazivaju skupovi fizikih stranica, koji se dodeljuju procesima?

Skupovi fizikih stranica koji se dodeljuju procesima se nazivaju minimalni skupovi.

22. Kaa treba proiriti skup fizikih stranica procesa?

Uvedanje skupa ima smisla samo ako to ovoi o smanjivanja uestanosti straninih prekida.

Znai, ukolikoje u toku aktivnosti procesa uestanost straninih prekida iznad neke gornje granice

tada ima smisla uvecanje skupa.

23.

Kaa treba smanjiti skup fizikih stranica procesa?

Ako je uestanost straninih prekida ispod neke granice, tada ima smisla smanjenje skupa fizikih

stranica procesa, jer i sa manjim skupom stranica uestanost straninih prekida ostaje u

prihvatljivom rasponu.

24.

Kada ne treba menjati velicinu skupa fizickih stranica procesa?

Ukoliko je uestanost straninih prekia izmeu donje i gornje granice, tada nema potrebe za

izmenom broja fizikih stranica u skupu stranica aktivnog procesa. U ovom slucaju skup fizickih

stranica obrazuje radni skup.

25.

Koji pristupi oslobajanja fizikih stranica obezbeuju smanjenje uestanosti straninih

prekia nakon povedanja broja fizikih stranica procesa?

Pristupi pronalaenja fizike stranice koja nije koridena u nekom periodu (NRU), pronalaenja

najmanje koridene fizike stranice (LRU), softversko simuliranje pronalaenja najmanje koridene

stranice (NFU/aging) obezbeuju smanjenje uestanosti prekia nakon povedanja broja fizikih

stranica.


31/45

26.

Koji pristupi oslobaanja fizikih stranica koriste bit referenciranja?

NRU, NFU, LRU, second chance, clock, wsclock

27.

Koji pristupi oslobaanja fizikih stranica koriste bit izmene?

NRU, FIFO (oslobaanje stranica sa najstarijim sarajem)

28.

Na ta se oslanja rukovanje virtuelnom memorijom?

Sloj za rukovanje virtuelnom memorijom se oslanja na operacije sloja za rukovanje kontrolerima, da

bi se obezbedio prenos kopija na relaciji masovna-radna memorija i a bi se smestili ogovarajudi

elementi tabele prekida.


32/45

lekcija 13

1. ta karakterie ulaznei izlazne ureaje ?

Ulazni i izlazni ureaji se dele na blokovske i znakovne. Za blokovske ureaje jedinica pristupa je

blok, kod njih je ozvoljen irektan pristup i ne ozvoljavaju inamiko poeavanje pojedinih

funkcionalnih karakteristika. Ko znakovnih ureaja jedinica pristupa je znak, dozvoljen je

sekvencijalni pristup kao i inamiko poeavanjefunkcionalnih karakteristika.

2. Koja svojstva imaju drajveri?

Zajeniko svojstvo drajvera je da je svaki namenjen za rukovanje oreenom klasom ureaja.

Jedan drajver moe a opslui vie primeraka ureaja iste klase. Drajveri se nalaze u tesnoj saradnji

sa kontrolerima ulaznih i izlaznih ureaja. Van drajvera su vidljive samo operacije. Tipine operacije

drajvera blokovskih ureaja - inicijalizacija, operacija ulaza/izlaza blokova. Tipine operacije drajvera

znakovnih ureaja - inicijalizacija, operacije ulaz/izlaz znakova, upravljake operacije.3.

ta karakterie tabelu drajvera?

Tabela drajvera nui nain povezivanja sloja za rukovanje datotekama i sloja za rukovanje

kontrolerima. Zahvaljujudi njoj mogude je u OS dodavati nove drajvere. Za adrese svake od

operacija previeno je posebno polje u tabeli drajvera. Redni broj drajvera indeksira element

tabele, koji sari polja sa adresama operacija. Polja namenjena za adrese operacija koje drajver ne

porava popunjena su lanim operacijama koje nemaju nikakav efekat.

4.

ta podrazumeva podela drajvera na gornji i donji deo?

Za razliku od operacija drajvera, koje se pozivaju iz sloja iznad sloja za rukovanje kontrolerima,

obraivae prekida poziva mehanizam prekida, znai hardver ispod OS. Zato operacije drajvera

obrazuje gornji deo drajvera, a obrajivai prekida dodnji deo drajvera.

5.

Kada se pozivaju operacije drajvera blokovskih uredjaja?

Aktivnost rajvera zapoinje inicijalizacijom njihovih kontrolera kaa se poziva operacija

inicijalizacije. Nakon toga, aktivnost se svodi na prenos blokova ka i o pomenutih ureaja kaa se

pozivaju operacija ulaza i izlaza. rajversku operaciju ulaza bloka poziva operacija itanja sloja za

rukovanje datotekama. Drajverska operacija izlaza se poziva rai izmene saraja bloka ili

oslobaanja bafera, a moe biti isprovocirana i sistemskom operacijom pisanja sloja za rukovanje

datotekama.


33/45

6.

ta sari lista zahteva?

Svaki zahtev u listi zahteva, pa time i sama lista mora sarati:

1.smer zahtevanog prenosa bloka,

2.redni broj ovog bloka,

3.aresu bafera koji uestvuje u prenosu

4.adresu deskriptora procesa ija aktivnost se zaustavlja do obavljanja zahtevanog prenosa

bloka.

7.

ta spaa u nalenost rajvera blokovskih ureaja, ali i kontrolera?

U nadlenost drajvera spada oreivanje naina preslikavanja blokova u sektore, maa to moe

obavljati i kontroler. O optimizaciji kretanja glave diskatake mogu da se brinu i drajveri i kontroler.

8.

Kada se uzastopni blokovi preslikavaju u prostorno uzastopne sektore?

Ako kontroler automatski prebacuje sve sektore staze izna koje se krede glava iska, u svojulokalnu radnu memoriju, tada nema smetnje da se blokovi preslikaju u prostorno uzastopne

sektore.

9. Na koji drajver se odnosi elevator algoritma?

Drajver blokovskog ureaja kaa opsluuje magnetni isk.

10. Koju ulogu imaju sistemski procesi posrednici?

Sistemski procesi posrednici posreduju u koridenju nekih ureaja kao to su tampaci ili mreni

kontroleri. Svaki od ovih procesa pristupa svom znakovnom ureaju kao specijalnoj datoteci koju

zakljuava a bi obezbeio iskljuivost.Uz svaki od sistemskih procesa posrednika postoji i poseban

imenik pa kaa korisniki proces tampa tekst, prvo se pripremi ogovarajuda datoteka i ona se

dodaje u imenik. Sistemski proces je vadi iz imenika i izvrava. Da bi saranja izmeu procesa bila

moguda, neophodna je sinhronizacija procesa.

11.

Kaa se specijalna atoteka tipino zakljuava?

Kod znakovnih uredjaja svaki od sistemskih procesa posrednika pristupa svom znakovnom ureaju

kao specijalnoj datoteci koju zakljuava a bi obezbeio iskljuivost.

12.

ta sari drajver terminala?

Za drajver terminala je potreban par bafera za svaki od terminala koje rajver opsluuje. Ulazni

baferslui za smetanje znakova prispelih sa tastature a drugi, eho bafer, slui za smetanje znakova

upudenih ka ekranu.


34/45

13.

U kom sluaju nisu potrebni eho bafer i obraivaprekida ekrana?

Za grafike terminale nije potreban eho bafer niti obraiva prekida ekrana, jer ovakvi terminali

poseuju vieo memoriju iji se saraj perioino prikazuje prilikom osveavanja ekrana.

14.

ta omoguduje upravljaka operacija drajvera terminala?

Upravljaka operacija omoguduje a se rajveru terminala saopti da interpretira znakove koji

dolaze sa tastature ili da ih ne interpretira.Takoe, u sklopu toga, drajver mora a omogudi brisanje

poslednjeg prispelog znaka.On brine i o interpretaciji upravljakih znakova. On moe interpretirati

znakove radi pomeranja kursora, rukovanja ekranom i prozorima.

15.

Koje operacije sari gornji deo drajvera sata?

Gornji deo drajvera sata je obraiva prekida koji broji prekide sata, a njihov zbir predstavlja

sistemsko vreme. Obuhvata sistemske operacije za preuzimanje ili izmenu sistemskog vremena, i

za uspavljivanje odnosno odlaganje aktivnosti procesa.16.

ta ne moe da meri drajver sata?

Drajver sata ne moe da meri trajanje aktivnosti procesa, jer ono nije precizno. Nju izaziva

nemogudnost merenja uine vremenskih intervala koji su kradi od perioda prekida sata.

17.

ta omoguduje obrajivaprekida iz donjeg dela drajveta sata?

Obrajivaprekia onjeg ela sata omoguduje:

1.

odrzavanje sistemskog vremena,

2.

pradenje isticanja kvantumaaktivnog procesa,

3.

pradenje ukupnog koridenja procesorskog vremenaaktivnog procesa,

4. proveru da li je nastupilo vreme budjenja uspavanog procesa,

5.

skupljanje statistike o aktivnosti procesa.


35/45

lekcija 14

1.

ta karakterie tipine ciljeve rasporeivanja?

Tipini ciljevi rasporeivanja su:

poboljanje iskoridenja procesorskog vremena ravnomerna raspodela procesorskog vremena

to kradi oziv na korisniku akcijuili neki drugi oblik postizanja potrebnog kvaliteta usluge

Ovakvi ciljevi nisu saglasni, pa se ne mogu istovremeno ostvariti!

2. ta je cilj rasporeivanja za neinteraktivno koridenje raunara?

Cilj rasporeivanja za neinteraktivno koridenje raunara je poboljanje iskoridenja procesorskog

vremena. Ovakav cilj se postie minimiziranjem prekljuivanja na neophoan broj.

3.

ta je cilj rasporeivanja za interaktivno koridenje raunara?

Ciljevi rasporeivanja za interaktivno koridenje raunara su:

o

ravnomerna raspodela procesorskog vremenaizmeu istovremeno postojedih procesa

o to kradi oziv na korisniku akciju

4.

Zato je uveeno kruno rasporejivanje?

Kruno rasporeivanje je uveeno zbog ravnomerne raspoele procesorskog vremena i to kradeg

oziva na korisniku akciju. Kruno rasporeivanje svakom o istovremeno postojedih procesa

dodeljujejednak vremenski interval, nazvan kvantum.Po isticanju kvantuma procesor se prekljuuje na proces koji najue eka na svoj kvantum. Kruno

rasporeivanje se koristi i kaa hitnost svih procesa nije ista, ali se kruno rasporeivanje primenjuje

u okviru grupe procesa sa istim prioritetom. Procesor se prekljuuje na procese sa ni im prioritetom

tek kaa se zavri aktivnost i poslenjeg procesa sa viim prioritetom.

5.

ta oprinosi ravnomernoj raspodeli procesorskog vremena?

inamika izmena prioriteta procesa doprinosi ravnomernoj raspodeli procesorskog vremena

izmeu procesa, ako se uspostavi obrnuta proporcionalnost izmeu prioriteta procesa i obima u

kome je on iskoristio poslednji kvantum. Lutrijsko rasporeivanje takoe oprinosi ravnomernoj

raspodeli procesorskog vremena. Ono se zasniva na dodeli procesima lutrijskih lozova. Tako, ako

ukupno ima m lozova, onda proces koji poseduje n od m lozova (n


36/45

6.

ta je cilj rasporeivanja za multimeijalne aplikacije?

Cilj rasporeivanja za multimeijalne aplikacije je garantovanje procesima potrebnog broja

kvantuma u pravilnim vremenskim razmacima.

7.

o ega ovoi skradenje kvantuma?

Skradenje kvantuma oprinosi poboljanju oziva, ali i smanjenju iskoridenja procesora, jer

povedava broj prekljuivanja koja troe procesorsko vreme.

8. ta se postie uticanjem na nivo prioriteta i na uinu kvantuma?

inamikom izmenom nivoa prioriteta procesa mogude je postizanje dobrog odziva za procese koji

su u interakciji sa korisnicima, kao i postizanje obrog iskoridenja procesora za pozainske

procese koji nisu u estoj interakciji sa korisnicima. Interaktivnim procesima se dodeljuje najvii

prioritet i najkaradi kvantum, a pozadinskimse dodeljuje najnii prioritet i najui kvantum.


37/45

lekcija 15

1.

ta je mrtva petlja ?

Mrtva petlja je problematina pojava trajnog zaustavljanja aktivnosti meusobno zavisnih

procesa. Npr. ona se javlja kada dva procesa ele a u reimu meusobne iskljuivosti pristupe

dvema datotekama.

2.

Po emu se iva petlja razlikuje o mrtve petlje ?

U sluaju blokirajudih sistemskih oparacija zakljuavanja, pokuaj prvog procesa da

zakljua rugu atoteku dovodi do trajnog zaustavljanja njegove aktivnosti. Isto se eava i sa

drugim procesom. (MRTVA PETLJA)

U sluaju neblokirajudih sistema operacije zakljuavanja, procesi upadaju u beskonanu petlju,

pokuavajudi a zakljuaju atoteku koju je zakljuao rugi proces. (IVA PETLJA)

*Ove ve petlje se po svom ishou sutinski ne razlikuju.

3.

Koji uslovi su potrebni za pojavu mrtve potlje ?

Potrebno je da budu ispunjena 4 uslovaza pojavu mrtve petje:

1. zauzimani resursi se koriste u reimu meusobne iskljuivosti,

2. resursi se zauzimaju jedan za drugim, tako da proces, nakon zauzimanja izvesnog

broja resursa, mora a eka a zauzme preostale resurse,

3. resurse oslobaaju samo procesi koji su ih zauzeli,

4. postoji cirkularna meuzavisnost procesa(prvi proces eka oslobaanje resursa koga

ri rugi proces, a on eka oslobaanje resursa koga ri tredi proces, i tako reom o poslenjeg

procesa iz lanca procesa, koji eka oslobaanje resursa koga ri prvi proces).

4. Kako se u praksi tretira problem mrtve petlje ?

Postoje 4 pristupa tretiranjaproblema mrtve petlje:

1. spreavanje pojave mrtve petlje(onemogudava vaenje nekog o 4 uslova za njenu

pojavu).

2. izbegavanje pojave mrtvepetlje

3. otkrivanje pojave mrtve petljei oporavak od nje

4. ignorisanje pojave mrtve petlje


38/45

5. Na emu se temelji spreavanje mrtve petlje ?

Ko spreavanja pojave mrtve petlje:

- vaenje prvog uslova obino nije mogude spreiti resursi se koriste u reimu

meusobne iskljuivosti (jer se resursi najede koriste u reimu meusobne iskljuivosti).

- vaenje rugoguslova se moe spreitiresursi se zauzimaju jedan za drugim (ako se

unapred zna koliko treba resursa i ako se oni svi zauzmu pre koridenja).

- vaenje tredeg uslova se obino ne moe spreiti resurse oslobaaju samo procesi

koji su ih zauzeli (jer najede ne postoji nain a sezauzeti resursi privremeno oduzmu procesu).

- vaenje etvrtog uslova se moe spreiti postojanje cirkularne zavisnosti izmeu

procesa (ako se resursi uvek zauzimaju u unapre oreenom reosleu, koji iskljuuje mogudnost

cirkularne meuzavisnosti procesa).

6. ta karakterie izbegavanje mrtve petlje ?Izbegavanje pojave mrtve petlje zahteva poznavanje podataka o:

-maksimalno mogudim zahtevima za resursima,

-ukupno postavljenim zahtevima za resursima

-stanju resursa

Praktina vrenost ovog pristupa nije velika, jer se obino unapre ne znaju maksimalno mogudi

zahtevi procesa za resursima. Sem toga, ova provera je komplikovana, a samim tim i neefikasna.

7. ta karakterie otkrivanje i oporavak o mrtve petlje ?

Proverava se da li postoji proces, ijim se zahtevima ne moe uovoljiti ni za jean reosle

zauzimanja i oslobaanja resursa.Javlja se i problem, ta uiniti kada se otkrije pojava mrtve petlje.

Ako se resursi ne mogu privremeno oduzeti od procesa, preostajejedino unitavanje procesaradi

oslobaanja resursa. Meutim, to nije uvek prihvatljivo i zbog toga ovaj pristup nema veliki praktini

znaaj.

8. ta karakterie ignorisanje mrtve petlje ?

Ignorisanje pojave mrtve petlje je pristip koji se najede koristi u praksi. Kada se mrtva petlja

javi, na korisniku je a se suoi sa ovim problemom i a ga rei na nain koji je primeren atim

okolnostima.


39/45

lekcija 16

1.

O ega se sastoje komane znakovnog komannog jezika?

Komande znakovog komandnog jezika se sastoje od operatora i operanda. Najjednostavniju

komanu komannog jezika prestavlja putanja izvrne atoteke.

2. Kako se zadaju komande grafikih komannih jezika?

Komane grafikih komanih jezika se zaaju tako da se korisniku omogudi a bira operator

komande sa spiska operatora (menu). Spisak operatora se prikazuje na ekranu, a izbor se vri

pomodu namenskih irki ili mia. Nakon izbora operatora sledi dijalog u kome korisnik navodi (ili

opet bira) operand (operande) komande.

3.

ta su ciljevi znakovnih komannih jezika?

Ciljevi znakovnih komandnih jezika obuhvataju:

1)

omogudavanje izvravanja pojeinih (korisnikih) programa,

2)

omogudavaju kombinovanja izvravanja vie (korisnikih) programa,

3) omogudavaju pravljenja komannih atoteka (command file, shell script).

4.

ta omoguduju znakovni komanni jezici?

Omoguduju korisniku a zaa komanu koja precizno oreuje vrstu rukovanja i objekat

rukovanja, a zaatak interpretiranja komane je a pokrene proces u okviru ije aktivnosti uslei

rukovanje zatraenom komanom.

5.

ta omoguduju arobni znaci?

arobni znakovi se mogu javiti u okviru operanaa komani, kao to je znak *.Njegova upotreba je

vezana za imena atoteka i namenjena je za skradeno oznaavanje grupa atoteka.

Zahvaljujudi maginim znakovima mogude je jenom komanom unititi sve objekte atoteke iz

radnog imenika (unisti*.obj), ili otampati sve tekst atoteke iz ranog imenika(stampaj d*1.txt).


40/45

6.

ta omoguduje preusmeravanje?

Zahvaljujudi obrai znakova mogude je interpreteru znakovnog komannog jezika saoptiti i a

preusmeri (reirect) stanarni ulaz i stanarni izlaz sa tastature i mia na proizvoljno oabrane

datoteke. Ovo je vano zapozadinske procese koji nisu u interakciji sa korisnikom, pa zahvaljujudipreusmeravanju pozadinski proces ne ometa interaktivni rad korisnika. Preusmeravanje

standardnog ulaza najavljuje znak .

Preusmeravanje prestavlja osnovu za kombinovanje izvravanja vie korisnikih programa.

7.

emu sluipipe?

Umesto preusmeravanjastandardnog ulaza i izlaza mogude je naovezati stanarni izlaz jenog

procesa na standardni ulaz drugog procesa i tako obrazovati tok procesa(pipe).

Naovezivanje u tok se oznaava pomodu znaka |.

8.

emu slui baferovana specijalna atoteka?

Baferovana specijalna atoteka slui za razmenu poataka izmeu va procesa koji su povezani u

tok. Ona slui prvom o procesa kao stanarni izlaz, a drugom kao standardni ulaz. Prvi proces

samo pie u ovu atoteku, a rugi samo ita iz nje.

9.

ta karakterie pozainske procese?

Pozainski procesi se razlikuju o obinih (interaktivnih) procesa po tome tointerpreter znakovnog

komandnog jezika nakon stvaranja pozainskog procesa ne eka kraj njegove aktivnosti nego

nastavlja interakciju sa korisnikom.Zato su pozadinski procesi u principu neinteraktivni.

10.

ta karakterie komanne atoteke?

Komanne atoteke opisuju okolnosti po kojima se izvravaju korisniki programi , a saraj

komandne datoteke preuzima na interpretiranje interpreter znakovnog komandnog jezika. Zato

komandne datoteke imaju poseban tip da bi ih interpreter znakovnog komandnog jezika mogao

prepoznati.


41/45

11.

ta omoguduju korisnike komande?

Korisnike komane omoguduju:

1) rukovanje datotekama (izmena imena atoteke, poreenje saraja atoteke, kopiranje

atoteka, unitavanje atoteka)

2) rukovanje imenicima(komana za stavranje i unitavanje imenika, za promenu ranog imena,

za pregledanje saraja imenika i komana za izmenu imena i ostalih atributa imenika),

3) rukovanje procesima,

4)

razmenu poruka izmeu korisnika.

12. ta omoguduju aministratorske komane?

Aministratorske komane omoguduju:

1) pokretanje i zaustavljanje raa raunara,

2)

spaavanje(backup) ivradanje(restore) datoteka,

3)

rukovanjevremenom,

4)

sabijanje(compaction) datoteka,

5)

auriranje poataka o korisnicima raunara i njihovim pravima,

6) generisanje izvetaja o koridenju raunara

7)

rukovanje konfiguracijom raunara,

8)

proveru ispravnosti rada raunarai

9)

pripremu iskova za koridenje.


42/45

lekcija 17

1.

ta karakterie operativne sisteme realnog vremena?

Operativni sistemi realnog vremena su namenjeni za primene raunara u kojima je neophono

obezbeiti reakciju na spoljanji ogaaj u unapre zaatom vremenu. Za operativne sisteme

realnog vremena je tipino a su zajeno sa raunarom ugraeni (embee) u sistem , ije

ponaanje se ili samo prati ili ijim ponaanjem se upravlja. Zadatak operativnih sistema realnog

vremena je dasamo stvore okruenje za korisnike programe.

2.

ta karakterie multiprocesorske operativne sisteme?

Multiprocesorski operativni sistemi upravljaju raunarskim sistemom sa vie procesora opte

namene koji pristupaju zajenikoj ranoj memoriji. Podrazumeva se da su procesori i radna

memorija povezani sabirnicom. Specifinosti mikroprocesorskih operativnih sistema su vezane za

moul za rukovanje procesorom i posleica su istovremene aktivnosti vie procesa na raznim

procesorima.

3. Koje moule sari mikrokernel?

Hijerarhijska struktura mikrokernela:

1)

modul za rukovanje procesima,

2)

modul za razmenu poruka,

3)

modul za rukovanje radnom memorijom,

4) modul za rukovanje kontrolerima,

5)

modul za rukovanje procesorom.

4. ta karakterie poziv ualjene operacije (RPC)?

Poziv udaljene operacije (Remote Proceure Call) se vri ako pozivana operacija ne odgovara

potprogramu koji se izvrava u okviru aktivnog procesa pozivaoca, nego ogovara potprogramu

koji se izvrava u okviru aktivnosti rugog, ualjenog procesa.Proces koji poziva udaljenu operaciju

se nalazi u ulozi klijenta (primaoca usluge), a proces koji obavlja udaljenu operaciju se nalazi u ulozi

servera (davaoca usluge). RPC ima oblik potprograma u kome se navode oznake(ime) operacije i

njeni argumenti.


43/45

5.

ta rai klijentski potprogram?

Klijentski potprogram (client stub) je potprogram koji poziva udaljene operacije. Klijentski

potprogram obavlja skriveni niz koraka radi dobijanja zahtevane usluge. U te korake spadaju:

-pronalaenje procesa servera koji prua zahtevanu uslugu,-pakovanje argumenata u poruku zahteva,

-slanje serveru ove poruke zahteva,

-prijem o servera poruke ogovora sa rezultatom pruanja zahtevane usluge,

-raspakivanje prispele poruke odgovora,

-isporuka rezultata pruanja zahtevane usluge pozivaocu klijentskog potprograma.

6.

Za ta su zaueni serverski potprogrami?

Postoje dva serverska potprograma (server stub) koje poziva jedino server i koji se obavljaju radi

pruanja zahtevane usluge.

Prviod serverskih programa obuhvata:

prijem poruke zahteva i

raspakivanje argumenata iz ove poruke.

Drugi serverski program obuhvata:

pakovanje rezultata usluge u poruku odgovora i

slanje klijentu ove poruke odgovora.

7.

Koji problemi su vezani za poziv udaljene operacije?

Problemi koji se mogu javiti prilikom poziva udaljene operacije su:

1)

da se ne pronae server koji prua zahtevanu uslugu,

2) da se u toku prenosa izgubi ili poruka zahteva ili poruka odgovora

3)

a oe o otkaza ili servera ili klijenta u toku njihovog raa.

8.

ta porazumeva inamiko linkovanje klijenta i servera?

inamiko linkovanjeporazumeva pruanje zahtevane usluge u sluaju kaa ima vie servera iste

vrste koji tada posebnom serveru imena ostavljaju podatke o sebi. Serveru imena se obradaju

klijenti rai pronalaenja servera koji prua zahtevanu uslugu.


44/45

9.

Koje operacije porava protokol razmene poruka izmeu klijenta i servera?

Protokol razmene poruka izmeu klijenta i servera porava sistemske operacije zahtevanja usluge

i sistemske operacije prijema zahteva i slanja odgovora.

10.

Za ta su zauene sistemske operacije koje ostvaruju protokol razmene poruka?

Te tri sistemske operacije su zauene za prenos poruka. Pored slanja i prijema poruka one

potvruju prijem poruka, retransmituju poruke, alju upravljake poruke i slino. U nalenosti

ovih sistemskih operacija je i rastavljanje i sastavljanje poruka u pakete.

11.

ta sare poruke koje razmenjuju klijent i server?

Svaka poruka koja se razmenjuje izmeu procesa se sastoji o:

1.

upravljakog dela poruke(adresa oreinog procesa, aresa izvorinog procesa, opis poruke),

2. sadrajaporuke.

12.

ta je potrebno za sigurnu razmenu poruka izmeu klijenta i servera?

Za sigurnu komunikaciju izmeu va procesa je potrebno da se oni obrate posebnom serveru,

povereniku, kako bi obili javni klju svog komunikacionog partnera. Za komunikaciju sa

poverenikom procesi koriste unapre ogovoreni javni klju poverenika, a za komunikaciju sa njima

poverenik koristi njihove unapre ogovorene javne klljueve.

13. ta karakterie igitalni potpis?

igitalni potpis se alje uz poruku. On sari poatke koji jenoznano reprezentuju poruke, pa

predstavlja otisak prsta poruke. Otisak prsta poruke formiraju jednosmerne funkcije na osnovu

saraja poruke. igitalni potpis nastaje kada se otisak prsta poruke dekriptuje (transformie)

primenom algoritma dekriptovanja i privatnog kljua.

14.

O ega zavisi propusnost servera?

Propusnost servera zavisi od njegove aktivnosti. Ukoliko server ima strogo sekvencijalnu aktivnost

to smanjuje njegovu propusnost i usporava pruanje usluga. Zato je za server potrebno obezbeiti

vie niti.


45/45

15.

ta sare ozvole na kojima se zasniva zatita atoteka u istribuiranom sistemu?

ozvole sare:

1)

redni broj servera,

2)

redni broj deskriptora datoteke,

3)

oznaku vrste usluge,

4)

oznaku ispravnosti dozvole.

16.

ta karakterie istribuiranu sinhronizaciju?

Distribuirana sinhronizacija seostvaruje razmenom poruka. Sinhronizacija se moe ostvariti na va

naina. Najjenostavniji nain je uvoenjem procesa koordinatora kojim se ostvaruje

centralizovani algoritam sinhronizacije. Potoje i distribuirani algoritmi sinhronizacije koji se

zasnivaju na meusobnom ogovaranju procesa zainteresovanih za saranju.

17.

ta karakterie istribuirani raunarski sistem?

istribuirani raunarski sistem je zamiljen tako a integrie mnotvo raunara u modan

multiraunarski sistem. Takav multiraunarski sistem nui vedu pouzanost kao i mogudnost

proirenja. Pore integrisanja pojeinanih raunara istribuirani raunarski sistem omoguduje i

eljenje skupih resursa izmeu vie korisnika, prilagoljivost zahtevima korisnika, eljenu

raspoloivost, previivost oziva i vedu sigurnost.

18. ta karakterise istribuiranu softversku platformu?

Distribuirana platforma (middleware)ima ulogu dostribuiranog operativnog sistema.Ona je obino

specijalizovana tako da nudi konzistentan skup operacija koje omoguduju razvoj eljene vrste

distribuiranih softverskih sistema.U osnovi ovakvih sistema se krije klijent-server model.

Documents

OS Teorija