Bosna i Hercegovina BRKO DISTRIKT

BOSNE I HERCEGOVINE Internacionalni univerzitet

Brko distrikt BiH

M. Malia i I. Dindia bb. 76100 Brko Distrikt BiH internacionalniuniverzitet@gmail.com . . . 76100

PRAVNI FAKULTET

K R I M I N A L I S T I K A

s k r i p t a

Brko, 2014

Predmetni nastavnik: Doc. dr Marinko Kresoja mbkresoja@gmail.com

2

SADRAJ

UVOD UMESTO PREDGOVORA .................................................................................................................. 6

1. POJAM I ZNAAJ KRIMINALISTIKE ..................................................................................................... 7

1.1. Definisanje i pojmovno odreenje kriminalistike ...................................................................... 8

1.2. Predmet, objekt i zadaci kriminalistike .................................................................................... 13

1.3. Istraivanje kriminaliteta kao kriminalistiki zadatak i nauni karakter kriminalistike kao

samostalne nauke ................................................................................................................................ 17

1.4. Razvoj kriminalistike kao nauke ............................................................................................... 22

1.5. Struktura kriminalistike ............................................................................................................ 29

1.6. Heuristika i silogistika kriminalistika..................................................................................... 34

2. ODNOS KRIMINALISTIKE I DRUGIH KRIVINIH NAUKA .................................................................... 37

3. POJAM, UZRONOST I POSTOJANOST KRIMINALITETA ................................................................... 40

3.1. Aktuelni oblici kriminaliteta i njegove karakteristike .............................................................. 41

3.2. Izvrioci krivinih dela i njihova tipologija ............................................................................... 42

4. KRIMINALISTIKE PROCEDURE ........................................................................................................ 45

5. OPERATIVNE KRIMINALISTIKE DELATNOSTI, POJAM I NADLENOSTI ........................................... 50

6. JEDINSTVO KRIMINALISTIKOG I KRIVINO-PROCESNOG POSTUPANJA U SUPRTOTSTAVLJANJU

KRIMINALITETU ........................................................................................................................................ 51

7. OSNOVNA KRIMINALISTIKA NAELA ............................................................................................. 55

7.1. Naelo zakonitosti .................................................................................................................... 56

7.1.1. Naelo zakonitosti i Deklaracija za policajce.................................................................... 56

7.2. Naelo istine ili pravinosti ...................................................................................................... 58

7.3. Naelo objektivnosti ................................................................................................................ 58

7.4. Naelo operativnosti i brzine ................................................................................................... 59

7.5. Naelo metodinosti i taktikog planiranja ............................................................................. 60

7.6. Naelo temeljitosti i upornosti ................................................................................................ 61

7.7. Naelo koordinacije i saradnje ................................................................................................. 61

7.8. Naelo jedinstvenog rukovoenja u sprovoenju kriminalistikih delatnosti ........................ 63

7.9. Naelo uvanja slubene tajne ................................................................................................ 63

7.10. Naelo ekonominosti u kriminalistikom postupanju ........................................................ 64

7.11. Naelo preventivnog postupanja ......................................................................................... 64

7.12. Naelo strunosti i specijalizacije ......................................................................................... 64

7.13. Naelo humanosti u primeni ovlaenja .............................................................................. 66

7.13.1. Naelo humanosti i zatita ljudskih prava ....................................................................... 67

3

7.13.2. Naelo humanosti u odnosu sa javnou ......................................................................... 68

7.13.3. Naelo humanosti i policijske intervencije ...................................................................... 69

8. NAINI SAZNANJA ZA KRIVINA DELA I OPERATIVNO PRLANIRANJE KRIMINALISTIKIH

DELATNOSTI ............................................................................................................................................. 70

8.1. Policijske aktivnosti u prikupljanju saznanja o krivinim delima i njihovim uiniocima .......... 72

8.2. Neposredno zapaanje policijskih slubenika, kao nain saznanja o krivinim delima i

njihovim uiniocima ............................................................................................................................. 74

8.3. Prijavljivanje krivinih dela od strane pojedinih subjekata ..................................................... 74

8.3.1. Prijave graana kao izvor saznanja o krivinom delu ...................................................... 75

8.3.2. Lano prijavljivanje i prikrivanje krivinih dela ................................................................ 79

8.3.3. Najee greke prilikom primanja prijava graana ........................................................ 81

8.3.4. Viktimoloki znaaj prijavljivanja krivinog dela od strane oteenog ............................ 83

8.3.5. Prijave pravnih lica kao izvor podataka o krivinom delu ................................................ 83

8.3.6. Sredstva javnog informisanja kao izvor saznanja o krivinom delu ................................. 84

8.3.7. Javno pogovaranje kao izvor saznanja o krivinom delu ................................................. 84

8.3.8. Lica koja angauje policija kao informatore kao oblik saznanja za krivina dela ............. 85

8.3.9. Kriminalistike klopke kao sredstvo otkrivanja krivinog dela i izvrioca ........................ 88

9. INDICIJE I VERZIJE I OPERATIVNO PLANIRANJE................................................................................ 90

10. ZLATNA PITANJA KRIMINALISTIKE ............................................................................................. 101

10.1. ta se desilo ? ..................................................................................................................... 102

10.2. Gde se desilo? .................................................................................................................... 102

10.3. Kada se desilo? ................................................................................................................... 103

10.4. Kako se desilo? ................................................................................................................... 103

10.5. ime je izvreno? ............................................................................................................... 103

10.6. Sa kime je izvreno? ........................................................................................................... 104

10.7. Zato je izvreno? ............................................................................................................... 104

10.8. Nad kime je izvreno? ........................................................................................................ 104

10.9. Ko je uinilac? .................................................................................................................... 105

11. ODGOVORI NA ZLATNA PITANJA KRIMINALISTIKE I PROVERA VERZIJA ................................. 105

12. KRIMINALISTIKA OBRADA ........................................................................................................ 106

13. OBLICI KRIMINALISTIKE DELATNOSTI ...................................................................................... 108

14. UVIAJ ....................................................................................................................................... 111

14.1. Obezbeenje i pregled mesta dogaaja ............................................................................ 115

14.2. Vrenje uviaja kroz faze ................................................................................................... 116

14.2.1. Verbalno-informativna faza uviaja .............................................................................. 116

4

14.2.2. Statika faza uviaja ...................................................................................................... 116

14.2.3. Dinamika faza uviaja .................................................................................................. 117

14.3. Zapisnik o uviaju i njegovi kriminalistiki prilozi .............................................................. 117

15. REKONSTRUKCIJA DOGAAJA I KRIMINALISTIKI EKSPERIMENT .............................................. 118

16. PRETRESANJE ............................................................................................................................. 120

17. VETAENJE ............................................................................................................................... 123

18. KRIMINALISTIKA PROVERA ...................................................................................................... 128

19. PRIKUPLJANJE OBAVETENJA .................................................................................................... 130

19.1. Osnovi psihologije iskaza ................................................................................................... 130

19.2. Opta taktika pravila obavljanja informativnog razgovora .............................................. 131

19.3. Obavljanje razgovora sa osumnjienim ............................................................................. 132

19.4. Sasluanje uhapenog ........................................................................................................ 133

19.5. Specifinosti obavljanja informativnog razgovora sa enama ........................................... 134

19.6. Taktika obavljanja informativnog razgovora sa oteenim i rtvom ................................. 134

19.7. Taktika obavljanja informativnog razgovora sa starijim licima.......................................... 135

19.8. Specifinosti obavljanja informativnog razgovora sa decom i malolstnim licima ............. 135

20. OSMATRANJE ............................................................................................................................. 136

21. PROVERAVANJE IDENTITETA LICA ............................................................................................. 137

22. UTVRIVANJE IDENTITETA LICA................................................................................................. 138

22.1. Nain utvrivanja identiteta .............................................................................................. 139

22.2. Lini opis i utvrivanje identiteta ...................................................................................... 139

22.3. Foto-registracija-znaaj za utvrivanje identiteta ............................................................. 140

22.4. Daktiloskopiranje lica kao metod utvrivanja identiteta .................................................. 141

22.5. Registracija i identifikacija nepoznatih leeva ................................................................... 142

22.6. Identifikacija putem fonoskopije ....................................................................................... 143

23. POTRANA DELATNOST ............................................................................................................. 143

24. UPOTREBA SPECIJALNO DRESIRANIH SLUBENIH PASA ............................................................ 144

25. PRAENJE ................................................................................................................................... 144

26. ZASEDA ....................................................................................................................................... 145

27. PREPOZNAVANJE ....................................................................................................................... 146

28. ALIBI ........................................................................................................................................... 147

29. POMONA DOKAZNA SREDSTA ................................................................................................. 147

30. KRIMINALISTIKO-TAKTIKA PRAVILA SUOENJA ..................................................................... 153

31. RACIJA ........................................................................................................................................ 154

5

32. PREDMETI I TRAGOVI KRIVINIH DELA KAO MATERIJALNI DOKAZI .......................................... 155

32.1. Tragovi i njihov kriminalistiki znaaj ................................................................................. 155

32.1.1. Nevidljivi tragovi papilarnih linija i stopala .................................................................... 156

32.1.2. Tragovi zuba ................................................................................................................... 157

32.1.3. Bioloki tragovi ljudskog porekla ................................................................................... 157

32.1.4. Tragovi upotrebe vatrenog oruja ................................................................................. 158

32.1.5. Mikrotragovi .................................................................................................................. 159

32.1.6. Ostali tragovi .................................................................................................................. 160

33. KRIMINALISTIKA KONTROLA LICA ............................................................................................ 161

34. KRIMINALISTIKA REGISTRACIJA ............................................................................................... 161

35. KRIMINALISTIKO-OPERATIVNE EVIDENCIJE ............................................................................. 163

36. AUTOMATSKO-ELEKTRONSKA OBRADA PODATAKA I EVIDENCIJE ............................................ 165

37. KRIMINALISTIKA METODIKA U ISTRAGAMA ............................................................................ 166

38. KRIMINALISTIKO PROFILISANJE ............................................................................................... 171

39. POLICIJSKO HAPENJE ................................................................................................................ 174

40. PRIJAVLJIVANJE KRIVINIH DELA-KRIVINA PRIJAVA ................................................................ 175

LITERATURA ........................................................................................................................................... 176

6

UVOD UMESTO PREDGOVORA

Za kriminalistiko obrazovanje studenata koji studiraju na Internacionalnom Univerzitetu Brko Distrikta (IUBD), posebno na Pravnom fakultetu i Civilne bezbjednosti, neophodna je i odgovarajua literatura.

Kao predmetni nastavnik, oseam potrebu izrade i ove skripte u kojoj e se objediniti osnovna kriminalistika pitanja i uvodna saznanja neophodna za bolje razumevanje pojedinih kriminalistikih disciplina.

Tradicionalna podela u strukturi kriminalistike, kao i one novijeg datuma: heuristika i silogistika; preventivna i represivna; podela na forenzikoj osnovi, u potpunosti opravdavaju celovito i sistematino izuavanje ove naune discipline. Dakle, ovakav pristup prouavanju kriminalistike, omoguava sveobuhvatno i uspeno praktino primenjivanje po pojedinim specijalnostima.

Skripta studentima treba da poslui, kao jedno od sredstava koje e koristiti u cilju usmeravanja na korienje druge mnogobrojne literature. Svakako je vano imati u vidu da e prezentovanje optih pitanja kriminalistike s obirom na njene podele, biti mnogo preglednije i jasnije nego na neracionalan nain pojedinano u okviru vie nastavnih disciplina.

Uvodna, opta pitanja obraena u ovoj skripti, predstavljaju neophodne informacije ne samo za studente, ve i za sve one koji se ili e se suzbijanjem i spreavanjem kriminaliteta, praktino bave/baviti iz domena krivinog prava, kriminologije, penologije, sudske medicine, bezbednosti i drugih nauka s kojima je kriminalistika komplementarna.

Studenti IUBD (redovni i oni na daljinu) su i najmerodavniji da daju svoj sud, odnosno ocenu prouavanjem pojedinih kriminalisitikih disciplina ije osnove su objedinjene u ovoj skripti.

Za autora ove skripte jedino pravo merilo i inspiracija za pisanje iste jesu studenti i njihova tenja i elja za izuavanjem kriminalistike kao nauke i prakse. U tom nastojanju da upravo njima izaem u susret i da im pruim pomo da to bolje savladaju predmetnu materiju napisana je i ova skripta.

Autor

7

1. POJAM I ZNAAJ KRIMINALISTIKE

Svako drutvo i svaka drava nastoje da se organizuju u suprotstavljanju kriminalitetu. Za suprotstavljanje kriminalitetu se koriste mnogobrojne nauke, meu kojima kriminalistika zauzima jednu od najznaajnijih pozicija.

Kriminalistika je nauka koja svojim naunim i struno praktinim metodama pronalazi, prouava, prilagoava i usavrava najadekvatnije naune, postupke i metode, s ciljem da se, otkrije i rasvetli krivino delo, otkrije izvrilac ukoliko je nepoznat, prikupe i obezbede dokazi materijalni i lini, a sve radi utvrivanja materijalne istine, uspenog pokretanja i okonanja krivinog postupka, kao i radi spreavanja krivinih dela (Krivokapi V., 2008; str. 8).

Kriminalistika u svom praktinom ispoljavanju koristi sopstvena iskustva ali i iskustva drugih nauka koje u praksi prilagoava svojim potrebama, tako prilagoene metode, odnosno iskustva usavrava i modifikuje, gde one nuno dobijaju kriminalistiki karakter.

Posmatrano iz aspekta primene u praksi u preventivnom i represivnom smislu, kriminalistika je zastupljena u praksi: policije, krivinog pravosua, bezbednosnih slubi i organa ali sve vie i drugih organa, agencija, slubi i pojedinaca.

Kriminalistika u praksi usvaja i koristi zakonitosti i pravila drugih nauka, modifikuje, prilagoava i primenjuje u cilju ostvarivanja sopstvenih rezultata. Veoma je vano imati u vidu da kriminalistika koristi svoja iskustva, prenosi ih i usavrava u praktinom delovanju pri suprotstavljanju kriminalitetu.

Ovakav egzaktni i empirijski karakter ima kako preventivna tako i represivna kriminalistika.

Za preventivnu kriminalistiku moemo rei da je ona na poetku razvoja, dok je represivna kriminalistika veoma razvijena pa tako pokriva najvei deo kriminalistikih delatnosti.

Praktina kriminalistika ima za cilj suprotstavljanje kriminalitetu sa preventivnog i represivnog aspekta, ali i sa aspekta pojedinanih objekata i procesa, dok se kriminalistika nauka bavi izuavanjem objektivnih zakonitosti koje se odnose na spreavanje i suzbijanje kriminaliteta na optem planu.

Navedeni usklaeni procesi se meusobno realizuju tako to kriminalistika kao nauka primenjuje opte, odnosno specijalne ili posebne metode na emirijski, kriminalistiki materijal. Tako kriminalistika kao nauka pri obavljanju svoje funkcije pronalazi, usvaja i usvrava pojedine i na naunoj osnovi zasnovane principe, metode, sredstva, koji u cilju reavanja naunih i na praksi zasnovanih kriminalistikih zadataka doprinose subijanju kriminaliteta u predistranom i istranom postupku.

8

Puno teoretsko opravdanje ima podela kriminalistike na preventivnu i represivnu, meutim to u praksi nema jo uvek vrstu podlogu, zato treba imati u vidu da se kriminalistika kao nauka jo uvek izuava, prevashodno kao represivna delatnost, imajui u vidu da je skoro u potpunosti u funkciji krivinog postupka, bez obzira na to da li se neposredno i praktino realizuje u predistranom ili istranom postupku ili tokom svih faza voenja krivinog postupka.

Usku vezanost represivne kriminalistike i krivinog procesnog prava kao nauke treba imati stalno u vidu jer se ona protee ne samo u predistranom i istranom postupku, ve i kroz sve faze krivinog postupka, proimajui rad svih njegovih subjekata. Kada je re o krivinom postupku, svakako je vano znati da represivna kriminalistika najvei znaaj ima u predistranom i istranom postupku, mada je vano i to imati u vidu da se kriminalistike metode koriste i na glavnom pretresu: sasluanje svedoka, okrivljenog, vetaka, obavljanje radnji prepoznavanja i suoavanja, postavljanja verzija, vrenje uviaja itd. Radi utvrivanja materijalne istine, odnosno stvarnog injeninog stanja u krivinom postupku, krivinoprocesni subjekti (tuilac, sudija, branilac), kako bi ostvarili svoje osnovne funkcije, moraju da se koriste ne samo pravnim, ve i kriminalistikim znanjem i metodama.

Definisanje i pojmovno odreenje kriminalistike

Ako analiziramo mnogobrojna autorska odreenja onda emo primetiti da jedan odreeni broj autora definie kriminalistiku kao iskljuivo policijsku nauku, pri tome zanemarujui njeno ire podruje primene u krivinom postupku od strane pravosudnih organa. Takoe se u ovakvim definicijama zanemaruje i primena kriminalistike od strane drugih drutvenih i dravnih subjekata koji kriminalistike metode i sredstva mogu da primenjuju i izvan sueljavanja s kriminalitetom.

Isto tako, ne mali broj definicija kriminalistiku povezuje s njenim ulogama u suzbijanju kriminaliteta kroz delovanje policije ili krivinog pravosua.

Npr.: Locard, kriminalistiku definie kao ukupnost naunih metoda koje se primenjuju u policiji radi ustanovljavanja krivinog dela i identifikovanja izvrioca.

U ovom kontekstu je i definicija po kojoj je kriminalistika: skup misaonih procesa-postupaka-mera-metoda i institucija, s ciljem sistematskog razjanjavanja kriminalnog ponaanja u slubi pravosua. Vidljivo je da je ovde zanemarena kriminalistika uloga policije na raun krivinog pravosua.

Geerds, kriminalistiku definie na sledei nain: kriminalistika je nauka o neposrednom represivnom i preventivnom suzbijanju kriminaliteta od strane organa krivinog gonjenja i njihovih saradnika u ivotnoj stvarnosti.

F. Louvage, daje definiciju kriminalistike na sledei nain: kriminalistika je uenje o isleivanju krivinih dela. Za ovog autora treba znati i to da je on isticao podelu

9

kriminalistike na: taktiku i tehniku i da ova postavka nije ostala ne zapaena i na irem meunarodnom planu. Takoe je vano napomenuti da je Louvage bio dugogodinji funkcioner pri Interpolu. Ono to se moe prigovoriti ovoj definicije je to da je sam pojam isleenje nejasan i da to sam domen kriminalistike limitira u njenom funkcionalnom smislu.

Razloge za ovako restriktivne pristupe kod definisanja kriminalistike, treba traiti pre svega u injenici da je ona kao nauka mlada i bez neke duge tradicije, od ega potiu razliita a veoma esto i kontradiktorna shvatanja o njenoj sutini.

Najbrojnije su definicije koje suavaju domen, odnosno funkciju kriminalistike. Neki autori uzimaju kao osnov za definisanje kriminalistike, njene pojedine metode i sredstva koje ona korisiti u svom praktinom eksponiranju, odnosno u otkrivanju krivinih dela i njihovih uinilaca.

Jedna od obuhvatnijih definicija kriminalistike potie od autora, H. Ezricha i H. Strozera, koji daju sledeu definiciju kriminalistika je primenjena nauna disciplina koja, s jedne strane, obuhvata metode i znanja ostalih naunih podruja, a s druge strane, upuena je na tesno povezivanje sa praksom.

Vasiljev, kae da je kriminalistika nauka o organizovanom, planskom rasvetljavanju krivinih dela, efikasnom prikupljanju i ispitivanju dokaza u skladu sa promenama krivinoprocesnog prava i o spreavanju krivinih dela, a putem primene sredstava, naina i metoda razvijenih u okviru drugih naunih disciplina i prilagoenih istranoj praksi.

Ceccaldi, kae, u irem smislu kriminalistika je ukupnost postupaka koji se primenjuju u pronalaenju i izuavanju materijalne strane zloina radi dobijanja dokaza.

Iz prethodno date tri definicije, vidljivo je da one, ukazuju na injenicu da kriminalistika koristi metode drugih nauka, to je jedna od bitnih odlika ove naune discipline i istovremeno osnova za njenu trojnu podelu na: taktiku, tehniku i metodiku.

Jedan odreeni broj definicija, ne ukazuje na predoene mogunosti, ve kriminalistiku, odnosno njene metode, sredstva i ciljeve tumai dosta sueno.

Na primer: J. Osterburg, kriminalistiku definie: Kriminalistika je nauka o individualizaciji. Takoe, slino kriminalistiku definie i jo jedan odreeni broj autora, tako ograniavajui njen sadraj na polje identifikacije lica, predmeta i tragova. Nicol, pie o identifikaciji lica, identifikaciji materijala i identitetu predmeta kao sadraju kriminalistike nauke. Barbera i Turegano, slino govore o kriminalistici pa kau: kriminalistika je skup naunih znanja koja se primenjuju u istraivanju krivinih dela, s ciljem da omogue identifikaciju uinioca i dokau njegovo uee u izvrenju dela. Ovako kriminalistiku definie i OHara, poistoveujui je sa istraivanjem krivinih dela (crime investigation), kao vetinu prikupljanja injenica na osnovu kojih se mogu identifikovati i uhvatiti uinilac i dokazi njegove krivice.

10

Savez kriminalista Kalifornije, suava definiciju kriminalistike kao nauke. Prema tom miljenju kriminalistika je profesija i nauna disciplina upravljena na prepoznavanje i identifikaciju, individualizaciju i ocenu materijalnih dokaza kroz primenu prirodnih nauka u pravnim stvarima.

Veoma je raireno miljenje i onih autora koji kriminalistiku definiu kao nauku koja se realizuje postdeliktno, odnosno nakon izvrenog krivinog dela u cilju otkrivanja samog krivinog dela i njegovog uinioca ali i radi obezbeivanja dokaza. Svi ovi autori koji imaju ovakav pristup prilikom definisanja kod kriminalistike zanemaruju njen preventivni aspekt, emu sve vie tei najvei broj savremenih nauka o kriminalitetu. Zato je neophodno imati u vidu neke od definicija kojima se ukazuje na to da kriminalistika ima za cilj suzbijanje ali i spreavanje kriminaliteta.

U ime iskljuivo represivnog shvatanja kriminalistike, koja se ogleda u obezbeivanju informacija, podataka, tragova i predmeta treba imati u vidu sledee dve definicije:

F. Cunliffe i P. Piazza, kriminalistiku definiu na sledei nain: Kriminalistika je primena naunih metoda uoavanja i analize, s ciljem otkrivanja i tumaenja materijalnih dokaza.

R. Gonzales, kriminalistiku definie kaodisciplinu koja primenjuje osnovna saznanja, metode i tehnike predhodnih nauka u ispitivanju materijalnih tragova koji su u vezi sa pretpostavljenim krivinim delom, a radi pruanja pomoi organima krivinog postupka da delo rekonstruiu,utvrde njegovo postojanje i preciziraju zahteve koje treba preduzeti. Slian pristup ima i meksiki autor Sosa, koji kriminalistiku suava u pogledu njenog predmeta i sadraja. On tako navodi: Kriminalistika je pomona krivina nauka koja primenjuje svoja saznanja, metode i tehnike na izuavanje materijalnih tragova, radi otkrivanja i naunog utvrivanja postojanja pretpostavljenog krivinog dela i uinioca, kao i obezbeenja dokaza za organe krivinog postupka. Slinu definiciju daje i Kirk, gde on kae: kriminalistika je prouavanje fizikih objekata i okolnosti koje omoguuju shvatanje i rekonstruisanje krivinog dela, ustanovljenje injenica i utvrivanje krivice ili nevinosti okrivljenog.

Za kriminalistiku moemo dati konstataciju da je ona nastala kao policijska disciplina, pre svega kao praksa, da bi svoj obim proirila na predistrani i istrani postupak, odnosno na znatan deo krivinog postupka u celini. Osim represivnog sadraja, kriminalistici kao nauci uz puno opravdanja se pridodaje i preventivni znaaj mada metode, sredstva i efekti na preventivnom planu umnogome zaostaju iza represivnih.

Sve navedene definicije o kriminalistici znatno suavaju njen predmet te tako i njeno podruje naunog i praktinog delovanja. Sve vie se pojavljuju savremenici koji istiu njenu samostalnost, pridajui joj znaaj prevashodno pri otkrivanju i dokazivanju krivinih dela i kriminalne delatnosti.

Tako osim Vasiljeva i Belkin, istie: Kriminalistika je nauka o zakonomernostima nastajanja, prikupljanja, ispitivanja, ocene i korienja dokaza, kao i na tim

11

zakonomernostima zasnovanim sredstvima i metodama sudskog istraivanja i spreavanja krivinih dela. Ostali ruski autori takoe, navode da je kriminalistika informativno spoznajna struktura delatnosti u vezi sa otkrivanjem, rasvetljavanjem i spreavanjem krivinih dela.

Poljski autor Gutekunst, definie kriminalistiku kao nauku o taktici i tehnici uinilaca krivinih dela i tehnici i taktici istraivanja i spreavanja krivinih dela. Slino kriminalistiku objanjava i Holyst, kriminalistika je nauka o metodama ustanovljavanja injenica krivinog dela, naina njegovog izvrenja, pronalaenja uinilaca i spreavanja krivinih dela.

Ovako veliki broj definicija razliitog sadraja, odnosno razliitih osnova i kriterijuma od kojih polaze njihovi autori, danas kriminalistiku, iako praktino utemeljenu nauku, ine u teorijskom smislu neprecizno odreenu, pored ostalog i zbog razliitih kriterijuma od kojih pojedini autori polaze. Imajui to sve u vidu moemo konstatovati da je kriminalistiku definisati izuzetno sloeno, posebno kada elimo odrediti jednu jedinstvenu definiciju i to upravo zbog ovih napred navedenih razliitih definicija. Mnoge od navedenih definicija su neprecizne, neke suavaju njen predmet ili samo delimino obuhvataju podruje njenog praktinog i naunog obuhvatanja. Ako bismo traili razloge za ove prilaze moemo ih nai pre svega u neadekvatnom sagledavanju kriminalistike izvan njenih sistemskih okvira u kojima ona u aktuelnom vremenu sasvim precizno ispoljava, odnosno manifestuje svoju unutranju strukturu, spoljne veze i funkcionalne ciljeve.

Raznovrsnost sadraja definicija, istovremeno upuuje na injenicu da kriminalistika nije vie mlada nauna disciplina, ve nauka koja je teorijski utemeljena i u zavrnoj fazi. Veliki broj definicija govore o kriminalistici u pozitivnom smislu njene razuenosti i sveobuhvatnijem pristupu, a samim tim i o znaaju ne samo u oblasti suzbijanja, odnosno postdeliktne faze nego i u domenu spreavanja kriminaliteta ili antideliktne faze, odnosno prevencije.

Vodei kriminalisti u naem bliem okruenju, kriminalistiku definiu na sveobuhvatan nain prikazujui, prevashodno, njen znaaj ne samo pri otkrivanju krivinih dela i uinilaca (predistrani i istrani postupak), nego i pri dokazivanju, odnosno presuenju krivinih dela (glavni pretres). Tom prilikom su obuhvaene osnovne metode kriminalistikog postupanja, ne samo represivne ve i preventivne, kako naune tako i praktine.

Jedan broj ruskih autora ima stav da je kriminalistika pravna nauka. Treba znati da ova miljenja nisu prihvaena od veine naih autora i to upravo zbog toga to kriminalistika zalazi u druge vanpravne veze i odnose. Upravo ti vanpravni odnosi i veze kriminalistiku povezuju sa tehnikim naukama, dostignuima prirodnih nauka ali i drutvenih nauka (sociologija, psihologija, logika, matematika itd.).

Zato moemo zakljuiti da je u aktuelno vreme kriminalistika nauka s irokim podrujem prakse i teorije, koja usvaja, adaptira i prilagoava metode drugih nauka,

12

kako prirodnih i tehnikih, tako i drutvenih, u cilju njihovog korienja u suprotstavljanju kriminalitetu.

Vodineli u objanjenju kriminalistike polazi od njenog pragmatinog, a potom i naunog sadraja i znaaja, te tako kriminalistiku definie na dva naina:

- Kriminalistika je nauka koja prouava, pronalazi i usavrava naune i na praktinom iskustvu zasnovane metode i sredstva koja su najpogodnija da se otkrije i razjasni krivino delo, otkrije i privede sankciji uinilac, kao i da se sprei izvrenje buduih planiranih i neplaniranih krivinih dela

- Kriminalistika je nauka o zakonomernostima nastanka, otkrivanja, fiksiranja i obrade operativnih i dokaznih informacija u sistemu tehnikih sredstava, taktikih naina i metoda vrenja operativnih i istranih radnji radi pribavljanja navedenih informacija u cilju najoptimalnijeg i najefikasnijeg suzbijanja kriminaliteta.

Imajui u vidu da kriminalistika predstavlja sintezu teorije i prakse koje se meusobno proimaju, pojedini autori iz didaktikih razloga ove dve komponente sagledavaju odvojeno. Na primer: Aleksi . i Milovanovi Z., Istiu: U praktinom smislu kriminalistika je sloena informativna strategija koja obuhvata naune i na iskustvu zasnovane metode i sredstva za otkrivanje, prikupljanje, obraivanje, ocenjivanje i korienje kriminalistiki relevantnih informacija, s ciljem otkrivanja, rasvetljavanja i spreavanja krivinih dela. Pod kriminalistiki relevantnom informacijom podrazumevamo svaku informaciju koju generie izvreno ili pokuano krivino delo, odnosno nagovetaj ili mogunost vrenja krivinog dela a koji stoji u vezi sa ostvarivanjem osnovnih zadataka kriminalistike.

Toma Markovi, prilikom definisanja kriminalistike prioritet daje nauci koja u suzbijanje kriminaliteta uvodi naune metode i sistematizovano, odnosno provereno iskustvo. Prema miljenju ovog autora kriminalistika pronalazi i utvruje najefikasnija sredstva za otkrivanje i rasvetljavanje krivinih dela; za pronalaenje i hvatanje njihovih uinilaca; za najsvrsishodnije sprovoenje istranih radnji; za dravnu i drutvenu prevenciju kriminaliteta.

Aleksi . i kuli M., ukazujui da savremena borba protiv kriminaliteta zahteva poznavanje kriminalistike, istu definiu na sledei nain: Kriminalistika je nauka koja pronalazi, usavrava i primenjuje odreene naune ili na praktinom iskustvu zasnovane metode i sredstva koja su najpodesnija da se krivino delo otkrije i razjasni, otkrije uinilac i obezbede dokazi, kao i da se sprei izvrenje planiranih krivinih dela. Dalje ovi uvaeni autori ukazuju da je kriminalistika u najkraem nauka o tehnici, taktici i metodici istraivanja i spreavanja krivinih dela.

Iz svega napred navedenog se da zakljuiti da savremena kriminalistika u praktinom i teorijskom smislu treba da pokriva dva osnovna podruja suprotstavljanja kriminalitetu:

1) Postdeliktno-represivno ili suzbijanje krminaliteta;

13

2) Predeliktno-preventivno ili spreavanje kriminaliteta.

Zato je veoma vano prilikom definisanja kriminalistike da ova dva elementa budu i navedeni i posebno naglaeni, kako bi se definicija mogla smatrati najadekvatnijom. Ovde treba posebno naglasiti da kriminalistiku treba u praktinom smislu uvek posmatrati kao jedinstvenu celinu, pa tako treba gledati i samo odreivanje njenog pojma, odnosno definisanje iste.

Predmet, objekt i zadaci kriminalistike

Po pitanjima o prirodi kriminalistike kao nauke postoje razliita shvatanja, i to bi se moglo raspravljati i navoditi u nedogled. Meutim, sva ta miljenja su se polarizovala na dva osnovna:

- Prema jednom miljenju, kriminalistika je faktika stvarna nauka koja ima, prevashodno, empirijski karakter.

- Prema drugom, kriminalistika je pravna nauka.

Drugo od napred navedena dva shvatanja, ue shvatanje kriminalistike, moe samo delimino da objasni njen sadraj, jer ovde treba imati u vidu da bez obzira to kriminalistika koristi pravo, prevashodno krivinoprocesno, ona se slui i metodama mnogih nauka, naroito tehnikih i prirodnih (npr. kriminalistika tehnika).

Zato treba praviti razliku izmeu predmeta nauke i objekta njenog istraivanja. Predmet ukljuuje kriminalistiko iskustvo i postupanje u praksi koje je ciljno odreeno. Objekt kriminalistikog istraivanja je odreeno podruje koje moe biti i deo prirode, odreeni drutveni odnosi prema kojima se usmeravaju kriminalistike delatnosti. Sam objekt je mnogo kompleksniji od predmeta, jer svaki objekt zahteva interdisciplinarni pristup s obzirom na to da sadri mnoge odnose, procese i metode rada koje bi trebalo prouavati, odnosno razjanjavati, ne retko i sa aspekta drugih nauka. Zato je neophodno shvatiti odnos objekta i predmeta kao odnos opteg i posebnog.

Pojedine navedene elemente kriminalistika prouava samo delimino, fragmentarno, upravo u onoj meri u kojoj kriminalistika koristi metode pojedinih drugih nauka.

Predmet kriminalistike je izuavanje signala, nosilaca razliitih poruka, pravila nastajanja, prikupljanja, ispitivanja i ocene prikupljenih informacija-obavetenja i dokaza a u cilju njihove upotrebe u predistranom, istranom i u krivinom postupku u celini.

Treba imati u vidu da je veoma sloen postupak otkrivanja krivinih dela i njihovih izvrilaca, posebno kada se radi o saznanjima za predhodne indicije a time i adekvatnom reagovanju na organizovanju preventivnih metoda u cilju spreavanja kriminaliteta.

14

Aktuelna dostignua i tendencije naunog razvoja kriminalistike, neosporno idu u pravcu jo daljeg prodora naunih metoda u podruje kriminalistike tehnike. Nauni razvoj kriminalistike sve vie prua mogunost temeljnog kriminalistikog istraivanja istovrsnih ili slinih krivinih dela, ime se u mnogome prua mogunost realizacije novih kriminalistikih podruja u okviru kriminalistike metodike. Ove specifinosti savremene kriminalistike su primenljive i na najnovije oblike kriminalnog ispoljavanja kao to su: ekoloki kriminalitet, kompjuterski kriminalitet, kriminalitet u oblasti bezgotovinskog naina plaanja i novanih transakcija, bankarski kriminalitet, novi pojavni oblici nasilja-mobingovanja, terorizam, korupcijonatvo, organizovani oblici kriminala itd.

Kriminalitet ili njegov deo je objekt istraivanja mnogobrojnih nauka o kriminalitetu, od kojih je jedna i kriminalistika, koja ovu drutveno negativnu pojavu istrauje iz sopstvenog aspekta.

Dakle, u odnosu na isti objekt moe da postoji opti ili poseban istraivaki pristup, da je manje ili vie vezan za drutvene, odnosno tehnike ili prirodne nauke. Nije svejedno ni to da li je objekt kriminalistike vie ili manje u domenu taktike, metodike ili tehnike kao pojedinih grana ove nauke, iako kriminalistika u praksi, najee, ne pravi razliku izmeu navedenih kriminalistikih disciplina.

Kriminalistiko istraivanje tako poprima opti karakter. Meutim, to samo izgleda na prvi pogled tako kad je objekt istraivanja u pitanju, imajui u vidu da su kriminalistika istraivanja samo deo u istraivakom okviru drugih nauka o kriminalitetu.

Utvrivanje materijalne istine ili stvarnog injeninog stanja, ime se tei uspenom i efikasnom otkrivanju i dokazivanju izvrenja krivinog dela, predstavlja sadraj svakog predistranog i istranog postupka. Utvrivanje formalne istine uz preduzimanje procesnih delatnosti, po pravilu, vezano je za krivini postupak. U svakoj od navedenih situacija kriminalistika ima zadatak da svojim metodama doprinosi utvrivanju konane istine sadrane u presuenoj krivinoj stvari. Kada govorimo o krivinom postupku, utvrivanje istine je uvek pogled u nazad ili postdeliktno, jer je re o kriminalnom deliktu iz prolosti. Zato moemo slobodno rei, da kriminalistika ovde ima represivnu ulogu jer se mere i radnje preduzimaju nakon izvrenog krivinog dela.

Predmet preventivnog kriminalistikog angaovanja se sastoji u prilagoavanju i korienju kriminalistike i njenih pravila kako da preduzimaju mere koje e spreiti, odnosno osujetiti izvrenje nekog krivinog dela koje je planirano ili nije planirano, odnosno nastupanje posledica.

Iz napred navedenog moe se izvui zakljuak da su zadaci kriminalistike u najirem smislu posmatrano, preduzimanje preventivnih i represivnih mera, u cilju spreavanja i suzbijanja kriminaliteta.

Kada govorimo o suzbijanju kriminaliteta, tu moramo imati u vidu zadatak kriminalistike da ona svojim metodama i sredstvima utvruje i dokazuje injenice, to je identino s

15

utvrivanjem istine u krivinom postupku. Dakle, u tome je sutinska podudarnost krajnjeg cilja i zadataka kriminalistike i krivinog postupka.

Kada je re o predmetu kriminalistike to se samo na prvi pogled podudara s predmetom krivinog postupka. Kriminalistiko i krivinoprocesno postupanje u krivinom postupku su metodoloki i sadrajno razliiti, imajui u vidu da krivini postupak ima kao osnovu postupanja krivinoprocesnu formu, odnosno Zakonik o krivinom postupku (ZKP), koji je zasnovan na pravnoj nauci.

Ova razlika je posebno uoljiva u delu kriminalistike koji ima za cilj spreavanje krivinih dela, na ta se ne mogu odnositi neposredno norme krivinoprocesnog prava, zato to su u pitanju preddeliktne mere i radnje.

Razlika ne postoji samo u odnosu na preventivno kriminalistiko postupanje, ona postoji i izmeu onog dela kriminalistike iji je zadatak otkrivanje krivinih dela i uinilaca, kao i obezbeivanje dokaza koji su neophodni za pokretanje i voenje krivinog postupka. Kriminalistika polazi u svojoj delatnosti od osnova sumnji-indicija i informacija koje se odnose na krivina dela i njihove uinioce, iju osnovanost tek treba proveriti i daljom istragom potvrivati sve do utvrivanja materijalne istine u krivinom postupku.

Kriminalistike delatnosti se sastoje u pribavljanju indicija-obavetenja i informacija, njihovom proveravanju, preduzimanju drugih neformalnih i istranih delatnosti, postavljanju verzija o krivinom delu i njegovom uiniocu ili uiniocima, preduzimanju operativne obrade u predistranom i istranom postupku i uea u krivinom postupku onoliko koliko to nalau potrebe krivinog postupka i okviri normi krivinoprocesnog prava. Ovakvim pristupom nije umanjena samostalnost kriminalistike kao nauke u odnosu na predmet postupanja. Predmet kriminalistike se tako i razlikuje od predmeta krivinog prava, materijalnog i procesnog. U krivinom pravu predmet je definisan pravnim normama koje se odnose na krivino delo, krivinu odgovornost, krivinu sankciju itd. u krivinoprocesnom pravu predmet je odreen krivinoprocesnom normom i krivinoprocesnim odnosom.

Iako je opti predmet svih krivinih nauka kriminalitet, njihovo blie specifino odreenje predmeta i metoda se razlikuje kod ovih nauka. Tako se predmet i metode kriminalistike vie razlikuju od predmeta drugih nauka koje se takoe bave kriminalistetom: krivino pravo, kriminologija, kriminalna politika i dr.). Kriminalistika delimino pripada drutvenim naukama s obzirom na to da je kriminalitet, odnosno krivino delo kojim se kriminalistika bavi kao svojim optim predmetom drutvena pojava, iako se radi o negativnoj pojavi.

Kriminalistika praktinim metodama zasnovanim na naunoj osnovi istrauje krivina dela, njihove pojavne oblike, modus operandi njihovog vrenja, motive i druge injenice u vezi sa delom i uiniocem, pri emu u velikoj meri koristi i sopstvena iskustva. Kriminalistika delatnost se sa predistranog i istranog postupka prenosi na

16

krivini postupak kao celinu, a delimino i na pravosudne organe (tuilatvo, krivini sud itd.).

Nikada nije prihvaeno neko opte shvatanje da je kriminalistika iskljuivo policijska nauna disciplina. Tome je najvie doprineo tzv. otac kriminalistike Hans Gros (Gross), koji je svojim delom Prirunik za istrane sudije kao sistem kriminalistike izaao van okvira policijskog kriminalistikog postupanja, afirmiui kriminalistiku u okviru svoje pravosudne struke.

injenica je takoe i to da se nainventivniji deo kriminalistike realizuje upravo pri otkrivanju krivinih dela i uinilaca, to predstavlja osnovnu funkciju policijskog rada i delovanja. Samim tim, kriminalistika delatnost policije odvija se najee u zoni heuristike kriminalistike, koja je najrazvijeniji i najkreativniji deo kriminalistike uopteno posmatrano.

Velika raznovrsnost metoda i postupaka kojima se kriminalistika koristi u vezi je sa mnogim naukama, kako drutvenim, tako i tehnikim i prirodnim, koje metode treba tokom kriminalistike prakse uklapati u sistem kriminalistike i usklaivati s postojeim krivinoprocesnim odredbama u krivinom postupku.

Kriminalistika kao praksa i nauka, prilazi krivinom delu neposredno, konkretno, ulazei u svaku pojedinost kao to su: mesto, nain, vreme izvrenja, motivi i drugi znaajni elementi.

Tako kriminalistika razjanjava najvei broj injenica ulazei u strukturu krivinog dela u svim njegovim fazama, a naroito kada su u pitanju radnje i posledice.

Na osnovu svega napred izloenog moemo dati konstataciju da su zadaci kriminalistike sledei:

1) Pronalaenje najefikasnijih i prilagoavanje postojeih metoda radi otkrivanja krivinih dela i njihovih uinilaca, kao i prilagoavanje i korienje metoda drugih nauka s istim ciljem;

2) Pronalaenje, prikupljanje i obezbeenje dokaza o izvrenom krivinom delu kao i krivici odreenog lica;

3) Pronalaenje, usavravanje i korienje najsavremenijih metoda pri preduzimanju pojedinih kriminalistiko-taktikih i kriminalistiko-tehnikih mera i radnji koje imaju istrani karakter;

4) Planiranje i preduzimanje operativno taktikih i tehnikih mera i radnji, s ciljem pronalaenja i hvatanja uinilaca krivinih dela koji se nalaze u bekstvu posle izvrenog krivinog dela;

5) Prikupljanje, evidentiranje i prouavanje naina vrenja krivinih dela, primenjenih sredstava i metoda koje kriminalci koriste prilikom vrenja krivinih dela, ili radi njihovog prikrivanja;

17

6) Prouavanje psihologije iskaza lica u pretkrivinom psotupku i procesnih uesnika (svedoka, okrivljenog), uz primenu pravila i principa kriminalistike taktike i tehnike;

7) Prouavanje naina i metoda dolaenja do poetnih saznanja (indicija-osnova sumnji) da se priprema izvrenje krivinog dela, s ciljem njegovog spreavanja, kao i dolaenje do saznanja o latentnom, prikrivenom kriminalitetu i njegovim nosiocima;

8) Objedinjavanje logike dokazivanja i presuivanja krivinih dela, poev od saznanja o izvrenom delu do donoenja sudske odluke;

9) Izuavanje i ukazivanje na metode i sredstva s ciljem spreavanja kriminaliteta za dui vremenski period.

Navedeni zadaci kriminalistike u sutini i odreuju njen predmet. Kao to se moe videti iz prethodno izloenog ti zadaci su veoma brojni i raznovrsni. Subjekti koj vre kriminalistike poslove i zadatke su u sutini subjekti u suprotstavljanju kriminalistetu kao drutveno negativnoj pojavi.

Interakcija subjekata u suprotstavljanju kriminalitetu i njihova meusobna saradnja i saradnja sa drugim subjektima je od ogromnog znaaja i prua velike mogunosti kada je u pitanju preventivna kriminalistika.

Istraivanje kriminaliteta kao kriminalistiki zadatak i nauni karakter kriminalistike kao samostalne nauke

Osim kriminalistike kriminalitetom se bave i mnoge druge nauke pravne i nepravne: krivino pravo-materijalno i procesno, kriminologija, kriminalna politika, kriminalistika psihologija, forenzike nauke (sudska medicina), prirodne nauke ukoliko su u funkciji kriminalistike: fizika, hemija, biologija idr. Predmet svih navedenih nauka je kriminalitet, pri emu svaka od njih ovu drutveno negativnu pojavu istrauje uz pomo sopstvenih metoda.

Da bi jedna nauka egzistirala ona mora nauno da istrauje zakonitosti koje se odnose na predmet i objekt njenog izuavanja. Kriminalistika prevashodno treba da utvruje zakonitosti nastanka operativnih i dokaznih informacija u vezi sa otkrivenim i neotkrivenim kriminalitetom, kao i novim krivinim delima koja bi trebalo spreiti kriminalistikim metodama. Logino je da informacije u ovom kriminalistikom smislu treba shvatiti najire mogue. One nisu verbalnog i tekstualnog karaktera, nego one mogu imati i mnogo iri aspekt, da budu saznate, odnosno pribavljene razliitim metodama, konkludentnim radnjama, raznim signalima i uopte svim moguim nainima kojima se mogu pribaviti indicije ili osnovi sumnje o izvrenom krivinom delu i njegovom izvriocu.

18

Kriminalistika nas u sutini ui kako da saznajemo, pribavljamo i proveravamo kriminalistike informacije, odnosno da ih fiksiramo, tumaimo i koristimo u cilju suzbijanja i spreavanja kriminaliteta.

Kriminalistika kao nauka predstavlja razvijen i usklaen sistem kriminalistikih pojmova, principa, koncepcija, stavova, kao i zakonitosti u procesu saznanja mnogobrojnih kriminalistikih informacija. Ovom prilikom su za kriminalistiku posebno znaajne njene sopstvene funkcije.

Naune metode kojima dokazne i operativne informacije treba da se materijalizuju u cilju spreavanja i suzbijanja kriminaliteta, kriminalistika iznalazi, razvija i usavrava u koordinaciji sa drugim naukama o kriminalitetu, a najvie sa krivinoprocesnim pravom.

Prevencija kriminaliteta prema ciljevima i metodama postupanja izdvaja kao specifina u odnosu na represiju (otkrivanje, razjanjavanje i dokazivanje), ali takoe, u cilju suprotstavljanja kriminalitetu.

Imajui u vidu sve napred izloeno kriminalistiku kao nauku moemo posmatrati i prouavati kroz trostepeno znaenje:

1) Kriminalistika kao grana pozitivnog prava, gde predstavlja zbir pravnih normi koje se moraju potovati u sprovoenju niza kriminalistikih delatnosti (operativnih i istranih). Sve pravne norme ureuju pravni (zakonski) poloaj kriminalistikih delatnosti i organa, odnosno subjekata koji ih sprovode u praksi;

2) Kriminalistika kao samostalna nauka u kojoj se objanjavaju i izuavaju teorijski i praktini elementi suprotstavljanja kriminalitetu. U okviru ove naune discipline izuavaju se i osnovna teorijska pitanja koja se tiu utvrivanja pravca razvoja kriminalistike kao nauke i njenih grana: taktike, tehnike, metodike i operative, njene unutranje strukture osnovnih teorijskih principa normativnog ureenja odnosa u oblasti spreavanja i suzbijanja kriminaliteta i drugih destruktivnih pojava i ponaanja;

3) Kriminalistika se moe razumeti i kao pedagoka disciplina u kojoj se tematski izuavaju: taktika, metodika, tehnika i operativa; bilo kao celina ili kao posebni predmeti u svrhu nastave i obuke na policijskim obrazovnim ustanovama, pravosudnim akademijama, pravnim i dr. fakultetima, kao i drugim vidovima obuke (policije, carine, inspekcije, privatne bezbednosti, tuilaca, sudija itd.).

Jedno od osnovnih pitanja kriminalistike jeste u kojoj meri je ova nauka samostalna, odnosno pomona drugim naukama.

Literatura iz domena krivinoprocesnog prava pa i deo kriminalistike literature, sadri stavove po kojima je kriminalistika nauka u funkciji krivinog postupka, pa kao takva pomona krivinoprocesnom pravu. Po drugim miljenjima kriminalistika je nauka koja ima jedinstven sistem naunog saznanja sa jasno odreenom teorijskom osnovom,

19

predmetom i metodom istraivanja, ime ispunjava sve uslove da bude samostalna nauka, ime se iskluuje svaka podreenost krivinoprocesnom pravu.

Ova dilema, da li je kriminalistika samostalna nauka postoji i dan danas, posebno to do izraaja dolazi u radovima procesualista. Sa druge strane je veoma interesantno da se takva pitanja ne postavljaju kod nekih drugih naunih disciplina koje su neophodne krivinom postupku kao to su sudska psihologija, sudska stomatologija, sudska psihijatrija itd. Ovde su u pitanju specijalizovane grane medicine ija je svrha postojanja krivinoprocesna i koja je ograniena uglavnom na vetaenja. I pored toga samostalnost ovih nauka niko ne dovodi u pitanje.

injenica je da kriminalistika u naunim okvirima predstavlja mnogo ire podruje od krivinoprocesnog prava, zato to ona svojim metodama zalazi u mnoge druge nauke, odnosno metode tih nauka i prisvaja iste, prilagoava, adaptira i koristi kao sopstvene metode. Kriminalistika kao nauka formirana na ovaj nain moe biti pomona samo u odnosu na praksu. Ovde treba imati u vidu da to nije sluaj samo sa kriminalistikom kao naukom, ve i sa drugim naukama, pa i sa krivinoprocesnim pravom.

Ako bi se uvaili isti kriterijumi onda bi mogli govoriti o tome da je krivinoprocesno pravo pomona disciplina u odnosu na materijalno krivino pravo, jer se u krivinom postupku utvruje postojanje krivinog dela i uinioca.

Kriminalistet kao drutveno negativna pojava je opti objekt veeg broja srodnih nauka. Meu tim naukama su ne samo pravne (krivino pravo-materijalno i procesno, penologija itd.) nego i nepravne (kriminologija, sudska medicina itd.). injenica je i to da svaka od navedenih nauka optem objektu istraivanja prilazi na poseban-specifian nain, kroz primenu praktinih i naunih metoda koje su svojstvene svakoj od njih pojedinano. Blie su odreeni konkretan predmet, cilj, istraivake metode i razgranienje u odnosu na ostale srodne nauke kojima je opti objekt kriminalitet. To upravo i ini individualna obeleja svake nauke pojedinano kojima je zajedniki opti objekt, to opet s druge strane predstavlja ukupnost pojedinanih saznanja. Usklaivanje opteg objekta istraivanja sa pojedinanim, svojstvenim svakoj nauci ponaosob, predstavlja problem s definisanjem konkretne naune discipline. Ovde je sutina u izdvajanju odreenih uih sistema-celina iz opteg objekta istraivanja i njihovo precizno razgraniavanje u njihovom uem sadraju predmeta, cilju i metodi istraivanja. Ukoliko ovo razgranienje nije nauno i metodoloki odvojeno, precizno obeleeno ciljem, predmetom i naunoistraivakim metodama, stvara odreene zabune koje oteavaju preciznije definisanje kriminalistike i njeno razgranienje od kriminologije, krivinoprocesnog prava i drugih srodnih disciplina.

Svaka od nauka iji je opti objekt istraivanja kriminalitet u najirem smislu reeno, ima svoj pojedinani predmet izuavanja, posebne metode istraivanja koje se u pojedinostima razlikuju od opteg, meutim u isti se i uklapaju. Svaka od ovih pojedinih nauka ima rang samostalne nauke, a njihovu samostalnost i ini pojedinanost ovih nauka. Posmatrano iz tog aspekta kriminalistika je krivina nauka jer se bavi krivinim delom. Specifinost odnosa kriminalistike i krivinog dela je

20

upravo osnova realizaciju kriminalistike i drugih krivinih nauka. Prilikom navedene podele potrebno je imati u vidu da se krivine nauke dele na krivinopravne i ostale krivine nepravne nauke. Pored kriminalistike u krug nepravnih krivinih nauka spadaju: kriminologija, kriminalna politika i druge.

Specifinosti kriminalistike su u delatnostima, metodama, merama i radnjama koje imaju za cilj otkrivanje, razjanjavanje i dokazivanje injenica u vezi s konkretnim kriminalnim dogaajem i njegovim akterima, kao i preduzimanju kriminalistike prevencije onim naunim i praktinim metodama koje su svojstvene iskljuivo kriminalistici.

Predmet kriminalistike, kao posebne nauke o kriminalistetu, sam po sebi treba da se po odreenim specifinostima razlikuje od opteg objekta, odnosno predmeta, kako bi ga kriminalistika blie i preciznije odredila.

Kao nauka kriminalistika mora da ima svoje metode istraivanja, koje imaju za cilj otkrivanje i rasvetljavanje krivine stvari prouavanjem zakonitosti nastanka operativnih i dokaznih informacija iji je znaaj u odgovoru na devet zlatnih pitanja kriminalistike. Vezano za ovaj osnovni zadatak kriminalistika mora kontinuirano da izuava, prilagoava i usavrava kriminalistiko taktike i kriminalistiko tehnike metode dolaska do operativnih i dokaznih informacija, indicija i dokaza o krivinom delu i njegovom uiniocu, a radi obrade, provere, dokumentovanja i ocene ovih informacija i na kraju njihove upotrebe u predistranom postupku, ili pak kao dokaza u krivinom postupku-na glavnom pretresu.

U vezi s npred navedenim veoma je znaajno prouavanje operativne policijske i pravosudne prakse, u cilju efikasnog otkrivanja i razjanjavanja novih pojavnih oblika kriminaliteta, otkrivanja nepoznatih izvrilaca krivinih dela, pokretanja i voenja predistranog i istranog postupka kao i krivinog postupka u celini.

Ono to posebno treba naglasiti to je posebna komponenta kriminalistike, kao specifinost ove nauke, jeste stvaranje, odnosno izgraivanje metoda kriminalistike prevencije, naunim metodama koje su upravo i samo kriminalistike.

Znaajna delatnost kriminalistike se sastoji u izuavanjuu operativne i krivinoprocesne prakse predistranog i istranog postupka iz informaciono operativnog aspekta. Izuavanje i analiza takve prakse ima za cilj usavravanje postojeih i pronalaenje novih metoda i naunotehnikih sredstava otkrivanja i dokazivanja postojanja kriminalnih akata.

U poetnom periodu razvoja kriminalistike u mnogome je vladalo uverenje da ne postoje naune metode koje bi zapravo trebala da ima ova nauna disciplina.

Metode drugih nauka (prirodnih i tehnikih), koje kriminalistika koristi, poprimaju karakteristike kriminalistikih metoda. Tako, uz predmet i cilj, i navedene metode postaju kriminalistike, funkcionalno se spajajui s drugim kriminalistikim metodama heuristike i silogistike kriminalistike.

21

Dakle, kriminalistika sopstvenim metodama i sredstvima prouava, odnosno istrauje zakonitost injenica operativnog, odnosno dokaznog znaaja, a koje se odnose na postojanje pripremanog ili izvrenog kriminalnog akta, kao i njihovih aktera metodama, merama i radnjama kriminalistike obrade.

Tokom istrage i na glavnom pretresu ove kriminalistike delatnosti se preduzimaju u cilju pronalaenja, usavravanja i stvaranja najkvalitetnijih metoda i taktike, metodike i tehnike, otkrivanja, razjanjavanja i dokazivanja krivinopravno relevantnih injenica kao dokaza u krivinom postupku. Ovakve aktivnosti imaju za cilj da se odgovori na devet zlatnih pitanja kriminalistike kako u operativnom tako i u krivinoprocesnom dokaznom sadraju.

Nema ni jedne nauke, osim kriminalistike, koja se predmetom kriminaliteta bavi na ovaj nain. Upravo to kriminalistici i daje samostalni karakter u odnosu na ostale nauke koje se bave kriminalitetom kao predmetom naunog istraivanja.

Poto ve tei da bude samostalna nauka, kriminalistika mora posedovati pored zajednikih metoda istraivanja svojstvenih svim naukama koje za predmet imaju kriminalitet, i posebne specifine metode i teorije samo njoj svojstvene. Ovo upravo zbog toga to su specifinosti metoda istraivanja kao teorija svojstva svake nauke pojedinano.

Veza kriminalistike sa drugim naukama nije mehanike prirode. Ona metode drutvenih, prirodnih i tehnikih nauka usvaja i neposredno koristi tek kada su u potpunosti prilagoene osnovnim zadacima kriminalistike koji se odnose na suprotstavljanje kriminalitetu. Ovim metode preuzete od drugih nauka i tako prilagoene nisu vie deo tih nauka, ve postaju kriminalistike. Pojedine od tih metoda, kada bi se koristile u okviru svojih matinih disciplina i od strane najboljih strunjaka, ne bi mogle imati kriminalistiki znaaj.

Tako, na primer, jedan psiholog ma koliko da je struan nee biti u stanju da oceni iskaz osumnjienog, okrivljenog ili svedoka ako ne poznaje metode kriminalistike, sudske psihologije, kriminalne fenomenologije, psihologije kriminalaca, kriminalistiko uenje o motivima lanih iskaza itd. Psiholog postaje struan za iskaz kriminalca kada usvoji i odreena kriminalistika i srodna znanja. Isto tako i metode prirodnih i tehnikih nauka ne preduzimaju se prema nekoj vrsti automatizma. Imajui u vidu to da se metode, u potpunosti, prilagoavaju istranom postupku, odnosno krivinom postupku u celini, gube obeleja svojih matinih disciplina i dobijaju kriminalistika. Tako na primer: sasluanje osumnjienog, svedoka i okrivljenog nisu deo opte psihologije, ve kriminalistike, daktiloskopija nije deo biologije ve ima za cilj identifikaciju izvrilaca krivinih dela.

Kriminalistika, uz navedene metode preuzete iz drugih nauka, stvara svoje sopstvene metode. Po tome se kriminslistika razlikuje od nekih pomonih kriminalistikih disciplina, kao to su: sudska medicina, sudska psihopatologija i sl., koje, ma koliko bile neophodne i znaajne za suprotstavljanje kriminalitetu, ipak ostaju specijalizovane

22

grane medicine. Sve navedeno kriminalistici daje ogromnu teoretsku i praktinu samostalnost. Sve je vie miljenja gde se prevazilazi shvatanje da je kriminalistika pomona nauka u sastavu krivinih nauka, odnosno kriminologije, ve ona dobija, sve vie, samostalan karakter.

Kriminalistika teorija belei i druga shvatanja o naunoj sutini kriminalistike, koja imaju i odreena opravdanja. Posebno su prisutna miljenja o kriminalistici kao nauci prirodnotehnike, odnosno pravne orijentacije. Neosporno je da kriminalistika koristi i metode prirodnih i tehnikih nauka, pri emu se znaajno mora uklapati u pravne okvire krivinog postupka, ali to ne moe presudno da utie na ukupan sistem kriminalistike kao samostalne naune discipline koja ima znatno iri obim i sadraj nego to ga na nju mogu preneti pomenute naune discipline svojim metodama.

Prema tome, kriminalistika se, bez obzira to je u funkciji ostvarivanja prava, ne moe smatrati ni prirodnotehnikom niti pravnom naukom, ve prevashodno kao faktika disciplina koja u svoj nauni sistem povezuje naune metode velikog broja nauka kao i sopstveno iskustvo. Ovako sloen nauni sistem u praktinom smislu funkcionie kao celina i ne moe se ispoljavati pojedinani iz aspekta bilo kog svog dela pojedinano: taktike, metodike i tehnike.

U praktinom ispoljavanju kriminalistikih sadraja kriminalistika taktika i tehnika dobijaju svoju konkretnu realizaciju pri neposrednom vrenju kriminalistikih delatnosti, a u skladu s specifinostima krivinih dela, to ini sadraj kriminalistike metodike.

Razvoj kriminalistike kao nauke

Kriminalitet kao drutveno negativna pojava, postoji od kada postoji organizovano ljudsko drutvo. Tokom svog istorijskog razvoja kriminalitet se prilagoavao i menjao pratei dinamiku svih drutvenih promena, poprimajui kadkad i nepredvidive oblike.

Antikriminalna praksa se takoe menjala a sve u cilju efikasnijeg suprotstavljanja nastalim pojavnim oblicima kriminaliteta. Na svom razvojnom putu metode i sredstva otkrivanja krivinih dela i njihovih uinilaca, kao i sistem kanjavanja, prolazili su razliite faze i oblike.

Prva drutvena reagovanja na kriminalitet se mogu pratiti, uglavnom, iz aspekta kanjavanja i sudskog izvoenja dokaza, dok predhodne faze otkrivanja krivinih dela i uinilaca, u najveem ostaju nepoznanica.

Nastojanja pojedinih autora u prikazivanju istorijskog razvoja kriminalistike obino se ne pravi razlika izmeu razvoja kriminalistike kao prakse i njenog naunog razvoja. Bez obzira na injenicu da se navedene dve komponente usko dodiruju, ili su podudarne, ipak su u pitanju dva aspekta, prilikom ega je rastojanje izmeu prakse i nauke minimalno.

23

Razvoj praktine kriminalistike mogue je pratiti uvidom u pojedine razvojne etape krivinog postupka, odnosno dokaznog sistema koji je u istoriji imao veoma krivudav put. Ako se uzme u obzir da je dokazni sistem osnova svakog kriminalistikog postupanja, moe se u znaajnoj meri pratiti razvoj kriminalistike preko ovog znaajnog sistema. Tako, polazei od ovog stanovita kriminalistika praksa se moe podeliti u vie faza.

Poetna, prva faza, bila je osloboena svake racionalnosti i zasnivala se na osnovama linih impresija i iskustvenih saznanja. Kriminalistika se nije koristila kao presudan faktor, ve kao sporadina, prigodna delatnost zbog ega je krivini postupak u tom delu bio neobjektivan i u velikoj meri zasnovan na stavovima pojedinaca koji su esto bili laici.

Druga faza, ini nastavak prethodno opisanoj, gde su dokazi pribavljani u milost boiju, odnosno uz primenu torture i tekih oblika muenja. Ova mistina i krajnje nehumana faza zadrala se relativno dugo, pri emu je predstavljala krajnje iracionalnu fazu u kojoj je krivini postupak rapidno nazadovao. Naune kriminalistike metode nisu imale nikakav znaaj, odnosno nisu ni postojale.

Sledea faza predstavlja reakciju na prethodnu u kojoj je osnovna karakteristika krivinog postupka uvoenje zakonske ocene dokaza, prilikom ega priznanje okrivljenog predstavlja dokaz koji vremenski postaje znaajan. Na kraju se priznanje ovom metodom nije moglo pribaviti kao dokaz to je dovelo do torture kojom je priznanje iznuivano.

Krajnji oblik zastranjivanja u ovoj fazi je dovelo do situacije prema kojoj su dokazi poeli da se vrednuju prema slobodnoj zakonskoj oceni dokaza, odnosno slobodnom sudijskom uverenju. Dakle, jedan krajnje ekstreman sistem zamenjen je drugim, pa je tako slobodno sudijsko uverenje podignuto na nivo nepogreivosti.

Kriminalistika kao nauna disciplina poinje da se formira tek krajem XIX veka. Do tada su nauna saznanja koja su koriena pri otkrivanju i razjanjavanju krivinih dela i izvrilaca bila vie epizodnog karaktera, prigodna i retka. Pojedine metode, kao na primer korienje papilarnih linija (poznato jo u staroj Kini), predstavljaju retkost, tako da kriminalistika nije ni mogla da se formira kao nauna disciplina. Ovo prednauno razdoblje kriminalistike trajalo je veoma dugo i protee se sve do samog kraja XVIII veka.

Porast kriminaliteta krajem prolog i poetkom ovog veka, ne samo po obimu ve i po raznovrsnosti novih kriminalnih fenomena, posledica je i naunog i tehniko-tehnolokog razvoja drutva. Sva pozitivna kretanja u ovom periodu nala su mesto i u kriminalnim programima tog vremena. Drutvo je moralo da napusti iluzije da se zastarelim metodama moe uspeno suprotstavljati aktuelnom kriminalitetu. Intenzivno se javlja drutveni interes za razvoj nauka koje bi se uspeno suprotstavile kriminalitetu, pre svega krivinog prava, kriminalistike, ali i drugih nauka koje su mogle

24

da poslue uspenom suprotstavljanju drutveno negativnoj pojavi kakav je kriminalitet.

Prve kriminalistike publikacije fundamentalnog znaaja potiu od F. V. Jagemmana iz 1838. i 1841. godine i Hansa Grossa iz 1899. godine objavljivanjem kapitalnog dela: Prirunik za istrane sudije kao sistem kriminalistike. Ovaj dogaaj se uzima kao poetak kriminalistike kao nove naune discipline, to nailazi na ogroman odjek u naunim i strunim krugovima u Evropi u to vreme, jer je kriminalistiku trebalo kao nauku i praksu suprotstaviti kriminalitetu koji se uveavao i prilagoavao aktuelnoj situaciji i uslovima.

Nakon pojave dela Hansa Grossa, u relativno kratkom periodu vremena, kriminalistika je formirala svoj sistem i poela da ostvaruje znaajan uticaj na praksu. Ovom procesu pogodovala su mnoga vana otkria u prirodnim i tehnikim naukama. U okviru same kriminalistike nastaju specifinosti prema pojedinim kriminalistikim modelima, a zatim se pojavljuju nauna dela iz pojedinih kriminalistikih oblasti.

Poznato i uveno delo H. Grossa nailo je na znaajnu podrku u Evropi, pri emu Grossovo uenje dalje razvijaju njegovi sledbenici u skoro svim dravama Evrope, na primer: E. Seeling, H. Belevi, R. Grossberger, A. Hellwig, A. Bertilion, E. Locard, R. A. Reiss i drugi.

Snani uticaj Grossovog uenja i njegovih sledbenika, na ta je uticao i razvoj nauke i tehnike uopte, a samim njim i kriminaliteta, krivino delo poinje da se tretira kao kompleksan problem ijem otkrivanju i razjanjavanju treba prii primenom naunih metoda. Takvi radikalni stavovi posebno su bili zastupljeni u Nemakoj, Austriji, vajcarskoj i Rusiji.

Albert Wingart je 1904. godine objavio delo Kriminalistika taktika, i od tada datira trojna podela kriminalistike. Neposredno posle toga na podruju kriminalistike dolazi do naglog razvoja koji se ogleda u nekoliko novih pravaca, koji se mogu smatrati takoe veoma znaajnim za dalji nauni razvoj kriminalistike.

U Francuskoj i Italiji dolazi do ubrzanog razvoja kriminalistike tehnike nastojanjem A. Nicoforo-a i Locarda kao, tehnike policije, a neto kasnije E. Locard objavljuje delo Rasprava o kriminalistici.

U Engleskoj i SAD u strunim i naunim krugovima posebno visok tretman ima kriminalistika tehnika. Znaajna imena u ovoj oblasti su O Hara, P. Krik. J. Osterburg, K. O Brien, R. Sulivan, M. Bischoff, Pohl.

Trojna podela kriminalistike najvie je bila zastupljena u pojedinim istonoevropskim dravama:

- Poljska (P. Horoszivski, B. Holist, G. Hanausek; - eka i Slovaka (J. Pjesak, M. Protivinski, J. Matijasek idr.; - Maarska (L. Viski, J. Kerteesz);

25

- Bugarska (T. Stamatov, G. Georgijev); - U Rusiji kriminalistiku kao tripartitnu nauku zastupaju poznati teoretiari: A.

Virnberg, B. Terzijev,N. Vasiljev, R. Belkin, Konovalova i drugi.

Poetkom XX veka, nagli razvoj egzaktnih nauka imao je uticaja na unapreenje antikriminalne prakse. Tako dolazi do formiranja ustanova i instituta gde se teilo pronalaenju i otkrivanju krivinih dela. To je period u kojem su pojedine egzaktne nauke poele da se premetaju u laboratorije, jer je postalo jasno da se moderna kriminalistika praksa ne moe nauiti u tom obimu samo na osnovu znanja iz knjiga, budui da su nuni i eksperiment i vetaenja izvedeni u laboratoriji. Sve jai i organizovaniji oblici kriminaliteta uslovljavaju kao prirodnu posledicu bri razvoj kriminalistikih i policijskih laboratorija. Kriminalistike laboratorije i zavodi osnivaju se kao logian sled uvoenja naunih metoda pri otkrivanju i dokazivanju krivinih dela, napretka tehnike i medicine, pronalaska rendgena, razvoja prirodnih nauka, pronalaska i primene infracrvenih i ultraljubiastih zraka itd.

Tako je dolo do organizovanja tzv. naune policije, odnosno, policije koja je u svoj rad unosila i nauna dostignua. Policijski rad poinje da prati organizovanje i formiranje timova strunjaka prema pojedinim specijalnostima.

Otvaraju se i prve policijske laboratorije koje se opremaju savremenim tehnikim sredstvima. Formiraju se i nauni instituti u cilju istraivanja kriminaliteta sa kriminolokog i ireg sociolokog aspekta i unapreivanja prakse.

Navedene institucije u poetku svog razvoja nisu imale definisane jasan profil, emu je doprinosila nedefinisanost metoda kriminalistike i kriminologije, pa je tako dolazilo do meanja kriminalistikih i kriminolokih istraivanja. Meutim, svakodnevne potrebe i zahtevi za kriminalistikim vetaenjima sve vie usmeravaju navedene ustanove da se bave praktinim pitanjima, otkrivanjem krivinih dela i njihovih uinilaca, odnosno obezbeivanjem dokaza bitnih za uspeno pokretanje, voenje i okonanje krivinog postupka.

Nakon drugog svetskog rata poinju se osnivati i ubrzano razvijati specijalizovane ustanove i instituti koji su se bavili iskljuivo kriminalistikim istraivanjem i kriminalistikim vetaenjima.

Jedan od takvih instituta koji je meu prvima osnovan je u Lozani (vajcarska), a formirao ga je Rudolf Rajs, koji je 1901. godine na Pravnom fakultetu uveo kurs sudske fotografije. Institut je konano oformljen 1909. godine a dr Rajs je bio rukovodilac tog instituta sve do Prvog svetskog rata. Rajsa je na ovoj dunosti zamenio Mark Biof koji je neto kasnije radio na unapreenju ovog instituta pa je tako pruio pomo u formiranju naunih instituta u Poljskoj i u Brazilu. Od 1954. godine ovaj institut proiruje svoju delatnost i na kriminoloka istraivanja. Ovde je bitno znati da je ovaj institut obavljao tri sloena zadatka:

1) kolovanje visoko kvalifikovanih kriminalistikih kadrova;

26

2) izvoenje sloenih kriminalistikih vetaenja, to je doprinosilo u znatnoj meri, naunom usavravanju postojeih i otkrivanju novih metoda i

3) tesna saradnja sa policijom unosei i razvijajui naune metode u suprotstavljanju kriminalitetu.

Institut je postao poznat i po tome to je kolovao visoko kvalifikovani policijski kadar. Na ovom institutu su studirali mnogi kriminalistiki radnici iz razliitih drava, pa i iz tadanje Jugoslavije. Ovaj institut je postavio, u svetskim razmerama, nove metode kriminalistike koje su odbacivale pretpostavku o vrednosti maltretiranja okrivljenog, zastupajui dokaze na naunoj osnovi, a samo dokazivanje na principu istine i objektivnosti.

Tvorac kriminalistike, ili kako ga mnogi zovu i ocem kriminalistike Hans Gros (1847-1915), osnovao je Kriminalistiki institut u Gracu 1912. godine, koji je 1918. godine promenio naziv u Kriminoloki institut. Ovaj institut je od svog osnivanja ostao u sastavu Pravnog fakulteta i koristio se za izvoenje nastave iz kriminalistike i kriminologije, a kasnije se najvie bavio istraivanjima u vezi sa osuenicima na izdravanju kazne lienja slobode. Ovde se radilo o antropolokim istraivanjima od kojih su formirani obimni dosijei osuenih.

Metode naune kriminalistike su dugo uvane da ih ne bi saznali kriminalci. Nagli razvoj kriminalistike sa kriminalistiko tehnikog aspekta, pratio je njen razvoj s aspekta korienja u kriminalistici metoda drutvenih nauka, kao to je na primer psihologija.

Iskaz, kao znaajno lino dokazno sredstvo, sve vie poinje da se uzima i koristi uz pomo metoda opte psihologije. Ukljuivanju opte psihologije u prikupljanju linih dokaza i stvaranju pomone kriminalistike discipline sudske psihologije, znatno su doprineli: Bentam, neto kasnije Gros, Grof, Bine i drugi. Poetkom XX veka poinju mnogobrojna kriminalistika i kriminoloka istraivanja na ovom planu, ali do prekida dolazi zbog rata.

Svi ovi veoma znaajni rezultati, postignuti na bazi povezivanja kriminalistike i naunih dostignua, poprimili su, delimino, i suprotnu tendenciju. Razvoj naunih kriminalistikih metoda ozbiljno je zapretio da ugrozi i najintimnije sfere ovekovog ivota. Svaki sledei korak uvek je nanovo stvarao moralne i pravne probleme, ije je reavanje bilo manje ili vie objektivno i humano, to je opet zavisilo od drutveno politikog okvira u kojem se konkretna kriminalistika praksa odvijala. Dakle, princip utvrivanja istine u krivinom postupku, a u vezi sa primenom naunih dostignua, esto se kosio, u istoriji, sa principima zakonitosti, humanosti i zatite ovekovih prava.

U Beu je 1923. godine osnovan Institut za krivinopravne nauke i kriminalistiku. Kasnije je ovaj institut promenio naziv u Kriminoloki institut. Jedan od najpoznatijih strunjaka koji je radio na ovom institutu bio je dr Ronald Gasberger, koji je napisao knjigu Psihologija krivinog postupka i znaajno je napomenuti da je ista prevedena i

27

na srpski jezik. Ovaj institut je bio preteno nauna ustanova i vie se bavio kriminologijom nego kriminalistikom.

Posebno je znaajno iz aspekta razvoja kriminalistike pomenuti univerzitetske ustanove, zato to se kriminalistika uvruje u nastavne programe znaajnog broja pravnih fakulteta i visokih policijskih kola.

Pri direkciji beke policije 1925. godine osnovan je Kriminalistiki institut u cilju praktine potrebe otkrivanja krivinih dela i njihovih uinilaca, ovaj institut je organizovao poznati strunjak Zigfrid Tirkel.

Osnovani instituti su se svi, preteno, bavili kriminalistikim vetaenjima, kao i izvoenjem nastave jer su se tu kolovali tadanji policijski strunjaci iz raznih evropskih drava.

U Parizu je 1922. godine dolo do osnivanja Kriminalistikog instituta pod zajednikom upravom Pravnog i Medicinskog fakulteta, meutim to je bila samo pretea ovog instituta. Pre ovog instituta, jo od 1888. godine u Francuskoj je postojala odreena vrsta specijalizovane kriminalistike slube za antropometrijsku identifikaciju. Istovremeno je u Londonu funkcionisala kriminalistiko tehnika laboratorija koja je znaajno uticala na razvoj kriminalistike u svetu. Osnivanje Instituta u Parizu znatno je pomogao je profesor dr Baltazard, kao i hemiar Bajli (Bayli). Ovaj institut je imao etiri odseka, i to za:

1) krivino pravo; 2) sudsku medicinu i psihijatriju; 3) naunu policiju i 4) kriminalnu politiku.

Osim istraivakog rada u Institutu se preteno bave i izvoenjem nastave, odnosno nastavnim procesom.

U Italiji je lekar Salvatore Ottolenghe (1861-1934), pokuaoda organizuje, pod uticajem svog bliskog saradnika ezara Lombroza, kolu za naunu policiju u Rimu, ali je do osnivanja ove kole i njenog definitivnog uobliavanja dolo tek 1919. godine.

Navedena kola je imala tri odseka:

1) odsek za slubu identifikacije; 2) kriminalistiko tehniki odsek i 3) antropoloko bioloki odsek.

U navedenoj koli nisu vrena kriminalistika vetaenja, meutim vredno je napomenuti da se tu kolovao veliki broj kadrova koji su se kasnije intenzivno zalagali za sprovoenje nauneih principa u policijskom radu.

28

Pruski policijski institut, koji je osnovan oko 1930. godine, bio je centralna policijska ustanova Hitlerovog Rajha i radio je pod jakim uticajem nacistikog pokreta. Podeljen je na vie odseka, od kojih se posebno razvio odsek za identifikaciju.

Nakon Drugog svetskog rata u Visbadenu je osnovan Savezni kriminalistiki institut za teritoriju ondanje SR Nemake. Ovaj institut je veoma dobro opremljen, meutim osim njega u svakoj pokrajini postoje manji instituti od kojih su naroito poznati po svojoj tradiciji oni u Bavarskoj.

U odnosu na svoju namenu, novost u ovom svemu predstavlja Centar za prevenciju kriminaliteta koji je 1963. godine formiralo Ministarstvo unutranjih poslova Engleske. U navedenom centru se koluju policijski slubenici koji se specijalizuju za rad na prevenciji. Program na kursevima koji se organizuju, uglavnom, obuhvataju: tehniku zatitu od kriminaliteta u cilju prouavanja raznih ureaja za zatitu od kriminaliteta-lica, objekata i vozila (alarmni ureaji i druga sredstva).

U SAD kriminalistiki instituti se osnivaju neto kasnije nego u Evropi. U Evropi je nastao prvi institut jo 1909. godine u Lozani, prva ustanova ove vrste u SAD osnovana je u Los Anelesu tek 1924. godine. Tada je osnovana prva kriminalistika laboratorija pri policiji u Los Anelesu, a njen osniva je poznati kriminolog i kriminalista August Volmer (August Vollmer). Posle Drugog svetskog rata ova laboratorija je prerasla u kriminalistiki institut koji se bavi kriminalistikim vetaenjem i istraivanjem novih metoda za otkrivanje tragova krivinih dela.

Podstaknuti prethodno navedenim primerom poinju se osnivati i drugi instituti, kao to su na primer u:

- Detroitu je osnovana Kriminalistika laboratorija 1927. godine; - ikagu je osnovana Laboratorija za nauno otkrivanje zloina 1929. godine; - Njujorku je 1934. godine osnovana Kriminalistika laboratorija policije i - Vaingtonu je osnovan uveni Federalni istrani biro (FBI), 1933. godine koji je

imao zadatak da otkriva krivina dela koja predstavljaju povrede saveznih zakona, a kada to odredi predsednik SAD i u sluaju koji predstavlja povredu dravne bezbednosti SAD.

Ubrzo su skoro svi veliki gradovi u SAD imali svoje laboratorije i institute. Za vreme Drugog svetskog rata FBI je formirala najmodernije kriminalistike laboratorije. Jo krajem Drugog svetskog rata oprema u laboratoriji FBI je procenjivana na vie od milion dolara. To su bile specijalne laboratorije opremljene za elektronsku obradu podataka, a pored njih su formirane i sve druge za kriminalistiko tehnika vetaenja krivinih dela. Preovladava miljenje da su ove laboratorije FBI i u dananje vreme najbolje opremljene policijske laboratorije u svetu.

U bivim socijalistikim dravama znatno kasnije dolazi do osnivanja instituta i laboratorija u kojima se naunim metodama radi na spreavanju i suzbijanju kriminaliteta. Objektivne nemogunosti da socijalistike drave idu ukorak sa

29

industrijski razvijenim dravama zapada bile su u skladu sa Staljinovom politikom prema kojoj je takav rad bio spreavan i potiskivan, i zato da bi se prikrilo postojanje kriminaliteta i zadrala predstava o idealnom socijalistikom drutvu bez kriminala i drugih poroka.

Ipak je u Moskvi 1946. godine osnovan Savezni institut za izuavanje uzroka i razraivanje mera kojima se spreava kriminalitet. U ovom institutu se izuavaju uzroci kriminaliteta, obrauju teoretski problemi krivinog prava, materijalnog i procesnog, kriminalistike i njoj srodnih disciplina.

U drugim istonoevropskim dravama osnivaju se slini instituti. Meu njima je posebno interesantan Zavod za kriminalistiku Glavne komande graanske policije u Varavi, koji se bavi i metodom identifikacije pomou glasa, a naroito, istrauje i druge oblasti kao to su:

- trasologija; - balistika istraivanja; - fiziko hemijska i ostala istraivanja; - organizacija kriminalistikog muzeja i - priprema naunih izdanja.

Povezivanjem poznatih instituta i nauno istraivakih ustanova sa kriminalistikom praksom, uz stalan razvitak i doprinos nauke, stvarale su se realne osnove koje su omoguavale uspeno suprotstavljanje kriminalitetu.

Kod nas takvi instituti nemaju tradiciju, mada se moe rei da nakon Drugog svetskog rata dolazi do dinaminog razvoja istih na ovim prostorima kako bive zajednike drave Jugoslavije tako i po Republikama, sada samostalnim dravama.

Struktura kriminalistike

Kriminalistika predstavlja jedinstvenu nauku, posmatrano u praktinom smislu. U savremenoj kriminalistikoj delatnosti je neophodan interdisciplinarni pristup i on tako povezuje sasvim razliite, heterogene nauke te u toliko pre, podela kriminalistike na njene grane ima jo manje osnova, odnosno opravdanja.

Postoji tradicionalna podela kriminalistike na: taktiku, metodiku i tehniku. Ova podela u dananje vreme ima vie teorijski nego praktini znaaj. Ova trojna tradicionalna podela kriminalistike na njene navedene grane je potrebna iz didaktikih razloga, a nju je mogue uslovno izvesti, s obzirom na metode i sredstva kojima se svaka od navedenih grana kriminalistike koristi. Ove metode i sredstva su razliiti za svaku od navedenih grana, mada se oni proimaju i dopunjuju, posebno izmeu kriminalistike taktike i metodike.

30

Kriminalistika taktika predstavlja osnovni-temeljni deo kriminalistike koja izuava opta kriminalistika pravila i radne metode, u cilju njihove praktine primene prilikom suzbijanja kriminaliteta, odnosno, u cilju otkrivanja i rasvetljavanja izvrenih krivinih dela i njihovih izvrilaca, kao i njihovog spreavanja. Kriminalistika taktika se bavi pojavnim oblicima krivinih dela, nainima njihovog vrenja, motivima i ciljevima zbog kojih nastaju, zatim strunim znanjem, vetinama, kriminalnim sklonostima, nainom ivota i psihologijom izvrilaca krivinih dela. Kriminalistika taktika ova saznanja uoptava i donosi apstraktna kriminalistika pravila primenljiva, uglavnom, na sve sluajeve otkrivanja krivinih dela i njihovih izvrilaca, kao i na spreavanje nastupanja kriminalne posledice.

Iako se kriminalistika taktika ne bavi kriminalistiko tehnikim metodama, ona povezuje taktike i tehnike metode rada.

U skladu s silogistikom kriminalistikom, odnosno njenim didakatikim programom, pojedini autori podruje kriminalistike taktike ubrajaju i sadraje kriminalistike fenomenologije i kriminalistike morfologije. Kriminalistiki sadraji koji su vezani za prevenciju kriminaliteta, kao i kriminalnu politiku, po navedenim shvatanjima su kriminalistiko taktiki sadraji.

Kriminalistika taktika donosi svoja opta pravila na osnovu prakse vrenja pojedinih operativno taktikih mera i radnji, uz korienje metoda drugih nauka, a radi njihove celishodnije i uspenije primene ubudue. Tako se moe govoriti o taktici pribavljanja linih dokaza (sasluanje osumnjienog, okrivljenog, sasluanje svedoka), traenja obavetenja (obavljanje informativnih razgovora sa osumnjienim, svedocima, oteenima itd.), o taktici provere i utvrivanja identiteta, praenja i osmatranja, taktici hapenja, taktici pretresanja (lica, stana, prevoznih sredstava, otvorenog terena), taktici planiranja operativnog rada na osnovu indicija i verzija, taktici planiranja i preduzimanja preventivnih mera u odnosu na odreene kriminalne sredine, ili prema odreenim licima sklonim kriminalnom ponaanju.

Potovanjem kriminalistiko taktikih naela, istovremeno se u punoj meri, realizuju i osnovni principi kriminalistike metodike i kriminalistike tehnike. Ove tri discipline u praktinoj realizaciji su jedinstvene, pa bi naruavanje osnovnih principa zbog pogrene primene bilo koje njihove metode, po pravilu, dalo negativan rezultat.

Kriminalistika taktika je najveim delom, represivna grana kriminalistike, imajui u vidu to da je na iako na apstraktan nain, usmerene prema krivinom delu i njegovom uiniocu, u cilju njegovog otkrivanja i dovoenja u kauzalnost, znai, najveim delom postdeliktno. Kriminalistika se , meutim, bavi i pojedinim metodama spreavanja krivinih dela, nastojei da otkrije i suzbije neke od kriminalnih uzroka, ili pak da sprei nastupanje same kriminalne posledice u nekoj od faza izvrenja krivinog dela. Ove metode koje imaju preventivni karakter za sada se pre mogu pripisati taktici i tehnici, nego kriminalistikoj metodici, s obzirom na to da je zadatak ove grane kriminalistike, praktino, veoma usko oznaen i ogranien na konkretna krivina dela i to postdeliktno.

31

Kriminalistika metodika je posebna taktika ili grana kriminalistike koja ima za cilj primenu metoda i sredstava kriminalistike taktike i tehnike na odreenu vrstu krivinih dela.

Kriminalistika metodika izgrauje i usavrava sopstvene metode i sredstva koja se zasnivaju na specifinostima konkretnih vrsta krivinih dela. Pojedine vrste krivinih dela, kao to su krvni delikti, imovinski delikti, privredni delikti, saobraajni delikti itd. sa svojim podgrupama, na primer: teka ubistva i telesne povrede; provalne krae i depne krae, razbojnitva i razbojnike krae; ugroavanje javnog saobraaja itd., imaju za cilj niz specifinosti i veoma su razliite, u svojim pojavnim oblicima, zatim po nainu izvrenja, upotrebljenim sredstvima i metodama koje koriste kriminalci. Ba ove specifinosti i heterogenost kriminalnog ispoljavanja iziskuju specifian-poseban prilaz konkretnim krivinim delima i kada se preduzimaju pojedine operativno taktike mere i radnje, u cilju otkrivanja i razjanjavanja konkretnog krivinog dela. Upravo te specifinosti u primeni metoda i sredstava u odnosu na otkrivanje i razjanjavanje pojedinih kriminalnih delikata, izuava kriminalistika metodika. Pri tome, opta pravila kriminalistike taktike i tehnike poprimaju specifinu sadrinu primenom na pojedinane-konkretne sluajeve.

Sve napred navedeno ukazuje na razlog da izuavanje kriminalistike taktike prethodi metodici, odnosno, da se metodika smatra posebnom taktikom, a njihov meusobni odnos je analogan odnosu opteg i posebnog dela krivinog prava.

Kriminalistika tehnika pronalazi, prouava, prilagoava i primenjuje pojedine metode prirodnih i tehnikih nauka na odreena krivina dela u cilju njihovog otkrivanja, odnosno obezbeivanja dokaza o krivici izvrioca, prevashodno onih materijalnih.

Kriminalistika tehnika pribavlja, prilagoava, usavrava, primenjuje metode drugih nauka radi prikupljanja, otkrivanja, obezbeenja i fiksiranja tragova i predmeta, vrenjem odreenih istranih radnji: uviaja, vetaenja, analiza itd. Ova grana kriminalistike se najvie razvija, odnosno nalazi se u stalnom usponu i prati savremene trendove i zbivanja, naroito kada je u pitanju pronalaenje mikrotragova, kao i pojedinih metoda vetaenja koje ranije nisu bile pristupane kriminalistici.

U okviru kriminalistike tehnike primenjuju se mnogobrojna nauna i tehnika dostignua preko posebnih nauno verifikovanih metoda. Pomenute metode imaju ogroman kriminalistiki znaaj, s obzirom na to da su one u znaajnoj meri adaptirane i prilagoene potrebama obezbeenja materijalnih dokaza u predistranom i istranom postupku.

Iako funkcionalno ini celinu, kriminalistika tehnika se moe podeliti na: operativno registracionu i istranu tehniku.

1) Operativno registraciona tehnika ima za cilj pronalaenje tragova i predmeta krivinog dela, pre svega na mestu izvrenja istog, zatim fiksiranje raznih injenica (u vezi s tragovima i predmetima) tehnikim i grafikim metodama.

32

2) Istrana kriminalistika tehnika primenjuje se radi istraivanja i vetaenja pojedinih tragova i predmeta u kriminalistikim, sudskomedicinskim i drugim laboratorijama u vezi s krivinim delima.

Za kriminalistiku tehniku je posebno interesantna oblast kriminalistike trasologije, koja se bavi pronalaenjem, istraivanjem i izuavanjem tragova, posebno onih sa njihovim nastankom, strukturom, poreklom, zatim izazivanjem ukoliko su nevidljivi metodama za fiksiranje, njihovi