ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE SPORTSKE ORGANIZACIJEmasteri.ucoz.com/_ld/0/34_Profesionalnapr.pdfORGANIZACIJE Seminarski rad iz nastavnog predmeta Profesionlna praksa Diplomske akademske

1

U N I V E R Z I T E T U N O V O M S A D U

FAKULTET SPORTA I FIZIÈKOG VASPITANJA

IVAN ÐINIÃ

ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE SPORTSKE

ORGANIZACIJE

Seminarski rad iz nastavnog predmeta

Profesionlna praksa

Diplomske akademske studije master

Novi Sad, 2009.

pdfMachine A pdf writer that produces quality PDF files with ease!

Produce quality PDF files in seconds and preserve the integrity of your original documents. Compatible across nearly all Windows platforms, simply open the document you want to convert, click “print”, select the

“Broadgun pdfMachine printer” and that’s it! Get yours now!

http://www.pdfmachine.com?cl

2

SADRAJ

1. Uvod------------------------------------------------------------------------------------------------3

2. Istorijat kluba--------------------------------------------------------------------------------------4

3. Problemi kluba------------------------------------------------------------------------------------5

4. Misija,cilj i zadaci kluba-------------------------------------------------------------------------6

5. Metod rada-----------------------------------------------------------------------------------------7

6. Uslovi rada-----------------------------------------------------------------------------------------8

7. SWOT analiza-------------------------------------------------------------------------------------9

8. Marketing-----------------------------------------------------------------------------------------11

9. Finansiranje kluba------------------------------------------------------------------------------12

10. Zakljuèak----------------------------------------------------------------------------------------13

Literatura---------------------------------------------------------------------------------------------14





3

1. UVOD

Dudo kluba ''Vojvodina '' je jedan mlad klub koji je poèeo sa radom maja 2003.

godine. Rukovodstvo od tada posebnu panju pridaje planiranju i marketingu. Akcenat je

stavljen na dugoroèno planiranje i omasovljenje ovog lepog sporta pomoãu medija.

U klubu se radi sa mlaðim selekcijama sa kojima cilj treba da bude stvaranje

vlastitog klupskog potencijala tj. takmièarskih kandidata. Pored mlaðih, u klubu postoji i

seniori sa kojima se odustalo od klasiène obuke dudoa i prelo na tradicionalni dudo,

inaèe vema popularnom u svetu jer borce pribliava realnim situacijama borbe (nalazi se

u programima obuke svih renomiranih vojnih, policijskih i specijalnih jedinica). Ovakav

naèin rada privukao je velik broj polaznika, uglavnom studenata.

Slika 1: Amblem UJK''Vojvodina''





4

2. ISTORIJAT KLUBA

U dananjem obliku dudo je nastao 1882. godine, kada je otac japanskog

savremenog pokreta dr Digoro Kano osnovao prvi klub Kodokan u Tokiju. Izmeði dva

svetska rata ova borilaèka vetina poèela se iriti po Americi i Evropi.

Nakon neuspelog pokuaja popularizacije dudoa kod nas (sluti se i da je sam

tvorac dolazio u Beograd prilikom jednog od brojnih seminara) posle Prvog svetskog

rata, 1951. godine u Zagrebu je osnovan prvi dudo klub AJK ''Mladost'', a potom se

nastavio razvijati meðu omladinom Jugoslavije.

Univerzitetski dudo klub osnovan je ,kao to je napomenuto, maja 2003. Dakle,

radi se o mladom klubu pred kojim su veliki uspesi i prosperitet koji ãe ga izjednaèiti sa

klubovima svetskog nivoa. Razlog za ovakvo tvrðenje nalazi se u èinjenici da klub vode

dvojica vrhunskih majstora ove vetine - dr Patrik Drid i mr Jano Kopas. Pored toga to

su bili vrhunski sportisti i osvajaèi medalja na ex-jugoslovenskoj, balkanskoj i evropskoj

sceni u dudou i sambou, njih dvojica su zavrili Fakultet sporta i fizièkog vaspitanja, gde

je Jano Kopas radio,a Patrik Drid i danas radi u zvanju docenta na predmetu Borilaèki

sportovi i Teorija sportskog treninga. Kopas je i profesor u kamenièkoj koli unutranjih

poslova i diplomirani pravnik, a Drid struènjak svetskog nivoa sa velikim brojem

objavljenih nauènih èlanaka u èasopisima sa visokim impakt faktorom, jedan od najboljih

evropskih sudija i èovek koji je bio na obuci borilaèkih sportova u Sibiru, Rusija. Oni

koji doðu na treninge moãi ãe da uèe od onih koji umeju i znaju.

Klub je startovao sa tri trenera: Jovan Pejèiã, Marija Dragiã i Patrik Drid. Predsednik

kluba je Boko Blaiã. Lokacija kluba je odlièna. Nalazi se u okviru ðaèkog igralita u

samom srcu studentskog grada.





5

3. PROBLEMI KLUBA

Jedan od osnovnih problema kluba je materijalne prirode. Klub nije na budetu, a

izdrava se uglavnom od sponzorstva, prijatelja kluba koji obezbreðuju sredstva za

honorare trenerima, èlanarinu kluba u Savezu takse za takmièenja, vozilo za prevoz

takmièara do mesta gde se takmièenje odrava. Najveãi deo trokova snosi Jovan Pejèiã

koji ih plaãa iz vlastitog depa.

U buduãnosti bi trebalo naãi stabilnog sponzora koji ãe da veruje u uspehe kluba i u

sopstvenu promociju putem ovog sporta. Inaèe, jako je bitno javnost upoznati sa

sadrajem ovog sporta (do sada ovaj sport je samo zloupotrebljavan od strane ljudi koji o

njemu i njegovoj edukativnoj ulozi najmanje znali). Dudo aktivnosti nisu dovoljno

popularizovane u osnovnim i srednjima kolama iako omladina pokazuje veliko

interesovanje za borilaèke sportove. Omasovljenje borilaèkih sportova, a samim tim i

dudoa treba da bude prilika, a ne problem na koji nailaze svi koji poèinju da rade u

njemu.

Neprestano osavremenjavanje UJK ''Vojvodina'', sadraja i metoda rada sa

znaèajnim efektima doprinelo bi samom razvoju kluba. Reenje iznetih problema ne

mogu se oèekivati sve dok se ne aralmiraju potencijalni sponzori, donatori i zaposleni u

klubu, razmotriti predmet problema, a potom sataviti plan pomoãu kojeg bi se dolo do

reèenja aktuelnih problema.

Ostali problemi su vezani za ovaj osnovi ili proistièu iz njega (u poslednje

vreme na treninge dolazi sve vie seniora, a mala sala ne moe da prui sve kvalitete

velikog borilita, mali broj polaznika mlaðih kategorija, neprofitabilnost vrhunskog

dudoa itd.).

Slika 2: Sala u kojoj se trenira pod struènim okom Patrika Drida i Janoa Kopasa





6

4. MISIJA, CILJ I ZADACI KLUBA

Misija: Prilagoðavanje dudo sporta to irem krugu populacije i pruanje svima

anse da steknu kvalitetna znanja i da ih primene (svima se prua moguãnost da na

treningu ili takmièenju provere svoje sposobnosti)!!!

Cilj:Svaki novi èlan kluba je cilj kojem univerzitetski dudo klub ''Vojvodina''

stremi!!!

Zadaci koje klub namerava da ostvari u sledeãem periodu su modifikacija

trenanog procesa,snimanje edukativnih emisija o dudou, opremanje teretane u zgradi

gde se klub nalazi i intenzivna saradnja sa medijima (novine i televizija).

Ovo se svakako ne moe sprovesti bez intervencije organizacije,praãene

odgovarajaãim struènim i finansijskim tretmanom. Formulisanje misije, ciljeva i zadataka

je stalan proces za koji u malim klubovima èesto nema kako vremena, tako ni sredstava.

Verovatno najvaniji aspekt postizanja uspeha u sportu jeste savest o ostvarenju

cilja. Uprkos odliènoj kondiciji, poznavanju tehnike na sportisti je da oceni i da li moe

da ide do kraja! Sportista bez cilja - klub ne ide u dobrom pravcu.

Ovde se moe dodati i èinjenica da u svakom novom polazniku, a naroèito deci

treba usaditi ljubav prema sportu, druenju, takmièenju, napredovanju, sportskom

rezultatu, razvoju fizièkih i duhovnih potencijala. Moda bi ovo mogao da bude odgovor

na pitanja dece: ''Koliko najbolji svetski dudista zaraðuje?''. Ko ovakve stvari ne shvati i

izgubi motivaciju gubi svoj osnovni prihod!!!

Slika 3: Ðaèko igralite





7

5. METOD RADA

Dudo je u grupi polistruktruralnih acikliènih sportova gde se kretanje izvodi i

ogranièava u direktnom sukobu sa protivnikom. Cilj kretanja u dudou je simbolièna

destrukcija protivnika.

Za dudo su karakteristièni raznolikost i mnotvo tehnièkih elemenata, taktike i

specifièna motorika.U toku borbe neprestano se menjaju dinamièke situacije sa

promenama hvatova, zahvata i poloaja oba borca to zahteva dobro automatizovane

motorièke sterotipe, ali i dobru fizièku pripremu.

Svaki trening je celina za sebe i kao takav ukomponovan je u godinji program

rad kluba i sistematiènost obuke. Osnovna ideja je da svaki trening treba ispuniti

nadgradnju u fizièkom, tehnièko-taktièkom i psiholokom aspektu. Ovde se javlja

problem nestalnosti èlanova koji treniraju a time i ne sprovoðenja plana i programa!

Ovaj sport obiluje velikim miiãnim naprezanjima koje nastaje zbog neophodnog

suprostavljanja masi tela protivnika i njegovim miiãnom naprezanjima. U dudou se

sreãu i statièka naprezanja praãena zadravanjem disanja i napinjanjem. Zadatak treninga

je da sportistu kroz niz sukcesivnih transformacija prevede sprtistu iz poèetnog u zavrno

stanje. Takav prelaz se ne moe uèiniti trenutno!!!

Metod rada sastoji se u uporednom vebanju tehnika bacanja, udaranja, guenja,

poluga i zahvata. Pored toga, u odreðenim periodima godine vebaju se tehnike za

pojaseve koje polaznici mogu da osvoje (jo jedan naèin motivacije). Klub se aktivno

takmièi na dudo i sambo prvenstvima u grupnoj i pojedinaènoj konkurenciji. Za takve

okolnosti u klubu se radi psiholoka priprema kao jedan od bitnih èinilaca sportskog

uspeha.

Primer klasiènog treninga u takmièarskom periodu:

1) uvoðenje organizma u rad kroz spefiène vebe - zagrevanje i padovi (15 minuta);

2) tehnika u kretanju (5 minuta);

3) nage waza-tehnike bacanja (5 minuta);

4) kumi kata-borba za gard (10 minuta);

5) tachi waza-borba u stojeãem stavu (2*5 minuta);

6) katame-waza-borba u parteru(2*5 minuta);

7)vebe relaksacije ili penjanje uz konopac (5 minuta).





8

6. USLOVI RADA

Struèno pedagoki rad se obavlja u ulici dr.Vase Saviãa 3a u Novom Sadu. Klub

trenutno okuplja oko 70 èlanova. Zgrada u kojoj se trenira, njena krovna konstukcija,

instalacije i vodovodne cevi blizu su zadovoljavajuãim uslovima rada. Radi se na

kvalitetnim strunjaèama-tatamiju, koje su vlasnitvo kluba i koje ustupaju Fakultetu

fiièke kulture u zamenu za termine u sali. Kao to je veã reèeno klub planira da adaptira

teretanu i time pobolja fizièku pripremu (jako bitan faktor u savremanom dudou)

sportista i rekreativaca.

Klub ima jako dobru lokaciju i moguãnost koriãenja staze ðaèkog igralita, keja i

sale. Ono to ohrabruje je da je sala sve manja, a udarci o strunjaèu sve èeãi. Higijenski

uslova oni su na najviem nivou i obezbeðuju sportistima nove i savremene tu kabine,

kvalitetna kupatila, dok je odravanje na zavidnom nivou.

Kadrovski uslovi, kad prièamo o polaznicima, su takvi da se u klubu nalaze dve

kategorije: seniorski i pionirski uzrast. U obe kategorije treneri se trude da svima koji

ele i mogu da se takmièe obezbede maksimalno dobre uslove da pokau svoje

potencijale. Kvalitetan i organizovan rad sa mlaðim kategorijama veoma je bitan za

formiranje buduãih kvalitetnih seniora, koji najvie doprinose reprezentovanju i razvoju

kluba. Jaèa razvojna orijentacija zahteva bolju i brojniju logistièku podrku, poèev od

uprave, saveza pa do zapoljavanja struènih kadrova.

Borba je zakon rastenja - karakter se obrazuje u vihorima i pod pritiskom ivota i

èovek dostie svoju punu velièinu samo ako je proao kroz vatru pritenjenosti,

odgovornosti i patnje. Èak i bol ima neto umno - on je znak ivota i podstrek za

rekonstrukciju.





9

7. SWOT ANALIZA

Obuhvatna analiza spoljanjeg okruenja - ansi i prepreka (opasnosti) i unutranjih

karakteristika sportske organizacije (snaga i slabosti) naziva se SWOT analiza. Prema

tome SWOT je skraãenica za snage, slabosti, anse i prepreke. Ona pomae

strategijskim, odnosno, TOP menaerima da odredi da li je organizacija sposobna da

uspeno posluje u svom okruenju. to je klub kompetentniji u odnosu na druge klubove,

to je verovatnije dostizanje osnovnih ciljeva kluba. Svi elementi su nabrojani po njihovoj

vanosti za klub.

SNAGE (STRENGHTS) svi oni elementi koji se mogu efikasno koristiti radi

postizanja ciljeva kluba. U sluèaju naeg kluba to bi bile:

1) visoka struèna osposobljenost trenera;

2) brzo i efikasno prilagoðavanje datim uslovima;

3) kreativno rukovoðenje;

4) poistoveãenost zaposlenih sa ciljevima kluba;

5) odlièna politika vezana za treniranje takmièara iz drugih klubova

6) solidni uslovi za rad.

SLABOSTI (WEAKNESS) - greka,ogranièenje ili nedostatak u klubu koja ga dri

podalje od ispunjenja ciljeva. Najznaèajnije slabosti su:

1) povremena materijalna kriza usled nedostatka stalnog sponzora;

2) odsustvo kvalitetnijih takmièara;

3) odsustvo veãeg broja kategorija;

4) slab imid na tritu.

ANSE (OPPORTUNITIES) - bilo koja povoljna okolnost u okruenju kluba.

Moguãnosti UJK ''Vojvodina'' su sledeãe:

1) velik broj onih kojima bi ovakve usluge dobro dole;

2) specifièan i nesvakidanji odnos na relaciji trener-sportista;

3) intenziviranje ovog spotra u sistemu kolstva;

4) relativno niske èlanarine i jasan naèin motivacije takmièara.

PREPREKE (THREATS) - svaka nepovoljna situacija u okruenju kluba koja bi

mogla potencijalno da nakodi rezultatu njegovog rada. U naem sluèaju to su:

1) velik broj konkurenata u ovom ali i u drugim borilaèkim sportovima;





10

2) nezainteresovanost sponzora za investiranje;

3) dravna politika destimulisanja malim preduzeãa i sportskih organizacija;

4) potroaèka snaga polaznika;

5) nizak rast trita.

SWOT analiza pomae u pronalaenju naèina za uspostavljanje potrebnog nivoa

ravnotee izmeðu opasnosti, moguãnosti i unutranjih karakteristika, kao i u obrazovanju

novih pogleda i parametara znaèajnih u odabiru prikladnih ciljeva i strategija.

Dakle,osnovna ideja analize je da se to je moguãe i bolje iskoriste moguãnosti i snage, a

minimiziraju prepreke i slabosti.

Potrebno je istaãi,da moguãnosti mogu u sebi sadrati skrivene opasnosti i

obrnuto. Zbog toga,treba postaviti sledeãa pitanja:

1) Kako neka opasnost moe istovremeno biti i ansa?

2) Da li neka ansa sadri u sebi i opasnost?

3) Kako se moe snaga pretvoriti u slabost?

4) Kako neka slabost moe predstavljati potencijal?

Ukoliko se sistemom informacija obezbede sreðeni podaci kojima se moe pratiti

spoljanje okruenje,dobija se moguãnost da se razmotri naèin na koji se najbolje

sportska organizacija moe ukljuèiti u probleme sa kojima se suoèava. Kad sportska

organizacija bude naèisto sa podruèjima na kojima ima prednosti, treba da proceni svoje

loe strane.





11

8. MARKETING

Delovanje sportske organizacije u oblasti marketinga koncentrie se oko problema

i pojava na tritu. Marketing je reè anglosaksonskog porekla i u uem shvatanju znaèi

pijaca ili trite, a u irem sve aktivnosti izmeðu onih koji èine ponudu i onih koji èine

potranju. U tu svrhu organizacija a time i klub prikuplja razlièite vrste informacija koje

su vezane za preferencije kupaca i na osnovu njih formira oblik svoje ponude.

Dakle,marketing UJK ''Vojvodina'' bi bio ukupnost svih aktivnosti u vezi sa politikom

prodaje, ciljem stvaranja, oèuvanja ili irenja trita.

Neosporno je da bez donatorstva i sponzorstva sport pada na nie grane to

uslovljava nefunkcionisanje sportskih organizacija. Kako bi prihodi zadovoljili potrebe

kluba potrebno je potraiti sponzore koji bi bili spremni da uloe u program preporoda

kluba uz uzajmnu korist (sastojala bi se u reklamnoj podrci i proporicionalnom uèeãu u

potencijalnom budetskom suficitu). Ideje koje bi svakako trebalo eksploatisti su

organizovanje takmièenja koja bi bila marketinki propraãena i sklapanje ugovora sa

bankama u cilju dobijanja kredita. Trebalo bi razgovarati sa èelnicima politièke vlasti i

ubediti ih u neophodnost postojanja jednog ovakvog kluba, ali i u njegov prosperitet koji

se ne moe obezbediti bez dotacija, subvencija i neposredne pomoãe gradskih vlasti.

Jako je bitno koristiti sva sredstva informisanja u cilju afirmacije imena kluba.

Neosporno je da klub ima saradnju sa lokalnom radio i TV stanicama, ali trebalo bi

urediti i aranirati veb sajt koji bi interesantima davao informacije o svim vanim

stvarima vezanim za ovaj veoma interesantan i praktièan sport.

Klub je radio plakate koje je postavio na prometna mesta i liflete koje je

distribuirao putem potenskih sanduèiãa u okolini sale u kojoj se trenira. U planu kluba

je i pravljenje nekoliko edukativnih emisija o dudou, to ãe doprineti omasovljenju

ovoga sporta. Treba se samo setiti svih onih filmova vezanih za karate i povesti se istim

primerom. Ne treba zaboraviti i novine kao najdostupnije i najmasovnije sredstvo

informisanja, koje treba na pravi naèin eksploatisati.





12

9. FINANSIRANJE KLUBA

U svakoj sportskoj organizaciji na ovim prostorima,pa i u ovoj, najveãi problem

predstavljaju finansije. Budet se sastoji od 4 odeljka a to su:

1) prihodi koje èine:

-sopstveni prihod od prodaje 4 kljuèna sportska proizvoda - imid, sportski

dogaðaj, sportska marka i usluga;

-sponzorstvo;

-prihodi SO grada;

-donatorstvo .

2) rashodi:

-trokovi rada;

-lièni dohodak;

-honorari;

-trokovi sredstava za rad;

-trokovi predmeta rada;

-trokovi tuðih usluga.

3) finansijski rezultat (suficit ili deficit).

4) finansijski odeljak (detaljan prikaz pozajmljivanja i istplata zajmova).

Tabela 1:Prihodi i rashodi UJK ''Vojvodina''

Prihodi Rashodi

1. Sopstveni prihod

2. Sponzorstvo

3. Prihodi SO grada

4. Donatorstvo

1. Trokovi rada

2. Lièni dohodak

3. Honorari

4. Trokovi sredstava za rad

5. Trokovi predmeta rada

6. Trokovi tuðih usluga

Ukupni prihodi: Ukupni rashodi:

Klub nema jasan finansijski plan i sve svoje rashode plaãa u trenutku njihovog

dospeãa.S tim u vezi èelni ljudi kluba nisu mogli da mi daju nikakve podatke u vezi sa

ovim odeljcima. Inaèe, zna se da glavni deo prihoda dolazi od èlanarina,prijatelja kluba





13

''Stilosa'' i materijalnih odricanja Jovana Pejèiãa. U konkretne rashode spadaju plate,

odravanje prostorija,putni trokovi, stipendije, trokovi takmièenja, sportska oprema,

osiguranje i premije.

10. ZAKLJUÈAK

Na kraju svake sezone treba napraviti kratak osvrt i uraditi ekstrapolaciju trenda,

prilagoditi se tritu i okolnostima na njemu i izvesti zakljuèak. Ukoliko je rezultat

pozitivan nagraditi najzaslunije, u suprotnom pronaãi uzroke za takav krah.

Uvoðenje ovog sporta u program vannastavnih aktivnosti, dudo sekcija u

osnovnim i srednjim kolama, ulaganje u ovaj sport i obezbeðivanje adekvatnijih uslova

za treniranje dovelo bi do boljih rezultata (poslednja medalja na OI je osvojena pre 29

godina). Samim tim bi dolo do omasovljenja ove atraktivne borilaèke vetine, bez

bojazni da ãe doãi do osipanja takmièara u periodu kada oni sazrevaju i zahtevaju

odreðenu nadoknadu za uloeni trud.

Povoljna okolnost je i to to nastavu dudoa na Fakultetu sporta i fizièkog

vaspitanja void profesor dr Slavka Obadova, jedan od dvojice najboljih srpskih dudista

svih vremena i docenta dr Patrika Drida. Na taj naèin barem mali broj ljudi ima èast da se

na pravi naèin i po prvi put upozna sa ovim predivnim sportom i pokua da prodre u tajne

dudoa.





14

LITERATURA

1) Lekoviã, B.(2003). Principi menadmenta, Ekonomski fakultet: Subotica.

2) Malacko, J. (1991). Osnove sportskog treninga. Novi Sad: Fakultet tehnièkih nauka-

tamparija za grafièku delatnost.

3) Meðunarodna dudo federacija (27.4.2009.) Postavljeno 27.4.2009. godine se Web

sajta:

www.ijf.org

4) Raiè, A. i Maksimoviã, N. (2004). Spotrski menadment. Novi Sad: Fakultet fizièke

kulture.

5) Triviã, T. (2005). JK''Partizan''- Seminarski rad. Novi Sad: Fakultet fizièke kulture.

6) Vasiljev, S., Cvetkoviã, Lj. i Kancin, R. (2002). Marketing upravljanje. Subotica:

Ekonomski fakultet.



www.ijf.orghttp://www.ijf.orghttp://www.pdfmachine.com?cl

Documents

ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE SPORTSKE ORGANIZACIJEmasteri.ucoz.com/_ld/0/34_Profesionalnapr.pdfORGANIZACIJE Seminarski rad iz nastavnog predmeta Profesionlna praksa Diplomske akademske