Митохондрија

Пероксизом

Ендоплазматични ретикулум

Једро

Голџијев комплекс

РибозомиПлазма мембрана

Грађа ћелије

ОРГАНИЗАЦИЈА ОРГАНИЗАЦИЈА ЋЕЛИЈЕ ЕУКАРИОТАЋЕЛИЈЕ ЕУКАРИОТА

Генерализована животињска ћелијаЦентриоле

Једрова опна

НуклеолусХроматин

Нуцлеус

Грануларни ендоплазматични ретикулум

Рибозоми

Пероксизом

Глатки ендоплазматични ретикулум

Голџијев комплекс

Лизозом

Митохондрија

Елемент цитоскелетаПлазма мембрана

Генерализована биљна ћелија

Једрова опнаНуклеолус

ХроматинГрануларни ендоплазматични ретикулум

РибозомиГлатки ендоплазматични ретикулумГолџијев комплекс

Вакуола

ПероксизомМитохондрија

Плазма мембрана

Елемент цитоскелета

Ћелијски зид

Хлоропласт

ЋЕЛИЈСКЕ ОРГАНЕЛЕ-ЋЕЛИЈСКЕ ОРГАНЕЛЕ-УНУТРАШЊЕ УНУТРАШЊЕ МЕМБРАНЕМЕМБРАНЕ у унутрашњости ћелије образује читав у унутрашњости ћелије образује читав

систем мембрана које деле ћелију на систем мембрана које деле ћелију на одељке за обављање различитих одељке за обављање различитих функција. функција.

Ти одељци су ћелијске органеле. Ти одељци су ћелијске органеле. Ћелијске органеле могу бити обавијене Ћелијске органеле могу бити обавијене

једноструком или двоструком мембраном, једноструком или двоструком мембраном, мада има и органела и структура у ћелији мада има и органела и структура у ћелији које немају мембрану. које немају мембрану.

Цитоплазмине органеле се могу груписати Цитоплазмине органеле се могу груписати према сродности њихових функција у ћелији према сродности њихових функција у ћелији на:на:

1.1. органеле које учествују у процесима синтезе; органеле које учествују у процесима синтезе; припадају им припадају им рибозоми, ендоплазматични рибозоми, ендоплазматични ретикулум, Голџијев комплексретикулум, Голџијев комплекс

2.2. органеле у којима се синтетише АТП: органеле у којима се синтетише АТП: митохондрије и хлоропластимитохондрије и хлоропласти

3.3. органеле у којима се складиште хидролитички органеле у којима се складиште хидролитички ензими; то су: ензими; то су: лизозоми, пероксизоми и лизозоми, пероксизоми и вакуоле биљне ћелијевакуоле биљне ћелије

ЦИТОСОЛ И ЦИТОСОЛ И ЦИТОПЛАЗМАЦИТОПЛАЗМА

Цитоплазма представља унутрашњи садржај Цитоплазма представља унутрашњи садржај ћелије, одвојен од једра, у коме се налазе ћелије, одвојен од једра, у коме се налазе ћелијске органеле. ћелијске органеле.

Цитоплазму, дакле, чине Цитоплазму, дакле, чине – цитосол и цитосол и – ћелијске органеле. ћелијске органеле.

Цитосол је део цитоплазме ван ћелијских Цитосол је део цитоплазме ван ћелијских органела који заузима око 55% укупне ћелијске органела који заузима око 55% укупне ћелијске запремине.запремине.

У цитосолу се налазе:У цитосолу се налазе:– на на хиљаде ензима који учествују у ћелијском метаболизму;хиљаде ензима који учествују у ћелијском метаболизму;– низ различитих протеинских влакана која граде низ различитих протеинских влакана која граде цитоскелетцитоскелет

(ћелијски скелет); (ћелијски скелет); – гранулегрануле (зрнца) испуњене резервним материјама, као што су (зрнца) испуњене резервним материјама, као што су

грануле гликогена у ћелијама јетре и мишића или велике грануле гликогена у ћелијама јетре и мишића или велике капљице масти у масним ћелијама;капљице масти у масним ћелијама;

– велики број рибозомавелики број рибозома на којима се синтетишу протеини на којима се синтетишу протеини цитосола и ензими који учествују у ћелијском метаболизму.цитосола и ензими који учествују у ћелијском метаболизму.

Рибозоми

100 nm

•Рибозоми су ћелијске структуре без мембране у којима се врши синтеза протеина. •То су једине “органеле” присутне и у прокариотској и у еукариотској ћелији. •Осим у цитосолу, налазе се и на мембранама ендоплазматичног ретикулума, у митохондријама и хлоропластима.

ГРАЂА ГРАЂА РИБОЗОМРИБОЗОМАА Субјединице Субјединице

рибозома рибозома ннастају астају у једарцету. у једарцету.

Рибозоми се Рибозоми се састоје од р-РНК састоје од р-РНК и протеина.и протеина.

Прокариотски Прокариотски рибозоми су рибозоми су 70С70С, а , а њихове субјединице њихове субјединице су 50С (велика) и су 50С (велика) и 30С (мала). 30С (мала). Рибозоми еукариота Рибозоми еукариота су су 80С80С, са , са субјединицама 60С субјединицама 60С и 40С. и 40С.

Изграђени су од Изграђени су од две подјединицедве подјединице (субјединице) – (субјединице) – великевелике и и малемале. .

ФФункција ункција рибозомрибозомаа Да би рибозоми обављали синтезу протеина неопходно Да би рибозоми обављали синтезу протеина неопходно

је да се велика и мала субјединица удруже и, је да се велика и мала субјединица удруже и, истовремено, повежу са и-РНК. истовремено, повежу са и-РНК.

Већи број рибозома повезаних Већи број рибозома повезаних молекулом и-РНК образује молекулом и-РНК образује полирибозомеполирибозоме..

Према упутству које је садржано Према упутству које је садржано у и-РНК, транспортна РНК у и-РНК, транспортна РНК доноси аминокиселине до доноси аминокиселине до рибозома где се оне повезују у рибозома где се оне повезују у полипептидни ланац.полипептидни ланац.

Лумен грануларног ендоплазматичног ретикулума (цистерне)

Рибозоми

Слободни рибозоми у цитоплазми

200 nm

ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ РЕТИКУЛУМРЕТИКУЛУМ

Састоји се од мембрана које ограничавају Састоји се од мембрана које ограничавају унутрашње просторе (унутрашње просторе (цистерне) цистерне) и пружају се и пружају се готово кроз читаву ћелију (попут мреже па отуда готово кроз читаву ћелију (попут мреже па отуда и назив лат.и назив лат. reticulуm reticulуm = мрежа; половину од = мрежа; половину од укупних мембрана у ћелији чине мембране укупних мембрана у ћелији чине мембране ендоплазматичног ретикулума). ендоплазматичног ретикулума).

Пружа се од једра, од његове спољашње Пружа се од једра, од његове спољашње мембране, па кроз ћелију до спољашње ћелијске мембране, па кроз ћелију до спољашње ћелијске мембране. мембране.

Основна улога ове органеле (даље у тексту биће Основна улога ове органеле (даље у тексту биће означена као ЕР) је означена као ЕР) је синтеза различитих материја синтеза различитих материја и њихов транспорт кроз ћелијуи њихов транспорт кроз ћелију. .

Према грађи и улози разликују се два облика ЕР-Према грађи и улози разликују се два облика ЕР-а :а : – рапави (грануларни - ГЕР) и рапави (грануларни - ГЕР) и – глатки (агрануларни – аГЕР) ЕР.глатки (агрануларни – аГЕР) ЕР.

РапавиРапави (грануларни) (грануларни) ендоплазматични ретикулум ендоплазматични ретикулум одликује присуство полирибозома на површини одликује присуство полирибозома на површини мембране која је окренута ка цитосолу (отуда назив мембране која је окренута ка цитосолу (отуда назив рапави или грануларни, јер лат.рапави или грануларни, јер лат. гранулум гранулум = зрно). = зрно).

Његове мембране образују плоче које су најчешће Његове мембране образују плоче које су најчешће постављене паралелно. постављене паралелно.

Овај облик ЕР-а гради спољашњу мембрану једра. Овај облик ЕР-а гради спољашњу мембрану једра. На мембранама рапавог ЕР-а одвија се На мембранама рапавог ЕР-а одвија се синтеза протеинасинтеза протеина

у полизомимау полизомима..

Протеини који се Протеини који се синтетишу у рапавом синтетишу у рапавом ЕР-у могу да се:ЕР-у могу да се:– користе за изградњу користе за изградњу

ћелијских мембрана;ћелијских мембрана;– транспортују до других транспортују до других

органела (Голџијевог органела (Голџијевог апарата, лизозома)апарата, лизозома)

– избацују у ванћелијску избацују у ванћелијску средину процесом средину процесом егзоцитозе (секреторни егзоцитозе (секреторни протеини). протеини).

Glatki endoplazmatični retikulum

Lumen glatkog endoplazmatičnog retikulum

200 nm

Figure 7-11 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.

Глатки ендоплазматични ретикулумГлатки ендоплазматични ретикулум

Глатки ендоплазматични ретикулум Глатки ендоплазматични ретикулум не садржи не садржи рибозоме и у облику је цевчица и везикула. Улоге рибозоме и у облику је цевчица и везикула. Улоге ове органеле су многобројне:ове органеле су многобројне:– синтеза липидасинтеза липида, холестерола и фосфолипида , холестерола и фосфолипида

(изграђују ћелијске мембране)(изграђују ћелијске мембране)– синтеза стероидних хормона из холестероласинтеза стероидних хормона из холестерола– детоксикација многих штетних супстанци (пестициди, детоксикација многих штетних супстанци (пестициди,

конзерванси, лекови, канцерогене материје и др.) коју конзерванси, лекови, канцерогене материје и др.) коју врше ћелије јетре, плућа, бубрега, црева врше ћелије јетре, плућа, бубрега, црева (детоксикација је претварање отровних материја – (детоксикација је претварање отровних материја – токсина, у мање штетне и растворљиве у води тако да токсина, у мање штетне и растворљиве у води тако да се могу избацити из организма путем мокраће)се могу избацити из организма путем мокраће)

– у мишићним ћелијама има посебну улогу у у мишићним ћелијама има посебну улогу у магационирању јона Ca који је неопходан за мишићне магационирању јона Ca који је неопходан за мишићне контракције; у овим ћелијама се глатки ЕР назива контракције; у овим ћелијама се глатки ЕР назива саркоплазматични ретикулум.саркоплазматични ретикулум.

*Лекови, као што је нпр. фенобарбитол (средство за умирење), које мајка узима током трудноће *Лекови, као што је нпр. фенобарбитол (средство за умирење), које мајка узима током трудноће могу да оштете органе ембриона. У ћелијама јетре ембриона се налази мала количина глатког ЕР-а могу да оштете органе ембриона. У ћелијама јетре ембриона се налази мала количина глатког ЕР-а па ћелије ембриона немају способност да овај лек разграде. Код одраслог човека фенобарбитол па ћелије ембриона немају способност да овај лек разграде. Код одраслог човека фенобарбитол утиче на повећање количине глатког ЕР-а у ћелијама јетре, чиме се повећава количина ензима који утиче на повећање количине глатког ЕР-а у ћелијама јетре, чиме се повећава количина ензима који разграђује овај лек.разграђује овај лек.

Материје које су створене у ЕР-у (липиди, протеини и др.) пакују се у мале везикуле, назване Материје које су створене у ЕР-у (липиди, протеини и др.) пакују се у мале везикуле, назване транспортне везикулетранспортне везикуле, и оне се одвајају од ЕР-а и крећу до свог циља: до других органела или , и оне се одвајају од ЕР-а и крећу до свог циља: до других органела или ћелијске мембране, где се, или у њу уграђују или избацују у ванћелијску средину.ћелијске мембране, где се, или у њу уграђују или избацују у ванћелијску средину.

Vezikula

cis strana Goldžijevog

aparata

Lumen Goldžijevog

aparata

CisterneVezikuletrans strana Goldžijevog

aparata100 nm

Figure 7-10 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.

ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ (КОМПЛЕКС или ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ (КОМПЛЕКС или област)област)

Образовање Образовање протеина и протеина и липида липида почиње у ЕР-у, почиње у ЕР-у, али се у њему али се у њему не одиграва до не одиграва до краја. краја.

Протеини своју Протеини своју коначну коначну структуру структуру (кватернерну) (кватернерну) стичу у стичу у Голџијевом Голџијевом апарату, што апарату, што важи и за важи и за липиде.липиде.

Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних кесица Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних кесица (цистерни), које су међусобно скоро паралелно (цистерни), које су међусобно скоро паралелно постављене (као наслагани тањири) и на крајевима постављене (као наслагани тањири) и на крајевима су проширене.су проширене.

Уз њих се налазе мање или веће везикуле Уз њих се налазе мање или веће везикуле (мехурићи) у којима се налазе производи синтезе (мехурићи) у којима се налазе производи синтезе Голџијевог апарата.Голџијевог апарата.

Материје синтетисане у ЕР-у допремају се Материје синтетисане у ЕР-у допремају се транспортним везикулама до Голџијевог транспортним везикулама до Голџијевог апарата где се врши њихово апарата где се врши њихово сазревањесазревање, , обележавање и сортирање да би се усмерили обележавање и сортирање да би се усмерили ка тачном одредишту у ћелији. ка тачном одредишту у ћелији.

Голџијев апарат, дакле, Голџијев апарат, дакле, управља кретањемуправља кретањем молекула у ћелији. Из ЕР-а у Голџијев апарат молекула у ћелији. Из ЕР-а у Голџијев апарат доспевају:доспевају:– секреторни протеини (они које ће ћелија секреторни протеини (они које ће ћелија

егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр. егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр. инсулин у ћелијама панкреаса); то је секреторна инсулин у ћелијама панкреаса); то је секреторна улогаулога

– протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану; мембрану;

– протеини (ензими) који ће образовати лизозоме.протеини (ензими) који ће образовати лизозоме. у биљним ћелијама у Голџијевом апарату се у биљним ћелијама у Голџијевом апарату се

обавља синтеза производа који су намењени обавља синтеза производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и плазма мембрани.вакуоли, ћелијском зиду и плазма мембрани.

l i teraturali teratura

http://www.bionet-skola.com/w/http://www.bionet-skola.com/w/ĆĆelijaelija Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici,

ZUNS, Beograd, 2001ZUNS, Beograd, 2001 Grozdanović-Radovanović, Jelena: Grozdanović-Radovanović, Jelena:

Citologija, ZUNS, Beograd, 2000 Citologija, ZUNS, Beograd, 2000 Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u

Beogradu, beograd, 1997Beogradu, beograd, 1997 Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić,

Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, *Grafopan, Beograd, humanom genetikom, *Grafopan, Beograd, 2001 2001