OPŠTINA TUTIN - ruralinfoserbia.rs · Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i Asocijacija za razvoj ibarske doline vodoprivrede Mreža za podršku ruralnom razvoju Područni centar

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i Asocijacija za razvoj ibarske doline vodoprivrede

Mreža za podršku ruralnom razvoju Područni centar Tutin

1

ME

SN

A Z

AJ

ED

NIC

A L

ES

KO

VA

PL

A/P

RA

ST

UD

IJA

OP

ŠT

INA

TU

TIN

Autor: Esad Holić

JUN 2008.

Mreža za podršku ruralnom razvoju – PODRUČNI CENTAR Tutin

2

Sadržaj: POGLAVLJE 1: OPIS METODOLOGIJE................................................................................................. 4

TERMINOLOŠKO OBJAŠNJENJE PLA ..............................................................................................................4 PREDMET PLA METODE................................................................................................................................6 SREDSTVA PLA METODE...............................................................................................................................6 KARAKTERISTIKE PRA...................................................................................................................................7 SREDSTVA ZA SITUACIONU ANALIZU ILI PRA SREDSTVA .....................................................................................8

Predstavljanje situacije u selu ...................................................................................................... 8 Vremenska linija............................................................................................................................. 8 Kategorizacija prema izvorima prihoda..................................................................................... 8 Mapa resursa ................................................................................................................................. 8 Sezonski kalendar .......................................................................................................................... 8 Kategorizacija prema životnom standardu .............................................................................. 9

PLANIRANJE ...............................................................................................................................................9 Stvaranje opcija za poboljšanje situacije................................................................................... 9

POGLAVLJE 2: REZULTATI PRIMENE PLA SREDSTAVA........................................................................ 10 PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U MZ LESKOVA................................................................................................ 10

Vizualizacija.................................................................................................................................. 10 OBJASNJENJE RAZULTATA........................................................................................................... 12 OBJAŠNJENJE REZULTATA ........................................................................................................... 14

MAPA RESURSA........................................................................................................................................ 16 Vizualizacija.................................................................................................................................. 16 OBJASNJENJE REZULTATA ........................................................................................................... 17

KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA ............................................................................................. 22 Vizualizacija.................................................................................................................................. 22

POGLAVLJE 3: LIČNA KARTA SELA ................................................................................................... 26 POLJOPRIVREDNI SISTEM .................................................................................................................. 26

UVOD..................................................................................................................................................... 26 STOČARSKA PROIZVODNJA ....................................................................................................................... 27

Veterinarska zaštita ..................................................................................................................... 27 Govedarstvo................................................................................................................................ 27 Ovčarstvo..................................................................................................................................... 29

RATARSKA PROIZVODNJA ......................................................................................................................... 31 Proizvodnja kabaste stočne hrane ........................................................................................... 31

POLJOPRIVREDNA OPREMA I MEHANIZACIJA .............................................................................................. 31 Mehanizacija ............................................................................................................................... 31 Navodnjavanje............................................................................................................................ 32

EKONOMSKI SISTEM SELA ................................................................................................................. 32 INDUSTRIJSKA ZONA.................................................................................................................................. 32 RURALNI TURIZAM..................................................................................................................................... 32

SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA.......................................................................................................... 32 STANOVNIŠTVO MZ LESKOVA.................................................................................................................... 32 INFRASTRUKTURA ...................................................................................................................................... 33

Saobraćaj i putevi ....................................................................................................................... 33 Vodosnabdevanje i kanalizacija .............................................................................................. 33 Elektro i PTT mreža........................................................................................................................ 33

JAVNE SLUŽBE .......................................................................................................................................... 34 Zdravstvena i socijalna zaštita ................................................................................................... 34


3

Lokalna uprava ........................................................................................................................... 34 Obrazovanje ................................................................................................................................ 34 Savetodavne poljoprivredne službe......................................................................................... 34 Trgovina i usluge.......................................................................................................................... 34

KULTURNI ŽIVOT U SELU .............................................................................................................................. 34 STATUS ŽENA U SELU .................................................................................................................................. 35


4

POGLAVLjE 1: Opis metodologije

Principi PLA su određeni znanjem o tome da zajednica može ući u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne uz zajedničku (članovi zajednice + PLA pomagači ili treneri) identifikaciju sadašnjeg stanja i razvojnih potencijala.Najvažniji deo identifikacije sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom stanju i način na koji ga oni razumeju. Prema principima PLA upravo je ta svest osnovna za rad na razvoju.

Terminološko objašnjenje PLA

PLA-participijalno učenje i delovanje. PLA je određena preko tri ključna termina: • PARTICIPACIJA-UČEŠĆE • UČENjE • DELOVANjE

PARTICIPACIJA (UČEŠĆE) - podrazumeva da i članovi zajednice i PLA pomagači moraju biti aktivni učesnici u razvojnom procesu, pri čemu treba naglasiti da su članovi zajednice ključni. Njihove tablice vrednosti, ideje za poboljšanje sopstvene situacije, predrasude, nade, strahovi, potencijali i potrebe su osnovna i polazna tačka za ulazak u razvojni proces. Oni snose sve posledice svog delovanja na poboljšanju, bilo one pozitivne ili negativne, tako da je i odgovornost njihova.

Participacija za PLA pomagače znači učestvovanje u zajednici prilagođavanjem svog sistema mišljenja i delovanja sistemu mišljenja i delovanja zajednice. Tek iz ovakve pozicije moguća je podrška u inicijaciji razvojnog procesa i to sredstvima procesa intenzivne diskusije. Proces uvođenja zajednice u razvojni proces u kome participiraju i članovi zajednice i PLA pomagači temelji se na učenju.

UČENjE - podrazumeva uvođenje nove »informacije« u svoj sistem mišljenja i delovanja, teorije i prekse, koja se u taj sistem umešta, povezuje mnogostruko sa ostalim delovima celine i čini da nakon toga ta struktura za tu jednu informaciju postane drugačija. Kada postoji namera da se poboljšaju kompleksne situacije, kao što su životni uslovi ljudi, gde ne postoje nikakva očigledna rešenja, od suštinskog je značaja da ljudi koji su pogođeni teškim životnim uslovima idu korak po korak kroz učenje. Ovakvo kretanje uključuje analizu situacije, planiranje i implementaciju i procenu preduzetih mera. Budući da se koraci učenja ponavljaju definisani su kao ciklus učenja.

U radu na razvoju treba koristiti ciklus učenja kao ključni princip da se pomogne poljoprivrednicima u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje. Koraci ciklusa učenja su svest o situaciji sa svim onim što je određuje od potencijala do problema, razmatranje te situacije iz čega tek mora proizaći odlučivanje u pogledu mera koje treba preduzeti, planiranja njihove primene i aktivnosti, delovanja kao implementacije tih mera. Nakon toga sledi buđenje svesti o situaciji nastaloj u zajednici nakon primene tih mera, za kojom sledi novo razmatranje itd. Ciklus učenja se tako širi oko početne svesti ili početne situacije. Svi koraci u ciklusu učenja moraju


5

se polako prelaziti da bi istovremeno predstavljali uvođenje zajednice u razvojni proces.

C i k l us u če n j a

N o v a S v e st

S v e s t

R a z m a tr an je

O d lu k a

A k t iv n o st

D a lje R az m a tr a n je

D r u g a o d lu k a

S le de ć a A k t iv n o s t

“ pr eč i ca ” d o R a zv oj a

P o d r š k a

Na grafikonu je predstavljena i „prečica do razvoja“ koju PLA metod izbegava. Ona može biti objašnjena na sledeći način. Oni koji žele da pomognu uvođenje zajednice u razvojni proces (nacionalne ili internacionalne organizacije), često smatraju da poljoprivrednici nisu svesni svojih ograničenja, da su bez znanja, da su daleko „iza“ modernog poljoprivrednog razvoja. Ove se organizacije, na taj način, vode isključivo svojom svešću o situaciji, predlažu rešenja ili predlažu i preduzimaju aktivnosti za poljoprivrednike. Poljoprivrednici su tako retko kad uključeni u proces poboljšanja sopstvenih životnih uslova. Ovaj pristup je često praćen najboljim namerama, ali budući da ključne osobe nisu uključene u proces, ne može za posledicu imati uvođenje zajednice u razvojni proceces, već parcijalna rešenja nekih problema zajednice koji ubrzo izrastu u nove probleme. Osim toga, to za posledicu ima i održavanje zajednice u stanju zavisnosti od pomoći sa strane. Međutim, cilj primene PLA metode jeste podrška uvođenju zajednice u razvojni proces koji je održiv tako da, kao što je rečeno, taj proces mora biti iniciran od strane članova zajednice. Oni otuda moraju proći sve korake u tom ciklusu zato što sve mere i njihova primena moraju proizaći iz njihove svesti i razmatranja.

Ciklus učenja je ključni element ne samo za poljoprivrednike, kada sprovode mere da bi poboljšali svoju situaciju, već i za formiranje diskusionog procesa između poljoprivrednika i PLA pomagača da bi identifikovali odgovarajuću podršku uvođenju zajednice u razvojni proces.

Na grafikonu podrška je u središtu ciklusa učenja, a to znači da i sami PLA pomagači moraju zajedno sa članovima zajednice prolaziti sve korake ciklusa učenja da bi svoju podršku mogli da usaglase sa sistemom mišljenja poljoprivrednika i promenama koje se zbivaju u tom sistemu u toku kretanja kroz ciklus učenja.

Zajedničko učenje poljoprivrednika i PLA pomagača upotpunjuje ciklus učenja i samo je element podrške. Uvažavanje različitih međusobnih znanja kao podjednako važnih je od suštinskog značaja,naročito za strana lica. Drugim rečima strana lica (PLA pomagači) uče da razumeju opažanja,znanja i ideje unutrašnjih kao preduslov da bi se zajednici pomoglo na razuman i ciljno usmeren način. Prema tome, znanje poljoprivrednika i njihovih porodica, njihova opažanja vlastite situacije i njihove ideje za poboljšanje trebalo bi da budu polazna tačka za situacionu analizu. Kao drugi


6

korak, i ukoliko je potrebno, znanje stranih lica o specifičnim aspektima može biti uneto u diskusiju, što omogućava da unutrašnji uče od spoljašnjih.

DELOVANjE - u smislu postizanja konkretnih poboljšanja je osnovna i krajnja karakteristika učenja. Stoga bi diskusioni proces tokom situacione analize i planiranja trebalo da bude usmeren ka konkretnim rezultatima u okviru razumnog vremenskog perioda. Način delovanja i podrška koja mu je potrebna moraju proizaći iz ciklusa učenja i biti rezultat zaključivanja meštana, ali i podržan od strane PLA pomagača, odnosno, organizacije čiji su oni predstavnici.

Predmet PLA metode

Život poljoprivrednika nije ograničen samo na poljoprivredna pitanja, već je mnogo kompleksniji. Pored pokušaja da se razumeju poljoprivredna gledišta, mi moramo da razumemo i životni sistem poljoprivrednika.

Životni sistem se sastoji od tri glavna sistema:

• ekonomskog sistema • poljoprivrednog sistema • socio-kulturnog sistema

Svaki od njih se sastoji od manjih pod-sistema. Cilj poljoprivrednika jeste da održava taj sistem u ravnoteži i da u skladu sa tim donosi odluke. Dakle, njegovo odlučivanje obuhvata i zavisi od predstavljenog trougla i vezano je za uravnoteženje odnosa među sistemima. Trenutno životni sistem poljoprivrednika nije u ravnoteži. Pored suočavanja sa problemima u poljoprivredi on je suočen i sa ekonomskim i socijalnim poteškoćama što ga sprečava da poboljša životni standard.

Tek ukoliko poljoprivrednici i mi znamo koji delovi životnog sistema uzrokuju postojeću neravnotežu možemo zajedno doći i do određenih rešenja.

Otuda možemo životni sistem farmera nazvati predmetom PLA metode.

Sredstva PLA metode

PLA metoda primenjena u selu Šljivovica obuhvata dva koraka:

• analizu situacije u selu • planiranje

U oba koraka se primenjuju različita sredstva PLA metode (PRA sredstva i sredstva planiranja).

• ANALIZA SITUACIJE (SITUACIONA ANALIZA) • AKTIVNA PROCENA SELA • PARTICIPATORY RURAL APPRISAL (PRA)

Situaciona analiza kao aktivna procena sela je postepeno razvijena tokom 1990 ih. Usmerena je na to da sami poljoprivrednici izlože i analiziraju svoju situaciju sa ciljem da započnu promenu i poboljšanje svojih životnih uslova. Strana lica (PLA treneri) učestvuju kao pomagači koji koriste postignuta saznanja radi podrške daljem usmeravanju zajednice na razvojni proces i analize mera koje treba sprovesti da bi se to poboljsanje postiglo.


7

Rezultati situacione analize, koja se vrši u produktivnoj saradnji između pomagača i članova zajednice, treba da posluže u identifikaciji problema zajednice, sa istovremenom identifikacijom potencijala, njihovih ograničenja, kao i obima i vrste potrebne podrške za prevazilaženje identifikovanih ograničenja.

Situaciona analiza je prvi korak u procesu razvoja, zato što članovi zajednice aktivno učestvuju u analizi svoje situacije, na osnovu nje donose prave i pravovremene odluke vezane za poboljšanje trenutne situacije, stičući uvid u širinu konteksta u kome se ona događa.

Karakteristike PRA

Merenje uglova

Budući da je osnovni interes saznanje o što širem okviru trenutne situacije, analiza treba da bude široko strukturisana. To se postiže tzv. merenjem uglova, koje se odnosi na kompoziciju PLA tima, izvor informacija, metode i sredstva PRA.

• tim treba da bude sastavljen od osoba različitog pola, godišta, profesionalnog znanja.

• izvor informacija je mišljenje članova zajednice, sekundarni podaci o zajednici, stručne osobe, sopstvena moć zapažanja i iskustvo aktivnog učešća u svakodnevnom životu.

• metode koje se koriste su planiranje, dijagrami, rangiranje, polustrukturisani intervjui

• PRA sredstva: predstavljanje situacije u selu, vremenska linija, rangiranje na osnovu izvora prihoda, mapa resursa, sezonski kalendar i kategorizacija prema životnom standardu

Kontinuirana analiza

Podaci koji se steknu na jednom sastanku sa članovima zajednice odmah se analiziraju i tako pripremaju za naredni sastanak.Na taj način se znanje o situaciji zajednice postepeno nadgrađuje već tokom diskusije sa članovima zajednice.

Fleksibilnost i neformalnost metode

Sve metode su polustrukturisane. U skladu sa procesom diskusije se preispituju, prilagođavaju i modifikuju.

Optimalno neznanje i odgovarajuća nepreciznost

U toku diskusionog procesa primaju se razne informacije. Sticanjem znanja o situaciji stiče se mogućnost razlikovanja potrebnih i nepotrebnih primljenih informacija. PLA treneri primaju informacije sa optimalnim neznanjem i nepreciznošću, ali moraju biti osposobljeni da meru neznanja i nepreciznosti postave sami u saglasnosti sa upoznavanjem situacije, kao uslova i okvira koji određuje informacije.

Kritička svest

Za sud o informaciji potrebna je kritička svest.Primenjeno u ovom kontekstu to znači da PLA trener treba da uzme u obzir sve uslove koji mogu uticati na objektivnost dobijene informacije neophodne za situacionu analizu. Npr:


8

• loša berba čini da ljudi svoju situaciju vide negativnije • bogatiji u zajednici često daju sasvim suprotne informacije od

siromašnijih

Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva

Nabrojana sredstva se koriste kako bi se sa članovima zajednice što sistematičnije i obuhvatnije analizirala njihova situacija. Svako sredstvo pojedinačno osvetljava različite aspekte životnog sistema zajednice (poljoprivrednog, ekonomskog i socio-kulturnog ).

Rezultati primene ovih sredstava, dakle, situaciona analiza, služe kao osnova za stvaranje opcija za poboljšanje i odlučivanje koje mere s tim u vezi treba preduzeti. I primena PRA sredstava, kao i analiza rezultata te primene odvijaju se u diskusionom procesu sa članovima zajednice. Članovi zajednice uz podršku PLA pomagača treba da sve dobijene informacije povežu u celinu koja adekvatno opisuje njihovu situaciju.

Predstavljanje situacije u selu

Ovim sredstvom članovi zajednice započinju diskusioni proces čiji je cilj situaciona analiza, kao korak u razvojnom procesu, pre svega identifikacijom potencijala i problema zajednice. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.

Vremenska linija

Primena ovog sredstva omogućava razumevanje trenutne situacije sticanjem uvida u prošlost, tj.prošle uspešne i neuspešne pokušaje da se situacija promeni i događaje koji su direktno ili indirektno uzrokovali trenutnu situaciju. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi sastavljenoj od starijih članova zajednice.

Kategorizacija prema izvorima prihoda

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda članova zajednice, upoznajemo se sa problemima u sticanju prihoda poljoprivrednim delatnostima i saznajemo obim zastupljenosti vanpoljoprivrednih prihoda. Sredstvo se ponavlja u više grupa kako bi se stekao uvid o različitim izvorima prihoda.

Mapa resursa

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u pregled koji članovi zajednice imaju nad svojim potencijalima, pre svega resursima, i mogućnostima njihove eksploatacije radi poboljšanja životnih uslova. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi kojoj se prepušta crtanje mape i obeležavanje resursa na njoj.

Sezonski kalendar

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u poljoprivredni sistem zajednice, istovremeno osvetljavajući, kroz razmatranje distribucije prihoda i rashoda, ekonomski sistem. Sredstvo se primenjuje u grupi sastavljenoj od poljoprivredno aktivnih meštana, sa što širim spektrom poljoprivrednih delatnosti u toku godine.


9

Kategorizacija prema životnom standardu

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u socio-kulturni sistem zajednice. Članovi zajednice koji učestvuju u radu razlikuju domaćinstva prema životnom standardu. Cilj je da se sva domaćinstva obuhvate kategorijama i da se navedu karakteristike različitih kategorija životnog standarda u datoj zajednici onako kako ih poimaju učesnici u radu. Sredstvo se primenjuje u grupi.

Planiranje

Planiranje je sledeći korak nakon završene analiza situacije i jedan od koraka u ciklusu učenja. Najvažnije sredstvo koje se primenjuje u ovom koraku PLA metode jeste stvaranje opcija onoga što može biti učinjeno za poboljšanje situacije .

Stvaranje opcija za poboljšanje situacije

Stvaranje opcija se usmerava ka sticanju ideja o onome šta može biti učinjeno da se poboljša situacija, stoga je to proces buđenja ideja. Ovo sredstvo se primenjuje na informacije koje smo stekli primenom PRA sredstava. U ovoj fazi izvodljivost ne bi trebalo da bude uzimana u obzir, zato što i vidljivo lude ideje mogu imati potencijale koji vode ka promeni situacije. Da bi se zadržao jasan pogled,opcije moraju biti konstruisane na osnovu mogućnosti njihovog izvođenja

• od strane samih seljaka • od strane samih seljaka i uz pomoć sa strane • samo uz pomoć sa strane

Vremenski aspekt takođe pomaže formiranju procesa buđenja ideja: u svakoj koloni, one koje verovatno mogu biti sprovedene za relativno kratko vreme mogu stajati zajedno, I one za koje treba više vremena za sprovođenje.

Prvo od sredstava planiranja je stvaranje opcija. Ono sledi situacionu analizu koja nam daje okvir za stvaranje i analizu opcija za poboljšanje. U toku predstavljanja situacije u selu kao prvog primenjenog PRA sredstva članovi zajednice iznose potencijala i probleme svoje zajednice kao odgovore na pitanja „Šta vam se ne/sviđa u vašem selu?“. Spisak problema u toku situacione analize, odnosno rada sa članovima zajednice, može biti proširen u zavisnosti od aktivnog promišljanja članova zajednice o svojim problemima. Ovo sredstvo omogućava članovima zajednice da među tim problemima razlikuju one koje mogu sami rešiti, za koje im treba i pomoć sa strane i one probleme koji zavise isključivo od pomoći sa strane. Takvo razlikovanje omogućava usredsređivanje na izvodljiva rešenja i mobilizaciju vlastitih potencijala. “Opcije za poboljšanje“ su ti navedeni problemi tretirani kao oni čije bi rešavanje poboljšalo situaciju. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi.


10

POGLAVLjE 2: Rezultati primene PLA sredstava

Predstavljanje situacije u MZ Leskova

Vizualizacija

POTENCIJALI PROBLEMI

• Regionalni asfaltni put • Fabrika treseta • Razvoj govedarstva i ovčarstva • Ljudski resursi • Razvoj pčelarstva • Stočna i zelena pijaca • Lovni rezarvat • Ribolov • Priordni ambijent i zdrava sredina • Izvori zdrave pijaće vode • Ljetnje pripreme sportista • Zemljoradničke zadruge i udruženja • Prostrani pašnjaci • Dobri uslovi za seoski turizam • Geografski polozaj

• Seoska infrastruktura • Kanalizacija • Dotrajali vodovod • Krov škole i grejanja u losem stanju • Nema obdaniste • Zgrada pošte neopremljena • Nema dom kulture • Nema sportskih poligona • Nema veterinara a ima ambulanta • Nereseno pitanje poljoprivrednog

zemljista u vlasnistvu starih zadruga. • Nedostatak mehanizacije • Otkup šumskih plodova • Jeftine otkupne cijene poljoprivrednih

proizvoda


• Prikupljanje šumskih plodova

• Skup repromaterijal za poljoprivredu

11

Mreža za podršku ruralnom razvoju – P O D R U Č N I C E N T A R T U T I N

OBJASNJENJE RAZULTATA

Sredstvo je primjenjeno na grupi od 15 meštana od kojih 5 žena i 10 muškaraca.Kao osnovne grane poljoprivrede koje imaju perspektivu naveli su stočarstvo(govedarstvo i ovačarstvo).

Mestani pre svega isticu nezagadjenu sredinu i velike povrsine livada i pasnjaka kao potencijal za proizvodnju zdrave hrane i realizaciju projekata organske proizvodnje.

U govedarstvu je proizvodnja junećeg mesa, mleka i preradjevine od mleka: sir i kajmak. U poslednje vreme primetna je promena rasnog sastava stoke i uglavnom se gaji simentalac sa izuzetkom pedesetak grla buše.

Ovcarstvo je poznato po proizvodnji jagnjećeg mesa, ovčije stelje (pršute) i paprike u kajmaku, kao i ovčijeg sira. Od rasa u ovčarstvu zastupljena je sjenička pramenka.

Voćarska proizvodnja se ogleda u maloj proizvodnji jabuka i sljiva. U glavnom se ovi proizvodi koriste za domaće potrebe.

Seoski turizam je potencijal koji polako ali sigumo predstavlja granu koja će omogu6iti pove6anje prihoda na selu i omogu6iti prodaju većeg dela poljoprivrednih proizvoda direktno gostima. Za sada se jedan deo poljoprivrednih proizvoda prodaje sportistima u toku leta.

Od ratarskih kultura najviše se proizvodi krompir, koji je demonstriran i daje velike prihode. Ostale ratarske kulture koriste se sarno za svoje potrebe.

Đerekarska reka je mesto gde borave često ribolovci loveći pastrmku, klena, krkušu ...

Dvadeset radnika radi u fabriku treseta i kao dodatnu delatnost bave se poljoprivredom i stocarstvom.

Najduzi vodovod na Balkanu u dužini od 83 km prolazi kroz ovu MZ i najmanje 50 domaćinstava koristi ovaj vodovod. Vodovod je u lošem stanju (cevi su od azbesta) i u toku je izrada projekta za rekonstrukciju vodovoda. Projekat za kanalizaciju mestani ove MZ su izfinansirali i uradili. Inace, u selima veliki je broj izvora zdrave vode.

U MZ imaju dve zadruge i dva udruzenja.

Regionalni put Tutin-Sjenica prolazi kroz ovu MZ. Od Tutina do Leskove u dužini od 20 km je asafaltna podloga, dok je od Leskove do Sjenice makadamska podloga.

U Leskovi postoji velelepna osmogodisnja skola, a u Nabojama cetvorogodisnja. Zbog surovih klimatskih uslova doslo je do oste6enja krova i centralnog grejanja skole u Leskovi.

Zgrada pošte je urađena, ali nije dovršena.

Veterinarska ambulanta postoji, ali nema veterinara. U ovoj MZ unazad nekoliko godina preko opstine i zadruga uradjeno je dosta na edukaciji iz oblasti poljoprivrede.

Bogatstvo šumskim plodovima daju nakupcima velike šanse za zaradu.

Veliki problem jednog dela mestana oko zemljišta koje je nekad oduzeto od seoskog dobra i dodijeljeno starim zemljoradničkim zadrugama, te se sada prodaje i ugrožava seoski pašnjak.

12


13

U MZ postoje savremena zelena i stočna pijaca u čijoj izgradnji su učestvovali strani donatori, opština i meštani.

Vremenska linija

Vizualizacija

1950 u MZ Leskova zivi 200 domaćinstava oko 950 stanovnika, 1100 grla krupne stoke i 3500 grla sitne stoke

1951 formirana ZZ Leskova

1952 sagrađen zadružni dom u Leskovi i dve velike farme

1953 lzgradnja makadamskog puta Tutin -Leskova

1957 pocelo iseljavanje stanovnistva za Tursku i Makedoniju

1960 izgradnja cetvorogodisnje skole u Naboje

1970 160 domacinstava, prestanak iseljavanja

1971 veliki otkup jagnjadi, koji vrsi ZZ

1973 uradjen pesterski vodovod

1975 elektrifikacija sela

1976 prvi traktor u selu

1981 prva dva km asfalta Tutin-Leskova

1982 povećan broj krupne i sitne stoke: 1200 krupne i 4000 ovaca

1984 izgradjena zdravstvena stanica u Leskovi

1986 sagradjena nova osmogodisnja skola u Leskovi, nova trafostanica

1987 uradjeno jos 7 km asfalta Tutin-Leskova

1988 dobre cene za poljoprivredne proizvode

1991 pocetak iseljavanja mladih sa sela

1992 nagli pad broja grla sitne i krupne stoke

1996 dva km asfaltnog puta Tutin-Leskova, sagradjena zgrada poste


1997 sagradjena dzamija u Leskovi

1998 sagradjena dzamija u Naboje

2002 raste broj grla krupne i sitne stoke

2003 formirana ZZ i udruzenje poljprivrednika

2004 prvi sajam stoke

2006 7 km asfaltnog puta Tutin-Leskova

2007 uradjena zelena i stocna pijaca, pocele sa izgradnjom dye benzinske pumpe

2008 160 domacinstava, 1200 stanovnika, 150 ucenika, 1100 krava, 2100 ovaca, 40 trtaktora

OBJAŠNJENJE REZULTATA

Sredstvo je primenjeno u grupi od 4 starija mestana MZ Leskova, koji su autenticni svedoci tih dogadjaja.

Vremenskom linijom je omogućen uvid u prošlost sela, identifikovani su događaje koji su bitni za razvoj sela i njegov ekonomski, socio-kulturni i poljoiprivredni sistem, kao i kritične tačke u tom razvoju.

U MZ Leskova 50-tih godina zivelo je oko 200 domacinstava sa 950 stanovnika. 1951. godine pocinje iseljavanje za Tursku i Makedoniju. Stanovnici koji su se iselili uglavnom su ostali tamo da zive ali su srcem vezani za ovaj kraj sto se vidi po raznim donacijama koje daju pri izgradnji rodnog kraja.

1991. godine pocinje iseljavanje mladih sa sela, prvenstveno zbog loše ekonomsko-politicke situacije u zemlji. Kasnije se deo omladine vraća u selo i pocinje da investira u ekonomski razvoj sela (poljoprivreda, stocarstvo). Sada van MZ zivi negde oko 10% stanovnika. MZ ima i veliki broj intelektualaca od kojih vecina zivi u selu. Odredjen (manji) broj njih radi van MZ ali mesto prebivalista im je na teritoriji MZ. Sada u MZ zivi oko 150 domacinstava sa oko ] 200 stanovnika ..

1951. godina je formirana prva ZZ na ovim prostorima. Ista je u to vreme imala veoma bitan uticaj na dalji razvoj MZ . zahvaljujuci njoj 70-tih gdinaje vrsen otkup jagnjadi u ogromnim koliCinama. Ista su bila izvezena na trziste Grcke i Italije.

80-tih godina pocinje prema MZ da stizu i prvi kilometri asvalta. Uradjeno jue tada 2 km, 1987 godine jos 7km i 2006. godine takodje jos 7km. Ovih dana se postavljaju i zadnji metri asfalta prema MZ.

1975 godine je MZ dobila struju.

Karakteristican je prvo nagli razvoj (1982.god.) a onda i pad (1992.) stocarstva u MZ. Sa oko 1200 grla krupsne i 4000 sitne stoke taj broj je drasticno pao 1992. godine zbog prvenstveno loše politicke situacije u zemlji.

2002.,2003. godine i nadalje oseca se razvoj ove MZ. Formiraju se dve ZZ i nekoliko udruzenja. Raste brij krupne i sitne stoke. Interesantan je i podatak da se naglo menja rasni sastav stoke. Umesto buse sada se uglavnom gaje simentalska rasa. 2007.

14


godine se izgradjuje zelena i stocna oijaca, kao i zapocinje izgradnje dve benmzinske pumpe.

Sad a selo ima oko 160 domacinstava, 150 ucenika, 1 100 nz krava, 2100 ovaca preko 40 traktora.

15


Mapa resursa

Vizualizacija


OBJASNJENJE REZULTATA

Sredstvo jue primenjeno u grupi od 5 mladjih ucesnika, cime je dobijena slika prirodnih resursa kojima ova MZ raspolaze, a od vaznosti su kada je u pitanju poljoprivreda i druge delatnosti u ovoj MZ.

MZ pripada brdsko- planinskim tipu naselja. Udaljena je zapadno od Tutina oko 20 km. Sa Tutinom je povazana asfaltnim putem novije gradnje. Sa opstinom Sjenica MZ je takodje povezana, ali makadamskim regionalnim putem. Kuce su rasporedjene sa leve i desne strane asfaltnog puta koji vodi do centra MZ. Dalje, od centra sela ide ka obliznjim naseljima makadamski put koji je u relativno dobrom stanju. U MZ ima oko 160 domacinstava sa oko 1200 stanovnika.

Juznom i zapadnom granicom MZ tece Đerekarska reka sa veoma cistom vodom , bogatom raznovrsnim recnim ribama (pastrmka, šaran ... ) i ona daje mogucnost da se u bliskoj buducnosti izgradi određeni broj ribnjaka, cime bi se ostvarila i određena ekonomska korist.

Meštani MZ se uglavnom bave stočarsvom i postoji nekoliko savremeno uradjenih objekata za stoku. Nadaleko je poznat sir i paprika u pavlaci sa ovog područja.

Kraj bi bio interesantam i veoma pogodan za bavljenje seoskim turizmom,

U centru MZ se nalazi i fabrika treseta koja zapošljava dvadesetak radnika.

U centru MZ nalazi se skola novije gradnje. Ista ima i savremenu fiskulturnu salu i kabinete. Ona je i centar kulturno-umetnickih dogadjanja u ovoj MZ.

Mesna zajednica poseduje i zdravstvenu stanicu koja pruza osnovne zdravstvene usluge. Od severa MZ gde je nadmorska visina (Grački krš) 1430m, gde je smešten zaseok Gradac sa brdovitim djelovima i sa malo niske šume sa najviše površine pašnjaka i malom površinom oranice. Istokom je velika površina šume (bukva, hrast) i livade, dok oranice u sitnoj površini. Jug je najniži dio MZ sa 1000m nadmorske visine gde uglavnom ima šume i pašnjaka. Zapadni deo je uglavnom pod oranicama i livadama.


18


Sezonski kaledar

Vizualizacija

Sezonski kalendar Ja

nuar

Febr

uar

Mar

t

April

Maj

Jun

Jul

Avgu

st

Sept

emba

r

Okto

bar

Nove

mba

r

Dece

mba

r

padavine sneg sneg kiša, sneg kiša sunčano,

kiša

S

grad

U

Š A

kiša, grad kiša kiša,

sneg sneg

-20 do 15 -10 do 15 0 do 25 5 do 25 10 do 30 15 do 35 15 do 40 15 do 35 5 do 30 0 do 25 0 do 15 -20 do 10temperat

malina Vezivanje izdanaka đubrenje

Vezivanje izdanakađubrenje

Prskanje,plevenje,uklanj.

izdanaka, prihrana

Zaštita od truleži

ploda prihrana

Berba maline

Odstra-njvanje starih

izdanaka

Zaštita novih

izdanaka

borovnica Dodavane

pilevine I đubrenje

Rezidba I zaštita

Zaštita berba berba berba zaštita

jabuka rezidba đubrenje đubrenje Zašt.bilj.

bolesti i insekata

Zašt.bilj. bolesti i insekata

berba dorada I skladište-

nje

šljiva

đubrenje stajna-kom

oreziva-nje,

krečenje,prskanje

zašt.bilj. bolesti i insekata

zašt.bilj. bolesti i insekata

berba podizanje

novih zasada

Pred zimsko

prskanje

krompir đubrenje

stajna-kom

priprema zemlje

Prodaja

setva setva do 25.

Zaš. bilj. od korova

Zaštita od biljnih bolesti i štetočina

Zaštita od biljnih bolesti i štetočina

Vađenje krompira

Vađenje krompira

Dorada Dorada

Prodaja

zatvoreni sistem ržanja d kombinovani sistem držanja Zatvoreni sistem

Govedarstvo tuberkulinizacija

zatvoreni sistem držanja zatvoreni sistem i s p a Š a

ovčarstvo jagnjod 20.

enje do 20.

prehranajagnjadi

mešprodaja

striža

anjejagnjadi

Pripust lučenje

Krmno bilje đubrenje đubrenje

KOSI DBA drugi otkos

ribarstvo dezinf. bazena

unos mlađi dezinf.

bazena dezinf. bazena prodaja

19


prihodi

Rashodi

dinamika aktivnosti muškaraca

dinamika aktivnosti žena

Objašnjenje rezultata

Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogucava uvid i informaciju 0 klimatskim promenama i uslovima podrucja, znacajnim granama poljoprivrede za MZ, ekonomski status domaCinstva MZ i dinamici aktivnosti po polovima.

Klimatski uslovi

MZ pripada brdsko-planinskom delu. U zapadnom i juznom delu MZ ima i ravničarskih predela.

Odlikuje se umerenim do jakim zimama i umerenim do jakim sneZnim padavinama. Leta se nekoliko zadnjih godina sa manjom kolicinom padavina sa visokim temperaturama.

Najzastupljenije grane poljoprivrede su govedarstvo, ovcarstvo, ratarstvo ...

GOVEDARSTVO Ovde se radi prevashodno o grlima namenjenim za proizvodnju mleka i za tov.

Kadaje u pitanju rasni sastav kod farmera su prisutna grla simentalske rase i manji deo (oko 50) buša. Grla se tokom zimskog perioda drze u stalama, a leti se uglavnom napasaju na pasnjacima kojih ovde ima dosta. Zastupljenost pojedinih hraniva zavisi i od godisnjeg doba. Od novembra pa do aprila obroci su sastavljeni od sena i koncetrata. Dokse u ostalim mesecima govedima daje, to jest napasaju se zelenom masom uz dodatak koncetrata. Količine mleka se kreću od 15 do 20 litara po muznom grlu. Vestacko oselllenjavanje kao Illera u reprodukciji je naglo zazivelo zadnjih nekoliko godina. Zdravstveno stanje zivotinja se redovno obavlja od strane veterinara kao i testovi na tuberkolozu i brucelozu. Krajnji proizvod Illieko, sir, kajlllak, paprika u kajlllaku i pavlaci ... )

OVČARSTVO

20

Takodje vredna grana poljoprivrede i pogodna za bavljenje u ovom kraju koji je bogat pasnjacima za sitnu stoku. Uglavnom se gaji sjenicka ovca i melezi.


Zimi se drze u zatvorenolll prostoru dok leti se uglavnolll drze u torovillla noeu a danju idu na pasarenje. Osnovna hrana je seno od novembra do apriJa a u ostalolll vrelllenskom periodu napasanje uz dodatak koncetrata i ostalih hraniva . korist se ogleda ujagnjadillla Illieku, Illanje u vuni. Poznatje nadaleko ovciji sir cija cena na trzistu trenutno ide i do 6 eura po kg.

RATARSTVO Što se tiče ratarstva zastupljene su sledeće kulture: ječam, ovas i pšenica. Ove zitarice se seju kao jare. Prinosi su relativno dobri a koriste se uglavnolll za ishranu svojih grla. Đubrenje se vrsi stajnjakom uz dodatak i mineralnih djubriva. Obično se setva obavlja krajem aprila, a zetva u septembru.

EKONOMSKI STATUS DOMACINSTAVA SA SVIM NAVEDENIM DELATNOSTIMA Meštani MZ prihode ostvaruju tokolll cele godine, tim što se u mesecima aprilu, maju i junu ostvaruju najveći jer se tada prodaju jagnjad i telad. Prihodi se ostvaruju i prodajom mleka, sira, jagnjadi ... )

Rashodi

Rashoda illla tokolll cele godine ali najveei su u aprili kada se vrsi setva useva kao i u septelllbru i oktobru kada se vrsi zetva i priprema zelllije za narednu godinu.

PODELA RADA PREMA POLNOJ RAZLICI I DINAMIKA AKTIVNOSTI. Aktivnosti muskaraca i zen a se ne Illogu precizno odvojiti jer se uglavnom poslovi obavljaju zajednicki. Zenska populacija vise radi na Illuzi ovaca i u jesen kada se sprema zimnica. Muskarci kazu da i tada vise rade u pripremi ogreva i drugim poslovima.

21


Kategorizacija prema izvorima prihoda

Vizualizacija

POLjOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA VANPOLjOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

1. Prodaja teladi 20% 1. Plate zaposlenih 5%

2. Prodaja tovnih junadi 10% 2. Penzije iz radnih odnosa 3%

3. Prodaja mleka 40% 3. Trgovina i zanatstvo 5%

4. Prodaja jagnjadi 10% 4. Narodna radinost 5%

5. Prodaja sira i kajmaka 10% 5. Poljoprivredne penzije 5%

6. Prodaja paprika u pavlaci (kajmaku) 10%


Kategorizacija je promenjena u grupi od 5 mestana ove MZ. Kategorizacija ima zadatak da da pregled uCeSca poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu MZ, odnosno razdvoji poljoprivredne od vanpoljoprivrednih delatnosti-

U vanpoljoprivredi ima veoma maolo zaposlenoh. Tu je nesto penzija iz radnog odnosa kao i poljioprivredne penzije. Ima porodica koje se bave narodnom radinoscu, izradjujuci predmete od vune. Polojoiprivredne penzije uzimaju malo ucesce u ukupnom dohodku jer su male.

Sto se tice izvora prihoda u poljoiprivredi, prvo mesto zauzima prodaja teladi i jagnjadi. Dosta veliki prihodi se ostvaruju i prodajom mleka i mlecnih proizvoda (pesterskog sira i kajmaka, te paprika u mleku i pavlci.po ovom osnovu prihod ostvaruje vise od 50 % domacinstava. Ako se uzme u obzir i cinjenica daja nasglo promenjen rasni sastav stoke, to je procenat možda I veći.

22


Kategorizacija prema životnom standardu

Vizualizacija

DOMAČINSTVO IZNAD PROSEKA (45 %) PROSEČNO DOMAĆINSTVO (50 %)

• obradivo zemljište 2-5ha • traktor sa kompletnim priključcima • krupna stoka 5-10 grla • ovce 30-50 • sopstvena radna snaga • plata • poljoprivredna penzija

• plata i poljoprivredna penzija • dovoljno radne snage • traktor bez kompletnih priključaka • obradivog zemljišta do 2 ha • ovce do 20 grla • 1-5 grla krupne stoke • sopstvena radna snaga

DOMAČINSTVO ISPOD PROSEKA (3 %) STARAČKO I SAMAČKO DOMAĆINSTVO (2 %)

• obradivo zemljište do 1ha • nemaju traktor • poseduju ručne kosačice • 1-2 grla krupne stoke • penzija

• prosečno do1ha obradivog zemljišta • penzija • nemaju mehanizaciju • nemaju stoku, uz izuzetke


Sredstvo je primenjeno u grupi od 5 mestana i isto nam omogucava da steknemo uvid kako mestani prave razlike po standardu domacinstva. Uglavnom su ucesnici u kategorizaciji razlikovali cetiri kategorije domacinstava.

Domacinstava iznad proseka ima oko 45 %. Imaju mehanizaciju, seju psenicu, jecam, ovas .... Imaju oko 5-10 grla krupne stoke i 30-50 grla sitne stoke-poseduju sopstvenu radnu snagu. Ima domacinstava koji se bave poiljoprivredom a i u radnom odnosu su ili pak, primaju penziju,.

U Prosecna domacinstva odpada negde oko 50 %. lsta imaju u proseku oko 2 ha zemlje sa mehasnizacijom, istina, nekompletnom . Gaje relativno skroman broj sitne i krupne stoke. Poseduju sopstfvenu radnu snagu.

Domacinstav ispod proseka (3%) imaju do 1 ha zemlje. Nemaju traktore osim po neku rucnu kosacicu. lumaju jedno do dva grla krupne stoke .neki od njih imaju i nesto sitne stoke.

Staracka i iznemogla domacinstva (2%) imaju odredjen broj obradive zemlje.

Nemaju mehanizaciju a gaji iskljucivo po jednu kravu za svoje potrebe. Vecina primaju penzij

23


Stvaranje opcija za poboljšanje

Vizualizacija

MI SAMI MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

Organizovani otkup Kanalizacija Seoska infrastruktura

Organizovani otkup Krov škole i grejanje Dotrajali vodovod

Udruživanje u zadruge i udruženja Obdanište

Veterinar Zgrada pošte

Sportski poligoni

Imovinsko-pravno rešenje vlasništva nad zemljištem i

zgradama

Otkup šumskih plodova

Povećanje otkupne cene


Sredstvo je primenjeno na grupi od 25 meStana. Stvaranje opcija, kaoi sredstvo planiranja, primenjuje se na rezulate primene prvog sredstva situacione analize, ovo sredstvo se, u fazi planiranja PLA metode, vraca na probleme koje su mestani idntifikovali primenom PRA srestya, predstavljanje situacije u selu i kategorizuje ih prema njihovim mogucnostima u MZ da se odredjeni problemi rese .. navedeni su i prob lemi zua c ije je resavanje osim sopstven ih resursa neophodna i poomoc sa strane, kao i problemi koji se ne mogu resiti svojimresursima vec sarno sa strane.

MI SAMT Pored postojece dye zadruge mestani su se izjasnili da su u mogucnosti da formiraju jos neko udruzenje, kao i da povecaju poljoprivrednu proizvodnju. Samim organizovanjem u udruzenja i zadruge lakse bi se resio i problem organizovanog otkupa. Kako je zgrada za veterinara uradjena i opremljena to cemo i obezbediti i jednog veterinara za rad na ovom podrucju.

MI SAMI IZ POMOC SA STRANE Ovi problemi bi se prvenstveno resavali udruzivanjem resursa MZ i resursa eventualnog partnera ciji pronalazak za sada ide veoma oteZano. Tu si identifikovani problemi klanalizacije, rekonstrukcije krova na skoli,

24


zavrsnih radova na zgradi poste,izgradnja sportskih terena,resenje imovinsko-pravnih odnosa zemljista i zgrada cije je v]asnistvo nejasno (drtavno ili neke ugasene zadruge).

SAMO IZ POMOC STRANE. Ovde su identifikoyana dva goruca problema za nasu MZ. Recje 0 •• PeSterskom vodovodu .. , dotrajalom, sa azbesnim popucalim cevima u kojima se ulivaju i poveSinske vode, sto je inicijator raznih zaraznih bolesti.

Drugi problem je seoska infrastruktura koja je u relativno losem stanju.

Neophodno je uraditi i povezati sve zaseoke sa centrom MZ.

25


Poglavlje 3: LIČNA KARTA SELA

Poljoprivredni sistem

Uvod

Mesna zajednica Leskova pripada tipu brdsko – planinskog sela sa 160 domaćinstava i sa svim karakteristikama koje ova reljefna struktura nosi sa sobom. Primenom mape resursa , PRA sredstva, dobijen je jasan uvid u prirodne resurse i potencijale kojima selo sa ovakvim geografskim položajem raspolaže. Klimatski uslovi, sa dugim i oštrim zimskim i umerenim letnjim periodom, kao i relativno mala godišnja količina padavina usmeravaju poljoprivredno stanovništvo naše MZ na određene sisteme proizvodnje u svim granama poljoprivrede.

MZ raspolaže malim zemljišnim površinama više klase što, takođe, pokazuju rezultati primene mape resursa. Ove površine nalazi se u središnjem delu sela uglavnom isprepletane livadama, pašnjacima i nešto oranica i voća i predstavljaju najznačajniji resurs za proizvodnju ratarskih kultura i bavljenje stočarstvom. Parcele se nalaze na ravnijem terenu, čime je omogućena upotreba mehanizacije prilikom obrade.

Oko polovine administrativne površine sela nalazi se pod pašnjačko – livadskim površinama. Navedeni podaci upućuju na visoke potencijale za razvoj planinskog stočarstva, a pre svega govedarstva. U prilog tome idu i podaci dobijeni primenom svih PRA sredstava.

Primenom vremenske linije, PRA sredstva, dobijen je uvid u ulogu, pre svega, stočarske proizvodnje u životnom sistemu farmera u poslednjih 50 godina. Rezultati primene ovog sredstva potvrđuju tradicionalnost stočarske proizvodnje.

Isto tako i primena sezonskog kalendara , PRA sredstva, držanje govedi i uzgoj malih preživara stavlja kao prioritetne grane poljoprivredne proizvodnje i u sezonskom kalendaru navodi aktivnosti u ovoj oblasti kao svoje osnovne aktivnosti tokom cele godine.

26


Sve socijalne kategorije domaćinstava MZ, u manjem ili većem obimu, kao osnovnu poljoprivrednu delatnost navode držanje govedi i uzgoj ovaca. Ovu tvrdnju najbolje ilustruju podaci dobijeni primenom kategorizacije prema životnom standardu , PRA sredstva. Primena ovog sredstva pokazuje da čak i staračka i samačka socijalna kategorija govedarstvo i ovčarstvo doživljava kao delatnost koju će poslednju zapostaviti.

Stočarska proizvodnja

Veterinarska zaštita

Meštani sela MZ izražavaju nezadovoljstvo radom veterinarske službe. Nezadovoljstvo se javlja iz više razloga. Pre svega, kao problem se javlja nepostojanje veterinara u MZ i ako za istog ima savremeno uradjena zgrada veterinarske ambulante. Veterinarska služba posećuje selo samo pri hitnim intervencijama na poziv farmera. Ovde se takođe javlja problem, jer su veterinarske usluge u takvim slučajevima znatno skuplje.

Jedine redovne veterinarske aktivnosti na području sela jesu aktivnosti propisane od strane nadležnog Ministarstva, a tiču se preventivnih mera. U ove preventivne aktivnosti ubrajaju se: vakcinacija krupne i sitne stoke, tuberkulinizacija , vađenje krvi na leukozu i mastitis test u leto kod goveda i vakcinacija pasa u zimu.

Govedarstvo

Razvoj proizvodnje

U prošlosti je govedarska proizvodnja igrala znatno veću ulogu u ukupnom poljoprivrednom sistemu sela nego što je to slučaj danas. Tako 60-ih godina, od kada počinje identifikacija događaja na vremenskoj liniji, u selu se uzgajalo mnoštvo grla goveda. Sada je bavljenje uzgoja goveda intezivirano.Ovakav status govedarstva objašnjava se, pre svega, činjenicom da su goveda u prošlosti uglavnom služila za rad,dok se sada gaji

relativno veliki brojkrava muzara od čije se prodaje mleka ubiraju dobri prihodi.

Rasni sastav

Goveda sela ove MZ, pripadaju simentalskoj rasi i rasi domaćeg šarenog govečeta u tipu simentalca. Domaće šareno goveče u tipu simentalca je nastalo ukrštanjem buše ili sivih stepskih goveda sa bikovima simentalske rase. Kod buše je najpre vršeno melioracijsko ukrštanje sa pincgavcem i to do II ili III generacije, a zatim se žensko potomstvo parilo sa simentalcima (do V i VI generacije).

27


Način uzgoja

Goveda se uglavnom drže štalskim, vezanim sistemom, tokom zimskog pwrioda, osim u toku letnjih meseci kada se kombinuje ispaša i štala, što pokazuju i rezultati primene sezonskog kalendara. U periodu vegetacije goveda se puštaju na pašu, uglavnom na obližnjim livadskim površinama ili okućnicama.

Uzgoj goveda se odvija u relativno očuvanim, kvalitetnijim objektima, površine koja se uglavnom kreće oko 20 – 40 metara kvadratnih, prosečne starosti oko 20 godina, u kojima su u najvećoj meri zadovoljeni osnovni zoohigijenski uslovi.ima u MZ i nekoliko savremenih farmi za uzgoj krupne stoke (krava muzara i tov bikova)

Ishrana

Rezultati primene PRA sredstava, pokazuju deficit u proizvodnji stočne hrane, pre svega žitarica, što se naročito odražava na govedarsku proizvodnju. Goveda se uglavnom hrane zelenom kabastom hranom, smešama trava u letnjem periodu, dok se u zimskom periodu kao osnovno hranivo pojavljuje seno lucerke ili travno – detelinskih smeša. Zastupljenost koncentrovanih, energetskih hraniva je znatno niža nego što su potrebe. Ovo se navodi i kao jedan od osnovnih razloga rapidnog smanjenja broja goveda u selu, naročito u protekloj deceniji.

Ishrana teladi se zasniva na ishrani mlekom u prva dva meseca, kada se telad odbijaju i već u starosti od tri do četiri meseca prodaju.

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda

Budući da je broj goveda u selu znatno povćan govedarstvo u ukupnoj proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda u selu igra značajnu ulogu. Jedino domaćinstva iznad proseka koja u svom posedu imaju 10 i više muznih krava ostvaruju prihode od prodaje mleka i mlečnih proizvoda, što potvrđuje i PRA sredstvo-kategorizacija prema životnom standardu. Domaćinstva koja poseduju po jednu ili dve muzne krave gotovo svu proizvedenu količinu kravljeg mleka i sira iskoriste u sopstvenom domaćinstvu, sa neznatnim tržišnim viškovima.

Količina namuženog mleka se kreće od 15-20 l dnevno ili prosečno oko 4800 l u toku laktacije po jednoj muznoj kravi. Cena litre kravljeg mleka kreće se oko 25 dinar (sa premijom otkupna cena je oko 28 dinara), ovaj izvor prihoda ostvaruje solidan broj, domaćinstava i to domaćinstva iznad proseka i prosečna. Mleko se uglavnom predaje privatnoj mlekari u Tutinu – mlekara ‚‚Zornić‚‚. Laktacija, prema podacima dobijenim primenom sezonskog kalendara traje 10 meseci, a ekonomski muzni period oko 8 meseci.

Hemijski sastav kravljeg mleka, sa količinom od oko 3,6 – 4,4% mlečne masti, oko 3,3 – 3,9% proteina i oko 11,2 – 15,2% ukupne suve materije, zahteva oko 5 l mleka za proizvodnju 1 kg sira.

Od ukupnog broja domaćinstava koja se bave preradom mleka oko 40% domaćinstava ostvaruje značajnije prihode ovom delatnošću, prodajom proizvedenih količna uglavnom sistemom stalnih kupaca. Ostala domaćinstva tek

28


povremeno prodaju neznatne količine sira. Cena kilograma sira izjednačena je sa ostalim vrstama sira i kreće se od 150 – 250 dinara.

Mleko se uglavnom prerađuje u neadekvatnim uslovima,a prostorije u kojima se odvija proces prerade uglavnom ne zadovoljavaju higijensko – sanitarne uslove .

Higijensko – bakteriološka ispitivanja mleka, kada je govedarstvo u pitanju, sprovode se redovnom godišnjom kontrolom na mastitis, kalifornija mastitis testom, organizovanom u letnjem periodu (jun ili jul) od strane veterinarske službe. Ovaj podatak potvrđuju i rezultati primene sezonskog kalendara.

Perspektive govedarske proizvodnje

Status govedarstva u MZ, prema mišljenju meštana, mogao bi se poboljšati kada bi se obezbedilo tržište za proizvedene količine mleka i mlečnih proizvoda, kao i kada bi se omogućila jeftinija nabavka repromaterijala za proizvodnju stočne hrane.

Ovčarstvo

Razvoj proizvodnje

Ovčarska proizvodnja u MZ Leskova doživela je značajan pad od devedesetih godina, koji je tada imao 4000 ovaca. Sada u MZ ima oko 2100 ovaca.

Rasni sastav

U MZ se gaje uglavnom domaće rase ovaca . Najveća je zastupljenost sjeničke koji čini oko 90 % ukupnog rasnog sastava. Preostalih 10% čine ostale rase.

Sjenička pramenka je naša primitivna autohtona rasa nastala u oskudnim i lošim uslovima držanja, ali je veoma otporna i zato je i pogodna za gajenje u uslovima brdsko-planinske klime kakva je u MZ. Srednje je telesne mase, srednje mlečnosti, daje malo vune. Ime je dobila pogeografskom poreklu. Prosečan prinos vune je oko 1,25 kg po ovci, visina grebena iznosi oko 67 cm, prosečna telesna masa 45-70 kg, mlečnost 80-180 l po laktaciji. Dobre je plodnosti (95% ovaca se uspešno ojagnji ). Randman mesa je do 50% i u MZ se uglavnom i koristi za proizvodnju mesa.

Način uzgoja

Ovčarstvo se zasniva na kombinovanom štalsko-pašnjačkom načinu uzgoja ovaca, što potvrđuju podaci dobijeni primenom sezonskog kalendara. Istim sredstvom utvrđeno je da se ispaša gotovo celokupnog fonda ovaca u selu, obavlja tokom cele godine, izuzev perioda sa jakim zimama i visokim nivoom snežnih padavina. Sezonski kalendar pokazuje da je zajednička ispaša ovaca osigurana tokom perioda od početka maja do kraja oktobra.

Tokom istorije ovčarstva MZ, farmeri su ispašu ovaca obavljali posredstvom čobana .Čobanin je najčešće član domaćinstva koji tokom prolećne i letnje ispaše čuva ovce na pašnjacima. Ovo zanimanje je uglavnom iščezlo, mada u nekim domaćinstvima i to uglavnom sa malim brojem grla, ovce na paši čuva čobanin.

29


U periodu kada se ovce drže zatvorenim sistemom smeštene su u objekte koji uglavnom ne zadovoljavaju osnovne zoohigijenske uslove. Uglavnom se radi o objektima koji su adekvatni za drtžanje ovaca u našim uslovima. To su uglavnom objekti novije gradnje.

Ishrana

Budući da su ovce u pašnjačkom sistemu uzgoja, osnovna ishrana tokom godine je paša na prirodnim livadama i pašnjacima. Ovakav način ishrane zastupljen je čak i u zimskom periodu, izuzev kratkih perioda kada se ovce drže zatvorene u torovima. Osnovu ishrane tada čini seno lucerke ili travno detelinskih smeša. Pred jagnjenje, ovcama se u ishranu uvodi značajnija količina koncentrovanih, energetskih hraniva, pre svega cerealija.

Ishrana jagnjadi se prvih mesec do mesec i po dana zasniva isključivo na sisanju. Jagnjad se uglavnom izdvaja i nekoliko puta dnevno, u zavisnosti od starosti jagnjeta, pušta da sisa. Već polovinom aprila počine se sa prihranom jagnjadi, pre svega kabastim hranivima. Uglavnom je gazdinstvo koje prodaje jegnjad u aprili maju i junu ne izveda jagnjad na pašu već sa tova prodaju dok u malom broju gazdinstva hrane jagnjad na pašu sa ovcama koja prodaju kasno u jesen i ona se ne tove.

Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda

Ovakav način čuvanja ovaca bi imao značajnu ulogu u proizvodnji ovčijeg mleka i mlečnih proizvoda, meštani MZ bave se ovčarstvom zbog proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda i zbog proizvodnje mesa. Danas farmeri MZ raspolažu značajnijim količinama prerađenog ovčijeg mleka koje bi se moglo naći na tržištu.

Dobijenu vunu meštani koriste za sopstvene potrebe i prodaju. Žene MZ od prerađene vune pletu đempere, prsluke i čarape čijom prodajom ostvaruju neznatne prihode.

Proizvodnja mesa se zasniva na tovu jagnjadi u koji ulaze jagnjad oba pola starija od 3 meseca a mlađa od 8-9 meseci. Lakšim grlima smatraju se ona koja u momentu klanja imaju manje od 25kg, srednje teška 25-35kg i teška preko 35kg. Prosečan randman mesa iznosi 52-54%. Meso je svetlo-ružičaste boje, meko,sočno, dobro protkano mašću sa nešto manjim % vode što ga čini kaloričnijim.

Perspektive ovčarske proizvodnje

Ovčarstvo je u prošlosti bilo jedna od nosećih grana poljoprivrednog sistema sela u celini, što pokazuju podaci dobijeni primenom vremenske linije, a prema tvrdnjama meštana moglo bi biti i u budućnosti, jer ga prirodni potencijali i tradicionalnost nameću kao jednu od najperspektivnijih grana ovog kraja.

Primena kategorizacije prema izvorima prihoda prodaju jaganjaca stavlja ispred mlekarske proizvodnje. Razlog tome je nezadovoljavajuća cena mleka i mlečnih proizvoda i nepostojanje zagarantovanog tržišta za mleko i mlečne proizvode, što skupa dovodi do vrlo sporog povećanja fonda ovaca u selu , uglavnom iz sopstvenih izvora.

30


Kao još jedan od sprečavajućih faktora za brži i intenzivniji razvoj ovčarstva navodi se i niska cena jagnjadi i nepostojanje zagarantovanog tržišta za njihov plasman.

Zbog navedenih činjenica, meštani MZ se sve manje orjentišu na ovu granu poljoprivrede, što dokazuju i rezultati primene vremenske linije.

Ratarska proizvodnja

Proizvodnja kabaste stočne hrane

Meštani sela MZ govedarsku i ovčarsku proizvodnju zasnivaju na proizvodnji kabaste stočne hrane, koju pripremaju košenjem prirodnih livada.

Primene PRA sredstava-mapa resursa pokazuje da su prirodne livade rasprostranjene na čitavoj teritoriji sela i da su uglavnom ispresecane oranicama . Površine pod livadama kreću se od 1ha do nekoliko desetina hektara, a prosečni prinosi zavise od vremenskih uslova i položaja parcele i razlikuju se iz godine u godinu. U zimskom periodu se obavlja đubrenje stajskim đubrivom, a u toku letnjih meseci kosidba, što potvrđuje i primena PRA-sezonski kalendar. Dobijeno seno se balira ili plasti i u zimskom periodu koristi kao kabasta stočna hrana.

Meštani MZ Leskova se izjašnjavaju da nema tržišnih viškova i da dobijenim količinama sena pokrivaju sopstvene potrebe.

Poljoprivredna oprema i mehanizacija

Mehanizacija

PRA sredstvo – kategorizacija prema životnom standardu ukazuje da gotovo sva domaćinstava u MZ raspolažu mehanizacijom. Mehanizaciju poseduju i staračka domaćinstva, s tim da u ovoj kategoriji domaćinstava ona ostaje uglavnom neiskorištena,dok su samačka domaćinstva bez poljoprivredne mehanizacije.

MZ danas raspolaže sa dosta traktora sa neophodnim, najvažnijim priključnim mašinama i motokultivatorima. Ono što se ispostavlja kao problem, kada je mehanizacija u pitanju, prema svedočenju meštana, jeste dotrajalost kompletne mehanizacije. Prosečna starost traktora i njihovih priključnih mašina kreće se oko 25godina. Prosečna starost motokultivatora i njihovih priključnih mašina kreće se oko 15 godina.

31


Navodnjavanje

Meštani MZ Leskova kao jedan od najvećih problema iznose problem vodosnabdevanja. Pošto vodu koriste iz više seoskih vodovoda vrlo često je nema u dovoljnim količinama ,prvenstveno u sušnom periodu godine(u toku letnjih meseci). Stari seoski vodovod je često u prekidima zbog starosti azbesnih cevi koje imaju i više od 35 godina.

Ekonomski sistem sela

Industrijska zona

Od industrije u centru MZ veoma dobro funkcioniše fabrika treseta koja posluje u sklopu kompanije ‚‚Dalas‚‚ iz Tutina. Zapošljava oko 15 radnika i u perspektivi možda bi se mogli proširiti pogoni u smislu proizvodnje prirodnih boja i lakova.

Ruralni turizam

Socio‐kulturni sistem sela

Stanovništvo MZ Leskova

Vremenska linija (PRA sredstvo) nam pokazuje da je 60-ih godina u Leskovi živelo oko 200 domaćinstava i taj broj se smanjuje seobom za Tursku sve do 1970. god. Od 70.ih godina broj domaćinstava varira. Danas u MZ živi 160 domaćinstava sa 1200 stanovnika. Meštani pamte da je bilo nekih migracija prema gradu radno sposobnog i fertilnog stanovništva, a razlog je ne postojanje industrijske zone u samom selu.

Kategorizacija prema životnom standardu pokazuje da meštani sela prave razliku na četiri kategorija.

Prosečnih seoskih domaćinstava ima oko 50%. Ovakvo domaćinstvo ima dovoljno radno sposobnih članova, a vanpoljoprivredni izvori prihoda su ili plata jednog člana (koji je zbog toga mnogo manje angažovan u poljoprivrednim aktivnostima ) ili penzija jednog ili dva starija člana domaćinstva. Opskrbljeno je mehanizacijom (traktor, motokultivator i osnovne priključne mašine), poseduje prosečno oko 4,5 ha

32


pašnjačkih površina i obrađuje oko 1,5 ha oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 5 grla stoke, a mleko prerađuje u sir sa malim tržišnim viškovima.

Domaćinstava koja su iznad ovog proseka u MZ ima oko 45%. Ovakvo domaćinstvo ima dovoljno radno sposobnih članova, uz mogućnost plaćanja sezonske radne snage. Od vanpoljoprivrednih izvora prihoda pojavljuju se plata jednog zaposlenog člana i penzija starijeg člana porodice. Poseduje mehanizaciju (traktor, motokultivator, veći broj priključnih mašina), prosečno 10 ha pašnjačkih površina, obrađuje prosečno 2,5 oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 10 grla stoke i stiče značajne prihode od prodaje sira i mleka.

Staračkih i samačkih domaćinstava u MZ ima oko 2%. Ovakvo domaćinstvo nema radno sposobne članove (mlađi članovi žive u gradu i dolaze povremeno) i jednu ili dve penzije kao vanpoljoprivredni izvor prihoda. I ovo domaćinstvo je opskrbljeno mehanizacijom (traktor) obrađuje u proseku oko 1 ha zemlje, a ostalo daje pod zakup i uzgaja u proseku 1-2 grla si. Mleko i sir se proizvode samo za sopstvene potrebe.

Ispod prosečnih domaćinstava ima 3%. Imaju do 1 ha zemlje. Nemaju mehanizacije a poseduju do 2 grla stoke.

Na osnovu rezultata primene PRA sredstava može se dobiti profil tipičnog poljoprivredno aktivnog domaćinstva Leskove: od 4 do 6 članova domaćinstva, jedan prima penziju, završena srednja ili osnovna škola, radno je sposobno, u polovini svojih prihoda zavisi od poljoprivrede, poseduje osnovnu mehanizaciju, obrađuje do 2,5 ha zemlje, uzgaja 30 do 100 grla sitne stoke, poseduje do 5 ha površina pod livadama i pašnjacima, prerađuje mleko sa malim tržišnim viškovima koje prodaje stalnim kupcima i sa potencijalima za povećanje proizvodnje.

Infrastruktura

Saobraćaj i putevi

MZ je udaljena od Tutina 20km. Infrastrukturni problemi sela nisu rešeni. Ništa od lokalnih puteva u MZ nije asfaltirano, jedino do centra MZ dolazi asfaltni, regionalni put iz pravca Tutina i dalje nastavlja ka Sjeničkoj opštini.

Vodosnabdevanje i kanalizacija

Meštani koriste Pešterski vodovod, koji ne obezbeđuju dovoljne količine vode, prvenstveno u periodu velikih suša, što meštani smatraju velikim problemom.isti je u veoma tehnički lošem stanju.cevi su azbestne i popucale su na više mesta sa mogućnošću uliva u sustem povrčinskih voda. Problem kanalizacije nije rešen . uradjen je projekat ali zbog ogromne investicije do daljnjeg se čeka na izgradnju.

Elektro i PTT mreža

Oko 90% domaćinstava ima telefonski priključak. Čitavo selo je elektrificirano i dobar je kvalitet snabdevanja električnom energijom. U selu postoji zgrada pošta ali ista nije u funkciji.

33


Javne službe

Zdravstvena i socijalna zaštita

U selu postoji zdravstvena stanica.istu posećuje jednom nedeljno lekar opčte prakse.

Lokalna uprava

Od lokalnih administrativnih institucija u selu postoji mesna kancelarija. Saradnjom sa mesnom kancelarijom su meštani zadovoljni.

Obrazovanje

U MZ postoje dve osnovne škole i to četvorogodišnja i osmogodišnja. Osmogodišnja je novije gradnje sa modernim učionicama i kabinetima, te fiskultirnom salom. Jedino krov na zgradi nije adekvatan klimatskim uslovima i isti se mora sanirati u cilju zaštite objekta od propadanja. Nakon završetka osnovne škole dalje školovanje učenici nastavljaju u Tutinu ili u Novom Pazaru . Blizina grada i postojanje škole u selu omogućava ostanak u selu mladih, i time opstanak radno sposobnih domaćinastava, jer bi u suprotnom slučaju bila primorana da se zbog školovanja dece presele u grad.

Savetodavne poljoprivredne službe

Poljoprivredno domaćinstvo MZ se u svom delovanju može osloniti na savetodavnu službu SO Tutin. Pored toga deo savetodavnih usluga pružaju i dve aktivne zadruge od kojih je poseban doprinos dala ZZ »Pešterka«. U centru ima i otkupna stanica za mleko vlasništvo jedne od zadruga. Ima i nekoliko udruženja. Domaćinstava su zainteresovana za organizovanje edukacije i modernizaciju svoje proizvodnje, budući da je njihov način učenja novih ideja vezanih za poljoprivredu sveden na međusobnu razmenu iskustva. Načini učenja koji bi im najviše odgovarali su TV i radio emisije, preko časopisa i brošura, predavanja stručnjaka u selu i poseta stručnjaka njihovim gazdinstvima. Veoma značajan udeo u ovome je dala i ZZ ‚‚Pešterka.

Trgovina i usluge

Nekoliko prodavnica omogućavaju meštanima dobru snadbevenost potrebnim životnim namirnicama.

Kulturni život u selu

U MZ leskova se 25. maja održava tradicionalni vašar, gde dolazi veliki broj mladih, druže se, a veoma često se i mladi prvi put upoznaju i kasnije formiraju bračnu zajednicu. Takodje i u Nabojama u drugoj polovini avgusta tradicionalno se održava vašar. Tokom trajanja vašara se odigravaju razna kulturna dogadjanja, takmičenje pevača amatera, te smotra kulturno-umetničkih društava.

34


Status žena u selu

Kao ključne varijalbe za analizu položaja žene u ovom selu uzimaju se stepen obrazovanja, ekonomski položaj, učešće u podeli rada i ostvarivanje prava na slobodu odlučivanja.

Iako slobodni pristup obrazovnim institucijama i obrazovno postignuće nisu uvek garancija demokratizacije odnosa među polovima, obrazovanje je, kao ulazak u javnu sferu, bitan preduslov za ostvarenje individualnih prava. U ovom selu je stepen obrazovanja žena nezadovoljavajući i doprinosi njihovom neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce.

Mali broj žena; u MZ stiče prihode kojima samostalno raspolaže i malo je žena zaposlenih u vanpoljoprivrednim delatnnostima, a to su najčešće žene srednje generacije koje su emancipovanije, školovanije i uglavnom zaposlene . Neke od njih su zaposlene u samom selu, školi, prodavnici ili kafani. Veoma malo su zastupljene u poljoprivredi, uglavnom obavljaju kućne poslove, a prihodom koji ostvaruju (plata) raspolažu ili samostalno ili sa domačinom.

Ekonomska zavisnost od supruga ženama ovog sela određuje neravnopravnu ulogu u celokupnom životnom sistemu farmera. PRA sredstvo sezonski kalendar pokazuje da žene imaju visoko učešće u kontigentu radne snage zaposlene u poljoprivrednim delatnostima; one su angažovane tokom godine u svim poljoprivrednim aktivnostima jedino ne učestvuju u kosidbi i radu sa mehanizacijom. Rad sa mehanizacijom se u ovom selu tretira kao specifično muški posao.

U zemljoradnji žene su angažovane tokom čitave godine na skupljanju sena nakon kosidbe.

Najveći deo poslova u stočarskoj proizvodnji obavljaju žene. One su angažovane na hranjenju životinja, čišćenju objekata, ispaši i muži. Mlekarska proizvodnja u selu gotovo sasvim zavisi od angažmana žena. Žene su nosioci čitavog procesa proizvodnje i prerade mleka - od muže do sira.

U govedarstvu žene učestvuju u pripremi stočne hrane, hranjenju goveda i čišćenju objekata. Muža i prerada su posao žena. Patrijahalni porodični režim onemogućava ženama tipičnog seoskog domaćinstva učešće u prodaji i kupovini stoke. I u ovčarstvu je situacija ista. U ovčarstvu žene podjednako učestvuju u svim aktivnostima oko hranjenja i čišćenja objekata. Žene, zajedno sa muškarcima , učestvuju u čuvanju stada ovaca.

Odnos žena prema organizaciji poslova u domaćinstvu u okviru različitih porodičnih varijateta najdublje je determinisan patrijahalnom organizacijom odnosa u porodici. U većini slučajeva sve odluke vezane za poslovanje u gazdinstvu donose muški članovi porodice, kao i odluke o povećanju poljoprivredne proizvodnje.

Žene u MZ ne participiraju aktivno u donošenju odluka koje se tiču poljoprivrednog razvoja sela, ali bi volele da se nešto promeni. Bitan preduslov za tu promenu bila bi identifikacija mogućnosti žena da se kroz svoju ulogu u procesu poljoprivredne proizvodnje afirmišu kao ekonomski samostalni, konstitutivni deo životnog sistema seoske zajednice, sa pravom na odlučivanje i efektivnu reprezentaciju svog znanja i umeća koje ta uloga zahteva.

35


U postojećoj situaciji kao rešenje se nameće podrška samoorganizovanju žena, koja se na početku mora u većoj meri osloniti na strategiju i tehniku neformalnog okupljanja, ali jasno prenetih sa individualno-porodičnih okvira zamisli i delovanja, na socijalni plan traženja zajedničkih rešenja za svakodnevne egzistencijalne probleme i probleme produkcionog procesa u kome su žene aktivni učesnici.

36

Documents

OPŠTINA TUTIN - ruralinfoserbia.rs · Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i Asocijacija za razvoj ibarske doline vodoprivrede Mreža za podršku ruralnom razvoju Područni centar