1

PANTELI Ć BRANISLAVA

OPTIMALNIM OBROKOM DO ZDRAVLJA

I OPTIMALNE PROIZVODNJE

2

Sadržaj

PREDGOVOR 4

HRANIVA ZA ŽIVOTINJE 4

Proteini 4

Energetske materije 4

Mineralne materije 5

Vitamini 5

Koncentrovana hraniva 5

Energetska hraniva 5

Proizvodi dobijeni preradom žitarica 5

Proteinska hraniva (belančevine) 6

Sporedni proizvodi industrije ulja 6

Kabasta hrana 7

Suva kabasta hraniva 7

Sočna kabasta hraniva 7

Silaža 8

Kvarenje i škodljivost stočne hrane 8

Travnjaci/pašnjaci 10

Manje vredne i štetne biljke na travnjacima i pašnjacima 13

ISHRANA PREŽIVARA 14

Ishrana žitaricama kod preživara 14

Ishrana krava za proizvodnju mleka 15

Ishrana krava u srednjoj i kasnoj laktaciji 16

Sveže oteljene krave i prvotelke 16

Krave na kraju laktacije 17

3

Ishrana teladi 20

Ishrana priplodnih junica 21

Ishrana krava u ranoj laktaciji 21

Ishrana goveda za proizvodnju mesa 22

Ishrana krava za odgoj teladi za tov 23

KAKO MOŽEMO ISHRANOM I NEGOM DA POVE ĆAMO MLE ČNOST 23

Uticaj ishrane na promenu boje mleka 24

ISHRANA OVACA 24

ISHRANA KOZA 27

ISHRANA SVINJA 29

ISHRANA ŽIVINE 31

REŠAVANJE ZDRASTVENIH PROBLEMA ISHRANOM 32

UMESTO ZAKLJU ČKA 33

LITERATURA 34

4

ISHRANA DOMA ĆIH ŽIVOTINJA

OPTIMALNA ISHRANA, DOBRO ZDRAVLJE – MINIMALAN TROŠA K

PREDGOVOR

Farmeri moraju da shvate potrebe životinja, da bi one proizvele ukusne i hranljive proizvode.Ponašanje životinja, reproduktivni kapacitet i proizvodnja hrane su usko povezani sa hranom koju životinje konzumiraju. Nutritivna vrednost hraniva i komponente moraju biti pažljivo izbalansirane. Hraniva za životinje su dobrog ukusa, boje, strukture i hranljive vrednosti. Životinje, uključujuć i čoveka imaju hijerarhiju potreba. Primarno hranljive materije iz hraniva se koriste za održanje života i reprodukciju. Ako vaša životinja izgleda zdrava a ne proizvodi dovoljno jaja, mleka ili mesa problem je u odnosu, odnosno količini energije i proteina u hrani. Jedna od najosetljivijih životinja na neizbalansiran obrok je krava muzara.

Odrasle životinje moraju zadovoljiti potrebe kako za ugljenim hidratima, belančevinama, mastima i vitaminima (organske materije), tako i za mineralima. Životinje bi trebalo hraniti hranom proizvedenomna sopstvenoj farmi, ili farmi iz regiona. Hrana, odnosno obrok, treba da bude ponuñen u formi koja im dozvoljava da iskažu prirodne navike u ishrani i zadovolje svoje potrebe. Obrok mora biti izbalansiran, optimalizovan prema potrebama životinje (odreñene kategorije). Hranjenje životinja mimo njihove volje bi trebalo izbegavati. Hrana treba uvek da se nalazi pred njima u jaslama ili hranilicama.

HRANIVA ZA ŽIVOTINJE Već je rečeno da samo pravilna raznovrsna optimalna ishrana daje zdrave plodne i dugovečne jedinke. Hranjive materije bez kojih nema razvoja i života su: a) Proteini – nalaze se usvakoj živoj ćeliji i bez njih nema odvijanja važnih životnih procesa. Ove materije se moraju unositi odgovarajućim obrocima. Njihov manjak ili nedostatak u ishrani dovodi do slabe plodnosti, zaostajanja u rastu, većeg utroška hrane , ranog opadanja mlečnosti. Po hemijskom sastavu proteini su sastavljeni od aminokiselina, a potrebe u proteinima se iskazuju u procentima ili u gramima. b) Energetske materije – uglavnom se obezbeñuju iz ugljenih hidrata, a najvažniji su skrob, šećer, celuloza i masti. Skrob se nalazi u velikim količinama u zrnu žitarica. Vrlo lako se razlaže varenjem na šećere, koji služe za zadovoljenje potreba u energiji i stvaranje rezerve masti. Hraniva bogata celulozom nisu za svinje. Iako su sastavljena od istih šećera, svinja ih slabo iskorišćava, a preživar dobro. c) Mineralne materije – značajne su za izgradnju kostiju i drugih telesnih tkiva. Važniji minerali su: kalcijum (Ca), fosfor (P), kalijum (K), natrijum (Na), hlor (Cl), gvožñe (Fe), cink (Zn), bakar (Cu), magnezijum (Mg), mangan (Mn), kobalt (Co), jod (I), selen (Se). Mlade biljke sadrže mnogo fosfora i kalcijuma, a sa starenjem se smanjuje sadržaj ovih elemenata. Trave i lekovito bilje bogate su kalcijumom i magnezijumom, a isto tako i samlevene žitarice, pogotovo mekinje. d) Vitamini – bez vitamina nema reprodukcije, zdravlja i visoke proizvodnje. Vitamini se dele na rastvorljive u vodi i rastvorljive u masti. Neki od važnijih vitamina su: A, D, E, K, tiamin, riboflavin, niacin, piridoksin, holin, biotin, pantotenska kiselina, C vitamin, itd. Pošto u hranivima nema dovoljno vitamina i minerala, oni se moraju dodavati u vidu premixa. Pšenične mekinje i plevice su bogate vitaminima. Ako sa unetom hranom ne podmire potrebe u mineralima i vitaminima, treba ih nadopuniti, ali opet iz prirodnih izvora.Na primer :

- vitamin A – šargarepa, klice žitarica - vitamin B – kvasci, klice žitarica - vitamin C – životinje koje su u ispustima i na paši uglavnom zadovolje svoje potrebe - vitamin E – klice

5

Koncentrovana hraniva U ishrani preživara zastupljen je nizak procenat koncentrata, svega 20-30%. U koncentratima se hraniva nalaze u koncentrovanom obliku. U koncentrate spadaju energetska hraniva, hraniva bogata ugljenim hidratima i proteinima. Sve ove potrebe za hranjivim materijama se zadovoljavaju u ishrani iz koncentrovanih i kabastih hraniva. U koncentrovana hraniva spadaju energetska hraniva, proteinska, minerali i vitamini Energetska hraniva:

- žitarice – kukuruz, pšenica, zob, ječam, sirak (zrno) itd; - proizvodi dobijeni preradom žitarica – mekinje, plevice, posije, stočno brašno itd; - sojine, suncokretove, kukuruzne pogače i sačme; - melasa.

Žitarice: - Kukuruz – u našim uslovima osnovno energetsko hranivo za sve kategorije i vrste

životinja je kukuruz. Energija se nalazi u obliku lako svarljivog skroba. Proteina ima 8-9%, sadržaj celuloze je nizak, ulja visok - oko 4%, zato je kukuruz visoko energetsko hranivo. Za ishranu se koristi zrno i klip kukuruza. Zrno se koristi u vidu prekrupe, jer hranjenje celim zrnima povećava utrošak hrane za 5-6%.

- Ječam – u mnogim zemljama severne Evrope ječam je osnovno energetsko hranivo, sadrži više celuloze i proteina, a manje energije. Ovo može da izazove smanjenje prirasta i povećanje utroška hrane. Ukusniji je od kukuruza, a u vreme žetve je skoro 100% suv, pa se stoga retko plesnivi.

- Pšenica – za ishranu stoke se koristi samo ona pšenica koja nije za ljudsku ishranu. Hranljiva vrednost je približna kukuruzu, ukusna je i može u koncentratima da zameni kukuruz i do 50%. Mora biti grublje mlevena, jer u suprotnom izaziva stomačne tegobe.

- Sirak (zrno) – može da zameni kukuruz u ishrani svinja do 60%. Sličan mu je po hranljivoj vrednosti, a hranljivost zavisi od sadržaja tanina. Postoje sorte koje sadrže i 1% tanina, a to dovodi do smanjenja utroška hrane.

- Raž – lošijeg je ukusa od ječma i pšenice, ali je hranljiva vrednost slična. U obrocima ne bi trebalo da je ima više od 30%.

- Ovas – ima mnogo sirovih vlakana, grub je i ima mnogo manju hranljivu vrednost od ostalih žitarica.

Proizvodi dobijeni preradom žitarica:

- Pšenične mekinje – nalaze se u smešama, odnosno u obrocima svih kategorija i vrsta životinja. Unutrašnji sadržaj je oko 15% proteina i 10% celuloze. U obrocima (smešama) daje se 5-15%, jer veće količine dovode do manjeg prirasta. Kod suprasnih krmača mogu se davati i veće količine.

Melasa: predstavlja sirup šećerne repe i ima oko 45-50% saharoze u suvoj materiji. Sadrži 9% proteina, slatkog je ukusa i služi za poboljšanje ukusa mnogih hraniva lošeg kvaliteta. Proteinska hraniva (belančevine) Zrnasta proteinska hraniva su leguminoze kao što su: grašak, grahorica, pasulj itd. Zrnevlje leguminoza ima najviše proteina - i do 40%.

- Grašak (stočni i divlji grašak) – vrednost svarljivih proteina u zrnu graška kod preživara je 19,6%, a kod svinja 20,1%. Proteini graška imaju manju vrednost od soje, a veću od žita. Grašak je veoma dobro hranivo koje ulazi u sastav smeša za ishranu svih vrsta životinja. Ovo hranivo daje čvrstu slaninu i bolji kvalitet mesa. U sastav proteina graška

6

ulaze albumini i globulini. Sadrži 1% masti, ima malo kalcijuma, a odnos kalcijuma i fosfora je 1:4,5. Grašak teže vari samo živina.

- Grahorica – potiče iz severnih krajeva. Seje se najčešće sa ovsom. Pošto seme sadrži cijanovu kiselinu, nije baš najbolja za ishranu životinja. Više se koristi u ishrani preživara i živine, a svinje je nerado jedu.

- Stočna brašna – su najjeftinije mekinje, sadrže manje celuloze, a više sirovih proteina i masti, te više skroba. Bogate su tiaminom i niacinom. Sadrže dosta fosfora. Koriste se najčešće za ishranu podmlatka goveda, svinja i živine.

- Klice žitarica– kukuruzne klice sadrže 23% sirove masti i 15-20% proteina. Imaju mnogo vitamina E, B1, B2, B6 i niacina, Ca i P. Kao hranivo koje skoro da nema celuloze dobro je za ishranu živine i svinja.

- Pšenične klice – sadrže 7% masti i visok procenat, čak, 30% proteina, zatim sadrže aminokiseline – lizin, metionin, cistin. Pšenične klice sadrže fosfor, bogate su vitaminom E, holinom, niacinom, riboflavinom i pantotenskom kiselinom, a nemaju karotina.

Sporedni proizvodi industrije ulja Preradom semena uljarica i klica žitarica – presovanjem se dobijaju uljane pogače, a metodom ekstrakcije uljane sačme. Sporedni proizvodi industrije ulja su hraniva najbogatija proteinima. Ova hraniva se koriste za ishranu svih vrsta i kategorija domaćih životinja naročito podmlatka krava muzara i visokoproduktivnih životinja.

Sadržaj proteina u sačmama različitog porekla:

- pšenica 25.0 %; - uljana repica 36.2 %; - suncokret 42.9 %; - soja 45.0 %; - seme bundeve preko 50 %; - kikiriki (kod nas se slabije koristi) 52.2%. -

Sve navedene sačme imaju nizak procenat celuloze, pa su pogodne za sve vrste i kategorije domaćih životinja. Stočni krmni kvasac, takoñe, sadrži veliki procenat proteina – 50 % i više, a u njih su ugrañene sve esencijalne aminokiseline.

Kabasta hrana

U kabastu hranu spadaju hraniva biljnog porekla koja sadrže mnogo celuloze i veći procenat vode. Ova hraniva se proizvode uglavnom na oranicama. Dele se na:

a) suva kabasta hraniva- razne vrste sena proizvedenih od zelene hrane sa oranica ili prirodnih livada, te razne slame i kukuruzovina;

b) sočna kabasta hraniva - proizvodnja na livadama, pašnjacima i oranicama, silaža i krtolasti plodovi i zelena hraniva – leti, odnosno u toku vegetacije.

Suva kabasta hraniva – seno: možemo smatrati najjeftinijom hranom. Seno dobrog kvaliteta preživarima može biti jedina hrana. Iz kvalitetnog sena može se obezbediti proizvodnja mleka, mesa i vune. Livadsko seno dobrog kvaliteta ima proteina koliko i ječam i ovas, seno lucerke i više, a mineralne materije i vitamine sadrži u većoj meri. Seno može biti sa oranica ili sa prirodnih i veštačkih livada. Najviše se seju lucerka, hibridna crvena detelina, stočni grašak i grahorica.

7

- Lucerka – daje visoke prinose sena, od 80-100 metričkih centi po ha. Sadrži i do 18% proteina, kalcijuma, vitamine A, D, K i B kompleks. Lucerkadobro podnosi sušu zahvaljujući dobro razvijenom korenovom sistemu, koji ide i do 10 m dubine.

- Crvena detelina – ako je dobro pripremljena, po kvalitetu se može meriti sa lucerkom, s tim da ima manji procenat proteina (13-14%), manje kalcijuma, karotina, vitamina D i B.

- Grahorica – daje visoke prinose i kada je suša, a odgovara joj svako zemljište, pa i pesak. Najčešće se seje sa ozimom raži pošto ima tanku stabljiku i mora da ima oslonac. Sadrži 14% proteina.

- Seno sa livada – najveći prinos se dobija košenjem u periodu 10 dana pre i 10 dana posle početka klasanja u vreme formiranja pupoljakakod lucerke, žutog zvezdana i crvene deteline.Ako se želi zasnovati veštačka livada, odnosno travnjak, koriste se lucerka ili žuti zvezdan u smeši sa višegodišnjim travama.

Sočna, odnosno zelena kabasta hraniva - koriste se leti u toku vegetacije, kod nas se najviše koriste leguminoze, i to lucerka i detelina, zatim grahorica, uljana repica, stočni kelj, krmni sirak i stočna repa. Većinu svojih potreba životinje mogu da zadovolje sa dobrih pašnjaka.

- Lucerka – u našem podneblju uspeva od aprila do oktobra i daje visoke prinose, od 80-100 metričkih centi po hektaru. Sadrži do 18% proteina, minerala, kalcijum, fosfor, vitamine A, D, K i B kompleks. Lucerka relativno dobro podnosi sušu, jer joj korenov sistem dopire i do 10 m dubine u zemljištu.

- Crvena detelina - Grahorica - Uljana repica – ima nizak sadržaj proteina, a i otrovne materije, pa ne bi smeli davati više

od 5 – 10%. - Stočni kelj – je dobar, jer je izvor zelene hrane, čak i zimi, kad druge nema. Sadrži dosta

šećera i vitamina, povećava količinu mleka i masti, ali se zbog intenzivnog mirisa daje posle muže. Koke nosilje koje konzumiraju stočni kelj, daju više jaja, a žumanjca dobiju intenzivnu žutu boju.

Tabela 1. Dnevne količine zelene hrane u kilogramima (7-10% odžive mere = dnevna količina)

8

Silaža

Ishrana silažom ima mnoge prednosti. Kvalitetna silaža tj.njena kvalitetna hranljiva vrednost, zavisi od kvaliteta silirane mase. Kukuruz za silažu treba kositi u fazi mlečno-voštanog zrenja. Optimalno vreme siliranja zrna ili klipa kukuruza je kada je vlaga u zrnu 20-25%, a u klipu 30-35%. Biljka se kosi 12 cm iznad zemlje, secka se na dužinu 1-2 cm. Prednosti ishrane siliranim kukuruzom je ujednačena ishrana tokom cele godine. Siliranjem se smanjuje mogućnost kvarenja, napada miševa i drugih štetočina. Koriste se i kasnostasni hibridi koji daju 20-30% veće prinose od ranostasnih. Siliranje je mnogo jeftinije, i do 30%, u odnosu na sušenje.

Postoje odreñena pravila siliranja i upotrebe:

- prilikom punjenja silosa (silotrenčeva) ne sme se prekidati proces sve do završetka siliranja;

- sitnije seckana masa bolje se sabija; - gaženje mase mora biti temeljno da bi se istisnuo vazduh i sprečio kontakt sa vazduhom; - treba uneti što manje zemlje ili prljavštine da bi se dobila što kvalitetnija hrana.

Ako je reč o siliranju cele biljke, pozavršetkuprocesa na površini treba zasejati raž ili ječam, a silažu klipa pokriti folijom i balama slame. Prilikom izuzimanja uvek treba otvoriti što manju površinu kako bi se što manja količina silaže izlagala vazduhu.

TTaabbeellaa 22.. DDnneevvnnaa kkooll iiččiinnaa ssii llaažžee uu kkii llooggrraammiimmaa ((33--44,,55%% tteelleessnnee tteežžiinnee,, aa oodd sseennaažžee 11--33%% tteelleessnnee tteežžiinnee))

Kvarenje i škodljivost stočne hrane

Pod kvarenjem i škodljivošću se podrazumeva odstupanje od normalnog kvaliteta hrane nastalo pod dejstvom: fizičkih, hemijskih i biloških faktora. Škodljivost hrane podrazumeva smanjenje optimalne proizvodnje životinja, oboljenja i uginuća usled ishrane pokvarenom hranom. Ishrana stoke pokvarenom hranom ima negativan medicinski, nepovoljan nutritivni i negativan ekonomski efekat.

9

Faktori kvarenja hrane:

a) Fizički faktori

- Gubljenje hranjivih delova – ovo se odnosi na seno lucerke i drugih leguminoza (opadanje lišća).

- Visoka i niska temperatura – smrznuta hrana dovodi do oboljenja organa za varenje. Najčešće se zamrzne koren, te kod odmrzavanja puca i tu se nasele bakterije i plesni.

- Neorganske i organske primese * Neorganske primese su zemlja, pesak, kamenje, staklo, kreč, ekseri, lim i sl. Kod lišća i

glave šećerne repe to je skoro uobičajeno, isto kao i kod stočne repe, barskog sena, krompira. Prisustvo peska i zemlje veće od 2% je štetno.

* Organske primese se obično nalaze u gruboj stočnoj hrani, koja sadrži trnovite biljke, bezvredne drvenaste korove, plevice, osje pšenice, ječma, kao i ječmena plevica. Ova hraniva mogu napraviti rane u ustima.

*Nedovoljno iseckana stočna i šećerna repa, mlad kukuruzni klip, bundeva, krompir, mogu začepiti jednjak, što dovodi do uginuća stoke gušenjem.

b) Hemijski faktori Od hemijskih faktora štetno dejstvo hrane nastaje usled prisustva materija kao što su:

- Teški metali – trovanje živom, bakrom i olovom. - Pesticidi poput herbicida, insekticida, rodenticida. Danas oko 100.000 pesticida sa preko

900 aktivnih supstanci truje svet. Rezuduje 5-7 godina. Zagañuje vodu, hranu, majčino mleko.

- Industrijski zagañivači – otpadne vode, aero zagañenje, fluor, fosfor, bakar, molibden, arsen, fenol i druge materije. Zagañena hrana fluorom putem vazduha ozbiljan je problem u blizini fabrika fosfornih ñubriva.

- Deficit ili suficit nekog hranljivog sastojka – hrana koja ne sadrži dovoljno, sve ili pojedine hranljive sastojke, ili ih sadrži u prekomernim količinama, dovodi do poremećaja zdravlja.

- Užegla mast – naročito su osetljiva telad i prasad. - Veštačka ñubriva – azotna ñubriva obogaćuju biljke nitratima, ali ona se u predželucima

redukuju u nitrite, a ovi stupaju u interakciju sa vitaminom A i karoteinom. Opasnostnajvišepretiodpostepenog,

alitrajnogunošenjaminimalnihkoličinatoksičnihmaterija. Ove materije nažalost ostanu u hrani animalnog porekla koju mi jedemo

c) Biološki faktori koji dovode kvarenja stočne hrane su:

1. Otrovne, škodljive i depresivne biljke – naši pašnjaci nisu negovani i održavani, pa otrovnih

biljaka ima svuda oko nas (oko zgrada, na nasipima, obalama reka, šumama). U našoj zemlji ima oko 220 vrsta ovakvih biljaka.

2. Gljivice, plesni – oko 220 vrsta plesni proizvodi toksine i toksične metabolite koji su štetni i za životinje i za ljude. Poznato je nekoliko desetina toksičnih materija plesni koja dovode do oboljenja životinja, lučeći toksine u hranu. Plesni su trovači hrane, a samim tim i životinje koje ih sa hranom unose i truju sebe i ljude. Najveći broj plesni koje izazivaju oboljenja pripadaju rodovima Aspergillus, Fusarium, Penicillium.

Aspergillus (aspergilotoksikoze) – najveći značaj imaju aflatoksini, jer su kancerogeni. Najosetljiviji su

10

pačići, ćurići, pilići, prasad, telad, odrasla goveda, ovce, kopitari i pastrmke. Kod prasadi izazivaju promene na jetri, kod ovaca se smanjuje plodnost, kod krava se aflatoksin izlučuje mlekom, pa i telad može da oboli. Najčešće se nalazi u zrnastim hranivima. Fusarium (fuzariotoksikoze) – gljivice iz ovog roda napadaju kukuruz još u polju i luče ogromne količine toksina, a oni su zerealenon, odbijajući i nekrotičan faktor. Najosetljivije su svinje, jer zerealenon izaziva hiperestrogenizam sa prolapsom vagine i rektuma. Kod ženki dolazi do neplodnosti, smanjuje se broj mladunčadi, a kod nerastova izaziva atrofiju testisa. Na fusarium su osetljive i druge vrste životinja. Zbog prisustva odbijajućeg faktora svinje ne jedu plesniv kukuruz, a zbog emetičnog često povraćaju. Ovi faktori se ne gube sušenjem kukuruza, ali nestaju za nekoliko meseci. Postoje i drugi toksini koji kod životinja izazivaju hemoragije, proliv, a u ustima nekroze. Penicillium plesni – napadaju kukuruz i ostala zrnasta hraniva. Ove plesni proizvode preko 100 toksina. Najosetljiviji su konji, goveda, ovce i svinje, dok je živina otporna. Gljivica Ustilago zeae – je parazitska gljiva koja prvenstveno napada kukuruzni klip (podseća na tumor). Ta gljivica ima negativno dejstvo na krave muzare, izaziva mršavljenje, pobačaje, bronhopneumoniju i enfizem pluća. Silaža nema negativan učinak, a kod prasadi izaziva oboljenje poput grčeva, konjuktivitis, promenu krvne slike itd. Gravidnim i mladim životinjama ne treba davati ovakav kukuruz. Gljivice kvasca – su redovni stanovnici predželudca preživara i debelog creva monoganističnih životinja. O trovanjima gljivicama kvasca i stočne hrane nema dovoljno podataka. Bakterije su:

- apsolutno patogene – mnoge zarazne bolesti životinja, kao što su sakagija, antraks, slinavka, šap ili bruceloza, prenose se upravo hranom i vodom;

- uzročnici infekcije hranom – salmonele – postoji oko 1000 tipova salmonele. Neki se nalaze u ribljem, mesnom i krvnom brašnu. Kliconoše mogu biti ljudi, glodari i dr;

- trovači hrane – najopasniji Clostridium botulinum – anaerob-toksin botulina je najjači biološki otrov u prirodi, jer 0,000001 g ubije zamorca.

Jetra neutrališe toksine, ali kad je prisutna veća količina, to joj ne uspeva. Travnjaci/pašnjaci Slika 1. Krave na pašnjaku Travnjaci, pašnjaci se koriste ispašom i košenjem. Optimalno iskorišćavanje travnjaka je takvo da se u toku vegetacije neprekidno smenjuju dve ispaše sa jednim košenjem. Kombinovanje paše i košenja, zahteva duplo veću površinu po grlu, nego ako se travnjak koristi sezonski. Kombinovano korišćenje travnjaka i pašnjaka treba da zadovoljava uzdržne i produktivne potrebe u proleće-leto, kao i stočnu hranu

11

za zimu, seno i silažu. Bez obzira na način korišćenja, prinosi naših travnjaka su niski. Prosečni prinosi sena sa naših prirodnih pašnjaka su 0,5 t po ha, prirodnih livada 2,1 t po ha. Sa sejanih livada se dobije oko 10 t po ha. Pašnjaci obezbeñuju hranu bogatu belančevinama, ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima. Grlo od 550 kg popase dnevno 30~100 kg zelene hrane. Znači prosečno oko 70 kg trave. Maksimalna koncentracija stoke na pašnjaku odnosno pregonu iznosi 200, izuzetno do 400 grla.Preporučeno je 1000 kokica - nosilja na 1 ha pašnjaka - travnatog ispusta Uspešnost pašnjaka meri se proizvodnjom mleka ili mesa sa jednog ha pašnjaka. Pašnjak je dobar ako se sa njega može proizvesti 4000~10000 kg mleka ili 400~700 kg mesa. Od domaćih životinja ovce su one koje su najviše orjentisane na ishranu kabastom hranom biljnog porekla. Na prirodnim pašnjacima koriste oko 80 % zelene mase a na kultivisanim, sejanim travnjacima i više. Prema nekim podacima od oko 600 pašnjačkih biljaka ovce jedu oko 570 vrsta, goveda koriste samo 56 a konji 82 vrste. Na 1 ha dobrog pašnjaka može da se napasa oko 80 – 150 ovaca, na srednje dobrim 60 – 100 a na slabijim svega 30 – 60 ovaca. Brzina regeneracije trava je različita u zavisnosti od godišnjeg doba. Ovo moramo znati da bi mogli pravilno da koristimo pašnjak ili livadu. Najintenzivniji je porast trava u Maju i Junu – znači u proleće i to od 5-8 mm na dan. Znači da se regeneriše za 15- 24 dana. U Julu i Avgustu porast je oko 4 mm dnevno – regeneracija traje 25 do 30 dana. Septembra i Oktobra meseca regeneracija trava je veoma usporena.Trave rastu svega 1- 3 mm dnevno. Trave se regenerišu za 30 – 60 dana./OCOKOLJIĆ 1983./ Pri obilju paše ovce recimo pasu oko 7 časova dnevno, i popasu oko 700 – 800 g zelene trave na čas. Kako trave sazrevaju vreme paše se produžava. Suštinski ovce produženom pašom i do 11 sati dnevno nadoknañuju smanjenje travne mase koju mogu da popasu. /OWEN-1976-god/ Neka istraživanja su pokazala da krave u 24 h na neograničenoj paši prosečno utroše za čupanje trave 10 h , za preživanje 7 a odmaranje 5 časova.Krava muzara po dobrom pašnjaku preñe 4-6 km. Pašnjak može biti udaljen najviše 1-1,5 km od štale da ne bi trošile mnogo energije na hodanje, na odlazak i povratak sa paše. Slika 2. Dnevni ritam krava na pašnjaku po Jansenu

12

Većina domaćih životinja voli da pase rano ujutru i kasno popodne, ili uveče.

Životinje uopšte ne pasu kada intenzivno pada kiša ili kada je najtopliji deo dana. Kada je najtopliji deo dana – planduju. Životinje se moraju postrepeno navikavati na pašu 8- 10 dana.Pre nego što izañu na pašu životinje dobiju seno. Kada ga pojedu mogu napolje na pašnjak ili livadu. Isto tako uvek moramo sačekati da nema rose ili da proñe dovoljno vremena nakon kiše. Ako ne pazimo doći će do naduna i drugih problema. Rosna mokra trava osim što nepovoljno deluje na organe za varenje ,je najlakši način prenošenja raznih parazitarnih obolenja, pogotovu metilja. Najbolje je ako je trava dužine 9- 10 – 15 cm , izmeñu ostalog i zbog toga što se paraziti uglavnom zadržavaju na nižim delovima biljke. Najviše treba obratiti pažnju na ovce koje ne biraju i pasu i niže delove biljaka. Pašnjak može da se koristi 6 meseci i nakon toga mora da se odmara, jer se na pašnjaku oseća miris balege i urina pa životinje nerado pasu. ZAŠTO PAŠNJAK TREBA DA KORISTE I KRAVE I OVCE, PRE NEGO ŠTO SE PAŠNJAK ILI PREGON ODMORI? Slika 3. Izgled pašnjaka nakon ispaše ovaca i krava zajedno (levo) i izgled pašnjaka nakon ispaše krava (desno) Ako pašnjak koriste i goveda i ovce pašnjak će pri sledećoj ispaši biti ravnomerno razvijen, jer goveda

čupkaju i biraju travu, a ovce pasu ravnomerno i ne biraju, i naravno ne uništavaju pašnjak već ga

možemo reći neguju pasući.

13

Manje vredne i štetne biljke na travnjacima i pašnjacima Domaće životinje instiktivno ne jedu škodljive ili otrovne biljke. Najčešće se otruju ili razbole mladunci i životinje koje su prvi put na paši. Isto tako mogu imati problema životinje koje su donešene iz drugih krajeva. Manje vredne biljke su ivanjsko cveće (žuta broćika, kamilica itd.). Štetne (otrovne) biljke:

- Veliki kiseljak (obični kiseljak) - je višegodišnja biljka. Ako je stoka konzumira u većoj meri u svežem stanju, izaziva nervni i poremećaje u probavi.

- Gavez – višegodišnja polužbunasta biljka. Biljka koja raste na vlažnim i močvarnim travnjacima pored puteva i potoka. Ovu biljku otrovnom čine alkaloidi, dinoglosin i glikoalkaloid konsolidin. Listovi i korenje gaveza imaju hipotoksični i kancerogeni efekat.

- Kantarion – sadrži isparljivo ulje i florescentne supstance hipericin i hipericium crveno. Kod životinja koje su bele ili belo šarene uzrokuje gubitak apetita, smetnje vida, usporeno disanje i krvotok.

- Gorocvet – ima ljut gorak neugodan ukus. Prolećni gorocvet je otrovan za sve životinje, a najviše za ovce. Biljka je u celosti otrovna. Trovanje se manifestuje povraćanjem, prolivom i krvavom mokraćom, a toksini mogu izazvati zastoj srca i uginuće.

- Rastavić (poljska preslica) – simptomi trovanja se pojavljuju posle nekoliko sati, ubrzan puls, malaksalost, otežano disanje, grčevi i koma.

- Prolevak – nadzemni delovi su gorki, otrovni za sve životinje, a najosetljiviji su konji i goveda. Prvi simptom je proliv, slinjenje, povraćanje, krv u mokraći. Mleko krava koje su jele prolevak ima gorak ukus. Treba napomenuti da je prolevak otrovan i u vidu sena.

- Ljutići – sve vrste ljutića su otrovne. Nadražaj na povraćanje, slinjenje, krvavi proliv. Često nastupaju grčevi, nesvestica, pa čak i smrt, zbog paralize srca i centra za disanje. Zatim se javljaju abortusi i smanjenje sekrecije kod muzara.

- Vučijastopa – često se sreće u usevu kukuruza, otrovna je cela biljka, loše utiče na bubrege, otrovna je za goveda, konje i svinje. Pojedu li goveda i svinje semenke često se završi smrću, a najčešći simptomi su otežano disanje, grčevi i krv u mokraći. Ako muzare pojedu seno, mleko ima neprijatan ukus i dobija crvenu boju.

- Velebilje (atropabeladona) – jedna od najotrovnijih biljaka koje rastu kod nas. Svi delovi biljke su otrovni. U biljci se nalaze alkaloidi, atropin, skopolamin, beladomin. Goveda su najosetljivija na sve ove toksine, dok koze jedu lišće bez posledica. Toksini najčešće izazivaju nervne poremećaje.

- Mrazovac – sadrži toksine kolhicin i kolhicein. Otrovni su za sve vrste životinja. Simptomi trovanja nastupaju za nekoliko sati, ako stoka padne s nogu vrlo brzo ugine. Mlečnim kravama se smanjuje mleko, a ovce i koze reñe stradaju od ovih otrova. Simptomi su žeñ, povraćanje, proliv, krvavo mokrenje i paraliza organa za disanje. Jače trovanje izaziva smrt.

- Kukuta – simptomi trovanja nastupaju veoma brzo, depresija centralnog nervnog sistema, što uzrokuje paralizu, komu i smrt usled prestanka disanja. Otežana koordinacija pokreta, usporen puls, disanještećen sluh i za 1-3 čas nastupa smrt.

- Tatula – je naročito otrovna za goveda i konje. - Paprat – prouzrokuje avitaminozu, B1. Kod goveda izaziva krvarenje sluznica i vagine uz

krvavi proliv i mokraću. Od veće količine stradaju telad i junad. Kod konja izaziva poremećaj u ravnoteži, grčeve, pa i uginuće. Kao prostirka može da izazove upalu vimena.

- Rusa (zmijino mleko) – ima otrovni sok.

14

ISHRANA PREŽIVARA

Goveda, ovce i koze su preživari imaju složeni želudac. Kao što mu samo ime kazuje sastoji se iz više delova od kojih je prvi i najveći –Rumen ili Burag. Preživari jedu relativno velike količine vlaknastih hraniva kao što je seno i trava, koje se razlažu u buragu uz pomoć velike i raznolike populacije mikroorganizama uključujući bakterije, gljivice, protozoe i kvasce

Mikroorganizmi buraga igraju drugu veoma važnu životnu ulogu kod svojih domaćina. Oni sintetišu B vitamine kao i amino kiseline neophodne životinjama. Ovo se ne sme nikada zaboraviti kada hranimo preživare. Ako kažemo da su preživari osetljivi na nagle i česte promene hraniva, mislimo tu i na veliku zajednicu mikroorganizama koja je veoma osetljiva na promene u hrani.

Za pravilno funkcionisanje buraga i dobro zdravlje životinje, žitarice ne smeju biti više od 60% suve materije dnevnog obroka a uobičajeno je manja od ovog. Goveda za proizvodnju mesa, ovce i koze za proizvodnju mesa zahtevaju malo žitarica u ishrani. U većem delu godine, mogu da opstanu bez žitarica ako su na dobrom pašnjaku ili su hranjeni dobrim senom. U svakom slučaju, preživari koji pasu moraju imati pristup mineralima i solima.

Ishrana žitaricama kod preživara

Mladunce-mladuncima se daju u periodu intenzivnog porasta, i uvek su na raspolaganju. Jaganjci, telad i jarići uvek imaju pristup hranilici, do koje odrasle jedinke ne mogu doći jer su vrata ili prolazi mali za njih.

U vreme parenja – Mužjaci zahtevaju žitarice, smešu nekoliko nedelja pre sezone parenja da bi stekli kondiciju. Ovakva ishrana treba da se nastavi i u toku sezone, kada muške priplodne životinje troše energiju a ne jedu dovoljno. Nakon sezone parenja ovu ishranu treba nastaviti dok ovnovi, jarčevi i bikovi ne povrate težinu koju su izgubili u sezoni. Ako želimo odnosno očekujemo blizance, trojke potrebno je ovce, koze i krave hraniti žitaricama nekoliko nedelja pre i nakon parenja.

Kasna bremenitost – Veoma je teško bez žitarica visoko bremenitim životinjama da obezbede dovoljno hranljivih materija, samo sa paše ili iz sena. Kvalitet hrane je važan za zdrave mlade, i za ženska grla da imaju lagani poroñaj, da imaju dovoljno mleka i dobro zdravlje nakon odgoja mladih. Krave, koze i ovce koje očekuju više mladunaca, moraju dobiti žitarice, kao i visoko kvalitetno seno .

U laktaciji-Proteini i energija iz žitarica pomažu proizvodnju mleka mlečnih grla kao i u proizvodnji mleka za odgoj mladunaca.

Prilikom oporavka životinja posle recimo oštrih zima, nakon odgoja trojki, da pomognu da se nadoknadi siromašna paša i loše seno

15

Ishrana krava za proizvodnju mleka

Farmer u mlečnom govedarstvu mora da poznaje osnovne principe ishrane mlečnih grla. Ovo je važno iz razloga optimalizacije ne samo obroka već i Optimizacije proizvodnje mleka a iz razloga da se životinje održe u dobrom zdrastvenom stanju. Kravama svih proizvodnih grupa se mora dati dobro izbalansiran obrok da bi se postigla dobra proizvodnja mleka, a mlañim kategorijama kao što su telad i junad moramo davati takve obroke koji će omogućiti njihov optimalni razvoj.

Slika 4. Krave u ispustu

NARAVNO DA OPTIMALNA ISHRANA ZNAČI MINIMALNI TROŠAK I DOBAR PROFIT UZ DOBRO ZDRAVLJE !

Visoka mlečnost grla povlači za sobom osetljivost na nagle promene u ishrani, kao i na sve stresne situacije. Dobar obrok treba da je uravnoteženog sastava i mora zadovoljiti sve potrebe u energiji, sirovim vlaknima, mineralima i vitaminima. Obrok mora da zadovolji po količini i kvalitetu, prema fazi laktacije u kojoj se grlo nalazi, odnosno stanju reprodukcije.Hraniva moraju biti čista, zdrava, ukusna, bez plesni i štetočina, bez stranih primesa. Hrana mora biti pravilno pripremljena i dobro čuvana u odgovarajucem prostoru.

Krave moraju pred sobom uvek imati dovoljne količine sveže, zdrave, pitke vode, istog kvaliteta kao za ljude. U nedostatku vode slabiji im je apetit, naravno smanjuje se mlečnost i slabi telesna kondicija.

Ako su mlečna grla slaba, i ne postižu očekivanu proizvodnju mleka, a nismo pogrešili u pripremi hraniva i načinu hranjenja,moramo utvrditi razloge koji su doveli do loše kondicije i male proizvodnje mleka. Mora se proveriti zdravstveno stanje, pre svega vimena, probavnih organa, organa za reprodukciju, nogu i papaka

Obavezno proveriti da li su hraniva koja su na raspolaganju odgovarajućeg unutrašnjeg sastava. Da li postoji nedostatak ili loš odnos izmeñu – energije, belančevine, minerala i vitamina. Ako nije nijedan od tih razloga možda je razlog slab genetski potencijal grla.

Ishrana krava muzara, pogotovo onih visoko produktivnih, predstavlja izazov za farmere. Postoje mnoge bolesti vezane za ishranu krava velikim količinama žitarica sa visokim sadržajem proteina. Dobar farmer obezbeñuje svoje krave sa visoko kvalitetnim kabastim hranivima u optimalnom odnosu prema potrebama ishranom žitaricama. Dobra ishrana krava muzara se postiže tako da umesto da u hranu dodaje direktno mast ili ulje, farmer u hranu stavlja prženu soju i uljano zrnevlje kao suncokretovo ili laneno. Uljano

16

zrnevlje obezbeñuje sporo otpuštanje masti u stepenu u kome burag može lako da se izbori. Proteini se obezbeñuju iz žitarica , pržene soje .....

Visoko kvalitetna kabastа hrana je esencijalna za dobrog proizvoñača mleka!

Dobro seno treba da čini dve trećine dnevnog obroka za mlečne krave. I to u količini od 3% od njihove telesne težine.

Ako grla imaju mogućnost da pasu od proleća do jeseni, treba kombinovati ishranu sa, senom ako je moguće pomešanim sa silažom kao zimskom ishranom. Bilo da se radi o letnjoj ili zimskoj ishrani životinje moraju imati slobodan pristup mineralnim materijama, mineralnim solima, i naravno smešama.

Ishrana krava u srednjoj i kasnoj laktaciji

U srednjoj laktaciji , apetit krava je maksimalan. Unos energije je ekvivalentan proizvodnji mleka.Krave se osemenjavaju 1-3 meseca posle telenja. Proizvodnja mleka opada, ali kravi je potrebna odgovarajuća ishrana da izgradi rezerve za sledeću laktaciju. U srednjoj fazi laktacije, hrane se smešom sa 16 % proteina i u istoj količini kao u ranoj laktaciji.

Ishrana bikova - Junad za priplod se hrane po istim preporukama kao i priplodne junice. Odrasli bikovi pored kabaste hrane, treba da dobiju smešu sa niskim procentom proteina i to u količini od oko 0,5 kg na 100 kg telesne težine.

Ako pogrešimo u ishrani i ne uskladimo nivo proizvodnje i ishranu, doći će do raznih poremećaja i loše kondicije.....Ovo je najviše izraženo kod sveže oteljenih krava, prvotelki i krava u zasušenju

Sveže oteljene krave i prvotelke

Najveći rizik - Prva dva meseca laktacije - Rizici su neodgovarajući unos energije, suve matrije, acidoza i uvrtanje sirišta

- Obrok isuviše bogat proteinima, ili jakog energetskog sastava, dovešće do edema vimena i mekih papaka. Ako mineralni sastav obroka nije u skladu sa proizvodnjom i potrebama, takoñe može nastati edem.

Ako krave nemaju dovoljno hranidbenog prostora tada neće jesti dovoljno kabaste hrane u odnosu na koncentrat. Tada postoji povećan rizik od laminitisa i slabog vezivnog tkiva što je siguran put ka obolenju papaka.

Unos kabaste hrane u prvih 6-8 nedelja je ponekad veoma mali, tada dolazi do zakišeljavanja buraga, zbog kozumiranja viška brzo razgradivih hraniva. Tada je burag slabo ispunjen, ne kontrahuje se često (odnosno na svaka 2 minuta), i sadržaj je tečan. Stajnjak ima nakiseo miris, sadrži nesvarene ostatke hrane. Konzistencija stajnjaka je ni čvrsta ni retka.

Ovo nam govori da krava ne preživa ni dobro ni dovoljno dugo, i tada možemo naći gomile nesažvakane hrane u boksovima ili drugim prostorima gde krava provodi vreme.

17

Krave na kraju laktacije

Rizici su- višak kg, naglo smanjuju unos koncentrata. Moramo da obratimo pažnju- na kondiciju krava kao i na sadržaj masti i proteina u mleku.Debljina krava je rezultata davanja obroka sa viškom energije i manjkom proteina, ili je obrok isuviše jak u odnosu na proizvodnju

Kako hraniti, a da ne bude rizičnih grupa?

Krava sem što dobro iskorišćava kabasta hraniva iskorišćava i koncentrovana hraniva.

Meñu domaćim životinjama krava predstavlja najvećeg proizvoñača proteina visoke biološke vrednosti za ishranu ljudi, koju izražavamo količinom mleka i mesa, proizvedeno u toku 1 godine.

Visoko produktivne krave u prvih 10 nedelja prati gubitak telesne mase i do 60 – 70 kg.. U prvih 60 – 70 dana izgube 30 tak kg. Manjak energije u obrocima, oskudna ishrana je glavni uzrok steriliteta. Lošu kondiciju treba popraviti u toku srednje i završne faze laktacije, nikako u zasušenju

Ukus hraniva ima veliki uticaj na konzumiranje hrane, hraniva lošijeg ukusa treba mešati sa hranivima dobrog ukusa da bi se prikrilo njihovo prisustvo u hrani. Ne smemo zaboraviti da kod preživara u stvari hranimo mikroorganizme a ne krave. Kiseline koje izlučuju u burag povećavaju kiselost, ali kada preživaju kabastu hranu prave loptice, koje vraćaju u usta, pljuvačkom natapaju i pošto je pljuvačka bazna, kiselost se neutrališe.

Od sirišta pa na dalje organiza varenje funkcionišu kao i organi za varenjene nepreživara

Slika 5. Krave na hranidbenom stolu

Konzumiranje hrane - Muzare dostignu maksimalno konzumirnje SM najkasnije u 10 nedelji nakon telenja. Treba da iznosi najmanje 4% od njihove telesne mase (TM), dnevno, kod maksimalne

18

proizvodnje. Ako se muzu 3 puta dnevno jedu 5 -6 % više SM na dan nego one koje se muzu 2 puta. Krave vole da jedu i piju posle muže, zato im mora biti odmah dostupna hrana, da bi podsticali uzimanje SM .

Prvotelke treba da se hrane i muzu odvojeno, zato što provode 10-15 % više vremena hraneći se nego kada su zajedno sa starijim kravama.

Vlažniji ili suvlji obroci ograničavaju konzumiranje. Veća količina silaže dovodi do pada konzumiranja suve materije od 0,2 %, za svaki procenat vlage iznad 50 %. Za ovo je razlog duže fermentisanje vlažnijih hraniva, i tako se povećava kiselost i udeo produkata razgradnje proteina. Na primer:-obrok sa 60% vlage – 50 % gornja granica=10x0,2% x612kgTM krave = 1,22 kg manje konzumirane SM dnevno, a to dovodi do pada proizvodnje mleka dnevno od 2,27 – 2,72 kg.To jedan od razloga zašto se preporučuje da se bude pažljiv sa ishranom silažom.

Kraveće očekivano smanjiti konzumiranje Suve materije za 2,8 % za svaki stepen iznad 24 stepena. Toplotni stres kod krava nastupa kada temperatura vazduha preñe 27 stepeni, a vlaga 80 %. Kada je toplo vreme trebalo bi bar 60 % hrane davati noću. Hrana treba da je najmanje 20 sati pred kravama, hranu ne treba dovoziti više od tri sata.

VRŠNA PROIZVODNJA MLEKA- KAKO JE POSTIĆI I KAKO JE ODRŽATI?

ZNAMO da vrh proizvodnje mleka dostižu za 8 – 10 nedelja. Prvotelke ostvaruju maksimum koji je za 25% manji, od proizvodnje krava koje su se telile više puta. Za svaki kg proizvedenog mleka u vršnoj proizvodnji, krava će proizvoditi 200 – 225 kg više u celoj laktaciji. Ako izostane očekivana vršna proizvodnja, treba proveriti udeo proteina u obroku. Ako krave postignu maksimalnu proizvodnju, ali nema perzistencije- moramo proveriti energiju. Kada dostignu vrh proizvodnje prvotelke smanjuju proizvodnju za 0,2 % dnevno a starije krave 0.3 % (ili 3 % za 10 dana).Vršna proizvodnja mleka – prosek 2 najveća prinosa mleka u toku prve 3 kontrole, treba da bude unutar 2,27 kg i iznad prosečnog prinosa mleka svih krava oteljenih unutar manje od 100 dana. Velike razlike ukazuju na probleme u održavanju proizvodnje u ranoj laktaciji.

Ako ishrana ima za cilj povećanje udela masti, proteina ili laktoze – najlakše se menja mast, teže proteini a laktoza skoro nikako. Za povećanje % mlečne masti treba maksimizirati konzumiranje i svarljivost kabaste hrane koja će se kositi u odgovarajućem stepenu zrelosti. Bolji kvalitet hrane može da obezbedi veći deo obroka..

Vlaknasta hraniva treba da su takva da podstaknu žvakanje zalogaja odnosno preživanje, i na taj način podstakla lučenje pljuvačke. Da bi se povećao procenat mlečne masti, treba izbalansirati različite tipove ugljenih hidrata i njihovu brzinu razgradivosti. Na primer-ječam brže fermentiše od kukuruza u buragu. Da bi sprečili acidozu moramo da pratimo nivo celuloze i da redosledom hranjenja izbegnemo acidozu hranjenjem sa brže razgradivim ugljeno hidratnim hranivima.

Za održavanje nivoa masti u letnjim mesecima treba stimulisati ishranu svežim kabastim hranivima kao i hranjenjem noću. Kabastim hranivima možemo dodati neki od aditiva na bazi mikroorganizama i kvasaca, oni mogu povećati svarljivost i konzumiranje ovih hraniva

19

U obroku treba da bude 18-19 % proteina, ako se poveća udeo proteina, on neće porasti u mleku, a može da izazove poremećaje u reprodukciji. Obrok treba da sadrži 60 – 65 % razgradivog proteina. Od toga pola treba da bude rastvorljiviprotein koji daje lako dostupni azot kao hranu bakterijama u buragu, odnosno, u obroku treba da bude oko 35% nerazgradivog proteina, ili baj pas proteina – to su zapravo proteini koje mikroorganizmi ne vare.

Ako su obroci zasnovani na kukuruznoj silaži ili kukuruzu, treba izbegavati nuzproizvode kukuruza kao izvor bajpas proteina. Treba dati proizvode od termički obrañene soje ili suvim pivskim tropom.

Potrebe za vlaknastim hranivima se mogu izraziti u procentima, odnosno oko 2 % od njihove telesne težine. Potrebno je obezbediti 2,3 kg celuloznih hraniva seckanih na delove najmanje dužine 2,5 – 3,8cm. Delići hraniva treba da su dužine da stimulišu otprilike 30 minutno preživanje za svaki kg suve materije.

Energetska hraniva-Koncentrati ne treba da čine više od 60 % suve materije obroka. Ne treba davati više od 2,3 – 3,2 kg koncentrata pri jednom hranjenju. Ako grlo proizvodi manje od 18 kg mleka na dan treba da dobije 1 kg na 4 kg mleka, izmeñu 18-32 kg mleka - 1 kg koncentrata za 3 kg mleka, iznad 32 kg mleka 1kg - 2,5 kg mleka. Ako previše zrna kukuruza proñe nesvareno do fecesa moramo proveriti količinu koju dajemo, stepen prerade zrna.

Minerali- KOD STADA SKLONIH MLEČNAJ GROZNICI TREBA KOD ZASUŠENIH KRAVA, OGRANIČITI KOLIČINU – Ca na 80 – 100 g na dan, i P na manje od 45 g na dan. Odnos Ca : P, treba da bude 2 na prema 1. Treba davati 30 g soli sa mikro elementima za uzdržne potrebe kao i po 20 g za svakih 10 kg mleka.

Slika 6. Ishrana krava mineralnim elementima pomoću stočne cigle

Ne zaboravite

Krave biraju hranu na osnovu ukusa a ne hranljive vrednosti. Veoma je važno da izbegavamo hranu neprijatnog mirisa, zato što krave imaju veoma dobro razvijeno čulo mirisa. Ovo čulo ima veoma veliku ulogu u ponašanju krava. To je jedan od razloga što ove životinje biraju hranu po mirisu. Naravno da

20

miris stajnjaka za krave pedstavlja jedan od najneprijatnijih mirisa, čak ni na pašnjaku ne pasu u blizini balege sem ako su prisiljene nedovoljnom količinom hrane.

Krave ne vole ni miris pljuvačke. Zato je važno da u staji hrana lepo miriši – da ne bude zagañena stajnjakom, pljuvačkom ili balama drugih krava. Svaka životinja mora da ima dovoljno prostora za ispoljavanje navika u ishrani. Ako im to omogućimo životinje će jesti mirno i opušteno i konzumiraće Optimalne količine hrane. Pošto su to životinje koje vole da žive u čoporu obično kreću zajedno u sve aktivnosti pa tako i na jasle ili hranidbeni sto da jedu.

Svaka životinja mora da ima dovoljno prostora za ispoljavanje navika u ishrani. Ako im to omogućimo životinje će jesti mirno i opušteno i konzumiraće optimalne količine hrane. Pošto su to životinje koje vole da žive u čoporu obično kreću zajedno u sve aktivnosti pa tako i na jasle ili hranidbenisto da jedu.

Pod hranidbenog stola treba da je za oko 15 cm iznad ostalih delova poda i prolaza.

Na ovaj način krava zadržava prirodan položaj glave, kao kad pase. Taj položaj omogućava da krava jede opušteno i proizvodi veliku količinu pljuvačke.

Za dobru proizvodnju je važno i da životinje imaju u svakom trenutku, pristup svežoj i čistoj vodi. Ako ne unose dovoljno vode neće unositi ni dovoljno Suve materije, a ovo dovodi do smanjene proizvodnje mleka i štetan uticaj na varenje. Krave najviše vole da piju iz niskih i velikih pojilica. Ako mogu da biraju biraju najčistiju i najsvežiju vodu.

Sklone su da slede odreñeni ritual kada ustanu piju vodu, pa jedu, pa opet piju vodu. Vole da piju vodu odmah posle muže, zato pojilice treba da su u blizini hranidbenog stola. Prljavštinu sa dna pojilice obavezno treba očistiti, odnosno leti svaki dan pojilice prazniti a jednom nedeljno temeljno oprati i dezinfikovati. Prvenstveno zbog vrlo verovatnog razvoja bakterija i i neprijatnog i neugodnog ukusa i mirisa koji sprečava krave da piju .

Ishrana teladi

Zdravlje teladi zavisi u najvećoj meri od toga kako su hranjene krave u poslednja dva meseca bremenitosti. U toku prvih nekoliko sati života, tačnije 4-6 h teladima je potreban kolostrum. Teladima se mora davati kolostrum od majke najmanje 24 h , a preporučuje se da to bude prvih nekoliko dana života i da to bude od majke. Najmanja količina kolostruma od majke koji može da da teletu, pasivan imunitet je oko 1,5 dl popijenih u prva 2h od roñenja. Ako je moguće dozvolimo novoroñenom teletu da u prvih nekoliko hranjenja pije koliko može. Nakon dan dva tele je u stanju da se prejede mleka, te mu moramo količinu mleka po hranjenju ograničiti na 500 ml na svakih 4,5 kg telesne težine dnevno. Tele prosečne težine 40 kg treba da pije oko 4,4 l mleka dnevno podeljeno u oko 5 obroka. Nakon nekoliko dana broj hranjenja možemo smanjiti ali količinu mleka ne.

Nakon nedelju dana, teletu ponudimo smešu za telad sa 16 % proteina. Ovu hranu teletu treba ponuditi više puta dnevno i dopustiti teladima da jedu po volji. Hranilice treba očistiti nakon razumnog vremena koje su imali da pojedu smešu. Isto tako je važno da telad imaju po volji pristup visoko kvalitetnom senu od leguminoza .

21

Telad mogu biti odbijena kada jedu 500-750 g smeše za telad plus seno i mleko. Nakon trećeg meseca starosti, telad mogu biti hranjena sa smešom za mlečna grla.

Ishrana priplodnih junica

- Krave moraju dobiti na težini pre parenja‚ da bi imale dovoljno rezervi energije za bremenitost i laktaciju. Ako se kondicija ocenjuje na skali od 1-5, junice moraju imati kondiciju od 3,5, a krave od 3,75 – 4,0. Ako farmer želi da uključi odnosno oplodi junice sa 15 meseci starosti moraju imati težinu oko 60 % od težine odraslih grla. Na primer Jersey treba da ima od 286-295 kg , a Holštajn od 363 -397 kg.

Visoko kvalitetna kabasta hrana obezbeñuje sve hranljive materije bitne za početak bremenitosti. U poslednja 4 meseca bremenitosti junice imaju potrebu za odreñenim količinama žitarica isto kao i za kabastom hranom. Smeša za mleko je preporučena ako je seno loše, ili siromašna paša, ili ako je junica pothranjena. Nekoliko nedelja pred telenje, treba im obezbediti smešu za mleko u količini od 1% od telesne težine. Suva materija kompletnog obroka (žitarice plus seno), ne sme preći 2,5-3 % telesne težine. Zapamtite da i seno i žitarice imaju oko 90 % SM u kg....Na primer junica težine 182 kg biće odlično ako dobija dnevno 4 kg lucerkinog sena i 1,4 kg smeše za mleko.

Zasušenje krava-Krave se zasušuju po pravilu 60 dana pred telenje. Farmerima je problem zasušiti visoko mlečne krave. Jedan od načina je 7 dana pred prestanak muže obustaviti ishrano žitaricama-smešom .Treba ih držati na senu, sa minimumom od 1% od telesne težine pojedenog sena. Ako su žitarice potrebne, treba koristiti smešu sa 11-13 %proteina. Potrebno je da dobiju sve neophodne soli, mineralne materije.

MORAMO PAZITI NA TO DA ISHRANA SA HRANOM BOGATOM Ca –MOŽE IZAZVATI MLEČNU GROZNICU. Zato životinje u periodu pred telenje treba staviti na ishranu siromašnu kalcijumom

Ishrana krava u ranoj laktaciji

U prvih 10 nedelja laktacije Mlečno grlo se susreće sa velikim zahtevima u ishrani. Vrhunac laktacije krava dostiže 6-8 nedelja nakon teljenja. U tom periodu kravi je potrebno 3 do 10 puta više proteina nego u vreme kasne bremenitosti. Meñutim apetit se još nije povratio, nije dostigao vrhunac i grlo ne može da dobije dovoljno energije iz hrane da proizvodi mleko. S druge strane još uvek se oporavlja od teljenja nešto energije iz telesnih rezervi prebacuje u proizvodnju mleka. U ovom periodu telesna kondicija opada odnosno krava gubi na težini. Grla u dobroj kondiciji gube od 90- 135 kg u toku cele laktacije. Krave treba hraniti laganom hranom nekoliko dana po teljenju. Kada proñe stres od telenja treba povećati žitarice –smešu za 500-700 g dnevno. Krave velikog formata kao što je Holštajn treba hraniti sa 500 g, smeše za proizvodnju mleka za svakih 1,8 kg mleka. A za krave kao Jersej 500 g, smeše za mleko za svakih 1,4 kg mleka. Postoji i drugi način da se prebrodi ovaj period, a to je hranjenje 2,5-4 % od njihove telesne težine u vrhuncu laktacije (10 nedelja posle teljenja). Inače krave ne bi smeleda pojedu više od 2,25 kg žitarica odjednom. Veća količina može izazvati acidozu. Smeša sa višim nivoom proteina od 18 %, ili se krave mogu hraniti sa smešom od 16 % proteina i sa senom leguminoza. Ako nisu na paši, krave treba da jedu najmanje 2,25 kg suvog sena dnevno, preporučuje se više. Za 1l mleka krave popiju 4l vode. Jedan litar mleka teži 0,92 kg.

22

Ishrana goveda za proizvodnju mesa

Tovna goveda i junad koja se gaje za meso imaju druge potrebe za proteinima od mlečnih krava, i mogu se gajiti na livadskom senu i paši, sa pristupom mineralima i solima, kada im se daje smeša obrok se pravi od hranljivih žitarica i uljarica sa dodatkom vitamina i minerala. Stoka odgajana na paši, livadama, je zdravija ali raste sporije nego životinje odgajane na žitaricama. Ovako odgajana junad stižu na tržište kada su stara 2-4 godine. Ako im dodamo u ishrani smešu, pre ćemo ih isporučiti. Žitarice se koriste da ubrzaju rast teladi, da se održi kasna bremenitost i rana laktacija i u poslednjoj fazi tova.

Ishrana teladi za tov-moramo biti sigurni da će tele sisati nekoliko sati nakon roñenja. Ako majka teleta nema dovoljno mleka, ugine na telenju ili neposredno po telenju moramo siroče staviti pod kravu dadilju, pogotovu ako se radi o sistemu krava tele.

Dodatna ishrana je efektna kada su telad stara 3-4 meseca, pogotovu ako jedu kabastu hranu lošeg kvaliteta. Do tog perioda je mleko krava dovoljno za tele u porastu. Telad krava koje imaju malo mleka lošeg kvaliteta, može zahtevati dopunsku ishranu od treće nedelje starosti. Ako je potrebna dopunska ishrana, potrebno je 110 g smeše za telad po teletu dnevno, pošto su napunila 3-4 nedelje života. Mesto gde se hrane telad nije dostupno odraslim grlima. Od 1 meseca starosti do odbijanja telad mogu jesti smešu sa 16% proteina u količini od 1% od sopstvene težine. Ako tele ima 200 kg, može pojesti 2 kg smeše dnevno zajedno sa kabastim hranivima. Telad se odbijaju kada napune 6-9 meseci starosti. Ako će se junice teliti sa 2 godine moraju dostići barem 60 % težine odraslog grla, kada su 15 meseci stari. Tov se završava na smeši sa 13-15 % proteina, u količini od 1-1,5% od telesne težine.

Slika 6. Krave na hranidbenom stolu

23

Ishrana krava za odgoj teladi za tov

U toku bremenitosti, krave imaju potrebu za kabastim hranivima, mineralnim materijama, mikroelementima. Žitarice odnosno zrnasta hrana uglavnom nije potrebna sem ukoliko su krave u lošoj kondiciji ili je kabasta hrana loša. Bremenitost se može podeliti u tri faze, od kojih svaka traje oko tri meseca.U prva tri meseca junice i same rastu i svu energiju koriste na to. Odrasle krave, moraju da obezbede mleko za telad koju trenutno doje. U drugom trimestru krave imaju najmanje potrebe za hranom. Prethodno tele je odbijeno a fetus koji se razvija ne zahteva mnogo energije. Ovo je period kada treba popraviti lošu kondiciju krava, obezbeñenjem visoko kvalitetne kabaste hrane.

U trećem trimestru bremenitosti, fetus raste ubrzano i u pogledu ishrane ima velike zahteve koje krave u lošoj kondiciji ne mogu da ispune. Mršava krava na telenju ima više problema, telad će biti slaba a proizvodnja mleka loša. Kravama u lošoj kondiciji potrebno je više od 1kg smeše za mleko dnevno.

Ishrana u laktaciji-Krava svu energiju koristi za produkciju mleka za svoje tele i za popravku kondicije. Visoko kvalitetna paša zajedno sa solima obezbeñuju sve hranljive materije za krave. Svakako žitarice i mineralni dodaci su potrebni ako su krave mršave ili ako je pašnjak siromašan. Kravama je potrebno 140-220g proteina. Ovo može da se obezbedi sa 2,7 kg lucerkinog ili sena od deteline, ili sa istom količinom livadskog sena sa 2 kg smeše za mleko.

Ishrana Bikova –postepeno povećavati količinu hrane dok bik ne bude jeo 1,4-2,7 kg dnevno.

KAKO MOŽEMO ISHRANOM I NEGOM DA POVE ĆAMO MLE ČNOST KRAVA I KVALITET MLEKA

Koji su to opšti uslovi za veću proizvodnju i kvalitet mleka- Rasna i individualna, genetska sposobnost krave za proizvodnju. Zdravlje krava, dobra plodnost, i telesna kondicija Blagi postupak s kravama-izbegavanje stresa (mir i tišina).

Prijatno ležište, i dobra higjena kako okoline tako i hranilica i pojilica. Naravno da mnogo pažnje moramo posvetiti nezi papaka.

Dobro razvijeno, zdravo žlezdano vime. Uvek do kraja izmusti vime. Pravilna upotreba i kontrola tehnike i ureñaja i sistema za mužu. Pravilno zasušivanje krava, i uvod u mlečnost 21 dana nakon telenja, i naravno avansiranje hranom povećanja mlečnosti.

Na brzinu varenja i brzinu prolaska hrane utiče sam sastav obroka – znači da li se u buragu hrana razlaže brzo ili sporo, utiče veličina delova hrane i odnosa hraniva u buragu. Kao što Vam je poznato, sam burag se nalazi sa leve strane tela. Zapremina buraga visoko produktivnih krava koje daju i 40 kg mleka je čak 150 – 200 l. Takva grla dnevno unesu 24 kg SM a proizvedu oko 40 kg stajnjaka.

Ako su u štali krave jedu i 10 – 14 puta dnevno. Svaki obrok bi trebalo da traje oko 35 minuta, što znači da ukupno vreme uzimanja hrane traje oko 6 sati.

Ishrana prvotelki mnogo zavisi od njenog položaja u stadu.

Da bi se sprečila pojava acidoze koja je rezultat ubrzanog varenja hrane, u buragu uvek mora da bude dovoljna količina celuloze. Krave moraju da proizvedu velike količine pljuvačke – a nju proizvode preživanjem. Tri četvrtine vremena preživanja krava leži. Iz ovog treba da nam je jasno zašto je važno

24

udobno i suvo ležište. Kada krava uñe u ležište trebalo bi da legne brzo. Ukoliko više od 10 % krava stoji, znači da nešto nije u redu i treba proveriti i uslove u ležištima. Krave vole da leže i do 14 sati dnevno.

Ležanje je važno i iz razloga da se krave odmore, da bi se papci odmorili i osušili, da bi bilo više slobodnog prostora u koridorima. Jedan od najvažnijih razloga za je da tokom ležanja skoro 30 % više krvi cirkuliše kroz vime. Neudobno ležište sprečava krave da se u njemu odmaraju. U neudobnom ležištu će ležati kada su jako umorne, a tada će ležati duže nego što je potrebno. Tada ne jedu i ne piju dovoljno, i više će birati hranu. Vrlo brzo će se pojaviti i problemi kao što su na primer otečeni skočni zglobovi. Svaki period preživanja traje sat i više vremena.

Vreme koje krava provede u preživanju je važna informacija o tome, da li u hrani ima dovoljno celuloze. Uobičajeno je da krave jedan zalogaj preživaju od 50-70 puta. Ako neko hranivo ima više celuloze kao npr. Slama, preživanje će trajati duže. Preživanje nekog zalogaja manje od 50 puta siguran je znak da u hrani nema dovoljno celuloze. Visoko produktivne krave sa optimalnom sadržajem sirovih vlakana u hrani luče i 300 l pljuvačke. Znači krava u toku dana preživa 8-10 h, odnosno žvaće oko 16 h, ako uzmemo u obzir ukupno vreme dok jede, odnosno uzima hranu i vreme dok leži i preživa.

Krava počinje da preživa 45 minuta nakon uzimanja hrane. Ako posmatramo svoje krave u bilo kom trenutku više od 50 % grla bi trebalo da preživa dok leži, a nakon 2 h i 90% grla treba da preživa. Ako je količina celuloze ne zadovoljavajuća, krava će sama pojesti slame ili sena dok ne podmiri potrebe. Obrok siromašan celulozom smanjuje ph buraga, u kome tada dolazi do stvaranja toksina koji ugrožavaju bakterije i druge mikroorganizme buraga. Organi za varenje hrane kod preživara ne stvaraju enzime koji vare celulozu, ali to zato rade razni mikroorganizmi buraga koji su u stvari osetljivi na brze promene hraniva u ishrani.

Uticaj ishrane na promenu boje mleka

Crvena boja mleka može biti posledica ishrane hranivima: Prosinac, Oštrica, Rastavić, Ljutić

Zuta boja mleka može biti posledica unošenja većih količina karotina hranom putem obroka koji sadrži: žalfiju, kukuruz, neven, šafran

Plava boja može nastati ishranom - heljdom, nezaboravkom, lokvanjem, volovskim jezikom

Promena ukusa i mirisa kao što je - Gorko mleko može nastati fiziološki - estrus, kraj laktacije. Pri ishrani plesnivom hranom prokislim treberom, užeglim uljanim pogačama, trulom repom

HRANIVA KOJA MOGU PROMETI UKUS MLEKA - Vratić, grahorica, stočna repa, povratić, uljana repica, repa ugarnjača, kupus, stočna repa

Ukus na senf - pri ishrani krmivima kao što su: slačica, potočarka

Vodenasto mleko nastaje pri ishrani: treberom, repinim lišćem, džibrom, većom količinom stočne repe.

Promena mirisa - Miris na aceton - Pri acetonuriji - ketoza

ISHRANA OVACA

Ishrana jaganjaca - Jaganjci zahtevaju 120-180 ml kolostruma koji moraju popiti u prvih 18 h života, računajući od pola sata nakon roñenja. Mleko je glavni izvor hranljivih materija u prvih mesec dana života jagnjeta. Nakon toga jaganjci se snabdevaju hranljivim materijama iz sena i žitarica, ali nastavljaju da sisaju do odbijanja, najčešće sa 3-4 meseca starosti. Ako želimo da jaganjci što pre razviju burag i da brže dobijaju na težini treba ih dopunski hraniti i ti jaganjci mogu na tržište mesec - dva ranije. Mesto

25

gde se jaganjci dopunski hrane, mora biti mesto sa dobrom ventilacijom i osvetljeno sunčevim zracima, ili električnim svetlom. U ovaj prostor odrasla grla ne mogu da uñu. Ako jaganjci slabo jedu svetlo iznad hranilica će podstaći jaganjce da više jedu. Kada se jaganjci nalaze u prostoru za hranjenje, moraju biti u mogućnosti da vide i čuju svoju majku. Voda bi trebalo da je unutar ovog prostora ili neposredno

Smeša za jaganjce mora imati 16% proteina. Sa dopunskom ishranom treba početi kada su jaganci stari nedelju dana, i nastaviti sve dok jaganjci ne napune 4 meseca starosti. U početku će jaganjci uzimati samo male količine hrane. Sa tri mesea jaganjci će jesti oko 70 g smeše za jaganjce dnevno. Sa 6-7 nedelja jaganjci jedu oko 500-700 g, a sa 4 meseca, na pašnjaku, će jesti oko 1 kg dnevno

Ako želimo dodatno hraniti ovce da poboljšamo plodnost, potrebno ih je dopunski hraniti i pre i posle parenja odnosno oplodnje. Ako je ovca u dobroj kondiciji ne treba je dopunski hraniti. Ako je predebela verovatno ovulacije neće biti. Takva grla moraju biti na restriktivnoj ishrani sve dok ne dostignu zadovoljavajuću težinu. A ako preteramo u ishrani u ranoj i srednjoj bremenitosti, može dovesti do razvoja velikih jaganjaca i teških jagnjenja. Rana i srednja faza bremenitosti je faza u kojoj fetus sporo raste i ne zahteva mnogo od ovce. Seno ili paša su uglavnom dovoljni ,naravno da su potrebne mineralne materije i soli.

Kasna bremenitost (od 14-20 nedelje),je kritična za ishranu. Oko 70 % umiranja neroñenih jaganjaca se dešava u ovom periodu. Siromašna ishrana loše utiče i na ovce i na jaganjce. Ako su ovce pothranjene, jaganjci će imati lošu težinu na roñenju, loš razvoj folikula vune, a ovo će uticati na lošu produkciju vune celog života., kao i male rezerve energije što može dovesti do uginuća novoroñenih jaganjaca. Savesna ishrana u toku bremenitosti je potrebna i da bi očuvali zdravlje ovaca i imali zdravo jagnje. Uginuća jaganjaca mogu biti brojna, i često se za to okrivljuje hladno vreme. Meñutim većina uginuća jaganjaca koja se dešavaju neposredno po jagnjenju, imaju uzrok u siromašnoj, oskudnoj hrani za vreme bremenitosti. Siromašna ishrana onemogućava razvoj posteljice, vimena i utiču na opšte zdravlje ovaca.

Ovce moraju imati odgovarajuću ishranu da bi imale dovoljno energije za poroñaj, i negu jaganjaca, kao i za adekvatnu produkciju mleka. Razvoj vimena se odigrava u poslednjem mesecu bremenitosti pred jagnjenje. Pothranjene ovce će imati malu proizvodnju mleka. Ovce koje nose blizance i trojke imaju potrebu za većom količinom hrane nego one koje nose jedno jagnje. Iskusni Farmeri i dobri odgajivači moraju na osnovu poznavanja svojih ovaca, njihove veličine, grañe predvideti mogućnost i učestalost rañanja blizanaca ili trojki. Ako je moguće treba uraditi ultrazvučni pregled.

Slika 7. Ovce na paši

26

Ako se očekuje višestruka trudnoća, farmeri mogu početi sa ishranom sa smešom u poslednjih 4-6 nedelja bremenitosti, i to otpočeti sa 250-500 g i povećavati sve do 700 g smeše dnevno sa 1,4- 1,8 kg sena.

Ovce koje očekuju po jedno jagnje zadovoljene su sa 250 g smeše i senom i to u poslednje dve do tri nedelje bremenitosti. Farmeri moraju obezbediti količinu hrane koja odgovara kondiciji ovce i kvalitetu kabaste hrane.

Jagnjenje - Nakon jagnjenja, naročito posle teških poroñaja, mnogi američki farmeri daju ovcama osušene listove maline ili čaj od listova maline pomešan sa pola šolje melase, pomešane u toplu vodu. Melasa daje ovcama snagu i pomaže da se izbegne opasnost od ketoze. Treba obezbediti dobru kabastu hranu odmah nakon jagnjenja, smešu za ovce davati u malim količinama 12-24 h posle jagnjenja. Ovo će dati snagu ovcama, ali ne stimuliše ravnomernu proizvodnju mleka. Na taj način se povećava opasnost od Mastitisa.

Laktacija - Posle jagnjenja - postepeno treba povećavati količinu smeše za ovce. Nedelju do 10 dana nakon jagnjenja, ovce treba da dobiju oko 2 kg dobrog sena i oko 900 g smeše dnevno, ako gaje dvojke i trojke. Ovce u dobroj kondiciji 4,0 imaju potrebu za 250 g smeše dnevno, ili ih jednostavno hraniti kvalitetnom kabastom hranom. Ovako se mogu hraniti ovce u toku čitave laktacije, ili je smanjiti, ukinuti kada ovce krenu na pašu, i kada jaganjci jedu i smešu za jaganjce i pasu.

Zasušenje - Treba početi sa redukcijom smeše za ovce, 2 nedelje pre odbijanja da bi ovce zasušile. Treba biti siguran da ovce neće dobiti smešu nedelju dana pred odbijanje, i da dobijaju seno lošeg kvaliteta u nekoliko poslednjih dana. Nedelju dana posle odbijanja, ovce se mogu vratiti na ishranu sa visoko kvalitetnim senom ali im više neće trebati smeša.

Ishrana ovaca za proizvodnju vune - Ako su uzgajane za proizvodnju vune, najvažnija je dobra ishrana. Siromašna ishrana vodi do lošeg kvaliteta vune i malih prinosa. Loša i siromašna ishrana u kasnoj bremenitosti utiše na proizvodnju vune ovaca, kao i proizvodnju vune jaganjaca. Nivo ishrane pre roñenja, odreñuje broj folikula vune jaganjaca.

Ishrana ovaca za proizvodnju mleka - Mlečne ovce su sklone poremećajima u ishrani, zahvaljujući stresu izazvanom dugim laktacijama. Veoma je teško pronaći ravnotežu izmeñu pothranjene i debele ovce. Ishrana sa mnogo proteina može izazvati mastitis, ketozu, mlečnu groznicu, acidozu i enterotoksemiju. Ako je ovca loše hranjena to može izazvati ketozu, niski procenat mlečne masti i nisku proizvodnju mleka. Generalna preporuka je hraniti mlečne ovce, kao one koje odgajaju trojke, oko 2 kg dobrog sena i oko 900 g smeše za ovce dnevno. Mlečna ovca se zasušuje kada se proizvodnja mleka spusti ispod 185 grama.

DA bi izbegli NADUN koji je uvek izazvan prejedanjem životinja na pašnjacima koji su bogati, sočni, ovcama se daje prvo seno pa tek onda izlaze na pašnjak. Najčešće se prejedu i naduvaju pasući leguminoze. Kao pomoć ovca se napoji sa 60 ml biljnog ulja a jagnje sa 30 ml. Preporučuje se da se ovcama i jaganjcima daje pre izvoñenja na novi pašnjak kvalitetno seno. Soda bikarbona se takoñe koristi. Neke životinje je pojedu tako suvo, nekima se daje razmućena u vodi se uliva u malim količinama, (10 ml odraslim ovcama).

27

ISHRANA KOZA

Koze su domaće životinje koje su u našoj zemlji jedno vreme bile čak i zabranjene a razlog za tu zabranu je bilo što koze brste šume i prave štetu. Tako su te plemenite životinje čije je mleko ne samo hranljivo, već ga mogu piti i deca i odrasli koji su alergični na mleko, nepravedno zapostavljene. Kozije mleko se vari slično kao majčino mleko.

Još jedna od zabluda je da koze jedu sve na šta naiñu. Istina je da nisu probirači ali kao što ćete kasnije pročitati u nekim svojim postupcima podsetiće Vas na jednu drugu domaću životinju za koju uvek svi kažemo da je plemenita i veliki čistunac.

Može se reći da su koze gurmani, jer iako jedu više biljnih vrsta od drugih biljojeda, u stanju su da mnogo prepešače da bi pronašli travu, odnosno biljku koju vole. Po potrebama za vodom koze su najsličnije kamilama, odnosno potrebno im je manje vode da bi regulisali telesnutemperaturu i normalan metabolizam. Veći deo vode koze obezbeñuju pašom ili ishranom zelenom hranom. Ako ih duži vremenski period hranimo suvom kabastom hranom bez dovoljno vode, to će izazvati smanjenje reproduktivne sposobnosti i na kraju smanjenje ukupne proizvodnje

Naj pogodnija hrana za koze je - kabasta hrana. Preostali deo obroka se zadovoljava smešama. Obično dobijaju više kabaste hrane nego što zapravo mogu pojesti, jer koze biraju biljke koje vole, pa dosta hrane rasturaju .

Koze biraju zelene delove biljke i slabije iskorišćavaju pašu od ovaca. U našim uslovima pored paše, koze se najćčešće hrane kukuruznom silažom ili silažom smeše trave i deteline, senažom, livadskim senom, repinim rezancima, mrkvom, repom.

U ishrani jaradi i koza pre i posle poroñaja korista se lucerkino seno i smeša. Pošto su koze veoma osetljive mora se paziti na ispravnost hraniva i smeše.

Slika 8. Koze u ispustu

KOZE NIKAD NE TREBA HRANITI ODJEDNOM VELIKIM OBROCI MA!

Dobra ishrana je od neprocenjive važnosti za život koze. Koze u zasušenom periodu zahtevaju ishranu koja će zadovoljiti njihove potrebe. Da održe energetske rezerve a kada su sjarene, potrebna im je energija

28

za njihovo jare koje raste i buduću proizvodnju mleka. Pravilna ishrana omogućava dobru reprodukciju, porast i visoku proizvodnju mleka. Takoñe obezbeñuje otpornost prema bolestima i parazitima.

Dobro i kvalitetno hranjene koze se mogu prepoznati na prvi pogled - Živahne su, sjajnih očiju i svilene dlake. Kvalitet hrane utiče na kvalitet mleka .Ukus mleka se razlikuje od farme do farme

Koze u ranoj i srednjoj fazi laktacije imaju najveće potrebe za hranom.

Moraju uvek imati slobodan pristup visoko kvalitetnim hranivima, pašnjaku ili senu, uz dodatak mikroelemenata. Ako nisu na paši kozama treba oko 2,3 kg sena .

Ovulaciju kod koza može podstaći premeštanje na dobar sočni pašnjak ili im povećati količinu i kvalitet sena.

Nakon što su ostale sjarene, u prva tri meseca s jarenosti treba im omogućiti neograničen pristup senu i treba im dati smešu za mleko kao pre parenja. Ako su zasušene dobijaju oko 454 g smeše plus paša plus livadsko seno. Ako su sjarene a nisu zasušene i do 1,4 kg smeše dnevno. Mnogi farmeri (ameri čki i kanadski) - polako uvode jabukovo sirće, pomešano sa žitaricama u obrok, sve do količine od 30 ml dnevno u kasnoj sjarenosti. Jabukovo sirće obezbeñuje Kalijum odgovoran za jagnjenje bez problema.

KASNA bremenitost - Ishrana za vreme kasne bremenitosti je kritično. Ako su koze pothranjene, rañaju se jarići veoma male težine, loše preživljavaju a koze imaju nisku produkciju mleka.

Ako je koza predebela - to može dovesti do enterotoksemije i mlečne groznice. Zasušenoj kozi, 6-8 nedelja pre jarenja treba dati 150 g dnevno smeše za mleko. Ovu količinu postepeno treba povećavati do 500 g dnevno. Ako jedu seno lošeg kvaliteta, a očekuju se recimo trojke može se hraniti i do 750 g smeše za mleko dnevno. Dve nedelje pred jarenje, može se polovina obroka zameniti mekinjama prelivenim vodom. Mekinje će pomoći varenje i smanjiti mogućnost nastajanja mlečne groznice.

Nakon jarenja mnogi farmeri daju kozama pola šolje melase razmućene u kofi tople vode, kao i sušeno lišće ili čaj od lišća maline .

Važna je lagana ishrana da ne bi došlo do naglog nalivanja vimena i naravno mastitisa

Koze su plahe i osetljive životinje, pogotovu dok su sjarene. Osetljive su na stres i promene u hrani. Stres može izazvati prestanak uzimanja hrane i mogući pobačaj.

Preporuka je da se ništa ne menja u osetljivom periodu izmeñu 80 i 120 dana sjarenosti. Kako vreme odmiče koze su manje podložne stresu.

Iznenañujuće je koliko su koze osetljive na promene u hrani i način ishrane. Mogu da odbiju obrok ako je hrana uzeta iz novog džaka ili ako uzmemo novu kofu odnosno posudu za hranjenje. Da bismo ovo izbegli kada nam je džak skoro prazan, otvoriti drugi i početi mešati sa starim, tako će promena biti postepena.

Koze za proizvodnju mleka hrane se smešom sa 15-16 % proteina

ISHRANA Jarčeva-Jarčeve treba dobro hraniti, ali ne smeju biti debeli. Treba ih hraniti sa smešom za koze, u količini od 500-700 g, dnevno, 3-4 nedelje pred parenje i nastaviti, nakon sezone parenja sve dok se jarac nije oporavio i povratio težinu izgubljenu u sezoni parenja. Potrebna im je paša i li seno. Ako je u lošoj kondiciji treba mu dati smešu za ovce, i naravno mineralne materije, so.

29

Ishrana jari ća - Kolostrum je od životne važnosti za jariće. Jarići bi trebali da piju kolostrum u roku od sat vremena nakon roñenja, i to najmanje 4 puta dnevno prva tri dana. Najbolja hrana za jare je mamino mleko i to najmanje 2 - 3 meseca, a bilo bi dobro i do 4-5 meseci. Jarićima starim nekoliko dana možemo ponuditi smešu za jariće i to u hranilicama koje se nalaze u štali ali u prostoru koji je odvojen i odrasla grla tamo ne mogu da uñu. Ovo dohranjivanje pomaže razvoj buraga. Kada napuni 6 nedelja jarići bi trebali da jedu 250 g smeše dnevno sa senom.

Sa 4 meseca starosti imaju potrebu za 500 g smeše. Većina jarića mlečnih i tovnih rasa su na roñenju teški 3,5-4 kg a sa navršenih 6 meseci dostižu 24-27 kg. Farmeri hrane jarad i grla u porastu sa 250 g smeše ako su grla na dobroj paši a sa 500 grama dnevno prve zime njihovog života. Jarići moraju uvek imati pristup mineralnim materijama i solima. Smeša za jariće je sa 16 % proteina.

Primer obroka bremenitih i zasušenih koza

a) paša, plus dobro livadsko seno, 454 g smeše

b) 454 g kukuruzne silaže, 454 g kvalitetnog livadskog sena, 318 g suvih repinih rezanaca.

Primer ishrane koza u laktaciji

a) 1,5 kg sena od deteline, 2 kg smeše sa 14 % proteina

b) 1,5 kg sena od travno detelinskih smeša, 2,5kg smeše sa 16 % proteina

c) 454 g kvalitetnog livadskog sena, 2,5 kg kukuruzne silaže, 2 kg smeše sa 18 % proteina

ISHRANA SVINJA

Za razliku od preživara svinja je monogastrična životinja kao i čovek. Svinje ne mogu preživeti na paši i senu, moraju imati žitarice i drugu hranu. Svinje su životinje koje možete nahraniti i obranim mlekom i surutkom, možete ih pustiti da rasčiste baštu. Svinje možemo hraniti i krompirom i jabukama, i bundevama .

Preporučuje se da farmeri odgoje sopstvene krmače, a ne da ih kupuju. Bolje je gajiti tamnije rase svinja ako će provoditi vreme napolje od svinja svetle kože koje su osetljivije na sunčeve zrake, odnosno teže mogu da izgore. Svinje srednjeg formata se lakše gaje od svinja velikog formata. Hrana koja obezbeñuje energiju za svinje je kukuruz i druge žitarice, zrnasta hraniva.

Suvi grašak, pržena soja, dehidrirana lucerka - su hraniva iz kojih se obezbeñuju proteini. Krmače imaju ogromnu potrebu za proteinima zbog velikih potreba prasadi koja brzo rastu. Odbijena prasad, krmače i nerastovi imaju potrebe za hranom sa manjim procentom proteina. Krmače zahtevaju plus kalcijum.

Napasanje svinja vodi ka zdravoj svinji i manjim troškovima ishrane. Svinje vole da pasu biljke koje su nežne - najčešće lucerku, detelinu, mladu raž

Tradicionalno, nekada je svaka farma koja je imala kravu imala i po koju svinju. Svinjama se davala obrano mleko, a i danas se daje surutka. Mlečni proizvodi su veoma hranljivi i ukusni. Odbijena prasad brzo napreduju ako im se da 4-6 l obranog mleka.

30

Slika 9. Svinje na paši

Ishrana novoroñene prasadi - Prasad moraju popiti kolostrum, u roku nekoliko sati od roñenja. Ako krmača ne proizvodi dovoljno mleka za sve svoje mladunce, treba ih drugoj krmači, naravno u prva 24 h i to kod krmače koja je oprašena isti dan kada i majka prasadi koja nema dovoljno mleka.

Ako je krmača oprašena u objektu, najkasnije za dan - dva prasićima treba obezbediti parče zemlje da bi rijući po njoj obezbedili dovoljne količine gvožña da spreče anemiju. Da bi izbegli problem sa glistama potrebno je da zemlju uzmemo sa mesta gde svinje nikad nisu bile.

Kada su svinje stare 7-10 dana počeće da traže hranu. Treba im dati smešu nekoliko puta dnevno, na ravnoj ploči, puštajući ih da jedu po volji. Do odbijanja svako prase će pojesti oko 23 kg smeše.

ODBIJANJE - Prasad mogu biti odbijena sa najmanje 6 nedelja. Prasad ostavljamo na mestu gde su do tada bila a krmaču premeštamo. Ovo je najbezbolniji , sa namanje stresa način odbijanja. Od odbijanja do težine od 54 kg, svako prase će pojesti od 2,3-2,7 kg dnevno. Izmeñu odbijanja i prodaje sa 100 kg tel.težine svinja će pojesti oko 270 kg smeše.

Odbijanje je veoma stresan period za prasad i mogu lako dobiti proliv. Da bi ovo izbegli dajemo prasadima često male obroke. Stres može dovesti i do gubitka apetita. Hranu možemo staviti na pod.

Ishrana prilodnih nazimica i nerastova - Mogu biti hranjeni sa 2,3- 2,7 kg hrane za krmače. Nazimice možemo pustiti u priplod sa 8 meseci starosti, ili kad treći put uñu u polni žar. Treba ih hraniti do parenja na ovaj način, a posle parenja im moramo redukovati ishranu na 1,8-2,7 kg dnevno.

Ishrana oploñenih nazimica i krmača nazimicama. Treba dati 1,5- 2,0 % od njihove telesne težine, znači oko 2,3 kg dnevno. Krmačama treba dati oko 1-1,5% od telesne težine, znači otprilike 1,8 kg dnevno. Ovo treba povećati na 2,3 – 2,7 kg dnevno ako se drže napolje na hladnom. Nazimice se ugoje 34 - 45 kg, a krmače 27 - 36 kg za vreme bremenitosti. U prva dve trećine bremenitosti potrebe za hranom su niske. Treba izbeći debele krmače jer one imaju manja legla i probleme na prašenju. Ishrana treba da je restriktivna u toku prvog meseca suprasnosti, u drugom mesecu odnosno sredini bremenitosti treba ih hraniti tako da održe dobru kondiciju. U kasnoj bremenitosti odnosno suprasnosti ako su krmače i nazimice mršave treba im povećati hranu za 0,5-1,0 kg u poslednjih 3-5 nedelja.

U poslednjoj fazi suprasnosti problem može predstavljati opstipacija-zatvor. Ovo možemo izbeći dajući im ishranu koja ima laksativno dejstvo kao na primer mekinje kojima ćemo zameniti 10- 15% hrane.

Krmače dojilje treba polako hraniti da bi dostigli punu ishranu nakon nedelju dana. Zahtevi krmača dojilja u ishrani su veliki, 3-4 puta veći nego u suprasnosti. Krmača proizvede po svakom prasetu 1 kg mleka

31

dnevno, znači ako ima 10 prasadi, proizvešće 10 kg mleka dnevno na vrhuncu laktacije Krmače dojare pojedu od 4,5-6,4 kg hrane za krmače.

Kod svinja moramo podstaći njihovo prirodno ponašanje. Ako im ne dozvolimo da iskažu sve svoje navike odnosno svoje prirodno ponašanje, biće frustrirane, i ponašaće se neprirodno, kao što je napadanje drugih svinja, tuča, kanibalizam. Svinjama moramo dozvoliti da riju. Moraju biti stalno zauzeti. Treba im postaviti igračke... U objektu pogotovo krmače pred prašenje moraju imati prostirku u kojoj će pred prašenje napraviti mesto za prasad itd.

ISHRANA ŽIVINE

Hrana za kokoške mora biti kvalitetna i lako svarljiva, bez plesni, da nije trula, bez prisustva otrovnog semenja, i bez primesa materija kao što su to pesticidi i druge otrovne materije

Slika 10. Jednodnevno pile

Osnovi ishrane

Krmno bilje, sveža ili sušena kabasta hraniva su naravno deo dnevnog obroka. Ishrana je zasnovana na mešavini žitarica i koncentrata,dodajući minerale i vitamine. U potpune smeše se mogu dodati i dozvoljeni enzimi, probiotici ....kao i adsorbensi mikotoksina, kao npr. zeoliti.

Ishrana se organizuje tako da potpunu krmnu smešu nosilje dobiju u objektu, a u ispustu ili na pašnjaku, dobijaju dopunsku hranu - zrnastu hranu i naravno zelena hraniva. Obrok mora biti optimalan, pripremljen po potrebama za koke nosilje uz minimalan trošak. Hrana, kao i voda moraju biti kvalitetni i hemijski i mikrobiološki ispravni. Koke su kao i svinje sposobne da optimalizuju obrok.

Kada se koke nasele sa 18 nedelja, već nakon par dana se puštaju u ispust i to tako da im se da hrana u hranilicama ujutru, a zatim se povremeno premeštaju sve bliže spoljnoj ogradi ispusta.

U objektu im je na raspolaganju potpuna smeša,a pojedu oko 110 g ove smeše. U ispustu se hrane po volji, smešom zrna žitarica i naravno dobiju kabastu hranu suvu ili silažu odnosno pasu, čeprkaju. Smeša žitarica koju dobiju u ispustu može se sastaviti od pšenice, ječma ili ovsa u odnosu 1:1:1. Ako se meša kukuruz onda kukuruz mora biti grubo samleven. Ove smeše pojedu oko 30 g dnevno. Znači da kokice pojedu dnevno oko 160 g hrane dnevno uključujući tu i kabastu hranu. Kokicama treba ponuditi i krupno mleveni mermer iz posebne hranilice. Ovo je važno jer omogućava odnosno pomaže varenje hrane u

32

mišićnom želudcu. Kao što smo rekli jedu oko 160 g dnevno. Ako jedu manje dovešće do smanjenja nosivosti.

Za 250 jaja godišnje kokici je potrebno oko 46 kg hrane. Piju 2 do 3 puta više vode nego što pojedu. Voda je ista kao i za ljude. Pojilice se peru i dezinfikuju nedeljno. Najveća nosivost jaja je u proleće - toplo vreme, zelena hrana, duži dan. Zimi je nosivost mala, a prestaje ako se temperature spuste ispod nule.

Izbegavanje bolesti kod živine. Šta sa kanibalizmom i agresivnim ponašanjem?

Dobar menadžment i maksimalno 60-70 pilića u jednom prostoru, obezbeñenje prostora za pašu, kupanje u pesku – jedno od rešenja.

Neizbalansirana ishrana sa neodgovarajućim nivoom proteina ili metionina, kao i nizak nivo vlaknastih hraniva ostavlja koke nezadovoljene i one će postati agresivne i destruktivne .

Probleme možemo rešiti - optimalizacijom obroka za sve kategorije i tip živine. Živina koja je u slobodnom otvorenom prostoru može konzumirati hraniva sa nižim procentom proteina. Ukoliko kljucaju jaja mogu im se dodati školjke. Živini ne sme biti dosadno, jer dosada može biti uzrok nasilnog i agresivnog ponašanja. U slobodnom prostoru im ne može biti dosadno jer čeprkaju, love, istražuju. Kako ovo rešiti ako više vremena provode unutra – jednostavno treba im sakriti u prostirku zrnevlje ili zelenu hranu. Ovo će ih podstaći na čeprkanje i normalno ponašanje kao kada su napolje ili na paši.

Jedinke koje produkuju takvo ponašanje (kanibalizam) - treba izdvojiti od ostalih jer - OSTALE JEDINKE KOPIRAJU I USVAJAJU njihovo ponašanje.

Jabukovo sirće se može dodati u vodu u količini od 0,03 ml po l, i pozitivno utiče na otpornost životinja na bolesti.

Probiotici – inokuliraju organe za varenje, i generalno vode ka dobrom zdravlju .

REŠAVANJE ZDRASTVENIH PROBLEMA ISHRANOM

Kod goveda - Mnogi zdrastveni problemi mogu da se izbegnu dobrim menadžmentom i ishranom. Čiste štale, niska naseljenost, dobar pašnjak odnosno menadžment pašnjaka je pravi put ka zdravom stadu. Pravilna ishrana je esencijalna za zdrave životinje, dobro izbalansirana hrana jača imuni sistem, pojačava sposobnost životinja da se odupru bolestima i invaziji parazita.

Kako protiv crevnih parazita -Gliste-su jedan od najvećih izazova za stočare. Ovi problemi se mogu svesti na najmanju moguću meru dobrom rotacijom pašnjaka odnosno pregonskim napasanjem, naravno ukoliko životinje idu na pašu

PROLIV je indikator - bolesti, trovanja, glista, ili jedostavno uzbuna u zajednici mikroorganizama u buragu. Ako se životinje hrane iz hranilice - kofice - boce, a mleko nije odgovarajuće temperature. Za tretiranje proliva moramo pronaći izazivača. Da tretiramo simptome treba životinje snabdeti sa suvim senom, čistom vodom bez žitarica. Životinjama se može dati lekoviti napitak od drvenog uglja umešanog u vodu. Mogu se dati i probiotici koji će pomoći brže ozdravljenje i oporavak, kao i očuvanje ravnoteže mikroorganizama.

33

Mastitis - se često može sprečioti dobrim menadžmentom i pravilnom ishranom. Dobre procedure muže su veoma bitne. Mastitis je mnogo reñi kod životinja koje su hranjene sa nižim nivoima proteina (recimo kao što je to u organik hrani). Ako se životinja ipak razboli, nivo ishrane žitaricama treba smanjiti na 1 trećinu od prethodne. Treba životinje muzti pažljivo nekoliko puta dnevno. Treba staviti topao oblog od gline, koji se pravi mešanjem gline bentonita sa toplim uljem, vodom ili mešavinom ova dva. Ovo se stavlja na vime odnosno sise nakon muže i ostavlja 3-4 h.

Nadun - je skoro uvek izazvan prejedanjem, bilo da je u pitanju smeša ili sočan pašnjak, najčešće se radi o leguminozama. U slučaju naduna životinjama ne smemo dozvoliti da legnu, moraju da vežbaju. U slučaju naduna teladima možemo dati 60 ml biljnog ulja i oko 1l kravama i bikovima. Pre nego što se stoka pusti na novi pašnjak, treba im dati suvo seno. Možemo upotrebiti i soda bikarbona koju neke životinje pojedu kao prah, a nekima se razmuti u vodi i tako daje. Recimo teladima se daje oko 10ml

Trovanje - Može nastati ako životinja pojede otrovnu biljku, prljavo seno, ili neku drugu toksičnu materiju. Aktivni ugalj vezuje za toksine. Treba pomešati ugalj sa vodom i uliti ga životinji. Nekoliko sati kasnije uliti životinji biljno ulje da obloži crevo. Moramo paziti na to da izmeñu ulivanja uglja pomešanog sa vodom i ulivanja biljnog ulja mora postojati odreñeni interval. Ako ulijemo ulje neposredno po ulivanju uglja, ovaj neće moći da dejstvuje .

NADUN u kozarstvu. U slučaju naduna životinjama ne smemo dozvoliti da legnu, moraju da šetaju. Jarićima možemo dati 30 ml biljnog ulja i oko četvrt šolje kozama i jarčevima. Pre nego što se stoka pusti na novi pašnjak, treba im dati suvo seno. Možemo upotrebiti i soda bikarbona koju neke životinje pojedu kao prah, a nekima se razmuti u vodi i tako daje. Recimo kozama se daje oko 10 ml.

I na kraju umesto zakljucka

Kada je obrok tačno sastavljen, ne znači da će proizvodnja biti odgovarajuća, jer netreba zaboraviti da u suštini postoje četiri tipa obroka:

Prvi, šta se nalazi na papiru

Drugi, izmešano, odnosno dato životinjama

Treći, šta su životinje pojele

Četvrti, šta su životinje svarile

SNAGA NA USTA ULAZI

MLEKO SE MUZE NA USTA, A NE NA VIME!

Branislava Pantelic, dipl.ing.

34

LITERATURA

Antov G., Čobić T., Teodorović M., Krajinović M., Supić B., Ćirković M., Zbornik radova sa meñunarodnog simpozijuma naučna dostignuća u stočarstvu i tendencije razvoja, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Institut za stočarstvo, 1997.

Dr Timotej Čobić, Dr Georgi Antov,: GOVEDARSTVO , PROIZVODNJA MLEKA, Novi Sad, 1996

Prezentacija - Organsko stočarstvo - Nega i ishrana domaćih životinja - Savetodavac dip.ing. Branislava Pantelić Pss Subotica AD, Predavanje Selenča 23.9.2013.

Kravlji Signali, Praktični vodič za upravljanje farmom krava, Jan Hulsen, Vetvice, 2012,

Naslov originala KOESIGNALEN, Izdavač za Srbiju paxel Novi Beograd

Prezentacija - Uticaj ishrane krava na mlecnost i kvalitet mleka - Fakulttet veterinarske medicine, Katedra za Ishranu i Botaniku, Grupa autora

Slike – autor Branislava Pantelić