©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

E

Odsek za FIZIČKU ELEKTRONIKUi Odsek za TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

(smer Sistemsko inženjerstvo)

OPTIČKE MREŽE

http://nobel.etf.bg.ac.yu/

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

ESADRŽAJ PREZENTACIJE:

Šta su optičke mreže?1Gde se koriste?2

Perspektiva3Nastavni plan i program predmeta4

Pravila polaganja ispita5

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

Ehttp://nobel.etf.bg.ac.yu/

ŠTA SU OPTIČKE MREŽE?

OPTIČKE MREŽE su telekomunikacione mreže u kojima se informacije prenose optičkim putem.

1

PREDMET PROUČAVANJA:

-optoelektronske komponente neophodne za optički prenos informacija,

-topologije i dizajn optičkih mreža,

-mogućnosti za korišćenje “praktično beskonačnog” propusnog opsega

2

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

Ehttp://nobel.etf.bg.ac.yu/

GDE SE KORISTE?

INTERKONTINENTALNE VEZE→ Dugodometne mreže

1

SLIKA: Interkontinentalna veza SAD (istočna obala) Zapadna Evropa

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

EGDE SE KORISTE?

MREŽE SA MULTIPLEKSIRANJEM TALASNIH DUŽINA→ WDM mreže

2

http://nobel.etf.bg.ac.yu/

SLIKA:

Primer komunikacionog lanca

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

EGDE SE KORISTE?

GRADSKE MREŽE→ METRO mreže

3

http://nobel.etf.bg.ac.yu/

SLIKA:Funkcija Metro

mreža

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

EMOGUĆNOSTI PRIMENE

MREŽE DO KRAJNJEGKORISNIKA→ FTTH, PON

4

http://nobel.etf.bg.ac.yu/

→ LAN

SLIKA:Okosnica LAN mreže

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

Ehttp://nobel.etf.bg.ac.yu/

MOGUĆNOSTI PRIMENE

MREŽE U SLOBODNOM PROSTORU→ WON

4

SLIKA:Bežični optički link

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

EBUDUĆNOST

http://nobel.etf.bg.ac.yu/

JEDNA OD NAJPERSPEKTIVNIJIH GRANA TELEKOMUNIKACIJA, SA DOMINANTNIM UTICAJEM NA RAZVOJ INFORMACIONOG DRUŠTVA (BILO GDE, BILO KAD, BILO KOLIKO INFORMACIJA).

ZASNOVANA NA MODERNOJ TEHNOLOGIJI – OPTOELEKTRONICI, ČIJI DINAMIČNI RAZVOJ U PERSPEKTIVI MOŽE OMOGUĆITI I OBRADU SIGNALA U OPTIČKOM DOMENU (potpuno optičke mreže)

ŠIROKE MOGUĆNOSTI PRIMENE U TELEKOMUNIKACIONOM SEKTORU.

PREDVIĐA SE DA ĆE U DRUGOJ POLOVINI XXI VEKA OPTIČKE MREŽE ČINITI VIŠE OD 50% UKUPNOG BROJA SVIH TELEKOMUNIKACIONIH MREŽA.

A

B

C

D

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

ENASTAVNI PLAN I PROGRAM PREDMETA

http://nobel.etf.bg.ac.yu/

1

2

3

UVODMotivi za širenje i razvoj optičkih mreža (OM). Trend razvoja OM. Hijerarhija OM.

KOMPONENTE U OPTIČKIM MREŽAMA Delitelji i sabirači, cirkulatori, optički pojačavači (SOA, EDFA, Ramanovi), konvertori talasnih dužina, multiplekseri/ demultiplekseri, Add-Drop multiplekseri, OXC, specijalne WDM komponente.

PODELA OM - Klasifikacija. Dizajn OM. TDM optičke mreže. SONET/SDH mreže. WDM mreže – osobine i varijante. OTDM. Solitonske komunikacije. Perspektive razvoja OM. Mreže sa optičkim paketskim rutiranjem signala.

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

ENASTAVNI PLAN I PROGRAM PREDMETA

http://nobel.etf.bg.ac.yu/

4 UPRAVLJANJE I KOMUTACIJA U MODERNIM OPTIČKIM MREŽAMA. - GMPLS i OBS.

VRSTE OMMreže dalekog dometa. WAN. Metro mreže. Optičke pristupne mreže. PON. FTTx. Bežične optičke mreže - optičke komunikacije u slobodnom prostoru. LAN mreže. Testiranje LAN mreža.

5

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

EPRAVILA POLAGANJA ISPITA

http://nobel.etf.bg.ac.yu/

A ISPIT NOSI 6 KREDITA (3 časa predavanja i 2 časa računskih vežbi)

UKUPNO 100% • 50% KOLOKVIJUM• 50% ZAVRŠNI ISPIT

Kolokvijum i završni ispit su iste forme, samo pokrivaju odgovarajuće polovine gradiva. Sastoje se iz računskih zadataka i pitanja.

Moguće je do 10% ocene obezbediti preko domaćeg zadatka koji podrazumeva samostalnu izradu težegračunskog zadatka (samo u prvom ispitnom roku).

B

C

D

©2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u BeograduOP

TIČ

KE M

REŽ

E

HVALA NA PAŽNJI !

http://nobel.etf.bg.ac.yu/