OPŠTA PEDAGOGIJA

7/24/2019 OPŠTA PEDAGOGIJA

http://slidepdf.com/reader/full/opsta-pedagogija 1/44

OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJEPedagogija se bavi vaspitanjem i obrazovanjem.Opšta pedagogija stavlja akcenat na opšte vaspitanje. (vaspitanje, pedagogija, škola,

metodika)Didaktika stavlja akcenat na nastavu i obrazovanje. (nastava, didakti _ ki principi,

metode,oblici, ocene)VASPITANJEVaspitanje je svesna, namerna, sistemati _ na i organizovana aktivnost formiranja (razvoja)li _ nosti.Vaspitanje je svesno vo _ en proces sa odre _ enim ciljem, koji se ostvaruje putem odre _ enihsadržaja, apovezuje pojedince, generacije i društva.

Obrazovanje je jezgro celokupnog procesa vaspitanja !Zna _ aj vaspitanjaVaspitanje je važno i potrebno zbog:•sve ve _ e koli _ ine znanja•uspešne komunikacije me _ u ljudima

•razvoja individualnih karakteristika

•afirmacije li _ nosti

•obezbe _ ivanje materijalnog i društvenog statusa

Vaspitanje je permanentan i kontinualan doživotni proces !Vaspitanje kao pedagoški proes !ra"voja #i _ nosti$Nivoi razvoja li _ nosti:

•Usvajanje znanja

•Razvijanje psiho-fizi _ kih sposobnosti

•Formiranje pogleda na svetVrste razvoja li _ nosti:•Kognitivni razvoj (saznajni) –obrazovanje

•Psihomotorni razvoj (psiho-fizi _ ki)

•Afektivni razvoj (emocionalni)

Etape realizacije vaspitanja:

•Racionalna etapa (saznato – znanje)

•Emocionalna etapa (prihva _ eno – stavovi)

•Voljna etapa (primenjeno – postupci)

Hronološke etape vaspitanja:•Uvo _ enje mladih u svet odraslih

•Pedagoški oblikovana komunikacija ljudi __________ _______ ________ _________ _____ __________

# ! _ _ " _

%og& _ nosti i granie vaspitanja _ inioci razvoja li _ nosti:

•Biološki (unutrašnji) – nasledni: nasle _ e



•Socijalni (spoljašnji) - vaspitanje vaspitanje, sredina i aktivnost vaspitanika

Pedagoški pesimisti: precenjuju nasle _ e, a potcenjuju vaspitanjePedagoški optimisti: precenjuju vaspitanje, a potcenjuju nasle _ e

Nasle _ e se ispoljava u vidu gotovih karakteristika li _ nosti –genotipSvaki genotip se vaspitanjem razvija u razne'enotipe (celokupnost osobina neke li _ nosti).

Teorije razvoja li _ nosti:•Nativisti _ ka shvatanja: precenjuje nasle _ e - biološki determanizam: „plava krv“, „arijevska

rasa“,..•Teorija geografskog determinizma: „hladni i prora _ unati severnjaci“, „topli i temperamentni

južnjaci“•Teorija pedagoškog naturalizma: svode razvoj na sazrevanje

•Empiristi _ ke teorije: precenjuju uticaj sredine i _ ulnih saznanja

•Teorija konvergencije: podjednak uticaj nasle _ a i sredine (pokušaj pomirenja nativista i

empirista)

Savremena pedagogija smatra damogu _ nosti i granice vaspitanja zavise od:•Nasle _ a

•Društvene sredine, tj. uslova

•Pravovremenosti i pravilnosti vaspitanja

•Motivisanosti i aktivnosti vaspitanikaVaspitanjem se uti _ e na društvenu sredinu i obrnuto. Institucionalno (društveno) vaspitanje se vezuje za detinjstvo, kao najduže inajvažnije u pore _ enju sa adolescencijom (mladost), zrelo doba i starost.

Vaspitanje kao sta#na dr&štvena '&nkija• Vaspitanje i dr&štvo

Vaspitanje omogu _ ava razvoj društva, i obrnuto.

Vaspitanjem se ostvaruju:•Vertikalni društveni odnosi – prenos ljudskih tekovina iz generacije na generaciju

(neprekidni civilizacijski lanac)•Horizontalni društveni odnosi – odnosi ljudi koji žive u istom vremenu (istom društvenom

trenutku)Treba uzbe _ i upotrebu vaspitanja kao sredstva manipulacije u ideološke, politi _ ke i ekonomske svrheod strane vladaju _ ih struktura.

• Vaspitanje i k&#t&ra

Vaspitanje omogu _ uje prenošenje i boga _ enje kulture, a kultura unapre _ uje proces vaspitanja.• Vaspitanje i rad

Podelom rada, vrši se podela vaspitanja na:

•Intelektualno vaspitanje•Radno-proizvodno vaspitanje

(onepije vaspitanjaKoncepcija podrazumeva pravac i na _ in vaspitanja.Nema univerzalno prihva _ enih koncepcija, a ima ih na stotine, evo nekih:

•Poljak Bogdan Suhodolski:



_ Pedagogija esencije – razmatra šta vaspitanik treba da bude(univerzalnost, trajnost, okrenuta ka budu _ nosti, ka idealnom,...)

_ Pedagogija egzistencije – razmatra šta vaspitanik jeste(razli _ itost, individualnost, promenljivost, okrenuta ka sadašnjosti,...)

• _ ehoslovak František Singule: 11 koncepcija (sa podkonceptima):

Koncepcije zavise od izvora vaspitnih ciljeva: dete, društvo, nasle _ e, bog, pojedinac,...•Savremena pedagogija podrazumeva promenljivost i kreativnost kao osnovu pravog

vaspitanja.)i#j i "adai vaspitanjaCilj vaspitanja je društveno istorijski uslovljen - svako društvo kroz vaspitanje saopštava svojeinterese.Cilj vaspitanja je idealno zamišljena li _ nost koja se nastoji razviti kod svakog _ lana društva.U našem društvu,opšti cilj (normativnog) vaspitanja je svestrano razvijenali _ nost.

Dva nau _ no definisana cilja:•Cilj kao stati _ na idealna slika (model) - > normativna pedagogija (šta posti _ i)•Cilj kao osobina (svojstvo) procesa kojim se dolazi do njega - > procesualna (šta i kako posti _ i)

Pedagogija se bavi procesom formiranja li _ nosti !Cilj vaspitanja je svestrano razvijanje li _ nosti, tj.cilj (procesualnog) vaspitanja jesvestrano vaspitanje *Dr&štveno-istorijska &s#ov#jenost idea#a svestrano ra"vijene #i _ nostiNau _ no tehnološki razvoj stvara uslove za svestrani razvoj li _ nosti.Svestranost+ individ&a#nost i speija#nostSvestranost i specijalnost nisu protivre _ ni.Visoka specijalnost se može ostvariti samo na temeljima svestranosti

Svestranost ne !"uši# individualnost i nije mu suprotstavljena, ve _ se uzajamnoprožimaju, dopunjuju ime _ usobno uslovljavaju.Školski sistem integriše opšte i stru _ no obrazovanje.

Deter,inante i#ja i "adataka vaspitanjaCiljevi vaspitanja se menjaju u skladu sa društvenim potrebama i potrebama ljudi.

Determinante (odrednice) cilja i zadataka vaspitanja od kojih zavisi su:•Stepen razvoja pojedinca

•Stepen razvoja društva

•Društveno ure _ enje•Sistem vrednosti

•Tradicija

•Razvijenost pedagogije i školstva

•Želje, potrebe i interesi vaspitanika(onkreti"aija i#ja vaspitanja stvaranje siste,a "adataka vaspitanja)i#j vaspitanja definiše ŠTA ŽELIMO. - >opšti cilj



Zadai vaspitanja definišu ŠTA TREBA DA URADIMO da bi ostvarili cilj. - >konkretan cilj

Vaspitni zadaci su konkretizacija zacrtanog cilja vaspitanja. Realizacijom zadataka ostvaruje secilj !Neophodan je sklad izme _ u opšteg cilja i konkretnih zadataka (u realnim vaspitnim situacijama).

Cilj i zadaci se definišu na razli _ itim vaspitnim nivoima.$no što je cilj na nekom nižem nivou, postaje zadatak na višem nivou, a cilj _ ebiti još uopšteniji.

Ciljevi i zadaci treba da budu konkretno formulisani i bliski vaspitaniku (tako da ih onidoživljavaju kao svoje).Nastavni plan i program predstavljaju konkretizaciju i formalizaciju vaspitnih ciljeva i zadataka upisanoj formi.(onkreti"aija i#jeva i "adataka vaspitanja pre,a podr& _ ji,a ra"voja istrana,a vaspitanjaPravci podele svestranog vaspitanja prema stranama:./ umno i radno vaspitanje

0/ društveno – moralno vaspitanje1/ estetsko vaspitanje2/ fizi _ ko – zdravstveno vaspitanje1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja:

•usvajanje znanja

•formiranjeveština, navika i umenja

•razvijanje umnih i logi _ kihsposobnosti

•razvijanjestvaralaštva

•razvijanjeradne kulture i navika

•osposobljavanje zadalje obrazovanje

2. Zadaci društveno – moralnog vaspitanja:•izgradnja moralnesvesti na osnovu moralnih normi

•razvijanje moralnihose _ anja

•usvajanje moralnog ponašanja

•razvijanje moralnesavesti

Moral se ispoljava kroz odnos prema zajednici, prema drugima, prema sebi !

3. Zadaci estetskog vaspitanja:

•razvijanje sposobnosti zauo _ avanje i procenjivanje estetskih vrednosti

•razvijanje sposobnosti zadoživljavanjeestetskih vrednosti

•razvijanje sposobnosti zastvaranje estetskih vrednosti

4. Zadaci fizi _ ko – zdravstvenog vaspitanja:•razvijanje organizma i _ uvanje zdravlja

•sticanje znanja iz%zi _ ke i zdravstvene kulture

•pravilna upotrebaslobodno" vremena

•osposobljavanje zasport



Elementi za definisanje pojma vaspitanja:•vaspitanje se odnosi nali _ nost (razvoj li _ nosti),

•vaspitanje jesvesna aktivnost ,

•vaspitanje jeme _ u "eneracijska pojava

•vaspitanje jeindividualni i društveni _ in,

•vaspitanje je skup svih pozitivnih uticaja na li _ nost,

•vaspitanje oboga _ uje nasledne potencijale,

•vaspitanje jeljudska,namerna,celishodna(ciljevita),od"ovorna,or"anizovana,društvena

delatnost

•vaspitanje prirodni razvoj, _ ini promenljivim,

•vaspitanje se ostvaruje pomo _ u odre _ enihsadržaja,

•vaspitanje se ostvaruje uinstitucionalnim i vaninstitucionalnim formama,

•vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam

•vaspitanje jedoživotniproces

PEDAGOGIJA paidagogus - vodi _ deteta.Pedagogija je društvenanauka o vaspitanju/

Filozof J.F.3er4art (1806), se smatra sistematizatorom i jedinim od osniva _ a pedagoškenauke.Tri &unkcije pedagogije:• deskriptivna (opisuje vaspitanje kao pojavu),

• regulativna (normativna - vrednuje vaspitnu realnost, ...)

• dinami _ ka (unapre _ ivanje vaspitanja, ...).

Pedagogija se smatra i«veštinom» (jer postoji _ vrsta povezanost izme _ u pedagoške teorije i

prakse).Istorijski preg#ed ra"voja vaspitanja i pedagogije•Vaspitanje u prvobitnoj zajednici - oponašanje i prenošenje radnih iskustava

•Vaspitanje unajstarijim ljudskim civilizacijama - pismenost

•Vaspitanje usrednjem veku (V'V vek)- staleško (ponašanju na dvoru i viteška eti _ ka

pravila)

•Vaspitanje unovom veku - gra _ anski stalež realizuje progresivan razvoj vaspitanja

• Industrijska revolucija (kraj XVIII i po _ etak XIX veka) dovodi do masovnosti obrazovanja

• anas – smanjenje potreba za «fabri _ kim radnicima», a raste potreba za visoko obrazovanim,

kadrovima kreativnog i komunikacionog profila (doba informatike).

Najpo"natiji pedago"i i nji5ova de#a•FilozofiSokrat,(vaspita _ atinske omladine),*laton(razra _ uje _ itav sistem obrazovanja),

i Aristotel (vaspitanje smatra sredstvom ja _ anja države).

•Na prelazu u novi vek, _ eški pedagog +an mas -omenskise smatra osniva _ em didaktike, a

prete _ a je pedagogije kao samostalne nauke. Razradio je razredno-predmetno- _ asovni sistem nastave.



• Johan Fridrih Herart , nema _ ki pedagog sa po _ etka XIX veka. Smatra se osniva _ em

pedagogijekao nauke zasnovane na etici i psihologiji. Postoji pedagoški pokret - herbartijanstvo.

Povukao je razliku izme _ u pedagogije kao nauke (teorije) i kao prakti _ ne delatnosti (veštine).Prema Herbartu, pedagogija treba najpre da utvrdi cilj vaspitanja, kao izgradnju moralnog

karaktera,zasnovanog na hriš _ anskoj religiji.

Prema Herbartu, osnovna sredstva kojim se cilj ostvaruje:1. upravljanje decom (zabranama, kaznama,... da se obuzda de _ ja priroda)2. nastava (sticanje predstava i njihovo asociranje)3. disciplina (izgra _ ivanje morala)Herbart je nastavu smatrao najvažnijim sredstvom vaspitanja, ali je upadao u šablonizam iformalizam

•Herbartovoj struji u pedagogiji suprotstavljao sešinski koji je pedagogiju smatrao veštinom,

koja se _ ak približava umetnosti.

• nton Semjonovi _ /akarenko je najpoznatiji pedagog socijalisti _ ke epohe. Bavio se,

najviševaspitanjem u kolektivu i putem kolektiva.

Uticaji na razvoj pedagogije kod nas:U XIX veku dominantan je uticaj nema _ ke pedagogije - naši prvi pedagozi se školuju u Austro-ugarskoj.Izme _ u dva svetska rata je uticaj francuske pedagogije - veliki broj intelektualaca se školuje uFrancuskoj.

Posle drugog svetskog rata, radikalan je uticaj sovjetske socijalisti _ ke pedagogije.Poslednjih decenija XX veka - literatura o vaspitanju na engleskom jeziku.

Sistem nau_nih disciplina u pedagogiji

$pšta peda"o"ija prou _ ava opšte, teorijske i fundamentalne probleme vaspitanja(predmet,ciljeve, zadatke..)Istorija peda"o"ije prou _ ava istorijski razvoj./etodolo"ija peda"oških istraživanja se bavi nau _ no-istraživa _ kim metodama,tehnikama, ...Discipline možemo klasifikovati premauzrastu vaspitanika (predškolska pedagogija,

pedagogija odraslih,...), ipremamestu izvo _ enja vaspitanja (porodi _ na, školska, internatska, vanškolskapedagogija,...), itd.Pedagogija i dr&ge na&keU oblasti vaspitanja, pedagogija jeinte"rativni &aktor koji objedinjuje sve druge nauke.Veza pojedinih nauka ostvaruje se preko tzv."rani _ nih nau _ nih disciplina (pedagoškapsihologija, pedagoška



sociologija, filozofija vaspitanja, pedagoška antropologija, ...).

Pedagogija i 6"#o"o6jaFilozofija teži da odgovori na osnovna pitanja _ ovekove egzistencije: šta je _ ovek, kakva jenjegova priroda i

suština, misija i sudbina. U osnovi svake pedagogije leži filozofija.Pedagozi su naro _ ito zainteresovani za%lozo&ske discipline kao što su etika (moralnovaspitanje), aksiologija(sistem vrednosti), logika, estetika ...Pedagogija i psi5o#ogijaPedagogija i psihologija su veoma bliske i povezane nauke. Psihologija je osnova svih

koncepcija vaspitanja.Do diferenciranja pedagogije i psihologije došlo tek krajem prošlog veka.

Danas se opet teži ka integrisanju pedagogije i psihologije i ostvarivanju jedinstveno" peda"oškopsihološko"

pristupa vaspitanju.Psi5o#ogija i soio#ogijaVaspitanje je oduvek društveno uslovljeno i ostvaruje se u odre _ enim društvenim strukturama,kao što su

porodica, škola, de _ ja organizacija...Za pedagogiju su zna _ ajna sociološka prou _ avanja društvene strukture, društvenih odnosa,socijalnih razlika,a naro _ ito istraživanje iz oblsti sociologije li _ nosti deteta.Na& _ no istra7ivanje vaspitni5 pojava - pedagoško istra!ivanje%etodo#ogija pedagoški5 istra7ivanja

Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost _ iji je cilj otkrivanje zakonitosti,unutrašnjih veza i

odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.Metodologija pedagoških istraživanja je deo pedagogije koji prou _ ava na _ ine nau _ nogsaznavanja u podru _ juvaspitanja.

__________ _______ ________ _________ _____ __________) ! _ _ " _

Spei6 _ nosti i teško _ e istra7ivanja vaspitni5 pojava•uslovljenost i povezanost vaspitnih pojava

•promenljivost vaspitnih pojava (pojave se menjaju u toku samog istraživanja)

•dete kao predmet istraživanja•teška merljivost vaspitnih pojava

Prednosti pedagoškog istraživanja su: objektivnost, mogu _ nost provere i upore _ ivanja rezultatasa drugima iprimenljivost rezultata u praksi.Vrste i tok pedagoški5 istra7ivanjaOsnovne vrste, na osnovu cilja pedagoških istraživanja, su:



•fundamentalna (opšta),

•razvojna (predvi _ anje)

•primenjena (prakti _ na)

Pedagoška istraživanja možemo vremenski podeliti na:•istorijska

•savremena

•prognosti _ ka

Na osnovu izvora rezultata:

•teorijska

•empirijska.Tok pedagoški5 istra7ivanja se definiše kroz slede _ e'a"e8- izbor predmeta istraživanja

- odre _ ivanje cilja i zadataka istraživanja- izbor metoda

- izbor uzorka istraživanja- prikupljanje podataka- obrada podataka- analiza rezultata i izvo _ enje zaklju _ aka- pisanje izveštaja i primena u praksi(oriš _ enje testova "nanjaTestove koristimo u radu nastavnika u školskoj praksi:

•standardni testovi - su prošli proceduru standardizacije i imaju širu i trajniju upotrebu

(formalni),•neformalni testovi – sastavljaju ih nastavnici uz pridržavanje odre _ enih kriterijuma.

__________ _______ ________ _________ _____ __________* ! _ _ " _

Š(O9A I Š(O9S(I SISTE%

Osnovni _ inioi siste,a vaspitanjaNekada - stari ljudi, crkva,... imaju sve manji uticaj, a javljaju se noviSada - štampa, televizija, internet, putovanja,...Nekada se sistem vaspitanja odnosio pretežno na škole. Danas se vaspitni proces pojedincaodvijapermanentno, celog života i sve je manje lociran u školama.

Jedan od najvažnijih predmeta prou _ avanja pedagogije danas je školski sistem. To nije bioslu _ aj u vreme

«stati _ kih školskih sistema».Predško#sko vaspitanjePredškolsko vaspitanje ima veliki zna _ aj, jer se u tom periodu razvijaju nasle _ ene fizi _ ke ipsihi _ ke osobine.Istraživanja govore da se _ itav razvoj _ oveka zasniva na po _ etnom razvoju u detinjstvu.



(„Dete je otac _ oveka“ – Frojd)Na ovom uzrastu se najviše poklanja pažnja fizi _ kom razvoju deteta, a intelektualni razvojpodrazumevarazvoj _ ula i njihovo stavljanje u funkciju intelekta, formiranje predstava, do razvijanja umnih

sposobnosti.Radno vaspitanje se ogleda u formiranju radnih navika.

Moralno vaspitanje na ovom uzrastu ostvarujemo kroz konkretne pozitivne primere. Dete senavikava da

prima i daje, da deli, da sara _ uje, da gubi bez ljutnje,...Ove godine su presudne i za stvaranje estetskih vrednosti.

Pripremanje dece za polazak u školu je zadatak porodice i predškolskih ustanova.Treba obezbediti psihološko-pedagoške uslove, tako da polazak u školu ne predstavljadramati _ ni trenutak.:stanove "a predško#sko vaspitanjePredškolsko vaspitanje se sve više pomera sa porodice na društvene ustanove koje u skladu sa

svojimpotrebama, interesima i mogu _ nostima, organizuje razne oblike rada sa predškolskom decom

(de _ iji vrti _ i,vaspitne grupe pri osnovnim školama,...).

Zadaci de _ ijih vrti _ a su fizi _ ki i intelektualni razvoj, formiranje radnih navika i moralnovaspitavanje,

navikavanje na kolektiv, pripremanje za polazak u školu kao i pedagoška pomo _ roditeljima uradu sa decom.Aktivnosti kojima se ostvaruju predškolski programi vaspitanja su: igra, rad i u _ enje.

Osnovna i srednja ško#aZna _ aj i speii6 _ nosti ško#skog vaspitanja i o4ra"ovanjaŠkola je najzna _ ajnija institucija vaspitanja jer organizuje vaspitanje u periodu najintenzivnijegrazvojali _ nosti, u periodu detinjstva i mladosti.Škola je centar prosvete, kulture i nau _ nih dostignu _ a.

__________ _______ ________ _________ _____ __________+ ! _ _ " _

;a"voj ško#e i ško#skog siste,aPrvi u _ itelji su bili vra _ i, mudri starci, ... Na pojavu škola uticala je i _ injenica da su ljudi stvorili

velike fondoveznanja, veština i navika da ih više nisu mogli prenositi neposredno kroz svakodnevni život.

Najstarije škole se javljaju u bogatim društvima, kao što su Egipat, Atina ...

Uloga crkve je zna _ ajna za pismenost i školovanje, sve do pojave industrijskog društva.U periodu stvaranja industrijskog društva, u težnji da se razvije nauka, tehnika i trgovina,zatvorena je



konstrukcija klasi _ nog školskog sistema, koji u sebi ima osnovnu školu, srednju školu i fakultet.Zavisnost škole od države, zapo _ inje odr _ ivanjem školske obaveze i obeze _ ivanjem državnogfinansiranja.Rad škola se ure _ uje voljom državnih organa.

Savremena škola teži afirmisanju ideje o raznovrsnosti tipova školskih institucija i na _ inaobrazovanja.

Kod Srba primanjem hriš _ anstva i slovenskog jezika u _ irilici, tokom IX veka u Raškoj po _ inje dase u

manastirima i u dvorovima vlastele razvija pismenost i da se postavljaju temelji srpske kulture.Za vreme

turske vlasti školu su imali samo manastiri.U XVIII veku dolazi do osnivanja škola u Vojvodini, prema propisima iz Be _ a. Konstituisanješkolskogsistema u Srbiji povezano je sa procesom stvaranja države u XIX veku.(ritika ško#e i ško#skog na _ ina vaspitanja i o4ra"ovanjaNajja _ i talas kritika škole pojavio se krajem XIX i po _ etkom XX veka. Kritike možemo rzvrstati unekoliko

osnovnih grupa:•zahtev za unifikacijom škola,

•shvataju _ i vaspitanje kao instrument svoje vlasti, zahteva se apsolutni uticaj na školu,

•zahtev da se škola vrati prirodi i neposrednog u _ enja iz prirode...Vrste ško#a•škole za normalno razvijenu decu i decu ometenu u razvoju

•obavezne i neobavezne škole

•

škole za opšte obrazovanje i stru _ ne škole•osnovne, srednje, više, visoke škole (prema stepenu obrazovanja)

•seoske, prigradske, gradske (prema mestu rada)

•državne, opštinske, privatne (prema osniva _ u)Osnovna ško#aOsnovna škola je ustanova u kojoj se na organizovan na _ in ostvaruju zadaci osnovnogobrazovanja ivaspitanja.Osnovno vaspitanje i obrazovanje je neophodno svakom gra _ aninu da bi se uspešno uklju _ io udruštveni

život i da bi zapo _ eo profesionalno obrazovanje. Ono je ustavno pravo i obaveza svih gra _ ana.Postoji težnja da svi u _ enici budu u jednakim uslovima.Društvo obezbe _ uje osnovne uslove: školski prostor i opremu.Postoji podsistem osnovnog obrazovanja odraslih i specijalnog školstva za decu i odrasle

ometene u razvoju. __________ _______ ________ _________ _____ __________

! _ _ " _

Osnovna škola ima slede _ e odlike:



•dajeosnovna, elementarna znanja i umenja

•ona jebazi _ na jer je temelj za dalje obrazovanje

•ona jebesplatna

•ona jenajmasovnijainstitucija za vaspitanje i obrazovanje i

•ona jedržavna ustanova i ne može biti privatno organizovana

•ona jeodvojena od crkve

•nastava jena maternjem jezikuSrednje ško#e•Do II svetskog rata osnovna škola traje 4 godine, a u srednjem obrazovanju postojale su:

šegrtskeškole, gra _ anske škole, niža i viša gimnazija.

•Posle 1945. osnovna škola traje 7 godina, a postoje : niže gimnazije i progimnazije, više

gimnazije,škole u _ enika u privredi i u _ iteljska škola.

•

Od .<=>/ osnovna ško#a traje > godina, ne menja se srednje obrazovanje. Otvara semogu _ nostdirektnog upisa na fakultete.

•Posle 1974. srednje obrazovanje se uskla _ uje na jedinstvenim osnovama. Ovom reformom je

ukinutagimnazija kao jedina srednja obrazovna škola.•Krajem 80.-tih godina ponovo je oživljen tradicionalni sistem srednjih škola: rehabilituje se

gimnazija.Str&kt&ra vaspitno o4ra"ovni5 aktivnosti osnovne i srednje ško#eU klasi _ noj organzacionoj šemi osnovne i srednje škole postoji podela na:

•

nastavu,•vannastavni rad i

•kulturnu i javnu delatnost škole.

Nastava je centralna aktivnost i osnovna obaveza u svakoj školi.Savremena škola ima raznovrsnu strukturu vaspitno-obrazovnih aktivnosti, ne samo sau _ enicima ve _ i sadrugom decom, roditeljima i ostalim gra _ anima. Otvorenost savremene škole se ogleda unjenom uticaju iprijemu uticaja iz svog okruženja.:stanove "a o4ra"ovanje i vaspitanje dee o,etene & ra"voj&

Na poseban na _ in i sa posebno školovanim kadrovima društvo obezbe _ uje deci ometenoj urazvoju,predškolsko, osnovno i srednje vaspitanje i obrazovanje, osposobljavanje za rad i uklju _ ivanje uživot.Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije ometenosti:- deca ometena u metalnom razvitku- sa poreme _ ajima govora



- sa ošte _ enim vidom- sa ošte _ enim sluhom- telesno invalidna deca- deca višestruko ometena u razviku

Specijalna odelenja se mogu osnivati i pri redovnim osnovnim školama za odre _ ene kategorijeometenosti.

Izolacija ove dece u specijalne škole žigoše decu, pa je sve zastupljenija teza da je rad boljeorganizovati u

redovnim školama - INKLUZIJA. __________ _______ ________ _________ _____ __________

# ! _ _ " _

Više ško#e i 'ak&#tetiViše škole su vaspitno-obrazovne ustanove stru _ ne orijentacije, koje osposobljavaju kadrove zaoblastproizvodnog rada. Traju po pravilu 4 semestra.

Fakulteti su samostlane nau _ no-nastvne institucije koje imaju trostruku funkciju:•obrazuju visokostru _ ne kadrove

•organizuju i unapre _ uju odgovaraju _ u nau _ nu oblast

•formiraju nau _ ni kadar

Studije mogu biti redovne ili vanredne. Univerzitet predstavlja samostalnu celinu više fakulteta.Ško#a i njeno okr&7enjeVaspitanje & porodiiPorodica je osnovno socijalno okruženje i najzna _ ajniji faktor razvoja i vaspitanja li _ nosti.Porodica definiše

kasnija ponašanja deteta u životu ! (»Dete je otac _ oveku« , Frojd)

Porodica omogu _ ava:- bilošku reprodukciju- fizi _ ko održanje novoro _ en _ eta

- psihi _ ku sigurnost detetu- bliskost i poverenje izme _ u _ lanova porodice- roditelji su prvi vaspita _ i deteta- u porodici se provodi najviše vremena- roditelji imaju ose _ aj najve _ e odgovornosti za brigu o svojoj deciPorodica treba da bude zdrava i stabilna zajednica, da bi bila uspešan _ inilac u vaspitanjumladih.

*ovoljan materijalni i zdravstveno'hi"ijenski standard porodice je po _ etni i osnovni, ali ne i najvažnijiuslov. ruštvena pomo _ uvaspitanju dece je posebno zna _ ajna za siromašne porodice.

Vaspitanje & s#o4odno, vre,en&Skra _ enje radnog vremena i pove _ anje slobodnog vremena –osnovni kriterijum merenja

napretka civilizacije.Slobodno vreme je vreme:•preostalo nakon završetka svojih radnih obaveza i



•kojim samostalno raspolažemo (prema svome nahodjenju)

Pravilno koriš _ enje slobodnog vremena ima za _ oveka i društvo višestruki zna _ aj:

•uspostavlja ravnotežu rada i odmora

•humanizuje rad

•doprinosi pove _ anju produktivnosti i pove _ anju standarda ljudi

•omogu _ ava pove _ anje vremena za u _ enje i obrazovanje i svestrani kulturni razvoj ljudi

Po principu dobrovoljnosti, deca _ e se opredeljivati za slobodne aktivnosti prema svojim

potrebama, pa jeneophodno vaspitavati i kultivisati potrebe dece u slobodno vreme (pedagogije slobodnogvremena).Društvena i pedagoška intervencija (uticaj) u oblasti slobodnog vremena ne sme da naruši

osnovno obeležjesloodnog vremena: slobodu, dobrovoljnost, spontanost, samoaktivnost, kreativnost, ...

__________ _______ ________ _________ _____ __________$ ! _ _ " _

Dr&štvene i s#o4odne aktivnosti & _ enikaVannastavne i vanškolske aktivnosti u školi se odre _ uju i osmišljavaju putem: u _ eni _ kihorganizacija,

zajednica i slobodnih aktivnosti – sekcije, sportske ekipe, takmi _ arski timovi,... na osnovuu _ eni _ kih sklonosti,uslova sredine i angažovanja vaspita _ a.Zajednice u _ enika se formiraju kao odeljenski, razredni i školski kolektivi ( _ a _ ki parlament).Slobodne aktivnosti se grupišu u _ etiri podru _ ja i to:•predmetne i nau _ ne

•tehni _ ke i radno-proizvodne

•kulturno-umetni _ ke•sportsko-rekreativne

Savremena škola najviše pažnje posve _ uje nastavi, pa se sve više isti _ e zahtev društvenogotvaranja.Vaspitni "na _ aj sredstava ,asovnog ko,&niiranjaU vaspitanju je sve izraženiji proces ukidanja monopola udžbenika, kao dominantnog izvoraznanja.Sve je ve _ i uticaj vanudžbeni _ kih i vanu _ ioni _ kih izvora znanja – _ asopisa, tv emisija, filmova,

interneta,...• Šta,pa i de _ ija šta,pa - pored vanškolskih, zna _ ajnu vaspitnu ulogu imaju školski

listovi i _ asopisikoje stvaraju u _ enici u školama. U skoro svim osnovnim i srednjim školama rade novinarskesekcije.• ?i#, - film je danas i umetnost i dokument i sredstvo vaspitno-obrazovnog rada, kao i

sredstvozabave i razonode.



• ;adio te#evi"ijske e,isije - poseban zna _ aj u vanškolskom procesu vaspitanja i

obrazovanja

• Internet - trenutno najdominantnije sredstvo masovnih komunikacija kod mladih. Treba ga

usmeriti i

upotrebiti u vaspitno-obrazovne svrhe.Vaspitanje i o4ra"ovanje odras#i5Pojam »obrazovanje odraslih« ozna _ ava obrazovneaktivnosti kompenzacijsko" karaktera

u odnosu naškolovanje u periodu detinjstva i mladosti.Na planu obrazovanja i vaspitanja odraslih naro _ itu važnost imaju slede _ e institucije: posebneškole zaodrsle, radni _ ki narodni univerziteti, kulturni centri, savetovališta...Za odrasle, postoji bogata društvena obrazovno-kulturna ponuda: predavanja, tribine, te _ ajevi,

seminari,kongresi, simpozijumi...

__________ _______ ________ _________ _____ __________% ! _ _ " _

%ETODI(A VASPITANJA 9I _ NOSTINeop5odnost po"navanja #i _ nosti vaspitanikaKarakteristike vaspitanja:•svestnost

•celishodnost

•sistemati _ nost

•organizovanost

Na osnovu osobenosti vaspitanika, vaspita _ odre _ uje:•

aktivnosti vaspitanika•sredstva rada

•metodske postupke

U tome se razlikuje pedagoški rad od stihijskog !«Li _ ni karton u _ enika», koji se vodi za vreme trajanja osnovnog školovanja, treba da sadrži:- opšte podatke o u _ eniku- porodi _ ne uslove

- fizi _ ki i zdravstveni razvoj u _ enika- ponašanje i odnos prema radu u _ enika u školi

- društvene aktivnosti i zaduženja u školi

- interesovanja, sklonosti i sposobnostiPodatke unose: u _ itelj, odeljenski starešina i nastavnik fizi _ kog vaspitanja, uz konsultovanješkolskog lekara,pedagoga i psihologa.Opšta pitanja ,etodike vaspitanja svestrane #i _ nostiPedagogija, za realizaciju vaspitanja, definiše:

•«pomo _ u _ ega» - sadržaji, aktivnosti, sredstava



•«kako» - metode.

U organzaciji vaspitne delatnosti postoje tri osnovna pitanja:

• prinipi - kojih se principa treba pridržavati u vaspitanju

• ,etode - kojim metodama (na _ inima) ostvariti vaspitni rad

• sredstva - pomo _ u kojih sredstava ostvariti vaspitni rad

U konkretnim vaspitnim situacijama imamo i konkretne nastavne (didakti _ ke) principe,metode isredstva.Opšti prinipi vaspitanjaPrincipi su opšta na _ ela (zahtevi) i preduslov uspešnog vaspitno-obrazovnog rada, a nastali su

na osnovu:•pedagoškog iskustva prethodnih generacija

•rezultata pedagoških istraživanja. __________ _______ ________ _________ _____ __________

& ! _ _ " _

Pedagoški principi nisu ve _ ni i neporomenljivi, ve _ su odraz vremena i aktuelne pedagogije, i

zavise od:•društvenih zahteva

•psiho-fizioloških karakteristika vaspitanika.

Principi su zahtevi koji ograni _ avaju improvizaciju od strane vaspita _ a.Najvažniji pedagoški principi:• prinip na& _ ne "asnovanosti - na& _ nosti• prinip svesne aktivnosti• prinip 5&,anosti i de,okrati _ nosti vaspitanja• prinip individ&a#i"aije i soija#i"aije & vaspitanj&• prinip jedinstvenog de#ovanja svi5 _ ini#aa vaspitanjaPrinip na& _ ne "asnovanostiOvaj princip, obavezuje vaspita _ e da se koriste nau _ no proverena znanja i da kod u _ enikarazvijaju interes i

poverenje za nauku i sklonost ka nau _ nom objašnjavanju sveta.Princip nau _ nosti ne sme vaspitanika onemogu _ iti da i na druge na _ ine tuma _ i svet i život oko

sebe.Prinip svesne aktivnosti & _ enikaSvesna aktivnost je uslov i posledica vaspitanja.Do razvoja li _ nosti se može do _ i jedino kroz aktivnost same te li _ nosti. Spoljašnji stimulansi iuticaji ne _ emo _ i da pokrenu unutrašnje mehanizme razvoja li _ nosti bez aktivnosti same li _ nosti.•Za tradicionalnu pedagogiju vaspitanik je pasivni objekt, ne i bitan subjekt vaspitanja.

•Savremena pedagogija potencira subjekatsku aktivnu poziciju vaspitanika koji može sebe da

menja.

Poštuju _ i ovaj princip, vaspitanik je kreator i u _ esnik u svom vaspitanju. On uti _ e na izborsadržaja

vaspitanja i on je «mera» pri izboru metoda i oblika rada.Prinip 5&,anosti i de,okrati _ nosti vaspitanja



Humanost i demokrati _ nost su zahtevi koji se medjusobno uslovljavaju i dopunjuju."emokrati _ nost shvatamo kao jednakim pravom za sve (isti tretman, isti položaj ipoštovanje li _ nosti).Demokrati _ nost se odnosi na:

•na odnose izme _ u vaspita _ a i vaspitanika

•medjusobne odnose vaspitanika

Vaspitanje se sve više pretvara, od postupka vodjenja i podu _ avanja, u složen sistemmedjusobnihpedagoških komunikacija. Demokrati _ nost je uslov uspešnosti tih komunikacija.Humanost shvatamo kao _ ove _ nost (ljubav _ oveka prema _ oveku). Ogleda se ume _ usobnom poštovanju,iskrenosti, otvorenosti... Humanoš _ u vaspita _ a omogu _ ava se formiranje humane li _ nostivaspitanika.Vaspitanje je humana delatnost, jer je posve _ ena _ oveku i njegovim ciljevima.

Humanost u vaspitanju ne treba shvatati kao popustljivost i lažno milosrdje. Odustajanje odvažnih zahteva u

vaspitanju može biti znak podcenjivanja u _ enikovih mogu _ nosti i štetno po njegov razvoj. __________ _______ ________ _________ _____ __________

' ! _ _ " _

Prinip individ&a#i"aije i soija#i"aije & vaspitanj&U vaspitnom procesu je neophodan sklad izmedju individualnosti i društvenosti. Individualizacija

isocijalizacija nisu u protivre _ nosti, ve _ su u dijalekti _ kom jedinstvu i medjuzavisnosti.

Treba se podjednako upravljati i uvažavati li _ ne odlike, interese i potrebe li _ nosti, i socijalneodlike, interese i

potrebe okruženja u kojem li _ nost živi.#rincip individualizacije podrazumeva da prema uzrastu i individualnim karakteristikamavaspitanika,vaspita _ treba da odredi pedagoške sadržaje, sredstva, oblike i postupke vaspitanja. Vaspita _mora dobro dapoznaje svoje vaspitanike.Iz ovog principa izvodimo zahteve odmerenosti i postupnosti koji obavezuju vaspita _ e da

svoje aktivnostiprilagode stepenu i tempu razvoja svakog u _ enika.#erincip socijalizacije podrazumeva vaspitanje&,kro" (putem) i"a ko#ektiv.Ovaj princip je okvir savremenog vaspitanja koji uvažava u _ enika kao slobodnu i samostalnu

li _ nost.Prinip jedinstvenog de#ovanja svi5 _ ini#aa vaspitanjaCilj vaspitanja je jedinstven i shodno tome treba obavezati sve u _ esnike vaspitanja (porodicu,školu i druge



vanškolske _ inioce) da jedinstveno deluju. Jedinstveno delovanje pove _ ava snagu i mo _vaspitanja.U svakodnevnom životu mnogenegativne paralelne pojave štetno uti _ u na vaspitanika iponištavaju

pozitivne uticaje koje su ostvarile porodica i škola (dovede do unutrašnjih konflikata).U suprotstavljanju negativnom dejstvu pojedinih _ inilaca, treba se osloniti na samog vaspitanika

i njegovusposobnost da selekcioniše spoljne uticaje. Medjutim, vaspitanici to ne _ e uvek, i u svakom

uzrastu želeti,mo _ i i umeti, pa je pomo _ odraslih, a posebno roditelja i nastavnika neophodna.Opšte ,etode i sredstva vaspitanja$etoda je na _ in ostvarenja cilja. To je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanjenekog cilja.Metode vaspitanja govore kako postupiti, da bi se cilj vaspitanja ostvario.Metodama vaspitanja se bave opšta metodika vaspitanja, didaktika i posebne metodike

pojedinih predmeta.• /onometodizam- jedan postupak se proglasi najvažnijim i jedino ispravnim i efikasnim.

• metodizam- nema osmišljenog i trajnog na _ ina vaspitnog postupanja.

Metoda ne treba da bude šablon, ve _ se u okviru metode i vaspita _ i vaspitanik stvarala _ kiponašaju (uskladu sa uslovima vaspitne situacije).Naj _ eš _ e vaspitne metode su:• &4e _ ivanje i &veravanje• ve74anje i navikavanje• podstianje• spre _ avanje

__________ _______ ________ _________ _____ __________( ! _ _ " _

%etoda &4e _ ivanja i &veravanjaUbe _ ivanje i uveravanje je proces _ iji su rezultat izgra _ ena ube _ enja i uverenja (vrednosti,stavovi i pogledi).Metoda ube _ ivanja i uveravanja treba da omogu _ i da vaspitanik svesno, aktivno i kriti _ ki prima

nova znanja.Metoda ube _ ivanja i uveravanja se ne zasniva uvek na lako vidljivim uverljivim _ injenicama, pa

vaspitanik

_ esto mora verovati vaspita _ u. Zbog toga izme _ u u _ enika i nastavnika mora da vlada iskreno idubokopoverenje.

U savremenom vaspitanju metoda ube _ ivanja i uveravanja ne podrazumeva jednosmernukomunikaciju odnastavnika prema u _ eniku, ve _ višesmernu komunikaciju u kojima u _ enici sopstvenomaktivnoš _ u dolaze do



ube _ enja, uverenja, stava ili sistema vrednosti. To je naro _ ito bitno za period adolescencije.Sredstva ube _ ivanja i uveravanja:

• _ injenice

•Saveti i direktne pouke vaspita _ a

•Pojašnjenja nastavnika (vaspita _ a) - ono što u _ enik _ uje, sazna i vidi ali dovoljno ne razume;

•Predavanja, javne rasprave i polemike – u neformalnom vanškolskom okruženju

•Primeri – najja _ e dejstvo ima primer vaspita _ a (roditelja i nastavnika)

•Stvaranje ideala – usmeravanja u _ enika prema uzoru (modelu) – iz nauke, života, istorije,

umetnosti,..

•Društveni obi _ aji, navike i zakoni

•Situaciono uticanje - uklju _ ivanje u _ enika u aktuelna zbivanja

•Upozorenje, kritika i samokritika – kao zajedni _ ka aktivnost nastavnika i u _ enika.

Metoda ube _ ivanja i uveravanja ne sme da se pretvori u moralisanje, pridikovanje, popovanje,...%etoda ve74anja i navikavanja

Smisao vaspitanja nije samo u usvajanju znanja, ve _ i osposobljavanje vaspitanika daprimenjuje usvojeno.

Ube _ enje je osnova postupanja, ali izme _ u ube _ enja i prakti _ nog postupanja stoji vežbanje inavikavanje.

Metoda vežbanja i navikavanja je na _ in provere ube _ ivanja i uveravanja u cilju prakti _ nogosposobljavanja.

Ranije je postojao dualizam škole i života. Škola je definisala šta i kako treba raditi, a vežbanje iprakti _ no

osposobljavanje se odvijalo u porodici, životnoj i radnoj sredini.Sredstva vežbanja i navikavanja su:

•Rad, praksa i li _ na aktivnost vaspitanika - osnova i suština vežbanja i navikavanja,•Rad u kolektivu – kolektivne obaveze i druženje

•Igra, zabava i razonoda

•Školski režim života i rada u _ enika

•Organizovanost procesa vaspitanja - «ponavljanja radnje u sli _ nim okolnostima»%etoda podstianjaOva metoda se zasniva na opštem pedagoškom optimizmu i ima za cilj pove _ anje motivacijekod u _ enika.(poštovanje i vera u mogu _ nost svakog u _ enika: „Hajde, ti to možeš“)Metodu podsticanja primenjujemo:

•kada u _ enik pokazuje uspeh, (poja _ avamo njegovu motivaciju)•kada u _ enik nije uspešan, kada se koleba i posustaje (ne dozvoljavamo gubljenje motiva)

__________ _______ ________ _________ _____ __________) ! _ _ " _

Metoda podsticanja izaziva oduševljenje i uzbu _ enje kod u _ enika koje poja _ ava kvalitet u _ enja.Sredstva podsticanja su:

•Bodrenje i hrabrenje i vera u u _ eni _ ke mogu _ nosti

•Pohvale - vrsta moralne nagrade i naj _ eš _ e sredstvo podsticanja



•Obe _ anja - samo ako su realna i ako se izvršavaju

•Ocene - kada je re _ o uspehu, podsti _ e ga

•Priznanja (diplome, povelje, plakete, ...)

•Nagrade (knjige, školski pribor, stipendije, ... nov _ ane nagrade - retko).

•Takmi _ enja - podsti _ u na postignu _ a iznad prose _ nih

•Blago i pravi _ no postupanje

•Odanost i iskren odnos prema u _ eniku

•Iskustvo i prijatnost uspeha%etoda spre _ avanjaOva metoda se koristi samo kada delovanje drugih metoda nije efikasno !To je pedagoški opravdana intervencija u cilju spre _ avanja negativnih radnji i oblika ponašanja.Metoda spre _ avanja nije represija ili pritisak na li _ nost u razvoju.Metodom spre _ avanja onemogu _ ujemo pojavljivanje i ustaljivanje negativnih znanja, ube _ enja,stavova i

ponašanja koja su u suprotnosti sa ciljevima vaspitanja i preusmeravanje ka pozitivnim oblicimaponašanja.Sredstva spre _ avanja su:

•Znaci neodobravanja i neslaganja sa na _ inom rada i ponašanjem u _ enika -naj _ eš _ a i najblaža

•Primedbe, prigovori i opomene

•Kritika - najefikasnija i onemogu _ ava potrebu _ oveka da bude prihva _ en od svoje okoline

•Ocene – kada je re _ o neuspehu, sredstvo opomene.

•Substitucija - skretanje i zamena neprihvatljivih motiva i aktivnosti nekom prihvatljivom i

korisnom•Pretnja, zahtev, osuda, zapovest, zabrana i nare _ enje - po tonu i na _ inu formulisanja, oštrija i

imperativnija sredstva spre _ avanja•Kazne - ima cilj da u _ enik oseti neprijatnost zbog neprihvatljivog na _ ina ponašanja.

0abranjene su telesne kazne, kazne "la _ u, kazne zasnovane na strahu,...kao i kaznekojeomalovažavaju i ponižavaju u _ enikovu li _ nost

Metoda spre _ avanja i kažnjavanja mora biti u skladu sa principom humanosti. Nameravaspita _ a, i prilikomprimene ove metode, jeste dobro vaspitanika.Nastavnik Nastavni _ ki poziv je izrazito human. Sve svoje li _ ne i profesionalne sposobnosti, znanja iumenja, nastavnicistavljaju u službu svoje opredeljenosti da pomažu detetu i _ oveku uopšte.Zna _ aj i karakteristika nastavni _ kog po"ivaZa nastavnika društvo bira najcenjenije ljude u koje se ima najviše poverenja. Li _ ni primer jemo _ no sredstvovaspitanja, pa se od nastavnika o _ ekuje da svojim osobinama bude primer u _ enicima i ljudimaiz okruženja.



Nastavni _ ki poziv je zna _ ajan, ali i odgovoran. Zahteva strpljenje, istrajnost, umešnost istvarala _ ki rad iobavezuje na stalni razvoj i li _ no usavršavanje.Od nastavnika zavisi da li _ e se dostignuti razvoj nauke i tehnike, uopšte preneti u praksu.

Narodna poslovica : «Nije znanje znanje znati, ve _ je znanje znanje dati». __________ _______ ________ _________ _____ __________

* ! _ _ " _

Pro'esiona#ne '&nkije nastavnikaSavremeni nastavnik ne radi u «školi memorisanja», zbog _ ega onnije samo predava _ , ve _ i

vaspita _ .Zahvaljuju _ i novim tehni _ kim i komunikacionim sredstvima, informisanje i podu _ avanje kao

rutinski deonjegove funkcije, se smanjuje, a pove _ ava se njegovaulo"a or"anizatora nastavnog procesa.•U tradicionalnoj školi nastavnik je dominiraju _ a li _ nost.

•U savremenoj školi nastavnik ravnopravno sa u _ enicima i roditeljima u _ estvuje u vaspitanju.

Neophodna je saradnja nastavnika sa školskim pedagogom i psihologom, jer savremena školaima sve više

zaposlenih «bez dnevnika u ruci», koji rade sa u _ enicima, nastavnicima i roditeljima, a ne izvodenastavu.Oso4ine nastavnikove #i _ nosti1. da imaopšte o4ra"ovanje i kulturu,2. da imastr& _ no o4ra"ovanje – temeljno poznaje disciplinu koju predaje3. da imapsi5o#oško i pedagoško o4ra"ovanje

4. da vrši permanentno&savršavanje

Kvaliteti savremenog nastavnika:

1.#j&dske kvalitete: prirodnost, ljubaznost, veselost, ...2. kvalitetedisip#ine: da je disciplinovan, pravedan, postojan, nepristrasan, ...3.6"i _ ke kvalitete: zdravlje,urednost, privla _ nost, ...

4.nastavni _ ke kvalitete: dobro poznavanje struke, pomaganje u _ enicima, ...Nastavnik & '&nkiji ode#jenjskog starešinePored izvo _ enja nastave, najvažnija i najodgovornija funkcija nastavnika je funkcija odeljenjskogstarešine.Za odeljenjskog starešinu se biraju najsposobniji nastavnici, popularni kod u _ enika i saodre _ enimdruštvenim ugledom me _ u roditeljima.

Odeljenjski starešina je pedagoški, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja:• Pedagoška '&nkija:

_ prati razvoj svakog u _ enika _ podsti _ e formiranje odeljenjskog kolektiva _ vaspitni rad sa u _ enicima, kroz _ asove odeljenjskog starešine

_ brine o redovnosti poha _ anja nastave• Organi"aiona '&nkija:



Koordinacija drugih sa u _ enicima: _ koordinira aktivnosti nastavnika prema u _ enicima, _ koordinira aktivnosti školskog pedagoga i psihologa prema u _ enicima,...Saradnja sa roditeljima:

_ uspostavlja kontakte izme _ u škole i roditelja, _ prima roditelje i održava roditeljske satanke, _ vrši informisanje roditelja _ vrši pedagoško-psihološko obrazovanje roditelja,...• Ad,inistrativna '&nkija

_ vodi evidenciju o u _ enicima (knjiga evidencije) _ vodi evidenciju o ocenama i izostancima (dnevnik) _ vodi evidenciju o odeljenskim ve _ ima i roditeljskim sastancima (zapisnici) __________ _______ ________ _________ _____ __________

#+ ! _ _ " _

DIDA(TI(A - NASTAVAP;ED%ET I ZADA)I DIDA(TI(Eidaktika je pedagoška disciplina koja prou _ ava obrazovanje i vaspitanje putem

nastave i u _ enja.S5vatanja o didaktiididaskein 1 pou _ avati, držati nastavuU 17. veku u Nema _ koj, didaktika se pojavljuje kao prakti _ na veština u _ enja.

_ eh Komenski smatra da didaktika nije samo veštinuu _ enja, ve _ ivaspitanje.Po _ etkom 19. veka Herbart daje zna _ aj nastavniku i prenošenju znanja na u _ enike, a ne u _ enju.

Po _ etkom 20. veka (Džon Djui), daje se zna _ ajaktivnoj ulozi u _ enika u nastavnom

procesu.Danas, nastava i u _ enje nisu više suprotstavljeni, ve _ _ ine jedinstvenu celinu.Savremena didaktike ima _ etiri osnovna pravca (aspekta):1. didaktika kaoteorija u _ enja i nastave,u svim oblicima i na svim nivoima, - opštiaspekt2. didaktika kaonauka o u _ enju i nastavi - nau _ ni aspekt3. didaktika kaoteorija obrazovnih sadržaja i nastavnih planova - idejni aspekt4. didaktika kaoteorija u _ enja i nastave pomo _ u pro"rama i nastavnih mašina - tehni _ kiaspekt

Osnovni zadatak didaktike je da objasni zakonitosti nastavnog procesa (nastave i u _ enja), radiuspešnog

ostvarivanja ciljeva i zadataka obrazovanja.Didaktika i dr&ge na&keDidaktika je najtešnje povezana sa%lozo%jom vaspitanja.Didaktika je povezana i sa:istorijom, sociolo"ijom, lo"ikom, psiholo"ijom, anatomijom i%ziolo"ijom,

matematikom i kibernetikom kao i sa mnogim drugim"rani _ nim disciplinama.I

storija peda"o"ije prou _ ava društvenu istoriju vaspitanja i obrazovanja.



Sociolo"ijaprou _ ava uticaj društva na vaspitanje i obrazovanje i obrnuto.*eda"oška sociolo"ija (sociologija vaspitanja) je grani _ na disciplina koja prou _ ava uticajdruštva na mlade.2o"ikaprou _ ava zakonitosti i forme mišljenja na kojima se zasniva savremena nastava.3azvojna psiholo"ija prou _ ava psihi _ ki razvoj na kojoj didaktika zasniva teoriju nastave.*eda"oška psiholo"ija se bavi procesom u _ enja, a didaktika je nauka o nastavi i u _ enju.*siholo"ija nastavnih predmeta obezbe _ uje specifi _ ne prilaze pojedinim nastavno-nau _ nimdisciplinama.

Didaktika je širi predmet od psihologije nastave./atematika, elektronika, in&ormatika, široko se primenjuju u didakti _ kim istraživanjima.

natomija, %ziolo"ija, medicinase bavi psiho-fiziološkim razvojom u _ enika razli _ itih uzrasta,a koji definišupotrebe i mogu _ nosti u _ enika.

__________ _______ ________ _________ _____ __________# ! _ _ " _

Nastava kao proes po& _ avanja i & _ enja - karakteristike nastaveNastava posedujekarakteristikekoje su zajedni _ ke svim predmetima i uzrastima:•Nastava je socijalna pojava i proces. Njena funkcija je da decu i omladinu integriše u

društvo.

• 4astava je rukovo _ enje procesom u _ enja, organizovan rad nastavnika sa u _ enicima koji

omogu _ avasistematsko usvajanje znanja.

• 4astava, sa stanovišta aktivnosti nastavnika, je pou _ avanje,a sa stanovišta u _ enika,u _ enje.Funkcije pou _ avanja:

_ posredovanje izme _ u u _ enika i "radiva i _ vo _ enje procesa u _ enja ili pomo _ u u _ enjuPosredovanjem u pou _ avanju, neophodno je motivisati i izazvati aktivnosti u _ enika, s obziromna todausvajanje zavisi od samih u _ enika.• 3azvojni karakter nastave se ogleda u tome da zadaci koji se stavljaju pred u _ enike, treba

da budumalo iznad njihovog postoje _ e" nivoa znanja, tako da nastava omogu _ uje razvoj i «vu _ enapred».

• 5leksibilnost savremene nastave:

_ fleksibilnost nastavnih sadržaja - prilago _ enmo"u _ nostima i interesovanjima u _ enika

_ fleksibilnostmetoda i sredstava nastave ' prilago _ enmo"u _ nostima iinteresovanjima u _ enikaNASTAVA (AO P;O)ESDija#ektika proesa sa"nanja i nastaveProces saznanja je predstavlja metodološku i filozofsku osnovu nastavnog procesa.



Nastavni proces je proces vaspitanja i obrazovanja. Voditi nastavu zna _ i ovladati nastavnimprocesom.Nastavni proces je odre _ en ciljem, a zatim strukturiran (ras _ lanjen) prema odre _ enim zadacima.Savremeni proces nastava-u _ enje se sastoji od slede _ ih elemenata:

•stvaranje motiva u _ enja• &po"navanje & _ enika sa novi, gradivo, proes• &prav#janje proesi,a os,iš#javanja sa"nanja

•utvr _ ivanje znanja u _ enika

•formiranje veština i navika

•povezivanje teorije i prakse i

•kontrola i ocena rezultata nastave.

Dva elementa imaju suštinski zna _ aj: upoznavanje u _ enika sa novim gradivom i postupakuopštavanja i _ ineproces saznanja ! Ostali elementi ne bi onemogu _ ili saznanje, ali bi ga znatno osiromašili.Protivre

_ nosti nastavnog procesa:

•izme _ u nastave kao procesa pou _ avanja i procesa u _ enja

•izme _ u li _ nogiskustva u _ enika i nau _ nih saznanja

•izme _ uneophodnosti i mo"u _ nosti rešavanja saznajnih zadataka (moram, a ne mogu)

Stalni tok ukljanjanja i pojave novih protivre _ nosti dovodi do procesa usvajanja sve ve _ eg i širegznanja.

__________ _______ ________ _________ _____ __________## ! _ _ " _

Proes sa"navanjaOpšti tok procesa saznavanja ide: od posmatranja, preko mišljenja ka praksi.Posmatranje, kao _ ulno saznanje govori o konkretnim stvarima i pojavama, njihovim svojstvima i

osobinama.Osmišljavanjem opaženih _ ulnih podataka, dolazi do formiranja opštih pojmova. Do potpunogsaznavanjadolazi tek kada se apstraktno mišljenje, pojmovi i opšti sudovi provere u praksi.Nastavni proces može da podrazumeva:•induktivno saznavanje - u _ enik polazi od konkretnog ka opštem

•deduktivno saznavanje - u _ enik polazi od opšteg ka konkretnom

Proces saznavanja je uglavnom induktivan, od konkretnog ka opštem.Odnos sa"navanja & na&i i & nastaviS#i _ nosti izme _ u nau _ nog i nastavnog procesa:

•Sa stanovišta u _ enika, u _ enje je proces «otkrivanja» i «istraživanja».•Predmet saznanja i istraživanja jestvarnost (prirodna, društvena, privredna,...)

•Najve _ a sli _ nost je u primenjenimsaznajnim procedurama

;a"#ike izme _ u nau _ nog i nastavnog procesa:

•Nau _ no saznanje je otkrivanje novih saznanja, a u _ enje je upoznavanje sa ve _ poznatim

saznanjima•Nastavni proces je vaspitanje, a nau _ no saznanje ne.



•Razlike su i u obimu znanja koje se sti _ e.Nastava i vaspitanje ,iš#jenjaU savremenoj školi teži se samostalnom sticanju znanja, što zahteva inicijativu i samostalan radu _ enika.

Manje se naglašava prenošenje informacija i formiranje navika i veština, a više se naglašava

processaznavanja, proces intelektualnog razvoja i razvoja mišljenja.%ilj vaspitanja je intelektualni razvoj i &ormiranje mišljenja da bi se upoznaosvet i njegovi zakoni.Dok jetradiiona#ni pri#a", traže _ i veliki broj detalja i _ injenica,na,etao pa, _ enje

kao osnovnuintelektualnu aktivnost, dotlesavremeni prilaz podvla _ i opšte, suštinske pojmove i na tajna _ in zahteva

razumevanje,shvatanje i stvarala _ ku primenu.

Zahtevi koji imaju za cilj razvijanje mišljenja moraju biti nešto iznad nivoa razumevanja, ali nesuviše.

Ispitivanja su potvrdila da shvatanje da neki školski predmeti imaju u razvoju mišljenja daleko

ve _ i zna _ aj oddrugih, nije ta _ no. Školske predmete treba predavati tako da doprinose razvoju mišljenja. Kodnekihpredmeta je to lakše (matematika), a kod nekih teže (istorija).Decu treba nau _ iti da misle !Mišljenje treba da bude slobodno delovanje intelektualnih funkcija, a ne prinudni intelektualni

rad sveden naverbalno ponavljanje.Od nastavnika se ne o _ ekuje da samo uspešno izloži sadržaje svojih predmeta, ve _ i dau _ enicima omogu _ ida dolaze do pojmova i sopstvenih shvatanja i da razvijaju sposobnost primene viših oblikamišljenja.

__________ _______ ________

Nastava i proes & _ enjaNastavu _ ine pou _ avanje i u _ enje, odnosno aktivnosti nastavnika i

Od u _ enika se o _ ekuje vlastito angažovanje i intenzivan intelektualni radProces u _ enja može se sagledati o obliku dijagrama:/otivisani pojedinac ' u _ enik (6) se suo _ ava sa odre _ enompostizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.Da bi savladao prepreku i uklonio smetnje,ispravan,ta _ an od"ovor (7) ne prevazi _ e prepreku,Ta _ an rezultat ne garantuje da je i procesInsistiranje na procesu traženja odgovora



potencijala, dok u _ enje samog odgovora, makar on bio i ta _ an, od u _ enika zahteva samo dobropam _ enje !Da bi se u _ enjem ostvario cilj, neophodni su slede _ i koraci (etape):1. Motivacija – unutrašnji ili spoljašnji motivi i potrebe

2. Cilj – zadovoljava potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti3. Spremnost – mogu _ nosti u odnosu na uzrast

4. Prepreka – postavljaju se izme _ u motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja u _ enikovihsposobnosti

5. Odgovor – odgovor kao na _ in savladavanja prepreke od strane u _ enika6. Poja _ avanje – pomo _ u traženju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspešnih odgovora

7. Generalizacija – objedinjavanje uspešnog odgovora sa(o,ponente nastavnog proesaTradicionalni«"idakti _ ki trougao» definišeSavremena pedagogija uo _ ava tri zna _ ajna nedostatka

•didakti _ ki trougao gubi iz vida cilj i uslove

•didakti _ ki trougao predstavlja stati _ ki model

•izostavljeni su veoma važni

Proes&a#na nastava, neophodno sadržii#j @ sadr7aj

_________ _____ __________

aktivnost u _ enika.(traganje, otkrivanje, stvarala

preprekom (8)koja predstavlja smetnju zau _ enik dajeistraživa _ ke od"ovore (9) sve dok neki od njihi ne postigneuspeh (5).

traženja odgovora bio ispravan.doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti i stvarala _ kih

, (razred) i me _ usobne spremnosti u okviru istog uzrastaranijim u _ enjem i primena u novim situacij

tri komponente nastavnog procesa:u _ enik

ovakvog shvatanja:nastave;model, a nastava se karakteriše procesualnoš _ uodnosi me _ u u _ enicima, slede _ e elemente i posmatra se na relaciji:@ ,etoda @ organi"aija

#$ ! _ _ " _

.stvaralaštvo,..)

njih,osti situacijama



' nastavnik ' "radivo:a u;

__________ _______ ________ _________ _____ __________#% ! _ _ " _

SAD;AJ OB;AZOVANJAOpšte karakteristike

U prošlosti - pismenost i ra _ un.Razvoj nauke i tehnike i industrijsko društvo, zahteva razumevanje apstraktnih sadržaja iproblema i definišestrukturu obrazovanja.Promena sadržaja obrazovanja se ogleda u:•porastu obima znanja

•pojavi novih znanja

•proširenju primene znanja

I

ndustrijsko društvo diktira upotrebu, umesto sticanja znanja !Ve _ u životu jedne generacije dolazi do zastarevanja tehni _ ko-tehnoloških znanja. Zato sadržaji

savremenogobrazovanja treba da budu promenljivi sa naglašenom upotrebom, umesto sticanja znanja.Kompjuteri, tehni _ ka i druga savremena sredstva komunikacija _ ine nepotrebnim pam _ enjedetalja. Jedinstvo opšteg+ te5ni _ kog i pro'esiona#nog o4ra"ovanjaPod sadržajem obrazovanja podrazumeva se karakter i obim znanja, umenja i navika.Najzna _ ajnije je opšte obrazovanje koje podrazumeva obrazovanje svih _ lanova društva u istoj

meri.

Tehni _ ko obrazovanje ima opšteobrazovni karakter, a nije neposredna priprema u _ enika zakonkretnuprofesiju, ve _ predstavlja osnovu za profesionalno obrazovanje (specijalizacija).

Tehni _ ko obrazovanje podrazumeva povezivanje teorije sa praksom kroz formiranje raznihspretnosti,umenja i navika, u _ eš _ em u _ enika proizvodnom radu.Savremene potrebe uslovljavaju sticanje znanja posle i van škole - permanentno obrazovanjetokom celogživota. Karakteristika savremenog života je da nije podeljen na period pripreme, formiranja iprimene.

Teorije i s5vatanja o i"4or& nastavni5 sadr7ajaTradiiona#ne teorije•didakti _ ki formalizam (&ormalno obrazovanje) - nastavni sadržaj razvija i vežba umne

sposobnostiu _ enika. Nisu bitna znanja i njihov opseg, ve _ uticaj znanja na razvijanje i pove _ avanje umnihsposobnosti, pa se potencira gramatika, retorika, logika, matematika i klasi _ ni jezici (latinski,gr _ ki).



•didakti _ ki materijalizam(materijalno obrazovanje) - nastavni sadržaj daje upotrebna,

prakti _ na znanja.Ovakvo shvatanje, vodi empirizmu i negira potrebu izu _ avanja teorijskih znanja.

•didakti _ ki utilitarizam (utilitaristi _ ko obrazovanje) ' naglašava formiranje korisnih prakti _ nih

veština,kao priprema za budu _ i profesionalni rad.(utility = korist)

U savremenoj didaktici podjednak zna _ aj imaju i razvijanje intelektualnih sposobnosti, i sticanjeteorijskihznanja i formiranje prakti _ nih veština.

__________ _______ ________ _________ _____ __________#& ! _ _ " _

Savre,ene teorije i s5vatanjaSavremene teorije izbegavaju jednostran izbor vrste i sadržaja obrazovanja:

• Teorija e"zemplarizama (egzemplarno u _ enje) - obrazovni sadržaji se grupišu oko

odabrane teme,

formiraju _ i «ostrva znanja». To je pokušaj da se linearni sistem zameni skokovitim. Upredmetima saposebno izraženim linearnim sadržajem (matematika, fizika, istorija, ...), ne može se primeniti.

• *roblemsko'kompleksna teorija - nastavne sadržaje grupiše u komplekse problema,

obuhva _ enerazli _ itim predmetima. Isti problem se razmatra iz više predmeta, nasuprot sistemskomizlaganju.• Teorija strukturalizma - podrazumeva strukturiranje nastave i nastavnih sadržaja (izlaganje

osnovnihkoncepata, vode _ ih ideja, kao i organizovanje _ injenica u odre _ ene oblasti, celine). Neki

pedagozismatraju da ova teorija vodi ka jednostranoj intelektualisti _ koj nastavi na visokom nivouapstrakcije.

• 5unkcionalni materijalizam podrazumeva povezanost saznanja i delatnosti, radi koriš _ enja

u praksi.Izbor nastavnih sadržaja zavisi od njihove funkcionalnosti i korisnosti. Sadržaji moraju imati i

saznajnui funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na svestranom razvoju individualnosti u _ enika.Nastavni p#anI

z sistema svih znanja, društvo kroz koncepciju školskog sistema, za nastavu izdvaja osnovno isuštinsko.'adr!aj orazovanja se deniše u okviru nastavnog plana* nastavnih

programa i ud!enika.

Nastavni plan je školski dokument i sadrži:•broj i naziv nastavnih predmeta,

•redosled u _ enja predmeta prema razredima (godinama),



•nedeljne norme nastavnog vremena (u _ asovima) iskazane za svaki predmet.

U nastavnom planu se predvi _ aju i drugi oblici vaspitnoobrazovnog rada: dodatna i dopunskanastava,

slobodne aktivnosti, ekskurzije, ...Struktura nastavnih predmeta u nastavnom planu je relativno stabilna, ali nije stati _ na i

nepromenjiva.Nastavni plan se utvr _ uje na osnovu:

•ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja

•uzrasta u _ enika i njihovih mogu _ nosti

•savremenih psiholoških i pedagoških saznanja

Izbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa škole. Najve _ i broj _ asova u nastavnomplanu daje seu _ enju maternjeg i stranog jezika i matematike, a relativno mali likovnom, muzi _ kom i fizi _ kom

vaspitanju (štose nadokna _ uje njihovim vanškolskim realizovanjem).Nastavni progra,Nastavni program je dokument nastavnika koji sadrži ciljeve obrazovanja, didakti _ ke zadatke,sadržaj datogpredmeta (redosled i obim znanja, umenja i navika kojima u _ enici treba da ovladaju) i na _ inerealizovanjanastavnih sadržaja – tj. osnovna metodi _ ka uputstva.U izradi nastavnih programa u _ estvuju i vannastavni stru _ njaci (pedagozi, psiholozi, metodi _ ari,nau _ nici,...).

Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se ra _ una: o ciljevima i zadacima obrazovanja, o uzrastuu _ enika, opovezanosti teorije sa praksom,... da umesto pam _ enja u _ enici upotrebljavaju mentalne procese

rešavanjaproblema,...

__________ _______ ________ _________ _____ __________#' ! _ _ " _

Nastavno gradivo treba da se logi _ ki povezuje i dopunjava kako bi se efikasnije usvajalo, štodefiniše tri

osnovna sistema programskih sadržaja:• linearni raspored - u _ enik samo jedanput u _ i neki logi _ ki raspore _ en sadržaj gradiva.

• koncentri _ ni raspored - isti sadržaji se obra _ uju (ponavljaju) više puta, ali svaki put naproširenojosnovi, s ve _ im obimom gradiva i dubljim upoznavanjem suštine u skladu sa uzrastom u _ enika.• spiralni raspored - oblik izme _ u linearnog i koncentri _ nog rasporeda. Vra _ amo se na isto

gradivo ali

uvek na višem logi _ kom i metodološkom nivou. Procesom sazrevanja u _ enika demonstriranje sezamenjuje formalnim dokazivanjem i apstraktnim osmišljavanjem.



DIDA(TI _ (I P;IN)IPI"idakti _ ki principi su opšta na _ ela koja odre _ uju tok nastave u skladu sa ciljevimavaspitanja i

obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.*ravila nastave proizilaze iz principa i služe za objašnjavanje principa, i ostvarivanje njihove

primene nakonkretne sadržaje i pojave u nastavi.U skladu sa nau _ no-tehnološkim industrijskim razvojem dolazi do promene ciljeva, zadataka ididakti _ kihprincipa koji nisu kona _ no i trajno utvr _ eni.Osnovni didakti _ ki principi su:1. princip nau _ nosti nastave;2. princip prilago _ enosti nastave uzrastu u _ enika;3. princip sistemati _ nosti i postupnosti u nastavi;4. princip povezanosti teorije i prakse;

5. princip o _ iglednosti;6. princip svesne aktivnosti u _ enika u nastavi;

7. princip trajnosti usvajanja znanja, veština i navika;8. princip individualizacije.

Pretpostavka za realizaciju didakti _ kih principa je kontinuirano angažovanje i nastavnika iu _ enika../ Prinip na& _ nostiPrincip nau _ nosti se odnosi na sve ostale principe i sva podru _ ja i aspekte nastave.$vaj princip, obavezuje vaspita _ e da se koriste nau _ no proverena znanja i da kod u _ enika razvijajuinteres i poverenje za nauku i

sklonost ka nau _ nom objašnjavanju sveta.*rincip nau _ nosti ne sme vaspitanika onemo"u _ iti da i na dru"e na _ ine tuma _ i svet i život oko sebe.

Teško _ a u sprovo _ enju principa nau _ nosti je to što ubrzan nau _ no-tehni _ ki razvoj tzv.

«eksplozija znanja»prevazilazi mogu _ nosti nastave, pa poseban zna _ aj dobija izbor suštinskih nau _ nih znanja inastavnihsadržaja.0/ Prinip pri#ago _ enosti nastave &"rast& & _ enikaOvaj princip je zahtev da nastava odgovara psiho-fizi _ kim sposobnostima, uzrastu iinteresovanju u _ enika.

Prilago _ enje zna _ i da nastavu treba postaviti na maksimalan stepen teško _ a koje se nalaze u«zoni najbližeg

razvoja» mogu _ nosti pojedinca, vode _ i ra _ una da u _ enici mogu da prevazi _ u te teško _ e. __________ _______ ________ _________ _____ __________

#( ! _ _ " _

Pravila prilago _ enosti nastave su:

•Pravilood lakše" ka težem zadatku.

•Pravilood poznato" ka nepoznatom sadržaju.



•Pravilood prosto" ka složenom nastavnom procesu u _ enja, usvajanja znanja. Zna _ i da

treba i _ i odonog što se lako u _ i pa postepeno prelaziti na materijal koji se teže u _ i.

•Pravilood bliže ka daljoj spoznaji, odnosi se na širenje saznajnog vidokruga u _ enika od

bliskih,prirodnijih pojava, ka apstraktnom. Primena ovog pravila je zna _ ajna kod u _ enika najmla _ ih

razreda.1/ Prinip siste,ati _ nosti i postepenosti & nastaviSistemati _ nost i postepenost podrazumeva izlaganje gradiva deo po deo i logi _ kim redosledom,što sepostiže logi _ nim raš _ lanjivanjem gradiva uz izdvajanje suštine i bitnog.2/ Prinip pove"anosti teorije i prakseTeorijska znanja su „samo“ pretpostavka razumevanja prirode i društva. Rešavanje razli _ itihproblema

podrazumeva prakti _ nu primenu teorijskih znanja, što je i krajnji cilj nastavnog procesa.

Praksa je i izvor saznanja, i kriterijum istine za svaku teoriju.U nastavi se mora uspostaviti sklad izme _ u teorije i prakse, i razvijati svest o njihovojpovezanosti.Praksa zahteva teorijska objašnjenja i obrnuto.Povezivanje teorije i prakse škola treba da vrši sistematski, redovno i organizovano (radionice,laboratorije,..)Praksa može prethoditi teorijskom prou _ avanju neke nastavne teme, pratiti ili naknadnopotvr _ ivati teoretskasaznanja.=/ Prinip o _ ig#ednostiSmisao o _ iglednosti je da u _ enicima omogu _ i dodir sa stvarnoš _ u.O _ iglednost se postiže na osnovu:• _ ulnih saznanja

• _ ulnog iskustva

O _ iglednost se može oslanjati na teku _ e _ ulno saznanje ili na _ ulno iskustvo koje u _ enici imajuod ranije.

Dva na _ ina primene o _ iglednosti:•Pokazivanje stvarnosti – realnih predmeta, pojava i procesa - prirodna o _ iglednost

•Menjanje stvarnosti (uticaj na stvarnost) – eksperimenti, transformacije, demonstracije

O _ iglednost je preduslov za prelaz ka saznavanju opšteg, a time i razvoju apstraktnog mišljenja.Nedostatak preterane primene o _ iglednosti, naro _ ito na mla _ em uzrastu, je zadržavanjemišljenja u _ enika naperceptivnom nivou i usporavanje razvoja apstraktnog mišljenja.

__________ _______ ________ _________ _____ __________#) ! _ _ " _

C/ Prinip svesne aktivnosti & _ enika & nastavi



Ovaj princip je osnova u _ enja, a smisao je neophodnost svesne i aktivne uloge u _ enika unastavnomprocesu kao subjekta, a ne pasivnog objekta.Aktivan odnos se ogleda u:

• razumevanju sadržaja koji se u _ i

• sposobnosti primene znanja u praksi

• stvarala _ kom karakteru u _ enikovograda

• u _ eš _ u u _ enika u kontroli postignutih rezultata

Postoje tri osnovna prilaza principu aktivnosti u _ enika:• Tradicionalni pristup aktivnosti u _ enika ' Nastavnik aktivan i glavni, u _ enici pasivni.

Nastavnik je centralna li _ nost u procesu nastave i središte svih aktivnosti. U takvim okolnostima

nemasvesnog i aktivnog ovladavanja znanjima od strane u _ enika.

• *ro"resivisti _ ki pristup aktivnosti u _ enika ' Nastavnik aktivan i glavni, u _ enici aktivni.

Insistira se da se aktivnost nastavnika što više ograni _ i, da bi se omogu _ ila inicijativa u _ enicima.• Savremeni pristup aktivnosti u _ enika - Nastavnik i u _ enici aktivni i ravnopravni.

Razlikuje ih uloga u nastavnom procesu: nastavnik pou _ ava, a u _ enik i _ i. Obe aktivnosti imajusvojeposebnosti koje se me _ usobno dopunjuju (one _ ine jedinstvo i nema jedne bez druge). ktivan odnos u _ enika spre _ ava: &ormalizam, mehani _ ko pam _ enje bez razumevanja, nemo"u _ nost primene nau _ eno" u praksi,...

/ Prinip trajnosti &svajanja "nanja+ veština i navikaPrincip trajnosti podrazumeva _ vrsto usvajanje znanja, tako da ona postanu stalna duhovnasvojina u _ enika,primenjiva u praksi.

Trajnost se postiže logi _ kim pam _ enjem, što podrazumeva razumevanje – (utvr _ ivanje logi _ kihveza me _ uelementima gradiva).

Manje se insistira na velikim kolo _ inama znanja, a više na razvijanju primenjivih intelektualnihsposobnosti

kao instrumenta za dalje sticanje znanja.Najtrajnije se pamti suština - osnovno, bitno i glavno gradivo.Ponavljanje je preduslov trajnosti usvojenih znanja i treba da bude intenzivnije u po _ etku nego ukasnijemperiodu (zakon zaboravljanja).>/ Prinip individ&a#i"aije nastavnog radaPrincip individualizacije podrazumeva prilago _ avanje didakti _ ke aktivnosti nastavnika

individualnimosobinama svakog u _ enika.

U _ enici se razlikuju prema svojim intelektualnim mogu _ nostima, brzini i stilu u _ enja, motivaciji,interesovanjima, dostignu _ ima.



U tradicionalnoj organizaciji nastave nastavnik ima isti prilaz svim u _ enicima, orijentišu _ i se nazamišljenog«srednjeg» u _ enika. Najve _ e štete od ovakvog rada imaju «jaki» i «slabi» u _ enici.Cilj individualizacije je nau _ iti u _ enike u _ enju i osloboditi individualne potencijalne sposobnosti i

izvu _ imaximum iz svakog u _ enika.

Individualizovana nastava ne zna _ i individualan rad. __________ _______ ________ _________ _____ __________

#* ! _ _ " _

NASTAVNE %ETODEPoja, i aspekti nastavni5 ,etodaMetoda zna _ i na _ in – smišljen i planski (sistemski) postupak u raduNastavna metoda je svrsishodan i sistematski na _ in upravljanja radom u _ enika u procesunastave, kojaodre _ uje aktivnosti u _ enika i nastavnika u procesu nastave.Nastavne metode suna _ ini ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka

orazovanja.Pre pojave škole - oponašanje i podržavanje.

Pojavom škole - verbalne metode. Re _ , izgovorena, pisana i štampana, postala je glavni nosilacinformacija.

Savremena didaktika insistira na nastavnim metodama koje podsti _ u razvoj saznajnihsposobnosti u _ enika,

mišljenja, interesovanja, motiva za u _ enje,...Nastavne metode su sli _ ne nau _ no-istraživa _ kim metodama (proces saznavanja), ali nisu iste.(#asi6kaija nastavni5 ,etoda8•

metode zasnovanena pos,atranj& (pokazne metode)•metode zasnovanena re _ i,a (verbalne metode)

- monološke, dijaloške i rad sa knjigom•metode zasnovanena prakti _ ni, aktivnosti,a (prakti _ ne metode)

-laboratorijske vežbe i prakti _ na nastava%etode "asnovane na pos,atranj& poka"ne ,etode#osmatranje (didakti _ ka aktivnost u _ enika) je plansko, usmereno i kontinuirano _ ulnoopažanje predmeta, pojavai procesa koje inicira razli _ ite misaone procese, pa je povezano i sa mišljenjem.U nastavnom radu postoje dva oblika posmatranja:

•

-valitativno posmatranje - upoznavanje osobina primenom posebnih pribora i aparata(npr.mikroskopom)• -vantitativna posmatranja - merenje koriš _ enjem razli _ itih pribora i instrumenata (npr.

termometrom).Rezultati kvantitativnog posmatranja se iskazuju vrednoš _ u i jedinicom mere (radi pore _ enja).Posmatranje zahteva brižljivu pripremu: izbor predmeta, na _ ina i cilja posmatranja.Poka"ivanje (didakti _ ka aktivnost nastavnika)



Pokazivanje (demonstracija) se sastoji u izlaganju predmeta posmatranja i objašnjavanjunjegovih svojstava.Pokazivanje realnih predmeta, pojava i procesa se može zameniti odgovaraju _ im nastavnimsredstvima:

•dvodimenzionalna pokazna sredstva (slike, crteži, grafikoni, ...)

•trodimenzionalna pokazna sredstva (modeli, makete,...)

Sve ve _ u primenu imaju film, televizija i ra _ unar, kao dinami _ na, vizuelna i audio-vizuelnasredstva.Prednosti metoda zasnovanih na posmatranju su: angažuju misaone procese, jednostavan izanimljiv na _ in,

_ ulna saznanja omogu _ avaju druga saznanja,...Metode zasnovane na posmatranju treba da budu dopunjene drugim metodama i postupcima.

__________ _______ ________ _________ _____ __________$+ ! _ _ " _

%etode "asnovane na re _ i,a ver4a#ne ,etode

Govor je najpristupa _ niji i najrasprostranjeniji instrument u nastavi.Re _ i omogu _ uju saznavanje, bez dovo _ enja u _ enika u neposredan dodir sa stvarnoš _ u.

Verbalne metode dopunjuju ili se dopunjuju drugim metodama: pokazivanjem, prakti _ nimvežbanjem,...

Nedovoljnost i nedostatak ove metode je što može dovesti do formalizma i verbalizma.Verbalne metode se dele na:

• ,ono#oške ,etode (opisivanje, pri _ anje, predavanje)

• dija#oške ,etode (razgovor)

• rad sa knjigo, (metoda _ itanja ili tekst metoda)$onološke metode (monolog)

Monološka metoda je verbalno izlaganja u kome nastavnik izlaže nastavno gradivo u _ enicima(monolog).

Izražena je aktivnost nastavnika i pasivan položaj u _ enika.

U _ enici prihvataju izlaganje samo ako nastavnik uspe da podstakne i usmeri njihovu pažnju isamodelatnost.Didakti _ ke prednosti ove metode su što se gradivo izlaže sistemati _ no, pregledno, logi _ kipovezano, zarelativno kratko vreme – efikasno sa aspekta nastavnika !Vrste monoloških metoda:

•opisivanje•pri _ anje (pripovedanje) i

•predavanjeOpisivanjeOpisivanje je najjednostavniji na _ in usmenog upoznavanja u _ enika sa svojstvima i osobinamapredmetaopisivanja. _ esto je povezano sa pokazivanjem.



Opisivanje u nastavi može biti:•slikovito – opisivanje delova na prostornom principu

•analiti _ ko – opis svojstva na logi _ kom principuPri _ anje !pripovedanje$Ova metoda podrazumeva da se nastavna tema pri _ anjem oblikuje kao tok doga _ aja -

pripovedanje.Pri _ anje na neki na _ in zamenjuje posmatranje stvari i pojava iz realnog života i pretežno seprimenjuje umla _ im razredima osnovne škole.Pri _ anje se dopunjava drugim nastavnim metodama i postupcima: pokazivanjem,objašnjavanjem,diskusijom, _ itanjem, postavljanjem pitanja,... _ ime se inicira aktivnost i mišljenje kod u _ enika.U _ enici ne mogu dugo i pažljivo da slušaju, zbog _ ega pri _ anje mora biti jasno i sažeto („kratko i

jasno“). __________ _______ ________ _________ _____ __________

$ ! _ _ " _PredavanjePredavanje je kontinuirano raspravljanje i tuma _ enje, sa elementima opisivanja i pri _ anja.

Služi za opisivanje složenih sistema i procesa apstraktnog karaktera, pa više odgovara starijimu _ enicima.Karaktreriše ga sistemati _ nost i _ vrsta logi _ ka struktura gradiva, duže vremensko izlaganje,intenzivnoangažovanje pažnje i pam _ enje, veliku intelektualnu aktivnost i psihi _ ki napor slušalaca.Uspešno predavanje mora da ispuni slede _ e uslove:

• sadržaj predavanja prila"o _ ensaznajnim mogu _ nostima u _ enika;

•predavanje sadržisuštinske delove problema;•predvideti povremene pauzeda se olakša zapam _ ivanje

•tokom izlaganjabeležiti "lavne ideje na tabli.

•predavanje treba povezati sa drugim metodama i postupcima"ijaloška metoda (razgovor)

Dijaloška metoda spada u verbalne metode zajedni _ kog rada nastavnika i u _ enika. Zasniva sena pitanjima i

odgovorima u razgovoru nastavnika sa u _ enicima. Nastavnik pokre _ e i vodi, upravljarazgovorom, a u _ enici

prihvataju i uklju _ uju se u njegov tok.

Dijaloška metoda razlikuje se od obi _ nog razgovora svojom usmerenoš _ u ka ostvarivanjunastavnog cilja.Razgovorom nastavnik podsti _ e misaone aktivnosti u _ enika i na osnovu njihovih odgovora,proveravacelishodnost svojih postavljenih pitanja.Dijaloškom metodom se ostvaruje kolektivni proces mišljenja - u _ enici se aktivno uklju _ uju urazgovor tako



što sami postavljaju pitanja i na njih odgovaraju.Vrste dijaloških metoda:

•Heuristu _ ki razgovor

•Katiheti _ ki razgovor

•Popularno predavanje

•Diskusija3e&rist& _ ki ra"govor ("enetski razgovor)Heuristi _ kim razgovorom nastavnik veštim pitanjima usmerava u _ enike da sami traže rešenjapostavljenogproblema na osnovu prethodnih znanja.Heuristi _ ki razgovor osposobljava u _ enike za samostalano u _ enje i podsti _ e ih na ve _ uaktivnost.(ati5eti _ ki ra"govorkatihetika ' izla"anje veronauke pomo _ u pitanja i od"ovora

Ovaj metod podrazumeva reprodukovanje nau _ enog kao odgovor na postavljeno pitanje i

pretežno jeusmeren na treniranje pam _ enja.Katihetski razgovor se koristi pri proveravanju i ocenjivanju doslovnih znanja (geografija, istorija,

jezici, ...). __________ _______ ________ _________ _____ __________

$# ! _ _ " _

Pop&#arno predavanjePopularno predavanje - nastavnik postavlja u _ enicima usmerena pitanja na koja oni odgovaraju i

polako,korak po korak, od nedovoljnih znanja sami napreduju ka sve ve _ im, širim i potpunijim

odgovorima .Nedostatak popularnog predavanja je što pitanja postavlja nastavnik koji zna odgovore, a ne oni

koji tražeodgovore - u _ enici.Ova metoda ima primenu u mla _ im razredima, naj _ eš _ e kao uvodno pripremanje u _ enika zarad, gdenastavnik saznaje šta u _ enici ve _ znaju iz domena teme koju namerava da obradi.Disk&sijaDiskusuja podrazumeva razmenu mišljenja o odre _ enoj temi ili problemu.

Potrebno je da u _ enici ve _ raspolažu zna _ ajnim znanjima iz podru _ ja koje se obra _ uje, pa se

primenjuje unajstarijim razredima osnovne i u srednjoj školi.Za uspešno vo _ enje diskusije neophodna je fleksibilnost, demokrati _ nost, tolerantnost, kultura

verbalnogkomuniciranja, spretnost u vo _ enju diskusije,... i u _ enika, a posebno nastavnika.Od nastavnika se zahteva da vodi i usmerava diskusiju, tako da se ona ne pretvori u« _ askanje».



Pitanja koja nastavnik postavlja mogu da imaju trojaku funkciju:•proveravanje znanja («šta», «kako», «gde», «kada», ...),

•objašnjavanje informacija («daj mi neki primer», «pokušaj da preformulišeš», ...) i

•podsticanje u _ enika («sumnjam da se to moglo dogoditi», «šta bi da si u tom položaju?», ...).Za5tevi "a koriš _ enje dija#oške ,etode

Zahtevi za nastavnika za uspešno vo _ enje razgovora se dele u dve grupe:•zahtevi koji se odnose na pitanja nastavnika (Kakva pitanja postavljati ?)

•zahtevi koji se odnose na odgovore u _ enika (Kakve odgovore tražiti ?)

*itanja nastavnika treba da budu:• jasna, odre _ ena i precizna - razumljiva u _ enicima,

•odmerena (ni suviše široka, ni suviše uska),

•problemskog karaktera, da podstaknu misaone aktivnosti u _ enika,

•ne smeju biti ni sugestivna ni alternativna,

•postaviti manji broj pitanja

•

ako u _ enik nema odgovor,spretno postaviti dopunska pitanja ' potpitanjaZahtevi koji se odnose naod"ovore u _ enika:

•od u _ enikatražiti jasne, ta _ ne i ar"umentovane od"ovore,

•ne dozvoliti odgovaranje u horu

•na teška pitanja, zahtevati odgovore od najboljih u _ enika __________ _______ ________ _________ _____ __________

$$ ! _ _ " _

+ad sa knjigom !,etoda _ itanja+ tekst-,etoda$Rad sa knjigom je sticanje znanja putem štampane re _ i (iz udžbenika) i omogu _ ava samostalnirad

(samoobrazovanje).

Da bi se u _ enici uspešno koristili knjigom, moraju da vladaju veštinom te _ nog _ itanja i beleženjapro _ itanog,zbog _ ega je ova metoda efikasnija kod starijih u _ enika.

Udžbenici su sistematizovano pisani za prose _ ne u _ enike, nekima mogu biti teški, a nekima laki.Metoda se primenjuje skoro u svim nastavnim predmetima, kao dopuna drugim metodama.%etode "asnovane na prakti _ no, aktivnosti,a & _ enika prakti _ ne ,etodeMetode zasnovane na prakti _ nim aktivnostima u _ enika menjaju položaj u _ enika u procesunastave,naglašavaju _ i aktivnost i samostalnost u _ enika. Zasnivaju se na samostalnom radu, vežbanju,eksperimentima, ogledima, rukovanju razli _ itim priborom i instrumentima,...(uspostavljaju sklad

izme _ uteorije i prakse)

Prakti _ ne metode su dinami _ nije i bliže životu, pa _ ine nastavu zanimljivijom, raznovrsnijom iprivla _ nijom, pa

se primenjuju kao dopuna drugim metodama.Vrste prakti _ nih metoda:

•Laboratorijske vežbe (laboratorijska metoda)



•Prakti _ na nastava (metoda prakti _ nih aktivnosti)

9a4oratorijska ,etoda (laboratorijske vežbe)Ovom metodom se u _ enici osposobljavaju da samostalno vrše eksperimente.

Zadatak nastavnika je da pripremi eksperiment:•obezbe _ enje potrebne opreme, ure _ aja, aparata i materijala

•davanje neophodnih uputstava i napomena u _ enicima

•provera ispravnosti eksperimenta (izvo _ enjem pre _ asa)

Ova metoda se široko primenjuje u nastavi biologije, fizike, hemije,..., pre svega u starijimrazredima.U toku laboratorijskih vežbi neophodno je da u _ enici vode beleške, registruju rezultate, praveskice, tabele,grafikone,... koje nastavnik treba da pregleda – (tzv. praktikumi)%etoda prakti _ ni5 aktivnosti (prakti _ na nastava)Cilj ove metode je sticanje znanja i veština na osnovu prakti _ nih aktivnosti.

Pretežno se koristi za ponavljanje i uopštavanje, posle teorijsko" izu _ avanja odre _ enihnastavnih celina.

Izvodi se u školskim radionicama ili u vanškolskim (proizvodnim, kulturnim i društvenim)

ustanovama. __________ _______ ________ _________ _____ __________

$% ! _ _ " _

I"4or nastavni5 ,etodaKriterijumi za izbor nastavnih metoda:

•opšti cilj obrazovanja - kakvog u _ enika želimo da formiramo

•karakter nastavnog predmeta

•didakti _ ki cilj _ asa – pri zapam _ ivanju novog gradiva, (pokazivanja, izlaganja, opisivanja, ...)pri produbljivanju, razradi gradiva (diskusija, rad sa knjigom, ...)•uzrast u _ enika – kod mla _ ih u _ enika: metode pokazivanja, pri _ anja, prakti _ nih radova, ...,

kod starijih u _ enika: diskusija, laboratorijski rad, rad sa knjigom,...•veli _ ina odeljenja - u manjim odeljenjima: diskusija, individualni i individualizovani rad,...

u ve _ im odeljenjima (preko 25 u _ enika) efikasnije držanje lekcija (predavanje)•afinitet nastavnika - neki nastavnici su spretniji u verbalnim metodama, drugi u razgovoru i

diskusiji,tre _ i u koriš _ enju prakti _ nih metoda, ...Progra,irana nastava i & _ enje

Suština programirane nastave: Skiner«Svaki korak u u _ enju treba da bude što manji. Na taj se na _ in broj ponavljanja prethodnogznanja možepove _ ati do maksimuma, dok _ e se mogu _ i izvor grešaka svesti na minimum».Presudna je «struktura», odnosno razlaganje, podela nastavnih tema na niz podtema i užihpitanja.Suština (toka i strukture) programa je da:



1. u _ enik se upoznaje sa kratkim suštinskim sadržajem dela nastavnog gradiva2. od u _ enika se zahteva da odgovori na postavljena pitanja (ili da reši odgovaraju _ i problem)3. neposredno posle toga u _ enik prima informaciju o ta _ nosti odgovoraSvaki «korak» nastavne materije je uslovljen prethodnim i na njega se logi _ ki nadovezuje, a svi

skupafunkcionalno uobli _ avaju nastavnu i logi _ ku celinu.

Programirani udžbenik se, od obi _ nog razlikuje po tehni _ kim rešenjima. Obi _ no ima dva tipastranica:

•informacione sa prostorom za davanje odgovora i

•stranice sa ta _ nim odgovorima.

Danas se programirana nastava izvodi i pomo _ u ra _ unara.Prednosti i nedovo#jnosti progra,irane nastavePrednosti:

•individualizacija i odre _ ivanje sopstvenog tempa u _ enja.

•aktivan i samostalan rad u _ enika, pruža pouzdanje i pove _ ava motivaciju

Slabosti (nedovoljnost):•podsticanje verbalnog na _ ina u _ enja,

•nije efikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve u _ enike.

•vo _ eno u _ enje - ograni _ ava u _ enika.

•nema interakcijskih odnosa nastavnika i u _ enika.

Programirana nastava nije ispunila o _ ekivanja univerzalizacije i revolucionisanja nastave. __________ _______ ________ _________ _____ __________

$& ! _ _ " _

(o,&nikaije & nastavni, ,etoda,aObrazovni proces je oblik saradnje i komunikacije izme _ u nastavnika i u _ enika.

U nastavi postoje _ etirikomunikacione strukture:./ jednosmerna vertikalna komunikacija, od nastavnika kau _ enicima (omogu _ ava veliki broj u _ enika)0/ dvosmerna vertikalna komunikacija, izme _ u nastavnikai pojedinih u _ enika;1/ dvosmerna verikalna komunikacija,izme _ u nastavnika iu _ enika i horizontalna, izme _ u pojedinih parova u _ enika;2/ opšta dvosmerna komunikacija, svak sa svakim. (malenastavne grupe: od 10 do 12 u _ enika)

Broj komunikacionih kontakata zavisi od rasporeda u u _ ionici. Preporu _ uje se raspored u obliku

potkovice.Postoje tri oblikakomunikacionih odnosa nastavnika prema u _ enicima:• autoritativni - nastavnik je središte svih aktivnosti, u _ enici pasivni.

• demokratski - nastavnik aktivan i dovodi u _ enike na nivo aktivnog rada i saradnje,

nastavnik sebesmatra samo jednim od _ lanova kolektiva.



• ravnodušni - nastavnik je pasivan i nezainteresovan za u _ enike (više je posmatra _ nego što

jeaktivni _ inilac).O;GANIZA)IONI OB9I)I NASTAVE;a"redno- _ asovni siste,

Razredni sistem - u _ enici grupisani u razrede prema uzrastu (i stepenu znanja) _ asovni - sadržaj svakog predmeta podeljen na teme, koje se realizuju u nizu podjednakoraspore _ enih iograni _ enih vremenskih perioda - _ asova.U razredno- _ asovnoj organizaciji nastave, nastavnik se smatra nezamenjivim u prenošenjuznanja.

Pedagoško-didakti _ ke prednosti : sistemati _ nost, organizaciona jasnost,...Pedagoško-didakti _ kinedostaci : jednak prilaz svim u _ enicima i orijentacija ka «srednjem»

u _ eniku,zapostavlja individualnost i kreativnost,...

__________ _______ ________ _________ _____ __________$' ! _ _ " _

Nastavni _ as4astavni _ as je "lavni element razredno' _ asovno" sistema i osnovni oblikor"anizacije nastave.

_ as je celovit, logi _ ki zaokružen, vremenski ograni _ en deo nastavnog procesa, sa stalnimsastavom u _ enika,

tokom kojeg se, zajedni _ kim radom nastavnika i u _ enika, ispunjavaju odre _ eni didakti _ ki zadaci.Tipovi nastavni5 _ asovaTip _ asa je odre _ en didakti _ kom funkcijom. Nema « _ istih» tipova, sa jednom didakti _ komfunkcijom.

Didakti _ ki tipovi _ asa:1. _ asovi za uvo _ enje u novu oblast – uvod2. _ asovi za prenošenje novih znanja – obrada

3. _ asovi za u _ vrš _ ivanje znanja – utvr _ ivanje i sistematizacija4. _ asovi za razvijanje i usavršavanje veština i umešnosti – vežbe

5. _ asovi za kontrolu znanja i umenja – proveraStr&kt&ra nastavnog _ asaPod strukturom _ asa podrazumeva se opis i me _ usobni odnos pojedinih njegovih delova ielemenata.Strukturu _ asa _ ine (strukturni) elementi:

•cilj _ asa - suština•sadržaj _ asa - zavisi od cilja, težine i složenosti gradiva

•nastavna metoda - koja _ e biti primenjena;

•uzrast u _ enika - podrazumeva njihove radne sposobnosti;

•radni zadaci - posebno pismeni i doma _ i zadaciPripre,a nastavnika "a _ as•Opšta priprema (upoznavanje) obuhvata:



_ prethodno upoznavanje u _ enika i razreda _ upoznavanje sadržaja predmeta nastavne discipline _ upoznavanje sredstava za rad (udžbenika, opreme,...)

•Priprema za pojedina _ ne nastavne _ asove:

_ analiza cilja

_ priprema sadržaja _ didakti _ ko-metodi _ ke pripreme

_ pripreme vaspitnih mera i postupaka _ priprema vremenske strukture _ asa __________ _______ ________ _________ _____ __________

$( ! _ _ " _

Oragi"aija nastavnog rada na _ as& organi"aioni o4#ii _ asaOsnovni organizacioni oblici _ asa:1.Frontalni rad (razredna nastava) je zajedni _ ki rad svih u _ enika pod neposrednimrukovodstvom

nastavnika. Ovo jenajracionalniji oblik rada u pogledu vremena i truda nastavnika. Slabost jeprotivre _ nost izme _ u frontalnog prenošenja gradiva i individualnog karaktera usvajanja znanja.2.,ndividualni rad je organizacioni oblik u kome svaki u _ enik radi na odre _ enom zadatkusam, bez

razmene informacija sa svojim drugovima. Ovaj na _ in u najve _ oj meri uvažava mogu _ nosti itempo

rada svakog pojedinca. Slabost jeneekonomi _ nost .3.rupni rad je rad i u _ enje u grupi (3 -6 u _ enika). Razred se deli na grupe radi zajedni _ kog

rešavanja

postavljenih zadataka, pri _ emu se od svakog pojedinca traži odre _ en nivo samostalnosti.Osnovnimetod grupnog rada je diskusija tokom koje sposobniji u _ enici pomažu svoje slabije drugove.Grupe mogu biti:•Monolitne radne grupe - sve grupe obra _ uju istu temu

•Diferencirane grupe - obavljaju posebne zadatke koji se rezimiraju u celinu, putem izveštaja i

zajedni _ kih diskusija

•Partnerski rad - zajedni _ ki rad dva u _ enika, rad u parovima.

•Timska nastava - više nastavnika vodi nastavu u jednom odeljenju pri obradi multidisciplinarnih

tema

Dr&gi o4#ii organi"aije nastavnog radaDopunjavaju rešavanje zadataka i ostvarenje ciljeva nastavnog _ asa i oboga _ uju nastavniproces:

•doma _ i rad

•ekskurzijeDo,a _ i rad & _ enika



Doma _ i rad je povezan sa radom na _ asu, tako da nastavni _ as i doma _ i rad _ ine didakti _ ko jedinstvo.Cilj doma _ ih zadataka: ponavljanje, utvr _ ivanje, usvajanje nastavnih sadržaja, proširivanje iprodubljivanje

znanja, priprema za usvajanje novog gradiva, uvežbavanje i formiranje umenja i navika.Didakti _ ke funkcije doma _ ih zadataka: razvijanje samostalanosti i razvijanje radnih navika

Doma _ i zadaci mogu biti: usmeni (u _ enje iz udžbenika, ...), pismeni (pismeni radovi, ...) iliprakti _ ni

(posmatranja, eksperimenti, merenja, ...).Pri davanju doma _ ih zadataka treba voditi ra _ una o raznovrsnosti, na _ inu izrade, sadržaju i

obimu zadataka,a nakon izrade doma _ ih zadataka obavezno vršiti proveravanje.Eksk&r"ijeEkskurzija omogu _ ava posmatranje i prou _ avanje predmeta, pojava i procesa u prirodnimuslovima.

Posmatranje treba upotpuniti demonstracijom, predavanjem, razgovorom, ...Prema mestu u nastavnom procesu, ekskurzije mogu biti:&vodne+ tek& _ e i "ak#j& _ ne.

Dobra organizacija ekskurzije podrazumeva prethodno pripremanje nastavnika i u _ enika, kao izaklju _ ni rad

posle obavljene ekskurzije. __________ _______ ________ _________ _____ __________

$) ! _ _ " _

Ponav#janje i ve74anje & nastaviPonav#janjePonavljanje - u _ enje s ciljem utvr _ ivanaja, produbljavanja i sistematizovanja obra _ enog

nastavnog gradiva.Vrste ponavljanja:

•na po _ etku školske godine (ponavljanje, obnavljanje, ranije u _ enog gradiva);

•teku _ e ponavljanje (na po _ etku _ asa, na kraju _ asa, izvan _ asova);

•ponavljanje posle ve _ ih nastavnih celina i

•završno ponavljanje (na kraju polugodišta, a naro _ ito na kraju školske godine).Ve74anjeVežbanje - sticanje veština, navika i prakti _ nih umenja.Vežbanja mogu biti:

•usmena (konverzacija na stranom jeziku)

•

pismena (vežbanje matematike, fizike,...)•grafi _ ka (izrada crteža, šema, tabela, grafi _ kih radova...),

•laboratorijska (neophodna naro _ ito u prirodnim naukama)

•tehni _ ka (pravljenje modela, predmeta, sprave, ...), ...

Pretpostavka za uspešnost vežbanja: raznovrsna i da su vremenski pravilno raspodeljena.P;OVE;VANJE I O)ENJIVANJE ZNANJAS&ština i "na _ aj proenjivanja



*rocenjivanje(proveravanje+ocenjivanje) - sredstvo kojim seutvr _ uje i prikazuje uspeh

u _ enika, sagledavajunjihove mogu _ nosti i vrednosti, ali tako _ e i da se procene postupci i metode u obrazovnom radui u _ enju.

Suštinsko uloga procenjivanja je postizanje što bolje oganizacije i realizacije u _ enja.Procenjivanje treba da prati proces u _ enja, a rezultati procene da odre _ uju dalji tok u _ enja:

proveravajunjegovu opravdanost i pravilnost, zahtevaju _ i njegovo produženje ili dopune i ispravke.

Procenjivanje je proces koji se sastoji od:•pore _ enje sadašnjeg i prošlog stanja;

•pore _ enje sadašnjeg stanja sa predvi _ enim planom (željeni efekat)

•ukazivanje na na _ ine usavršavanja procesa (optimizacija), radi ostvarenja željenog efekta

Karakteristike dobre procene su:- da subjekti treba da budu informisani o rezultatima koje su postigli;

- procenjivanje treba da je u toku, a ne posle obavljenog u _ enja;- nije dovoljna konstatacija postignutog, ve _ i ono što bi u _ enik mogao posti _ i – cilj je motivacija;- procenu ne vršiti na osnovu u _ enikovog ponavljanja materije koja se u _ i*ve _ na otkrivanjukoliko je u _ enik shvatio* koliko je i kako razumeo* ...

- Procenjivanje povezati sa procesom mišljenja, a ne pam _ enja __________ _______ ________ _________ _____ __________

$* ! _ _ " _

Vrste proveravanja#rethodno proveravanje - na po _ etku školske godine ili pre prelaska na novu oblast. Ciljmu je da utvrdipostoje _ e znanje kojim u _ enici raspolažu, a koje je uslov za slede _ i korak u nastavnom radu.eku _ e proveravanje - redovno i svakodnevno, na _ asu. Omogu _ uje nastavniku uvid oaktivnosti iuspešnosti u _ enika, ali i da proverava svoju uspešnost i efikasnostTematsko proveravanje, kao oblik teku _ eg proveravanja, primenjuje se posle pojedinih nastavnihtema, sazadatkom provere razumevanjaobra _ ene teme. /avršno proveravanje - krajem klasifikacionih perioda, ili krajem školske godine sazadatkom da se proverinivo i kvalitet usvojenih znanja i pokažu ukupni rezultati nastave.

Ispiti, kao oblik završnog proveravanja, svakog u _ enika i škole u celini. Dele se na: prijemne,

kvalifikacione,diferencijalne, godišnje i završne,..., a mogu biti: usmeni, pismeni, prakti _ ni ili kombinovani.$etode proveravanja i oenjivanjasu na _ ini pomo _ u kojih se utvr _ uje stepen usvojenosti nastavnih sadržaja i mogu biti:



0smeno proveravanje se primenjuje individualno, putem razgovora sa jednim u _ enikom.Zahteva velikuspretnost i dosta vremena, i izaziva pasivnost ostalih u _ enika - neekonomi _ no.#ismeno proveravanje se primenjuje u vidu školskih, doma _ ih, kontrolnih i drugih

pismenih zadataka.Pismeno proveravanje je ekonomi _ no. Omogu _ ava da se ostvari jedinstvo zahteva i temeljna i

detaljnaanaliza pismenih radova. Ovoj metodi nedostaje neposredni, živi kontakt nastavnika sa

u _ enicima.#rakti _ no proveravanje je proveravanje znanja, umenja i navika u praksi (veština),

posredstvom prakti _ nihradova u laboratorijama, školskim radionicama, poligonima, ...estovi su instrumenti specijalonog tipa, identi _ ni za sve u _ enike i u istovetnim uslovima ipružaju

obaveštenje o školskom uspehu. Rezultati testa moraju biti uporedivo iskazani.Testovi mogu biti:

•formalni (standardizovani - propisani)

•neformalni (nestandardizovani)

Formalni testovi su podvrgnuti temeljnoj prethodnoj proveri i analizi. Prednost neformalnihtestova je što su

usmereni ka specifi _ nom toku u procesu u _ enja grupe u _ enika.Testovi omogu _ uju veliku ušteduvremena.

__________ _______ ________ _________ _____ __________%+ ! _ _ " _

Oene i oenjivanjeOcena je odraz dostignu _ a u _ enika i predstavljaju odnos izme _ u onoga što se želi i onoga što jeu _ enik

postigao.Postoje dve vrste ocenjivanja:

•numeri _ ko – kvantitativno ocenjivanje pomo _ u brojki (skala od 5 do 1)

•opisno - analiti _ ko-verbalno – kvalitativno ocenjivanje (skala od tri stepena: programski zadaci

savladani: A - u potpunosti, B - u zadovoljavaju _ em stepenu i C - nepotpuno savladani).Prednost opisnog ocenjivanja je preciznije diferenciranje dostignu _ a u _ enika i individualizovanpristup. Njime

se osim nivoa uspeha prikazuje i na _ in i smer (napredovanje ili nazadovanje) postizanjauspeha,..Nastavnici nisu pripremljeni za opisno ocenjivanje, obi _ no daju stereotipne opisne ocene.S#a4osti oenjivanjaOcenjivanje je složen i težak posao, a rezultati su _ esto subjektivni i relativni.Postoje tri osnovna izvora teško _ a koji ocenjivanje _ ine nesigurnim i nepouzdanim:

•izvor teško _ a koje dolaze od nastavnika,



•teško _ e u izboru predmeta ispitivanja,

•izvor teško _ a koje dolaze od samih u _ enika.

Teško _ e u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika:•nastavnici se razlikuju u svojim procenama - subjektivnost

•oni stvaraju li _ nu sliku «dobrog» odnosno «slabog» u _ enika,

•orijentišu se prema nivou uspeha odre _ enog odeljenja,

•li _ ne simpatije ili antipatije nastavnika prema u _ enicima,

•uticaj prethodnih rezultata u procenjivanju nastavnika (halo-efekat), ...:savršavanje ,etoda i post&paka oenjivanjaNumeri _ ke kvantitativne ocene se dopunjavaju opisnim kvalitativnim, verbalnim ocenjivanjem.

Ocenjivanje prema Gausovoj krivoj (7%, 24%, 38%, 24%, 7%) predstavlja upore _ ivanjeste _ enog znanja saopštim individualnim sposobnostima u _ enika, što nije dobro.Poboljšanje metoda ocenjivanja se vrši:

•

Vo _ enjem dnevnika napredovanja u _ enika•Pored uspeha, ocenjivati i zalaganje, odnos prema radu, odgovornost,...

•„Otvoreni list“ - pristupa _ an u _ enicima, roditeljima, razredu, školi,...

•Samoocenjivanje, doprinosi uklanjanju u _ eni _ kog „minimalizma“

•Rang lista u odeljenju

•Usaglašeni kriterijumi me _ u nastavnicima, kroz stru _ ne aktive, odeljenska ve _ a,...

•Prevazi _ i traumu negativne ocene, uvek dati šansu za popravak

Documents

OPŠTA PEDAGOGIJA