"SELEKCI)AI SEMENARS1VO"PLANT BREEDING AND SEED PRODUCTION, VOL. VII, No . 3-4 (2000), STR. 79-84, NOVI SAD

OPLEMENJIVANJE SECERNE REPE - STANJE, MOGUCOSTI IOGRANICENJA

KOVACEV, L., CACIC, N., MEZEI SNEZANA, SKLENAR, P., NAGL NEVENA 1

IZVOD: Oplemenjiuaci secern e repe (Beta vulgaris L.) koriste najraznoursnijekonuencionalne metode oplemenjioanja i nove tebnike sa ciljem. da zastite, ocuuaju i prosiregeneticku uarijabilnost, stuore superiorne gen otip ou i umnoze ieljeno seme. Najintenzitmijaistraziuanja poslednjib godina uezana su za primenu geneticleib transformacija kao nouibmetoda u oplemenjiuanju secerne repe. Njibov cilj je unosenje odabranib gena za odredjenasvojstva, koja se klasicnim metodama selekcije ne mogu stvoriti tli taj proces dugo traje zboggenetickih barijera koje se jauljaju prilikom ukrstanja. Do danas su u genom secerne repekonuencionalnim metodama oplemenjiuanja i metodama genetickog inzenjeringa unesenigeni za otpornost prema cerkospori, rizomaniji, nematodama. Gent koji uticu na promenumetabolizma ug(jenib bidrata i geni otpornosti na aktiune komponente pojedinib berbicida uouom momentu mogu se ugenom secern erepe unetijedino metodamagenetickog indenjerstua..

Kljucne reci: iecerna repa, oplemenjiuanje, geneticki potencijal rodnosti, cerkospora,rizomanija.

LNOD : Secerna repa (Beta vulgaris 1.)je najproduktivnija gajena biljka u severnimagroekolosklm uslovima gajenja, Fisher(1989) . Od momenta pocetka oplemenjivanjase ce rn e repe, mnogo ceSce nego kod drugihga je n ih biljaka u potpunosti je nekoliko putamenjana genettcka kompozicija gajenih sorti.

Posto uspeh u oplemenjivanju zavisi odpostojanja gencticke varijabilnosti u izvorno]populaciji, oplemenjivacl secerne repe koristenajraznovrsnije konvencionalne rnetode i novetehnike u programima oplemenjivanja saciljem: da prosire geneticku varijabllnost, srvorenove hibride, ubrzaju programe oplerne­njivanja, urnnoze zelje n o serne i zas tite iocuvaju germ-plazmu. Glavni izvori genetickevarijabilnosti u konvencionalnim oplerne­njivackirn programima su mutacl]e i re­kombinacije gena. Pored ovih izvora genetickevarijabilnosti danas se rnoze govoriti i 0 drugimizvorirna varijabilnosti koji su na stali kaorezultat koriscenja novih tehnika i tehnologija.To su direktna manipulacija genima, fuzijaprotoplasta i somaklonalna varijabilnost. Umetode ubrzanja procesa oplemenjivanjaubrajaju se kultura meristema, in vitro stvaranjedihaploida secerne repe, izoenzimski markeri imolekularni markeri, L'Inge (1998).

Metode biotehnologije se u ople­menjivanju bilj aka mogu podeliti na rnetodekulture tkiva (vegetativna propagaci]a ,indukcija haploida i fuzija protoplasm) irnetode na molekularnom nivou (mole­kularani markeri , kloniranje gena, itd),Wenzel (1998) .

Najintenzivnija istrazivan]a poslednjihgodina vezana su za prlmenu gcnetickihtransforrnacija kao novih metoda uoplernenjivanju secerne repe. Njihov cilj jeunosen]e odabranih gena za odredjenaagronornska svojstva, u cilju stvaranjasuperiornih genotipova . Metodama klaslcnogoplcmenjivanja ovi geni iii ne mogu da seunesu zbog postojanja genetickih barijera uprogramima ukrstanja sa divljirn srodnicimagde je gen ideutifikovan iii ta] proces veornadugo traje zbog unlsten]a velikog brojanepozeljnih gena koji utlcu na pogorsan]eagronomskih svojstava, Do danas su u genomrepe konvcncionalnim metodama opleme­njivanja undeni gcni za otpornost premacerkospori, rizomaniji i nematodama, dok segeni koji micu na promenu metabolizmaugljenih hidrata i geni otpornosti na aktivnekomponente pojedinih herbicida mogu unetijedino metodama genetickog inzenjerstva.

1 KOVACEVL., naucni savemik, <":ACIC N., viSi nauCnisaradnik, SNEZANAMEZEI, naucni savemik, SKLENARP., istraZivac saradnik, NEVENANAGL,straZivacsaradnik, Naucni instinttza ratarsrvo i povrtarstvo, Novi Sad

79

Zt:lje:ni geni se unose dlrektnlrn iindirektnim mctodarna . Kod Sc:ce:rne: repekortsccnl su sojevi Agrobacteriumtumefaciens . Frekvcnci]a uspcha kodtransforrnacija zavisi od niza faktora u ko]e seubrajaju pocetni eksplantat, genotlp i uslovipod koj ima [e izvrscna transformacija.Procenat regenctrsanlh transgenih biljakatakodjc se znacajno razliku]e kod ispitivanihgenotipova, DHaulin i sar, (1992) , Trifonova iAtanasov (1995), Krens i sar. (1996), Mezei isar, (1996) .

Istorijski razvoj oplemenjivanjaseccrne repe

Istorijsk i posrnatran, razvojoplemenjivanja secerne repe pocin]e 1747.godine kada [e Marggraf, nernackl hemicarustanovio da je secer iz secerne rcpe Idenricanseceru iz secerne trske. Pedeser godina kasni]eAchard daje kornerciialni metod za ekstrakcijusecera iz seccrnc rcpe . Metodoru masovnesclckcijc stvorena je bela Sleska repa koja [esadrzala 5-7% seeera, ali sa rnogucnoscuckstrakcije sarno polovine od ove koliCine .Uvodjenjem progenog testa kao novogmetoda u oplemenjivanju, koji je obuhvatiloindividualnu i masovnu analizu korenapolarimetrom n a prinos korena i sadrza]secc ra i proveru potornstva u narednimgeneracijama Vilmorin je 1850 stvorlo sortekoje su sadrzale 13-17% secern prernaBosemark (1993) . Pretpostavlia se da ovesorte predstavljaju ishodni materijal za sve:dosada stvore:ne: sorte: Sceerne: repe . Oda­biranjem supe:riornih ge:notipova, planskolllhibridizacijom i rekombinacijama pozeljnihosobina dobije:ne: su prve sortne populacijeseee rn e re:pe:. Nakon toga je poccla dOl sekoristi poliploidija u oplemenjivanju . lakote:traploidi dobijeni primenom kolhicina nisubili bolji od ishodnog diploidnog materijaIa,tr iploidi dobije:ni ukriitanje:m te:traploida sadiploidima po svojim proizvodnim karak­teristikama pre:vazisli su oba roditelja.Pronalaskom monogermnog semena Scce:rnerepe, osobinu koju kontrolise jedan reccsivnige:n, C a BIITCKJ.I (1934) i Savitsky (1950) iii veeibroj minor ge:na Rostell (1962) programioplemenjivanja sece rn e repe: se znaeajnomenjaju .

Seeerna repa je tipicna stranooplodnabiljka sa dvopolnim cvctovima. Da bi se: moglistvoriti hibridi ne:ophodan je: pogodan izvormuske: ste:rilnosti. Do danas su kod Scec rn erepe: otkrive:na i opisana 4 tipa muskesterilnosti ali se u programima opk­menjivanja uglavnom koriste dva: cito-

80

plazmatsko nuklearna i nuklcarna muskasterilnost. Muska sterllnosr koja kombinujecltoplazrnarske i nuklcarnc faktore rnoze sesmatrati jcdino podesnom u komercionalnojproizvodnji hibrida, [er ornogucu]c , uzi­manjem seruena sa majcinskih korn- ponentl,dobijanje stoprocentnog hibridnog po­tornstva. Nuklearna iii mendelovska rnuskasterilnost uslovljcna je jednim recesivn imgenom aa (Owen 1952) . Nuklearna muskasterilnost nije naslu stru primenu ukomercijainoj proizvodnji hibridnog semenazbog toga sto se maksimalno moze dobiti 50%sterilnih biljaka . Ona se najvisc koristi usc1e kcio n im programima autoferttlnih ge­notipova sccerne repc Bosernark (1970).Koristecl razne mcrode selekcije , gene: zakontrolu monogermnosti i rnuske sterilnosti,zatirn poliploidiju , dobijeni su danasnj imonogermni diploidni i triploidni hibridisccerne repe,

'leznja da se i dalje povccava gcnetskipotcncijal rodnosti kod sece:rne repe je stalnoprisutna u istraztvanjima selekclonera,gencticara, fizlologa, biohernicara, blologa imolekularnih biologa koji svi u okviru svojihtim ova radc na iznalazcnju novih ruogucnostiza povccanje potencijala rotlnosti.

Povecanje genetickog potencljalarodnosti secerne repe

Kortstect klaslcnc metotle oplcrue­njivanja i dopunajvajuci ih novim ruetodamagenerickog Inzenjerstva postoje vrlo vellkemogucnosti daljeg povecanja genetickogpotencijala rodnosti. Poveeanje ge:netickogpotencijala rodnosti moze se: ostvariti krozne:koliko pravaca : poboljsanje poljskeklijavosti , otpornost prema prorastanju,poveCanje sadrZaja see e ra i njegova aku·mulacija u korenu , prome:na ze tve n ogindeksa, poveeanje: a kce p to ra as imilata ,izmena poloZaja Iistova , promena oblikakarena , poboIjsanje tehnoloskog kvaliteta,povceanje otpornosti pre:ma bolestima iste:tocinama.

Poboljsanje poljske kJijavosti vezanoje 7~'l produzenje vegetacije kod secernc repe,a postize se na dva na cina: radom na sclekcijigenotipova koji imaju sposobnost klijanja nanizim temperaturama iii selckcijom ge·notipova sa visokom cne:rgijom klijanja.

Otpornost prema prorastanju postize:se stval-anjem triploidnih ili diploid nihhihrida sa duplim iii trostrukim dozarnakomplementarn ih gena koji daju visokutolerantsnot prema prorastanju .

Poveealljc sadriaja seeera moze bitiznacajno ostvarcno jedino izmenom saharo ze

u neke druge secere. Sinteza saharoze odvijase u Iistovima repe, I transportuje se u celijekorena. ]edan den se ukljucuje u metabolickeprocese za slntezu skroba, a naivcci deo seakumulira u vakuolama. CHj najnovijlhIstrazivanja je da se dobije transformacija kod~ecerne repe, kod koje je izmenjen krajnjlprodukt metabolizma ugljenih hidrata . lzjerusalimske articoke Izolovani su geni zaslntezu fruktana inulina, koji predstavljajunajperspektlvniju alternatlvu za proizvodnjusaharoze. U sintezi inulina ucestvuju dvaenzlma: saharozo: saharozo fruktozil trans­feraza (SS1) , koja prevodi saharozu u fruktozuI fruktan: fruktozll transferaza (FFT) kojaproduzava novostvorene polimere. Ak­tivnoscu ovih enzima u celijama korenskogparenhima secerne repe dolazi do pretvaranjasaharoze u fruktozu, njene polimerizacije uInulin I njegove akumulacije kao krajnjegprodukta metabolizma. SST I FFT geni suubaceni u model biljku-mutant krompira, kojiumesto skroba akumulira saharozu, sro jeveoma slicno secernoj repi. Dobijene su biljkesa ekspresljom oba ubacena gena u kojlma jedoslo do nakupljanja Inulina, Heyer I sar.(1998) . U genom secerne repe unet je gen zaSST i kod transgene secerne repe doslo je doakumulacije oligornera fruktana , Srneekens(1998) .

Promena zetvenog indeksa ipovecanje akceptora asimilata u op­lemenjivanju vezana je za stvaran]e Iisne masekod hlbrida. Secerna repa rnoze da ostvarivisok prinos korena sa sarno 6-8 pari listova.Najnoviji hibrldl kojl su namenjenl In­tenzivnoj prolzvodnji i agrothenicl po- sedujuosoblnu malog bro]a Iistova a po potencijalurodnostl prernasuju ranije hibride.

Izmena poloiaja !ista je kod nekihhibrlda u tesnoj vezi sa povecanjem potencija­la rodnosti. Produktivnost fotosintezepovecana [e kod uspravnog poloza]a Iista zbogbolje osvetljeriosti. Medjutlm, uspravanpolozaj lista ne znacl i superiornost uproizvodnlm osobinama. Prerna najnovijimlstrazivanjirna donji listovi secerne repe trebada budu horizontalni sa naboranim liskama ikratkim lisnim drs kama. Listovi srednjesrarosti trebalo bi da zauzrmaju uspravanpoloazaj , a po obliku da budu izduzeni sadugim lisnim drskama. Najmladjl listovl bitrebali da zauzmu istl polohj kao i najstarijldonji listovi koji su u tom periodu vecodumrli, Saric (1981) .

Promena obllka korena u ciljupoveeanja genetskog potencijala za prinosIstraZivanja koja se odnose na karakteristikekorena secerne repe u ovom momentu su vrlo

81

aktuelna. Modeliranje oblika korena ide upravcu stvaranja novlh hibrida za razliciteuslove proizvodnje, razliclr tip zernljista i upravcu novih ekoloskih i ekonomskih tren­dova u gajenju secerne repe . Modeliranjeoblika korena ima za cilj izmenu oblikakorena i time ornoguci gajenje repe urazllcltlm agroekolosklrn I agrorehntcklmuslovlma . Pored modeliranja oblika kurenavrlo Intenzivna isrraZivanja vrstce se na izmenipovrsine korena sa ciljem stvaranja glarkepovrsine sto ce rezultirati olaksanom vadenjui malim iznoSenjem neclstoca Sklenar I sar,(1998), Goldman (1995) , Stojakovic i sar.(1992), Coe i Theurer (1987) , Loomis (1979) .

Poboljsanje telmoloskog kvalitetaselekcionog materijala znaci poboljsanjeodnosa secert/nesecert, smanjenje srernlhelernenata kao sto su N, K, Na, koje dovodi dojednostavnije i bol]e ekstrakcije I kristalizacijesecera u procesu prerade, a samim tim I dopovecan ja prlnosa secera kao zavrsnogprodukta u prolzvodnji secerne repe.

Otpornost prema bolestima - od nizabolesti koje su opisane na secerno] repinajlnrenzivnija istrazivanja na stvaranjuotpornosti vrse se na pegavosti lista Irlzomaniji kao ekornomski najznacajnijimobolenjima.

Pegavost lista secerne repe je bolesriza zvana parazitnom gljivom Cecrosporabeticola Sacco Otpornost je uslovljena vecimbrojem minor gena sa neaditivnim efektom.Ako se roditclji odlikuju visokom otpornoscuprema patogenu uglavnom se dobija visokaotpornost u Fl generaclji. Medjutim prinos idruge vazne kvantitativne osobine hlbrida uvelikorn broju slucajeva ne zadovoljavajuzahteve oplernenjivaca, zbog niskog cfektahererozlsa koji se dobija ukrstanjem genetickivrlo bliskih roditeljskih kornponcuata. Ovabarijera prevazidjena je koriscenjem or­pornog tetraploidnog oprasivaca, a za­hvaljujuci poligenoj kontroli otpornosti rnozeda se osrvari dobar prinos I zadovoljavajucaotpornost stvorenih hibrida, Kovacev (1982;1996).

Isrrazivan]a u oblasti genetickoginzenjeringa ima ju za cil] da stvore hibridsecerne repe koj i je sposoban da sintetlsesopstvene proteine koj i im aju osobine sin­tetickog fungicida i time postlgnu sopstvenuodbranu biljke. Intenzivna is- traiivanja vrSese na identifikacij i i Izolaciji ovakvih genametodama ELISA testa, cONK probama imnogim druglm tehnikama molekularneblologije. Krajnji cilj je stvaranje multirezistentnih ge no ti po va secerne repe satrajnom otpornoscu .

Otpornost prerna rizomaniji rnoguce jeposrlcl stvaranjern genotipova otpornihprema gljivi Polymixa betae kao prenosiocuvirusa ili srvaranjem genotipova otpornih naumnazan]e virusa u korenu posle osrvareneinfekci]e. Poznato je da je izazivac holesti vi­rus, a prenosilac bolesti parazitna glj iva. Dodan as su kod se cerne repe proriadjcna iopisana tri razllcita izvora otpornosri preruarizomaniji: Alba , Rizor i Holly tip . U stvaranjunovih hibrtda konvencionalnim rnetodaruaoplernenjivaci kornbinuju sva tri razlicita tipaotpornosti. Otpornost prema Polymixa betaeprenosiocu virusa nekroticnog zutila neravarepe proucavana je u sekci]i Procumbentes iPate/aris. Kod gajenih hibrida nastalihukrstanjern B. vulgaris sa B. procumbens iii B.patelaris infekcija jc izvrsena sa gljivom kojaje posedovala virus , a efekat otporo sti prcmavektoru i virusu ocenjen je na o snovukoncentracije virusa u biljkama. Polovinainterspecies hibrida posle infekcije imala jenisku konccntraciju virusa , dok kod drugepolovine virus nije derckrovan. Takodjere zultati monosomih adicije pokazali su da jegen otpornostl na Polymixa berac lociran nahromozomu 4 i 8 kod Bela procumbens, Paul isar. (1992) .

Mapiranje gena za otpornost premabolestima poboljsace efikasnos t oplerne­njivanja biljaka i omoguciti razurnevanjemolckularnih osnova otpornosti. Ovo zahtevapoznavanje paroloskih tcstova , gcrietickihmarkera i genotipa. Postoje dva puta stvaranjamarkera za orpornost prerna bolestima, a tosu: srvaran]e genetlckih mapa i lokalizacijamajor gen a , kao i gena za kvanrltatlvnasvojsrva (QTL) , dok je drugi na cln deraljnaanaliza dclova genoma. Morfoloski rnarkeriukazuju na kvalitativnc osobine. Molekularnimarked ukazuju na polimorfizam na nivouDNK iii proteina . £liohemi jski rnarkeripredstavljaju p roteine nastale delovanjemgena . f{l.I'P markeri nastaju kao posledicavarijabilnosti u rasporedu restrikcionih mestakoja prepoznaju restrikcioni enzimi , Lefebre iChevre (1995) . Da bi se ove metode primenileneophodno je izvrsiti identifikaciju i izolacijugena odgovornog za sintezu proteinskogomotaca virusa. I3ouzoubaa i sal' . (19H6) iPerret i sar. (1987) su identifikovali gen zaproteinski omotac BNYVV Za t im je genizolovan i kloniran a pomoeu AgrobltcteriuTilrhizogenes ubacen u korenciee seeerne repemetod~ma in vitro , Ehlers i sar. (1991).Dobijena je tr ansgena seeerna repa, kod kojeje doslo do hiperprodukcije ovog proteina,s to je s p recilo otvaranje vimsnog o mo taca.lako je eelija inficirana virusom kao rezultat

82

ove promene nije doslo do ispoljavanjabolesti , sto znaci du je virus ostao neaktivan,Lauber i sar. (1998) .

Zakljucak

Oplemenjivan]e i srvaran]e novih sorata ihibrida seccrne rcpe i drugih gajenih biljakaodvijacc se u buducnosti mnogo brze iefikasnije. Za one osobine za cije [e srvaran]epre sarno nekoliko godina bilo potrebnonekoliko decenija, a ponekad i vekova anaj ceSee je takvu osobinu potpuno nemogucesrvoriti int e nzivn im razvojcrn naukcuvodjenjern novih tehnika i tehnologija zastvaranje novih osobina zasigurno ce bit ipotrebno sumo nckoliko godina. Mogucnosnnovih tchnologija kombinovanih sapoboljsanirn konvencionalnim metodarnaop1cmenjivanja bez obzira na sva rnogucaogranicenja kojima cc se vrlo konzervativnapriroda suprotstaviti brzim i vclikiruprornenama u bliskoj buducnosti ce severovatno granlcin sa sadasnjorn mastomnajprogresivnijih vizionara . Sarno kolicinaznanja i informacija u ovom rnomcntu mogullrnitirati teoretske mogucnosti biotchnologije.Transfer stranih gena i gena divljib srodnika ugenom Sceerne repe u ovom ruoruentu i ubuducnosti predst avlj acc uobicajenuproceduru u oplemenjivanju secerne rcpc,

LITERATURA

I30SE1v1ARK, N. O. (1970) : Use of mendelianmale sterility in rccurent selection and hy­brid breeding in beets. ELJCARPIA Fodd e rcrop section, September 15th-1 7thLusignan France, 127-136 .

I30 SEMARK,N. O. (1993) : Genetics and breed­ing. In: The Sugar Beet Crop , ed . by D. A.Coo ke and R. K. Scott, Chap man and Hall ,66- 119 .

£lOUZOUBAA, S., ZIEGLER, v. , BECK, D.,(jLJILLEY, H., RICIIARDS , K. & JONARD , G.19H6 Nucleotide seq ue nce of beet necrot icyellow vein virus IL"JA-2. J (jen Virol 671689-1700.

COE ,G.E., and THEURER C, 1987 Progress inthe Development of Soil-Free Sugarbeets,Journal of A.S.S.B .l'. 24 , 1. 49:56.

DHAULLIN, K., BOSSLJT, M., BONNE, E.,MAZUR, B., LANDSI'v1ANN,) ., KOENIG ,lt&BURGERMEISTEH, W 1992 Transformationof sugarbeet (Beta vulgaris L.) and evalua­tion of herbicide resistance in transgenicplants . Biotehnol. 16309-314.

EHLERS, U., COMMANDEUR, U., FRANK, R.,LANDSMANN, .J., KOENIG , R. &

BURGERMEISTER, W. 1991 Cloning of thecoat protein gene from beet necrotic yellowvein virus and its expression in sugar beethairy ro ots.Theor Appl Genet I'll 777-782 .

FISHER , H.E. 19f19 Origin of the W:isseSchlesische Rube (white s iles ian beet) andresin thesis of sugar beet. Euphitica 4 175 -80 .

GOLDMAN ,J .L. 1995 Differential Effect of Pop.ularion Density on Shape and Size ofCylin­drical Red Beet (Bela vulgaris L.) Geno­types , J. Amer. Soc. Hort. Sci 120, 6 ,906-908 .

HI,"YER, A. 1998 Die Optimierung dcrZuckerproduktion sowie Produktionsalter­nativen mil der Zuckerrube. Proceedings ofthe 6 JSI URBCongress, Brussels B 229-244.

KOVACH: L. 1982 Nasledjivanje otpornostiprema Cercospora beticola Sacc o kod 1'1triploidnih hibrida secerne repe . Zbornikza pirodne naukc, Matica Srpska, br. 62 ,151-155.

KOVA(:EY, 1.., CACIC, N., MEZEI , S. 1996Oplemenjivanje sccerne repe, stanje iperspektive.Zbonrik radova, sv. 25 , 93-98.

KRENS, A., TRIFONOVA, A., KEIZER, E & HALL,R. 1996 The effect of exogeously-appliedphytohormones on gene transfer efficiencyin sugarbeet (Beta bulgarls L.) . Plant Sci­ence 11697-106.

LAUBER, E., BLEYKASTEN-GROSSHAUS, c..GUILLEY,H., BO UZOUBAA, S., RICHARDS,K. & JONARD, G., 1998 St rategies for pro­ducing pathogen direved resistance to

rhizomania in trnasgenic sugar beet. Pro­ceedings of the 61 th URB Congress,Brussels B 205·220.

IANG,j .P., 1998 Intellectual property rights lortransgenic plant material , plant varieties ortheir properties the legal situation in eu­rope and the USA. Proceedings of the 61'hURB Congress, Brussels, 289·301.

LEFEBRE, v, CI-IEVRE, AM. 1995 Tools formarking plant di sease and pest resistancegenes : a review: Plant breeding, 15,2-19

LOOMIS, R.S. 1979 Ideotype Concepts I'mSugar Beet Improvement, Journal ofA.S.S.BT 20 , 4, 323-342.

MEZEI, S., MRKOVACKI , N., NAGL, N.,KOVACEY, L. & OGNJANOY, V. 1996Transorrnation of Sugar Beet (Beta vulgaris

83

L.) By Agrobacteriurn turnefacicns. J. Sci.Agric. Research 57, 205:23-29.

OVEN, 1': V. (1952): Mendelian male sterility insugar beets. Proc. Am. Soc. Sugar. BeetTechn. 7,371-376.

PAUL H., HENKEN , B., BOCK, l :S .M. DELANGE, W 1992 Resistance to Polymyxabcrae in Beta species of the sectionProcumbenres, in hybrids with B. vulgarisand in monosomic chromosome additionsof B. Procumbcns in B. vulgaris. PlantBreeding 109 4 p. 265-273 .

PERRET,J.. BEN TAliAR, S., HOSEMANS , D.,GEERNTES, D., GORSE, A., KALLERliO FF,.I., PAPON, Y., PERES, I~ 1982 La rhizomanic:une approche par lc gennic genetigue. IlRBInsritut Intrnational de recherchesbetteravieres. Bruxelles , Palais desCongres, 11-12 fevrier,

R STELJ-I .J., 1962 Ergebnisse dcr Z chtungunddes Anb aus monkarper Zuckerr ben. DrLandwirsch, 13 , 12, 590-593.

SARIC, M. 1981 Plziologl]a sccerne repc.Srpska akadcml]a nauka i umetnosti ,Beograd .

CABI1LlKH, B. <1J . (1934): rCHeTWICCKOC

lICCJJCJlODnllllC no CDCKJlC. O CHOBHLlC BhlBOJlbl

HnY'lIIo-lIC CJJCJlOBaTCJJhCKIIX pa60T BHI1C1934 rort., IGG.

SAVlTSKY, V. F. (1950) : Monogerm sugar beetsin United States. Proc . Am. Soc. Sugar. BeetTechn. 6,156-159.

SMEEKERS, D., 1998 A convert to frucrans insugar beet. Nature Biotechnology, 16 No .9 .

SKLENARP. , KOVACEY, L., CACIC, N., MEZEI,S.AND NAGL, N. 1998 Genetic andphenotypic correlations for some sugarbeet root ch aracteristics. In : Tsckos l. andMoustakas M. Progress in Borarucal Re­search , Kluwcr academic publishers, Neth­erlands.569·573 .

STOJAKOVlC, 1'v1., CACIC, N., DOKIC, P. ,1992Varijabilnost tczine korena i procenta suvematcrijc kod sc cerne repc , Zb ornik radovaMarice srpske za prirodne nauke, 83, 83-89 .

TRIFONOVA, A. & ATANASOY, A.1995 Genetictransformation of sugar beet byAgrobacterium rhizogens . Biotechnol . ScBiotechnol. Eg . 23-26.

WENZEL, G., 1998 Isolation o f ge nes and theirtransfer into cro p plants. Proceedings of th e61 1h IIRB Congress, Brussels, 139-149.

SUGARBEET BREEDING - SITUATION, PROSPECTIVES AND lIMITATIONS

KOVACEV, L., CACIC, N., MEZEI Snezana, SKLENAR, P., NAGLNevena

SUMMARY

Breeders of sugarbeet (Beta vulgaris L.) use a variety of conventional breeding methodsand novel techniques striving to protect, maintain and expand the genetic variability of the crop,develop superio r hybrids, and multiply their seed. In recent years, a new methodology of genetictransformations has been extensively used in sugarbeet breeding. The new methodology is usedwith the intention ofintroducing desirable genes, those that cannot be introduced by the classicalbreeding methods or which take a lengthy process to be introduced due to genetic barriers occur­ring during crossing. Conventional breeding methods and genetic engineering methods havebeen used to improve the sugarbect genome by the introduction of genes for resistance toCercospora, rhizomanla and nematodes. Presently, genes that modify the carbohydrate metabo­lism and genes that confer resistance to the active substances in certain herbicides may be intro­duced only by means of genetic engineering methods.

84