Opasne Materije u Zivotnoj Sredini

7/26/2019 Opasne Materije u Zivotnoj Sredini

http://slidepdf.com/reader/full/opasne-materije-u-zivotnoj-sredini 1/32

VISOKA ŠKOLA

˝˝CEPS-Centar za poslovne studije˝

Kiseljak

SEMINARSKI RAD

NAZIV SEMINARSKOG RADA:

„Opasne materije u životnoj sredini

!redmet: "prav#janje industrijs$im otpadom

!ro%esor:

Student: Matea Ivi&evi'

Kise#ja$( )*+,



Sadržaj

Uvod!

" PO#$ELA I OS%OV%E KA&AK'E&IS'IKE OPAS%I( )A'E&I$A*

"" Sadr+ajnost A#&-a,

" Klasi.ika/ija opasni0 ro1a pre2a A#&-u,

Apsorp/ija otrova u +ivotnoj sredini"

! #ejstvo toksi3ni0 supstan/i

* EKSPLO4IV%OS' - 4APAL$IVOS',

5 'oksi3nost u +ivotnoj sredini6

4aklju3ak!"

Literatura!



"vod

'e2a ovo7 se2inarsko7 rada je 8Opasne 2aterije u +ivotnoj sredini9Poja2 opasni0

2aterija vezan je za proizvode koji z1o7 prirode nji0ovo7 sastava ili oso1ina :npr zapaljivost;

otrovnost; eksplozivnost< u nekontrolisani2 uslovi2a 2o7u izazvati; direktno ili indirektno;

odre=ene posljedi/e na zdravlje ljudi; i2ovinu i +ivotnu okolinu 'e posljedi/e 2o7u 1iti

katastro.alne na nivou lokalni0; re7ionalni0; pa 3ak i planetarni0 raz2jera

Opasni2 2aterija2a s2atraju se sve one 2aterije koje u toku proizvodnje; transporta;

skladi>tenja ili rukovanja 2o7u da izazovu posljedi/e >tetne po zdravlje ili okolinu 41o7

navedeno7 ne7ativno7 uti/aja ovakvi0 2aterija; nji0ov transport 2ora 1iti or7anizovan po

odre=eni2 pravili2a kako 1i rizik od nez7oda 1io 2ini2alan; odnosno da posljedi/e ve?

nastale nez7ode 1udu svedene na naj2anju 2o7u?u 2jeru Ujedinjene %a/ije su "65* 7odine.or2irale ekspertni ti2 koji je dao preporuke kako stvoriti jedinstvene kriteriju2e koji se

odnose na o1ilje+avanje; klasi.ika/iju; vozila; ure=aje na vozili2a i dozvole %a osnovu ovi0

preporuka; "65@ 7odine U% je napravio sporazu2e koji su postali o1avezuju?i za sve

potpisnike sporazu2a Osnovna 2e=unarodna pravila za transport opasni0 2aterija propisana

su kroz 8U% )odel &e7ule/ije9 :narand+asta knji7a< stru3ne ko2isije za transport opasni0

2aterija; o1ra=en )odel upustava U%O-a koji predstavlja osnovu za sve pose1ne propise koje

se odnose na sve vidove sao1ra?aja

Pre2a poda/i2a pose1ne a7en/ije u okviru or7aniza/ije Ujedinjeni0 na/ija; danas se u

svijetu proizvodi preko *5 vrsta 2aterijala 3ije kori>tenje predstavlja ve?u ili 2anju

opasnost po ljude i okolinu Sretna okolnost je >to se; od to7 1roja; u >irokoj potro>nji koristi

sa2o oko * vrsta ti0 2aterijala



+- !OD.E/A I OSNOVNE KARAK0ERIS0IKE O!ASNI1 MA0ERI.A

Opasni2 2aterija2a s2atraju se sve one 2aterije koje u toku proizvodnje; transporta;

skladi>tenja ili rukovanja 2o7u da izazovu posljedi/e >tetne po zdravlje ili okolinu 41o7

navedeno7 ne7ativno7 uti/aja ovakvi0 2aterija; nji0ov transport 2ora 1iti or7anizovan po

odre=eni2 pravili2a kako 1i rizik od nez7oda 1io 2ini2alan; odnosno da posljedi/e ve?

nastale nez7ode 1udu svedene na naj2anju 2o7u?u 2jeru"Ujedinjene %a/ije su "65* 7odine

.or2irale ekspertni ti2 koji je dao preporuke kako stvoriti jedinstvene kriteriju2e koji se

odnose na o1ilje+avanje; klasi.ika/iju; vozila; ure=aje na vozili2a i dozvole %a osnovu ovi0

preporuka; "65@ 7odine U% je napravio sporazu2e koji su postali o1avezuju?i za sve

potpisnike sporazu2a Osnovna 2e=unarodna pravila za transport opasni0 2aterija propisana

su kroz 8U% )odel &e7ule/ije9 :narand+asta knji7a< stru3ne ko2isije za transport opasni02aterija; o1ra=en )odel upustava U%O-a koji predstavlja osnovu za sve pose1ne propise koje

se odnose na sve vidove sao1ra?aja Prevoz u 2e=unarodno2 sao1ra?aju re7ulisan je

2e=unarodni2 propisi2aB A#& /estovni sao1ra?aj; &I# - +eljezni3ki sao1ra?aj; ICAO-'I -

vazdu>ni sao1ra?aj; I)#D-CO#E - po2orski sao1ra?aj; A#% - rije3ni sao1ra?aj

Slika " Vrste sporazu2a za prevoz opasni0 ro1a po vidovi2a transporta

Opasne 2aterije se 3e>?e javljaju u dru2sko2 transportu u odnosu na dru7e vidove

transporta &azli3iti2 2era2a poku>ava se s2anjenje u3e>?a dru2sko7 transporta u ukupno2

" )S/ %E&)I% PALI 9PO4%AVA%$E &OFEG :skripta za studente , dio< Kiseljak; "*H"5



transportu opasni0 2aterija; a na ra3un pove?anja transporta opasni0 2aterija u re3no2;

po2orsko2 i +elezni3ko2 transportu

Dra.ikoni na sli/i predstavljaju prikaz statisti3ki0 podataka iz S& %je2a3ke za

* 7odinu Pre2a isto2 izvoru; od ukupne koli3ine svi0 ro1a u transportu u %je2a3koj;

oko "J 1ile su

Slika 'ransport opasne ro1e po vidovi2a u S& %je2a3koj

U na/ionalni2 propisi2a Fosne i (er/e7ovine transport opasni0 ro1a je re7ulisan krozB

- 4akon o prijevozu opasni0 2aterija

- Pravilnik o na3inu prijevoza opasni0 2aterija u dru2sko2 sao1ra?aju

'ransport opasni0 2aterija u dru2sko2 transportu re7ulisan je kroz A#& -

)e=unarodni sporazu2 o prevozu opasni0 ro1a u dru2sko2 transportu :European A7ree2ent

/on/ernin7 t0e International Carria7e o. #an7erous Doods 1 &oad< Ovaj sporazu2 je "6@

7odine rati.ikovala tada>nja SM&$ #o sada *" dr+ava je rati.ikovala A#& sporazu2 Svi

potpisni/i ovo7 sporazu2a du+ni su da prila7ode na/ionalne propise tako da oni ne 1udu u

suprotnosti sa A#&-o2 Iako su pravila propisana A#&-o2 ista za sve; 2o7u?a su izuze?a ili

pose1na pravila koja ?e va+iti na teritoriji pojedini0 ze2alja Ova izuze?a su rijetka; ali ako se pro/ijeni da su opravdana onda se ona unose u sporazu2

&azlike u pojedini2 za0tjevi2a iz2e=u A#&-a i na>e zakonske re7ulative postoje i tre1a

i0 sa7ledati da 1i iz1je7li 2o7u?e 7re>ke i nesporazu2i pri prevozu opasni0 2aterija Kao

najve?i pro1le2 se izdvaja nea+urnost na>e re7ulative A#& se 2ijenja svake dvije 7odine

kako 1i se prila7odio novi2 za0tjevi2a u transportu opasni0 2aterija

+-+ Sadržajnost ADR2a

)S/ %E&)I% PALI 9PO4%AVA%$E &OFEG :skripta za studente , dio< Kiseljak; "*H"5



Sadr+aj sa2o7 A#&-a 2o+e se podeliti na dve /elineB prvi deo koji se odnosi na

opasne 2aterije i pred2ete i dru7i deo koji se odnosi na transportnu opre2u i transportne

opera/ije!

A - OPŠ'I 4A('$EVI I 4A('$EVI U PODLE#U OPAS%I( )A'E&I$A I

P&E#)E'A

Po7lavlje " Op>ti propisi

Po7lavlje Klasi.ika/ija

Po7lavlje ! Spisak opasni0 ro1a :pre2a U%-1rojevi2a i slovno2 rasporedu<; pose1ni propisi

i slo1odne koli3ine opasni0 ro1a; 7rani3ne koli3ine

Po7lavlje * Pakovanja i odred1e za /isterne Po7lavlje 5 Propisi za isporuku

Po7lavlje , Propisi za izradu i ispitivanje a21ala+e; veliki0 sredstava za pakovanje :IFC<;

veliki0 pakovanja i /isterni

Po7lavlje @ Propisi za prevoz; utovar; istovar i 2anipula/ije

F - P&OPISI U PODLE#U '&A%SPO&'%E OP&E)E I '&A%SPO&'%I(

OPE&ACI$A

Po7lavlje Propisi za posadu; vozila; opre2u; postupanje i doku2enta/ija Po7lavlje 6 Propisi

za izradu i odo1renje tipa vozila

+-)- K#asi%i$a3ija opasni4 ro5a prema ADR2u

Utvr=ivanje klase kojoj pripada opasna 2aterije ili ro1a o2o7u?ava na2 dodjelu U%

1roja toj 2ateriji ili ro1i Utvr=ivanje U% 1roja je va+no jer je nji2e opasna 2aterija u

potpunosti de.inisana; a to zna3i da su za tu 2ateriju poznatiB zvani3ni naziv; klasa;

klasi.ika/ioni kod; a21ala+na 7rupa; 1roj listi/e opasnosti; pose1ni propisi; 7rani3ne koli3ine;

uputstva za a21ala+u i pakovanje; uputstvo za 2e>ovito pakovanje; kakvo se vozilo koristi;

itd Poznavanje U% 1roja je va+no jer ne dozvoljava slo1odna tu2a3enja vezana za

2anipula/iju opasni2 2aterija2a od strane 1ilo ko7 u3esnika u transportno2 lan/u

! )e=unarodni sporazu2 - A#& za dru2ski sao1ra?aj :A#& - European A7ree2ent on t0e International &oad 'ransport o.

(azardous Doods<



U zavisnosti od 0e2ijski0 oso1ina; a7re7atno7 stanja i stepena opasnosti; a na osnovu

kriteriju2a utvr=eni0 u A#&-u*; sve opasne ro1e su raspodeljene na "! klasa koje su

ozna3ene do 1roja devet; i toB

KLASA " EKSPLO4IV%E )A'E&I$E I P&E#)E'I SA EKSPLO4IV%I)

)A'E&I$A)A

Podjela eksplozivni0 2aterija 2o+e se izvr>iti na vi>e na3ina; ali se naj3e>?e koristi

podjela pre2a na3inu dejstva Pre2a na3inu dejstva eksplozivne 2aterije se dijele naB

a< Faruti i raketna 7oriva - ener7ija se2ijsko7 razla7anja 1aruta i raketni0 7oriva koristi se za

pokretanje projektila u /ijevi i oru+ja ili u auto-propulziji Faruti se pre2a sastavu i odnosu

oksidansa i 7oriva dijele na 0o2o7ene i 0etero7ene; dok raketna 7oriva 2o7u 1iti te3na ili

3vrsta

1< Eksplozivi - to su 2aterije sposo1ne da se razla+u pre2a re+i2u sta1ilne detona/ije uz

oslo1a=anje velike koli3ine ener7ije u veo2a kratko2 vre2enu %ji0ova podjela uslovljena je

osetljivo>?u na ini/iranje pa i2a2o pri2arne :ini/ijalnee - predstavljaju s2je>e oksidansa i 7oriva koje pri sa7orevanju daju

odre=ene spe/i.i3ne e.ekte kao >to su svetlosni; toplotni; zvu3ni; di2ni i sl Sa o1ziro2 na

na2jenu; 2o7u se podijeliti na osvjetljavaju?e; si7nalne i trasiraju?e; zapaljive; ter2itne;

uspora3ke i di2ne

- eksplozivni pred2eti

- 2aterije i pred2eti koji nisu 7ore navedeni; a izra=eni su radi neko7 prakti3no7

dejstva u vidu eksplozije ili pirote0ni3ki0 e.ekata

- ke2ijske reak/ije

KLASA DASOVI

Das je 2aterija; pre2a A#&-u; koja na te2peraturi od 5 NC i2a pritisak pare vi>i od

! 1ara ili je u /ijelosti u 7asovito2 stanju na te2peraturi od NC pri standardno2:at2os.ersko2< pritisku od ""! 1ara

Sve je ve?a pri2jena ko2pri2ovani0 7asova; kako za la1oratorijske; tako i za

industrijske potre1e %aj3e>?e su u upotre1i slede?i ko2pri2ovani 7asoviB azot; vodonik;

kiseonik; vazdu0; u7ljen dioksid; a2onijak; 0lor; su2pordioksid; 0lorovodonik;

.luorovodonik; 1ortri.luorid; 2etil0lorid; 2etan; a/etilen; etilen; propan 1utan; etilen oksid;

.reoni; ple2eniti 7asovi; itd Dasovi se ko2pri2uju u 3eli3ni2 1o/a2a razli3iti0 veli3ina; kao

i u spe/ijalni2 tankovi2a

* )e=unarodni sporazu2 - A#& za dru2ski sao1ra?aj :A#& - European A7ree2ent on t0e International &oad 'ransport o.

(azardous Doods<



eli3ne 1o/e skladi>te se u uspravno2 stanju; u od7ovaraju?i2 dr+a3i2a za

u3vr>?ivanje; radi spre3avanja padanja i o>te?ivanja ventila koji pak 2oraju 1iti za>i?eni

od7ovaraju?i2 3eli3ni2 poklop/i2a

Prostorije; u koji2a se skladi>te ko2pri2ovani 7asovi; 2oraju da 1udu 0ladne; da ne

1udu izlo+ene direktno2 dejstvu sun3evi0 zraka; do1ro ventilirana i 1ez izvora za7revanja i

paljenja

Dasovi; pre2a A#&-u; pripadaju dru7oj klasi opasni0 2aterija; i dijele se naB

" Sa1ijene 7asove - 7asove pod pritisko2 koji su u /jelosti u 7asovito2 stanju na

te2peraturi od -5NC

'e3ni 7asovi - 7asovi pod pritisko2; koji su djeli2i3no u te3no2 stanju na te2peraturi

ve?oj od 5NC Ovoj 7rupi pripadajuB

te3ni 7asovi pod visoki2 pritisko2 - 7asovi 3ija se kriti3na te2peratura nalazi u

7rani/a2a te2peratura od - 5 NC do Q ,5 NC;

te3ni 7asovi pod niski2 pritisko2 - 7asovi 3ija je kriti3na te2peratura iznad ,5 NC

! &as0la=eni te3ni 7asovi - 7asovi koji su djeli2i3no te3ni z1o7 nji0ove niske

te2perature

* Dasovi rastvoreni pod pritisko2 - 7asovi koji su priliko2 prevoza rastvoreni u te3no2

rastvara3u

5 &aspr>iva3i i sudovi; 2ali; koji sadr+e 7as ili 7asne patrone :7asni kertrid+i<

, Ostali pred2eti koji sadr+e 7as pod pritisko2

@ %eko2pri2ovani 7asovi koji se transportuju pod pose1ni2 za0tevi2a

Svi 7asovi; koji pripadaju klasi opasni0 2aterija se; izuzev raspr>iva3a; razvrstavaju

po od7ovaraju?i2 7rupa2a opasnosti u zavisnosti od stepena rizika; na slede?i na3inB A -

za7u>uju?e O - oksidiraju?e M - zapaljive ' - toksi3ne 'M - toksi3ne; zapaljive 'C -

toksi3ne; korozivne 'O - toksi3ne; oksidiraju?e 'MC - toksi3ne; zapaljive; oksidiraju?e 'OC

- toksi3ne; oksidiraju?e; korozivne4a7u>ljiv/i su 7asovi koji o1u0vataju 7rupu neoksidiraju?i0; nezapaljivi0; netoksi3ni0

7asova; odnosno 7asove koji razre=uju kiseonik u at2os.eri 4apaljivi 7asovi o1u0vataju

7rupu 7asova koji su na te2peraturi od NC i pritisku od ""! 1ara zapaljivi u s2je>i sa "!

J ili 2anje vazdu0a ili i2aju opse7 zapaljivosti sa vazdu0o2 od naj2anje " pro/entni0

poena 1ez o1zira na donju 7rani/u zapaljivosti 4apaljivost se utvr=uje testo2 ili prora3uno2

3ije su 2etode i postup/i propisane ISO standardo2

Oksidiraju?i 7asovi o1u0vataju 7asove koji 2o7u u ve?oj 2jeri od vazdu0a da izazovuili doprinesu pro/esu sa7orevanja dru7i0 2aterijala Oksidiraju?a sposo1nost ovi0 7asova

utvr=uje se testo2 ili prora3uno2 propisani2 ISO standardi2a 5

5 Pravilnik o na3inu prevoza opasni0 2aterija u dru2sko2 sao1ra?aju; SL S&$ H6



'oksi3ni 7asovi o1u0vataju 7rupu 7asova koji su poznati kao toksi3ni ili korozivni u

tolikoj 2jeri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksi3ni ili

korozivni jer je testo2 utvrdeno da i2 je LC5 vrednost koja se odnosi na visoku toksi3nost

jednaka ili 2anja od 5 2lH2!

Korozivni 7asovi su 7asovi ili s2je>e 7asova koji usled svoji0 korozivni0

karakteristika zadovoljavaju sve kriteriju2e koji se odnose na toksi3ne 7asove z1o7 3e7a se i

klasi.ikuju kao toksi3ni sa postoje?i2 riziko2 od korozije U korozivne 7asove u1rajaju se i

s2je>e 7asova koje se s2atraju toksi3ni2 za0valjuju?i ko21inovani2 e.ekti2a korozivnosti i

toksi3nosti i koje; na osnovu ljudsko7 iskustva; 2o7u 1iti opasne po ljudsku ko+u; o3i i

sluzoko+u nosa i 7rla ili 3ija korozivna ko2ponenta s2e>e i2a LC5 vrijednost 2anju ili

jednaku vrijednosti od 5 2lH2!

(e2ijski nesta1ilne 2aterije klase ne s2iju se prevoziti ukoliko se pred0odno ne

preduz2u od7ovaraju?e preventivne 2jere koji2a 1i se sprije3ile opasne reak/ije 7asa u

nor2alni2 uslovi2a transporta %aro3ito tre1a o1ratiti pa+nju da a21ala+a i /isterne u koji2a

se o1avlja transport ne sadr+e 1ilo kakve supstan/e koje 1i 2o7le da izazovu ili pospje>e

opasne reak/ije Dasovi i s2je>e 7asova koji nisu pri0vatljivi za transport suB

- U% 1roj ", 0lorovodonik; ras0la=ena te3nost

- U% 1roj *" azot-trioksid

- U% 1roj *55 2etil-nitrit

- &as0la=eni te3ni 7asovi koji2a ne 2o7u 1iti dodijeljeni klasi.ika/ioni kodovi !A; !

ili !M

- Dasovi rastvoreni pod pritisko2 koji ne 2o7u 1iti klasi.ikovani kao U% 1roj "";

@! ili !!"

- &aspr>iva3i kod koji0 su toksi3ni ili zapaljivi 7asovi kori>?eni kao disperzanti

- &aspr>iva3i 3iji sadr+aj; sa aspekta toksi3nosti ili korozivnosti; zadovoljava kriteriju2e

za 7rupu pakovanja "- Dasni kertrid+i 3ija je odlika izuzetno visoka toksi3nost :LC5 ni+a od pp2<

Froj koji pokazuje pojavni o1lik 7asova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju

pojedini 7asovi i2aju; 3ine klasi.ika/ioni kod 2aterija i pred2eta klase U klasi ne2a

podele na a21ala+ne 7rupe

KLASA ! 4APAL$IVE 'E%E )A'E&I$E4apaljive te3nosti o1u0vataju opasne 2aterije i pred2eta sa opasni2 2aterija2a koje;

pre2a A#&- u; ispunjavaju slede?e usloveB nalaze se u te3no2 stanju; na te2peraturi od 5

NC i2aju pritisak pare ni+i od ! 1ara i nisu u 7asno2 stanju na te2peraturi od NC i pritisku



od ""! 1ara; a i2aju ta3ku paljenja ne ve?u od ," NC 'u spadaju 1enzin; sirova na.ta; dizel

7orivo; 2etanol; etanol; a/eton; 1oje itd ,

Klasa ! tako=e o1u0vata i te3ne 2aterije i rastopljene 3vrste 2aterije sa ta3ko2

paljenja ve?o2 od ," NC koje se na transport predaju na te2peraturi koja je ve?a ili jednaka

od nji0ove ta3ke paljenja U klasu ! spadaju i te3ni eksplozivi sa s2anjeno2 osetljivo>?u

'o su eksplozivne 2aterije rastvorene u vodi ili dru7oj te3noj 2ateriji; kako 1i se

.or2irala 0o2o7ena te3na s2e>a koja potiskuje nji0ove eksplozivne karakteristike#a 1i se

te3na zapaljiva 2aterija upalila 2ora pred0odno da pre=e u 7asovito stanje; >to zna3i da su

isparenja zapaljiva; a ne te3nosti Kod zapaljivi0 7asova 7ori sa2 7as Sa7orijevanje

zapaljivi0 te3nosti tj nji0ovi0 para pra?eno je pla2eno2 Isparenja zapaljivi0 te3nosti su te+a

od vazdu0a i padaju na dno u zatvoreni2 prostori2a #ok zapaljivi 7asovi 2o7u 1iti lak>i od

vazdu0a :vodonik; a/etilen< ili te+i od vazdu0a :propan; 1utan< Pored zapaljivosti; isparenja

2o7u 1iti otrovna; eksplozivna i na7rizaju?a 'a3ka paljenja jedne zapaljive 2aterije je ona

najni+a te2peratura pri kojoj se stvara dovoljna koli3ina 7asova; odnosno od7ovaraju?a

s2je>a 7asa i vazdu0a po7odna za paljenje )o+e se re?i da je to najni+a te2peratura na kojoj

?e neka 2aterija nakon paljenja nastaviti da 7ori 4a odre=ivanje ta3ke paljenja kod zapaljivi0

te3nosti postoji ta3no propisan 2etod Dorenje je 0e2ijski pro/es sjedinjavanja sa

kiseoniko2; odnosno oksida/ija uz pojavu svetlosti; toplote; di2a i pepela Kada se pro/es

sa7orijevanja odvija veliko2 1rzino2 nastaje takozvano eksplozivno sa7orevanje; pra?eno

toploto2; pove?ani2 pritisko2 i prasko2 Eksplozija 7asova i isparenja po3inje sa donjo2

7rani/o2 eksplozivnosti :naj2anja kon/entra/ija 7asa ili isparenja u vazdu0u pri kojoj 2o+e

nastati eksplozija< Ove 7rani/e se razlikuju kod razli3iti0 2aterija 4austavljanje pro/esa

7orenja 2o+e da se posti7ne oduzi2anje2 toplote :0la=enje2<; oduzi2anje2 kiseonika

:u7u>ivanje2< ili oduzi2anje2 7orive 2aterije :odstranjivanje<

#a 1i se sprije3ilo eventualno paljenje s2e>e zapaljivi0 para sa vazdu0o2; ovakve

2aterije se skladi>te u prostorija2a koji se 0lade; uz o1ez1je=enje do1re venila/ije; radisprije3avanja na7o2ilavanja para Ovakve prostorije 2oraju da 1udu udaljene od eventualni0

izvora paljenja; a pu>enje i kori>?enje izvora paljenja je najstro+e za1ranjeno

Ovakve prostorije; 2oraju da 1udu sna1djevene e.ikasni2 ru3ni2 ili auto2atski2 ure=aji2a

za 7a>enje po+ara

Slede?e 7rupe zapaljivi0 2aterija nisu pri0vatljive za transportB

4apaljive 2aterije 3ija je struktura 1liska strukturi peroksida :kao >to je to slu3aj sa

etri2a ili sa ostali2 poli/ikli3ni2 oksida/ioni2 2aterija2a< ukoliko sadr+aj peroksida prelazi! J

, F Krsti?; # )la=an; Fez1ednost kori>?enja vozila za prevoz opasni0 2aterija u dru2sko2 sao1ra?aju; )a>inski .akultet u

Kra7ujev/u; @ 7odine



(e2ijski nesta1ilne zapaljive te3nosti ukoliko pred0odno nisu preduzete od7ovaraju?e

preventivne 2jere koji2a 1i se spre3ile nji0ove opasne reak/ije u s2islu opasno7 razla7anja

ili poli2eriza/ije toko2 transporta Isto tako 2ora se o1ez1jediti da a21ala+a i /isterne u

koji2a se vr>i transport ne sadr+e 2aterije koje izazivaju ili pospe>uju opasne reak/ije

'e3ni eksplozivi s2anjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasni0 2aterija

KLASA *" 4APAL$IVE V&S'E )A'E&I$E; SA)O&EADU$UE )A'E&I$E I

V&S'I #ESE%4I'IVISA%I EKSPLO4IVI

4apaljive 3vrste 2aterije su 3vrste 2aterije koje; kad su u suvo2 stanju; 2o7u lako da

se zapale u dodiru sa pla2eno2 ili varni/o2; ali nisu sklone sa2opaljenju U ovu 7rupu se

u1rajaju su2por; /rveni .os.or; /eluloid; nitro/eluloza isl

U 2aterije klase *a; pre2a A#&-u@; svrstavaju seB Sa2orea7uju?e 2aterije :3vrste

2aterije ili te3nosti< Lakozapaljive 3vrste 2aterije i pred2eti koji 2o7u da se upale po2o?u

varni/a ili usled trenja vrsti desenzitivisani :u2anjene osetljivosti< eksplozivi )aterije

povezane sa sa2orea7uju?i2 2aterija2a Pre2a stepenu opasnosti zapaljive 3vrste 2aterije

se dijele na slede?e a21ala+ne 7rupeB A21ala+na 7rupa I :za 2aterije sa visoko2 opasno>?u

pre2a kriteriju2i2a za ispitivanje< A21ala+na 7rupa II :za 2aterije sa srednjo2 opasno>?u

pre2a kriteriju2u za ispitivanje< A21ala+na 72pa III :za 2aterije sa 2alo2 opasno>?u

pre2a kriteriju2u za ispitivanje<

)aterije i pred2eti klase *a; na osnovu oso1ina dijele se naB M zapaljive 3vrste

2aterije 1ez sporedne opasnosti :M" or7anske; M rastopljene or7anske 2aterije i M!

neor7anske< MO zapaljive 3vrste 2aterije; koje djeluju oksidiraju?e :zapaljivo< M' otrovne

zapaljive 3vrste 2aterije :M'" otrovne or7anske; M' otrovne neor7anske< # 3vrsti

desenzitivisani eksplozivi; 1ez dodatne opasnosti #' otrovni 3vrsti desenzitivisani

eksplozivi S& sa2orea7uju?e 2aterije :S&" nije potre1na kontrola te2perature; S& potre1na kontrola te2perature<

@ )e=unarodni sporazu2 - A#& za dru2ski sao1ra?aj :A#& - European A7ree2ent on t0e International &oad 'ransport o.

(azardous Doods<



KLASA * )A'E&I$E SKLO%E SA)O4APAL$E%$U

)aterije sklone sa2opaljenju su 2aterije koje se pale u dodiru sa vazdu0o2 ili vodo2

1ez posredstva dru7i0 2aterija :1ijeli i +uti .os.or; /inkovi alkili; otpa/i; nitro/elulozni

.il2ovi; sirov pa2uk; upotre1ljene krpe i dravine i rastvore< koji su priliko2

kontakta sa vazdu0o2 skloni za7rijavanju 1ez 1ilo kakvo7 dovo=enja ener7ije :potre1ne su

ve?e koli3ine - vi>e kilo7ra2a i du+i period vre2ena - vi>e sati ili dana< Sa2ozapaljive-

piro.orne 2aterije :uklju3uju?i 3vrste i te3ne rastvore i s2je>e<; koje se u dodiru sa vazdu0o2

ve? u 2ali2 koli3ina2a pale u roku od pet 2inuta

Pre2a stepenu opasnosti 2aterije sklone sa2ozapaljenju se dijele na slede?e

a21ala+ne 7rupeB A21ala+na 7rupa I :za sa2ozapaljuju?e 2aterije pre2a kriteriju2u za

ispitivanje< A21ala+na 7rupa II :za sa2oza7revaju?e 2aterije pre2a kriteriju2u za

ispitivanje< A21ala+na 7rupa III :za 2anje sa2oza7revaju?e 2aterije pre2a kriteriju2u za

ispitivanje< )aterije i pred2eti klase *1; na osnovu oso1ina :klasi.ika/ioni kod< se dijele naB

S sa2ozapaljive 2aterije 1ez dodatne opasnosti :S" te3ne or7anske; S 3vrste or7anske; S!

te3ne neor7anske; S* 3vrste neor7anske< SR sa2ozapaljive 2aterije koje u kontaktu sa

vodo2 stvaraju zapaljive 7asove SO oksidiraju?e sa2ozapaljive 2aterije S' otrovne

sa2ozapaljive 2aterije :S'" te3ne otrovne or7anske; S' 3vrste otrovne or7anske; S'! te3ne

otrovne neor7anske; S'* 3vrste otrovne neor7anske< SC korozivne sa2ozapaljive 2aterije

:SC" te3ne; korozivne; or7anske; SC 3vrste korozivne or7anske; SC! te3ne korozivne

neor7anske; SC* 3vrste korozivne neor7anske<

Ove 2aterije rea7uju sa vodeni2 rastvori2a; vodeno2 paro2 i vodo2; i pri to2e se

oslo1a=a toplota; zapaljivi i eksplozivni 7asovi U ovu 7rupu 2aterija u1rajaju seB kal/iju2;

alkalni 2etali; le7ure i a2al7a2i ovi0 2etala; 0idridi; sul.idi; nitridi; kar1idisil/idi; 1oridi;

arsenidi; teluridi; .os.idi; an0idridi kiselina; kon/entrovana kiselina i alkalije Ove 2aterijeskladi>te se na suvi2; 0ladni2 i do1ro ventilirani2 prostori2a; koje su uzdi7nute na visoki2

te2elji2a; a koji su odvojeni od dru7i0 o1jekata

)e=unarodni sporazu2 - A#& za dru2ski sao1ra?aj :A#& - European A7ree2ent on t0e International &oad 'ransport

o. (azardous Doods<



KLASA *! )A'E&I$E KO$E U #O#I&U SA VO#O) E)I'U$U 4APAL$IVE

DASOVE

U 2aterije klase */ pre2a A#&-u; svrstavaju seB 2aterije koje rea7uju sa vodo2 i

e2ituju zapaljive 7asove koji 2o7u sa vazdu0o2 da .or2iraju i eksplozivnu s2je>u; kao i

pred2eti koji sadr+e takve 2aterije )aterije koje u dodiru sa vodo2 razvijaju zapaljive

7asove jesu 2aterije koje u dodiru sa vodo2 razvijaju 7asove koji se pale u dodiru sa

pla2eno2 i varni/o2 :natriju2; kaliju2; kal/iju2; kal/iju2 kar1id; alkalni sili/idi i dr< 6

Pre2a stepenu opasnosti 2aterije koje u dodiru sa vodo2 e2ituju zapaljive 7asove

dijele se na slede?e a21ala+ne 7rupeB A21ala+na 7rupa I :za 2aterije koje i2aju sna+nu

reak/iju sa vodo2; pre2a kriteriju2u za ispitivanje<; A21ala+na 7rupa II :za 2aterije koje

i2aju laku reak/iju sa vodo2; pre2a kriteriju2u za ispitivanje<; A21ala+na 7rupa III :za

2aterije koje i2aju la7anu reak/iju sa vodo2; pre2a kriteriju2u za ispitivanje<

)aterije i pred2eti klase */; na osnovu oso1ina dijele se naB R 2aterije koje u dodiru

sa vodo2 e2ituju zapaljive 7asove; 1ez dodatni0 opasnosti; kao i pred2eti koji sadr+e takve

2aterije :R" te3ne; R 3vrste; R! pred2eti< RM" 2aterije zapaljive te3ne koje u dodiru sa

vodo2 e2ituju zapaljive 7asove RM 2aterije zapaljive 3vrste koje u dodiru sa vodo2

e2ituju zapaljive 7asove RS 2aterije sa2oza7revaju?e 3vrste koje u dodiru sa vodo2

e2ituju zapaljive 7asove RO 2aterije oksidiraju?e :zapaljive< 3vrste koje u dodiru sa vodo2

e2ituju zapaljive 7asove RC otrovne 2aterije koje u dodiru sa vodo2 e2ituju zapaljive

7asove :RC" te3ne; RC 3vrste< RMC 2aterije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodo2

e2ituju zapaljive 7asove

KLASA 5" OKSI#I&A$UE )A'E&I$E

Oksidiraju?e 2aterije su 2aterije koje se u dodiru sa dru7i2 2aterija2a razla+u i pri

to2 2o7u prouzrokovati vatru :0loridi; per.lorati; vodeni rastvor vodonik-super-oksida; peroksidi alkalni0 2etala i nji0ove s2e>e i dr<U 7rupu oksida/ioni0 a7enasa; svrstavaju se

slede?e 7rupe jedinjenjaB or7anski i neor7anski peroksidi; oksidi; 0lorati i per.orati; persul.ati;

per2an7anati; jodati; perjodati; 0ro2ati; per1ro2ati; 1i0ro2ati; neor7anski i or7anski nitriti i

nitrati; ozon Ove opasne 2aterije ne tre1a skladi>titi u 1lizini te3nosti niske te2perature

zapaljivosti

Ukoliko do=e do 2e>anja kaliju2 per2an7anata sa 7li/erino2 na o1i3noj te2peraturi;

dolazi do izrazito sna+ne reak/ije; uz pojavu vrelo7 pla2ena6 )S/ %E&)I% PALI 9PO4%AVA%$E &OFEG :skripta za studente , dio< Kiseljak; "*H"5

"!



Prostorije za skladi>tenje oksida/ioni0 a7enasa tre1a da 1udu 0ladne i do1ro

ventilirane; kao i da 1udu izra=ene od 2aterijala otporno7 na po+arU 2aterije klase 5a; pre2a

A#&-u; svrstavaju se 2aterije koje sa2e po se1i ne 2oraju 1iti zapaljive ili sa7orljive; ali

z1o7 vi>ka kiseonika koji2 raspola+u 2o7u da izazovu ili doprinesu paljenju ili sa7orevanju

dru7o7 2aterijala koji je zapaljiv %ji0ovi2 2je>anje2 sa te3ni2 korozivni2 2aterija2a

2o7u se stvarati veo2a otrovni 7asovi Usled udara i trenja; u pojedini2 slu3ajevi2a; 2o7u

da pored po+ara izazovu i eksploziju "

Pre2a stepenu opasnosti oksidiraju?e 2aterije dijele se na slede?e a21ala+ne 7rupeB

A21ala+na 7rupa I :za 2aterije koje djeluju sa2ozapaljivo; pre2a kriteriju2u za ispitivanje<

A21ala+na 7rupa II :za 2aterije koje djeluju zapaljivo pre2a kriteriju2u za ispitivanje<

A21ala+na 7rupa III :za 2aterije koje djeluju sla1o zapaljivo; pre2a kriteriju2u za

ispitivanje<

)aterije i pred2eti klase 5a; na osnovu karakteristika :klasi.ika/ioni kod< dijele se naB

O oksidiraju?e 2aterije 1ez dodatne opasnosti i pred2eti koji sadr+e takve 2aterije :O" te3ne;

O 3vrste; O! pred2eti< OC korozivne oksidiraju?e 2aterije :OC" te3ne; OC 3vrste< O'C

otrovne korozivne oksidiraju?e 2aterije OM 3vrste i zapaljive oksidiraju?e 2aterije OS

3vrste sa2oza7revaju?e oksidiraju?e 2aterije OR 3vrste oksidiraju?e 2aterije koje u dodiru

sa vodo2 e2ituju zapaljive 7asove O' oksidiraju?e otrovne 2aterije : O'" te3ne; '

3vrste<

KLASA 5 O&DA%SKI PE&OKSI#I

Or7anski peroksidi su or7anske 2aterije sa vi>i2 stepeno2 oksida/ije koje 2o7u da

izazovu >tetne posledi/e po zdravlje ili +ivot ljudi ili o>te?enje 2aterijalni0 do1ara; a 2anje su

osetljive na eksploziju od dinitro1enzola u dodiru sa pla2eno2 ili na udar; odnosno trenje

U 2aterije klase 51; pre2a A#&-u; svrstavaju se or7anske 2aterije koje 2o7u da se s2atrajuderivati2a vodonik peroksida; 7dje su jedan ili o1a vodonikova ato2a za2ijenjena or7anski2

radikali2a )aterije iz ove klase su ter2i3ki nesta1ilne i razla+u se kod nor2alni0 ili

pove?ani0 te2peratura uz stvaranje toplote i 7asova

&azla7anje 2o+e 1iti izazvano kontakto2 sa ne3isto?a2a :a2inin; kiseline; jedinjenja

te>ki0 2etala<; trenje2; pove?ano2 te2peraturo2 ; udaro2 i sli3no

" )e=unarodni sporazu2 - A#& za dru2ski sao1ra?aj :A#& - European A7ree2ent on t0e International &oad 'ransport

o. (azardous Doods<

"*



Frzina razla7anja raste sa te2peraturo2 i zavisi od .or2ula/ije :tipa< or7anski0

peroksida 4a si7urnost or7anski0 peroksida potre1no je kontrolisati te2peraturu u toku

prevoza

Postoji velika opasnost od eksplozije i sa2ozapaljenja; pose1no kod o>te?eni0

pakovanja i prosuto7 sadr+aja Kontakt vodonik peroksida sa o3i2a 2o+e da izazove oz1iljne

povrede ko+e ili ro+nja3e Or7anski peroksidi su or7anske 2aterije sa vi>i2 stepeno2

oksida/ije koje 2o7u da izazovu >tetne posledi/e po zdravlje ili +ivot ljudi ili o>te?enje

2aterijalni0 do1ara; a 2anje su osetljive na eksploziju od dinitro1enzola u dodiru sa

pla2eno2 ili na udar; odnosno trenje Or7anski peroksidi su klasi.ikovani; na osnovu stepena

opasnosti; u seda2 tipova; i toB 'ip A nije dozvoljen za prevoz z1o7 svoje opasnosti u

a21ala+i u kojoj je testiran 'ip D ne potpada pod propise klase 51 Svrstavanje u tipove od F

do M je direktno povezano sa najve?o2 dozvoljeno2 koli3ino2 u jedno2 pakovanju""

)aterije klase 51; na osnovu karakteristika :klasi.ika/ioni kod< dele se naB P" or7anski

peroksidi za koje nije potre1na kontrola te2perature P or7anski peroksidi za koje je

potre1na kontrola te2perature 'e2perature 2o7u 1itiB

Kontrolna te2peratura :2aksi2alna te2peratura na kojoj or7anski peroksid 2o+e da

se 1ez1jedno prevozi<

Kriti3na te2peratura :te2peratura na kojoj se 2oraju pri2ijeniti pro/edure za slu3aj

opasnosti<

Sa2ou1rzavaju?a te2peratura razla7anja :najni+a te2peratura na kojoj 2o+e do?i do

sa2ou1rzavaju?e7 razla7anja 2aterije u a21ala+i upotre1ljenoj priliko2 prijevoza<

KLASA ," O'&OV%E )A'E&I$E

Otrovi su supstan/ije sinteti3ko7; 1iolo>ko7 ili prirodno7 porijekla i preparati

proizvedeni od ti0 supstan/ija koji; uneseni u or7aniza2 ili u dodiru sa or7aniz2o2; 2o7u

u7roziti +ivot ili zdravlje ljudi ili >tetno djelovati na +ivotnu sredinu#a 1i se iz1je7le ne+eljene posljedi/e; pri skladi>tenju ovi0 2aterija; neop0odno je

pri2ijeniti sljede?e 2jereB

Prostorije za skladi>tenje tre1a da 1udu 0ladne i o1ez1ije=ene do1ro2 ventila/ijo2;

za>ti?ene od direktno7 dejstva sun3evi0 zraka; udaljene od 2o7u?i0 izvora paljenja

Sudovi; sa toksi3ni2 2aterija2a; koje 2o7u 2e=uso1no da rea7uju; 2oraju da 1udu

izolovani jedni od dru7i0

"" Pravilnik o na3inu prevoza opasni0 2aterija u dru2sko2 sao1ra?aju; SL S&$ H6

"5



U prostorija2a; u koji2a se dr+e ove 2aterije; ne s2iju da se dr+e +ivotne na2irni/e i

sto3na 0rana

Prostorije i or2ani; u koji2a se dr+e ove 2aterije; 2oraju 1iti sna1djevene za

zaklju3avanje2; i o1ilje+ene natpiso2 8otrov

Klju3eve; od prostorija i or2ana; u koji2a se 3uvaju ove 2aterije; 2o+e da 3uva sa2o

li/e koje se stara o 3uvanju i izdavanju ovi0 2aterija

Sudovi; u koji2a se nalaze ove 2aterije; 2oraju da 1udu do1ro zaptivene; kako 1i se

sprije3ilo isparavanje toksi3ni0 2aterijala koji 1i 2o7li da dovedu do za7a=ivanja skladi>tni0

prostorija "

U 2aterije klase ,a pre2a A#&-u; svrstavaju se 2aterije za koje se iz iskustva ili na

osnovu eksperi2enata 2o+e predpostaviti; da pri djelovanju; u relativno 2aloj koli3ini

upijanje2 preko ko+e; udisanje2 ili 7utanje2; 2o7u da >kode zdravlju; ili da dovedu do

uni>tenja ljudi i +ivotinja

Pre2a stepenu opasnosti otrovne 2aterije se dijele; pre2a kriteriju2u za ispitivanje;

na slede?e a21ala+ne 7rupeB A21ala+na 7rupa I :za vrlo otrovne 2aterije< A21ala+na 7rupa

II:za otrovne 2aterije< A21ala+na 7rupa III :za 2alo - neznatno otrovne 2aterije<

)aterije klase ,a; na osnovu karakteristika :klasi.ika/ioni kod< dijele se naB ' otrovne

2aterije 1ez dodatne opasnosti :'" te3ne or7anske; ' 3vrste or7anske; '! or7ano2etalne; '*

te3ne neor7anske; '5 3vrste neor7anske; ', te3ni pesti/idi; '@ 3vrsti pesti/idi; ' uzor/i; '6

ostale otrovne 2aterije< 'M otrovne zapaljive 2aterije :'M" te3ne; 'M te3ni pesti/idi; 'M!

3vrste< 'S 3vrste sa2oza7rijavaju?e otrovne 2aterije 'R otrovne 2aterije koje u dodiru sa

vodo2 e2ituju zapaljive 7asove :'R" te3ne; 'R 3vrste< 'O oksidiraju?e otrovne 2aterije

:'" te3ne; ' 3vrste< 'C otrovne korozivne 2aterije :'C" te3ne or7anske; 'C 3vrste

or7anske; 'C! te3ne neor7anske; 'C* 3vrste neor7anske< 'MC otrovne korozivne zapaljive

2aterije

KLASA , I%MEK'IV%E )A'E&I$E

Dadne i zarazne 2aterije su supstan/e koje >ire neprijatan 2iris ili sadr+e

2ikroor7aniz2e ili nji0ove toksine za koje se zna da 2o7u izazvati zarazna o1oljenja kod

ljudi i +ivotinja :sve+a nesoljena ili usoljena ko+a; otpa/i; iznutri/e; +lezde; .ekalije i dr<

" )e=unarodni sporazu2 - A#& za dru2ski sao1ra?aj :A#& - European A7ree2ent on t0e International &oad 'ransport

o. (azardous Doods<

",



U 2aterije klase ,1; pre2a A#&-u; svrstavaju se 2aterije za koje je poznato; ili se 2o+e

predpostaviti da sadr+e izaziva3e 1olesti; kao >to su 2ikroor7aniz2i :uklju3uju?i 1akterije;

viruse; rike/ije; parazite i 7ljive< ili se 2o+e predpostaviti da kod +ivotinja ili ljudi 2o7u da

prouzrokuju pojavu zarazni0 1olesti Pred2eti koji su za7a=eni virusi2a ili

2ikroor7aniz2i2a; s2atraju se tako=e 2aterija2a ove klase

Pre2a stepenu opasnosti sa2o otpa/i koji poti3u od 2edi/inski0 postupaka na ljudi2a

i +ivotinja2a kod koji0 postoji relativno 2ala vjerovatno?a da i2aju zarazne 2aterije

svrstavaju se u a21ala+nu 7rupu II za 2aterije sa srodno2 opasno>?u

)aterije klase ,1; na osnovu karakteristika :klasi.ika/ioni kod< dele se naB I" opasne

po ljude zarazne opasne 2aterije; I opasne po +ivotinje zarazne opasne 2aterije; I! klini3ki

otpa/i; I* dija7nosti3ki uzor/i<"!

KLASA @ &A#IOAK'IV%E )A'E&I$E

&adioaktivne 2aterije su 2aterije 3ija spe/i.i3na aktivnost prelazi @* 1ekerela :

2ikrokirija< po 7ra2u U 2aterije klase @ pre2a A#&-u; svrstavaju se 2aterije koje sadr+e

radionukleide kod koji0 je kon/entra/ija aktivnosti; kao i ukupna aktivnost za po>iljku iznad

vrijednosti koje su date pre2a kriteriju2u A#&-a

&adioaktivni 2aterijali su pose1no opasni jer odaju nevidljiva zra3enja Štetnost i2

zavisi od intenziteta i vrste Pored zra3enja 2o+e se pojaviti pove?anje te2perature kao

posledi/a lan3ane reak/ije Posledi/e; po zdravlje 2o7u 1itiB pojava kan/ero7eni0 o1oljenja;

7u1itak i2uniteta; nedosta/i kod novoro=en3adi ili pro2jene u ze2lji>tu i sli3no Prevoziti se

s2iju sa2o 2aterijali klase @ koji su poi2eni3no navedeni u spisku A#&-ro1a :ozna3eni

akroni2o2 8ndd<; pod uslovi2a koji su navedeni

&adioaktivni 2aterijali koji ne pripadaju klasi @ opasne ro1e; pre2a za0tjevi2a A#&-

a suB

Prirodni 2aterijali i ro1e koji sadr+e radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu

prera=eni za upotre1u; pod uslovo2 da kon/entra/ija aktivnosti ovi0 2aterijala ne pre2a>uje

desetostruku vrijednost koja je navedena u ta1ela2a za vrijednosti aktivnosti pre2a

za0tjevi2a A#&-a

&adioaktivni 2aterijali koji su sastavni dio prevozno7 sredstva"! #o2itran; ); Prijevoz opasni0 tvari u /estovno2 pro2etu; I%A industrija na.te; 4a7re1; "

"@



&adioaktivni 2aterijali koji se prevoze u okviru ure=aja ili postrojenja u koji2a su

s2e>teni pre2a si7uronosni2 propisi2a i 7dje se prevoz ne o1avlja javni2 putevi2a ili

+elezni3ki2 pru7a2a

&adioaktivni 2aterijali u potro>ni2 proizvodi2a; koji su do1ili propisano odo1renje;

posle nji0ove prodaje krajnje2 korisniku

U klasi @ ne2a podjela na a21ala+ne 7rupe Opasne 2aterije i pred2eti klase @

ne2aju klasi.ika/ioni kod

KLASA KO&O4IV%E :%AD&I4A$UE< )A'E&I$E

Korozivne :na7rizaju?e< 2aterije su 2aterije koje u dodiru sa dru7i2 2aterijali2a i

+ivi2 or7aniz2i2a izazivaju nji0ovo o>te?enje ili uni>tenje :su2porna kiselina; azotna

kiselina; 1ro2; 2ravlja kiselina; natriju2-0loroksid i drinsko tkivo ko+e i sluzoko+e sa koji2 dolazi u dodir ili koje priliko2 oslo1a=anja

nanose >tetu dru7oj ro1i ili transportni2 sredstvi2a ili 2o7u da i0 razore; a 2o7u da izazovu

i dru7e opasnosti

)aterije koje sa vodo2 stvaraju korozivne te3nosti ili sa prirodno2 vla7o2 iz

vazdu0a korozivne pare ili 2a7lu

U ove 2aterije u1rajaju se kiseline i nji0ovi an0idridi i alkalije One 2o7u da razore

sudove u koji2a se nalaze; a ukoliko su isparljivi; 2o7u da za7ade i at2os.eru u

2a7a/inski2 prostorija2a

Pare kiselina rea7uju sa 2etali2a i 0idridi2a 2etala oslo1a=aju?i vodonik; dok u

dru7i2 slu3ajevi2a; 2o7u da oslo1ode toksi3ne; i zapaljive 7asovite produkte; rea7uju?i sa

jedinjenji2a kao >to suB selenidi; .luoridi kar1idi; sili/idi; 1oridi; .os.idi; teluridi; arsenidi;sul.idi; sul.iti; /ijanidi

Ove 2aterije 3uvaju se u ventilirani2 i 0ladni2 prostorija2a; 3ija te2peratura nije

ni+a od te2perature 2r+njenja korozivne 2aterije koja se skladi>ti Korozivne 2aterije se

2oraju dr+ati u o1ilje+eni2 sudovi2a; izolovani2 od 2aterija; kao >to suB sul.idi; /ijanidi i

dru7e 2aterije koje pod dejstvo2 kiselina 2o7u da razvijaju izrazito otrovne 7asovite

produkte

)aterije klase ; na osnovu karakteristika :klasi.ika/ioni kod< dele se naB"* Ko/ijan; S; Si7urnost pri prijevozu opasni0 tvari; IP&O4; 4a7re1;

"



C"TC" korozivne 2aterije 1ez dodatne opasnostiB C" T C* kisele 2aterije :C" - neor7anske;

te3ne C - neor7anske; 3vrste C! - or7anske; te3ne C* - or7anske; 3vrste< C5 T C -1azne

2aterije :C5 neor7anske; te3ne C, neor7anske; 3vrste C@ - or7anske; te3ne C - or7anske;

3vrste< C6TC" - ostale korozivne 2aterije :C6 - te3ne C" - 3vrste< C"" - pred2eti< CM -

korozivne 2aterije; zapaljive :CM" - te3ne; CM 3vrste< CS - korozivne 2aterije;

sa2oza7revaju?e :CS" - te3ne; CS - 3vrste< CR - korozivne 2aterije koje u dodiru sa

vodo2 oslo1a=aju zapaljive 7asove :CR"- te3ne; CR - 3vrste< CO - korozivne 2aterije;

oksidiraju?e :C" - te3ne; C - 3vrste< C' -korozivne 2aterije; toksi3ne : C'" - te3ne; C'

- 3vrste< CM' - korozivne 2aterije; zapaljive; ta3ne; toksi3ne CO' - korozivne 2aterije;

oksidiraju?e; toksi3ne

U zavisnosti od stepena opasnosti priliko2 transporta; korozivne 2aterije razvrstavaju

se u tri 7rupe pakovanjaB I 7rupa pakovanja - visoko korozivne 2aterije II 7rupa pakovanja -

korozivne 2aterije III 7rupa pakovanja - neznatno korozivne 2aterije Drupisanje korozivni0

2aterija po 7rupa2a pakovanja vr>i se prvenstveno na osnovu ljudsko7 iskustva; a 2o+e se

izvr>iti i na osnovu podataka do1ijeni0 eksperi2entalni2 pute2"5

(e2ijski nesta1ilne korozivne 2aterije ne tre1a transportovati ukoliko pred0odno nisu

preduzete od7ovaraju?e preventivne 2ere koji2a 1i se spre3ilo eventualno razla7anje ti0

2aterija ili poli2eriza/ija toko2 prevoza )aterije koje nisu; pre2a A#&-u pri0vatljive za

transport suB

U% 1roj "@6 nitro0lorovodoni3na kiselina

(e2ijski nesta1ilne s2je>e ostataka su2porne kiseline

(e2ijski nesta1ilne s2je>e azotne kiseline ili s2e>e ostataka su2porni0 i azotni0

kiselina

KLASA 6 OS'ALE OPAS%E )A'E&I$E I P&E#)E'I

Ostale opasne 2aterije su supstan/ije koje za vrije2e prevoza predstavljaju opasnost;

a koje se ne 2o7u svrstati u klasu od " do :az1est; suvi led; 2a7netni 2aterijali i sl<

Opasni2 2aterijali2a s2atraju se i sirovine od koji0 se proizvode opasne 2aterije i otpa/i -

ako i2aju oso1ine ti0 2aterija U 2aterije klase 6; pre2a A#&-u; svrstavaju se 2aterije i

"5 )e=unarodni sporazu2 - A#& za dru2ski sao1ra?aj :A#& - European A7ree2ent on t0e International &oad 'ransport

o. (azardous Doods<

"6



pred2eti koji za vrije2e prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije o1u0va?ena

poj2ovi2a dru7i0 klasa

Pre2a stepenu opasnosti 2aterije se klase 6 du0ele se na slede?e a21ala+ne 7rupeB

A21ala+na 7rupa I :za 2aterijale koji predstavljaju srednju opasnost<

A21ala+na 7rupa II :za 2aterijale koji predstavljaju 2alu opasnost<

)aterije klase 6; na osnovu karakteristika :klasi.ika/ioni kod< dijele se naB

)" 2aterije koje pri udisanju; u o1liku .ine pra>ine 2o7u da u7roze zdravlje

) 2aterije i uredaji koji u slu3aju po+ara 2o7u dovesti do .or2iranja dioksina

)! 2aterije koje ispu>taju zapaljive pare

)* litiju2ske 1aterije

)5 aparati za spasavanje +ivota

)- Apsorp3ija otrova u životnoj sredini

Pod apsorp/ijo2 otrova podrazu2ijeva se pro/es prodiranja otrova iz spolja>nje

sredine u or7aniza2 3ovjeka Fez apsorp/ije otrova ne2a trovanja; a 2e0aniza2; 1rzina i

slika trovanja u neposrednoj su zavisnosti od koli3ine i 1rzine apsor1ovano7 otrova u krvotok

i nje7ovo7 razno>enja po 3itavo2 or7aniz2u Otrovi 2o7u dospjeti u or7aniza2 naj3e>?e

prekoB or7ana za disanje :respiratorno; in0ala/iono<; ko+e i sluzoko+e :perkutanoinu koja je u kontaktu sa spoljno2 sredino2 Ulazak otrova u krvotok plu?a je najkra?i



put pre2a sr/u i 2oz7u; >to isklju3uje pri2arnu ke2ijsku detoksika/ionu .unk/iju jetre

Frzina disanja; u jedini/i vre2ena; tako=e i2a veo2a 1itan uti/aj na prodiranje otrova u

or7aniza2 4apre2ina vazdu0a koji prolazi kroz plu?a; za jedan 2inut; zove se plu?na

ventila/ija Prosje3na vrijednost jedno7 udisaja je ;5 d2! vazdu0a Prosje3an 1roj udisaja; za

jedan 2inut u stanju 2irovanja je dvadeset; pa je ukupna zapre2ina uda0nuto7 vazdu0a "

d2! Svako pove?anje .izi3ke aktivnosti prati porast plu?ne ventila/ije; tako da pri pove?ani2

napori2a plu?na ventila/ija 2o+e da se pove?a i na " d2!H2in Apsorp/ija u plu?i2a

realizuje se pro/eso2 di.uzije; odnosno 7asovi se uvek kre?u iz prostora 7dje je ve?a

kon/entra/ija :vazdu0< pre2a sredini 7dje je kon/entra/ija 2anja :krvotok< Pro/es raz2jene

7asova o1avlja se u plu?i2a 7dje je velika povr>ina kontakata vazdu>ni0 puteva :6 - " 2<

kroz koje neprekidno /irkuli>e krv

Perkutana apsorp/ija 2o+e se de.inisati kao prolaz otrova sa spoljne strane ko+e u

krvne sudove ko+e; a ti2e i u /irkula/iju krvi elije koje se nalaze u slojevi2a ko+e

u3estvuju u apsorp/iji otrova; a otrov prodire kroz ko+u na nekoliko na3ina i to krozB

epider2alne ?elije; dla3ne .olikule; lojne i znojne +lezde %aj1r+e prodiranje je kroz dla3ne

.olikule; lojne i znojne +lezde )e=uti2; dla3ni .olikuli i lojne +lezde su prisutni u ko+i u

razli3ito2 1roju i relativno su retki; a nji0ova povr>ina je do "J ukupne povr>ine ko+e 41o7

to7a je najva+nije prodiranje kroz epider2alne ?elije %a perkutano prodiranje toksi3ni0

supstan/a uti3u i lokalni .aktoriB te2peratura; protok krvi vla+nost ko+e i dr %ajosetljivija

2jesta na ko+i; kroz koja naj1r+e prodiru otrovi jesu prelazi ko+e i sluzoko+e; dijelovi 1o7ati

dlaka2a i pre7i1i 1o7ati znojni2 i lojni2 +lezda2a :ispod pazu0a; ispod koljena; usne; o3ni

kap/i< %ajva+niji dijelovi tijela koji 2o7u 1iti konta2inirani otrovi2a su otkriveni dijeloviB

vrat; >ake i li/e sa ukupno2 povr>ino2 oko ;"6 2

6- Dejstvo to$si&ni4 supstan3i

U odnosu na 1roj ko2ponenata ?elija sa koji2a rea7uju; toksi3ne supstan/e 2o7u se

svrstati u dvije 7rupeB

• u prvu 7rupu spadaju supstan/e; koje 2o7u da rea7uju sa ve?i2 1roje2

ko2ponenata ?elija nji0ova selektivnost je 2ala; otrov djeluje sa veliki2 1roje2

sekundarni0 ele2enata ?elija i na taj na3in se rasipa; pa 2anji 1roj 2olekula 2o+e da

izazove toksi3ne e.ekte i

"



• u dru7u 7rupu spadaju supstan/e koje rea7uju sa2o sa jedno2 ko2ponento2 ?elije;

ovi otrovi se ne tro>e na interak/ija2a sa ne1itni2 ele2enti2a ?elija; pa trovanje

izazivaju u izuzetno niski2 kon/entra/ija2a

%a dejstvo otrova izuzetno su osetljivi .er2enti :1iokatalizatori ?elija<; koji su po sastavu

1jelan3evine Otrovi na ove .er2ente deluju kao in0i1itori 'oksi3ne supstan/e 2o7u da

djeluju na or7aniza2B

• lokalno; dejstvo se ispoljava na 2estu kontakta otrova i or7aniz2a;

• op>te toksi3no; nastaje kada se toksi3na supstan/a apsor1uje na 2jestu dodira u krv ili

li2.u; a /irkula/ijo2 se dovodi do od7ovaraju?i0 or7ana i tkiva; z1o7 3e7a dolazi do

op>te7 toksi3no7 stanja or7aniz2a;• povratno :reverzi1ilno<; zatrovani or7aniza2 se poslije eli2i2ina/ije ili raz7radnje

otrovne supstan/e :etanol< potpuno oporavlja i postaje .unk/ionalno sposo1an kao

prije trovanja;

• nepovratno :ireverzi1ilno<; u or7aniza2 pod dejstvo2 toksi3ni0 supstan/a dolazi do

nepovratni0 reak/ija i

• re.leksno; toksi3na supstan/a izaziva podra+aj re.leksni2 pute2 na od1ra21enu

ak/iju kod susedni0 or7ana koji nisu u kontaktu sa otrovo2 :prekid disanja kodnadra+aja nervni0 zavr>etaka 7ornji0 disajni0 or7ana 0loro2<

Priliko2 dejstava dvijeju ili vi>e toksi3ni0 supstan/i 2o+e do?i doB

• siner7iz2a i

• anta7oniz2a

Siner7iza2 otrova je toksikolo>ki poja2 po ko2e dva ili vi>e otrova djeluju na +ivusupstan/u u isto2 s2islu izazivaju?i s2rt ili onesposo1ljavanje +ivi0 1i?a Otrovi koji ovako

djeluju su siner7isti

Siner7isti3ko dejstvo dva ili vi>e otrova 2o+e se ispoljiti u dva o1likaB

a< Siner7iza2 adi/ijo2 :aditivni2 dejstvo2< ili su2iranje2 e.ekata; nastaje kada se

toksi3na dejstva sa2o adiraju ili su2irajuB



;5 L#5 otrova A Q ;5 L#5 otrova F "L#5AF

Aditivno dejstvo dva siner7ista nastaje onda kada se polovino2 poznate srednje

s2rtne doze :L#5< jedno7 :A< i polovino2 takve doze dru7o7 :F< otrova unijeti0 u

or7aniza2 istovre2eno; posti+e isti e.ekat :5J s2rtnosti<; koji 1i se posti7ao da je dat sa2o

jedan otrov u vrednosti nje7ove srednje s2rtne doze :L#5<:*<

Siner7isti; 3iji se e.ekti sa2o adiraju; na or7aniza2 djeluju na isto2 2jestu; u isto2

s2islu i sa isti2 2e0aniz2o2 toksi3no7 dejstva

1< Siner7iza2 poten/iranje2; nastaje kada se toksi3ni e.ekti dva siner7ista uzaja2no

poten/iraju; pa priliko2 pri2jene netoksi3ni0 koli3ina o1a otrova prouzrokuju

toksi3ne e.ekte ili s2rt ljudiB

; L#5 otrova A Q ; L#5 otrova F "L#5 AF

Pri poten/iranju e.ekta dejstva dva siner7ista; sa 2anje od polovine srednje s2rtne

doze jedno7 otrova :Ato 1i se ina3e posti7lo poslije

pri2jene jedne /ijele srednje s2rtne doze jedno7 ili dru7o7 otrova

Anta7oniza2 je ke2ijska; odnosno .iziolo>ko-1ioke2ijska pojava u kojoj dvije ili vi>e

ke2ijski0 supstan/a u or7aniz2u djeluju u suprotno2 s2islu #va ke2ijska jedinjenja;

unijeta istovre2eno u or7aniza2 2e=uso1no u2anjuju ili potpuno poni>tavaju e.ekte dejstva:*<

Anta7oniza2 se 2o+e javiti u vi>e o1likaB

• .iziolo>ki anta7oniza2;

• ko2petativni anta7oniza2 i

• ke2ijski anta7oniza2

!



#vije supstan/e 2o7u djelovati na isti 1iolo>ki siste2; ali u suprotno2 s2islu 'ako

na pri2jerB jedna supstan/a djeluje na /entralni nervni siste2 depresivno; dok neka dru7a

uz1u=uje nervni siste2 Ovaj anta7oniza2 poznat je kao .iziolo>ki ili .unk/ionalni

anta7oniza2 $edna supstan/a 2o+e da sprje3ava ili poni>tava e.ekte dejstva dru7e supstan/e

djeluju?i na iste re/eptore; kao na pri2jer lije3enje trovanja or7ano.os.orni2 pesti/idi2a

upotre1o2 antidota Ovaj anta7oniza2 poznat je kao ko2petativni anta7oniza2 Korisno

dejstvo atropina zasniva se u to2e >to 1lokira odre=ene re/eptore u 7latki2 2i>i?i2a; sr3anoj

2uskalaturi i na taj na3in spre3ava djelovanje a/etil0olina na ove strukture

A.initet atropina pre2a re/eptori2a u odnosu na a/etil0olin je za " do " puta ve?i

$edna ke2ijska supstan/a 2o+e direktno da djeluje na dru7u u direktnoj reak/iji i da se tako

stvara novo jedinjenje neotrovno po +ivi or7aniza2 Ovaj o1lik je do1io naziv ke2ijski

anta7oniza2 Pri2jer je dejstvo protiv otrova na arsen

Fez o1zira na koji na3in je otrov dospio u or7aniza2; on ?e dospjeti u krv; a pute2 nje

?e 1iti raznesen po /elo2 or7aniz2u Otrov izaziva ve?i 1roj pro2jena u krvi kao >to suB

• pro2jena p( vrednosti;

• pro2jena 1roja krvni0 zrna/a i

• ke2ijske reak/ije sa ko2ponenta2a krvi

Filo koji kontakt otrova i krvi; 1ez o1zira koliko on du7o trajao; izazva?e

od7ovaraju?e pro2ene sastava i .unk/ije krvi 4na2o da je p( vrednost krvi u intervalu od

@;!5 do @;*5 Ovaj interval p( vrednosti je od izuzetne va+nosti za krvne ele2ente i nor2alnu

.unk/iju krvi Pri dejstvu na pri2jer 0loro.or2a dolazi do pada p( vrijednosti krvi Odre=ene

supstan/e kao >to su 1enzen i +iva usporavaju koa7ula/iju krvi

)no7i otrovi dovode do 2or.olo>ke pro2jene i pro2jene u 1roju /rveni0 krvni0

zrna/a 'ako se; pri trovanju arseno2; pove?ava 1roj krvni0 zrna/a )no7o 3e>?i je slu3aj

s2anjenja 1roja /rveni0 krvni0 zrna/a; kao >to je slu3aj trovanja olovo2; 1enzeno2 i sl

Veliki 1roj toksi3ni0 supstan/a stupa u ke2ijsku reak/iju sa /entralni2 ato2o2 0e2o7lo1ina

:7vo+=e<; >to dovodi do pore2e?aja prenosa kiseonika po /ijelo2 or7aniz2u; pa tako nastaje

pore2e?aj disanja 'o je slu3aj sa u7ljen:II< oksido2; 0lorati2a; nitriti2a i dr

Otrovi na di7estivni siste2 2o7u delovatiB

• direktno i

• indirektno

*



#irektno djelovanje je karakteristi3no za korozivne otrove :jake kiseline; 1aze< koji

izazivaju povrede sluzoko+e ili zidova di7estivno7 siste2a Kod sla1ije7 dejstva; otrovi 2o7u

izazvati poja3ano lu3enje sekreta ili ke2ijsku upalu sluzoko+e Indirektno djelovanje

ispoljava se preko nervno7 siste2a; >to 2o+e dovesti do poja3ano7 teranja na povra?anje;

proliv ili ko2pletno s2irenje di7estivno7 siste2a

Što se ti3e jetre; ne2a intoksika/ije :trovanja< koje ne ispolji 2anja ili ve?a o>te?enja

jetrino7 tkiva pri2jer za to je 0roni3no trovanje etanolo2; izra+eno7 kod alko0oli3ara

Posljedi/a to7 trovanja je /iroza jetre; pod kojo2 se podrazu2ijeva s2e+uranje; skupljanje;

otvrdnu?e Sva toksi3na jedinjenja o>te?uju jetrino tkivo 'oksi3ne supstan/e djeluju na sr/e

direktno i indirektno #irektno djeluju odre=ena sredstva koja su 1iljno7 porekla; a nji0ovo

djelovanje se ispoljava u 2ali2 doza2a :=ur=evka; oleandra i dr< Indirektno dejstvo se

ispoljava preko nervno7 siste2a z1o7 pore2e?aja op>te7 stanja or7aniz2a

7- EKS!/OZIVNOS0 2 ZA!A/.IVOS0

Pri pri2jeni zapaljivi0 7asova i te3nosti 2o+e do?i do stvaranja s2je>a odre=eni0

7asova; odnosno para zapaljivi0 te3nosti sa vazdu0o2 Kon/entra/ija 7asova; odnosno para

zapaljivi0 te3nosti 2o+e do?i i do "J 4apaljivi 7asovi i pare zapaljivi0 te3nosti koje su

prisutne u s2je>i sa vazdu0o2 u dovoljnoj kon/entra/iji; u prisustvu izvora paljenja; rea7uju

sa kiseoniko2 iz vazdu0a i sa7orijevaju :!<

5



Eksplozija nastaje pri na7lo2 sa7orijevanju; pra?eno2 oslo1a=anje2 velike koli3ine

toplote sa7orijevanja i na7li2 pove?anje2 pritiska 7asova sa7orijevanja Dasovi i pare

zapaljivi0 te3nosti; koje na7lo sa7orijevaju u vazdu0u; zovu se zapaljivi 7asovi; odnosno

zapaljive pare; a nji0ova s2je>a sa vazdu0o2 zove se eksplozivna s2je>a Kao pri2jer 2o+e

se uzeti sa7orijejvanje 2etanaB

Ova eksplozivna s2je>a :6;5 J zapre2inski0 2etana<; pri paljenju eksplodira?e

najve?o2 ja3ino2; jer dolazi do potpuno7 sa7orijevanja

Eksplozivna s2je>a koja sadr+i toliko zapaljivo7 7asa i kiseonika iz vazdu0a; da nastupi

potpuno sa7orijevanje; zove se ste0io2etrijska s2je>a )e=uti2 do eksplozije 2o+e do?i i

kada je kon/entra/ija ni+a; odnosno vi>a od ste0io2etrijsko7 odnosa 4apaljivi 7asovi i pare

i2aju podru3je eksplozivnosti unutar koje7 oni 2o7u pri zapaljenju iz7oreti; a zavisno od

kon/entra/ije; pritisak eksplozije ?e 1iti 2anji ili ve?i

4a s2je>e su karakteristi3ne dvije 7rani/e eksplozivnostiB

• donja 7rani/a eksplozivnosti :#DEi sa vazdu0o2; da 2o+e do?i do sa7orijevanja Ako je ova

kon/entra/ija u s2je>i ni+a od te 7rani/e do eksplozije ne?e do?i; 1ez o1zira na ja3inu izvora

paljenja Dornja 7rani/a eksplozivnosti je 2aksi2alna kon/entra/ija zapaljivi0 7asova ili para

u s2je>i sa vazdu0o2 koja jo> 2o+e sa7orijevati S2je>e; koje i2aju ve?u kon/entra/iju od

navedene; tako=e su 1ezopasne za eksploziju; ali ovakve s2je>e na 7rani3noj liniji sa okolni2

vazdu0o2 2o7u la7ano iz7arati 1ez e.ekta eksplozije

,



&azli3ite zapaljive supstan/e i2aju razli3ite 7rani/e eksplozivnosti 'ako su za

vodonik 7rani/e eksplozivnosti * - @5 J zapre2inski0 U slu3aju vodonika eksplozija ne?e

do?i u s2je>i sa vazdu0o2 ako je kon/entra/ija vodonika ni+a od donje 7rani/e

eksplozivnosti :*J zap<; odnosno ako je vi>a od 7ornje 7rani/e eksplozivnosti :@5Jzap< U

podru3ju iz2e=u 7ornje i donje 7rani/e eksplozivnosti do?i ?e do eksplozije; ali eksplozija ?e

1iti utoliko sla1ija ukoliko je kon/entra/ija 1li+a 7rani/i eksplozivnosti Eksplozija se

pove?ava pri1li+avanju ste0io2etrijskoj kon/entra/iji; da 1i naja3a 1ila pri ste0io2etrijskoj

kon/entra/iji #onja 7rani/a eksplozivnosti karakteri>e se veliki2 vi>ko2 vazdu0a; dok se

7ornja 7rani/a eksplozivnosti karakteri>e veliki2 vi>ko2 zapaljive supstan/e Pri

ste0io2etrijskoj kon/entra/iji odnos 7orive supstan/e i vazdu0a jednak je teoretsko2 odnosu

Eksplozivne supstan/e 2o7u se pojaviti u o1liku 7asa; pare; 2a7le i pra>ine Eksplozivne

7rani/e jedne iste ko2ponente nisu konstantne

Porasto2 te2perature s2anjuje se donja; a pove?ava 7ornja 7rani/a eksplozivnosti

Eksploziju 2o7u izazvati uzro3ni/i koji izazivaju i po+arB at2os.erski i stati3ki

elektri/itet; trenje; oksida/ija; pla2en; +ar; iskra; neispravni elektri3ni ure=aji i dru7a sli3na

sredstva $edan od 3esti0 uzro3nika eksplozivne s2je>e je stati3ki elektri/itet %astaje kada se

na jedno2 2jestu skupi ve?a kon/entra/ija elektri/iteta da se preko iskre prazni; tako da 2o+e

zapaliti odre=enu s2je>u #o pra+njenja dolazi z1o7 pove?anja poten/ijala tijela na ko2e se

sakuplja stati3ki elektri/itet %a provodni/i2a koji su povezani sa ze2ljo2 ne2a zadr+avanja

ni skupljanja stati3ko7 elektri/iteta #o pojave stati3ko7 elektri/iteta naj3e>?e dolazi kod

@



kai>ni0 prenosnika; transportni0 traka; odnosno 7dje neki neprovodni supstan/al klizi preko

dru7o7; a 2o+e se sakupiti i na ljude; koji se kre?u izolovani od ze2lje :!6<

Sakupljanje stati3ko7 elektri/iteta spre3ava seB uze2ljenje2; odr+avanje2 odre=ene vla7e

u vazdu0u; pove?anje2 provodljivosti 2alo provodni0 supstan/ala i sli3ni2 2etoda2a

8- 0o$si&nost u životnoj sredini

Ekotoksikolo7ija ili toksikolo7ija +ivotne sredine opisuje >tetne e.ekte koje 2o7u

za7a=uju?e supstan/e da izazovu na +ive or7aniz2e u +ivotnoj sredini; odnosno kada >tetna

supstan/a nanosi >tetu ekosiste2u tada se radi o njeno2 ekotoksi3no2 dejstvu 4a



ekotoksikolo7iju 1itna su ona dejstva koja unose pro2ene u .unk/ionisanju i strukturi

ekosiste2a

'oksi3nost je svojstvo ili stepen otrovnosti :1iolo>ke aktivnosti< neke supstan/e za

+ivotinje ili 1iljke 'oksi3no dejstvo neke supstan/e jeste pojava >tetni0 e.ekata koji se

ispoljavaju u razni2 patolo>ki2 stanji2a u 3ovjeku ili +ivotinji

Pri djelovanju otrova dolazi do stvaranja novo7 stanja; odnosno ko2pleksaB otrov-+iva

supstan/a 'oksi3na reak/ija 2o+e i2ati reverzi1ilni karakter; odnosno ko2pleks otrov-+iva

supstan/a 2o+e da diso/ira na prvo1itne ele2ente; pa nastaje detoksika/ija

U potpunosti ne postoji jedinstvena de.ini/ija otrova; jer jedna ke2ijska supstan/a

zavisno od uslova :doza; 2jesto dejstva i dru7i0 uslova< 2o+e 1iti i 0rana i lijek i otrov 'ako

otrov 2o+e djelovati kao lek; a lijek kao otrov; >to zavisi od doze lijeka ili otrova %eke

supstan/e su otrovne za 3ovjeka; ali nisu otrovne i za +ivotinje Vele1ilje je otrovno za

3ovjeka ali ne i za ze/a

Otrovnost jedne iste supstan/e za 3ovjeka zavisi odB apsolutne unijete koli3ine;

kon/entra/ije; o1lika u koje2 je unijeta; na3ina uno>enja; otpornosti or7aniz2a i dr $edna ista

supstan/a 2o+e 1iti neop0odna or7aniz2u u 2ali2 koli3ina2a; u ne>to ve?i2 i ta3no

odre=eni2 doza2a lijek; dok u ve?i2 doza2a otrov :arsen<

Postoji ve?i 1roj de.ini/ija otrovaB

• sve je otrov i ni>ta nije li>eno otrovnosti; sa2o doza otrova 2o+e 7a u3initi skriveni2;

• otrov je supstan/a koja u 2ali2 koli3ina2a; dovedena u dodir sa +ivi2 or7aniz2o2;

prouzrokuje naru>avanje zdravlja ili uni>tenje +ivota;

• otrovi su supstan/e sposo1ne; pri djelovanju na +ivi or7aniza2; da izazovu na7le

pore2e?aje nor2alni0 +ivotni0 .unk/ija tj trovanje;

• otrovi su supstan/e koje izazivaju povrije=ivanje or7aniz2a ne2e0ani3ki2 pute2;

• otrovi su supstan/e koje izazivaju patolo>ke pro2jene ke2ijski2 pute2 i

• otrov ili otrovna supstan/a; uslovno se naziva takvo ke2ijsko jedinjenje koje;

une>eno u or7aniza2 u 2ali2 koli3ina2a; djeluje na nje7a ke2ijski ili .izi3ko-

ke2ijski i pri odre=eni2 uslovi2a 2o+e da prouzrokuje 1olest ili s2rt

Ove de.ini/ije na2 7ovore da su otrovi odre=ene ke2ijske supstan/e koje uti3u na

.iziolo>ke pore2e?aje or7aniz2a; pri 3e2u nastaje trovanje ili s2rt Pod trovanje2 ili

intoksika/ijo2 podrazu2ijeva se pore2e?aj .unk/ije or7aniz2a pod uti/aje2 otrovni0

supstan/a; >to 2o+e izazvati naru>avanje zdravlja i s2rt

6



Otrovi 2o7u 1itiB 2ineralno7; 1iljno7; +ivotinjsko7 i sinteti3ko7 porijekla U otrove

2ineralno7 porijekla spadaju soli te>ki0 2etala kao >to suB +iva; olovo; 1akar; /ink; 2an7an i

dr Otrove 1iljno7 porekla sa3injavajuB or7anske kiseline; alkaloidi; or7anski rastvara3i; estri i

dr Otrove +ivotinjsko7 porijekla 3ineB z2ijski otrovi; otrovi >korpiona; otrovi razni0 insekata;

dok u sinteti3ke otrove u1raja2o pesti/ide; plasti3ne 2ase i sli3na jedinjenja Pojedina

ke2ijska jedinjenja 2o7u izazvati s2rt 3ovjeka u 2ali2 koli3ina2a dok dru7a u znatno

ve?i2 Podjelu otrova na osnovu toksi3nosti izvr>ili su Dleson i saradni/i

'oksi3ne supstan/e u +ivotnu sredinu 2o7u dospjeti u vidu pare; 7asa; aerosola;rastvora i sl ivi svijet 2o+e 1iti jednokratno ili vi>ekratno eksponiran razli3iti2 toksi3ni2

supstan/a2a prisutni2 u +ivotnoj sredini Ako je kon/entra/ija toksi3ne supstan/e u at2os.eri

dovoljno visoka da izazove toksi3ni e.ekat; 7ovori se o akutnoj ekspozi/iji; a ako je

kon/entra/ija toksi3ne supstan/e niska; a ekspozi/ija du7otrajna; onda je to 0roni3na

ekspozi/ija 'oksi3ni e.ekat zavisi odB kon/entra/ije toksi3ne supstan/e; du+ine vre2ena

ekspozi/ije :izlo+enosti<; zdravstveno7 stanja or7aniz2a; .izi3ko-ke2ijski0 oso1ina toksi3ne

supstan/e i 2eta1oliz2a toksi3ne supstan/e u or7aniz2u

Za$#ju&a$

Iz sve7a navedeno7 2o+e2o zaklju3iti da opasne 2aterije su supstan/e koje i2aju

vrlo toksi3na; oksidiraju?a; eksplozivna; ekotoksi3na; zapaljiva; sa2ozapaljiva i dru7a

svojstva opasna po +ivot i zdravlje ljudi i +ivotnu sredinu

Pod opasni2 2aterija2a podrazu2ijevaju se sve supstan/e u te3no2; 3vrsto2 i 7asovito2

stanju; koje nastaju o1avljanje2 djelatnosti i sadr+e 2aterije; odnosno ke2ijske ele2ente i

!



nji0ova jedinjenja; koja svoji2 oso1ina2a i ke2ijski2 reak/ija2a u7ro+avaju +ivotnu

sredinu; +ivot i zdravlje ljudi

Pre2a standardi2a EPA :a2eri3ka a7en/ija<; opasne 2aterije se de.ini>u kao odre=eni

3vrsti otpad ili ko21ina/ija 3vrsti0 otpadaka; koji u odnosu na koli3inu; kon/entra/iju; ili

.izi3ka; ke2ijska i in.ektivna svojstva; 2o7u izazvati ili u velikoj 2jeri pove?ati s2rtnost kao

i porast 0roni3ni0 i akutni0 o1oljenja; ili ukoliko se tretiraju na neod7ovaraju?i na3in 2o7u u

znatnoj 2jeri izazvati ne7ativne e.ekte na zdravlje ljudi i kvalitet +ivotne sredine Ova se

de.ini/ija pri2jenjuje i na te3ne i 7asovite 2aterije

Literatura

" )S/ %E&)I% PALI 9PO4%AVA%$E &OFEG :skripta za studente , dio<

Kiseljak; "*H"5

$ovanovi? L :tite +ivotne sredine u 7radovi2a;Ekolo>ki pokret %ovo7 Sada;

!"



* WWWdo2ino2a7azin/o2

5 0ttpBHHkrize2edijskestudijeor7

Documents

Opasne Materije u Zivotnoj Sredini