OKRUZNO JAVNO TUZILASTVO • KRIVICNI PREDMET BR. 22/99

DATUM: 10 OKTOBAR 2002

OKRUZNOM SUDU U MITROVICI

OPTUZNICA

U skladu sa uredbom UNMIK-a, br. 2001/2, clanovima 45. 262. i 337. Zakona o krivicnom postupku (ZKP), medjunarodni tuzilac podnosi ovu izmenjenu optuznicu protiv Vuckovic Miroslava, koji se tereti za delo Ratnog zlocina iz clana 142 Krivicnog zakona Jugoslavije [KZJ], u vezi sa clanovima 22 i 26 KZJ u saucesnistvu sa ostalima, i ucestvujuci u zajednickom kriminalnom planu, a u svrhu cinjenja ratnih zlocina.

POZADINA SLUCAJA

1. Od pocetka septembra 1998. pa do kraja juna 1999. oruzane snage Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), policija SRJ, te srpski mestani, usko povezani sa oruzanim snagama, ukljucujuci to i optuzenog, pocinili su ozbiljna krsenja medjunarodnog humanitarnog prava, naime, ratne zlocine, kako je to opisano u clanu 142. Krivicnog zakona Jugoslavije [KZJ], a protiv civilnog stanovnistva u naseljima Gusavac, Vinarce, Vidomiric, Suvi Do, te u drugim obliznjim naseljima.

40) PODACI 0 OPTUZENOM

2. VUCKOVIC MIROSLAV, po nadimku "Mosa", sin Momcila i Borke (devojacko prezime Jevtic), rodjen 22.09.1948. u selu Gornji Suvi Do, Srbin sa Kosova, opstina Mitrovica, gde mu je i prebivaliste. Udovac, otac dva sina, pismen, radi u Medicinskom centru kao vozac, zavrsio srednju tehnicku skolu. Vojnu obavezu regulisao u Kovinu 1967. i srednjeg je imovnog stanja, ranije neosudjivan, a u pritvoru od 23.08.1999.

Job No.: M763

Path name: Vuckovic case

Comp. No.: 00 Page of 24 Created on: 10/16/02 3:01 PM

Translated by: Nicholas Andrew & Aleksander Zivanovic

1

OPSTI PRAVNI NAVODI

3. U svim periodima relevantnim za ovu optuznicu, postojalo je stanje unutrasnjeg oruzanog konflikta, i to izmedju OVK i oruzanih snaga SRJ, na teritoriji Kosova. Obe oruzane formacije bile su pod odgovornom komandom, vrseci kontrolu na delovima teritorije Kosova, kako bi omogucili izvodjenje stalnih i uskladjenih vojnih operacija. Medjunarodni oruzani konflikt postojao je istovremeno kad i unutrasnji u periodu od 24.03.1999. do 12.06.1999.1

4. Delovanje, koje je definisano u clanu 142. KZJ, a koje je navedeno u ovoj optuznici, predstavlja ratni zlocin, posto svako od identifikovanih dela istovremeno cini krsenje primenjivih medjunarodnih zakona, ukljucujuci i zajednicki clan 3 za cetiri Zenevske Konvencije iz 1949, obicajno medjunarodno pravo primenjivo u unutrasnjem i medjunarodnom oruzanom konfliktu, Haska Konvencija iz 1899. i 1907, cetiri Zenevske Konvencije iz 1949, te Protokol I iz 1977. Zenevskih Konvencija od 1949 koji su primenjivi u unutrasnjem oruzanom konfliktu, te Dodatni Protokol II iz 1977. Zenevskih Konvencija iz 1949. kako su primenjivi u unutrasnjem oruzanom

konfliktu.

5. Sve zrtve ratnih zlocina o kojima se govorilo u optuzbama ove optuznice, su izricito zasticeni pripadnici civilnog stanovnistva, kao sto je to propisano clanom 142. KZJ, a u skladu sa gore pomenutim medjunarodnim zakonima.

6. Postoji veza [nexus] izmedju pocinjenih ratnih zlocina, kako je navedeno u ovoj optuznici, i unutrasnjeg i medjunarodnog oruzanog konflikta. Postojanje oruzanih konflikata igralo je znacajnu ulogu u sposobnosti optuzenog da izvrsi svoja nedela I njegove akcije su bile direktno vezane za oruzani konflikt.

Oruzani konflikt izmedju NATO drzava i SRJ predstavljao je tnedjunarodni oruzani konflikt. Poceo je 24.03.1999. pocetkom NATO vazdusne kampanje, i trajao je do 12.06.1999. kada su se snage SR.; povukle sa

Kosova na kraju NATO vazdusne kampanje.

Videti Tadica, Odluka Apelacionog veca o jurisdikciji 1995, para 84. koji kaze:

"Nespornoje da je oruzani sukob medjunarodnog karaktera, ako se desava izmedju dve drzave. Pored toga, u slucaju unutrasnjeg oruzanog konflikta, koji je izbio unutar teritorije jedne drzave, isti moze prerasti u

medhatarodni zavisno od okolnosti, maze bill medjunarodnog karaktera, a istovremeno biti i unutrasnji

oruzani konflikt), ako a) drugs drzava intervenise u tom konfliktu sa svojim frupama, iii, kao alternativa ako b) neki

od ucesnika u unutrasnjem oruzanom konfliktu deluje u line te d uge drzave." Path name: Vuckovic case I

[ Comp. No : 00 2 Translated by: Nicholas Andrew & Aleksander Zivanovic I Page of 24

I.Job No.: M763 Created on: 10/16102 3:01 PM

Created on: 10/16/02 3:01 PM

Tacka 1

0) Ubistvo Vahide Zeka i Fazile Sahiti

Miroslav Vuckovic je odgovoran za pocinjeno delo, ucestvujuci delujuci zajednicki sa ostalima u slucaju Ubistva Vahide Zeka, na dan negde oko 15.04.1999. u selu Gusavac u kuci Dzevata Zeke, iz clana 30. stay 2. tacke 1. 2. 3. i 5. Krivicnog zakona Kosova, te iz clana 22. i 26. Krivicnog zakona Jugoslavije. Vuckovic u saucesnistvu sa svoja dva sina, Bozurom

Bisevcem, Micom Kragovicem i ostalima, je ubio tako sto

je spaljena do smrti ill tako da su je prvo ubili, a zatim spalili kucu, i njene

ostatke.

7. Dela optuzenog desila su se tokom perioda kada je na Kosovu

preovladavao uonkuotmras

er ioodru

az oadn i 2k4o.n03ik1t9

, 9i t90

du

ot o1j 2m

.0e6ri. d9a9 s9e kbaildo ak joeje

od njih desilo tokom p

na Kosovu preovladavao unutrasnji oruzani konflikt. Ove dye kategorije konflikta su istovremeno postojale na Kosovu tokom

perioda od 24.03.1999. do 12.06.1999.

8. Optuzeni, kao izvrsilac ratnih zlocina, delovao je u ime i bio blisko povezan sa odmetnutim oruzanim snagama, naime sa armijom SRJ,

cime je predstavljao stranu u sukobu.

Optuzeni je ocito bio deo naoruzane grupe civila, od kojih su neki gotovo sigurno bill vojni rezervisti, i koje je naoruzanjem, u najmanju ruku u

Nivo povezanosti optuzenog sa njima je bio narocito visok tokom perioda od 14.04.1999. do 22.04.1999. kada su izvrseni najgori napadi na sela.

B. PRIKAZ KRIVICNIH DELA

U prikazu krivicnih dela, koji sledi, svakom pojedinacnom navodu tacaka dela ratnog zlocina prethodi navodjenje jednog ili vise konkretnih dela, koji bi mogli biti deo navedenog krivicnog dela, te koji bi mogli predstavljati konkretna dela iz Krivicnog zakona Kosova [KZK], a u vezi sa Krivicnim

zakonom Jugoslavije [KZJ].

znacajnoj meri, snabdela jugoslovenska policija i/ili jugoslovenska vojska.

Come. No.: 00

Job No • M763 Created on: 10/16/02 3:01 PM

Miroslav Vuckovic je odgovoran za pocinjeno delo, ucestvujuci iii delujuci zajednicki sa ostalima u slucaju Ubistva Fazilje Sahiti, na dan ill negde oko 15.04.1999. u selu Gusavac u kuci Seljima Sahitija, iz clana 30. stay 2. tacke 1. 2. 3. i 5. Krivicnog zakona Kosova, te dIana 22. i 26. Krivicnog zakona Jugoslavije. Vuckovic je individualno i u saucesnistvu sa Bozurom Bisevcem i ostalima zaista ubio Fazile Sahiti tako sto je ona spaljena do smrti tako da su je prvo ubili, a zatim spalili kucu, i njene ostatke.

Tacka 1: Ubistva, kako to stoji u clanu 142, u vezi sa clanovima 22 i 26 KZJ, sto je obuhvaceno Paragrafom (a) Zajednickog clana 3 Zenevskih Konvencija iz 1949, Paragrafom 2(a) Dodatnog Protokola II Zenevskim Konvencijama iz 1949, i clanom 147 Cetvrte Zenevske Konvencije iz 1949

[Teske Povredel.

Tacka 2 Neizmerno mucenje ill narusavanje telesnog integriteta ill zdravlja

Miroslav Vuckovic je odgovoran za pocinjeno delo, ucestvujuci ill delujuci zajednicki sa ostalima u slucaju Nezakonitog pritvaranja, i to na brutalan nacin, Agrona Sahitija, u smislu clana 63. stay 4. Krivicnog zakona Srbije, a u vezi sa clanom 22. 126. Krivicnog zakona Jugoslavije na dan izmedj sa

u

14.04.1999. i 10.05.1999. u blizini seta Zabar, gde je optuzeni zajedno jos dvojicom muskaraca uhvatio i protivzakonito pritvorio Agrona Sahitija. Oni su ga pritvorili prvo u stambenom objektu, a zatim u stall, te mu je vezao gleznjeve na rukama zicom ill kablom i zatim ga okrutno pretukao u vise navrata tokom duzeg perioda. Optuzeni ga je takodje udarao u ledja kundakom puske, nanoseci mu trajnu povredu i bol, te ga je tukao i naneo povrede na celu koristeci noz. Zajedno sa svojim saucesnicima gurao mu je glavu u testo, skidao mu pantalone, raspravljajuci da Ii treba biti ubijen. On je takodje u prisustvu Sahitija maltretirao i tukao druge zarobljenike

Albance, sto je uzrokovalo dalji stress i traumu.

Miroslav Vuckovic je odgovoran za pocinjeno delo, ucestvujuci ill delujuci zajednicki sa ostalima u slucaju Pokusaja ubistva Abedina Jasarija u saucesnistvu sa ostalima na dan iii negde oko 17.04.1999. u blizini iii u selu Vinarce, u blizini glavnog puta, iz clana 30. stay 2. tacke 1. 2. 3. i 5. Krivicnog zakona Kosova, a u vezi sa clanovima 19, 22. 126. Krivicnog

zakona Jugoslavije.

Translated b : Nicholas Andrew & Aleksandar Zivenovic

Grupa naoruzanih muskaraca, ciji su clanovi bill optuzeni i Bozur Bisevac, kolektivno su pucali na Abedina Jasarija, koji je bio pogodjen u gornji deo tela i zadobio prostrelnu ranu. Navedeni hitac ispaljen je sa potrebnom namerom da se ubije, koju je optuzeni delio, bib da je on ispalio konkretno

zrno ili ne.

Tacka 2: Neizmerno mucenje narusavanje telesnog integriteta zdravlja

kako je to opisano u clan KZJ, u vezi sa clanovima 22. i 26. KZJ, i

obuhvaceno Para (a) Zajednickog Clana 3 Zenevskih Konvencija iz

1949.

Tacka 3 Unistavanje tudje imovine, te nezakonito i samovoljno unistavanje

Miroslav Vuckovic je odgovoran za pocinjeno delo, ucestvujuci ili delujuci

zajednicki sa ostalima u slucaju Ostecivanja tudje imovine u izn ili osu koji

prelazi 6000 DM, naime unistavanje izazvano vatrom, projektma, eksplozijama ili drugim sredstvima u periodu izmedju 01.04.199

9. i

10.05.1999. kuca u Gusavcu, i to Sterna Sahitija, Jakupa Sahitija, Abita

Sahitija, Sabana Beke, Fadilja SahitijaH, TafiljaHajdarija, Besljima Sadikua, Sahitija, Agrona Sahitija,

Zejnulaha Hajdarija, Imera Sadikua, ajdara Dzevata Zeke, Seljima Sahitija, Mirana Sahitija, ljeta Sahitija, hodze, Ragipa Sahitija, Murselja Sahitija, Veselja Sahitija, Agima Sahitija, Afrima Sahitija, Adema Sahitija, Gani Beke, Ljutfi Beke, Ljutfija Sahitija, Ekrema Beke, Dzevata Sahitija, Rifata Beke, Dzeljadina Sahitija, Dibrana Sahitija, Nedzmedina Sahitija, Bisljima Rusitija, Cezima Rusitija, Fehmija Sahitija, Dakljana Hajdarija, Dibrana Hajdarija, Sadika Sahitija, ldriza e Sanditi,

Hajarija,

Serifa Hajdarija, Adema Hajdarija, Seljima Hajdarija, Fazilj Serifa

Beke, Mehmeta Beke, Hakifa Sahitija, Bejtulaha Sahitija, Sokolja Sahitija, Semsija Sahitija, Sabana Sahitija i mnogih drugih kuca, te kuca u Vidomiricu, kao i mnogih drugih kuca u navedenim selima zajedno sa barakama, stalama, skladistima, garazama i ostalim pomocnim zgradama, te unistavanje i ostecivanje brojnih vozila, stogova sena, poljoprivrednih alatki, kucnih aparata i ostalih predmeta iz domacinstva i namestaja, te ubijanje stoke, svega toga kao imovine bib gore navedenih lica, bib drugih stanovnika Albanaca pomenutih sela, krivicna su dela, koja su pocinjena

5

od strane optuzenog u saucesnistvu sa ostalima, prema clanu 145. stay 2. Krivicnog zakona Kosova, a u vezi sa clanovima 22. i 26. Krivicnog zakona

Jugoslavije.

Tacka Unistavanje tudje imovine, te nezakonito i samovoljno

unistavanje, prema clanu 142. KZJ, u vezi sa clanov kola II ima Zenevs 22. i ki 26. KZJ, i

a

obuhvaceno Paragrafom 2(g) Dodatnog protoh Konvencij

iz 1949; i clanom 147. Cetvrte Zenevske Konvencije iz 1949

[Teske povredel.

Tacka 4 Kradja velike kolicine imovine

Miroslav Vuckovic je odgovoran za pocinjeno delo, ucestvujuci ili delujuci zajednicki sa ostalim999 lucaju Teske kradje, u mnogim prilikama izmedju

01.04.1999. i 10.05.1 u drustvu sa ostalima na narocito opasan i drzak

nacin, uz posedovanje oruzja ili opasnih naprava, koristeci bespomocnost i

tesku situaciju drugih lica; vozirar etrdankitho arala

it kossa

lihe l

vitoszkiilha aranztelicniatih

t evlresvta

z, ora

motokultivatora i ostalih poljop i ostale elektronske opreme, kucnih aparata I drugih

pdruge stoke, te ostale

a iz

dornacinstva, pomagala i namestaja, konja, goveda i pokretne imovine, nasilnim ulaskom u kuce i ostale objekte u Vid d omiricu, Gusavcu, Vnarcu i na imanja u vezi sa m selima, k o ja su pripaala

velikom broju seljana Albanaca, sto uklju

ticuje i kuce i imanja u Gusavcu, a

u vlasnistvu Abita Sahitija, Seljmana Avdiva, muslimanskog hodze, Dzevata Sahitija, Murselja Sahitija, Ljutfija Beke, Sabana Beke, Dzafera Rusitija, Dzeljadina Sahitija, Hetema Sahitija i Imera Rusitija, iz clana 135.

stay 1. tacke 1. 2. 3. 4. i 6. Krivicnog zakona Kosova.

Miroslav Vuckovic je odgovoran za pocinjeno delo, ucestvujuci iii delujuci zajednicki sa ostalima u slucaju Pljacke iz clana 141. stay 2. Krivicnog zakona Kosova, a u vezi sa clanovima 22. i 26. Krivicnog zakona Jugoslavije cinjenjem od 01.04.1999. do 10.05.1999. nekoliko dela teske kradje, kradje uz upotrebu nasilja razbojnistva, a na narocito tezak nacin

protiv stanovnika Vidomirica, Gusavca, V i ku c be i iinarcaci i Zaar, njihovu Gusavcu,

ih kuca i

druge imovine i imanja u tim selima, ukljucuju

amanja

vlasnistvo Abita Sahitija, Seljmana Avdiva, hodze, Dzevata Sahitija, Murselja Sahitija, Ljutfi Beke, Sabana Beke, Dzafera Rusitija, Dzeljadina

Translated ts Nicholas Andrew & Afeksandar Zwanovic Crested on 10/16/02 3:01 PM

Com No. 00 Pa of 24

7

Sahitija i Imera Rusitija, te, izmedju ostalog, veci broj vozila svih vrsta, narocito automobila i traktora, motokultivatora i ostalih poljoprivrednih alatki, satelitskih antena, televizora, te ostale elektronske opreme, kucnih aparata i ostalih predmeta iz domacinstva, uredjaja i namesta konja,

goveda i druge stoke, kao i kamione, traktore i ostala vozila, koja su im

cesto bila neophodna radi transPorta ukradene robe.

Tacka Kradja velike kolicine imovine iz clana 142. KZJ, u vezi sa

clanovima 22. i 26. KZJ, obuhvacena Paragrafom 2(g) Dodatnog Protokola II Zenevskih Konvencija iz 1949; Pljacka iz clana 142. u vezi sa clanovima 22. i 26. KZJ, obuhvacena Paragrafom 2(g) Dodatnog Protokola Zenevskih

Konvencija iz 1949; I clan 147 Cetvrte Zenevske Konvencije iz 1949

[Teske povredel.

Tacka 5 i Tacka 6

Ugrozavanje bezbednosti drugih Primena mera uznemiravanja i

terora

Miroslav Vuckovic je odgovoran za pocinjeno delo, ucestvujuci III delujuci zajednicki sa ostalima u slucaju Izazivanja opste opasnosti paljevinom,

eksplozijama I drugim opasnim aktivnostima I sredstvima u saucesnistvu

sa drugima, i to u nod ili negde oko nod 24.09.1998. na mestu gde je bio

okupljen veci broj ljudi, konkretno u blizini sela Gusdveceraa vac,

Ito vat

pri rom

ce iz su razlicitih pusaka i ostalog naoruzanja, od prej do zoe,

mu

neki ispaljivali i svetlecu municiju u tolikoj med, da je to izazvalo strb ill ah,

zaplasenost i paniku medju seijanima Gusavca, pa su neki od njih prinudjeni na bekstvo, odnosno pripremu za bekstvo, iz clana 157. stay 3. KZK, a u vezi sa clanovima 22. i 26. Krivicnog zakona Jugoslavije.

Miroslav Vuckovc je odgovoran za pocinjeno delo, ucestvujuci delujuci

zajednicki sa ostialima u slucaju Izazivanja opste opasnosti paljevinom,

esaksopslo

tzliijmama a

o di d

0r1ug

0i3m

. 1999opas

domo 0a9kt0

iv4n.o19st9im9 a a mestima gad ue je b

ucoe s

onkiusptvljue n

a veci

broj lica, naime, u ili oko sela Gusavac otvaranjz obziraem redovne

na to da vatr su e,

ujutro i uvece sa brda koja se nalaze iznad sela, be seoska imanja i zemlja bila okupirana i uzrokovali su svakodnevni strah,

zaplasenost i paniku medju seljanima Gusavca, pa su neki od njih bill prinudjeni na bekstvo prekidajuci rad na svojoj zemiji su to razmatrali, iz clana 157. stay 3. KZK, a u vezi sa clanovima 22. i 26. Krivicnog zakona

Jugoslavije.

Miroslav Vuckovic je odgovoran za pocinjeno delo, ucestvujuci ill delujuci zajednicki sa ostalima u slucaju Izazivanja opste opasnosti paljevinom, eksplozijama i drugim opasnim aktivnostima sredstvima u saucesnistvu sa ostalima od 10.04.1999. do 10.05.1999. na mestima gde je bio okupljen

veci broj lica, naime, u III oko seta Vidomiric, Gusavac i Vinarce, otvaranjem vatre iz razticitih tipova naoruzanja na i prema lici kuca i

ma u

objektima u tim podrucjima, te spaljivanjem mnogih njihovih pomocnih objekata, bez obzira da li je u njima neko bio, ukljucujuci i kuce u Gusavcu, vlasnistvo Hetema Sahitija, Jakupa Sahitija, Abita Sahitija, aha Sabana Beke, Fadilja Sahitija, Tafilja Sahitija, Agrona Sahitija, Zejnul Hajdarija, lmera Sadikua, Hajdara Hajdarija, Besljima Sadikua, Dzevata Zeke, Seljima Sahitija, Mirana Sahitija, Ijeta Sahitija, hodze, Ragipa Sahitija, Murselja Sahitija, Veselja Sahitija, Agima Sahitija, Afrima Sahitija, Adema Sahitija, Gani Beke, Ljutfi Beke, Ljutfija Sahitija, Ekrema Beke, Dzevata Sahitija, Rifata Beke, Dzeljadina Sahitija, Dibrana Sahitija, Nedzmedina Sahitija, Bisljima Rusitija, Cezima Rusitija, Fehmija Sahitija, Dakljana Hajdarija, Dibrana Hajdarija, Sadika Sahitija, Idriza Hajarija, Serifa Hajdarija, Adema Hajdarija, Seljima Hajdarija, Fazilje San

diti, Serifa

Beke, Mehmeta Beke, Hakifa Sahitija, Bejtulaha Sahitija, Sokolja Sahitija, Semsija Sahitija, Sabana Sahitija, te mnogih drugih kuca i kuca u Vinarcu, vlasnistvo Abedina Jasarija, Nuredina Jasarija, Hakifa Jasarija, Hasima Jasarija, Seljmana Avdiva, Rahima Mustafe, Biljala Musljiva, te mnogih

drugih kuca i u kca u Vidomiricu, kao i mnogih drugih kuca u navedenim

juci tu i barake, stale, skladista, garaze i ostale pomocne selima, ukljucu objekte, prema clanu 157. stay 3. Krivicnog zakona Kosova, a u vezi sa

clanovima 22. i 26. Krivicnog zakona Jugoslavije.

Tacka 5: Ugrozavanje bezbednosti drugih lica, iz clana 142, u vezi sa clanovima 22. i 26. KZJ, sto je obuhvaceno sa Paragrafom (a) Zajednickog clana 3 Zenevskih Konvencija iz 149, i Paragrafom 2(a) Dodatnog Protokola II Zenevskih Konvencija iz 9 1949 .

8

Tacka Primena mera uznemiravanja i terora, iz clana 142. u vezi sa

clanovima 22. i 26. KZJ, sto je obuhvaceno sa Paragrafom (a) Zajednickog clana 3 Zenevskih Konvencija iz 1949, i Paragrafom 2(a)

Dodatnog Protokola II Zenevskih Konvencija iz 1949.

C. PREDLOG

Da se zakaze i odrzi javni i usmeni pretres, te da se isti odrzi pred ovim sudom, te da sledeca lica budu pozvana da prisustvuju pretresu:

• Medjunarodni javni tuzilac za okrug Mitrovica

• Optuzeni Vuckovic Miroslav, koji ce biti doveden iz pritvorskog

centra u Mitrovici

• Pravni zastupnici pokojne Fazilje Sahiti i pokojne Vahide Zeka

• Sledeci svedoci: Fransoa Ventura, Danijel Bertran, Kristof Bori, dr Zan Katelin, dr Dominik Trendel, Semsi Sahiti, Abedin Jasari, Murselj Sahiti, Seljman Avdiu, Agron Sahiti, Ragip Sahiti, Ekrem Beka, Agip Sahiti, Dibran Sahiti, Dzevat Sahiti, Nedzmedin Sahiti, Seljim Sahiti, Hetem Sahiti, Abit Sahiti, Tafilj Sahiti, Hamit Sahiti, Ajet Sahiti, Naim Sahiti, Hisni Sahiti, Fehmi Sahiti, Sadije Seljimi, Sahin Hajdari, Imer Rusiti, Dzeljadin Sahiti, Ljutfi Sahiti, Fehmi Hasani, Gani

ka, Ljatif

Beka, Dzevat Zeka, Ferit Jasari, Spresa Hajdari, lzet

Be Haljiti,

Veselj Hasani, Nuradin Behami, Sabit Ademi, Dzeljadin Bahtiri,

Bejtulah Sahiti, Veselj Sahiti, Bahri Hajra.

• Svedok III svedoci, koje ce imenovati medjunarodni tuzilac kao svedoke po pitanju ratnog stanja, oruzanog konfliktaiii okupacije, koji su postojali na Kosovu tokom perioda navedenog u Tacki 1, to koji ce svedociti o ciljevima strana u

sukobu.

Created on: 10/16/02 3:01 PM Translated Nicholas Andnaw& Aleksandar Zivanowc

2. Da sud tokom postujoka, razmotri i pregleda fotografije, koje su

dokazni material, ostecenih kuca, PV br. 135/99, a koje je sacinila

francuska zandarmerija u Mitrovici, za) sa ostalim mogucim

dokumentima, fotografijama, video-zapisima ill drugim dokazima,

koje pripremi iii zaprimi tokom postupka.

3. Da sud tokom postupka, u cilju inspekcije i neophodneu krivi

rekonstrukcij dela.

e

dogadjaja, poseti sela pomenuta u gore datom prikazcnih

4. Da sud razmotri i uzme u obzir sve policijske i sudske spise, koji su trenutno na raspolaganju, a koji se odnose na hapsenje optuzenog u maju 1999. pod sumnjom teske kradje, te da isti sud potrazi slicne spise, koji bi eventualno mogli postojati bib na Kosovu, bib u Srbiji,

ostupak. a koji se odnose na isti istrazni p

5. Da svi svedoci, koji pripreme beleske iii zapisnike bilo kakve vrste u vezi sa predmetom njihovih iskaza, mogu na iste da se pozovu u

davanju iskaza tokom ovog postupka.

6. Da svi bolnicki iii zatvorski spisi o fizickom stanju optuzenog u vreme

u biti prezentovani ovom sudu tokom postupka kao hapsenja mogu dokazni maternal o njegovom fizickom stanju u to vreme.

7. Da u skladu sa clanom 191. stay 2. tacke 1. 3. i 4. ZKP-a, pritvor

protiv optuzenog Vuckovic Miroslava bude produzen.

8. Da nakon odrzanog glavnog, usmenog i javnog pretresa sud optuzenog olasi krivim za pocinjeno krivicno delo i da mu se izrekne

g kazna u skladu sa zakonom.

D. OBRAZLOZENJE

Tokom perioda, od pocetka septembra 1998. a koji je zavrsio pocetkom

juna 1999. optuzeni je, kao pojedinac i u saucesnistvu sa

o ostalima, izvodio

aktivnosti protiv civila pojedinaca, civila koji nisu bill u stanju da pbegnu, te civilnih stanovnika i civilnih naselja Gusavac, Vinarce Vidomiric, Suvi Do, te ostalih naselja u okolini, sto je za posledicu imalo izazivanje smrtnih ishoda, teskih fizickih povreda, te teskih ill ozbiljnih zdraystvenih

10

poremecaja kod navedenih civila, sto se takodje ogledalo i u nehumanom postupanju prema njirna, uzrokujuci im velike patnje, odnosno narusavajuci njihov fizicki integritet ili zdravije. Navedene aktivnosti raselile su mnoge civile, te ih prisilile na preseljavanje, ponekad u vise navrata, ili cak i na napustanje samog Kosova, sto je ukljucivalo i primenjivanje mera do zbog njihove uznemiravanja i terora protiv njih, a ni zbog cega drugog etnicke pripadnosti, svodeci to na njihovo kolektivno kaznjavanje. Optuzeni je redovno vidjan kako nosi oruzje, cesto opisivano kao automatske puske. Redovno je vidjan, cesto u jutarnjim casovima, kako osmatra albanska sela, narocito selo Gusavac. Toliko je redovno vidjan tokom napada i tokom paljevine i pljacke, da je jedini zakijucak do kog se moze doci taj da

ocinili ove zlocine. Optuzeni je, u je on bio vodja medju Srbima, koji su p saucesnistvu sa ostatima, pucao i ranio civile. Konkretnije, ranio je Abedina Jasarija i majku Agrona Sahitija, napao mnoge od njih, konkretnije Agrona Sahitija, te optjackao imovinu civila, pokretnu i nepokretnu, ukljucujuci predmete iz domacinstva, motorna vozila, potjoprivredne masine i stoku, te nadalje, pojedinacno i u saucesnistvu sa ostatima unistio je veliku imovinu, konkretno, spaijivanjem kuca i pomocnih objekata civila u navedenim naseijima, bez ikakvog opravdanja, a u dva slucaja to je rezultiralo smrcu starijih zena, koje su zivele u dye od navedenih kuca u to vreme, a to su Vahide Zeka i Fazilje Sahiti.

Odsamog pocetka februara 1999. u Suvom Dolu je uspostavljena srpska kontrolna tacka, dok je u setu odrzavano cesto policijsko prisustvo. Putnici autobusa, Albanci, iskusili su ponizenja, maltretiranja i nasilje. Cetiri Albanca su ubijena od strane policije iii od strane naoruzanih civila na dan ili negde oko 28.03. u selu Suvi Do. Ovaj slucaj je prijavijen posmatracima OEBS-a, a isti ili veoma slican dogadjaj opisao je i Seljman Avdiu. Moguce je da je jos 24.09.1998. iskopan jedan ili vise rovova na uzvisenjima na liniji koja razdvaja Suvi Do od Gusavca, kako bi se Srbima iz Suvog Dola omogucilo da se sklone kada pucaju na selo Gusavac. Od pocetka manta 1999. kako je vec opisano, postojali su uobicajeni periodi ujutro i navece kada bi se pucato na selo Gusavac sa brda koja se nalaze izmedju tog sela i Suvog DoIa. Srbijanska policija, jugoslovenska vojska i Srbi iz samog Suvog Dola su strahovali i gajili nepoverenje prema selima Vidomiric, Gusavce, Vinarce, te prema udaljenijim selima, kao sto je Zabare, smatrajuci da ona predstavijaju opasnost po njihovu bezbednost. Smatrali su put, koji je isao od severne Mitrovice pored Vinarca i dalje prema Transkosovi rutom moguce i stvarne infiltracije OVK.

Translated b : Nicholas Andrew & Aleksandar Zivanovic

11

Oni su upravljali seoskim odborom, koji je imao sustinski tvrdolinijaske stavove i koji je bio umesan u dogadjaje u nod kada je otvorena teska, siroka i kontinuirana vatra na selo Gusavac, a do kojih je, dakle, doslo vecim delom nod 24.09.1998. Nakon toga je mestanima susednih albanskih sela Gusavac i Vinarce preneseno da im se vise ne moze garantovati bezbednost. Nema ni traga od dokaza da je bilo ikakvog zvanicn09 srpskog neodobravanja ovih necuvenih dogadjaja. Naprotiv, postoje dokazi da je pucnjava u nod 24.09.1998. dolazila i iz pravca policijskih ispostava u podrucjima Kostova Haradinaj i Sipolje. Na osnovu iskaza seljana Albanaca, koji su opisivali pucnjavu od 24.09.1998. to

Inside sa pucnjavom, paljevinom i pljackom koji su usledili kasnije, u

periodu od 01.03.1999. do 12.06.1999. Srbi mestani Suvog Dola posedovali su mnogo komada vatrenog oruzja, od lovackih pusaka i poluautomatskih pusaka, do automatskih pusaka, te mozda jedan ili vise

teskih mitraljeza. Po su i municiju za njih, sto je ukljucivalo i

svetlece metke. Iskazi Mice Kragovica i Bogoljuba Jevtica ukazuju na to da su rezervisti Vojske Jugoslavije bill u selu mozda od pocetka aprila 1999. Mazda su redovno bill tamo i ranije cak i ako nisu bill tamo stacionirani.

Tokom napada na Vidomiric i Gusavac na dannegdea oko 14.04.115.04.

1999. upotrebljen je najmanje jedan minobacac, a kutij za granatu kalibra 82 mm pronadjena je na jednoj od lokacija napada. Veliki broj lica napao je to sela i nakon toga selo Vinarce, a mnogi od njih, iako ne svi, su vidjeni da nose uniforme delove uniformi. Napadi na sela imali su svoj redosled, planiranje i metode. Nivo napada 14.04. te stepen nasilja i stete nanesene

imovini, koji su uz to isli, bill su daleko Iznad mogucnosti sredstava i

sposobnosti planiranja male grupe selju unistavanju albanskih sana, te su zapravo sledili ela klaSi

u cnu

taktiku jugoslovenske vojske i policije i

proterivanju njihovih stanovnika, kako je zabe

izlezeno

su dolazili i vidjeno na drugim

mestima na Kosovu tokom rata. Na primer, napadi vise

pravaca i pratilnave naredbe da se sela napuste u roku od dva sata.

Nikakve males gne bi mogle proterati vise od hiljadu lica tako efikasno

i brzo.

Umesanost jugoslovenske vojske i policije je takodje evidentn 20.04t. a, so se vidi u

iz sledecih cinjenica: Pre svega, cinjenica da je policija oko stupila

vezu sa izbeglicama iz napadnutih sela Vidomiric i Gusavac, i nakon sto ih

je opljackala, usmerila ih je na put prema Peci.

12

Drugo, cinjenica da nije bilo pokusaja da se zaustave napadi na ta sela tokom ta tri-cetiri dana, kada se to dogadjalo, unatoc cinjenici da je sve to bilo ocito i vidljivo komandantima i zvanicnicima Mitrovice, obzirom na vatru, dim, pucnjeve, eksplozije, koji su pratili ta zbivanja. Trece, cinjenica

je da je tokom ti dana unutar Mitro moguBce kao

vice i u okolini Vidomirica, OES uspeo

da se uveri da su postojala proterivanja i ubistva Albanaca, odmazda za napade NATO na bazu jugoslovenske vojske u Mitrovici. Cetvrto, postojanje kontrolne tacke u Suvom Dolu samo za sebe govori da je bilo red o vojnom i policijskom prisustvu, i svi napadi, do kojih je doslo u

vezi sa Vidomiricem, Gusavcem i Vinarce m iz pravca Suvog Dola,

dljivi koji su ukljucivali i naoruzane seljane iz Suvog Dola, morali su biti vionima koji su kontrolisali kontrolnu tacku, odnosno osoblju koje je tu radilo. Peto, postoje dokazi da su u kuci, poznatoj kao 'Lolina kuca', boravili Srbi, i da su je koristili kao svoju privremenu bazu u Vinarcu tokom napada, koji su trajali izmedju 14.04.1999. i 22.04.1999. Sesto, postoji dokazi da je nekoliko dana nakon pocetka napada na Vinarce, u rejonu eto

m Nimanim napada iz

,

Albanac Seljman Avdiu video vojni konvoj i da je postao automatskog oruzja i minobacaca i da je tada doslo d

opo spaeni

ljivan vidjja sela

Cabra. Sedmo, neodredjenog dana u torn periodu, tuz je en

drustvu sezdesetak pripadnika paravojni snaga, koji su spremali hranu u no blizini kuce Smailja Hasanija. Istog dana

h, u blizini crkve je vidjeno voj

vozilo, koje je transportovalo neku vrstu topa. Osmo, 19.04.1999. pucalo se snajperom na Seljmana Avdiva, i to zestokom i preciznom vatrom iz pravca Vinarca, tj. podrucja Jasari. To se desilo istog dana kada je doslo do velike pucnjave i nasilja usmerenog protiv albanskih civila i izbeglica, i sve to naocigled srpske policije. Deveto, izvrsen je napad minobacacima kalibra 60 mm, i to na dan iii negde oko 16.05.1999. ili tu negde a napad su izvrsili vojni rezervisti, ukljucujuci Soleta Kragovica i BogoljRadovana

uba Jevtica,

a koji su tada bill u drustvu civila iz Suvog Dola, poimence, Apostolovica i Bozura Bisevca. Deseto, redovne snage vojske i policije

vidjane su to tog perioda, tokom napada na albanska sela, a nisu

preduzele nista da bi pomogle zrtvama iii da bi sprecile napadace. Naprotiv, cak su i pomagali, iako su neke vrste pomoci bile cisto precutkivanje. Jedanaesto, kako je svedocio Hamit Sahiredov

ti, policnoija I v sojska

su uvek vodile racuna o optuzenom i njegovoj "grupi", i su e

nalazili na udaljenosti od 200 do 300 metara od njega. Neki su nosili crvene poveze za glavu i mesavine uniformi, one vrste koja se obicno vezuje za pripadnike paravojnih snag, a kko je opisano u dokumentima

poput onog po imenu "Po naredbama"

a a, koji je obja vio Hjuman Rajts Voc

(Human Rights Watch).

13

Hamit Sahiti opisuje cetiri terenska vozila, koja su mogla da prevoze po deset Ijudi, kao deo snaga koje su napale sela Vidomiric, Gusavac i Vinarce u periodu od 14.04.1999. do 20.04.1999. Mada je naveo da je retko kada video policiju iii vojsku da pomazu u paljenju kuca, saradnja izmedju njih i optuzenog, kao i njegovih komsija iz Suvog Dola, se svodi samo na jednu stvar, a to je izvesnost da su sve snage, koje su ucestvovale u napadima, paljenju i pljackanju to tri sela, operisale zajedno, povezane sa oruzanim snagama.

Optuzeni, u svojim razlicitim napadima, je opisan kako nosi razlicite vojne, odnosno paravojne uniforme, a povremeno i civilnu odecu. Opisan je kao naoruzan. U vezi tvrdnje da je nosio vojnu iii paravojnu odecu, kao i oruzje, tuzilastvo upucuje na to kao na dokaz da je optuzeni imao veze sa srpskim vojnim i paravojnim snagama. Ova saradnja ide dalje od samog nosenja uniforme i ukazuje na prirodu i stepen aktivnosti optuzenog i cinjenice da one nisu mogle proci nezapazeno od strane zvanicnih srpskih vlasti. Ponekad je bilo ukljuceno mnogo Ijudi, a ponekad su takvi napadi bili toliko intenzivni, da bi ih i slepac primetio, a kamoli vlasti u obliznjoj Mitrovici, a takav je bio napad na civile u maju, koji su se sklonili u sumu na Grmovi, a taj napad je izveden minobacacima i lakim naoruzanjem, takvog opsega da bi to i slep covek primetio. Isto se odnosi i na paljenje sela, koje je u potpunosti opisano u daljem tekstu. Dim iz desetina zapaljenih objekata i eksplozije koje su to pratile, a nakon kojih su usledile kolone izbeglica, nikako nisu mogle ostati neprimecene od strane vlasti, a propustanje da za to odgovaraju optuzeni i drugi Srbi iz Suvog Dola, potvrdjuje da je stvarna saradnja izmedju optuzenog i ratnih vlasti postojala. Svedoci, koji opisuju optuzenog u razlicitim uniformama, su Semsi Sahiti, Seljman Avdiu, Ekrem Beka, Dzevat Sahiti i Ljutfi Sahiti.

411 Nije rec samo o uniformama, o broju napadaca i zmurenju vlasti, koji ukazuju na to da je optuzeni bio pripadnik oruzanih snaga, vec je postojalo sistematsko izvodjenje napada na albanska sela, narocito tokom aprila 1999. kao i karakter i stepen upotrebljavanog oruzja, koje svedoci pripisuju napadacima. Takodje treba imati u vidu dokaze o sistemu planiranja i nivou ucesca optuzenog, kao i mogucnost da je imao vodecu ulogu i izvrsenju opisanog ratnog zlocina. Tuzilastvo tvrdi da stepen istrajnosti optuzenog upucuje na to da je od pocetka septembra 1998. a narocito od marta 1999. do kraja, tj. do kraja maja 1999. optuzeni imao opstu i konstantnu nameru da napada pomenute zrtve.

Job No.: M763 Path name: Vuckovic case Comp. No.: 00 14 Created on: 10/16/02 3:01 PM Translated by: Nicholas Andrew & Aleksander Zivanovic Page of 24

Njemu ne treba suditi samo na osnovu pojedinih cinjenica, gde je on sam bio umesan, vec i na osnovu dela njegovih sinova i ostalih, koji su izvodili napade zajedno sa njim, jer se niko od njih nije zabavljao sam, ve je to bio sastavni deo sirih napada, koji su izvedeni kao deo zajednickog kriminalnog plana.

Cinjenice navedene u prethodna cetiri pasusa na zadovoljavajuci nacin utvrdjuju umesanost optuzenog i delovanje kao pripadnika jugoslovenskih oruzanih snaga. Optuzeni je ocito bio deo naoruzane grupe civila, od kojih su neki sigurno bill vojni rezervisti i ciji je znacajan deo oruzja, najmanje do jednog znacajnog nivoa obezbedjivala jugoslovenska policija i/ili vojska. Nivo povezanosti i bliskost optuzenog sa njima je bio visok narocito u periodu izmedju 14.04. i 22.04.1999. kada su se desili najgori napadi na sela. Do nivoa do koga su optuzeni i ostali Srbi iz Suvog Dola imali slobodu i diskreciju u nacinu na koji koriste svoje oruzje i u koracima koje preduzimaju u razlicitim fazama napada na sela svojih Albanskih komsija i da pale i pljackaju njihovu imovinu se onda moze reci da je ta diskrecija tolerisana, odobrena, a i izasla na videlo zbog politike jugoslovenske armije i jugoslovenske vlade koji su smatrali da je koncept naoruzanog srpskog drustva doprinos zastiti srpskih gradjana na Kosovu.

Tuzilastvo smatra da postoji veza [nexus] izmedju kriminalnog ponasanja optuzenogi i njegovih saucesnika i relevantnih oruzanih sukoba, koji se odnose na period izmedju 24.09.1998. i 12.06.1999. Postojanje oruzanog konflikta je odigralo vaznu ulogu u omogucavanju optuzenom da izvrsava svoja nedela.

Nesumnjivo je da su napadi izmedju 14. i 20.04.1999. bill usmereni na proterivanje Albanaca iz tri sela: Vidomiric, Gusavac i Vinarce. Posledice toga, konkretno, masovno proterivanje Ijudi, zena i dece svih starosnih dobi i zdraystvenih stanja, govore u prilog toj nameri. Veoma ocitu najezdu izbeglica, koje su u pocetku iz Vidomirica krenule ka Gusavcu, a onda iz ta dva sela ka Vinarcu, bilo je nemoguce prevideti; a ukoliko to i nije bila namera napadaca, onda bi se uzdrzali od svojih napada. Medjutim, naprotiv, oni su u tome istrajali. Da je bilo ikakve namere da se dozvoli albanskim seljanima da se vrate svojim kucama nakon napada, onda se nikada ne bi desila tolika paljevina i pljacka po selima, a to je bila opsteprisutna pojava u tim napadima.

Job No.: M763 Path name: Vuckovic case Comp. No.: 00 15 Created on: 10/16102 3:01 PM Translated by: Nicholas Andrew & Ateksandar Zivanovic Page of 24

Unistavanje kuca, trovanje bunara, ubijanje i kradja stoke, kao i paljenje pomocnih objekata, sve je to cinjeno sa jednom jedinom, ocitom namerom, a to je da se seljani nateraju u bekstvo i napustanje ovih podrucja. Aktivnosti policije, koja je krala od izbeglica, i koja ih je upucivala u drugom smeru, tj. ka Peci, ukazuju na saradnju na policijskom nivou, a da ne govorimo o vojnom nivou, a sve to u cilju proterivanja Albanaca iz tog okruga. Minobacacka vatra na prezivele, koji su se krill u planini Grmovi, takodje podrzava stay da je namera bila da Albanci budu proterani.

Nije bilo vojne potrebe za gore opisana dela. Ne postoje dokazi da je bilo neprijateljskih aktivnosti OVK iii druge vojne pretnje usmerene protiv Suvog Dola ili Mitrovice iz napadnutih albanskih sela. Ne postoje dokazi da je postojala bilo kakva suprotstavljena snaga, koja bi navela Srbe da napadnu navedena sela. Naprotiv, bilo je jasno da je celokupno stanovnistvo bilo u bekstvu. Cak i da se moglo naslutiti bilo sta sto bi Iloilo

• na pretnju, ovako masivno unistenje sela i njihovog stanovnistva, kao i njihove imovine, prevazislo je svaku mogucu meru u poredjenju sa takvom pretnjom.

Sva ova dela optuzenog su se desila u periodu dok je unutrasnji oruzani sukob bio predominantan na Kosovu i to u periodu izmedju 24.03.1999. i 12.06.1999. dok je trajao i medjunarodni oruzani konflikt na Kosovu. Ove dye kategorije sukoba su istovremeno trajale na Kosovu izmedju 24.03. i 12.06.1999. Kao rezultat gore navedenog, dela optuzenog i njegovih saucesnika, svode se na ozbiljno krsenje medjunarodnih zakona vezanih za medjunarodno pravo koje tretira medjunarodne i unutrasnje konflikte.

Dokazi u ovom predmetu ukazuju na to da je optuzeni aktivno saradjivao sa Srbima iz relativno malog srpskog mesta Suvi Do i drugih mesta. Optuzeni i njegovi saucesnici su bill neprijateljski orijentisani prema Albancima iz Gusavca, Suvog Dola i Vinarca, i to jos od septembra 1998. a tokom meseci koji su usledili, dolazilo je do sporadicne pucnjave na ova sela, narocito na Gusavac, i to uprkos albanskim izaslanicima, koji su trazili da razgovaraju o ovom problemu sa Srbima. Receno je da je optuzeni cesto ucestvovao u ovoj pucnjavi. Od pocetka marta 1999. optuzeni je povremeno i cesto, u drustvu drugih muskaraca, ukljucujuci i njegove sinove i coveka po imenu Bozur Bisevac, pucao iz lakog i drugog naoruzanja prema kucama pomenutih sela, kao i na seijane u njihovim njivama. Ovo se narocito odnosi na Gusavac. Optuzeni je cak pretio seljanima da ne idu na njive da rade.

Job No.: M763

Path name: Vuckovic case

Comp. No.: 00 Created on: 10/16/02 3:01 PM

Translated by: Nicholas Andrew & Aleksander Iivanovic

Page of 24

16

Ova pucnjava je plasila i remetila svakodnevni zivot, a to i jeste bio cilj optuzenog, pa je zato i istrajavao, kako bi ih demoralisao i ubedio da se presele na druge lokacije. Svedocenja o ovim dogadjajima u vezi sa pucnjavom, dali su Semsi Sahiti, Abedin Jasari, Murselj Sahiti, Seljman Avdiu, SeIjim Sahiti, Hamit Sahiti, Fehmi Sahiti, Sahin Hajdari, Ljutfi Sahiti i Tafilj Saljihu, izmedju ostalih.

Svedok Agron Sahiti opisuje tezak slucaj torture, kada je licno bio vezan bodljikavom zicom i pretucen, kao i tri druga Albanca, tvrdeci da je to uradio optuzeni zajedno sa jos dvojicom Ijudi iz sela Zabare. Kasnije su ti koji su bili sa Sahitijem pronadjeni mrtvi, i to sa jos uvek vezanim rukama. Ovaj teski slucaj je bio svirep, i trajao je nekoliko casova, i takodje se ogledao i u ponizavanju i degradiranju Agrona Sahitija u stravicnim uslovima, tako da je pretrpeo tesku emocionalnu traumu, nakon cega je izgubio svest. Jos uvek oseca bolove u ledjima, i to zbog povrede nakon udarca kundakom puske, kojim ga je udario optuzeni. On je udaren u lice sa nozem [od strane optuzenog] i tesko je povredjen.

Dugi niz godina, optuzeni je bolovao od povrede, zbog koje je u znatnoj meri sepao. On je krupan i nosi bradu. Lako je prepoznatljiv. Dugo je ziveo u selu u neposrednoj blizini kuca i njiva svojih zrtava. Njegov izgled je poznat gotovo svim svedocima koje je tuzilastvo imenovalo, a njegovi sinovi i prijatelj Bozur Bisevac su cesto bili sa njim. Ponasanje njegovih sinova, kako je opisao jedan svedok, ne ostavljaju prostora za bilo kakvu sumnju da optuzeni nije nijednom pokusao da ih odvrati od nasilja nad zrtvama u ovom slucaju, sto ukazuje i na njegovu lidersku ulogu, i nivo njegovog ucesca sa entuzijazmom. Odredjen broj svedoka, kao na primer Ekrem Beka, opisuje dolazak optuzenog na mesto napada automobilom iii motociklom. Ovaj pristup prevoznim sredstvima, a treba imati na umu da je optuzeni radio kao vozac sanitetskog vozila, omogucavao mu je da prevazidje problem hromosti i da to koristi kao alibi pred svojim poslodavcima u Mitrovici, tvrdeci da u odredjenim danima nije napadao i pljackao, vec radio svoj posao za koji je bio placen. Radno mesto optuzenog je veoma blizu mestima gde su pocinjena zlodela, za koja ga tuzilastvo tereti.

Job No.: M763 Path name: Vuckovic case Comp. No.: 00 17 Created on: 10r16 02 3:01 PM Translated by: Nicholas Andrew & Aleksander Zivanovic Page of 24

Ne postoje dokazi iz raspolozivih dokumenata o prisustvu na radnom mestu, koje su na raspolaganje optuzenom dali njegovi poslodavci, a koji bi dokazali bilo sta vise od cinjenice da je on u odredjene dane, kada su pocinjena krivicna dela, bio kratko prisutan na radnom mestu. Zapisi o prisustvu na radnom mestu ukazuju na to da je mogao jednostavno da se nakratko pojavi na poslu u 07:00 casova, a da je ceo dan mogao da provede negde drugde. U svojoj izjavi optuzeni je rekao da je redovno drzao sluzbeno vozilo kod svoje kuce, ali tvrdi i da je stanovao u Severnoj Mitrovici u torn vremenu, a ne u Suvom Dolu.

Tuzilastvo ce pozvati sud da izadje na lice mesta, tj. da poseti napadana sela, jer tvrdi da je to sustinski vazno da bi se pravilno ocenio kredibilitet svedoka i da bi se pravilno razumela ranjivost zrtava. Ovo narocito u vezi napada optuzenog i njegovi kompanjona na sela Vidomiric, Gusavac i Vinarce sredinom meseca aprila 1999.

Optuzeni je bio umesan u napade, kada su paljene kuce pre sredine aprila 1999. Medjutim, svedok Seljman Avdiu opisuje takav napad na selo Cabra krajem marta, to jos jedan, kada je optuzeni bio u velikoj grupi napadaca na kuce, koje svedok naziva i to na medji izmedju sela Kostova i Zupce, a pocetkom druge nedelje aprila. I ponovo pocetkom aprila, svedok Sadije Seljimi tvrdi da je videla optuzenog sa drugima kako pali njenu kucu, koja se nalazila na samom ulazu u selo Gornji Suvi Do. Kuce Jakupa i Sabana Sahitija su zapaljene negde pocetkom ;Nye nedelje aprila 1999. Optuzeni je delovao u sprezi sa sinovima i Bozurom Bisevcem, njegovim drugom, pri paljenju tih kuca, a takodje je ucestvovao u paljenju nekoliko dana ranije, kada je deo njegove grupe, u kojoj je verovatno bio i njegov stariji sin, proterao porodicu Sabana Sahitija iz njihove kuce.

Period, tokom kojeg su se odigrali glavni napadi, je zaista jasan. Vidljivo je prethodno planiranje i organizovanje. Napadi na Vidomiric desili su se oko 14.04.1999, istog dana kada se desilo nasilje velikih razmera, ubistva i proterivanja Albanskih civila u Mitrovici. Dana 15.04.1999. napadnuti su selo Gusavac i njegovi mestani, i to od strane velike grupe naoruzanih Srba, koji su naisli iz smera sela Vidomiric. Uvidjaj na licu mesta ce otkriti sudu da je njihov napad bio takav, da nije neuobicajeno da ono sto se desavalo od kuce do kuce nije mogao videti niko do seljana iz tog kraja.

Job No.: M763 Path name: Vuckovic case Comp. No.: 00 18 Created on: 10/16/02 3:01 PM Translated by: Nicholas Andrew & Aleksander Zivanovic Page o124

Priprema i priroda pocetnih napada u svojoj efikasnosti i planiranju je bila vojnog karaktera. Napad se izvodio, generalno govoreci, od kuce do kuce, dok su seljani bezali. Tuzilastvo tvrdi da dye starice, Fazilje Sahiti u kuci Seljima Sahitija, i Vahide Zeka, u kuci Dzevata Zeke, nisu uspele izbeci ispred paljevine pomenutih kuca, i zbog toga su i smrtno stradale kao posledica toga. Sud ce da proceni krivicu optuzenog za ove dye smrti, za koje tuzilastvo tvrdi da su nastale iskljucivo kao posledica napada koji je izveo optuzeni i njegovi kompanjoni. Svedocenja Semsija Sahitija, Seljima Sahitija, Dzeljadina Sahitija, Ljutfija Sahitija i ostalih, sva govore o ovim smrtima. Tuzilastvo tvrdi da se smrt Fazilje ne moze dokazati pozivanjem na telo, jer telo ne postoji, dok je, s druge strane, receno da su pronadjeni ostaci Vahide, koji su kasnije sahranjeni na lokalnom groblju. Medjutim, svi navedeni svedoci i mnogo drugih svedoka mogu posvedociti da, od vremena spaljivanja njihovih kuca, niko tokom ove dye godine nije nikada vise video starice. Nema nikakve sumnje da su njih dye mrtve, jedino je pitanje kako i kada su umrle. Stay je tuzilastva da je najverovatnije da su obe umrle u plamenu i svaka druga alternativa treba da se odbaci. Kada je rec o tome kako su umrle, velika je verovatnoca da su umrle u plamenu njihovih kuca, iako je moguce i spekulisanje da su ubijene na neki drugi nacin. Nacin na koji su stradale tog dana ne menja cinjenicu da su napadi i paljevina, u kojima je optuzeni uzeo puno ucesce u saucesnistvu sa ostalim napadacima, rezultirali smrtnim ishodima i da optuzeni snosi krivicnu odgovornost za iste, i posedovao je neophodni nivo namere i prethodnog predvidjanja za punu krivicnu odgovornost za ubistva. On je pretpostavio da ce kuca biti zapaljena, pretpostavio je da napad u kojem je on ucestvovao moze veoma lako uzrokovati smrti. Uprkos tome ucestvovao je u svemu sa entuzijazmom.

Cinjenice, koje ukazuju na to da je Vahide Zeka stradala u napadu od 15.04.1999. delimicno podrzavaju argument da je Fazilje Sahiti takodje umrla istog dana. Nije sumnjivo da ostaci nisu pronadjeni. Ono malo fragmenata koji su pronadjeni, tj. ostataka Vahide, jasno pokazuju potpuno izgaranje kostiju, a koje se desilo u zapaljenim kucama. Ukoliko su optuzeni i ostali napadaci bili toliko svirepi iii toliko ravnodusni da bi prouzrokovali smrt jedne starice, onda su toliko svirepi i ravnodusni da tako nesto i ponove i prouzrokuju i drugu smrt. Zestina napada na kucu Dzevata Zeke, gde je Vahide stradala, je ocita, zbog rupa od metaka, na spoljnim zidovima kuce. Sve u svemu, toga dana, stepen napada je bio toliko velik, da je svedok Abit Sahiti rekao da se zemija pod nogama tresla.

Job No.: M763 Path name: Vuckovic case Comp. No.: 00 19 Created on: 10/16/02 3:01 PM Translated by: Nicholas Andrew & Aleksandar Zivanovic Page of 24

•

Koristeci oruzje kao sto su minobacaci, koji su uz znanje optuzenog, konstantno korisceni u napadima na selo Gusavac i Vinarce posle 15.04.1999. ukazuje na njegovo kompletno prihvatanje svih zlodela i posledica nasilja tokom svih tih napada. Ocita mogucnost da minobacac ubije bilo koga, ukazuje na spremnost napadaca na civilne zrtve, kao sastavni deo njihovog delovanja.

Optuzeni je vidjen sa ostalim naoruzanim Ijudima na raznim mestima, a isti je bio clan grupe, koja je pucala na Abedina Jasarija, kada se nasao nedaleko od Vinarca, na dan iii oko 15.04.1999. Spremnost optuzenog na konstantnu surovost i svirepost prema seijanima Albancima se takodje vidi iz konstantnog pucanja na selo Gusavac tokom sest nedelja pre glavnog napada, koji se desio sredinom aprila 1999.

• Kao sto je pomenuto, paljenje i pljackanje Vidomirica je trajalo dva dana. Tom prilikom su neki seljani potrazili utociste u Gusavcu. Potom, paljenje i pljackanje Gusavca, o kome ce biti vise reci kasnije, je takodje trajalo dva dana, pa su mnogi zitelji izbegli iz Gusavca i potrazili utociste u Vinarcu, mestu koje je, a to sigurno nije slucajno, takodje spaljeno i opljackano oko tri dana kasnije, kako je opisao Seljman Avdiu. Stepen paljevine u ovim Selima; Gusavcu, Vinarce i Vidomiricu je bio veliki i tuzilastvo ne moze da precizira, ali postoje manje indicije u samom imenovanju od strane svedoka onih cije su kuce i pomocni objekti spaljeni. Bez namere da ogranicimo potpun opis razaranja, to imena su:

Jakup Sahiti, Murselj Sahiti, Serif Beka, Dzevat Zeka, Semsi Sahiti, Miran, Jonuz Sahiti, Abedin, Hajrulah, Nuredin, Hasim, Hakif, Cazim, Dibran Sahiti, Sefcet, Zejnulah, Asian, Rahim Mustafa, Biljalj Musliu, Hadzi Dani, Seljman Avdiu, Ragip Sahiti, Saban Beka, Ljutfi Beka, Rifat Beka, Dzevat Sahiti, Nedzmedin Sahiti, Seljim Sahiti, Hetem Sahiti, Abit Sahiti, Saban Sahiti, Ismet Sahiti, Miranajet Sahiti, Tafilj Sahiti, Hamit Sahiti, Ajet Sahiti, Fehmi Sahiti, Sadije Seljimi, Bisljim, Hajdar, Fadilj, Sadik, Ljutfi Sahiti, Naim Sahiti, Imer Sadiku i Dzeljadin Sahiti.

Neki od ovih ljudi su izgubili vise od samo jedne kuce. Mnogima od njih je opljackano imanje, vozila i stoka. Neizbezna posledica konstantnog kriminalnog delovanja optuzenog protiv albanskog zivlja u tim selima, je ogromna patnja, a samim tim ugrozavan je njihov telesni integritet i zdravlje, a uzrokovano je i njihovo proterivanje, tako da su kao beskucnici,

Job No • M763 Path name: Vuckovic case Comp. No.: 00 20 Created on: 10/16/02 3:01 PM Translated by: Nicholas Andrew & Aleksandar Zivanovic Page of 24

u strahu od nasilja i zastraseni, bez opljackanog imanja i stoke, bili prinudjeni da zive i prezivijavaju kako su znali i umeli, bez odgovarajuceg sklonista i to na duzi period. Brojni svedoci opisuju panicne zbegove, koje su prouzrokovali ti napadi. Ovo je cesto bilo pogorsano cinjenicom da su na ista mesta bezali zitelji raznih sela. Tuzilastvo poziva sud da razmotri cinjenicu da ne mozemo da procenimo nesrecu i pretrpljeni strah gledajuci na sve ovo "iz udobne fotelje". To iskustvo je nesumnjivo bib zastrasujuce, traumaticno, haoticno i zasigurno predstavlja krsenje Ijudskih prava.

Bez omalovazavanja iskaza u vezi sa drugim aspektima ponasanja optuzenog, svedoci koji uglavnom opisuju paljenja i pijacke pomenutih sela, su Semsi Sahiti, Abedin Jasari, Seljman Avdiu, Agron Sahiti, Ekrem Beka, Agim Sahiti, Dzevat Sahiti, Nedzmedin Sahiti, Seljim Sahiti, Hetem Sahiti, Abit Sahiti, Hamit Sahiti, Ajet Sahiti, Dzeljadin Sahiti i Ljutfi Sahiti.

Takodje je receno da je optuzeni bio deo grupe koja je u Vinarcu pucala na Abedina Jasarija i ranila ga na dan iii negde oko 17.04.1999. Receno je da je optuzeni licno pucao. Da li je optuzeni zaista pucao iii ne, a uz pretpostavku da jeste, i nezavisno od toga da li je metak pogodio Abedina Jasarija, receno je da je tim cinom, i drugim aktivnostima u saucesnistvu sa drugima optuzeni imao dovoljan stepen namere da ubije Abedina Jasarija, a taj dogadjaj je sastavni deo opstih dokaza o ratnom zlocinu, za koji se optuzeni tereti.

Sto se tice opsteg unistavanja imanja i pljackanja, kradje i provaljivanja, koje su svedoci opisali, jasno je da se ovo desavalo pre i tokom paljenja, kao i nasilje, i da je potrajalo nekoliko nedelja posle toga. Paljenje kuca je prisililo mestane na odlazak. Nakon sto su sela ociscena, moglo se lakse pristupiti prikupljanju imovine i stoke. Optuzeni i njegovi saucesnici su, kako je receno, zajedno ucestvovali u svemu tome. Ljutfi Sahiti opisuje kako je optuzeni skupljao i tovario stoku, to prikupljao predmete iz domacinstva, sto je potvrdio Dzeljadin Sahiti, izmedju ostalog. Odredjen broj svedoka opisuje paljenje vrednih vozila, koja su posedovali, zajedno sa kucama. Mada je ovakvo pljackanje, kradja i provaijivanje prethodilo i prevazilazilo dane najveceg nasilja, dakle sredinom aprila, ista su pocinili optuzeni i kompanjoni, koji su sa njim bill sredinom aprila 1999. i bilo je

Job No.: M763 Path name: Vuckovic case Comp. No.: 00 21 Created on: 10/16/02 3:01 PM Translated by: Nicholas Andrew & Aleksander Zivenovic Page of 24

sastavni deo ciscenja sela od Albanaca, i to u tolikoj men, da se realno moze smatrati sastavnim delom kontinuiranog ratnog zlocina i povezano za zajednickim kriminalnim naporima. Toliko pljackanje nije bilo moguce izvesti u samo nekoliko dana i moglo je samo da se desi nakon proterivanja civila Albanaca iz njihovih sela.

Negde oko 09.05.1999. optuzenog je uhapsila lokalna policija i verovatno je zadrzan u pritvoru do 10.06.1999. Istovremeno, znatna kolicina robe, ukljucujuci barem jedan traktor i nekoliko motornih vozila, zaplenjeno je u njegovoj kuci u Suvom Dolu. Tuzilastvo tvrdi da su zaplenjeni predmeti deo sadrzaja opljackane robe i u vezi sa zlocinima optuzenog. Nadalje se navodi da je i pored fizickog napora, potrebnog optuzenom da bi mogao da prikupi sve te stvari, unatoc hromosti, isti imao dovoljan nivo pokretljivosti da pocini ne samo dela pljacke, nego i sva druga krivicna dela za koja se optuzuje. Cinjenica da je optuzeni uhapsen i pritvoren od strane srpske policije, tj. srpskog sudije, ne slabi predmet tuzilastva. Pocinio je krivicno delo po kosovskim zakonima. Trebao je biti uhapsen mnogo meseci ranije. Postoje brojni dokazi, ranije citirani, kojim bi se utvrdilo da mu je pomagala srpska vojska i bar jedan deo policije, i da su ga podrzavali u njegovim nedelima, te saucestvovali u njima. Njegovo hapsenje ukazuje samo na to da su neki policajci, nakon njegovih najintenzivnijih kriminalnih aktivnosti, imali drugaciji stay. Uzrok ovome je mogla da bude vojna naredba izrecena na dan iii negde oko 19.04.1999. posto se zna da je doslo do pokusaja da se obuzdaju ekscesi svireposti, koja je uveliko bila usmerena protiv albanskih civila sirom Kosova.

Tokom celog perioda oruzanog sukoba, optuzeni je izvrsavao krivicna dela, za koja se tereti. Pored drugih dogadjaja u istom periodu, vlasti i

4110 organizovane vojne grupe unutar pokrajine su se prihvatile oruzanog obracuna i istrajale u torn sukobu. Ti sukobi su bili zasnovani na etnickim razlikama i rezultat istih je bilo proterivanje Kosovara, tj. Albanaca. Sve te cinjenice su dobro dokumentovane.Tyrdi se da su zastrasivanje i teror nad Albancima Kosovarima, sredstvima koja su ukljucivala i ubistva, paljenje, pljacku, bila deo opstih ratnih ciljeva jugoslovenskih vlasti koji su bili strana u medjunarodnom i u internom oruzanom konfliktu, a narocit cilj je bio proterivanje Kosovara Albanaca iz njihovih kuca, kako bi isti u takvim uslovima napustili Kosovo i te krajeve.

Job No.: M763

Path name: Vockovic case

Comp. No.: 00 Page of 24 Created on: 10/16102 3:01 PM

Translated by: Nicholas Andrew & Aleksandar Zivanovic

22

Optuzeni je sa svoje strane, pri ispitvanju porekao svaku krivicu. On je rekao da je tokom tog perioda vozio sanitetsko vozilo za dom zdravlja u Mitrovici. Mada je ziveo u selu Suvi Do, rekao je da je poznavao samo nekoliko Albanaca iz pomenutih sela, da sa njima nije bio u svadji, da im nije pocinio nikakvo zlo, a da je u svojstvu radnika zdraystvenog centra prema nekima od njih ispoljio i dobrotu. Takodje je tvrdio da je stepen invalidnosti njegovog levog stopala bio takav da ga je sprecavao u izvrsavanju vojne obaveze iii preduzimanju akcija za koje se optuzuje, posto uopste nije mogao da hoda. Rekao je da nije imao oruzja, niti uniformi, to da bi, da je bio pocinio ono sto mu se stavlja na teret, vec pobegao. U odredjenoj med, on se oslonio na alibi, kao na nacin svoje odbrane. Optuzeni nije sugerisao da su drugi koje je poznavao ucestvovali u pomenutim zlocinima.

PREDLOG ZA ZADRZAVANJE U PRITVORU •

Tuzilastvo predlaze da se pritvor produzi. Ovo cinimo na osnovu clana 191. a u vezi sa clanom 199. ZKP-a. Oslanjamo se na dole navedene stavke iz clana 191. ZKP-a:

a. stay 2.1. Tuzilastvo tvrdi da je neizbezno da ce optuzeni pobeci ukoliko bude pusten na slobodu i da nece biti unutar jurisdikcije ovog suda, i to zbog cinjenice da se ovde sigurno radi o dugom sudjenju, da je izgledno da ga ocekuje duga vremenska kazna, ukoliko bude osudjen. Njegove veze, koje je ovde imao, su sada pokidane i razbijene da bi ga ovde zadrzale. Nadalje, netrpeljivost Albanaca usmerena protiv njega je duboko ukorenjena, pa bi ga i to navelo na bekstvo.

b. stay 2.4. Kazna sa kojom se optuzeni suocava je duza od deset godina zatvora, a okolnosti pod kojima je optuzeni navodno pocinio krivicna dela za koja se tereti, su takve prirode da su proizvele narocito javno mnenje i raspolozenje. Smatra se da je za neometan tok krivicnog postupka, kao i za javnu bezbednost najbolje da optuzeni bude zadrzan u pritvoru. Tuzilastvo podvlaci da stay 2.4. ukazuje da treba uzeti u obzir reakciju javnosti i da ovo treba biti korisceno kao protivteza pravu optuzenog da bude pusten iz pritvora. UNMIK-ova uredba br. 1999/24, odeljak 1 (3) obavezuje pravosudje Kosova da primeni Garancije za ljudskih prava, u svim slucajevima kada ista dodju u sukob sa lokalnim zakonima, sto bi ovde mogao biti slucaj.

Path name: Vuckovic case Comp. No.: 00 Translated by: Nicholas Andrew & Aleksander Zivanovic 1 Page of 24

Job No.: M763 Created on: 10/16/02 3:01 PM 23

Cak i ako se ne primeni stay 2.4, tvrdimo da je zadrzavanje optuzenog u pritvoru potpuno ispravno, i to prema stavu 2.1. kao sto je vec receno.

Stoga, na osnovu gore iznesenog, ova optuznica je opravdana i na propisan nacin zasnovana na zakonu.

• MEDJUNARODNI JAVNI TUZILAC,

FILIP KING ALKOK (PHILIP KING ALCOCK)

Job No.: M763 Created on: 10/16/02 3:01 PM

Path name: Vuckovic case Comp. No.: 00 Translated by: Nicholas Andrew & Aleksander Zivanovic I Page of 24

24