ЕКОНОМИКА...Zivorad Gligorijevic, Ph.D, Nis Sreten Cuzovic, Ph.D, Nis Sofija Lihova, MSc, Kijev (Ukraine) Branko Mihailovic, MSc, Beograd EKONOMIKA is also financially supported

МЕЂУНАРОДНИ ЧАСОПИС ЗА ЕКОНОМСКУ ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ И ДРУШТВЕНА ПИТАЊА

ЕКОНОМИКАЧасопис излази шест пута годишње Година LIV, I-IV 2008., број 3-4ИЗДАВАЧ: Друштво економиста „Економика” Ниш СУИЗДАВАЧИ: Економски факултет у Нишу, Економски факултет у Приштини, Савез еко номиста Србије – Друштво економиста Ниша, Друштво рачуновођа и ревизора Ниш, Друш тво за маркетинг региона Ниш, Факултет за услужни бизнис – Сремска Каменица, Виша еко номска школа – Лесковац, Институт за економику пољопривреде – Београд.

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Проф. др Драгољуб Симоновић

УРЕДНИЦИПроф. др Борко Крстић

Економски факултет — НишПроф. др Славомир Милетић

Економски факултет – ПриштинаДр Александар Андрејевић

Факултет за услужни бизнис – Сремска КаменицаПроф. др Бранислав Ђорђевић

Факултет за индустријски менаџмент — КрушевацПроф. др Драго Цвијановић

Иститут за економику пољопривреде – Београд

УРЕДНИЦИ – САРАДНИЦИМр Зоран Симоновић (економија) Др Александар Ђурић (право)

РЕДАКЦИЈСКИ КОЛЕГИЈУМАкадемик Зоран Лакић, Подгорица Академик Станислав Ссргијович Јаценко, Кијев (Украјина)Др Слободан Видаковић, Сремска Каменица Др Радмило Тодосијевић, СуботицаДр Геза Де Си Тарис, Лугано (Швајцарска) Др Војин Калинић, СуботицаДр Јован Давидовић (Румунија) Др Жика Стојановић, ЛесковацДр Јуриј Књазев, Москва, (Русија) Др Радислав Анђелковић, ПриштинаДр Биљана Предић, Ниш Др Милица Костић, ПодгорицаДр J. Пападакис, Атина (Грчка) Др Иван Чарота, Минск, (Белорусија)Др Слободан Марковски, Скопје (Р. Македонија) Др Снежана Ђекић, НишДр Ана Јовановић, Београд Др Драгутин Шипка, Бања Лука (Р. Српска)

ИЗДАВАЧКИ САВЕТДр Бобан Стојановић, Ниш Др Јонел Субић, БеоградДр Евица Петровић, Ниш Др Александар Грубор, СуботицаДр Слободан Цветановић, Ниш Др Нада Барац, НишДр Душан Здравковић, Ниш Др А. Н. Барковски, МоскваДр Боривоје Прокоповић, Лесковац Др Стојан Богдановић, НишМр Бранислав Јованчић, Ниш Др Миодраг Јовановић, НишДр Љубиша Митровић, Ниш Др Зоран Аранђсловоић, НишДр Горан Миловановић, Ниш Др Срећко Димитријевић, ЛесковацДр Христивоје Пејчић, Приштина Др Бранислав Митровић, НишДр Живорад Глигоријевић, Ниш Др Сретен Ћузовић, НишМр Софија Лихова, Кијeв (Украјина) Мр Бранко Михаиловић, Београд

У финансирању „ЕКОНОМИКЕ“ учествује Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије

1. Часопис „Економика“ покренут је јула 1954. године и под називом „Нишки привред-ни гласник“ излазио је до јуна 1957. године, а као „Привредни гласник“ до краја 1969. го-дине. Назив „Наука и пракса“ носио је заюьучно са бројем 1/1973. год. када добија назив „Економика” који и данас има.

2. Часопис су покренули Друштво економиста Ниша и Друштво и инжењера и техничара Ниша (остало као издавач до краја 1964. године). Удружење књиговођа постаје издавач почев од броја 6-7/1958. године. Економски факултет у Нишу на основу своје одлуке броја 04-2021 од 26. 12. 1991. године постао је суиздавач „Економике”. Такође и Економски факултет у При-штини постао је суиздавач од 1992. године. Почев од 1992. године суиздавач „Економике“ је и Друштво за маркетинг региона Ниш. Као суиздавачи „Економике” фигурирали су у току 1990-1996. године и Фонд за научни рад општине Ниш, Завод за просторно и урбанистичко планирање Ниш и Корпорација Виннер Брокер Ниш.

3. Републички секретариат за информације СР Србије својим Решењем бр. 651-126/73-02 од 27. новембра 1974. године усвојио је захтев „Економике” за упис у Регистар новина. Скупштина Друштва економиста Ниша на седници од 24. априла 1990. године статутарном одлуком потврдила је да „Економика” има статус правног лица. На седници Скупштине Друш-тва економиста Ниш од 11. новембра 1999. године донета је одлука да „Економика” отвори посебан жиро-рачун.

4. Према Мишљењу Републичког секретариата за културу СР Србије бр. 413-516/73-02 од 10. јула 1973. године и Министарства за науку и технологију Републике Србије бр. 541-03-363/94-02 од 30 јуна 1994. године „Економика“ има статус научног и ранг националног часописа. „Економика” је почев од 1995. добила статус међуиародног економског часописа.

5. УРЕДНИЦИ: др Јован Петровић (1954-1958). Миодраг Филиповић (1958-1962), Бла-гоје Ма тић (1962-1964.), др Драгољуб Стојиљковић (1964-1967), др Миодраг Николић (1967-1973.), др Драгољуб Симоновић (1973-1984.), др Миодраг Јовановић (1984-3-4/1988) и др Драгољуб Симоновић (1990 – до данас).

Компјутерска обрада текста и графике: ЖЕЉКО ВЕЛИЧКОВИЋ 011/26-6363-2

Ликовна опрема:ПЕТАР ОГЊАНОВИЋ, ДРАГАН МОМЧИЛОВИЋ

Адреса:„Економика“ Друштво економиста18000 Ниш, Максима Горког 5/36Телефон Редакције 018/247-787, 245-763е-маил: [email protected]; http://www. ekonomika. org.yuЖиро рачун: динарски 160-19452-17; девизни 54430/3-Va-22300/0

Штампа:ГРАФИЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ „СВЕН” 18000 Ниш, Стојана Новаковића 10 Тираж: 500 примерака

Према мишљењу Министарства за науку, технологију иразвој Републике Србије бр. 413-00-139/2002-01 од 21.02.2002. „Економика “је публикација од посебног интереса за науку.

ТЕХНИЧКО УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ РАДОВАРадове слати писане ЋИРИЛИЦОМ у програму MS Word, на страни А-4 формата. Користити тип слова Times New Roman величине 10. У language bar-y за ћирилицу бирати тастатуру Serbian (Cyrilic), а за латиницу Serbian (Latin).

INTERNATIONAL JOURNAL FOR ECONOMIC THEORY AND PRACTICE AND SOCIAL ISSUES

ЕКОНОМИКАThe Journal is issued six times a year. Year LIV, I-IV 2008, Vol. 3-4PUBLISHER: Society of Economists „Еkonomika“, NisCOPUBLISHERS: Faculty of Economics, Nis, Faculty of Economics, Pristina, Union of Econo-mists of Serbia – Society of Economists, Nis, Society of Accountants and Inspectors of Nis, Society for Marketing of the Region of Nis, Faculty of serve business, Sremska Kamenica, High economy school, Leskovac, Institute of agricultural economics, Belgrade.

EDITOR-IN-CHIEF: Prof. Dragoljub Simonovic, Ph.D

EDITORS:Prof. Borko Krstic, Ph.DFaculty of Economics, Nis

Prof. Slavomir Miletic, Ph.DAssist. Teacher, Faculty of Economics, Pristina

Aleksandar Andrejevic, Ph.DPh.D Faculty of serve business, Sremska Kamenica

Prof. Branislav Dordevic, Ph.DPh.D Faculty for Industrial Management, Kruševac

Prof. Drago Cvijanovic, Ph.D Institute of agricultural economics, Belgrade

EDITORS – ASSOCIATES:Zoran Simonovic, MSc (economics) Aleksandar Duric, Ph.D (Law)

EDITORIAL BOARDAcademician Zoran Lakic, Podgorica Academician Stanislav Sergijovic Jacenko Kijev (Ukraine)Slobodan Vidakovic, Ph.D, Sremska Kamenica Radmilo Todosijevic, Ph.D, SuboticaGeza De Si Taris, Ph.D, Lugano (Switzerland) Vojin Kalinic, Ph.D, Suboticaloan Davidovici, Ph.D, Bucharest (Rumania) Zika Stojanovic, Ph.D, LeskovacJurij Knjazev, Ph.D, Moskva, (Russia) Radislav Andclkovic, Ph.D, PrigtinaBiljana Predic, Ph.D, Nis Milica Kostic, Ph.D, PodgoricaJ. Papadakis, Ph.D, Atina (Greece) Ivan Carota, Ph.D, Minsk, (Belarus)Slobodan Markovski, Ph.D, Skopje (R. Macedonia) Snezana Dekic, Ph.D, NisDragutin Sipka, Ph.D, Banja Luka (Republika Srpska) Ana Jovanovic, Ph.D, Beograd

PUBLISHING COUNCILBoban Stojanovic, Ph.D, Nis Jonel Subic, Ph.D, BeogradEvica Petrovic, Ph.D, Nis Aleksandar Grubor, Ph.D, SuboticaSlobodan Cvctanovic, Ph.D, Nis Nada Barac, Ph.D, NisDusan Zdravkovic, Ph.D, Ni§ A. N. Barkovski, Ph.D, MoskvaBorivoje Prokopovic, Ph.D, Leskovac Stojan Bogdanovic, Ph.D, NisBranislav Jovancic, MSc, Nis Miodrag Jovanovic, Ph.D, NisLjubisa Mitrovic, Ph.D, Nis Zoran Arandelovoic, Ph.D, NisGoran Milovanovic, Ph.D, Nis Srecko Dimitrijcvic, Ph.D, LeskovacHristivoje Pejcic, Ph.D, Pristina Branislav Mitrovic, Ph.D, NisZivorad Gligorijevic, Ph.D, Nis Sreten Cuzovic, Ph.D, NisSofija Lihova, MSc, Kijev (Ukraine) Branko Mihailovic, MSc, Beograd

EKONOMIKA is also financially supported by the Ministry of Scienceand Environment Protection of the Republic of Serbia

1. The journal EKONOMIKA was initiated in July 1954. It was published as „Nis Economic Messenger“ till June, 1957 and as „The Economic Messenger“ till the end of 1969. The title „Science and Practice“ it had till the issue 1/1973 when it changed its name into EKONOMIKA as it is entitled today.

2. The Journal was initiated by the Society of Economists of Nis and the Society of Engineers and Technicians of Nis (the latter remained as the publisher till the end of 1964). The Society of Accountants became its publisher starting from the issue no. 6-7/1958. The Faculty of Economics, Nis, on the basis of its Resolution No. 04-2021 from December 26, 1991, became the co-publisher of EKONOMIKA. Likewise, the Faculty of Economics of Pristina became the co-publisher since in 1992. Starting from 1992, the co-publisher of EKONOMIKA has been the Society for Marketing of the Region of Nis. Other co-publishers of EKONOMIKA included, in the period 1990-1996, the Foundation for Scientific Work of the Municipality of Nis, the Institute for Spatial and Urban Planning of Nis and the Corporation Winner Broker, Nis.

3. The Republic Secretariat for Information of the Socialist Republic of Serbia, by its Resolution No. 651-126/73-02 from November, 27, 1974, approved of EKONOMIKA’s requirement to be introduced into the Press Register. The Assembly of the Society of Economists of Nis, at its session on April 24, 1990, by its statutory resolution, confirmed the legal status of EKONOMIKA. At the session of the Assembly of the Society of Economists, Nis, on November 11, 1999, the resolution was adopted that EKONOMIKA was to open its own bank account.

4. According to the Opinion of the Republic Secretariat for Culture of the Socialist Republic of Serbia No. 413-516/73-02 from July 10, 1973 and the Ministry for Science and Technology of the Republic of Serbia No. 541-03-363/94-02 from June 30, 1994, EKONOMIKA has the status of a scientific and national journal. Starting from 1995, EKONOMIKA has been having the status of international economic journal.

5. EDITORS: dr Jovan Petrovic (1954-1958.). Miodrag Filipovic (1958-1962), BlagojeMatic (1962-1964.), dr Dragoljub Stojiljkovic (1964-1967), dr Miodrag Nikolic (1967-1973.), dr Drag-oljub Simonovic (1973-1984.), dr Miodrag Jovanovic (1984-3-4/1988) i dr Dragoljub Simonovic (1990-till the present day).

Computer Support:ŽELJKO VELIČKOVIĆ011/26-6363-2

Cover:PETAR OGNJANOVIĆ, DRAGAN MOMČILOVIĆ

Address:„Ekonomika“, Society of Economists18000 Nis, Maksima Gorkog 5/36Phone: +381 182 47 787, +381 18 245 763e-mail: [email protected]; http://www.ekonomika.org.yuBank Account: 54430/3-Va-22300/0

Printed by:GRAFICKO PREDUZECE SVEN18000 Nis, Stojana Novakovica 10

Copies: 500

TECHNICAL INSTRUCTIONS FOR PAPERSWork shold be sent in MS Word text processor, on the A-4 form of page, Times New Roman, size of font 10

According to the Opinion of the Ministry for Science, technology and Development of the Republic of Serbia No. 413-139/2002/01 from February 21. 2002, EKONOMIKA is a publication

of special interest for science.

МЕЖДУНАРОДНИИ ЖУРНАЛ ПО ЭКОНОМИЧЕСКОЙ ТЕОРИИ И ПРАКТИКЕИ ОБЩЕСТВЕННЫМ ВОПРОСАМ

ЕКОНОМИКАЖурнал издается шесть раз в году. Год LIV, I-IV 2008, № 3-4ИЗДАТЕЛ: Общество экономистов „Экономика“ Ниша.СУИЗДАТЕЛИ: Экономический факультет в Нише, Экономический факультете в Приштине, Союз экономистов Сербии, Общество экономистов г. Ниша, Общество бухгалтеров и ревизоров г. Ниша, Общество маркетинга региона г. Ниша, Факультет в услужни бизнис, Сремска Каменица, Высшая школа экономии, Институт экономики сельского хозяйства – Белград.

ГЛАВНЫЙ И ОТВЕТСТВЕННЫЙ РЕДАКТОРПроф. д.н. Драголюб Симонович

РЕДАКТОРЫПроф. д.н. Борко Крстич

Экономический факультет г. НишПроф. д.н. Славомир Милетич

Экономический факультет г. ПриштинаПроф.д.н. Александар Андреисвич

Факультет в услужни бизнис, Сремска КаменицаПроф. д.н. Бранислав Джорджевич

Факультет промышленного менеджмента, г. КрушевацПроф. д.н. Драго Цвийанович

Институт экономики сельского хозяйства – БелградРЕДАКТОРЫ – СОТРУДНИКИ

К.н. Зоран Симонович (экономия) Д.н Александр Джурич (право)РЕДАКЦИОННАЯ КОЛЛЕГИЯ

Академик Зоран Лакич, Подгорица Акадс. Сташслав Ссрпйович Яценко, Киев (Украина)д.н. Слободан Видакович, Сремска Каменица д.н. Радмило Тодосийевич, Суботицад.н. Гсза Де Си Тарис, Лугано (Швейцария) д.н. Войин Калинич, Суботицад.н. Иоан Давидовици, Бухарест (Румыния) д.н. Жика Стојанович, Лесковацд.н. Юурий Князев, Москва (Россия) д.н. Радислав Анджелкович, Приштинад.н. Биляна Прсдич, Ниш д.н. Милица Костич, Подгорицад.н. Й. Пападакис, Афины (Греция) д.н. Иван Чарота, Минск, Минск, (Беларусь)д.н. Слободан Марковски, Скоплье (Р. Македония) д.н. Снсжана Джекич, Нишд.н. Драгутин Шипка, Баня Лука (Р. Сербия) д.н. Ана Јованович, Белград

СОВЕТ ИЗДАТЕЛЕЙд.н Бобан Стоянович, Ниш д.н. Йонел Субич, Белградд.н. Евица Петрович, Ниш д.н. Александар Грубор, Суботицад.н. Слободан Цвстанович, Ниш д.н. Нада Барац, Нишд.н. Душан Здравкович, Ниш д.н. А. Н. Барковский, Москвад.н. Боривос Прокопович, Лесковац д.н. Стоян Богданович, Нишк.н. Бранислав Йованчич, Ниш д.н. Миодраг Йованович, Нишд.н. Люубиша Митрович, Ниш д.н. Зоран Аранджслович, Нишд.н. Горан Милованович, Ниш д.н. Сречко Димитрисвич, Лесковацд.н. Христивос Псйчич, Приштина д.н. Бранислав Митрович, Нишд.н. Живорад Глигорисвич, Ниш д.н. Срстен Чузович, Нишк.н. София Лиховая, Киев (Украина) к.н. Бранко Михаиловић, Белград

В финансировании „ЭКОНОМИКИ“ участвуетМиньистерство наук и защиты окружающй среды Республики Сербии

1. Журнал „Экономика“ начал издаваться с июля 1954 года и под названием „Нишский хозяйственный вестник“ выходил до июня 1957 года, а как „Хозяйственный вестник“ – до конца 1969 года. Название „Наука и практика“ носил заключительно с № 1/1973 г., когда и получил название „Экономика“, которое имеет и сейчас.

2. Журнал основали Общество экономистов Ниша и Общество инженеров и техников Ниша (оставались издавателями до конца 1964 года). Объединение бухгалтеров становится издателем начиная с № 6 – 7 / 1958 года. Экономический факультет в Нише на основании своего Решения № 04 – 2021 от 26.12.1991 года стал соиздателем „Экономики“. Также и Экономический факультет в Приштине стал соиздателем с 1992 года. Начиная с 1992 года соиздателем „Экономики“ становится Общество маркетинга региона г. Ниша. Как соиздатели „Экономики“ в течении 1990 – 1996 года фигурировали Фонд по научным работам, опщины Ниш, Институт урбанистического планирования Ниша и Корпорация Winner Broker Ниш.

3. Республиканский секретариат по информации СР Сербии своим Решением №651-126/73-02 от 27 ноября 1974 года принял заявление „Экономики“ о входе в состав Регистра газет. Собрание Общества экономистов г. Ниша на заседании от 24 апреля 1990 г. Уставным решением подтвердил, что „Экономика“ имеет статус правового лица. На заседании Собра-ниея Общества экономистов г.Ниша от 11 ноября 1999 г. принято решение об открытии „Экономикой,, отдельного расчетного счета.

4. Согласно мнению Республиканского секретариата по культуре СР Сербии №413-516/73-02 от июля 1973 г. и Министерства науки и технологии Республики Сербии №541-03-363/94-02 от 30 июня 1994 г. „Экономика“ имеет статус научного и ранг национального журнала. С начала 1995 года „Экономика“ получила статус международного экономического журнала.

5. СОСТАВИТЕЛИ: д.н. Йован Петрович (1954-1956), Миодраг Филиппович (1958-1962), Благое Митич (1962-1964), д.н. Драголюб Стойилькович (1964-67), д.н. Миодраг Николич (1967-1973), д.н. Драголюб Симонович (1973-1984), д.н. Миодраг Йованович (1984 – 3-4/1988) и д.н. Драголюб Симонович (1990 и в настоящее время).

Компьютерная обработка текста и графика:ЖЕЉКО ВЕЛИЧКОВИЋ011/26-6363-2

Худ.оформление:ПЕТАР ОГНЯНОВИЧ, ДРАГАН МОМЧИЛОВИЧ

Адрес:„Економика“ Друштво економиста18001 Ниш, Максима Горког 5/36Телефон редакции +381 18 247 787, +381 18 245 763e-mail: [email protected]; http://www.ekonomika.org.yuРасчотный счет: 54430/3-Va-22300/0

Печать:ПРЕДПРИЯТИЕ ГРАФИКИ „СВЕН“18000 Ниш, Стојана Новаковича 10

Тираж:500

ТЕХНИЧЕСКИЕ УПУТСТВО ДЛЯ ПИСАНИЯ ТРУДОВТруды поссылать, написсанные кириллицей в программе MS Word, на с. А-4 формы. Использовать тип букв Times New Roman, размером 10.

Согласно мнения Министерства науки, технологии и развития Республики Сербии№ 413-00-139/2002 - 01 от 21.02. 2002 „Экономика“ явлает ся публикаци

ей особо интересной для пауки.

ЕКОНОМИКА 9

GEOPOLITIČKA TRANZICIJA BALKANA I NOVE EVROPE I NJIHOVA ULOGA

U USLOVIMA MONOCENTRIČNE GLOBALIZACIJE SVETA1

RezimeUraduse razmatraulogaBalkana inoveEvropeugeopolitičkoj tranzicijisveta.Ucentruautoroveanalize jepoložajSrbije iBalkana igeostrateškaodmeravanjasnagausavremeneosti.AutorukazujenaobnovugeopolitičkogznačajaBalkana,položajSrbije,kaoivažnostusponaRusijezaizgrađivanjemultipolarnogsveta.Uovomkontek-stuposebnosepotenciraulogaprivredneikulturnesaradnjeizmeđuRusijeibalkanskihzemalja. Ključne reči: Balkan, nova Evropa, Rusija, Kosovo, novi svetski poredak

1Rad jedeo istraživačkedelatnostiautoranaprojektu149014DKultura mira, identiteti i međuetnički odnosi u Srbiji i na Balkanu u procesu evrointegracija,kojiserealizujenaFilozofskomfakultetuuNišu,afinansiragaMinitarstvonaukeRS.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrLjubišaMitrovićFilozofski fakultet – Niš

10 ЕКОНОМИКА

THE GEOPOLITICAL TRANSITION OF THE BALKANS AND NEW EUROPE AND THEIR ROLE IN THE CONTEXT OF THE

MONOCENTRIC WORLD GLOBALIZATION

SummaryThepaperdiscussestheroleoftheBalkansandnewEuropeinthegeopo-liticalworldtransition.Thefocusoftheauthor’sanalysisisthepositionofSerbiaandtheBalkansaswellasthegeostrategicalestimationofforcesinthecontemporaryworld.TheauthorindicatestherenewalofthegeopoliticalsignificanceoftheBalkans,the

positionofSerbia,aswellasthesignificanceoftheriseofRussiaforbuildingthemulti-polarworld.InthiscontexttheroleofeconomicsandculturalcooperationbetweenRussiaandtheotherBalkancountriesisespeciallyemphasized.

Key words: the Balkans, new Europa, Russia, Kosovo, new world order

Balkan ima, od stvaranja zemlje, kroz vekove, arhitekturu druma i hana... Balkan je jedno ve-liko groblje raznih gospodarenja i civilizacija.

IsidoraSekulić

Feniks geopolitike na kraju XX veka i početkom novog milenijumaGeopolitika kojajebilajakouticajnanaukauprvojpoloviniXXveka,dugojeposle

drugogsvetskogratapotiskivanaizamenjivanahladnoratovskomideološkomretorikom.Međuistraživačimasečaksteklouverenjedajeonapar excelenceburžoaskanauka,tedajetrebaotpisatikaoinstrumentpolitikološkeanalize.Isticalosedausavremenosti–geo-politikuzamenjujegeoekonomija,adaćeuXXIvekugeoekonomijuzamenitigeokultura.Nažalost, promene koje su se zbile u poslednjih dvadeset godina (od 1989.) pokazujusvupovršnostiluzijedaseuuslovimaglobalizacijegeopolitičkiinteresimoguolakopo-tiskivatiizanemarivati.Utomsmislu,nakrajuXXipočetkuXXIveka,suočenismosafeniksomgeopolitikekoja jepokazalažilavo trajanje iposredstvomkoje se izražavajugeostrateškiinteresiiodmeravanjainapočetkunovogmilenijuma.

Ikaoštogeokulturaimavelikiznačajkaofaktorrazvoja,razvijanjakolektivnesa-mosvesti,kultureradaimira,kultureotporaiemancipacije,takoigeopolitikausavre-menostireflektujeodnosemoći,geostrategijskeintereseumonocentričnomglobalizova-nomsavremenomsvetu.


Balkan i Srbija u kontekstu globalnog odnosa moći u savremenosti1989. godina, nije označila u svetu samo imploziju socijalizma, već i klasičnog

liberalizma. Time je otvoren, kako ističe I.Volerstin, proces neokonzervativne restau-racijeuEvropiisvetuiprekomponovanjeglobalnihgeopolitičkihodnosamoći.Nastanakmonocentričnogglobalizmapredstavljauvodurušenjemeđunarodnogporetka.

U ovom istorijskom kontekstu, Balkan je doživeo dvostruku tranziciju, socijal-nu igeopolitičku.Socijalnu,usmislupromeneglobalnogdruštvenogsistema imodeladruštvenog razvoja. Prihvatanje i sprovođenje strategije neoliberalne zavisne modern-izacijeodvećinebalkanskihzemalja,dovelojedoperiferizacijeprivrede,društvaikul-ture;rečju,rekolonizacijuovogprostora.

Geopolitička tranzicija Balkana ogleda se u okretanju većine zemalja Zapadu iulazak u evroatlanske integracije (EU,NATO).Geopolitička rezultanta ovih promenajestedaseBalkannašaoizmeđuevropskogregionalizmaiameričkogglobalizma;dajeizvršena NATO-izacija Balkana, protektoracija ovog geoprostora i istiskivanje uticajaRusijeiruskogfaktorasaBalkana.

RazmatrajućipoložajiuloguSrbijeuovimprocesimatrebaistaćidaseonakretalaodzemljeblokiranetranzicije(1990-2000)kazavisnomdruštvupoluperifernogkapital-izma(2000-).DajeSrbija,upravozbogotporaprihvatanjumodelaneoliberalnezavisnemodernizacije,tj.tranzicijepozapadnommodelu,kaoineprihvatanjanovihgeopolitičkihrealnosti moći u svetu, „nagrađena“ bombardovanjem (1999) i oduzimanjem Kosova(2008).UigriokoraspadabivšeJugoslavijeiokoKosova,najvišesusvoje„prstemešale“:NemačkaiSAD.Ibezobzirana,danas,proevropskuopredeljenostsrpskihpolitičkihelita,Srbijajeustanjupoluuhapšenezemlje(J.Cvijić)kaoštojebilainapočetkuXXveka.

Ikaoštopokazujunekadokumenta,naročitojednopismo(od2.maja2000.)kojejenapisaoViliVimer, tadašnjipredsednikparlamentarneskupštineOEBS-a, tadašnjemnemačkomkancelaruGerharduŠrederu: „Rat protiv SR Jugoslavije vođen je da bi seispravila odluka generalaAjzenhauera iz doba drugog svetskog rata. Zbog toga se izstrateškihrazlogatamomorajustacioniratiameričkivojnici,tedasetakonadoknadionoštopropušteno1945.“,poentirajućisvojepismo–„Srbijamoratrajnodabudeisključenaizevropskograzvoja.“2

Uloga nove Evrope u geostrateškim odmeravanjimaProširenjeEUna Istok otpočelo je u prvoj deceniji posle padaBerlinskog zida.

Od tada do danas u nekoliko talasa primane su zemlje Srednje i Istočne Evrope uokriljeEU.OvajprocesotvaranjastareEvropepremanovojEvropi,diktiranjenesamogeoekonomskimrazlozima–interesimazapadnoeveropskihtransnacionalnihkorporacija,većigeopolitičkim.Zbogtogajeuporedosauvlačenjemnovihzamaljauevrointegraci-jskeproceseotvorenprocesnatoizacije tihzemalja,odnosnoširenjeNATO-ana Istok.NATOjeovdeinstrumentpolitikeSAD,kaoinjenihgeostrateškihinteresa.Uuslovimamonocentričnogglobalizmaonjeufunkciji„novogsvetskogžandara“,uslužbiočuvanjainteresamondijalizovanogkapitalaivojno-političkekontroleusavremenosti.Uključnimakcijama,kadajebionadeluvojniintervencioniozamSAD(Irak,SRJugoslavija,)vid-

2Citiranopremaobjavljenompismuu:Glas Javnosti,Beograd,19.03.2008,str.5.


ljivajeovakvanjegovauloga:dasenajčešćepodmaskomborbeprotivmeđunarodnogterorizmaiširenjeljudskihpravaisloboda,ostavarujuinteresizamaljasvetskogcentraapresvegaSAD.

Natoizacija zemalja nove Evrope u funkciji je kontrole od strane zapada imonocentričnogglobalizma.Izvesnojedajeuvojno-političkimpreviranjimazemljenoveEvropemoguodigratiulogu„trojanskogkonja“uodnosunacentralnezemljestareZa-padneEvrope.ToznačidamoguodigratiiuloguameričkihsatelitauEU.ŠirenjeNATOna Istok, takođe je u funkciji opkoljavanjaRusije i ostvarivnja dalekosežnih ciljeva utranskontinetalnojgeostrategijiSAD–osvajanjaEvroazije,kakootomepišeBžežinski(Velika šahovska tabla,1997.).

Rusija i BalkanUposlehladnoratovskomperiodu,Rusijajezanepunedvedecenijedoživelapad

i uspon.Tonjenokretanjemože seoznačiti kao lukodGorbačova, preko Jeljcina, doPutina.Rusija jeposle1989.godine,ne samopromenila svojglobalni sistem,već je iprebrzonapustilasvojegeostrateške interese,naivnoverujućidasesvetkrećekamul-tipolarizmu.OvimjeonaizgubilaznačajnegeopolitičkepozicijeuEvropiinaBalkanu.Jeljcinovavladavinajedoveladokolapsaruskuprivreduinjeneoružanesnage.Sadola-skomPutinanastajeprivrednioporavakistabilizacijaRusije.DolazidopovratkaRusijenameđunarodnuscenuu funkcijiodbranemeđunarodnogporetkaOUN.Takvastabili-zacijaRusijeodznačajajeizaEvropuizasvet.Rusijasesveviše,nesamosuprotstavljaunipolarnomglobalizmuSAD,većjeiaktivnauborbizamultipolarnisvet,zamondijal-izacijusvetaaprotivasimetričneglobalizacije„madeinUSA“.NaprimeruprotivljenjunezavisnostiKosovaRusijajedemonstriraladoslednostuodbranimeđunarodnogpravaimeđunarodnihodnosa.

Kosovo je primer projektovanog proizvođenjaNATO države od strane SAD, satrostrukomnamenom–funkcijom:a)daljedezintegracijeSrbijeinjenogslabljenjakaoregionalnog faktora; b) kao novog geopolitičkogmostobrana prema Istoku, gde će sedislocirati vojnebazeSAD izZapadneNemačke i nakomećebiti kontrolni punkt zaosiguranje rute alternativnog naftovoda – projekatNabuko (koji treba da istisne ruskigeoekonomskiuticajikorišćenjenafteigasakaoinstrumentageopolitike);c)„trojanskikonj“uutrobiEvropezapodrivanjenejnestabilnostiuodnosimaizmeđuAmerikeiEv-rope.

Povratak Rusije na Balkanmoguć jedugoročnoprekogeoekonomije,značajniminvesticijama u oblasti naftne industrije, gasa i drugih energenata, i preko geokulture.Imajućiuvidupripadnostvelikogbrojabalkanskihzemeljaistočnomkulturno-civilizaci-jskomkrugu–pravoslavlju,možeseočekivatidakrozobnovumeđukulturne saradnjeizmeđuRusijeibalkanskihzemalja,paiformiranjazajedničkihuniverzitetskihinstitutcija(kaoštobitobionpr.Sveslavenski univezitet nauke i umetnosti),perspektivnobisemoglioblikovatinoviodnosikojibijačaliduhovnevezebalkanskihSlovenaiRusije.PosebnoimajućiuviduekspanzionističkupolitikuVatikanapremaovomprostoru,neophodnojejačatikulturnevezeRusijeibalkanskihzemalja.

Svakako, Rusija se može vratiti na Balkan pre svega novom i doslednommeđunarodnompolitikomkojaćebitiotvorenapremaizazovimasveta;principijelnosezalažućizapoštovanjemeđunarodnogprava,zamiriravnopravnostsvihnarodausvetu.Takvapolitikakojanadilaziblokovskepodeleipovrataknaperiodhladnograta,možebiti


izazovnaiprivlačnaidobitipodrškudrugihnarodaizemaljaširomsveta.Rečju,samoborbomzamultipolarnisvetiglobalizacijusaljudskimlicem,Rusijamožeostvaritinoviuticaj,afirmišućiisvojunovupozicijuidajućidoprinosdemokratskomrazvojusveta.

Položaj i uloga Srbije u odnosima moći u XXI vekuŽivimousavremenostigdeseostvarujescenarioBžežinskogogeostrateškojdomi-

nacijiiliderstvuSAD.Suštinatepolitikejenovi imperijalizam,rekolonizacijaiprotekto-racijasvetapodvođstvomSAD.Amerikancisu,posle1989.godine,pomoćukombinacije„meke“i„tvrde“strategije,lakoosvojiliBalkaniprostortzv.noveEvrope.OnisadahitajukaopkoljavanjuRusijeiEvroazijskimprostorima.Postavljasepitanje:dalipostojikon-traofanzivaovakvojtendenciji?TrebarećidajeRusijaizdefanzivetekuprocesukonsoli-dacijeidajejošuvekzaokupljenasobom.No,nekenaznakepostojeopravcuformiranjanovih koalicija, saveza i osovina u borbi zamultipolarni svet.U tom sklopuborbe zanovubezbedostsvetaznačajanje„Šangajskisporazum“isaradnjaRusije,KineiIndijeuspoljnojpolitici.Treba,međutim,rećidajezaoblikovanjemultipolarnihodnosauEv-ropiisvetuveomaznačajnasaradnjaRusijesaNemačkomiFrancuskom,jerRusijanijesamoazijskavećievropskazemlja.BezstrateškogsavezaRusijeiEvropenematrajnestabilnostiusvetu.Otudase,nasuprotovakvojpotrebi,uplatformiBžežinskogpredviđa,stalno,„zabijanjeklinova“izmeđuEvropeiRusijeiKineiRusije.

Imajućiuvidunoverealnostiusvetu,EvropiinaBalkanu,Srbijamoraredefinisatiprioritetesvojespoljnepolitikeuodbraninacionalnogidržavnoginteresa.SuočenismosageostrateškimudarimanapoložajSrbijeinjendržavnisuverenitet.SrbijaseuprocesimanatoizacijeBalkanaidefanzivne,marionetskepolitikenjihovihelita,nalaziizolovanaiodsvojihsuseda,kaoposlednjaenklavaotporaneoimperijalizmu.Zbogtogajeizvesnodaćesenastavitisaudarimananjensuverenitetislamanjenjene„političkekičme“.Srbija,izdugoročnihsvojihrazvojnihpotreba,morabitiotvorenapremaizazovimaevrointegraci-jskihprocesa,bezobziranageokulturnubliskostsaRusijom.BorbazapovratakKosovapodnjensuverenitetbićedugotrajnaineizvesna.Onamora,samokrozstrategijusaradnjeiborbezarazvijanjeautonomnesvestikodbalkanskihnarodaopotrebinjihovesaradnje(reafirmacijestarateškelozinke„Balkan blakanskim narodima“i„Evropaevropljanima“),osvojitinovedometepoverenjauEvropiisvetu.Postajućiprivrednoikulturnojakazem-lja,onaćepovratitiisvojpolitičkiuglediobezbeditidemokratskureintegracijunaovomgeoprostoru.

NatoizacijaBalkananalaziseuzavršnomčinu,aslučajproizvodnjedržaveKosovoodstraneSADnijeufunkcijimiravećjeufunkcijirebalkanizacijeBalkana,istvaranjedugoročnogžarištanestabilnostiisukobauEvropi.PosleJugoistočneEvropenareduje„balkanizacija“Evroazijeiodmeravanjegeostrateškihigračanatomprostoru.

No,kakoništanijegotovouistoriji–očekivatijeiuEvropiinaBalkanubuđenjeotpora nasilnoj amerikanizaciji sveta, u borbi za autonomnost i emancipaciju naroda igrađana.NasamomBalkanunisurešena,većsusamootvorena,srpsko,albanskoimake-donskopitanje,okonjihćeseunarednimdecenijamavoditiborbediplomatskeidruge.Njihovoprincipijelnorešavanjezavisiće iodpromenauglobalnimodnosimamoći,alii od buđenja samosvesti balkanskih naroda, da oni sami demokratski treba da uređujusvojeodnosesasusedimairazrešavajusvojekonfliktenaprincipimaravnopravnostianehegemonije.


PolitičkageografijasekrozistorijumenjalanaBalkanu,alinarodkojinijeizgubiodušu–kolektivnusamosvest–imašansudaubudućnostiuozbilji ireorganizujesvojudržavuiostvaripovrataknasilnooduzetogsuvereniteta.Uovomkontekstuznačajnajeulogaigeokulture,borbezaočuvanjenacionalnogikulturnogidentitetaaliikulturemiraisaradnjemeđubalkanskimnarodima,kakorodoljubljeipatriotizamnaovimprostorimanebi„oblačilivojničkoruho“(MiguelUnamino), ikakoBogMarsnebi iznova imaobogatužetvunaBalkanu.SamodemokratskimrazvojemisvojimizazovnimsocijalnimikulturnimkapitalomSrbijasemožekretatinapredimožeponovoosvojitiEvropuisvet.


МЕРКАНТИЛИСТИ И ЊИХОВА КОНЦЕПЦИЈА ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

СажетакМеркантилистичкадоктринанастала јеуXVвеку.Уодносунаданасвладајућепарадигмеуекономскојнауци,меркантилистичкисистемидејајеодавнопревазиђен.Урадусепрезентирајуикритичкипромишљајубитни елементи условаиз којих је произашламеркантилистичка кон-цепцијаекономскеполитике,инструменти,циљевиипосебнопотенцираактуелностнекихелеменататеполитике. Кључне речи: Меркантилизам, економска политика, новац, трговина, интервенционизам.

MERCANTILISTS AND THEIR CONCEPT OF ECONOMIC POLICY

AbstractThedoctrineofmercantilismaroseinthe15thcentуry.Inregardtothepar-adigmspresentlydominating in the scienceofeconomics, themercantilistsystemof ideas has long been obsolete. In this paper, the aуthor presentsand critically considers essential elements of the conditions that gave risetothemercantilistconceptofeconomicpolicy,instrуmentsandaims,Withparticуlaramphasisontheactуalityofcertianelementsofthispolicy. Key words: Mercantilism, economic policy, money, trade, interventionism.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрБраниславМитровићЕкономски факултет – Ниш


УводПодмеркантилизмомсеподразумева,сједнестране,привреднисистемкојије

владаоуЕвропиудугомвременскомпериодуодXVдоXVII,анегдеидоXVIIIвека,а садругестране,владајућаконцепцијаекономскеполитикекоја јепримењиванау томпериоду.Сама речмеркантилизампотиче од италијанске речи „mercantile“(трговачки),штоусуштинииодговараовомправцу.ЗбогтогајеА.Смитбиоуправукада га је назвао трговачким.1 У питању је први, заокружени концепт економскеполитикекојијеуказиваоназначајдржавеуповећањублагостањанације.

Меркантилисти су припадали разним европским народима, а с обзиром дасуживелиистваралиудугомвременскомпериоду,нисупредстављалихомогенугрупу.Ипакможесерећи,дасвењихповезујечињеницадасусебавилипрактичнимпитањимаекономскеполитикенационалнихдржава.Увезисатимразвилисучитавнизпрактичнихмеракојесубилеусмерененаповећањебогатстваијачањемоћидржаве.

Најпознатији представник меркантилизма био је Енглез Т. Ман, а његовонајзначајниједело„БлагоЕнглескеодспољнетрговине“.А.Смитјеназваобиблијоммеркантилизма,аК.Марксга јесматраоепохалниммеркантилистичкимделомимеркантилистичкимјеванђељем.Поредњега,познатимеркантилистиуЕнглескојсубилиЧ.Девенант(„РасправаојавнимприходимаЕнглеске“)иМиселден(„Слободнатрговинаилисредствакојаћеучинитидатрговинапроцвета“);уШпанијиБ.деУлоа(„Обновашпанске индустрије и трговине“),Устариз („Теорија и пракса трговинеипоморства“);уИталијиСкаруфи(„Расправаомонетамаиоправилнојсразмериизмеђузлатаисребра“),А.Сера(„Краткарасправаоузроцимакојимогуизазватиобиље злата и сребра у краљевинама у којима нема рудника“); уФранцускојЖ.Боден(„Шесткњигаорепублици“),А.Монкретјен(„Трактатполитичкеекономије“);уРусијиПосошков(„Књигаосиромаштвуибогатству“)идр.

Меркантилизам се појавио у периоду када су се у Европи стварале снаж-не апсолутистичке монархије, које су настојале да сузбијањемфеудалних парти-куларизама,створеснажненационалнедржаве.Тојепериодвеликихгеографскихоткрића, техничких проналазака, открића нових морских путева, нових земаљаи експанзије међународне трговине. Трговина је на преласку из феудализма укапитализампостала водећапривредна делатност, носилацпривредног развоја, уоквиру које се и одвијао процес првобитне акумулације. Трговачки капитал, каојединислободниобликкапитала,омогућаваојељудимакојисусебавилитрговиномбрзобогаћење.

Меркантилисти се појављују као економски и политички саветодавци вла-дара.У својим радовима дефинисали су скуп правила и упутстава за привреднуактивностдржаве,односновладара.Овајрадимапретензијудаукаженасуштинумеркантилистичкгконцептаекономскеполитикеидаистовременоскренепажњунаактуелностнекиходњиховихидеја.

Интервенционизам меркантилизмаМеркантилисти су били за интервенционистичку економску политику.

Иако су одређени облици примитивне државне интервенције постојали и раније,1М.Мирковић,РазвојекономскемислиXIXвека,ГецаКон,Београд,1938,стр.6.


тек са појавом меркантилизма долази до конзистентно организоване државнеинтервенције.Збогтогасеуисторијиекономскемислимеркантилистиозначавајуродоначелницимаинтервенционизма.

Меркантилистичкиконцептјеуправоммислуречиполитикасанаглашенимекономскимнационализмом.2То,другимречима,значидапорастбогатства једненацијезначисмањењебогатствадругенације.Збогтогаје,поњима,спољнатрговинабила основни извор богатства. До богатства се долази истовременим повећањемпроизводњеиизвозаисмањењемдомаћепотрошње.Акојемањадомаћапотрошњато значи да ће више домаћихпроизвода преостати за извоз, а са друге стране, ипотребазаувозомбићемања.

Главниаргументизавођењепротекционистичкеекономскеполитикебилисуодбраназемље,заштитаиндустрије,порастзапосленостиидр.Државасе,дакле,каосубјекатиобјекатналазилауцентрумеркантилистичкогсистема.Јединојеонабилапозванадарегулишеистимулишеразвојпривреде.Економскипросперитетбиојепретпоставкадржавнемоћи,аснажнадржавнамоћбилајепотребназаспровођењеекономскихмера.3

Међу меркантилистичким писцима има изражених неслагања, што је иразумљиво када се има у виду различит степен развијености појединих државамеркантилистичкеепохе.Ипакунеколикоосновнихпринципањиховиставовисуупотпуностиусаглашени.Трисузаједничкеидејекојезаступајусвимеркантилисти:

1.Богатствоједнеземљеизражавасеуновцу(односноузлатуисребру),2.Доновцаседолазипрекоспољнетрговине,3.Успољнојтрговиниизвозувекморабитивећиодувоза.Замеркантилистеновац јепредстављао јединобогатство.Тоуверењепред-

ставља „тврдо језгро“ њихове целокупне доктрине.4 Примера ради, сам насловкњиге А. Сере „Кратка расправа о узроцима који могу изазвати обиље злата исребраукраљевинамаукојиманемарудника“указуједајеглавнициљсвихњеговихразматрањапроналажењенајбољихметодазаповећањеколичинеплементиихметалауНапуљу.Серачаксматрадајенепотребнообјашњаватиодкаквејеважностиобиљезлатаисребразанародеивладарејерјепознатокаквеблагодетионодоноси,каоштојепознатокаквепоследицеизазивањиховаоскудица.ИлиТ.Манусвојојкњизи„БлагоЕнглеске од спољне трговине“истиче да је најважнији задатак свихмерау спољној трговини подизање домаће индустрије и остваривање повољног салдаизмеђуизвозаиувоза,штоћерезултиративећимприливомзлатаисребра.5Једининачин,дакле,дасеуземљамакојенисуималерудникеплеменитихметалаповећаколичиназлатаисребрајеспољнатрговина.Отудаипотичењиховвеликиинтересзаспољномтрговином.

Негативну страну меркантилистичког злагања за позитивни платни биланспрвијеобјасниоД.Хјум.Наиме,онјеистакаодапоштопозитиванплатнибилансрезултираприливомзлатаисребра,нужнодолазидоинфлацијеуземљикојојсето

2Б.Шошкић,Развојекономскемисли,Савременаадминистрација,Београд,1972,стр.33.

3 Н. Вучо, Државна интервенција у привреди, Савремена администрација, Београд,1975,стр.54.

4М.Јакшић,Развојекономскемисли,Економскифакултет,Београд,2005,стр.23.5ЕкономистиXVIIиXVIIIстољећа,Култура,Загреб,1952,стр.24.


догађа.Уземљисанегативнимплатнимбилансомдолазидоодливазлатаисребраидодефлације.Уземљисаинфлацијомзбогвишихценадоћићедоповећањаувоза,асупротноћеседеситиуземљисанижимценама.АргументацијаД.Хјумауправопоказујезбогчегасуземљекојесусепридржавалемеркантилистичкихпринципаималетзв.ценовнереволуције.

Докјекрајњициљкодсвихмеркантилистабиоидентичаниусмереннапо-већање богатства државе, средства за остваривање тога циља била су различита.Тако, на пример, Т. Ман је заступао врло интересантну политику цена. Робасе, поњему,морапродаватишто скупље ако високеценене доводе до смањењареализације енглеске робе на иностраном тржишту. Ако постоји конкуренцијадругихземаља,ондасеморапродаватијефтиније.Затоћеонзаопоравакенглескетекстилне иднустрије предложити меру која се данас често користи од странемултинационалнихкомпанијакадаулазеналокалнатржишта.Његовпредлогјебиодасеценеснизеисподтрошковапроизводњекакобисеуништилаконкуренција,адасепослетогањиховимповећањемнадокнадиизгубљенипрофит.УШпанијијезаизвоззлатаисребрабилапрописанасмртнаказна,асвакибродкојијенапуштаошпанскелукемораојеуземљуунетиодговарајућуколичинуплеменитихметала.Енглеска је подстицала развој сопствене бродоградње тако што је прибрежнупловидбуи саобраћај са колонијамарезервисалаискључиво за енглескебродове.Европска роба могла се увозити у Енглеску само енглеским бродовима илибродовимаземљеукојојјепроизведена(енглескимбродовимасматранисуоникојисупроизведениуЕнглескојинакојимасутричетвртинеморнараикапетанбродабилиенглескенационалности).Постојалесуимерекаоштосу:забранаувозарадизаштитедомаћепроизводње,забранаизвозамашинаиалатарадиспречавањаразвојамануфактуреуконкурентнимземљама, забранаизвозасировинакојесупотребнедомаћојмануфактуриидр.УФранцуској,министарфинансијаКолберјеосниваоколонијалне компаније, фаворизовао развој мануфактурне индустрије, доводиостране стручњаке, одобравао олакшицу код додељивања кредита мануфактури.Изградио је многе путеве, канале и мостове, а посебну пажњу је посвећиваотрговиниипоморству.ПосошковјесматраодаРусија,каовеликаземља,можедапроизведе свешто јој је потребнои да већи деопроизводњеизвози.Посебно сезалагаозастварањеорганизацијауобластиспољнетрговине,какобирускатрговинауиностранствунаступалајединствено.

МеркантилизамуНемачкојиАустријидобиојепосебнуформу,паипосебанназив: камералистика. Он води порекло од латинске речи kammera са значењемкраљевска благајна. Камерализам се развио у специфичним условимаНемачке иАустријечијујесуштинучинилараспарчаностнавећибројмањихдржавица,којесумеђусобнобилесупротстављене.Отудајевладар,дабиодбраниосвојутериторију,морао да буде богат ради финансирања војске. Зато је и краљевско богатствоизједначаваносаопштимблагостањем.Каонаукаоуправљањудржавном,односновладаревомекономијомифинансијама,камералистикајеповераванапрофесоримакоји су имали задатак да и сами спремају стручњаке за управљање владаревомекономијом.6 Две су битне разлике између меркантилизма и камерализма. Првасеогледаутомештокамерализамзаступавећистепенинтервенционизма,адруга

6 О. Благојевић, М. Секуловић, Економске доктрине, Привредни преглед, Београд,1990,стр.59.


умотивима повећања броја становника.Меркантилисти, пре свега, имају у видуповећање броја запослених у индустрији и морнарици, а камералисти повећањезапосленихупољопривреди.

Концепт економске политикеМеркантилистичкаекономскаполитикаприпадаинтервенционистичкомтоку

уисторијиекономскемисли.Њенусуштинучинилисупротекционизамидржав-ни интервенционизам. Већина меркантилиста се плашила слободе, и зато су сеослањалинадржавуињенорегулисањепривредногживота.7Онисусматралидапостојисукобизмеђуличногинтересаиблагостањадржаве,пајезатобилапотребнадржавнаинтервенцијакојаћепојединачнеинтересеусмеритиујавнукорист.Таквуполитику најлакше је било реализовати у условима централизованих држава саапсолутниммонархом на челу, који је по препоруци својих саветника спроводиоекономскуполитику.

Меркантилистисуфаворизовалиразвојтрговинеипоморства,аодпериодапозног меркантилизма значајно се подстичу занатство и извозна индустрија. Ураном меркантилизму интервенционистичком политиком се спречава извоз но-вца из земље, а уводи се забрана или ограничење увоза са циљем да се остварипозитиванновчанибиланссасвакомземљомпонаособ.Међутим,кадасеспољнатрговинаразвиладовеликихразмераикаданијевишебиломогућеконтролисатисвакипојединачнипосаоразменесаиностранством,појавилисусеновипроблемикоји су захтевали нова решења. Принципи монетарног система нису више билиодрживи јер их је тешко било спровести у пракси. Тако се сада циљ економскеполитикеодзабранеувозаипозитивногновчаногбилансасасвакомпојединачномземљоммењауостваривањепозитивногтрговинскогбиланса.Родоначелникомовеидеје сматра сеТ.Ман.Он је, наиме, посматрао укупност увоза и извоза у токуједнегодинеизакључиодасеможеимногокуповатиуиностранству,алиузусловдасеиностранствувишепрода.Увозјепосматраокаосредстводаседругеземљеприволедапримеизвоз.8Застимулисањеизвозаиограничавањеувозакоришћенјеједанконзистентансистеммераекономскеполитике.Такосу,например,настраниизвозакоришћенесубвенцијеипремије,анастраниувозацаринеи мерекојимајестимулисанапотрошњадомаћеробе.Економскаполитикапозногмеркантилизмабилајеусмеренанаподстицањеразвојатрговине,бродоградњеиизвознеиндустрије.Онисутежиштеизсференовчаногпрометапренелиусферуробнеразменеиуциљуразвојатрговинезалагалисезаразвојдомаћепроизводње.Меркантилистимајебилаважнија прерађивачка индустрија од пољопривредне производње. Индустријскапроизводњабилајеуноснијаизследећихразлога:а)зарадауиндустријизависиодљудскограда,анеодвременскихприлика;в)производисемогуповољиувећавати,атимеизарада,доктонијеслучајкодпољопривреднепроизводње;ц)пољопривреднипроизводи су кварљиви и тешко се чувају; д) код индустријских производа већајезарадаињимасеобезбеђујевећиприливзлатаисребра.Заекономистепозногмеркантилизмаакумулацијаземљесесастојиизпозитивнеразликеизмеђуизвозаиувозаробеипрофитакојиседобијапрепродајомстранеробедругимдржавама.

7 Р. Екелунд, Р. Хеберт, Повијест економске теорије и методе, треће издање, мате,Загреб,1997,стр.49.

8ЕкономистиXVIIиXVIIIстољећа,Култура,Загреб,1952,стр.31.


Акумулацијановцајеидаљејединиобликповећањадруштвеногбогатства.Билисупротивнициштедњејерсе,поњиховоммишљењу,новацсталномораналазитиупромету.

Увези сафорсирањемразвоја спољне трговинедефинисана јеи адекватнафискалнаполитика.Онису се залагали за високепорезекакобисеубрзала аку-мулацијакапитала.Њиховциљнијебилапотрошња,већпроизводњазаизвоз.Та-кође,меркантилистисусезалагализанискенадницезбогконкурентностидомаћихпроизводанаиностраномтржишту.Истотако,онисусеплашилидабирадници,поштонадницедостигнуодређениниво,биливишесклонидодатнојдоколицинегододатнојнадници,штобимоглодовестидосмањењанационалнепроизводње.

Меркантилистисусматралидамонетарнифакторипокрећуекономскуактив-ностиекономскираст.Онису,наиме,сматралидапроменеуколичининовцанеутичунапроменеобимапроизводње.Међутим,посвемусудећи,већинамеркантилистаније разумела суштину квантитативне теорије новца. Управо зато се у земљамакојесусепридржавалемеркантилистичкихправилавременомтрговинскисуфицитпретвараоудефицит,асмањенаколичинановцадоводиладопадаценаипоновногсуфицита.Токружнокретањесенастављалотакодасемеркантилистичкатежњаобесконачнојколичинизлатаисребраникаданијемоглаостварити.

Меркантилистисубилипротивнициинвестирањаудруге земље.Сматралисудасеинвестицијамајачапривредаземљепотенцијалногконкурента,причемуутоменисумоглидасагледајуинтерессопственеземљеидомаћепривреде.

ЗакључакМеркантилизампредстављапрвушколууисторијиекономскемисликојаима

заокруженеконцепцијеи„тврдојезгро“економскихидеја.Његованајвећаслабостјештонијеизашаоиз сферепромета.Ипакмеркантилисте требапосматратикаореакцијунапроблемесвогавремена.Утомконтекстусесаданашњегаспектамогуразуметипропустиуекономскојполитицизакојусусезалагали.

Позитивне стране меркантилистичког учења огледају се у указивању назначај капитала, мада је спољна трговина проглашена јединим извором његовеакумулације,иакојеонасамоједанодизвора.Меркантилизамјеучиниозначајнепомакеуодносунаекономскеидејесредњегвекакојисеогледајукакоунапуштањунатуралнепроизводње,такоиунапуштањуосудетрговинеикаматеибеспотребномтрагањузаправедномценом.

Меркантилизам представља, без сумње, први корак у развоју теорије ме-ђународнетрговине,ањиховаидејаопозитивномтрговинскомбилансујеиданасактуелнаитокакокодземаљауразвоју,такоикодвисокозадуженихземаља.

ЛИТЕРАТУРА

1. БлагојевићО.,СекуловићМ.,Економскедоктрине,Привреднипреглед,Београд,1990.

2. ЕкелундР.,ХебертР.,Повијестекономскетеоријеиметоде,трећеиздање,Мате,Загреб,1997.

3. ЕкономистиXVIIиXVIIIстољећа,Култура,Загреб,1952.


4. ЈакшићМ.,Развојекономскемисли,Економскифакултет,Београд,2005.5. МирковићМ.,РазвојекономскемислиXIXвека,ГецаКон,Београд,1938.6. ШошкићБ.,Развојекномскемисли,Савременаадминистрација,Београд,1972.7. Вучо Н., Државна интервенција у привреди, Савремена администрација,

Београд,1975.


MEĐUSOBNE AKTIVNOSTI U LIDERSTVU

AbstraktDabisenadmetalepoglobalnomtrzistu,organizacijemorajudaposedujusnazno i efikasno liderstvo.Tu spadaju aktivan procres stvaranja i imple-mentiranjapravihstrategija.Urazmatranjuoveproblematikezadrzacemosenatriglavnestvari:1)utvrdivanjepravca,2)projektovanjeorganizacijei3)negovanje kulture posevecenosti izuzetnosti i eticki ispravnomponasanju.Svakaodovetriaktivnostije„neophodna,alinedovoljna“,odnosnodabibiliefikasni,liderimorajudaposvetepunupaznjusvakojodnjih.Takođecemoraspravljatioznacajusnageusituacijamakadalideritrebadaseizboresaotporompremapromenama.Unarednomdelubiceraspraveovitalnojulozikojuemocionalnainteligen-cija(EI)imauefikasnomstrategijskomliderstvu.EIseodnosinasposobnostpojedincadaprepoznasvojeemocijeiemocijedrugih.Onasesastojiodpetkomponenata:samouverenosti,samokontrole,motivacije,empatije(razume-vanjesituacijeiosecanjadrugihosoba)isocijalnevestine.Takođe,navodimopotencijalnemane iprepreke,kojemogudaproisteknu izneefikasneupo-trebeEI. Kljucne reci: Liderstvo, etika, efikasno koriscenje moci, liderske baze moci, samos ve st, samoko nt r o la, motivacija, empatija, drustvenost, emocionalna inteligencija.

AbstractInordertocompleteinglobalmarket,organizationmustpossesstrongandeffectivelidership.Itcontainsanactiveprocessofcreativeworkandimple-mentationthroughstaretgies.Inthediscussofthisproblems,we’llkeeponthe threemain things:1)establisha fact,2) theoforganization,and3) tocherishcultureofdedicateandexceptandeticgoodrelation.Eachofthethreeactivitiesis„necessary,butinsifficient“,namely,inordertobeeffec-tive,leadersmustdedicatefullattentiontoallofthem.Also,weshalldiscussaboutthemeaningofpowerinthesituationwhenleadermustexceedabouttheresistancetochange.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrBranislavDjorđevicFakultet za industrijski menadzment – KruševacDrSlavomirMiletić,Ekonomski fakultet – Priština/Kos. Mitrovica


Inthenextpartitwillbediscussionabouttheessentialrolewhichemo-tionalintelligence(EI)hasintheeffectivestrategiclidership.EIisrelatedonthecapabilityofindividualtorecognizehisownemotionsandemotionsofothers.Thisemotionsconsistsfromthefivecomponents:self-confidence,self-control,motivation,empatia(understandingsituationandfeelingofoth-erspeople)andsocialskills.Also,weputpotentialproblemsandobstacles,whichcancomefromtheinnefectiveuseofEI. Key words: Leadership, ethics, effective use of power, leader“s power base, self-consciousness, self-control, motivation, empaty, sociable, emotional intelligence.

Liderstvo: tri međusobne aktivnostiSavremenisvetnemozebezsavremenogimodernogliderstva.Postavljasepragma-

ticnopitanje:dalijedovoljnoodrzavatiorganizacijunapovrsini,ilijepakpotrebnodasenapraviostalannapredakpremanekomdobrodefinisanomcilju?Trebaznatidazatvorenmenadzmentnijeliderstvo.Tacnije,lidretsvojeproaktivno,orijentisanonaciljiusmerenokastvaranjuiimplementiranjukreativnevizije.Liderstvo je proces transformisanja orga-nizacija od on a kvih kakve trenutno jesu, do onalvih kakve bi neki lider zeleo da postanu.Navedena definicija sadrzi dovoljno u sebi: nezadovoljstvo postojecim stanjem, vizijukakavtrebadabudeorganizacijaiproceskojitrebadasdovededopromene.

Udanasnjemkonkurentskomokruzenjupostajesvevaznijedaseradipravastvar.Osimsto jevaznoda se rade„prave stvari“, liderimorajuda sebrinuo tomeda rade„stvarinapravinacin“.Izovogasledudasulideriagentizapromenecijiseuspehmeripomocutoganakojinacinoniimplementirajustrategijskuvizijuimisiju.Mnogiautoritvrdedauspesniliderimorajudaprepoznajutrimeđuzavisneaktivnostikojeseneprestanopreispituju da bi organizacija bila uspesna.Te aktivnosti su: 1) određivanje pravca, 2)projektovanjeorganizacije i3)gajenjekultureposvecene izuztnosti ieticki ispravnompoinasanju.1)

Valjalobiodmahdodatiisledece:međusobnaprirodaovetriaktivnostijeocigle-dna.Primeraradi,uzmimouobzirjednuorganizacijusaizuzetnommisijomisjajnomorganizacijonomstrukturimikoncepcijom,alisakulturomkojaimplicitnoohrabrujeizv-rdavanje obaveza i neeticko ponasanje. Zatim, uzmimo neku organizaciju sa snaznomkulturomiorganizacijskomkoncepcijom,alisaslabimpravcemivizijom.Akobismoovoiskarikirali,biobitoetickiispravaniuspesanproizvođackocijaskihbiceva.Ili,nekuorganizacijusazdravimpravcemi jakomkulturom,alikontraproduktivnimtimovimaisistemomnagrađivanjapomodelu„niltesume“,kojivodedolosegfunkcionisanja,gdesenadobitakjednestranegledakaonagubitakdruge,asaradnjaiucessceuraduozbiljnoseometaju.Miostajemnopritome,danajviseneuspehaudanasnjimorganizacijamamozedasepripisecinjenicidasenapomenute triaktivnostinegleda ravnomerno.Slikovitiprikaztronoscajepoucan:oncepastiakojednanozicanedostajeilisepolomi.Pogleda-jmoukratkosvakuodovihaktivnosti.Istovremeno,nasapaznjabiceskoncentrisananavaznuulogukojusnagalideraimausavladavanjuotporapremapromenama.


OdređivanjeProjektovanjepravcaorganizacije

Pospesivanjekultureposveceneizvrsnostiietickomponasanju

Slika 1.Trimeđuzavisneaktivnostiliderstva

Utvrđivanje pravca (usmeravanje)Neophodnojedaliderirazumejusvesteikholdereusvojojorganizaciji.Zatoimje

potrebnasposobnostpracenjaianaliziranjaokruzenjadabidobroupoznalisvisteikhold-erikompanije(naprimer:kupci,dobavljaci,akcionari)idrugiglavnitrendoviidogađajiuokruzenjuidabiseintegrisaliovaznanjauviziju,kojabimogladaodgovaraorganizaciji.Neophodnajesposbnostdaseresesvislozeniproblemi,dasezauzmeproaktivanpristupidaserazvijuodrzivestrategijskeopcije.Razvojstrategijskevizijedonosimnogekoristi:jasanpravaczabuducnost,opstiokvirmisijeiciljevaorganizacijeiunapređenjekomuni-kacije,kaoiangazovanjeiprivrzenostkodzaposlenih.

Projektovanje organizacijeSkorosvilideriponekadimajuteskocauimplementiranjusvojihvizijaistrategija.

Takviproblemimogudapoticuizraznihizvora,ukljucujuciisledece:–Nedostatakrazumevanjaduznostiiodgovornostimeđumenadzerima.–Sistemnagrađivanjakojinemotivisepojedince(ilikolektive,kaostosugrupei

odelenja)zapostizanjezeljenihciljevaorganizacije.–Neadekvatniilineodgovarajucisistemiplaniranjaikontrole.–Nedovoljnimehanizmizakoordiniranjeiintegrisanjeaktivnostisiromorganiza-

cije.Uspesni lieriseaktivnoukjljucujuu izradistruktura, timova,sistemaiorganiza-

cionih procesa koji olaksavaju implementiranje njihovih vizija i strategija. Postizanjeprednostidiferencijacijeuslovicepotrebudasepodstaknuinoivacije,kreativnostisenzi-tivnostnauslovetrzista.Takvimnaporima,popravilu,smetajukomplikovanapravilaipropisi,kaoicentralizovanodonoisenjeodluka.Nepovezanastrategijaviseceseodnositinafinansijskepokazateljeucinka,kaostosupovecanjeprihodaiprofitabilnosti,jerpostojimanjapotreba zasaradnjommeđuposlovnimjedinicama,posto oneimajumalocegazajednickog.


Kultura posvecena izuzetnosti Lideriigrajuznacajnuuloguurazvijanjuiodrzavanjukultureorganizacijeimen-

jajujeukolikojepotrebno.Naravno,akcijelidera,mogutakođe,daimajuvrlostetanuticajnakulturuietiku

firme.Jasno jedaeticki ispravnoponasanje lideramozeda imasnazanuticajnaorga-nizaciju–uticajkojimozebitidobarililos.

Menadzerimorajudaprihvatelicnuodgovornostzarazvijanjeijacanjeetickiispr-avnogponasanjasiromorganizacije.Onimorajudoslednodapotvrđujudajetakvopo-nasanjeosnovnastvaruvizijiimisijioprganizacije.Dabifirmapostalaorganizacijanavisokometickomnivou,moradanegujenekolikosledecihelemenata,kojimorajustalnodabuduprisutni:uzori,korporativnikredo ikodeksiponasanja, sisteminagrađivanja ivrednovanjaipolitikeiprocedure.

Savladavanje prepreka ka procedurama i efikasno koriscenje mociSada,kadasmorazmotrilitrimeđuzavisneaktivnostikojeobavljajulideri,moramo

darazmotrimokljucnopitanje:kojesutopreprekekapromenamasakojimaselidericestosusrecuikakomogudaiskoristesvojumocdabiostvariliznacajnepromeneusvojimorganizacijama?Ljudiimajuizvestannivoizborausmislukolikocesnaznodapodrzeilidasesuprotstaveinicijativamaliderazapromene.Zbogcegasecestojavljavelikiotpor?Postojiviserazlogazastosuorganizacijeimenadzerinasvimnivoimaskloni inerciji isporisuuucenju,teskoseprilagođhavajuiprihvatajupromene.

1.Mnogi ljudi imaju interes da situacija ostane statu quo. Postoji siroka lepezaorganizacioneliteraturenatemu„eskalacije“,gdeodređenipojedinci(iukontrolisanimlaboratorijskimuslovimaiustvarnojmenadzerskojpraksi)nastavljajudarazbacuju„do-breparenaloseodluke“,uprkosnegativnomucinku.2)

2.Sistemske prpreke.Ovdekoncepcijastruktureorganizacije,obradainformacija,odnosipri izvestavanju, itd.nedozvoljavajupravilanprotok iocenjivanje informacija.Visestrukabirokratskastruktura,komplikovanizahteviupogledudokumenatcijeikrutapravilaiprocedurecestoceuspetidapobuneorganizacijuprotivpromena.

3.Prepreke zbog ponasanja vezujuseza teznjumenadzeradanaproblemegledajuizpristrasneiliograniceneperspektive.Ovomozedasepripisenjihovomobrazovanju,obuci,radnomiskustvu,itd.

4.Politicke preprekeodnosesenakonfliktekojiproizilazeizodnosasacentrimamoci.Onemogubiticitavogspletarazloga,kaostosuinteresi(npr.ranijepomenutipro-blemisaeskalacijom),odbijanje razmene informacija,konfliktizbogresursa,konfliktiizmeđuorganizacionihdelovaisektoraisitneradnikemeđuosobljem.

5.Ogranicenje raspolozivosti licnog vremenapodsecajunaizrekunekogstarcada„nematedovoljnovremenada isusitemocvarukada stedogusemeđualigatorima”.Ustvari,Grisenovzakon(Gresham’sLaw)oplaniranju,kazedaceoperativneodlukepo-tisnutivremepotrebnozastrategijskomisljenjeirazmisljanje.Ovatendencijajenagla-senauorganizacijamakojesesuocavajusaostromkonkurencijomcenailiogranicenjemtroskova,pricemumenadzeraizaposlenihimavrlomalo.

Uspesno liderstvo zahteva efikasno koriscenjemoci u savladavanju prepreka kapromenama.3).Mocseodnosinasposobnostlideradaobezbededastvaribuduurađenena


nacinnakojionizele.Tojesposobnostdaseuticenaponasanjedrugihljudi,dasedrugiljudiubededacinestvarikojeinacenebicinili,idasesavladaotporisuprostavljanjepravcukojisemenja.Efikasna promena moci je sustina uspesnog liderstva.4).

Baze moci

Organiuzacione Licne

Legitiman moc Referentna moc

Moc nagradjivanja Ekspertska moc

Moc prinude

Moc informisanja

Slika 2.Liderskebazemoci

Svojumocliderizvlaciiznekolikoizvorailibaza.Literaturanatemumociobilujeklasifikacijamatakvihizvoraibaza.Međutim,najlaksinacindaseshvatebazemocijestedasepodelenaorganizacioneilicne,kaostojeprikazanoupriloguSl.2.

Organizacionebazemociodnosenamockojunekaosobaposedujezatostojeuformalnommenadzerskom polozaju.Ovo obuhvata legitimnumoc,moc nagrađivanja,mocprinudeimocinformisanja. Legitimna mocprizilaziizovlascenjazadonosenjeodlu-ka,dobijeneodorganizacijeiprimenjujesenaosnovupolozajamenadzerauorganizaciji.Moc nagrađivanjazavisiodsposobnostiliderailimenadzeradadodeljujenagradezapoz-itivnaponasanjailirezultate.Moc prinudejemockojumenadzerprimenjujenazaposlenekoristecistrahodkaznezagreskeuvezisapropustomiliovlasvenjem.Moc informisanjaproistice izpristupa,kontrole idistribucije informacijakojemenadzer ima,akojenisudostupnesvakomeuorganizaciji.

Semmocikojaproisticeizorganizacije,lidermoradabudeustanjudavrsiuticajnapodređenesvojimlicnimosobinamaiponasanjem.Ovosesmatra„licnim“bazamamoci.Licnebazemocisureferentnamociekspertskamoc.Izvorreferentne mocijeidentifiko-vanjepodređenihsaliderom.Licniatributiilisarmlideramogudauticunapodređeneiucineihodanimlideru.Sadrugestrane,izvorekspertske mocijestrucnostlideraipozna-vanjespecificneoblastirada.Liderjestrucnjakodkogapodređeniocekujuinformacijekojesuimpotrebnedabiuspesnoobavljalisvojeposlove.

Uspesniliderikoristerazlicitebazemoci,cestoinjihovukombinacijudasezado-voljezahtevisituacije,kaostojeprirodazadatka, licneosobinepodređenih,urgentnost


resavanjaproblemaidrugifaktori.Liderimorajudashvatedasuubeđivanjeirazvijanjeopstesaglasnostiveomavazni,alijepođednakovaznopritiskatipodređenedabuduak-tivni.Jasnojedaseonikojiunekimtackamaodstupaju,morajudovestiured.5).PiterGeorgesku (PeterGeorgescu),briljijantno je iduhovito sazeo liderskudilemu:„Imamstitnikezakolenai„cetrdesetpeticu“(kolt45,tiprevolvera).Mnogosamklecaoimolio,alisamtakođeipucaonaljude.“6

Emocionalna inteligencija: kljucna osobina liderstva

Postojiogromnaliteraturaouspesnimpotezimalidera,ukljucujuciposlovneliderenanajvisemnivou.7).Uoveosobinespadaju integritet, zrelost,energija,prosuđivanje,motivacija,inteligencija,strucnostidr.Međutim,zbogjednostavnosti,oveosobinemogudasegrupisuutrisirokaskupasposobnosti:

–Iskljucivotehnickoobrazovanje(kaostojeracunovodstvoilioperativnaistrazi-vanja).

–Kognitivnesposobnosti(kaostojeanalitickorezonovanjeilikvantitativnaanali-za).

–Emocionalnainteligencija(kaostojesposobnostradasadrugimljudimaistrastpremaradu).

Nedavnestudijeuspesnihmenadzeraotkrilesudauspesnilideribezrazlikeposedu-juvisoknivoemotivneinteligencije.8).NalaziukazujudajeEIboljipredskazateljzivot-noguspeha(ekonomskoblagostanje,zadovoljstvozivotom,prijateljstvo,porodicnizivot)ukljucujuciiuspeheuprofesiji,negoIQ.(EmotionalQuotient).Takavstavjesumiranufazikojaselakopamti:„IQvamomogucavadasezaposlite,alivamEQomogucavadanapredujete.”Ianketepokazujudamenadzerizaljudskeresurseverujudajeovaizjavaistinita,cakidobijanaistinitostikodvisokotehnickihposlova,kaostosuposlovinaucnikaiinzenjera.

TimenezelimodakazemodasuIQitehnickaobrazovanjanebitni.Ociglednojedasuonivazni,alinanjihtrebadasegledakaona„granicnesposobnosti”.Odnosno,onisuneophodnizahtevizapostizanjemenadzerskihpolozajanavisemnivou.Sdrugestrane,EIjedovoljnazauspehliderstva.Beznje,kakodokazujeGoulmen,menadzermozedaimaodlicnuobuku,ostaranalitickiumivisemudrihideja,aliidaljenecebitivelikilider.

PostojepetkomponentiEI:samosvest,samokontrola,motivacija,empatijaidrustve-nost.Razmotrimosvakuodnjihposebno.

SamosvestSamosvestjeprvakomponentaEIipodsecanasnaprorocisteuDelfima,izkojeg

jeprevisehiljadagodinapotekaosavet:„Upoznajsamogasebe“.Samosvestobuhvataosobukojaimadubokorazumevanjezaemocijedrugih,njihovesnage,slabostiinagone.Ljudisajakomsamosvescunitisuprevisekriticninitinerealnooptimisticni.Onisuposte-nipremasebiipremadrugima.


Generalno,ljudiobozavajuipostujuiskrenost.Zatim,odliderasestalnotrazidapr-esuđuju,stozahtevapravicnuprocenusposobnosti–sopstvenihituđih.Ljudikojicestitoprocenesebe(tj.samosvesniljudi)suonikojimoguistodaucineizaorganizacijukojuvode.

Definicija Karakteristicne osoboneVestine u snalazenjuSamouverenost Vestinedaprepoznateirazumete

Sopstvenaraspolozenja,emocijeinagone,kaoinjihovuticajnadruge.

SamopouzdanjeRealnosamoocenjivanjeOtvorenostpremapromenama

Samokontrola SposobnostdakontroliseteilipreusmeritestetneimpulseiraspolozenjaSklonostkaodlaganjudonosenjaodluke–dasterazmislilipredelovanja.

KredibilitetiintegritetLakoresavanjedvosmislenihsituacijaOtvorenostpremapromeni

Motivacija Strastpremaradukojaneprosisticeizzeljezanovcemilistatusom.Sklonostdaenergicnoiupornotezitekaciljevima

SnazannagondasenestoposigneOptimizam,cakiuslucajuneuspeha.Privrzenostorganizaciji

Odnosi u upravljanjuEmpatija Sposobnostdaserazumeemotivna

prirodadrugihljudi.Vestinauophodjenjupremaljudimauzavisnostiodnjihovihemotivnihreakcija.

StrucnostupodizanjuizadrzavanjutalenataOsetljivostpremadrugimkulturama.Cinjenjeuslugeklijentimaikupcima.

Drustvenaspretnost VestinauupravljanjuodnosimaiizgradnjimrezakontakataSposobnostdaseproduzezajednickiosnovistvorivezasadrugimljudima.

EfikasnostuvodjenjupromenaUbedljivostStrucnostustvaranjuivodjenutimova.

Izvor:PrilagođenoiprestampanosadopustenjemHarvardBusimnessReview.Slika 3.Petkomponenataemotivneinteligencijenaradu

SamokontrolaNaseemocijepokrecubioloskiimpulsi.Iakonemozemodaihistisnemo,mozemo

daupravljamonjima.Samokontrola,kojajesrodnatrajnomunutrasnjemdijalogu,omogu-cavanamdanebudemozarobljenicisvojihosecanja.Ljudikojiseupusteutakverazgov-oreimajulosaraspolozenjaiosecajuloseemocionalneimpulse,baskaostoihsvakodrugioseca.Međutim,oninalazenacineda ihkonktrolisu,pacak ida ihkanalisuukorisnesvrhe.

Ljudikojikontrolisusvojaosecanja i impulsesposobnisudastvarajuokruzenjepoverenjainepristrasnosti.Utakvomokruzenju,politikanskoponasanjeizakulisnode-lovanjedrsticnosusmanjeni,aproduktivnostjepopraviluvisoka.Zatim,ljudikojisugospodarisvojihemocijasposobnijisudaizazovupromeneidaihimplementirajuuor-ganizaciji.Kadasenajavinovainicijativa,onisumanjesklonipanici.Tacnije,ustanjusudaodlozedonosenjeodluka,zatrazeinformacijeisaslusajudadirektoriizlozenoviprogram.


MotivacijaUspesnidirektorinastojedapostignurezultateizvanocekivanja–sopstvenihoceki-

vanjailiocekivanjasvihdrugihljudi.Oniimajuzeljudanestopostignu.Iakosumnogiljudipodstaknutispoljnimfaktorima,kaostosunovaciprestiz,onisaliderskimpotenci-jalompobuđenisudubokoskrivenomzeljomdanestopostignu.

Kakonekaosobamozedapokazedalijemotivisanapobudomdanestopostigne,ilimaterijalnimnagrađivanje?Potrazimoznakestrastiusamomradu,kaostojetraganjezakreativnimizazovima,ljubavpremaucenjuiponoszbogdobrourađenogposla.Takođe,motivisaniljudiposedujumnogoenergijedastvariucineboljim,istalnonezadovoljstvozbogtrenutnogstanjastvari.Oniimajujakuzeljudaistrazujunovepristupesvomposlu.

EmpatijaEmpatijajenajverovatnijenajlakseprepoznatlivakomponentaEI.Uokviruposlov-

anja,poreddrugihfaktora,empatijaznacidubljeshvatanjeosecanjazaposlenihuprocesudonosenja razumnihodluka.Empatija jenarocitovaznasavremenomposlovnomokru-zenjuiznajmanjetrirazloga:svevecegkoriscenjatimova,brzogtempaglobalizacijeisvevecepotrebedasezadrzetalenti.9).

Kadamenadzervodinekitim,cestoseopterecujezeljomdasepostignekonsenzus–icestojesuocensajakimemocijama.Empatijaomogucavamenadzerudaosetiishavtitackegledistasvakogprisutnog.

Globalizacija, po pravilu, obuhvata razgovormeđu raznim kulturama, koji lakomozedadovededogresaka.Empaticniljudimogudarazumejusuptilangovortela:mogudacujuporukeispodsvakerecikojaseizgovara.Uopstijemsmislu,oniimajudubokorazumevanjeipostovanjezakulturneietnickerazlike.

Empatijatakođeigravaznuuloguuzadrzavanjutalenata.Liderimajeempatijane-ophodnaustvaranjuizadrzavanjuvrhunskihtalenata.Ovodanaspostajejosvaznije,zatostovrhunskimenadzerikadaodlazeizfirme,odnoseisvoje„tiho”znanje.

Drustvenost (drustveno ponasanje) Dokseprvetrikomponenteemocionalneinteligencijeodnosenavestineupravl-

janjasamimsobom,poslednjedve–empatijaidrustvenoponasanje–odnosesenaspo-sobnostupravljanjaodnosimasadrugimljudima.Drustvenostmozedaseposmatrakaoprijateljskanastrojenostsasvrhom:pokretanjeljudiusmerukojivizelite,bezobziradaliseradioslaganjusanovommarketinskomstrategijomilientuzijazmuuvezisanovimproizvodom.

Ljudi poseduju siri krug poznanstva, nastoje da pronađu zajednickomisljenje istvorevezesadrugimljudima.Oniznajudasenistanedesavasamoodsebe,takodavecimajuspremnumrezukontakatakadadođevremezaakciju.

DrustvenostmozedaseposmatrakaokulminacijaostalihdimenzijaEI(empatije,motivacijeitd.)Ljdicepostatiefikasniuupravljanjuodnosimaondakadabudumoglidashvateikontrolisusvojesopstveneemocijeikadabuduustanjudaosecajuempatijupre-madrugima.Motivacijatakođedoprinosidrustvenojumesnosti.Ljudikojisupodstaknuti


dapostizunesto,nastojedabuduoptimisti,cakikadasesuocavajusanazadovanjemilineuspehom.Kadasuljudioptimisti,njihova“svezina”se“preliva”narazgovoreidrugedrustvenesusrete.

Emocionalna inteligencija: potencijalni nedostaci koji pozivaju na oprez

Mnogivelikilideriposedujuogromnerezerveempatije,mudrostizameđuljudskeodnose, zatim svest o sopstvenim osecanjima i svest o svom uticaju na druge.Oni tesposobnostiprimenjujurazumno,koristeciodređenusituacijunanajboljimogucinacin.Usustini,najbitnija jesamokontrola;posedovanjecak imaloovih tipovaemocionalneinteligencijepomocicenekojosobidabudeefikasnakaoliderdoklegodjenjenaemocio-nalaninteligencijakanalisananapravinacin.Međutim,akoosobaimavisoknivotakvihsposobnosti,tomozedapostane„mnogoviseoddobreosobine”,akosetimosobinamapodstaknuneprikladnaponasanja.Razmotrimodvaekspertska pogledana tusituaciju,kojase2004.godinepojavilaujednomclankuuHarvardBusinessReview.11)

….uvek postoji opasnost da budete jednim aspektom EI, ili da ga preterano koris-tite. Na primer, ako previse naglasite spsobnost emocionalne inteligencije pri postizanju necega, uvek cete da menjate stvari u vasoj kompaniji. Niko nezna sta cete sledese da ucinite, a to bi moglo da bude potpuno destabilizujuce za organizaciju. Ako preterano pokazujete empatiju, nikada nikog necete moci da otpustite. Ako, pak, prekomerno for-sirate tims ki rad, nikada necete moci da se diversifikujete ili cujete glas pojedinca. Neo-phodna je ravnoteza.

Ako ste izuzetno samosvesni, ali ne osecate empatiju, mozda cete delovati kao osoba opsednuta sobom. Ako imate previse empatije, rizikujete da budete suvise teski za razume-vanje. Ako ste izuzetni u samokontroli, a pri tom niste u istoj meri transparentni, mogli biste da deluje neautenticno. Na kraju, ponekad lideri moraju namerno da izbegavaju suvisno priblizavanje grupama, da bi istakli svoju velicinu. Emotivno inteligentni lideri znaju kada treba da se zaustave.

PogledajmosadanapotencijalnenedostatkeEIkojistojenasuprotkoristima:Efikasni lideri geje empatiju za druge.Međutim,onimorajutakođedabudusposo-

bniidadonose„cvrsteodluke”.Liderimorajudabudusposobnidasepozovinalogikui razum, kao i poznavanje osecanja drugih, tako da ljudi osete da su odluke pravilne.Medutim,lakojemogucedasesuviseidentifikujusadrugimailipobrkajuempatijusasimpatijom.Ovomozedaotezadonosenjepravilnihodluka.

Efikasni lideri su mudri poznavaoci ljudi.Opasnostjestoliderimogudapostanuiprevisekriticnipremamanamakojezapazekoddrugih.Verovatnocedaodbaceviđenjedrugihljudi,izivajucikodnjihosecajnepostovanjaipotcenjenosti.

Efikasni lideri unose strast u ono sto rade to pokazuju.Ovoneznaciobaveznodasuoniuvekonikojibodre.Tacnije,onisvojustrastmogudaizrazekaoupornostuposti-zanjuciljailinepopsutljivokoncentrisanjenanekivredanprincip.Međutim,postojifinalinijaizmeđuuzbuđenjazbognecegaizatvranjaocijuusledstrasnogodnosa,zbogcegamozetedazanemariterealnostkojudrugivide.

Efikasni lideri ostvaruju licne veze sa svojim ljudima.Vecinaefikasnihlideranal-azivremenadaseposvetizaposlenimapojedinacnoiugrupama,slusajucinjihoveideje,sugestije i brige, i reaguje stvarajuci osecanje da su njihove ideje cenjene i shvacene.


Međutim,nedostataktakveotvorenostisejavljaakolidersuvisecestonenejavljenoobi-lazizaposlene,jertomozedastvoriatmosferustraha.Jasnoje,daglavnastvarpronala-zenjepravilneravnoteze.

Najzad,samoralnetackegledista,emotivnoliderstvonijenidobronilose.Emoti-vniliderimogudabudualtruisti,kojisukoncentrisaninaopstukoristkompanijeinjenihzaposelnihiistovremenosuvisokoprincipijelni.Sadrugestrane,mogudabudumanipu-lativni,sebicni inecasni.Naprimer,akoosobakoristi liderstvoiskljucivoradisticanjaformalneilineformalnemoci,touopstenijeliderstvo.12).Tacnije,onikoristesvojuEIdashvatestaljudizeleiidunarukutimzeljama,radisticanjaautoritetaiuticaja.

Mnogiljudisavisokomemotivnominteligencijomisarmomnisuzainteresovanidapostavljajudubljapitanja,postosticudovoljnoemocionalnedobitiodmasekojaihoboz-ava.13).Zanjihjetokrajsamposebi.Zadovoljavanjusvojesopstvenezudnjeislabosti–potrebudabuduvoljeni,potrebuzamociikontrolom,ilipotrebudabuduneophodniidaseosecajuvaznim–stoihcinibeskrajnoranjivim.Ali,tonijeliderstvo.Tojegladzaautoritetom.14)

RezimeDa bi uspesno ispunjavali svoje aktivnosti, za lidere je veoma vazna emotivna

inteligencija (EI). Elementi koji doprinose emotivnoj inteligenciji su: samouverenost,smokontrola,motivacija,empatijaisocijalnevestine.Prvatrielementaodnosenavestineupravljanjadrugimljudima.Istovremeno,ucinjenjeosvrtnanekepotencijalneposledicenaraslezbogneefikasnostikoriscenjaEI.Onebuhvatajunefunkcionalnuupotrebumoci,kaoitendencijudasepostanepreteranoempatican,zbogcegaseocekivanjavezanazaucinakmogunerazumnosmanjiti.

LITERATURA

1. RaspravaopomenutetriaktivnostizasnivasenaKotter,J.P.1990.What leadres re-ally do.HarvardBusinessReview,68(3):103-111;Perason,A.E.1990.Six basics for general managers.HarvardBusinessreview67(4);94-101;andCovey,S.R.1996.Three roles of leader in the new paradigm.InThe Leader of future;149-160.Hessel-bein,F.,Goldsmith,M.,&Beckhard,R.(Eds).SanFrancisco:Jossey-Bass.JedandeoanalizetrikonceptaaktivnostiliderstvazasnivasenaDess,G.G.,&Miller,A.1993.Strategic management:320-325.NewYork;McGraw-Hill.

2. Detaljanpreglednalaziseu:Brockner,J.1992.The escalation of commitment to a failing course of action. AcademyofManagementReview,17(1):39-61;andStaw,B.M.1976.Knee-deepunthebigmuddy:Astudyofcommitmenttoachosencourseofaction.OrganizationalBehaviorandHumanDecisionProcesses,16:27-44.Anali-zasistemskihbihevioristickihIpolitickihbarijerazasnivasena,Lorange,P.,&Mur-phy,D.1984.Conbsiderations in implementing strategic control.JournalofBusinessStrategy,5:27-35.Inasimilarvein,NoelM.NaslicannacinNoelM.TichyrazmatratritipaotporapromenamaukontekstufirmeGeneralElecric.Tetrivrsteotporasutehnickiotpor,politickiotporIkulturniotpor.VidetiTichy,N.M.1993.Revolutional-ize your company.Fortune.Devembar13:114-118.PrimeriseoslanjajunaO’Reilly,B.1997.The secret of America’s most ad miored corporation: New ideas and new products.Fortune,March3:60-64.


3. OvajodeljakzasnivasenaChampoux,J.E.2000. Organizational behavior: Esential tenets for a new millenium.London:South-Western;andThe nature use of power in organizations. 2003. RHR International-Executive Insights, May29,12.19.168.197./execinsights/8-3.htm.

4. Ciampa,K. 2005. Almost ready: How leaders move up.HarvarBusinessReview,83(1):46-53.

5. Garvin,D.A.,&Roberto,M.A.2005.Change through persuassion,HarvardBusinessReview,83(4):104-113.

6. Lorch,J.W.,&Tierney,T.J.2002.Aligning the stars: How to succeed when profes-sionals drive results.Boston:HarvardBusinessSchoolPress.

7. Daft,R.1999.Leadership: Theory and practice.FortWorth,TX:DrydenPress.8. Luthans,op.cit.;Mayer,J.D.,Salvoney,P.&Caruso,D.2000.Models of emnotional

intellegence. In Stenberg, R.J. (Ed).Handbook of intelligence. Cambridge ,UK:cambidgeUniversityPress: andCameron,K., 1999.Developing emotional intelli-gence at the Weath-erhead School of Management.Strategy:TheMagazineof theWeatherheadSchoolofManagement,Winter:2-3.

9. Buckingam,M.2005.What great managers do.HarvardBusinessreview;83(3);70-79.

10. Klemp,G.2005.Emotional Intelligence and leadership: What really matters.Cam-briaConsulting,Inc.www.cambriaconsulting.com.

11. Mayer,J.D.etal.2004..Leading by feel.HarvardBusionessreview,82(1):27-37.12. Heifetz,R.2004. Question authority.HarvardBusinessReview,82(1)37.13. Ibidem.14. Goleman,D.Boyztzis,R.,&McKee,A.2002.Prima leadership: Reliazing the power

of emotional Intelligence.Boston:harvardBusinessSchool.15. Prof.drB.Djorđevic,„Psihologijamenadzmenta“,IIizdanje,2008.godina.


POLITIKA KONKURENCIJE I EFIKASNOST PRIVREDE

ApstraktPrimarniciljpolitikezaštitekonkurencije jeostvarivanjeefikasnealokaci-je resursa kroz promociju procesa efektivne konkurencije. Implementacijarežima slobodne konkurencije je preduslov povećanja konkurentnosti do-bara i usluga. Principi i ciljevi politike zaštite konkurencije, regulisanihodgovarajućimzakonima,jegeneralnazaštitakonkurencije,borbaprotivmo-nopola,zloupotrebedominantnogpoložajaikontrolakoncentracijatržišnogučešća.Efikasnostpolitikezaštitekonkurencijeostvarujesekoordinisanjemsvih delova ekonomske politike sa ciljem povećanja ekonomskih perfor-mansiprivrede. Ključne reči: konkurencija, politika, konkurentost, tržište, država, efikasnost

COMPETITION POLICY AND ECONOMIC EFFICIENCY

AbstractTheprimepurposeofcompetitionpolicyistopromoteandmaintainapro-cessofeffectivecompetitionsoastoachieveamoreefficientallocationofresources.Theimprovementofcompetitionregimeisnecessaryforensuringcompetitivenessofgoodsandservices.Thepurposeandaimsofcompetitionpolicy(givinginthecompetitionlaw)aregeneralprotectionofcompetition,anti-collusion,anti-monopolyandmergercontrol,conductofpublicagents(includingfirmsenjoyingexclusiverights).Competitionpolicyalsodependsonthepro-competitivenatureofotherpartsofeconomicpolicy(forexample,tradepolicy). Key words: competition, policy, competitiveness, market, state, effeciency

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrBobanStojanovićEkonomski fakultet – NišVladanVučićTržnica – Niš


UvodUotvorenoj tržišnoj privredi postoji potreba za definisanjem i implementacijom

ekonomskepolitikekojatrebadaodržavaefikasnofunkcionisanjeproizvodnjeirazmene.Pod pojmom efikasnosti u ovom smislu podrazumeva se da ekonomija mora biti umogućnostida ispuni tražnjuzadobrima iuslugamapotrošačanadomaćemtržištu,darealizujedovoljnosvojihproizvodauinostranstvuidauztoomogućiostvarivanjeciljnihfunkcijatržišnihaktera.

Uanaliziuticajaekonomskepolitikeograničićemosenapolitikukonkurencijekaovažnog segmenta ekonomske politike. Pretpostaviće se da uloga politike konkurencijemoradaregulišeekonomskoponašanjekoje,usprezisaostvarivanjembrojnihikomplek-snihciljeva,vodipostizanjuefikasnostiprivredeidruštva.Toznačidatrebastimulisatikonkurentnoponašanjeiregulisatimonopolskaidrugaograničenjakonkurencijekakobiseosiguralaproizvodnjuproizvodaiuslugadovoljnovisokogkvalitetaiuzdovoljnoniskeceneitroškove.

Politikastimulisanjakonkurencijepredstavljavažansegmentekonomskepolitike.Njenom primenom se regulišu ekonomska ponašanja koja vode postizanju efikasnostiprivredeidruštva.Toznačidatrebastimulisatikonkurentnoponašanjeiregulisatimonop-olskaidrugaograničenjakonkurencijekakobiseosiguralaproizvodnjuproizvodaiuslugadovoljnovisokogkvalitetaiuzdovoljnoniskeceneitroškove.Efektivnakonkurencijapritomepredstavljapoželjnostanjeodnosatržišnihaktera.Ukolikoonanepostoji,meramapolitikekonkurencijejetrebauspostaviti.Toseostvarujeograničavanjemmonopolskogponašanjaidrugihvidovadominacijekojiugrožavajupoložajostalihtržišnihaktera.

Ekonomska politika i efikasnostEfektivnakonkurencijapredstavljapoželjnostanjeodnosatržišnihaktera.Ukoliko

onanepostoji,meramapolitikekonkurencijejetrebauspostaviti.Nepostojigarancijadaćekrajnjirezultatsamogprocesakonkurencijeneophodnoispunitisveukupniciljefikasnostiupogledunivoaistopapromenaoperativneefikasnostiproizvodjača.Mogućnostikonf-liktarazličitihmetodaekonomskepolitikemogučakdovestidougrožavanjakonkuren-cije.Tosedešavakadasestvori jaz izmedjupromocijekonkurentnogponašanjaprekopolitikekonkurencijeimogućegsmanjenjakonkurentnogponašanjapodstaknutogdrugimaspektimavladinepolitikeuvezisa“nacionalnim”interesima,zahtevimazapomoćin-dustrijskimgranama(poljoprivreda,brodogradnja,novetehnologije)ilizbogpovećanjazaposlenosti.Mogućnostkonfliktajenajočiglednijaustvaranjuiliohrabrivanjupozicijadomaćihdominatnihfirmiprekopostupakakojesponzoriševlada.

Ovizaključcisuunekimslučajevimasuprotniodvećineakademskihargumenatauovojoblasti.Urelevantnojsavremenojliteraturipovećannaglasakstavljasenagubitkeblagostanja zbog integracija, povećanemoćimonopola i restrikcija slobodne trgovine.Upravozbogtogaseusvetlupostojećihekonomskihipolitičkihodnosaukazujenaneo-phodnost eksternog direktnog i indirektnog regulisanja uslova konkurencije primenomadekvatnepolitikekonkurencije.

Na sledećoj šemi će se prikazati kako ekonomski, društveni i pravni okvirideterminišutržišnustrukturu,tržišnoponašanjeitržišnirezultat.


Ekonomski, društveni i pravni okviri (uslovi)

Tržišnastruktura Tržišnoponašanje Tržišnirezultat–brojkupacaiprodavaca(tržišnoučešće)–stepenhomogenostiroba,transparentnostibrzinaprilagođavanja–visinatržišnihbarijera–fleksibilnostproizvodnje–iskorišćenostkapacitetaikonjunkturaupreduzeću–vrste(tipovi)preduzeća–internastrukturapreduzeća–stependiverzifikacije

–vrsteidejstvoparametara:cenarabatiuslovikvalitetiinovacijeservisreklama–skolonostkaograničenjukonkurencije(spiritofcompetition)

–nivocena–stopeiiznosiprofita–kvalitet–output–odnostroškovaproizvodnjeitroškovaprodaje–tehničkiprogres(inovacijaproizvoda,tj.procesa)–snabdevenostrobama(prostornoivremenski)

Slika 1.Konceptefektivnekonkurencije

Uloga države u povećanju ekonomske efikasnosti privredeDržavaodređujekompleksesistemotvornihiregulativnihelemenatakojimaseus-

postavljaambijentzaispoljavanjeindividualnihikolektivnihpreferencija.Svojimdelo-vanjemuraznimsferamadefinišuseiostvarujuciljevidruštveno-ekonomskograzvoja.Pritome,veomabitanzadatakkreatoratograzvojajeodredjivanjeoptimalnekombinacijerazličitihpolitika(policy mix).

Jednaodnajznačajnijihoblastidirektnogiindirektnogdelovanjadržavejeekonomi-ja.Kompleksnostekonomskihodnosaiinterakcijaekonomskihsubjekataprouzrokujeisloženost regulisanja te sfere. Ekonomska politika zbog toga ima zadatak da u okvirusistemskih opredeljenja definiše ciljeve privredenog rasta i razvoja, da odredimesto iuloguprivrednihsubjekataidaosmislimetodeiprimeniinstrumentarijumisredstvazaostvarivanjeciljeva.

Savremeneprivredeimajutržišnikarakter.Unjimasesimultanojavljatržištekaoregulator ekonomskih tokova i država koja svojim delovanjem treba da omogući nes-metano ispoljavanje interesaekonomskihaktera.Odnosdržaveprema tržištu jeveomaznačajan zbog činjenice da postoje brojnimodaliteti tog odnosa. Prevelika ingerencijadržavedirektnoutičenaograničavanjeulogetržišta.Sdrugestrane,državabitrebalodastvarapovoljanambijentzaispoljavanjepreferencijapojedinacaidruštvakaoceline.Pritome,tržištuseprepuštadasvojimfunkcionisanjemobezbediekonomskuefikasnost.

Pragmatičnopostavljanjepremaproblemuslobodnogtržištanajčešćesesvodinapovlačenjedržaveizekonomskeregulativeprivrednihtokova.Tajpragmatizam,međutim,podrazumevaselektivnuingerencijuuslučajevimakadajeugroženaekonomskaslobodaprivrednihsubjekata.Državamože,naprimer,nabaziantimonopolskogzakonodavstvazabranitifuzijupreduzeća,kupovinefirmiilimeđusobnoučešćeukapitalufirmiizisteoblastiuslučajudaseradionarušavanjukonkurencije.Sdrugestrane,onasamapred-stavljamonopol,temorauskladitimonopolskipoložajjavnogsektoraiostvaritivećinivodruštvenogblagostanja.


Efikasnadržavalakootklanjauočljivenedostatkeiprilagođavaorganizacionešemesavremenimzahtevima.Onabitrebalodauvodimetodedecentralizovanogodlučivanja.Uporedosaderegulacijom, trebastvaratiekonomskisnažan iefikasan javni sektorkaopretpostavkuostvarivanjamaksimumadruštvenogblagostanja.

Prikoncipiranjuciljevainačinatransformisanjaprivredečestosepolaziodnormiliberalnetržišneprivrede,tj.odpostojanjaintegralnogtržištaiuniverzalnostidelovanjatržišnogmehanizmasainformativnom,selektivnom,alokativnomidistributivnomfunk-cijom.Glorifikovanjemoći tržišta u regulisanju ekonomskih tokova ipak ima granice.Tržište,naime,nefunkcionišeuveknazadovoljavajućinačin.Postojeoblasti,graneide-latnostiukojimafunkcionisanjetržištanedajedobrerezultatesastanovištaekonomskihsubjekatailidruštvaucelini.Utakvimslučajevimasejavljadržavasasvojomekonoms-komulogomsupstitutatržištailikaodopunadelovanjatržišnogmehanizma.

Ciljevi politike konkurencijeOsnovniciljpolitikekonkurencijejeobezbedjivanjeiočuvanjeuslovakonkuren-

cijekroz:1)otklanjanjeveštačke,svojevoljneaktivnostipreduzećailidržavekojeutičunaslabljenjekonkurencije;2)poboljšanjeuslovazakonkurencijuuzuvažavanjeprirodnihograničenja.Pri tomesepretpostavljada jekonkurencijamoguća,dapostoji „spirit of competition“idasuekonomsketransakcijeorganizovanepremaodredjenimpravilima.

Politikakonkurencijebitrebalodaobezbedidelikatanbalansrazličitihciljeva.Sviciljevibi trebalodapromovišuefektivnukonkurenciju, takoštoćeobezbeditiefikasnualokacijuresursa.Ovakopostavljenizadataksugerišeodgovornapitanještajepredmetpolitikekonkurencije.To je ekonomska efikasnost postignuta tako što ćekonkurencijana tržištu obezbediti optimalnu alokaciju ograničenih resursa. Osnovni ciljevi politikekonkurencijesuuskladjenisazahtevimazaslobodomisocijalno-političkimzahtevima.Navedimonajvažnije:

• integracijatržišta,• blagostanjepotrošačakojeseuvećavasapovećanjemstepenakonkurentnostiu

odredjenojprivredi,• zaštitapotrošačausmisluopštezaštiteindividakaomoralnaipolitičkaobave-

za,• redistribucija dohotka (bogatstva) koja se ogleda u sprečavanju koncentracije

bogatstvakodmalogbrojaekonomskihsubjekataidisperzijitogbogatstvanaštovećibrojaktera,srazmernonjihovomdoprinosunaslobodnomtržištu,

• zaštitamalihisrednjihpreduzeća,štoneznačizaštitunesposobnihprivrednihsubjekata, već da je povećanje njihovog broja poželjno sa stanovišta politikekonkurencije,

• regionalna, socijalna i strukturalna pitanja koja se ogledaju u intervencijama(kadajeneophodno)uoblastirazvojaodredjenihregionailiindustrijskihgrana,povećanjazaposlenostiidr.

Navedeni ciljevi su veoma različiti, te se simultano teško ostvaruju. Zbog toga,sunekemerepolitikekonkurencijeorijentisanenarealizacijiodredjenogcilja,bezost-varivanjadrugihiličakuznegativanuticajnaostaleciljeve.Oviciljevinisufiksiraniinepromenljivi.Zavisnoodsituacijenaodredjenomtržištu,nekiodnjihćebitiznačajnijiuodnosunadruge.Takodje, intezitetprimenemerapolitikekonkurencije je različitza


različitestepenerealizacijeciljeva.Usvemutomeznačajnuulogu imapollitičkoopre-deljenjezarešavanjeodredjenihproblema,tećehijerarhijanavedenihciljevazavisitiodtoga.

Implementacija politike konkurencijeUnastojanjudaseostvareciljevipolitikekonkurencijeneophodnajeregulativna

uloganadležnihdržavnihiliparadržavnihinstitucija.Zbogimanentnetežnjedasekon-kurencijaograniči iliodstrani,nadležniorganipreduzimajumereprotivnosilaca inkri-minisanih postupaka.Mere zaštite uslova konkurencije su usmerene s jedne strane kapreduzećima,asdrugestranekadržavnimiliparadržavnimfondovima.

Navedimoosnovnaponašanjailiaktivnostikojivodeograničavanjukonkurencije:1.Preduzećamogupreduzimatiaktivnostikojevodeformiranjukartela.Sporazumi

oudruživanju,kojimogubitineformalnii“nepotpisani”,uoblasticena(kartelcena)sadržesaglasnostdaseceneformirajunezavisnoodtržišnihcena(price fixing)sanameromdacenamapotisnuostaleučesnikesatržišta.Toponašanjejetipičnozamonopole,takodasusporazumomvezanapreduzećapraktičnomonopolistisaodredjenomznačajnommoćinatržištu.

Postojedvavidamedjusobnog sporazumevanja ekonomskih subjekatanaodred-jenom tržištu. Prvi je dogovor konkurentskih firmi o zajedničkom nastupu na tržištu.Njihoviproizvodiprestajubitisupstituti,jermedjusobnisporazumprodrazumevadasekonkurencijaizmedjupovezanihpreduzećaeliminiše.Ovdeseradiohorizontalnomspo-razumevanjuilidogovaranju.

Drugividsporazumevanjaseodnosinarazličite fazeprocesaproizvodnje idist-ibucije.Toznačidaseproizvodjačisporazumevajusaveletrgovinamaonačinuplasmanarobekrozdaljuprodajusvedomaloprodaje.Ugovoriovogtipačestosadržeodredbeopostprodajnomperioduusmisluservisiranjaproizvodaipružanjedrugihvidovausluga.Sobziromdasedogovaranjaodnosenafazeproizvodnjeiprodajekojesusukcesivne,vre-menskiiprostornoodvojene,odnosnodapostojiredosledpohorizontalnojvezi,ovakviugovorisadržesporazumeovertikalnompovezivanju.Sporazumiseodnosenacenepokojimaćeserobaprodavatiusvakojfazitrgovineinadrugeusloveplasmanaroba,servisaiuslugakojitakodje,saglasnosporazumu,morajubitijedinstveni.Ovakvaponašanjasuvidpolitikekartelakojaimazaciljdominacijunatržištu.

2. Postojanje monopola i oligopola bitno utiče na uslove i efekte konkurencijenaodredjenom tržištu.Kako seovde radi odominaciji na tržištu, koja je kodmonop-ola izraženija nego kod oligopola, preduzeća koriste svoju pozicijumoći na tržištu zaformiranjevisokihcenailicenakojeneodgovarajukonkurentima(predatory pricing).Uobaslučajapolitikamonopolaugrožavapozicijuostalihtržišnihaktera,bitnoograničavakonkurencijuismanjujeblagostanjepotrošača.

3.Fuzijeinekividovizajedničkihulaganja(joint ventures)takodjeimajunegativneimplikacijenakonkurenciju.Krozproceskonkurencijepovećavase tržišnamoćuz is-tovremenosmanjivanjeefektivnekonkurencije.Posledicepoblagostanjesusličneslučajumonopola.

4. Državna davanja u vidu pomoći preduzećima ili sektorima privrede takodjeugoržavajuzdravu,lojalnukonkurenciju.Nabaziraznihvidovasubvencijaiostalihvido-vapomoćioddržave,preduzećakojaprimajufinansijskupodrškupostajuprivilegovanjaoddrugih.Onamogudakoristesupsidijezane-ferilinelojalnukonkurenciju.


Konkurentnost i politika konkurencijeDa bi se razlikovalo konkurentno i nekonkurentno ponašanje i definisala veza

izmedjuponašanjatržišnihakterakojavodeekonomskojefikasnosti,moradaseobjasniekonomsko značenje koncepta konkurencije. Najčešće korišćen pojam konkurencije uformalnojekonomskojanalizijeinherentantržišnojstrukturikojaseurelevantnojlitera-turi naziva savršena, perfektna ili potpunakonkurencija. Povezanost izmedju ekonom-skeefikasnostiikonkurencijedatirajošizvremenaformulisanjačuvenemetaforeAdamaSmita¨nevidljivarukatržišta¨.Deoogromnegradjekasnijegradauteorijivrednostibavisenormativnimpitanjimavezanimzakonkurenciju,prvenstvenozasvojstvaekonomskog modelaravnotežeusavršenojkonkurenciji(parcijalnaiopštaprivrednaravnoteža).

Brojnaliteraturaizoveoblastipokazujedaće,pododredjenimvrlorestriktivnimuslovima, savršena konkurencija dovesti do ekonomske efikasnosti u tradicionalnomPareto smislu.Resursi su takoalociranidanikonemožedapoboljša svojpoložajbezpogoršanja položaja drugog. Savršena konkurencija i Pareto kriterijum efikasnosti, iporedsvojerestriktivnostiiapstraktnosti,mogudaposlužekaokorisnitemeljizaanalizupolitikekonkurencije.Stanjestvarikojejesvojstvenosavršenojkonkurencijiapstrahujebrojneaspekteposlovnogponašanjasakojimasedovodiuvezupolitikakonkurencije,kaošto je rivalstvoupogleduodredjivanjacena, inovacijauproizvodima iprocesima,marketinškeaktivnosti.

Analizasavršenekonkurencijeseisključivokoncentrišenadobitikojebiproistekleizrealokacijeresursaizmedjusavršenihinternoefikasnihproizvodjača.Pritome,unutarograničenesfereprimenečistogmodelasavršenekonkurencijemoguseusvojitiidonetinekolikokorisnihpravilazanesavršensvet.Uzto,akonepostojeneophodniuslovizasavršenukonkurencijunabilokojemtržištu, tadaseništanemožerećiuopštenooko-rektnomponašanjukojeostatakekonomijemora slediti.Dobarprimer za to je rešenjesavršenokonkurentneparcijalneiopšteravnotežekojepodrazumevaodredjivanjecenakojesujednakemarginalnimtroškovima.

Konkurencijaseanaliziranekaostanjestvari,većkaodinamičkiproceskojipov-ezujestrukturnepromenesaponašanjemtržišta.Konkurencijapodrazumevapostojanjeaktivnostikojeimajuzaciljispunjenjeciljevajednogproizvodjačanaračundrugih,takodauključujerivalitetizmedjuproizvodjača.Podkonkurentnimrivalstvompodrazumevajuseioblicitakmičenjaunutarpostojećihtržišta,kaoibarijereulaskanaodredjenotržište.Touključujerivalstvoucenama,aliipromenjenihilipoboljšanihtehnikaproizvodnjeiliproizvodaipružanjainformacijapotrošačimaoproizvodima.Sveoveformerivalitetaim-ajuimplikacijenanivoistopurastatehničkeefikasnostiproizvodnjeistandardapotrošnje,naalokacijuresursaizmedjusektorainaevolucijustrukturasamihtržišta.

Bezobzira o kakvomse tržištu radi,možemoočekivati da ćefirme sa najnižimtroškovima(kojisunasledjeniizprošlosti)zasvakuodredjenutržišnucenuimatinajvećešansezauspeh.Polazećiodracionalnogponašanjafirmi,odnjihovepolitikeodredjivanjacenaseočekujedauspostavecenekojemoguprivućipotrošačeipružitimaksimumprof-ita.Utimuslovima,relativnomali troškovi i relativnobrzirastuslovljavakonkurentnitransfertržišnihučešćaizmanjeefikasnogkauspešnijempreduzeću.Pritome,ovajmeha-nizamtransferamožeimatiefektpovratnespregenaefikasnostusmisludamanjeefikasnopreduzećebude„prestrašeno“svojimpadom tržišnogučešća.Mogućaposledica jedo-datnamotivacijazapoboljšanjepozicije,naprimersnižavanjemtroškovakrozuvodjenjeinovacijauproizvodnutehnologiju.


Transfer i inovacijski mehanizmi unutar tržišta tako imaju pozitivne efekte naalokativnuefikasnost,jerserealokacijaoutputairesursaodvijakanajefikasnijimproiz-vodnjama,tj.kanajprofitabilnijimulaganjima.Utomsmisludolazidoizražajatehničkiprogres.

Ishod ovog konkurentnog procesa, medjutim, može biti jačanje malog brojauspešnihfirmi u odredjenomvremenskomperiodu. Ponavljanjemuspeha iz prošlosti irezultirajuća dobit ostvarena delovanjem ekonomije obima ili pojačanom inovativnomsposobnošćumožedovestidotransfernogmehanizmakojikaoposledicuimaosvajanjetržištaodstranemalogbrojasvevećihfirmi.Tajprocesteorijskimoževoditieliminisanjusvihkonkurenataiapsolutnojdominacijijednogpreduzeća.Tadagovorimoočistommo-nopolu.Ukolikopostojeovakvetendencijeustvarnosti,konkurentniprocessespontanozavršavaudominantojformimonopolskeilioligopolskestrukture.

Monololskapozicijabitnorelaksirauslovekonkurencije.Onaredukujepritisaknapovećanjenivoaefikasnosti.Tržišnacena jeveća, aoutput (ponuda)nižinegouuslo-vimakonkurencije.Visokifiksnitroškovikojiprateukrupnjavanjepreduzećai,popravi-lu,smanjenaekonomskaefikasnostuslovljavajuzadržavanjestečenepozicijepolitikompovećanjacena.Uzto,smanjujusestimulacijezapoboljšanjeproizvodaimetodaproiz-vodnje. Posledica toga je pad efikasnosti namonopolskom ili oligopolskom tržištu uzograničenjaulaskanovihtržišnihaktera(jačanjebarijeraulaska).

Ukontekstuoveanalize,ciljpolitikekonkurencijebibiloidentifikovanjeiregulaci-jaonihvrstaponašanja,strukturairestrikcijakojimaseograničavaproceskonkurencije.Namerajedaseomogućiostvarivanjesledećihosnovnihfunkcijakonkurencije:

– Odvijanje ekonomskih transakcija na bazi ograničenih resursa i uspešnosti poslovanja.Utimuslovimaseodredjujucenekaofunkcije:intenzivnostipotreba,tržišneselekcijeproizvodaiusluga,atimeiproizvodjača,alokacijeresursaikoordinacije.

– Funkcija podsticajazasniženjetroškova,uvodjenjenovihproizvodaitehničkogprogresa.

– Funkcija distribucijekojaseogledauodredjivanjucena,odnosnouvrednovanjuproizvodaifaktoraproizvodnje.

– Obezbedjivanje slobodnog uredjenjakrozslobodeupotrošnji,uizboruizmedjurazličitihmogućnostiupošljavanja faktoraproizvodnje ikroz jednakestartnepozicije išansezauspehzasveučesnikenatržištu.

ZaključakPolitikakonkurencijejevažandeoekonomskepolitikekojomseekonomskimsub-

jektimaodredjujuokvirniuslovizaponašanjenatržištu.Onaobuhvatadefinisanjeciljeva,sredstavainosilacasprovodjenjamera(kreatorapolitike).Kompleksmedjuzavisnostiun-utar trouglacilj-instrumenti-nosioci služiostvarivanjuželjenogstepenakonkurentnosti.Funkcionalnost tržišta se pri tomeostvaruje obezbedjivanjempreduslova za efikasnu iotvorenutržišnuprivreduisprečavanjemiodstranjivanjemtržišnihograničavanja.

Ekonomskaslobodasadržilatentnuopasnostzasopstvenudestrukciju.Ekonoms-kimtokovimajeinherentnatežnjakaudruživanjuradiobezbedjivanjavećegprofita,nastvaranjumonopolailikartela,zasticanjeekskluzivnostiislično.Takveaktivnostidovode


doograničavanja slobodaostalihučesnikana tržištu.Ovakve tendencijenepovoljnezadruštvoucelinitrebapreventivnimmeramaonemogućitiililegalnim(zakonskim)mera-masankcionisati.

Politikakonkurencijetrebadaobezbedizaštituslobodeuspostavljanjaekonomskihodnosairealizacijuinteresaekonomskihsubjekatanatržištu.Tosepostižemehanizmimaupravljanja i kontrole.Cilj je zaštita funkcionisanja konkurencije koja se ogleda u: 1)funkcijidistribucije,2)suverenitetuekonomskihsubjekata,3)optimalnojalokacijirobaifaktoraproizvodnje,4)fleksibilnostiprilagodjavanja,5)inovativnostiiinventivnosti,6)kontrolisanojekonomskojmoći.

LITERATURA

1. Cohen,S.I.,(2001),Microeconomic Policy,Routledge,London2. Diller,H.,(2000),Preispolitik,Kohchammer,Stutgart3. Đuričin,D.,(2008),“Srbijanaraskršću:dostizanjeEUilitranzicionizam”,Kopaonik

biznisforum,Tranzicija, dostizanje EU i povezane teme,Kopaonik.4. Đukić,P.,(2008),“JačanjetržištaizaštitakonkurencijeuSrbiji”,Kopaonikbiznis

forum,Tranzicija, dostizanje EU i povezane teme,Kopaonik.5. Eucken,W.,(1990),Grundsaetze der Wirtschaftspolitik,J.C.B.Mohr,Tuebingen.6. Jones,A., Surfin,B., (2001),EC Competition Law,OxfordUniversity Press,Ox-

ford.7. Mankiw,G.,(2001),Principles of Microeconomics,Thomson,Mason8. Stojanović,B.,(2008),“Metodeiciljevizaštitekonkurencije”,Kopaonikbiznisfo-

rum,Tranzicija, dostizanje EU i povezane teme,Kopaonik..9. Stojanović,B.,(2003),TržišteEvropskeunije,Ekonomskifakultet,Niš.


MAKROEKONOMSKA KRETANJA, POLITIČKI FAKTORI I ZNAČAJ INSTITUCIJA

AbstractUraduserazmatravezaizmeđumakroekonomskihuslova,kreiranjaekonom-skepolitikeipolitičkenestabilnosti.Kreatoriekonomskepolitikemogustim-ulisati agregatnu tražnju pre izbora u cilju da se poboljšaju njihove šansedabuduponovoizabrani.Političkanestabilnostindukujemakroekonomskunestabilnost, naročito oportunističkim i stranačkim motivima u vođenjuekonomskepolitike.Političaribirajuoportunističkupolitikudabiostalinavlasti.Onisuboljeinformisaniosvojojkompetentnostinegoštotoglasačiimaju.Kao rezultat, političarimogumanipulisati ekonomskom politikom.S druge strane, možemo pretpostaviti da različite partije imaju različiteekonomske ciljeve. Levičarske partije su više zabrinute za nezaposlenost,doksudesničarivišezabrinutiza inflacijunegozarast inezaposlenost.Utakvimuslovima,institucijeimajuznačajnuuloguusmanjenjupolitičkoguti-cajanakreiranjepolitike.Visokistepennezavisnosticentralnebankejevažanelementinstitucionalneklimeneophodnezamakroeknomskustabilnost. Ključne reči: makroekonomska nestabilnost, politička nestabilnost, insti-tucije

MACROECONOMIC MOVEMENTS, POLITICAL FACTORS AND IMPORTANCE OF

THE INSTITUTIONS

ApstractThispaperexaminestherelationbetweenmacroeconomicconditions,policy-makingandpoliticalinstability.Policymakerscanstimulateagregatedemandpriortotheelectionsinordertoimprovetheirchancestobereelected.Politi-

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrAleksandraPraščevićEkonomski fakultet – Beograd


calinstabilityinducesmacroeconomicinstability,speciallybypolicymakers′„opportunistic“ and „partisan“motivation in condacting economic policy.Politicianschoose„opportunistic“policiestoremaininoffice.Theyaremoreinformedabouttheirowncompetencethanthecitizensare.Asaresult,poli-ticianscanmanipulatebytheeconomicpolicy.Ontheotherhand,wecanassumethatdifferentpartieshavedifferenteconomicgoals.Left-wingpar-tiesaremorecornecernedaboutunemployment,andtheright-wingpartiesaremoreconcernedwithinflationrelativetogrowthandunemployment.Insuchconditions,institutionshaveimportantroleinreducingpoliticalinflu-enceonthepolicymaking.Highlevelofindependenceofthecentralbankistheimportantelementoftheinstitutionalclimateneededformacroeconomicstability. Key words: macroeconomic instability, political instability, institutions

1. Uticaj politike na ekonomijuMakroekonomijajeekonomskadisciplinaukojojnijelakopostićikonsnzus,ipak

opštasaglasnostpostojiokotvrdnjeda„politička“ politika utiče na ekonomiju.Ali,na-konštosesvimakroekonomistisložesaovomtvrdnjom,onisenećesložitiokodrugihpitanja vezanih zaovaj uticaj:Da li imapoželjnih i nepoželjnih efekata, ili je jednos-tavnopolitičkiuticajuvekpoguban?Kakoseponaša javnostpremaovomuticaju–dali određenje premauplitanju politike u ekonomiju zavisi od toga koliku korist javnostočekujeod uticajapolitike i političara?Kakoograničiti uticaj politikena ekonomiju?Dalisusamopolitičariodgovornizazloupotrebuekonomskepolitikeupolitičkesvrheili je odgovornost podeljena sa javnošću – ekonomskim subjektima koji se ne protivepoboljšanjusopstvenogekonomskogpoložajamanipulacijamaekonomskompolitikom?Da li je ideološkaorijentacijakreatora ekonomskepolitikeodlučujuća za formulisanjeekonomskepolitike,ilijemogućeutvrditiisto–oporunističkoponašanjesvih,bezobziranastranačkupripadnost?Ovosusamonekaodpitanjakojadanasrazmatrapolitičkamak-roekonomija,kaorelativnomladasubdisciplinamakroekonomijekojasebavipolitičkimuticajemnamakroekonomskakretanjauuslovimapostojanjaparlamentarnedemokratije.

NekaodpitanjakojimasedanasbavipolitičkamakroekonomijapostalasuaktuelnatokomdrugepolovineXXveka sa rastućomulogomkoju jedržava imalau funkcion-isanjuekonomskogsistema(kejnzijanskadržavablagostanja),kaoisapotpunosuprotnimkretanjimadokojihjeujednomtrenutkudošlokrozzahtevzaekonomskimipolitičkimliberalizmom.Ipak,bezobziradaliseprihvataokejnzijanskistavorigidnostimatržištairecesionimpritiscimakojimajeizloženatržišnaekonomija,iliklasičarski(monetraističkii novo-klasičarski) o savršenom funkcionisanju tržišta i racionalnimekonomskim sub-jektima, verovatno je jedan od najvažnijih doprinosa razvoja makroekonomske misliXXvekabiozahtevdasenainstitucionalninačinograničiuticaj„političke“politikenaekonomiju.

Primenaanalizepolitičkemakroekonomijenaprivredeutranzicijipostajeposeb-novažna, s obziromda sumnogavažnapitanjakoja suvećprevaziđenau razvijenimekonomijamaododlučujućegznačajauprivredamautranziciji.Izbori se gube ili dobijaju u zavisnosti od ekonomskih rezultata vlade.Tvrdnja je koja imapotvrduu ekonomskirazvijenimzemljamarazvijenedemokratije,dokuzemljamautranzicijidobijanovedi-


menzijekojesetiču,sjednestraneuspešnostisamogprocesatranzicije,odnosnopodrškeiprivrženostiprocesu tranzicije,koju javnostpruža ilinepružakreatorimaekonomskepolitike.

2. Politička nestabilnost i ekonomska kretanjaPoredtogaštonaekonomskakretanjautičepolitičkimotivisanaekonomskapoli-

tikajošjepogubnijiuticajkojinaekonomijuimapolitičkanestabilnost,kojajeodposeb-nogznačajazatranzicionezemlje,kojesezbogkompleksnostiizgradnjedemokratskogsistemasuočavajusaspecifičnimproblemima.

Postojivišenačinadasedefinišepolitičkanestabilnost,kaoidaseodredistepenrazvijenostidemokratijekoji je zemljapostigla. Indeksi razvojademokratijepolazeodsamog definisanja demokratije na osnovu stepena učešća birača u procesu donošenjapolitičkih odluka i njihovimuticajemna taj proces.Liberalna demokratija kao ključnikontekst u okviru koga se razmatra uloga savremene države definiše se: "... liberalnademokratija je sistem reprezentativnevladavinepravilomvećineukomesuneka indi-vidualnapravazaštićenaodmešanjadržaveinemogubitiograničenačakniodstraneizabranevećine."1

Iakosenalibaralnomdemokratskomsistemuzasnivajuekonomskiipolitičkiraz-vijenezemlje,liberalnademokratijatrpiznačajnekritike,itokakoodlevičara,takoiodliberala.Levičari–marksistigasmatrajusamomehanizmomkontroletrenutnovladajućedruštveneklase.Političkaelitaakumuliravećupolitičkumoćnegoštobi jojpripadala,zbog čega tzv. establišment imamnogo većumoć nad procesom donošenja političkihodlukaodsamihbirača.Liberali,sdrugestrane,smatrajudademokratskisistemkakavpoznajevećinarazvijenihkapitalističkihzemaljapodrazumevatzv.javniinteres,zakogaoni smatraju da ne postoji, već je prisutan samo zajednički interes.U dokazivanju dademokratski parlamentarni sistem negira individualni interes, oni kao primer navodeporeskisistemkogasmatrajunačinomdanekipojedincipovećajusvojuekonomskusnagunaračunmnogihdrugih(bezobziradaliseporeskiprihodikoristezaodbranu,obrazo-vanjeilizdravstvo).

Iuzemljamakojedanasnazivamodemokratskim,samprocesrazvojademokratijebiojedugotrajanikompleksan.Smatrasedajemogućeuočititritalasademokratizacijeusvetu:prePrvogsvetskograta,posleDrugogsvetskogrataidevedesetihgodinaXXveka.Prviidonekledrugitalasdemokratizacijeupravoseodnosinadanasrazvijeneparlamen-tarne demokratije, treći talas se odnosi na razvoj demokratije u bivšim socijalističkimzemljama(zemljamautranziciji)kojeseupolitičkomsmislunazivajunovim demokrati-jama.

Originalnojeliberalizampodrazumevaozahtevzaslobodomoddržave,odnosnozahtevzaodređenimindividualnimpravimaislobodama,kojenemogubitidovedeneupitanjeodstranedržaveiliodlukamavećine,ovoseuprvovremeodnosilonauticajcrkveiapsolutističkihmonarhija2.Pravoglasa,atimeiodlučivanja,međutim,nisuimalisvi,najpresutopravoimalisamomuškarcikojisuraspolagaliodređenomimovinom,akas-nijejeonoproširenonasvemuškarce,azatiminasvegrađane,bezobzirananjihovpolilirasu.Poredpromenavezanihzastrukturusamogglasačkogtela,razvojdemokratskogprocesapodrazumevaojeipromeneuuticajuglasačanaodlukekojesenanivouiuime

1DunleavyandO′Leary(1987),p.52TokomXVIIiXVIIIveka.


državedonose.Danasjeovajuticajograničensamonamogućnostikojeglasačiimajunaizborima,dokjeopozivpolitičarauperioduizmeđuizborauvećinidemokratskihzemaljaograničen.

Demokratija semožedefinisati3 i: "... kao set institucionalniharanžmanakoji sesmatrajukao(nesavršena)aproksimacijaidealnogsistemademokratije."4Minimumkojisezahtevadabisezemljasmatralapunomdemokratijom(Dahl,1971):slobodaformiran-jaičlanstvaupolitičkimorganizacijama,slobodaizražavanja,pravoglasa,pristupjavnimfunkcijama,pravopolitičkihlideradasetakmičezapolitičkupodršku,alternativniizvoriinformacija,slobodniiferizbori,institucijekoječinedapolitikavladezavisiodpolitičkevoljeizraženenapolitičkimizborimaidrugihnačinaizražavanjapreferencija.

Bronji su indeksi kojima semeri stepen razvijenosti demokratije upravo na os-novu navedenih elemenata: izborni proces, stepen razvijenosti političkog pluralizma iparticipacije, funkcionisanjevlade.Naosnovu jednog indeksa razvijenosti demokratije(Gasirovski,1993.), zemljesemogusvrstatiu:demokratske režime,polu-demokratskerežime,autoritarnerežimeitranzicionerežime5.

Nove demokratije u kojima se sprovodi proces ekonomske tranzicije, uglavnomsemogusvrstatiutranzicionerežime,madanekespadajuiupolu-demokratskerežime.Možeseuočitidazemljekojesuopredeljenezaizgradnjutržišneekonomije,takodaseekonomskereformeuokviruekonomsketranzicijerealizujudovoljnobrzoiopsežno,is-tovremenopredstavljajutranzicionepolitičkerežimeukojimasečinenapori,odstraneilisajasnimpristankomnajvišihzvaničnikavlade,dabiseizvršilapromenanedemokratskogrežima u demokratski. Uspešnost u procesu tranzicije povezana je i sa izgradnjomdemokratskog sistema. Zemlje koje su uspešno završile proces tranzicije istovremenosu izgradile demokratski sistem. Značajnu ulogu u oba procesa (ekonomske tranzicijei izgradnjedemokratskogsistema) imala je imotivisanostovihzemaljadasepriključeEvropskojUniji.

Sdrugestrane,tranzicionezemljekojekarakterišepolu-demokratskitippolitičkogrežimaistovremenosuizemljeukojimaseprocestranzicijeobavljasporoinesveobuh-vatno.Uovimjezemljama,iakopostojeizvesnepolitičkeslobodeiorganizovanipolitičkiizbori,ograničenapolitičkakonkurencijaizmeđupartija,ilisuizbornirezultatikompro-mitovani;ilijenekavelikadruštvenagrupaisključenaizparticipacijeupolitičkompro-cesu6.

Merenjestepenarazvijenostidemokratijeupojedinimzemljama,omogućavaanali-zuuticajapolitičkestrukturenaekonomskeperformansezemljeirazlikeizmeđuzemalja.Takoseanalizirakorelacijarazvijenostidemokratijesa7:stepenomekonomskograzvoja(visinadohotkapercapita),stepenomrazvijenostiobrazovnogsistema,stepenomučešćaradnesnageuraspodelidohotka,stepenomneravnomernostiuraspodelidohotkaistepe-nomredistribucijedohotka.Nemogućeje,međutim,utvrditijasnumeđuzavisnostizmeđunavedenihfaktorairazvijenostidemokratije.

3Konceptdemokratijekaopoliarhije(DaliLindblom,1953).4Siermann(1998),p.17.5Gasirowski(1993),p.26Unekimvišenacionalnimdržavamaukojimapostojeseparatističke tendencijeprisutno

jeodudstvojednenacionalnezajedniceupolitičkomprocesukojijeuglavnomnametnutodstranevećinskognaroda.Primeri semogunaći u zemljamanastalimnakon raspadaSFRJ,ukojima jedodatno situacijukomplikovao igrađanski ratkrozkoji sumnogeprolazile, ali sličneproblemeimajuizemljenastalenaprostorubivšegSSSR-a.

7AcemogluandRobinson(2006.),p.54


Poredstepenarazvijenostidemokratije,političkastabilnost,odnosnonestabilnostigravažnuulogu,kakouformulisanjumakroekonomskepolitike,takoiurezultatimaovepolitike.Političkanestabilnostkojapotičeodnedostatkalegitimitetapolitičkogsistemauočima javnosti koji dovodi dopovećanjabroja onihkoji sunezadovoljni društveno-političkomsituacijom,smanjujelegitimitetvladeuvođenjuekonomskepolitike,anaročitoekonomskihreformi.Konsenzusudruštvuoprihvatanjuznačajnihtroškovaekonomsketranzicije, nijemogućuuslovimapostojanjaovog tipapolitičkenestabilnosti.Sdrugestrane, nepostojanje ovakvog konsenzusa kojim bi sve strukture društva prihvatile dasnosesvojudeoupokrivanjutroškovatranzicije,onemogućavasprovođenjeekonomskihreformi.Kaoposledicaovogamožedoćidoodustajanjaodekonomskihreformi.

Istovremeno,čestepromenepolitičkihciljevavladepovećavajupolitičkunestabil-nostsmanjujućiefikasnostekonomskepolitike,jerseefikasnostvladevezujezapolitičkupodrškukojujojjavnostpruža,ačestepromeneovihciljevaukazujudapotrebnepodrškenema.Čestepromeneupreferencijamakreatoraekonomskepolitikeimajunegativneimp-likcaijenapovećanjeneizvesnostiuvezisabudućomekonomskompolitikomvlade,štootežavadonošenjeekonomskihodluka,kakoekonomskihsubjekata,takoistanovništva.Sobziromdasuovoprivredeukojimasekaoprvikorakprocesatranzicijesprovodimak-roekonomskastabilizacija,odnosnodasuunjimačestoprisutnainflacionaočekivanjaistalniinflatornipritisci,političkanestabilnostutičenapovećanjemakroekonomskenesta-bilnosti,kojaseuprvomreduodnosinarastinflacije.Promeneciljevakreatoraekonom-skepolitikedoprinosiislabljenjufiskalnogsistema

Najčešće se politička nestabilnost poistovećuje sa učestalošću kojom se dešavapromenavlade(regularna–naizborima,neregularna–krozpolitičkeprevrate).Naravno,uuslovimademokratskogilitranzicionogrežimapromenevladesesprovoderegularno–naizborima,doksuneregularnepromenevlastivezanezapolu-demokratskeiliautoritarnerežime.Upolu-demokratskimrežimima,aliinekimtranzicionim,političkunestabilnostmožedakarakterišuiodređenedruštveno-političketenzijekaoštosupolitičkaubistva,otmice,štrajkoviisl.Uovimzemljamapolitičkanestabilnostutičenaopštunesigurnost,kojaseposebnoodnosinapravasvojinečijaugroženostnegativnoutičenainvestiranjeiekonomskirast.

Poredkvantitativnedimenzijepolitičkenestabilnosti–čestesmenevlada,političkanestabilnostnekadapodrazumevaikvalitativnukomponentu,premakojojpostojeznačajnerazlikeustabilnostiizmeđukoalicionihimanjinskihvlada,sjednestraneijedno-parti-jskih,većinskihilipredsedničkihvlada,sdrugestrane.Uslučajukoalicionihimanjinskihvladapostojiproblemkonsenzusaizmeđukoalicionihpartija,zbogčegačestodolazidodonošenjanepopularnihodluka,kaoidisproporcionalnovelikepolitičkemoćimalihin-eteresnihgrupa.

Svakakojeuzemljamautranzicijiteškodostićipolitičkustabilnostdefinisanukaokontinuitetodređenogtipapolitičkogsistematokomnajmanje25godina(Lipset,1960.)8.Ipak, izgradnja institucija pravnog i ekonomskog sistema doprinela je da se u većiniovihzemaljaizgradipolitičkastabilnost.Naosnovuindeksademokratičnostipolitičkogrežima9kojiuzimauobzirizborniproces,razvijenostcivilnogdruštva,nezavisnostmedi-

8 Prema takvoj definiciji svaka zemlja koja je u kontinuitetu demokratska, odnosno imadiktatorskipolitičkisistem,možesesmatratipolitičkistabilnom,alionakojajeizdemokratskogprešla u diktatorski režim ili obrnuto,može se smatrati politički nestabilnom.Ova je definicijadominiralado1960-tih.

9Zaperiod01/01/2006–31/12/2006.,FreedomHouseEurope,2007.


ja, demokratsku vladu, demokratsku vlast na lokalnomnivou, pravni sistem i njegovunezavisnost,korupcijuvećinabivšihsocijalističkihzemaljaspadaupolukonsolidovanedemokratije(Albanija,Hrvatska,Makedonija,CrnaGora,Rumunija,Srbija)itranzicionerežime(BosnaiHercegovina,Gruzija,Ukrajina),doksunekeodnjihizemljekonsoli-dovane demokratije (Bugarska,Češka, Estonija,Mađarska, Latvija, Litvanija, Poljska,Slovenija iSlovačka).Zemljekonsolidovanedemokratijesu istovremenoizemljekojesuušleuEvropskuUniju,osimRumunijekojajeuUnijuušlaiakojezemljapolukon-solidovanedemokratije.Jedanbrojzemaljasuidaljepoluautoritarnirežimi(JermenijaiRusija),iličakikonsolidovaniautoritarnirežimi(Azerbejdžan,Belorusija,Kazahstan).

3. Politička nestabilnost i oportunistički ciljevi kreatora ekonomske politike

Oportunističkiistranačkimotivipolitičara–kreatoraekonomskepolitikesvojpuniizrazdobijajuusituacijipolitičkenestabilnostiinepostojanjajakihinstitucijakojimabisepolitičkiuticajnaekonomskupolitikuograničio.

Povećanapolitičkanestabilnost,kojauprvomredupotičeodčestihpromenavlade,utiče na povećanje oportunističkimotivisanog ponašanja kreatora ekonomske politike.Monetarnapolitika,oportunističkimotivisana,pretpostavljaneodgovarajućistepenneza-visnosticentralnebanke,aliinetransparentnostmonetarnepolitike.Odsustvonezavisnostipodrazumevadavodećiljudicentralnebankevidesvojupozicijuuzavisnostiodrezultataizbora,odnosnodanamonetarnupolitikucentralnebanke,kakonanjeneciljeve, takoi instrumenteutičevlada.Nezavisnostcentralnebankebiupravotrebalodaonemogućipolitičkemotive,obezbedikredibilitet ismanjineizvesnost.Međutim,usituacijizavis-nosticentralnebanke,najvažnijikanaliuticaja„političke“politikenaguverneracentralnebanke su: direktni stranačkiuticaj na formulisanjemonetarnepolitike i uticaj na izborguvernera.

Oportunističkimotivimonetarnihvlastiutičunaciljnufunkcijumonetarnepolitiketakodaćeseporedciljastabilnosticenapojaviti,čakisavećimznačajem,ciljsmanjenjenezaposlenosti,odnosnodostizanjepunezaposlenosti,pačakiostvarivanjedohotkananivouiznadprirodnognivoa.Možemoočekivetidaćeoportunističkoponašanjekreatoramonetarnepolitikevoditiafirmisanjutzv.dualnog mandata centralne banke.

Ponašanjemonetarnihvlastimožesepredstavitiminimizacijomfunkcijegubitka:Z=(π-π*)2+b(y-y*)2

πjestopainflacije,π*ježeljenastopainflacije,yjenivodohotka,y*ježeljeninivodohotka,bjeponderkojisepridajestabilizacijidohotkaokociljnognivoa.

Glasačinagrađujuporastdohotka,istovremenopreferirajućiniskestopeinflacijeinezaposlenosti.Poštojepretpostavkadapolitičaripoznajupreferencijeglasača,kaoidaglasačibrzoilakozaboravljajuprošlost(Nordhaus,1975.iLindbek,1976.),glasajućizakreatoreekonomskepolitikeakosutrenutni–predizbornimakroekonomskipokazateljipovoljni.Uzimajućitouobzirmonetarnevlastisenećeponašatikonzervativno,štoznačidaćeponderkojisepridajestabilizacijidohotkabitivećinegouslučajukonzervativnemonetarne politike (bc) koja bi se usredsredila na ostvarivanje cenovne stabilnosti bezobziranazaposlenostiliprivrednuaktivnost(0<bc<b).

Istovremeno,pretpostavljasedaseinflacijastabilizujeokostopeinflacijejednakenuli,dokseželjeninivodohotka(y*)određujenanivouiznadprirodnognivoadohotka(yn):


y*=yn+k(2.)

Ciljnafunkcijamonetarnihvlastije:

U=-π2t/2-b(yt-k)

2/2,k>0,b>0(3.)

kjeciljnirastkojijevećiodprirodnognivoa,bjepondervarijabilnostinivoapro-izvoda.

Krivaagregatneponudeje:y=y*+λ(πt-πt

e),(4.)odnosno,Filipsovakrivaupotpunjenaočekivanjimaje:ut=u*-λ′(πt-πt

e),(5.)

MakroekonomskisitemseopisujeFilipsovomkrivom.

Očekivanjasuadaptivna(rečjeotradicionalnommodelupolitičkihciklusa):

πte=πt-1

e+β(πet-1-πt-1),0<β<1.(6.)

U ovakvim uslovima će se u predizbornom periodu dinamiziranjem agregatnetražnje povećati dohodak, smanjiti nezaposlenost, uz izvestan rast inflacije. Ukoliko,međutim,uporedimotzv.putanje ekspanzije,kaolokusetačakatangencijekrivihindifer-encijecentralnebankeiFilipsovihkriva,oportunističkimotivisanihmonetarnihvlastisaonimakonzervativnogguvernera,utvrdićeseda jekodkonzervativnogguvreneraovajnagibmanji.Toznačidaćekodkonzervativnogguvernerastopainflacijebitinižanegodajeguvrenerpratioželjedruštva,takodabiuslučajukonzervativnihmonetarnihvlastibitipotrebanmanjistimulansdabisesmanjilanezaposlenost,odnosnopovećaodohodak.Međutim,konezrvativniguvrenerinećepribećiovakvomoportunističkomponašanju,jerbitimemonetarnapolitikaizgubilakredibilitet.

Pitanjekredibilitetakreatoraekonomskepolitikedoizražajadolaziuzpretpostavkuoracionalnomponašanjuglasača.Uovombislučaju,iakojesistematskiuticajmonetar-nepolitikeonemogućen, izvoruticajaoportunističkimotivisanihmonetarnihvlasti ležiuograničenju racionalnogodlučivanjausledasimetričnih informacijakojimaraspolažuglasači i kreatori ekonomske politike, a koje se tiču karakteristika političara, odnosnokreatoraekonomskepolitike,presveganjihovekompetentnosti. Utakvimokolnostima,nepotpunihinformacijaopolitičarimailiekonomskomokruženju,mogućejeobmanjiva-njejavnostitakodasestvoriprivremenailuzijakodglasačaoekonomskomprosperitetu.

Oportunističkimotivisanazloupotrebaekonomskepolitikeupravodolazidoizražajausituacijipolitičkenestabilnosti,jerćeovanestabilnostizroditikodracionalnihglasača:nesavršene informacije o karakteru ekonomskog okruženja, nesavršene informacije ociljevimakreatoraekonomskepolitikeinesavršeneinformacijeosposobnostimakreatoraekonomskepolitikedaformulišuirealizujuekonomskupolitiku.

Političkanestabilnostograničavaključnielementuracionalnim–oportunističkimmodelima, a to je sagledavanje kompetentnosti kreatora ekonomske politike od straneglasača.Kreatoriekonomskepolitike,naravno,znajusvojesposobnosti imotive,ali tesposobnostiimotivenepoznajuiglasači,jerkreatoriekonomskepolitikepokušavajudajavnostišaljusignalekojimabiseprikazalikaokompetentni.Onipritomekoristeinstru-


menteekonomskepolitike(fiskalnuimonetarnu),kojimaobezbeđujuodgovarajućevred-nostiekonomskihindikatora,znajućidaćenaosnovutihvrednostijavnostzaključivationjihovojkompetentnosti,odnosnonekompetentnosti.

Usituacijipolitičkenestabilnostikojapodrazumevačestepromenevlade,iličestepromeneciljevakreatorapolitikejavnostteškomožesasigunošćutačnoprocenitikolikajekompetentnostkreatoraekonomskepolitike.Poredovogproblema,političkanestabil-nost izaziva još jedanograničavajući faktor koji značajno utiče na generisanjemakro-ekonomskenestabilnosti,akojiseodnosinaneizvesnostvezanuzaizbornerezultate,sakojomsejavnostsuočava.Ovajeneizvesnostutolikoznačajnija,ukolikojevećarazlikauekonomskimciljevimaizmeđupartijakojenaizborimaučestvuju.Zadesničarskepartijesepretpostavljadaćebitiuvećojmeriaverznepremainflaciji,odlevičarskih.Zbogtogaćepromenavladenakonizboramoćidadelujekaošokekonomskepolitikekojićeizaz-vatidevijacijedohotkaodnjegoveputanjenormalnograsta.Ovojeosnovaracionalnih–stranačkihmodelapolitičkihciklusa,kojejerazvioAlbertoAlesina,tokom1980-tih.

4. Politička nestabilnost i stranački ciljevi kreatora ekonomske politikeUsituacijipolitičkenestabilnostizaoštravajuseideološko-stranačkerazlikeizmeđu

partija,arazlikeupreferencijamavezanimzaekonomskeciljevedolazedoizražaja.Raz-likeuciljevimačinepolitičkeizboreznačajnim,aneizvesnostuvezisaizbornimrezul-tatimaznačajnoutičenamakroekonomskunestabilnost.Realniefektipolitičkenestabil-nostiiizborneneizvesnostićepostojatiukolikodelujuneočekivaniinflatorni(deflatorni)šokovi.Poštorezultatiizborainisuupotpunostipredvidiviizborićeuvekmoćidaiza-zovušokove.Šokovićeseuformiizbornepobedeodređenepartijeizkojećeproizaćiiodređenaekonomskapolitika.Ovišokovićeimatirealneekonomskeefekte.

Preferencijepolitičaravezanezaekonomskerezultatezaviseodideološkihmotivapolitičarakojiodređujukakociljeve, tako i instrumenteekonomskepolitike. Ideološkimotivisanaekonomskapolitikamožeobezbeditipreraspodeludohotka,ilinekidrugioblikpoboljšanjaekonomskepozicijesimpatizeraodređenepolitičkeopcije.Takoseobezbeđujepodrškasimpatizeraodređenepolitičkeopcije.

Iakojavnostkarakterišeracionalnost,realniefektiideološkimotivisanihpromenaekonomskepolitikemogućisuuslednesavršenihinformacijaoekonomskojpoliticikojuvlastsprovodiiakoekonomskisubjektipoznajuideološkerazlikeizmeđupartija,kaoiusledneizvesnostivezanezaizbornerezultate.

Fluktuacije realnih ekonomskih varijabli indukovane stranački motivisanomekonomskompolitikomsu tranzitornogkaraktera jer racionalnaočekivanjaobezbeđujuprilagođavanje nakon postizbornog, kratkoročnog iznenađenja u formi deflatornogšoka ili inflatornog iznenađenja.Drugo, stepen iznenađenja izbornim rezultatomprekoneočekivane inflacije (deflacije)uticaćenamakroekonomske rezultate, jerkorišćenjemmonetarnepolitikepolitičarikojiosvojevlast,moguuticatinavisinurealizovanestopeinflacije.

Razlike u ekonomskim ciljevimapolitičkih partija odnose se na različite prefer-encijedesničarskeuodnosunalevičarskupolitičkuopciju.Štosuoverazlikevećego-vorimo o većoj političkoj polarizaciji koja vodi većoj izbornoj neizvesnosti, a i većojmakroekonomskojnestabilnosti.Generalnogledanolevičarskepartijesuzainteresovane


zaobaranjenezaposlenostiuzprihvatanjeneštovišeinflacije,dokdesničaskepartijezasvojciljpostavljajucenovnustabilnost,uzmanjuzainteresovanostzaproblemnezapso-lenosti.

Ekonomija je izražena preko krive agregatne ponude upotpunjene očekivanjima(Alesina,1987):10

Yt=Y*+πt-πte,(7.)

Infatornaočekivanjasuracionalna:πt

e=E(πtIt-1),(8.)Političarisustranačkimotivisani:levičarisuvišezainteresovanizavisinunezapos-

lenostiiprivrednirast,amanjezastopuinflacije,doksupreferencijedesničarasuprotne.Poredpolitičaraiglasačisustranačkimotivisani.Zbogtogaglasačiimajurazličitepref-erencijevezanezastopunezaposlenostiistopuinflacije,aglasajutakodamaksimizirajusvojukorisnost.

Pri tome se pretpostavlja da centralna banka nije nezavisna institucija, odnosnodasemonetranapolitikazloupotrebljavaupolitičkesvrhe.Kreatoriekonomskepolitikedirektnokontrolišuinflaciju.

Izbornirezultatiimajurealnihefekatajersenanjihnemogunadniceodmahpri-lagoditiusledrigidnosti.Nadniceseugovarajupreizborainemoguseprilagođavatiuzavisnostiodpromeneekonomskepolitikedokojedolazipobedomna izborimajedne,odnosnodrugepolitičkeopcije.Umodel jeuvedenelement rigidnostinadnica,čimeseobezbeđujeuticajnarealnaekonomskakretanja.Stoparastadohotka(yt)možeodrediti:

yt=y*+πt-wt,(9.)Stopa rasta dohotka (yt) određena je stopom rasta prirodnog niova dohotka y* i

razlikomizmeđustopeinflacijeistoperastanominalnihnadnica(wt)11,zanemarujućiaku-

mulaciju kapitala.Nominalnenadnice sufiksne za period za koji su ugovorene, ali seprilikomugovaranjauobziruzimaočekivanainflacija.Rastnominalnihnadnicaodgovaraočekivanojstopiinflacije:

wt=πte=E(πtIt-1),(10.)

Pošto se nadnice ugovaraju uzimajući u obzir očekivanu inflaciju, pri čemu jejavnostipoznatodaćeseekonomskapolitika,atimeistvarnainflacija,razlikovatiuza-visnostiodideološkeorijentacijemonetarnihvlasti,političkaneizvesnostpostajevažanfaktor.Rastdohotkaćeodstupatiodsvojeprirodnestopeukolikodođedoiznenadnein-flacije,odnosnoneočekivanepromenemonetarnepolitike:

yt=πt-πte+y*,(11.)

Razlikeuprefernecijamaodnosesenalevičarskopreferiranjeinflacijeipridavanjeznačajavećemdohotku,uodnosunadesničarskepartije.odnosvladeicentralnebanke.Političkadimenzijaideološkoguticajanamonetarnupolitikuogledaseusledećem(Ales-sinaandGatti,1995):

• levičarskevladepreferirajuvišuinflaciju/nižunezaposlenost,dokdesničarskepreferirajunižuinflaciju/višunezaposlenost,

10Alesinaetal.(1997),Pp.51-5611PremaOkunovomzakonunezaposlenostidohodaksuuinverznojrelaciji,dokstoparasta

prirodnognivoadohotkaodgovaraprirodnojstopinezaposlenosti.


• predizborelevičarskevladeproklamujuborbuprotivinflacije,adesničarskeprotivnezaposlenosti,doknakonizboraneodržavajuobećanje,

• zbog nestabilnih političkih odnosa cena nagodbe inflacija-nezaposelnost sepovećava.

Preferencijelevičarskepartijesu:

+π−π−β= ∑

∞

=t

L2Lt

0t

tL yb)(u ,(12.)

Preferencijedesničarskepartijesu:

+π−π−β= ∑

∞

=t

D2Dt

0t

tD yb)(u ,(13.)

Pritomevaži:

0DL≥π≥π

0bb DL ≥>

Preferencijapartijapretpostavljajudaciljnestopeinflacijemogubitipozitivne,uko-likosuoptimalnestopeinflacije( LD ,ππ )različiteodnule12,kaodaiobepartijeprefer-irajuprivrednirast.Istovremenoje:

1. optimalna stopa inflacije levičarskih partija veća od optimalne stope inflacijedesničarskihpartija,

2.levičarskepartijevišepažnjepoklanjajuprivrednomrastu,oddesničarskihparti-ja.

Preferencijeglasačasusličnepreferencijamapolitičkihpartija,takodasefunkcijakorisnostireprezentativnogglasačamožeizraziti:

+π−π−β= ∑

∞

=t

i2it

0t

ti yb)(u ,(14.)

ključnepreferencijeglasačasetičuoptimalnestopeinflacijei

π iprivrednograstabi,kojeserazlikujumeđuglasačima.Raspodelavrednostiovihparametarauukupnojpopulacijinije poznata ni političkimpartijama, što znači da ni političke partije sa sigurnošću nepoznajupreferencijeglasača.Takodasesjednestranejavnostsuočavasaneizvesnošćupobede na izborima levičarske u odnosu na desničarsku vladu imogućom promenomekonomske politike, dok s druge strane, političke partije ne znaju koji deo populacijepreferiravišuinflacijuradivećegprivrednograsta.

Mandatniperiodtrajedvavremenskaintervala.Stopainflacijekojaćebitiodređenauuslovimapobede levičarske,odnosnodesničarskepartije,nakonpobedena izborimaje:

12Optimalnestopeinflacijesemogusmatratiioptimalnimstopamainflatornogporeza.


KL

LL

tt

b��

�

21 (15.)

KD

DD

tt

b��

�

21 (16.)

Realizovana stopa inflacije levičarske partije je viša nego desničarske, jer popretpostavci levičarskepartijevećupažnjupoklanjajuvišoj stopi rastaodprirodne (bD

<bL).Racionalniglasačipoznajustope inflacijekojećegenerisati levičarske,odnosnodesničarskepartije, što imomogućavada rešeproblemoptimizacije.Međutim, izbornirezultatnijeupotpunostisiguran,većsupoznateverovatnoćepobedelevičarske(1-P),odnosnodesničarskepartije(P).Naosnovupoznavanjaovihverovatnoćaočekujesestopainflacije:

KLKDe

tPP �� )1( �� (17.)

KDe

t��

�1 ,desničarskavlada(18.)

KLe

t��

�1 ,levičarskavlada(19.)

Preizbora,utrenutkut,stopainflacijeseočekujenaosnovuverovatnoćapobedenaizborima.Uperiodunakonizbora, t+1,očekivaćesestopeinflacijekojeodgovarajupreferencijilevičarske,odnosnodesničarskepartije.

Važnojeutvrditiiuticajpromenepolitičkeopcijenapromenestoperastadohotka:

)( KDKLL

tPyy �� (20.)

))(1( KDKLD

tPyy �� (21.)

yyyD

t

L

t��

�� 11 (22.)

Tokomprvogperiodavladavinelevičarskepartijerastćebitivišiodprirodnog,dokćevladavinadesničaraznačitiinižirastodprirodnog.Unarednomćeperiodurastbitijednakprirodnomnivou,nezavisnoodpartijskeideologijepolitičaranavlasti.

Razlikeupreferencijamaekonomskihciljevaizmeđupolitičkihpartijadovodidofluktuacijadohotka.Ovesudevijacije rezultat razlikakojepostoje izmeđupreferencijalevičarske u odnosuna desničarske partije, a u vezi sa visinom inflacije.Ove ćefluk-tuacijeutolikobiti većeukoliko jeveći stepen iznenađenja izbornim rezultatom. Izbordesničarskepartijeizazvaćepaddohotka,čakiukolikojeinjenapreferencijaprivrednirast nanivou iznadprirodne stope, zbognerealizovanjaočekivane, više stope inflacijekojabibilagenerisanadajepobedilalevičarskapartija.


Uticajideološkimotivisaneekonomskepolitikenarealnemakroekonomskepoka-zateljesukratkoročni iograničenisunapostizborniperiod.Međutim,važnijisuefektikojipostojenainflaciju,akojisupermanentnogkaraktera.Prepuštanjemonetarnepolitikepolitičkimpartijamačije ideološkerazlikeutičunaformulisanjeirealizovanjesubopti-malnepolitikepogubnojezavođenjeekonomskepolitike.Zbogtogasekaomnogoboljerešenjejavljaonoukomebiseobepartije(desničarskailevičarska)dogovorileokomon-etarnepolitike,uovomslučajuciljnestopeinflacijeπ*:

KLKD�� * (23.)

Prihvatanjemjedinstvenestopeinflacijeπ*,izbeglebisefluktuacije,kakorealnihmakroekonomskihveličina, tako i inflacije.Naovajbi senačin izbegliproblemineiz-vesnostivezanezarezultate izbora,razlikeupreferencijamaizmeđupolitičkihpartija ipostojanjamakroekonomskenestabilnosti.

Ukolikoseiprihvatipredlogdasepolitičkepartijedogovoreokociljnestopein-flacije-kakoćeseodreditiovastopainflacije?Jasnojedaćeonapredstavljatirezultatpregovaračkihpozicijadesničarskeilevičarskepartije.Ukolikojevećaverovatnoćapo-bededesničarskepartije,odnosnoukolikoonauživavećupopularnostuglasačkomtelu,tadaćeivisinazajedničkestopeinflacijebitibližaciljnojdesničarskojstopiinflacije.Uslučajudajelevičarskapartijapopularnija,zajedničkaciljnastopainflacijebićeviša.

Međutim,akobipolitičkepartijeiuspeledasedogovoreokozajdničkeekonomskepolitike,štojeuuslovimapolitičkenestabilnostimaloverovatno,ostajepitanjedalibidogovorenapolitikabilaoptimalna,kaoidalibinaovajnačinutvrđenastopainflacije(π*)istovremenobilaikredibilna.

Kredibilitetovakoformulisanepolitikepostojaćeukolikoseubeskonačnoponav-ljanojinterakciji(igri)dvepartijeformiraupravoovastopainflacije(π*)kaopraviloeko-nomskepolitike,iliukolikoseobepartijemogudasedogovoredaovustopuinflacije(π*)odredezakonom,takodajenepromenljiva.Ovadvauslova,međutim,teškosuostvariva.Prvinačindaseobezbedikredibilitet imaograničenjaupravoupolitičkojnestabilnostikojukarakterišučestepromeneekonomskihciljevamonetarnih.Aliifiskalnihvlasti.Tesupromenepovezanesapromenamaupreferencijamabiračkogtela,odnosnojavnosti.Zbogtogaseubeskonačnoponavljanojinterakcijipartijanećeuvekformiratiistaciljnastopainflacije(π*).Druginačindasepolitičkapolarizacijaprevaziđekrozzakonomutvrđenustopuinflacije,čakikadabimogladasesprovede,imalabizaposledicurigidnostukrei-ranjuekonomskepolitikeodnosnonemogućnostdasemonetarnompolitikomreagujenarazličiteegzogenešokove.

Zaključak koji se može izvesti iz izložene analize, kako oportunistički, tako istranačkimotivisanemonetarnepolitikejestedajeneophodnoprepustitivođenjemone-tarnepolitikenezavisnojinstituciji–centralnojbanci.Dogovorkojibisemogaonapravitimeđupolitičkimpartijama,akojibiseodnosionastvaranjedruštvenogkonsenzusa,up-ravobiseodnosionaprihvatanjunezavisnecentralnebanke,kojabivodilamonetarnupolitikunezavisnoodpartijskihpritisaka.Natajnačinbiseizbeglapolitičkigenerisanamakroekonomskanestabilnost,dokbiekonomskapolitikaostaladovoljnofleksibilnadamožedareagujenaekonomskešokove.Izborciljevaiinstrumenatamonetarnepolitikebiobiinstitucionalnoprepuštencentralnojbanci,dokbiuuslovimapovećanepolitičkene-stabilnosti,uznapuštanjefiksnogdeviznogkursa,verovatnobibiloizabranotargetiranjeinflacijekaopravilomonetarnepolitike.


5. Nezavisna centralna banka – institucija u borbi protiv političke nestabilnosti

Najboljinačindaseisključimogućnostzloupotrebemonetarnepolitikeupolitičkesvrhe jeste da se ona prepusti nezavisnoj centralnoj banci. Kako definišemo nezavis-nost centralne banke?Oko ovog pitanja ne postoji konsenzus.Nezavisnost u domenuformulisanja i sprovođenja monetarne politike trebalo bi da podrazumeva nezavisnoodlučivanjeociljevimamonetarnepolitike,sjednestrane,odnosnoonačinima–instu-mentimadaseciljevirealizuju.Postoji,međutim,stanovištedanezavisnostnebitrebalodapodrazumevainezavisnostuodlučivanjuociljevimamonetarnepolitike,jerbisetimedalaprevelikaulogacentralnojbanci.Umestotogabiodlučivanjeociljevimamonetarnepolitike trebaloprepustiti izabranimpredstavnicimanaroda, a centralnabankabi samorealizovala ciljeve i želje čitavog društva.ModelomVolša (Walsh, 1995) se dokazujeda će optimalni rezultati politike centralne banke postojati jedino ukoliko se prilikomutvrđivanja ciljevamonetarne politike u obzir uzmu i preferencije društva, vezane zastopunezaposlenostiidohodak.Zbogtoga,optimalnapolitikanemožedaseodnosisamonajednostavanzahtevzaniskominflacijom,većsemoraobezbeditidaporedodržavanjaniske stope inflacijemonetarnapolitikaobezbedi i odgovarajuću stabilizacijudohotka.Nezavisnostbiuovomslučajupodrazumevalanezavisnostuizboruinstrumenata,alineiciljevamonetarnepolitike(Fisher,1995,Blinder,1998).

Međutim, ni ova definicija nezavisnosti nije bez kontroverzi.Najpre, na osnovuciljevamonetarnepolitike,možemorazlikovaticentralnebankesatzv.dualnimmandatom–punazaposlenosticenovnastabilnost,uodnosunacentralnebankesajednimciljem,ilihijerarhizovanimciljevima,međukojimajeprimarnicenovnastabilnost.Navedeniciljevimogubiticentralnojbancizadatimandatom–zakonom,alinedovoljnoprecizno.Takodacentralnabankaodlučujeokriterijumimakojimaseispunjavajuciljevikojisujojnamet-nuti.Tocentralnojbancipružamogusnostda ipakodlučujeociljevima,naročitoona-godbiizmeđudvaključnacilja–punojzaposlenostiicenovnojstabilnosti.Sdrugestrane,nekimcentralnimbankamajeciljmonetarnepolitikeeksplicitnijenametnut,krozrežimtargetiranjainflacije.Ovomonetarnopravilopodrazumevadacentralnabankaodređujenumeričkuvrednoststopeinflacije,uzjasnuodgovornostdaseciljnastopainflacijemoraiostvariti.Određivanjeciljnestopeinflacijekaonominalnogsidra,usituacijikadaseodu-staloodfiksnogdeviznogkursa,umnogomeograničavamonetarnupolitiku,anaročitoonemogućavanjenuzloupotrebuupolitičkesvrhe–oportunističkeilistranačke.

Postoje različiti elementi nezavisnosti centralne banke, tako da praksa ukazu-je da pravna nezavisnost centralne banke uvek ne podrazumeva i potpuno otklanjanjemogućnosti uticaja kreatora ekonomske politike prekomonetarne politike. Cukiermaniznosi sledećeelementepremakojimaseodređuje stepennezavisnosti centralnebanke(Cukierman,1992):

• pravnipokazatelji,• pokazateljineizvesnosti• promene/smeneguvernera,• političkaranjivostcentralnebanke.Varijabilnost inflacije i dohotka značajno se smanjuju sa uvođenjem nezavisne

centralnebanke.Personalnasamostalnostkojapodrazumevaodređenuproceduruizboraguvernerapretostavljadabisepostigaodogovordaizbornezavisnogguverneranekoin-cidirasapolitičkimizborima,odnosnodaseguvernerizabereprepolitičkihizboratakodaguvernerodređujemonetarneciljeve(parametar bG)bezobziranapobedudesničarske


ililevičarskepartije.NajprećebitiizabranguvernerkojićeodreditiparametarbG,nakončegaćeseodržatipolitičkiizboriirealizovatišokε,poslekogaćenezavistanguvernerformulisatimonetarnupolitiku,nezavisnuodizbornihrezultata,odnosnoekonomskepoli-tikezakojusezalažepobedničkapartija.Nezavisnostcentralnebankeuovomslučajujejošočiglednijauodnosuna Rogofovmodel(Rogof,1985)ipretpostavljadaguvernernakonpolitičkihizboranemožebitismenjenodstranevladeizamenjenguverneromkojibimonetarnupolitikuformulisaouskladusapreferncijamaizabranepartije.

Nezavisnost centralnebankeuključujevažanelementutvrđivanjaprocesa izboraguverneraizkogabibioisključenpolitičkifaktor.Toje,međutim,teškoostvariti:"Iakojemogućekreiratiinstitucijucentralnebankekojaeleiminišedrugekanalepolitičkoguti-caja,proces izboraćeuvekpodrazumevatidaseguvernericentralnebankebirajukrozpolitičkiproces."13Tojejedanodrazlogadasemandatguverneraproduži,kaoidasedozvolivećibrojmandatakojijedanguvernermožeimati.14Jednaodanalizasugerišeuvezisabrojemidužinommandata(O’Flaherti,1990.):

• jedanmandatnijeoptimalanjerguverneruvekupočetkumandatavršimon-etarnuekspanziju,

• neograničenbrojmandatatakođenijeoptimalanjermorapostojatimogućnostsmeneguvernera.

Mogućnostponovnogizboraistogguverneramoževoditipolitičko-cikličnimfluk-tuacijama,jerželjaguverneradabudeponovoizabranmožedautičenanjegovizbortakvemonetarnepolitikekojomćezadovoljitivladu(Fratianni,M.etal.,1997).

Potreba da semonetarna politika prepusti nezavisnoj centralnoj banci je ključnizaključak opširne literature i mnogobrojnih modela koji fokusiraju promenu ciljevaekonomskepolitikeizazvanihpromenamapolitičkeorijentacijekreatoraekonomskepoli-tike.Ovojelogičanzaključakkojiproizilaziizempirijskipotvrđivanihpostavkida:"...nezavisnecentralnebankepodstičunižeimanjepromenljivestopeinflacijealisenepoka-zujedaizazivajunižeilipromenljivijedohotke(Grili,MasciandroiTabelini,1991.,Ale-sinaiSamers,1993.,EjfingeriDeHan,1996.).Naosnovuovihčinjenica,nekisuautorizaključilidajenezavisnostcentralnebankekao′besplatniručak′kojiobezbeđujecenovnustabilnostbezvidljivogtroškaurealnomdohotku."15

Dalije,međutim,moguć„besplatniručak“,ilijerečonagodbiizmeđukredibilitetakoga nezavisnost omogućava i fleksibilnosti koja se u prvom redu vezuje za primenudiskrecijeuvođenjumonetarnepolitike?Usituacijikadasevođenjemonetarnepolitikeprepuštanezavisnojcentralnojbancimogunastatitroškoviusledsmanjenjafleksibilnostimonetarne politike, jer će nezavisna centralna banka preferirati stabilizacionu politikukoja je suboptimalna takoda se njomumanjojmeri reaguje ne šokovekoji pogađajurealnuekonomskuaktivnost,odnosnodohodak,negoštotopreferiradruštvo.Ovasubop-timalnostdirektnoproizilaziizrazlikekojapostojiizmeđustepeneaverzijepremainflacijinezavisnogguverneraiaverzijedruštva,odnosnoizmeđuponderakoganezavisniguvern-erpridajerastudohotkauodnosunaponderkojitomepridajedruštvo.Zbogtogaćesenezavisnost„platiti“povećanjemvarijabilnostirealneekonomskeaktivnosti,odnosnodo-

13Waller(1992),p.41214USAD-ujemandatonprodužensa6godina(originalnoutvrđen)na14godina(1935.

godine).15Lippi(1998),p.87.


hotka,štoćeuzemljamasačestimšokovimakojipogađajuekonomskuaktivnostposlužitikaorazlogdasenezavisnostcentralnebankeikonzervativizamguverneradoveduupi-tanje.

Međutim,nepostojepodacikojibipotvrdilidapostojijasnavezaizmeđustepenanezavisnosti centralne banke i fluktuacija privredne aktivnosti, niti jemoguće stvarnoutvrditinagodbuizmeđukredibiliteta iefikasnostistabilizacije.Ipak,važnoje istaćidamogućupreprekuustanovljenjunezavisnecentralnebankepredstavlja struktura ciljevamonetarnepolitike(Lippi,1998.).Naime,možesepretpostavitipromenastruktureciljevamonetarnepolitikeodstranekreatorapolitike, tokomvremena, jernjihoveprefercijeovisinistopeinflacijeidohotkapredstavljajusamoindirketnufunkcijukorisnostikojaimomogućava postizanje konačnih ciljeva.Tako će promene ciljevamožda biti izazvanepromenama u preferencijama tzv. srednjeg glasača ili konskvencama koje će različitestopeinflacijeilidohodakimatinaraspodeludohotka.Informacijeopromenistruktureciljevaimajukarakterprivatnihinformacijakojimaraspolažusamokreatoriekonomskepolitike.

Dalićepolitičaripristatidaprepustemonetarnupolitikunezavisnojcentralnojban-ci?Odgovornaovopitanjemožebitičestonegativanjernezavisnacentralnabankanećeprilagođavatimonetarneciljevepolitičkimpotrebamavladajućegestablišmenta,štomožeizazvatitroškovezanjih.Zavisnacentralnabankapromenomciljevamonetarnepolitikeomogućavadabudurealizovaninoviciljevivladajućihkreatoraekonomskepolitike,kojisusamonjimaipoznati.To,međutim,nećeomogućavatinezavisnacentralnabanka,kojabionemogućilabilokakvudiskrecijuuvođenjumonetarnepolitike(Lippi,1998).

Uticajpromenemonetarnihciljevanarealnaekonomskakretanja,monetarnupoli-tikuiinstitucijesemožerazmotritiudvakonteksta:

• promene ciljeva od strane kreatora ekonomske politike kada informacijama oovimpromenamaraspolažusamokreatoriekonomskepolitike,

• promene ciljeva izazvane političkimpromenamakreatora ekonomske politike,vezanesuzapolitičkupolarizacijukojanaglašavaideološkerazlikeuciljevimarazličitihpolitičkihpartija,štojeuraduvećrazmotreno(AlesinaiGati)uzzaključakdaćenezavis-nostcentralnebankezapravosmanjitivarijabilnostrealnogdohotka.

Debatasezapravosvodinapitanjedalibistopainflacijetrebalodabudeprimarniciljekonomskepolitike.Ukolikosepretpostavidamonetarnapolitikanijejediniinstru-mentekonomskepolitike,većseuključiimogućnostkorišćenjafisklanepolitike,mogućejerazmotritirezultatedokojihćedoćiukolikosumonetarnevlasti–guvernercentralnebankenezavisniodvlade,iobrnuto.

Značajnezavisnosticentralnebankeposebnoseističeuzemljamautranziciji.Tran-zicioneprivrede,iakosusesuočavalesaznačajnimcenovnimšokovima,opredelilesusezauvođenjenezavisnecentralnebanke,kaoključnemonetarneinstitucije.Privredamautranziciji jevećuprvomkorakubilanametnutapotrebamakroekonomskestabilizacije,čijijeključnielementbioslamanjeiborbaprotivinflacije.Istovremeno,drugielementiprocesa tranzicije,kaoštosu liberalizacija,čak iprivatizacija, imalisuznalajneefektenamakroekonomskakretanja,uprvomreduvisinucenaiostvarenidohodak.Međutim,ovimsuprivredamanedostajaleinstitucijetržišneekonomije,nedostajaoimjeirazvijeniiefikasnifiskalnisistem,štojetakođemogloimatinegativneefektenamakroekonomskustabilnost.Nezavisnacentralnabankaseutakvimuslovimajavljakaoključnainstsitucija–njenouvođenjeiizgradnjaobezbeđujudamonetarnapolitikabude„čvrsta“,okrenutare-alizacijiprimarnogcilja–cenovnestabilnosti.Nezavisnostcentralnebankeonemogućava


bilokakavuticajfiskalnihvlastinamonetarnupolitiku,atimeinjenuzloupotrebuuciljuodlaganjaneminovnefiskalnestabilizacije.Uzimajućiuobzirproblemfiskalnogsindro-mavisokeinflacije,nezavisnošćucentralnebankepostavljenisuneophodnipreduslovizamakroekonomskustabilnost.

Uzemljemautranzicijiseupravozbognedovoljnograzvojainstsitucija,upočetnimfazamaprocesatranzicije,javljanedostatakpoverenjaudržavu,atimeiunjenemonetarnevlasti.Ovajnedostatakpoverenjajeprisutankakonaunutrašnjem,takoinaspoljašnjemplanu,aotklanjagaupravonezavisnacentralnabankakojaimakredibilitet.Kredibilitetireputacijasuključnifaktoriusvakojmakroekonmskojstabilizaciji,anaročitouzemljamautranziciji,ukojimanijerečojednostavnojpromeniekonomskepolitike,većopromeniekonomskogsistema.Novi,trišniekonomskisitemudomenumonetarnepolitikepočivananezavisnojcentralnojbanci,kojuvodikonzervativniguverner.Empirijskipokazateljiukazujunavezukojapostojiizmeđustepenanezavisnosticentarlnebankeiuspešnostusnižavanjustopeinflacije,itonakonštojeokončanaliberalizacija.

Indeksipravnenezavisnosticentralnebankeuzemljamautranzicijiupoređenjusaonimakojiseodnosenarazvijeneprivredeukazujudasucentralnebankeuzemljamautranzicijinezavisnijeodcentralnihbanakauostalimzemljama.Indeksinezavisnostimerenezavisnostnaosnovuvišekarakteristika,kaoštosu:kovodimonetarnupolitiku,procedurekojimaserešavajukonfliktiizmeđucentralnebankeivlade,relativniznačajkojisepridajecenovnojstabilnostikaomonetarnomciljucentralnebanke,stepenonemogućavanjadacentralnabankapozajmljujevladi,načinizboraguverneraimogućnostnjegovogopozi-va.16(Cukiermanetal.1992)

6. ZaključakMakroekonomskakretanjazaviseod„političke“politike.Ovajuticajjeneminovan,

akoseuzmeuobzirdasukreatoriekonomskepolitikeistovremenoipolitičari.Izborisedobijajuiligubeuzavisnostiodekonomskihpokazatelja,kaoštosuvisinainflacije,neza-poslenosti,dohotka,priverdnirast.Tojeosnovnirazlogzbogkogapolitičari,ukolikosuuprilici,moguiskoristitiekonomskupolitikudabina„veštački“načinpoboljšaleekonom-skosituaciju uzemlji.Topoboljšanjeekonomskihpokazateljaodnosisenapovećanjedohotka,smanjenjenezaposlenostiiinflacije.Sobziromnakonfliktnostmakroekonom-skihciljevakaoštosuvisokazaposlnostiprivrednirast,sjednestraneicenovnastabil-nost,sdrugestrane,kreatoriekonomskepolitikevrločestomorajudapraveizborizmeđunjih.Natajizborumnogomeutičestranačkapripadnost,odnosnoideološkaorijentacijakreatoraekonomskepolitike.Jasnojedasepolitičariobraćajujavnostisaželjomdaihonapodržiurealizacijiodređenepolitike.Međutim,mogućejeuočitirazlikeuekonomskimciljevimakojeproklamujuirealizujupartijerazličiteidoeloškeorijentacije.Ekonomskiciljevipartija,uvelikojsumeriodređeniciljevimakojeimačlanstvotihpartija,ilišireglasačikojiimpoklanjajupodrškunaizborima.Preferncijelevičarskihpartijasusman-jenjenezaposlenosti,pomoćsiromašnima,socijalnadavanja islično,što jeuskladusatimekoiizkojihrazlogazanjihglasa.Desničarskepartije,uprincipuštiteinteresekapi-tala,umnogovećojmerisuzainteresovanezacenovnustabilnost,negozapunuzaposle-nost.Naravno,navedenajeopštaideološkaorijentacijapartijauformulisanjuekonomskepolitike, iakosumogućaodređenaodstupanjaodnje.Takose, recimo,danasuEvropi

16 U indeksima Cukierman meri se čak 16 karakteristika kojima se određuje stepennezavisnosti.


dešavadadesničarskepartijedobijajupodrškusiromašnihslojevastanovništva,kaoštojetoslučajsanedavnimizborimauItaliji.Paradoksalnojedaseuspondesničarskihpartijavezujezapogoršanjeekonomskesituacije,arazlogezatotrebatražitiudrugimelementi-maideologijekojasenudiglasačima–netrpeljivostpremaimigrantima(strancima);većeokretanjepolitike,uključujućiiekonomskupolitiku,nacionalnimproblemimainjihovomrešavanju.

Dodatniproblemukreiranjuekonomskepolitikeimakroekonomskimkretanjimapotičeodpolitičkenestabilnosti.Iakosepolitičkanestabilnostmožedefinisatinarazličitenačine,onauvekukazujenačestepromeneuekonomskimciljevimakreatoraekonom-skepolitike,štojepraćenočestimpromenamavlade.Političkanestabilnostćeuticatinapovećanjekakooportunistički,takoistranačkimotivisanogponašanjakreatoraekonom-skepolitike.Utakvimćeseokolnostimakaojedinabranapolitičkimuticajimauekonomi-jipojavitiinstitucije,odkojihjecentralnabankaodlučujuća.

LITERATURA

1. Acemoglu,D.andJ.Robinson(2006),Economic Origins of Dictatorship and De-mocracy,CUP,Cambridge

2. Alessina,AandR.Gatti(1995),„IndependentCentralBanks:LowInflationatNoCost?“,American Economic Reviews,PapersandProceedings,Pp.196-200

3. Alessina,A.,Roubini,N.,Cohen,G.(1997),Political Cycles and the Macroecono-my,TheMITPress,Cambridge,MA

4. Blinder,A.S.(1998),Central Banking in Theory and Practice,TheMITPress,Cam-bridge,MA

5. Cukierman,A.(1992),CentralBank Strategy, Credibility and Independence - Theory and Evidence,TheMITPress,Cambridge,MA

6. Cukierman,A.,Webb,S.,Neyapti,B.(1992),“Measuringtheindependenceofcen-tralbanksanditseffectonpolicyoutcomes”,The World Bank Economic Review,No.6,Pp.353-398

7. Dahl,R.A.(1971),Polyarchy: Participation and opposition,NewHaven:YaleUni-versityPress

8. Dunleavy,P.andB.O′Leary(1987),Theories of the State,MacmillanPress,Lon-don

9. Fisher,S.(1995),“CentralBankIndependenceRevisited”,American Economic Re-view,1995.,No.85

10. Fratianni,M.,J.vonHagenandJ.C.Waller(1997),“CentralBankingasaPoliticalPrincipals–AgentsProblem”,Economic Inquiry.

11. Gasirowski,M.J.(1993),The political regime change dataset,LuoisianaStateUni-versity

12. Lippi,F. (1998), “OnCentralBank Independenceand theStabilityofPolicyTar-gets”,The Scandinavian Journal of Economics,Vol.100,No.2,inLippi,F.(1999),Central Bank Independence, Targets and Credibility,EdwardElgar,Chelthenham,UK,Pp.87.-104

13. Rogoff,K.(1985),„Theoptimaldegreeofcommitmenttoanintermediatetarget“,Quaterly Journal of Economics,No.100,Pp.1169-1190


14. Siermann,C.L.J. (1998),Politics, Institutions and the Economic Performance of Nations,EdwardElgar

15. Waller,C.J.(1992),“Abargaingmodelofpartisanappoitmentstothecentralbank”,Journal of Monetary Economics,No.29.,Pp.


TURISTIČKA PONUDA SOKOBANJE KAO ZDRAVSTVENO-TURISTIČKE DESTINACIJE

RezimeKaoturističkadestinacija,Sokobanjaimaizuzetneprirodneidrugepotencijalezarazvojnesamozdravstvenog,većidrugihoblikaturizma.Zdravstvenitur-izamuSokobanjije,međutim,nedovoljnoorganizovanadelatnostkojaseneodvijaadekvatnomogućnostimakojimaovaturističkadestinacijaraspolaže.Savremeniturističkitrendoviseodlikujusveizraženijompersonalizacijom,povećanimposebniminteresovanjimaiznačajnimusredsređivanjemturistananestandardneturističkeproizvode.Samimtim,neophodnojedasenani-vou Sokobanje, kao zdravstveno-turističke destinacije, formira autentičnaturističkaponudakojabisvojomatraktivnošćubilakonkurentna,nesamonadomaćem,većinainostranomtržištu. Ključne reči: Turistička ponuda, turistički proizvod, zdravstveno-turistička destinacija, zdravstveni turizam, wellness turizam, atraktivnost, konkurent-nost.

TOURISM OFFERING OF SOKOBANJA AS A MEDICAL AND TOURISM DESTINATION

AbstractAsatourismdestination,Sokobanjahasexceptionalnaturalandotherdevel-opmentpotentialsnotonlyinmedicalbutalsoothertourismaspects.Medi-caltourisminSokobanjais,however,inadequatelyorganizedactivitywhichdoesn’tdevelop inaccordancewith thepotentials thisdestinationdisposesof.Contemporarytourismtrendsarecharacterizedbyincreasinglyobservablepersonalization,increasedspecialinterestsandimportantfocusingoftouristsonnon-standardtourismproducts.Inthisregard,itisnecessarytoestablish

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrŽivoradGligorijevićEkonomski fakultet – NišMrDraganBogdanićSpecijalna bolnica – Sokobanja


atthelevelofSokobanja,asamedical-tourismdestination,authentictourismofferingthatwouldbecompetitiveinitsattraction,notonlyindomesticbutalsoforeignmarket. Key words: Tourism offering, tourism product, Medical tourism destination, Medical tourism, Wellness tourism, Attraction, Competitiveness

Uvod1.Količinarobaiuslugakojasenudituristimanaodređenomturističkomtržištu,

uodređenovremeipoodređenojceni,premamišljenjuFreyera(1,str.24),predstavljaturističkuponudu tog tržišta.Turističkuponudu,pa iponuduuzdravstvenom turizmu,određujusledećifaktori,ito:1)atraktivni:prirodni(termo-mineralniizvori,klima,flo-ra i fauna) i društveni (kulturno-istorijski spomenici,manifestacije); 2)komunikativni:saobraćajnainfrastrukturaisaobraćajnasredstvai3)receptivni faktori:objektismeštajaiishrane,zabaveirekreacije,trgovinskeradnje,itd.

Bitan zahtev u funkcionisanju turističke ponude je da se obezbedi simultano isinhronizovano delovanje svih faktora. Izostanak jednog od njih onemogućava pojavukompleksneturističkeponude,kojasepremaKrippendorfu(2,str.133)sastojiizdvaos-novnadela:1)primarne(izvorne)turističkeponudei2)sekundarne(izvedene)turističkeponude.Primarnaponudaobuhvataprirodneidruštveneatraktivnefaktore(prirodneob-like, pejzaž, ambijent, kulturno-istorijsko nasleđe, folklor... itd.), a sekundarna ponudaseodnosinaorganizovanuprivrednuaktivnostrazličitihprivrednihsubjekatakojomseobezbeđujupotrebneuslugeiturističkiproizvodi.Izvornakomponentanepojavljujesesamostalnoineposrednonatržištu,većindirektnoprekoizvedeneponudeučestvujeuos-novnimtržišnimtokovima.Utomeje,takozvana,konverzionafunkcijaturizma,odnosnosposobnostpretvaranjaiuključivanjanematerijalnihdobarautržišnerelacijeitokove.

2.Usavremenimuslovima,Sokobanjapredstavljajednuodznačajnijihzdravstveno-turističkihdestinacijauSrbiji.SokobanjasenalaziudoliniMoravicekojaseulivauJužnuMoravu.Smeštena jenaobroncimaOzrena,aodhladnihvetrova jezaklanjajuplanineDevicaisrpskapiramida-Rtanj.Nadmorskavisinaodoko400m,visokaosunčanostinedirnutaprirodaječineblagotvornimmestomzaodmorioporavak.

Preko Aleksinca (30km) Sokobanja je povezana drumskim i železničkim ma-gistralama koje od Beograda (240km) prema Nišu (60km) prolaze dolinom Velike iJužneMorave.Naistokuje,saTimočkomkrajinom,spojenaasfaltnimputevimaprekoKnjaževcaiBoljevca.

Sokobanju karakteriše umereno-kontinentalna klima. Kako Ozren štitiBanjuodvetrova,tosuletabezžege,zimeblage,dokjejesentoplijaodproleća.Noći su sveže, naročito leti, kada je imanje vlage u vazduhu.Ovakva klima,izmeđuostalihfaktora,omogućujeposetiocimaSokobanjeuspešnolečenjeiopo-ravak.

Zboglekovitihizvorahladneitopleradioaktivnevode,Sokobanjajejednoodna-jpoznatijihinajposećenijihklimatskihiturističkihmestaunašojzemlji.Uzdravstvenim


ustanovamaSokobanje,hotelima,vilamaiprivatnimdomovimamožesesmestiti13000turista.Sokobanjuposećujegodišnjevišeod100000ljudikojidolazenaodmor,lečenjeioporavaktokomčitavegodine.Međutim,iporedtoga,turističkaponudaSokobanjenijeadekvatnafaktorimasakojimaovazdravstveno-turističkadestinacijaraspolaže,kojisupredmetrazmatranjauovomradu.

1. Pojam i forme zdravstvenog turizma1.Zdravstveni turizam jenastao i razvio se iz banjskog turizma, koji je baziran

na termalnim izvorima i lekovitom potencijalu mineralnih voda.1 Sama reč „banja“značimineralniizvorililekovitomestogdepostojimineralniizvor.Suštinapojmajeuraspoloživostitihlokalitetadaosigurajuodgovarajuću,nesamoturističkuvećizdravst-venu,infrastrukturuisadržajezaboravakgostijukojiihposećujusasasvimodređenomnamerom.Banjesuretkainezamenljivanacionalnabogatstva,dragoceniprirodni,ali irekreativno-turističkipotencijal.Banjebitrebalodabuduosnovarazvojakontinentalnogturizma,alikodnastonisu,jersamonekolikobanjamožedasesmatrasavremenim.

Akouzmemodajemotivpromenestalnogmestaboravkaufunkcijizdravstvenezaštite,bezobziradalijepreventivnog,terapeutskogilirehabilitacionogkaraktera,na-jprihvatljivijadefinicijabibilakojujedaoKaspar(3,str.53):„Zdravstveniturizamjeskupsvihodnosa i fenomenakoji rezultiraju izpromene lokacije iboravkauciljupromov-isanja,stabilizovanjaieventualnogvraćanjafizičkog,mentalnogisocijalnogdobrostanjakrozkorišćenjezdravstvenihusluga,podrazumevajućipritomdaljudikojitočinenemajupermanentanboravaknaistojlokaciji“.

2.Pratećisavremenetrendoveuturizmu,bitnojespomenutiisvečešćeupotreblja-vanpojamwellnesskaosastavnideozdravstvenogturizma.Smatrasedapostojetriformezdravstvenogturizma:lečilišni,kurativniiwellness.Lečilišniznačisamolečenjeijedanvidoporavka,kurativnipredstavljarehabilitaciju,awellnessjeusmerennaonoštoznačiuzdravomteluzdravduh.MuelleriKaufmann(4,str.17)dajusledećudefiniciju:„Well-nessturizamjeskupsvihodnosaifenomenakojiproizilazeizputovanjaiboravkaljudičijijeglavnimotivočuvanjeipoboljšanjenjihovogzdravlja.Onizahtevajutemeljanpaketuslugakojisadržiprofesionalnoznanje,fitnes,kozmetičkunegu,zdravuishranuilidijetu,relaksacijuimeditaciju,fizičkuimentalnuaktivnostkaoiedukaciju.“

Uspešanrazvojzdravstvenog turizmazavisioduspešnogorganizovanjabanjskihcentarakaoturističkihdestinacija,2kaoiodosmišljavanjavišegnivoaturističkogproiz-voda. Kvalitet banjskog ambijenta (turističke destinacije) i dobro osmišljen integralnizdravstveno-turističkiproizvod,predstavljajunajznačajnijimotivturističkeposetevećinebanjskihmesta.U jednomdobro organizovanom, osmišljenom i razvijenombanjskommestuporedzdravstvenihprogramatrebalobiuzajamnodopunjavatiidrugeturističkesadržaje(sportsko-rekreativneaktivnosti,wellnessprogrami)kakobipredstavljalijedin-stvenzdravstveno-turističkiproizvod,aliikompetetivnuprednostodređenezdravstveno-turističkedestinacije.

1BanjskiturizamjevidturizmakojiuSrbijiimanajdužutradiciju.BanjeiklimatskamestauSrbijibilisupoznatijošuvremeRimljana,kojisuotkrililekovitostvodaiklimeSrbije.Pobrojunalazištatermomineralnihvodainjihovojraznovrsnosti,kaoipobrojubanjaSrbijajesrazmernosvojojpovršini,najbogatijauEvropiijednaodnajbogatijihusvetu.

2Podturističkomdestinacijom,uovomkontekstu,podrazumevamomanjeilivišezaokruženugeografskucelinukojaraspolažeatraktivnim,komunikativnimireceptivnimfaktorima(5,str.16).


2. Faktori turističke ponude SokobanjeKaoprvaekološkaopštinauSrbiji,sasvojomokolinom,Sokobanjaprivlačimnogo-

brojneturiste.Poredlekovitihvoda,ovajkrajjepoznatipolekovitombilju,tradicional-nimturističkimmanifestacijamaiušuškanimselimaukojimaseturistimoguupoznatisaistorijom,aliisanačinomživotaljudiuovomkraju.

Atraktivnost turističke ponude Sokobanje kao zdravstveno-turističke destinacijezasnivasenamiksuvelikogbrojaprirodnih,društvenihiizgrađenihatraktivnosti.

2.1. Prirodne atraktivnostiSokobanjaječuvenapoprirodnojlepotiiromantičnostisvojeokoline.Opkoljena

ješumom,divnimparkovimaizelenilom.Vazduhjeumerenosuvsamnogokiseonikaiozona.PrekocelogdanasaOzrenastrujičist,svežvazduh,avečeosvežiprijatanpove-tarac.Utokuletaimadostarosekojarashlađujevazduh,paseuSokobanjinikadaneosećavelikaletnjavrućina.RekaMoravica,kojatečekrozSokobanju,dajejojznačajnopreimućstvo.Velikibrojposetilaca,naročitomladi,provodisvojodmoruSokobanjisamozbogkupanjauMoravici,zbogskakanjaunjenepoznatevirove»Župan«i»Šestkace«.Prirodajebilaveomaizdašnapremaovomkraju,aporečimaJovanaCvijićaSokobanjainjenaokolinasemogunazvati»SrpskaŠvajcarska«.

Turističko izletište, planina Ozren, sastavni je deo Sokobanje. Staze i šetalištaukrašenisucvećem,šibljeminegovanimzelenilom.Urađenojeimaloveštačkojezeroprepunopastrmki.Ovdejeribolovzabranjen.Međutim,poredjezerajeotvorenrestoransavelikomterasom,ukomeugostitelji,izmeđuostalog,pripremajuipastrmkunažaru.Uhladovinibukovešume,kružnookojezera,postavljenesuklupeistolovi.

Vodopad»Ripaljka«kogagradirekaGradašnica,takođesenalazinaOzrenu.OvojejedanodnajvećihinajlepšihvodopadauSrbiji,jersevodaobrušavasavisineod11metara,a krečnjački odseci presvučeni su debelomkorom stvrdnutog bigra.Voda se obrušavaprekonjihusnažnimmlazevimastvarajućivišeslapovaitakopružaveličanstvenusliku.Vodopadjedobioimepotomeštoseuovomkrajuskočitikaže-ripnuti.Voda,znači,ulokalnomžargonuneskače,većripa.AtraktivnostovogvodopadajeodvelikogznačajazaturističkuponuduSokobanje.ZavodzazaštituinaučnoproučavanjeprirodnihretkostiSrbije,doneojerešenjeozaštitiovogvodopadakakobisesačuvalanaučna,estetskaiprirodnaretkostuovimkrajevima.

NaOzrenusenalazi iOzrenskapećina,dugaoko580metara.Pećina ima jednudvoranu i pet galerija, ali još uvek nije uređena za turističko razgledanje.U pećini supronađeniostaciraznihposudaigrnčarija,verovatnoizdobaneolita,štoukazujenatodasuovdeživeliljudiiunajstarijavremena.Saznanjedamikroklimanekihpećinaudrugimzemljama(Švajcarska,Austrija)služikaoinhalatorzaasmatičare,ukazujenatodaseiova pećinamože koristiti kao neka vrsta prirodnog inhalatorijuma.Njenimuređenjemi korišćenjem u zdravstveno - turističke svrhe, Sokobanja bi još više obogatila svojuturističkuponudu.

NajbližeizletišteSokobanjijeLepterija,kojejeodcentraudaljenosvega1500me-tara.Ušumi,poredreke,postavljenesuklupeistolovi,atujeimanjirestoranikamp-kućicezadužiboravak.Naovommestu,krajsamogkoritaMoravice,nalaziseizvorhlad-neplaninskevodepokomejeovoizletišteidobilosvojeime.Imeizvoraičitavogovog


krajanastalojeodgrčkereči„elefterija“štoznačislobodište.Reč„elefterija“umekšanajeipretočenau-Lepterija.OvajdeorekeMoravicenajvišeprivlačiizletnike,ribolovceikupačeiodvelikogjeznačajazaponuduizletničkogiribolovnogturizmaSokobanje.

U klisuri rekeMoravice, desetak kilometara od Sokobanje, nalazi se Bovanskojezero.Dugojeoko8km,adubokodo50metara.Veomajebogatosvimvrstamabeleribe,pajepravirajzaribolovce.Uletnjojsezoninaobalamajezerajevelikibrojribolo-vacaikupača.IzletnaBovanskojezero,pecanje,kupanje,ilivožnjačamcem,događajisukojisedugopamteiprepričavaju.Ovajprirodniresursnijedovoljnoiskorišćen.Naobalamajezeratrebalobipodićiobjektezaboravakporedvodeiureditiplažeinatajnačin„obogatiti“turističkuponuduSokobanje.

IzletinaRtanj („srpskupiramidu“kakoganekinazivaju),nanjegovnajvišivrhŠiljak(1560m),pravisudoživljajzasvakogakoposećujeovekrajeve.Najužnimpadi-namaŠiljka,ujednojvećojvrtači,nalaziseLedenica.Dubokajeoko60metaraiispun-jenaledomkojilokalnižiteljitokomletakoristezapojenjestoke.Kuriozitetovogkrajajei„rtanjskičaj“,retkabiljkakojarastesamonapadinamaRtnja.Njenoigličastolišće,paičitavostablo,koristisezakuvanjeovognadalekopoznatogčaja.

LekovitevodeSokobanjenadalekosučuveneipredstavljajuosnovnifaktorzdravst-venogturizmaovedestinacije.USokobanjipostojetopli,hladniimlakiizvoriradioak-tivnemineralnevode.UcentruSokobanje,ubanjskomparku,nalazesetriizvoratoplevodetemperatureod420do460C.Tujesagrađenokupatilo«Park».Udrugombanjskomparkunalazisekupatilo«Banjica»saizvorimamlakevodetemperatureod340do360C.Hladniizvormineralnevode«Zdravljak»nalazisenedalekoodistoimenoghotela.Tem-peraturavodeovogizvoraje20stepeni.RaznovrsnisunačinilečenjalekovitimvodamauSokobanji:kupanjem,inhaliranjem,masažomipijenjemlekovitihvoda.PoznatojedauvazduhuitermalnimvodamaSokobanjeimaradona.Radonjegasizgruperetkih,ple-menitihgasova,kojiosvežavajućedelujunaorganizamidoprinosiuspešnomlečenju.Ra-dioaktivnostsokobanjskihmineralnihvodautičenasmanjenjekrvnogpritiska,poboljšavacirkulaciju,olakšavadisanje i pospešuje rad srca.Blagotvornodejstvo radioaktivnostiosećasenapodručjučitaveSokobanjetesuposetiocistalnoizloženiblagojinhalaciji,štojeveomakorisnozadisajneorgane,paičitavorganizam.

2.2. Kulturno – istorijske atraktivnostiOd svih kulturno - istorijskih spomenika na području opštine Sokobanja daleko

najvećiznačajimaSoko-grad.NastaojeuperioduJustinijana(IdoVIvek).PrviputsepominjeuvremeStevanaNemanjekadajeiprviputrazaran.Obnovljen,ostajeusastavusrednjevekovneSrbijedo1413.godinekadagaBajazitovsinMusaKesedžijakonačnora-zara.Gradjeveomarazuđenivelikihjerazmera.Udobromstanjusačuvanajesamoprvaulaznakula,aostalojeporušeno.ImeSoko-gradapotičeodnekadašnjih„sokolara“,kojisepominjuunašimsrednjevekovnimizvorima.„Sokolari“sudobiliimepotomeštosuumestodrugihdažbinaTurcimadavali„sokolarinu“(dresiranesokole).IakojeovajstarigradjedanodosnovnihsimbolaSokobanjekaoturističkedestinacije,nepostojeorgani-zovaneturezarazgledanjeovogizuzetnoznačajnogkulturno-istorijskogspomenika,teseonmožerazgledatisamousopstvenojrežiji.

U samomcentruSokobanje, na samom šetalištu, nalazi se nekolikokulturno-is-torijskihspomenika.Kupatilo„Park“,ukomejeikadaknezaMilošaObrenovića,kojajemuzejskevrednosti ipodzaštitomjedržave.OvokupatilosunarimskimtemeljimapodigliTurci,advaputajeobnavljano:prviputuvremeKnjazaMiloša,adrugiputposle


drugogsvetskograta.Podkupolamasudvabazena,ženskiimuškiidesetakkada.Uovomkupatilujesnimanifilm«ZonaZamfirova».Ovajkulturno-istorijskispomenikjepravaatrakcijazasveposetioceSokobanjeiuzstariSoko-gradosnovnisimboloveturističkedestinacije.

Nasuprotkupatila„Park“je„Miloševkonak“.Izgrađenjezapotrebeadministraci-jekneževineSrbije,saarhitekturomiz togdoba.Danas je torestoransadvesale ive-likomterasomipredstavljaomiljenostecištebanjskihgostiju,kojiuhladunjegoveterasemogudapopijupićeiprobajunekeodgastronomskihspecijalitetapokojimajeovajkrajčuven.

OdposebnearhitektonskeikulturnevrednostijeicrkvaSvetogPreobraženjaGos-podnjegkojasenalaziusamomcentruSokobanje.Podignutajeiosvećena1892.godineodstraneMitropolitaSrbijeMihajla,kojijeirođenuSokobanji.Crkvajeizgrađenausrp-sko-vizantijskomstilu,aunjenojportisenalaziibistaposvećenaovomvelikomčoveku.

Trispomen-česmesukulturno-istorijskispomenicivrednipažnje:Hajduk-Veljkovačesma,česmaknjazaMilošaičesmaLjubeDidića.Naspomen-česmiKnjazaMilošapot-punojeočuvanioriginalninatpis:„MilošObrenovićI,KnjazSrpski,podižeovajistočnikzavečitispomendolaskasvoguBanju,godine1860-te“.

UseluVrmdža,desetakkilometaraodSokobanje,nalazisejošjedanspomenikis-torijskeprošlostiovogkraja-Vrmdžanskigrad.Nemamnogopisanihpodatakaonjemu,aliseverujedajenastaokadaiSoko-grad.OdspomenikaizstarijihvremenamožemopomenutiimanastirJermenčićnaOzrenu.Zanjegovopostojanjevezanojepredanjedasugaosnovalinekikaluđeri,Jermeni,kojisuovdepobegliodTurskesile.

PosebnuatraktivnostuponudiSokobanjekaoturističkedestinaciječineraznovrsneturističkemanifestacije:„Prvaharmonika“,„Zlatneruke“,„SvetiJovanBiljober“,mnogo-brojnifolklorniprogrami,umetničkeizložbeisl.

NalivadamaokoSokobanje,presveganaRtnju,DeviciiOzrenu,sakupise80%odukupnekoličine lekovitogbiljasakupljenoguSrbiji.Svakog7. julaseuSokobanjiorganizujeturističkamanifestacija„SvetiJovanBiljober“.TadaseorganizovanoodlazinaRtanjiberebiljezanadalekopoznatiRtanjskičaj,komeseosimisceliteljskih,pripisujuiafrodizijačkasvojstva.Tokomovesvečanostituristiseupućujuutajnebranjaikorišćenjalekovitogbilja.

Sokobanja jepoznata iposvojoj letnjojpozornici„Vrelo“nakojojseodržavajurazneletnjemanifestacije,međukojimajesvakakonajpoznatija„Prvaharmonika“,zatim„PesmaSrbije“,kaoimnogedrugetradicionalnepriredbezazabavuirazonoduturista.Zaonekojisuvernitradiciji,krajemseptembraseodržavajutakmičenjauspremanjuiserviranjustarihjela,vezenjuigovorništvupodnazivom„Zlatneruke“.

2.3. Izgrađena atraktivnost (uslovi boravka)IzgrađenaatraktivnostSokobanjepredstavljareceptivnifaktoroveturističkedesti-

nacijeiogledaseupostojanjuvelikogbrojaobjekatazasmeštaj,restorana,hotela,pice-rija,kafića,uređenihigrališta,sportskihterena,parkovazaigrudece,zatvorenihbazena,bioskopaisl.UkomfornomsmeštajuSokobanjadanasimapreko2200posteljauhote-limaiodmaralištimaipreko11000posteljaudomaćojradinosti.Poduticajemturističkogtržišta,svakiodovihturističkihobjekatapokušaojedasespecijalizujezapojedinevrsteturizma:


-Hotel«Zdravljak»,ima410postelja,dvazatvorenabazena,kuglanu,teniskete-rene,terenezafudbal,košarkuiodbojku.Ovajhoteljespecijalizovanzasportsko-rekrea-tivniturizam,pripremesportskihekipaiorganizacijusportskihigara.

-Hotel «Sunce», raspolaže sa 260postelja, zatvorenimbazenom,dvoranamazarekreacijuidiskotekomzamlade.Raspolažesvimuslovimazarekreativniturizam.

-Hotel«Moravica»,sa220postelja, imabazenpodkrovom,saluzarekreacijuivelikukongresnusalu.Raspolažesvimuslovimazakongresniturizam.

-Specijalnabolnica«Sokobanja», sa560postelja jedna jeodnajmodernijihus-tanovaovogtipauzemlji.Raspolaženajsavremenijimmedicinskimaparatima,zatvore-nimbazenomsatermomineralnomvodom,sportskomsalom,teretanom,salomzastonitenis,terenimazamalifudbal,košarkuiodbojku,saunom...itd.Ovaustanovaimakakolečilišnu,takoiturističkunamenu.Specijalizovanajezazdravstveniturizam,sportsko-rekreativniturizamiwellnessturizam.

-Prirodnolečilište«Banjica»ima380postelja,organizuje«školeuprirodi»zadecupredškolskogiškolskoguzrasta,abavisetakođeirekreativnimturizmom.

3. Vanpansionski sadržaji turističke ponude SokobanjeUnapređenjeturističkogproizvodaSkobanjemogućejerazvojemivanpansionskih

sadržaja,jerboravakuovomturističkommestupružauslovezarazličiteoblikeaktivnosti.Vanpansionskim sadržajima u razvijenim turističkim zemljama posvećuje se ogromnapažnja, jerdoprinosekvalitetnijemboravkuturista.Uzavisnostiodsadržajakojinude,vanpansionske aktivnosti mogle bi se podeliti u nekoliko grupa: sportske, vraćanje uformu,rekreativneaktivnosti,wellnesssadržaji,različiteekskurzije,izletiitd.Dakle,sa-vremenituristavišesenezadovoljavasamopasivnimodmorom.Ontražiaktivanodmor,ispunjennajraznovrsnijimsadržajima.

Vanpansionske aktivnostimogle bi se, uglavnom, okarakterisati i kao aktivnostiuslobodnovreme,alionekojeseupražnjavajunaodmoruunekomturističkommestu.Troškoviovihaktivnostimogubitiuračunatiucenuaranžmanailisenjihovokorišćenjeplaćanalicumesta.Usvakomslučaju,onesuneobavezneistvarsuličnogizborasvakogturiste.

VanpansionskeaktivnostiuSokobanji,kaoturističkojdestinaciji,mogusepodelitiunekolikogrupa,uzavisnostiodsadržajakojenude,na:(1)sportsko-rekreativne(tenis,pešačenje,malifudbal,odbojka...itd.),(2)wellnesssadržaj(vraćanjeuformu),(3)mani-festacione(„prvaharmonika“,„zlatneruke“),(4)ekskurzione(posetapoznatimsokoban-jskimizletištima),(5)obrazovne(edukativneture)i(6)zabavne.

Razvojvanpansionskihaktivnostijestepotpunaisvakodnevnaanimacijagosta,jerrekreacijaizabavanisustvarslučaja,većmaksimalnoplaniranaiciljanaaktivnost,bezkojenemožedasezamislisavremenaturističkaponuda.Savremeneturističkedestinacije,upravo,seprepoznajupoobiljuuslugaiproizvodakoje,kaomogućnostizbora,nudeuvanpansionskomsadržaju.

TurističkiproizvodSokobanjeurazvojuvanpansionskihsadržajatrebadabudeštomanjeparcijalan,aštovišeintegrisan.Dakle,bitnojemenjatipristuputurističkojponudiSokobanjekojajoš,uvelikojmeri,pažnjuusmeravanaosnovneugostiteljsko-turističkeusluge (smeštaj, ishrana, prevoz) i to u pravcu dominantnog razvoja vanpansionskih


sadržaja.Ovisadržaji(uzpodizanjekvalitetaosnovnihusluga)morajubitivišezastupljeniustrukturiturističkepotrošnje(savremenioblicirazonode,sportskorekreativneaktivnos-ti,wellnesssadržaj,vidovizabave...itd.).

Uslobodnovreme,pogotovuuurbanimsredinama,čoveksesvevišenaginjelagod-nomnačinuživota.Nedovoljnokretanje,neadekvatnaishranaistresnastanjadovodedoporemećajaosnovnihživotnihorgana,pogotovusrcaikrvnihsudova,štojošvišepovećavapotrebuzaaktivnimodmorom,rekreacijom,tezdravomishranom,auciljuodržavanjaipoboljšanjazdravlja.Uekonomskirazvijenimzemljamasvevišebanja(zdravstveno-turističkedestinacije)težepromocijizdravljaiwellnessa,takodasesportskorekreativneaktivnosti iwellnesssadržajiposmatrajukaonovi tržišni segment ipromovišusekrozproširenipaketponude.Utomsmislu,zdravstveneusluge,sportsko-rekreativneaktivnostiiwellnesssadržaji,kojibiimalizaciljzadovoljenjezdravstvenihpotreba,podrazumevalebi,kodnas,prilagođavanjeuposlovanjunosiocaponudezdravstveno-turističkihproiz-voda.Važno jepretpostavitida sportsko-rekreativneaktivnosti iwellness sadržaježeleisključivo,uslovnorečeno,zdravi ljudi,saprevencijomkaoprimarnimciljem.Oviko-risnicibimoglidobitiuslugeveomasličneonimakojedobijajukorisnicikojisudošlinalečenje,alisamotivomočuvanjaipoboljšanjasopstvenogzdravlja.Konkretnozdravst-venicentrimoguprihvatiti,kakopacijente,takoi„zdrave“gostenudećiimsličneusluge,plussvojeznanje.

Otvorenopitanjejeipodizanjekvalitetaturističkeinfrastrukture,kvalitetasmeštajnihobjekata,kaoikvalitetazdravstvenihuslugakojimorajubitimakarpribližnousklađenisakvalitetomostalihparcijalnihturističkihproizvoda.Nanezadovoljstvopotrošačamožeuticati već samo jedan nekvalitetan parcijalni turistički proizvod, štomože da dovededonezadovoljstvapotrošačasacelokupnimintegrisanimzdravstveno-turističkimproiz-vodom.

Zdravstveno-turističkiproizvodkojiimasportsko-rekreativneiwellnesssadržaje,privlačnijijeimožeseprodavatipovišojceni.Sobziromnačinjenicudaturističkadesti-nacijapredstavljaprostorukojemsekreiraprepoznatljivazdravstveno-turističkaponuda,upravonanivouturističkedestinacijetrebadasesprovedumarketinškeaktivnostikojećeuključivatinesamozdravstvenuuslugu,većisportsko-rekreatineaktivnostiiwellnesssadržaje,kaoparcijalnedeloveintegralnogzdravstvenog-turističkogproizvodaturističkedestinacije(banje).

Kvalitetbanjskogambijenta i dobroorganizovanazdravstveno-turističkaponudasunajznačajnijimotivturistazaodlazakubanje,zatojeneophodnodaseujednomdobroorganizovanombanjskommestuzdravstvenefunkcijeisportsko-rekreativnisadržajiuza-jamnodopunjujuitakokompletirajuzdravstvenoturističkupomudu.

Zdravstveneuslugekaoparcijalanturističkiproizvodmorajuimatipreovlađajućupreventivnu ulogu, dok kurativna uloga u udelu integralnih turističkih proizvoda trebapostupno da se smanji.Neophodno je uvoditi i osmišljavati sve veći broj sportsko-re-kreativnihiwellnesssadržajainatajnačinjačatiponuduzdravstveno-turističkogproiz-voda.Moraseprihvatitičinjenicadabanjenisuvišesamozastarijupopulacijuvećnaovajnačinmogupostatiatraktivneizamladeljude.Njihovoprofesionalnotržišnopozicion-iranjemožeuspetijedinoakoseovisadržajijasnoodvojeodlečenjaiakojeciljpromov-isanjaunapređenjezdravlja.

Osim zdravstvene usluge u preventivne svrhe, sportsko-rekreativne aktivnosti iwellnesssadržajibitrebalibitizastupljeniuštovećemudeluiintegritetuturističkihproiz-vodausamomzdravstvenomcentru(spec.bol.„Sokobanja“),aliiuostalimsmeštajnim


objektimaSokobanjekaozdravstveno-turističkedestinacije.Toznačidajeudugoročnomsmislu,daklestrateški,nužnopreciznoutvrditisastavnedelovezdravstveno-turističkogproizvoda na nivou turističke destinacije, a zatim primenom marketing koncepta iosmišljenomcenovnomipromocijskompolitikomdelovatinaciljnousmerenisegmentturističkihpotrošačakojimajetakavturističkiproizvodnamenjen.Natajsenačinmoguostvaritiiosnovniciljevimarketinga,odnosnopotpunozadovoljenjegostijuiostvarenjesolidnogfinansijskogrezultatanosiocimazdravstveno-turističkeponude.

Asortiman turističke ponude Sokobanje, da bi bio atraktivan, mora stalno dase proširuje i dopunjuje novim sadržajima u skladu za zahtevima turističkog tržišta.Zdravstveno-turističkiproizvodSokobanje,uoblasti vanpansionskih sadržaja, trebadasedopuniiučiniznatnoprivlačnijimzaturiste.Konceptmarketingaktivnostikojisevećuvelikoprimenjujeuturističkirazvijenimzemljama,predstavljazatodobruosnovu.Onukazujenamogućnostplasmanakulturnih,istorijskihidrugihantropogenihatraktivnostiturističkedestinacijekaoposebnihvanpansionskihsadržaja.Naprimer:muzeji,galerije,legati, kao i čitave ambijentalne celine, posebno stari delovigrada (kupatilo „Amam“,Sokograd),mogu,uzodređenapoboljšanja,dabuduatraktivanparcijalniturističkiproiz-vodikojiproširujuvanpansionskesadržaje.Pritome,uprviplantrebaisticatizadovoljst-vopotrošača,kojidanasnijepasivanposmatrač,većonajkoji istražuje,uči, tražinovedoživljajeiproširenjeznanjaiiskustva.Potencijalno,Sokobanjajebogataovimsadržajima(posebnoimamouvidunjenokulturnonasleđeiantropogenefaktore)takodamožedasesugeriševišeprogramakojibiomogućilituristimapotpunijuturističkuponudu.

Zaključak1.Posamatranosastanovištaraspoloživihresursakojiuosnoviopredeljujustruk-

tuiranje turističke ponude Sokobanje, čija ključna obeležja treba da čine zdravstvena,sportsko-rekreativnaiekološkakomponenta,posebnojeznačajnorazvijatisledećeselek-tivnevidoveturizma:

a)zdravstveniturizam(stalnosepovećavatražnjazauslugamaovogvidaturizma,odnosnoomasovljavajuse„putovanjaradizdravlja“),

b)sportsko-rekreativniturizam(velikibrojsportskihterenakaoiodličniprirodniuslovizasportskepripreme),

c)wellnessturizam(efikasnapreventivnazaštitaiunapređenjezdravljaljudiposta-jeprimaranzadatakvisokorazvijenihdruštava,pričemuseprirodnimlekovitimfaktorimadajeposebanznačajiuloga),

d)ekološkiturizam(omasovljavasepokrettakozvanih„zelenihpotrošača“čijejeponašanjenaturističkomtržištupodsnažnimuticajemekološkihmotiva),

e)planinskiturizam(izgradnjomminiskicentraiskistazeiskoristilibiseizvanred-niprirodniuslovizaovajvidturizma),

f)lovniiribolovniturizam(Rtanj,OzreniBovanskojezero)ig)seoskiturizam.2.Nemasumnje,Sokobanjaimakvalitetnuiraznovrsnuosnovuzarazvojturizma.

Prirodneatraktivnosti,paidostignutinivosmeštajnihidrugihkapacitetaupućujenatodasemogurazvijatibrojnividoviturizma,naročitoakoseimauviduraznolikostprirod-nihpotencijala.Oninudemogućnostzaupražnjavanjeraznihsportsko-rekreativnihak-tivnosti,wellness sadržaja,oporavak i rehabilitaciju,bavljenje lovom i ribolovom...itd.


PosebnotrebanaglasitidazaštitaprostoraiživotnesredinepredstavljabitnustrategijskuosnovurazvojaSokobanjekaoturističkedestinacijeiprveekološkeopštineuSrbiji.Ubudućnosti,urazvojuturizmaneophodnojestavitiakcenatnazaštituiodržanjekvalitetaživotnogprostora.

Prema tome, strukturna raznolikost (selektivnost), ekološka utemeljenost, ot-vorenostiprilagodljivost,dinamičnost,komplementarnostiintegralnosttrebadabuduos-novnakvalitativnaobeležjamodernogzdravstveno-turističkogproizvodaSokobanjekaoturističkedestinacije.Uistimahneophodnojestalnoprimenjivatisavremenekonceptemarketingaimenadžmentainatojosnovijačatikonkurentnostturističkeponude.

LITERATURA

1. FreyerW.,Tourismus,OldenbourgVerlag,Munchen,1988.2. KrippendorfJ.,MarketingetTourisme,H.L.,Berne,1971.3. Kaspar C., Gesundheitstourismus im Trend, Institut fur Tourismus und Verkehr-

swirthshaft,JahrbuchderSchweizerTourismuswirtshhaft,St.Galen,1996.4. MuellerH.,KaufmannL.,WellnessTourism,JournalofVocationMarketing,Volume

7,2001.5. BakićO.,Marketingmenadžmentturističkedestinacije,Čigoja,Beograd,2005.


TRANSNACIONALNE KOMPANIJE U GLOBALNOM EKONOMSKOM SVETU

SadržajVeć duže vreme smo svedoci mnogobrojnih i raznovrsnih promena usvetskojekonomijikojesu,presvega,podstaknuteprocesomglobalizacijeukupneprivrede.Pomenutakretanjanaskonstantnopodstičunarazmatranjei razumevanjeglobalneproblematike, apre svega fenomena transnaciona-lnihkompanijakaoneizostavnogčinioca svakodnevnice.Svrhaovog radajedaukaženasuštinaskaobeležjaioblikedelovanjatransnacionalnihkom-panija,kaoinanjihovuorganizacionustrukturuiznačajusvetskojekonomi-ji. Sama činjenica da transnacionalne kompanije kontrolišu značajan deosvetskeproizvodnjeitrgovine,investicionihitehnološkihtokova,svrharadaje da omogući lakše razumevanje njihovih pozitivnih i negativnih efekatanaprivredezemaljautranziciji.Ciljaradajedaseprezentujemeđunarodnii politički uticaj transnacionalnih kompanija, izvede adekvatan zaključako prednostima i ograničenjima koje one pružaju i ukaže na činjenicu datransnacionalne kompanije svojim delovanjem vode ka nastanku novog,ekonomskogporetka. Ključne reči: globalizacija, transnacionalne kompanije, strane direktne investicije-SDI, trgovinski tokovi, tokovi tehnologije

TRANSNATIONAL COMPANIES IN THE GLOBAL ECONOMIC WORLD

AbstractWearethewitnessesofnumerousandvariouschangesintheworldeconomyforalongtime.Primarily,thesechangesareinspiredbytheprocessofglo-balizationofthewholeeconomy.Thepreviouslymentionedmovements(or

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrSlobodanMarkovićFakultet za spoljnu trgovinu – Novi SadBiljanaLazićFakultet za spoljnu trgovinu – Novi Sad


changes)areconstantlystimulatingustothinkandunderstandtheproblemsoftheglobalworld,butfirstofallthephenomenonoftransnationalcompa-niesasanobligatoryfactoroftoday`sworld.Thepurposeofthispaper-workis topoint out themain characteristics and formsofoperatingof transna-tionalcompaniesaswellastheirorganizationalstructureandimportanceintheworld economy. It is the fact that transnational companies control thesignificantpartoftheworldproductionandtrade,investmentandtechnologi-calflows.Accordingtothis, theaimof thispaper-workis toenableeasierunderstanding of both their positive and negative effects on the economyof thecountries in transition.Theaimof thiswork isalso topresentbothinternationalandpoliticalinfluenceoftransnationalcompanies,thentocometoadequateconclusionsconcerningbothadvantagesanddisadvantagestheyproduce,andtopointoutthefactthattransnationalcompanies,bytheirdo-ing,leadtomakinganeweconomicorder. Key words: globalization, transnational companies, foreign direct invest-ments-FDI, flows of trade, flows of technology.

1. UvodNeizostavna i sada već uobičajena pojava savremenog društva je proces global-

izacijekojizasobompovlačimnogobrojnarazmatranja,pozitivnealiinegativnereakcije.Oglobalizacijiinjenimefektimasedostapolemiše.Oovojpojaviseraspravljausvakod-nevnomživotu,unajobičnijimrazgovorima,asvakakoiuvisokimnaučnimkrugovimaiistraživanjima.Procesglobalizacijekarakterišesvevećameđusobnapovezanostiuslov-ljenostprivredapojedinihzemaljainjihovatežnjakastvaranjujedinstvenog,globalnogtržišta.Razvijenezemlje,atakođeizemljeurazvojusepovezujuuisprepletanumrežuekonomskih,socijalnihipolitičkihvezaiodnosa.Kaoposledicaopisanihkretanjajavljaserastućakonkurencijanasvetskomtržištuimonopolizacijaprivrednihresursa.Možemokonstatovatidasmovećduževremesvedociprocesainternacionalizacijesvetskeprivredeukompojedinevelike,transnacionalnekompanijepreuzimajuvišenegoznačajanprimatnasvetskojekonomskojsceni.Pomenutekompanijeraspolažuizuzetnovisokimiznosimakapitala,posedujuogromnumoćiuticajnaostataksveta.

Uokvirusavremenihmeđunarodnihekonomskihodnosatransnacionalnekompani-jepostajuvodećipokretači investicionih, trgovinskih i tehnoloških tokova isamimtimznačajnodoprinosedinamičnostisvetskeprivredeiopštemekonomskomnapretku.Uko-likopomenemodamoćnekompanijekontrolišučakvišeodtrećineukupnihekonomskihtokovausvetu,tadanampostajejasnozaštosetolikopunopolemišeonjihovomnastanku,njihovomznačajukaoipozitivniminegativnimefektimanaprivrednakretanjavelikogbrojazemalja.Moždanesvesnoineposredno,alisasamimimenommnogihtransnaciona-lnhkompanijasusrećemoseskorosvakodnevno.Kadazapočnemojedansasvimobičandanmožemoda izaberemohoćemodoručkovatikukuruznepahuljicepreduzećaKellogilinekogdrugogsvetskogproizvođačahrane,hoćemolikoristitiThomyiliHellmann’smajonez,popitiNescafe iliJacobskafu,čašuCoca-Cole iliPepsi-Cole.Mogućnostisuogromne,dalićemoomiljenuemisijugledatinatelevizorumarkeSonyiliHitachi,dalićemonaodmorputovatiFordom,Mercedesomilinekimdrugimautomobilom.Mislimdabimogliunedogleddanastavimosanabrajanjem,anakrajubidošlidoistogzaključkadasutransnacionalnekompanijesvudaokonas,pokrivajumnogobrojnapoljaizadovol-javajunašenajrazličitijepotrebe.


Konstantanrazvojiučešćetransnacionalnihkompanijausvetskimtokovimajepro-ceskojisvevišeuzimamahaikojisenikakonemožezaustaviti,jerkakodazaustavimotehnološkinapredak,ekonomskakretanja,naizostavnuželjuzasticanjemprofitaizauzi-manjemnajmoćnijihpozicija.

2. Fenomen transnacionalnih kompanijaSamnaziv„transnacionalnakompanija“ seprviputpojavljujeu referatuDavida

Lilientala koji prezentovannaKarnedžijevom institutu za tehnologiju aprila 1960. go-dine.1Tadajeujednoioznačenpočetakrazvojainapretkatransnacionalnihkompanija.Dabimogliadekvatnodarazumemoishvatimoogromanznačajirazličiteefekteposlovanjaovihkompanija,veomajebitnodaseboljeupoznamosanjihovimkarakteristikama,or-ganizacionomstrukturomkaoioblicimaipodručjimadelovanjanasvetskojekonomskojsceni.

2.1. Pojam i karakteristike transnacionalnih kompanijaPrvobitna kretanja svetskog kapitala su bila u obliku portfolio investicija, da bi

nakonDrugogsvetskogratasvevišepočeledaseprimenjujustranedirektneinvesticije,kaooblikulaganjauinostranuzemljuilipreduzeće.Utomperiodusupostojaliizuzetnopovoljniuslovizaposlovanjeiširenjetransnacionalnihkompanija,kaoštosu:

– revolucionarne promene u oblasti transporta i komunikacija koje su znatnoolakšalesaradnjumatičnekompanijesasvojimafilijacijamai

–stabilizacijaukupneekonomsko-političkesituacije,koja jepogodovalastraniminvestitorimazaširenjesopstvenihaktivnostinamnogadruganacionalnatržišta.

Delatnosttransnacionalnihkompanijajeupočetnimfazamaglobalizacijepretežnobilaorijentisananadvasektora:ekstraktivnaindustrijaiinfrastruktura.UperiodunakonDrugogsvetskogratanajvećistepenulaganjajezabeleženuoblastiindustrije,načelusanajmoćnijiminvestitorima:SADiVelikaBritanija.Tadajeosnovnimotivulaganjabioeksploatacijaraspoloživihresursaisirovina,akretanjekapitalajebilopodstaknutoraz-likamaukamatnimstopamazemljeinvestitoraizemljedomaćina.Danas,uprviplaniz-bijamotivosvajanjastranihtržišta,akaoosnovniobliciulaganjapojavljujuseneposrednaulaganja,licence,akvizicijeidrugeformeugovornesaradnje.

Pre nego što definišemo transnacionalne kompanije, veoma je bitno pomenutičiniocekojisuodigralinajznačajnijuuloguunjihovomformiranju:2

– tehničkinapredakutransportu,komunikacijamaiobradiinformacija,– naučno-tehnološkirazvoj,uopšte,– tendencijazakonitograstaekonomskejedinke,koncentracijaicentralizacijakap-

itala,– zakonitatendencijasvevećetehničkeidruštvenepodelerada,– razvojproizvodnihsnagakojijesvevišestešnjen„nadogradnjom“proizvodnih

odnosa,1Vidi,PopovĐ.,Definicija transnacionalnih kompanija,ZbornikzadruštvenenaukeMatice

srpskeNoviSad,1981.2Vidi, SvetličićM.,Zlatne niti transnacionalnih preduzeća, Ekonomika,Beograd, 1986.

god.


– efikasnostodnosnoneefikasnostmahanizmatržištauregulisanjuodnosa,– činioci na strani proizvodnih odnosa, kao što su: uloga države, institucionalni

poredakunacionalnomimeđunarodnomprostorui– neravnomerniritamistepenrazvojausvetu,kaoičiniocikojinatoutiču.Proučavanjemdomaće i inostrane literaturevezanoza tematiku transnacionalnih

kompanijamožemokonstatovatidanepostojinjihovajedinstvenadefinicija.Transnacio-nalnekompanijemožemodefinisatikaopreduzećakojasuregistrovanaikojaposlujuuokviruvećegbrojadržavauistovreme.3Zatim,možemorećidasutopreduzećakojasuorganizovanakaoakcionarskadruštvailinadruginačin,akojasesastojeodmatičnogpreduzeća (parent enterprise) i njegovih stranih filijala (affiliates).4 Za razliku od pre-thodnedefinicijeUNCTAD-apostojeitakvagledištakojapodpojmomtransnacionalnekompanijepodrazumevajusamomatičnopreduzeće.5

Bez obzira na pojedine različitosti u definicijama, ipak se može konstatovati ineštoštojezajedničkoiodčegapočinjusvadaljarazmatranjanaovutemu.Osnovniciljpostojanja i poslovanja transnacionalnihkompanija je, pre svega, ostvarivanjevisokognivoazarade-profitakao iglobalnoguticajanasvetske reprodukcioneprocese,ukupnumeđunarodnuprivredu i ekonomske tokove.Bitnakarakteristikapomenutihkompanijajepostojanjetesnepovezanostiizmeđusamihfilijalakaoinarelacijimatičnopreduzeće-svakapojedinafilijala.Matičnopreduzećedefinišeposlovnupolitikukojaseizvršavananivoufilijalaikonstantnovršikontrolunjihovogposlovanja.

Transnacionalne kompanije teže da što više razgranaju mrežu svojih filijala počitavomsvetu,jernatajnačinširesopstvenumoćiuticajaliiuspostavljajuvezeisaradnjusavelikimbrojemkupacaidobavljača.Kadagovorimooovimkompanijama,niječudnodaonekoristeprirodne,ljudskeresurseiobavljajuproizvodnjuujednomdelusvetagdeimajusvojufilijalu,agotoveproizvode,poluproizvodeiliuslugeprodajunaskrozdrugomkraju sveta.Takođe, njihovaveoma značajnaulogaogleda se u pokretanju privrednograzvoja,uključivanjuumeđunarodne-ekonomsketokoveiopštemnacionalnomiregion-alnomnapretkuzemaljaukojeinvestiraju.Jednaodčestokritikovanihiosporavanihpo-java, vezana zaposlovanje transnacionalnihkompanija, jestenjihova težnjada smanjeborjzaposlenihradnikaištojevišemogućeautomatizujusvojuproizvodnju.Ponjihovommišljenju,mašinesupouzdaneidonosesigurneprofitezarazlikuodradnesnagekojajeizvornezadovoljstava,štrajkova,željezavećimzaradamaitd.pasamimtimmožebitiiuzročnikznatnihgubitakauposlovanju.Svakako,ovakavstav transnacionalnihkom-panijaserazlikujeodstavadržavedomaćinakojazagovararadnointezivneindustrijeimogućnostzaposlenjaštovećegbrojaradnosposobnogstanovništva.

2.2. Organizaciona struktura transnacionalnih kompanijaU prethodnom izlaganju smo više puta pomenuli da transnacionalna kompanija

obuhvatamatičnopreduzeće,kojejenajčešćelociranouzemljikojainvestira,ivećibrojfilijala koje su rasprostranjene širom sveta i nalaze se u zemljamau koje se investira.Matičnopreduzećeupravljaradomsvojihfilijalaikonstantnokontrolišenjihovoposlo-

3Vidi,www.brittanica.com,EncyclopediaBritannica,MultinationalCorporation,January2000.

4Vidi,www.unctad.org,January1996.5Vidi,www.econ.iastate.edu,MultinationalCompany-Definition,February2000.


vanje.Veomabitnojeistaćidajeključuspešnogposlovanjatransnacionalnihkompanijaneprekidnakomunikacijaizmeđusamihfilijala,atakođeinarelacijifilijala-matičnakom-panija.

Stranefilijalematičnogpreduzećamogufunkcionisatikao:6

– Podružnice(subsidies)–suinkorporiranapreduzećauzemljidomaćinaukojimamatičnopreduzećedirektnoposedujevećinuglasačkemoćipasamimtimimaipravodapostavljaipremeštačlanoveadministracije,menadžereinadzorneorgane.Podružnicesupravnosamostalenuodnosunamatičnukompaniju.

– Pridružene kompanije (assotiations) – su inkorporirana preduzeća u zemljidomaćinaukojimamatičnopreduzećeposedujenajmanje10%anajviše50%glasačkemoćivlasnikaakcija.Pridruženekompanijesupravnosamostalneuodnosunamaticu.

– Ogranci(branch)–supravnonesamostalni,deosumatičnogpreduzećaimora-ju ispuniti pojedine zakonske uslove da bimogli da funkcionišu kao inostrane filijalematičnogpreduzeća.

Prema kriterijumu metoda upravljanja i menadžment filozofiji, transnacionalnekompanijesemoguorganizovatinajedanodsledećatrinačina:7

– Etnocentričnekompanije–zanjihjekarakterističnodajecelokupnamoćskon-centrisanaumatičnojzemljipasveodlukeoposlovanjudonosicentralamatičnekom-panije.

– Policentričnekompanije–uovimkompanijamajezastupljenodecentralizovanoodlučivanje,štoznačidafilijaleimajuizvestanstepenslobodeudonošenjuodlukaiup-ravljanju.

– Geocentričnekompanije–ovekompanijekarakterišeglobalna svetskaorijent-acija.Filijalesuautonomneiširomsvetapostojivišecentralnihkompanija.Danas,svevećibrojkompanijatežidauspostaviovakoblikorganizovanosti.

Uslučajudakompanijaposedujevisokstependiverzifikacijesopstvenihaktivnosti,poslujenavećembrojutržišnihsegmenatailijeaktivnauvišezemaljairegiona,tadajenajidealnije rešenje da primeni divizionalni oblik organizovanosti. Za koji oblik orga-nizovanostićeseodlučitizavisi,presvega,odveličinekapitalakojimraspolaže,brojai rasprostranjenostifilijala,obimaposlovanja,ciljevakoježelidaostvarikao imnogihdrugihuticajnihfaktora.

2.3. Područja i oblici delovanja transnacionalnih kompanijaUkoliko uzmemo u obzir celokupan period razvoja transnacionalnih kompanija,

možemokonstatovatida suonevremenommenjalepodručja svogposlovanja, a sveuzavisnostiodekonomskihuslovaimeđunarodnihtokovakojisuutovremedominirali.Kadaposmatramosadašnjuglobalnuekonomskuscenu,primećujemodasuseiskristali-saletrinajznačajnijeoblastiposlovanjatransnacionalnihkompanija:8

– Proizvodnja(automobilskaindustrija,preradanafte,elektroindustrija,prehram-benaihemijskaindustrija,proizvodnjainformatičkihkomponentiiopremeitd.)

– Usluge(transport,trgovina,osiguranje,ugostiteljstvo,marketingitd.)6 Vidi, Sukijasović M., Multinacionalno preduzeće, Inatitut za međunarodnu politiku i

privredu,Beograd,1981.god.7Vidi,AcinĐ.,Međunarodni ekonomski odnosi,Pigmalion,NoviSad,2003.god.8Vidi,www.unctad.org,2000.god.


– Finansije(bankarskisektorkojinaglojačausledintegracijabanakananacional-nomnivoukaoispajanjabanakaumeđunarodnimokvirima).

Uoblastiproizvodnje,uslugailifinansijamonogevelikeimoćnetransnacionalnekompanije ostvaruju značajne poslovne rezultate koji se pre svegamanifestuju u viduogromnih iznosa prihoda i profita korporacija. Svakako, bitno je istaći da su najjače inajuspešnijetransnacionalnekompanijeprvenstvenoizSAD-a,zatimsutuikompanijeizpojedinihevropskihzemaljaiJapana.

Možemo primetiti da u poslednje vreme konkurencija na svetskom tržištu post-aje izuzetno jaka,prisutan jevelikbrojkompanijaodkojih se svakaboriza svoju,pomogućstvu lidersku,poziciju.Usled izrazite integrisanosti tržišta,prisutan je konstan-tanrasttroškovaposlovanjaikonkurentskeborbekompanija.Utakvimokolnostimaoneseudružujuurazličiteoblikekooperacijasadobavljačima,čakikonkurentima,asveuciljuostankauglobalnojekonomskojutakmici.Nabrojaćemopojedineoblikeudruživanjai delovanja transnacionalnih kompanija bez potrebe detaljnog objašnjavanja njihovogznačenja.Najčešćioblicidelovanjasu:

– Inter-firm kooperacija (formalna i dugoročna povezanost zavisnih firmi, kojeimajusličnepotrebeiinterese,bazirananaugovoruilinekojformisaradnje,uviduhori-zontalnihivertikalnihintegracija)

– Strategijska alijansa-partnerstvo (formalan ili neformalan sporazum izmeđudveilivišekompanijakojeimajuzajedničkeposlovneciljeveiudružujuseradipodeletroškova,unapređenjatržišnepozicije,bržegosvajanjanovihtehnologijaisl.)

– Neformalnakooperacija(jedanodoblikainter-firmkooperacije,partnerisarađujubezsklapanjaugovoraizajedničkoposlovanjebazirajunauzajamnompoverenju),

– Ugovornisporazumi(najčešćesesklapajuuciljuostvarivanjaciljevakojeinačenijednaodugovornihkompanijanebimoglasamadaostvari,avezanozaoblastproiz-vodnje,marketinga,istraživanjairazvojaitd.),

– Ugovorioproizvodnji(omogućujukompanijamadaodvojefizičkuproizvodnjuodistraživačko-razvojnihimarketingaktivnosti,prvenstvenouciljusmanjenjatroškovaposlovanja),

– Menadžmentugovori(služekakobisejasnodefinisalapodručjakontrolezasva-kogodpartneraidoprinosezaštitipostojećihinvesticija,efektnijojkontrolidistribucije,adekvatnuservisnupodršku,razvojknow-howitd.),

– Zajedničkaulaganja-JointVentures(dugoročni,međunarodni,poslovniaranžmaniizmeđudveilivišekompanijauokvirukojihsvakakompanijadoprinosisvojomimovi-nom,opremom,obrtnimsredstvimaitd.asveradiostvarivanjazajedničkihciljevailakšesaradnjesavladamapojedinihdržavainacionalniminstitucijama),

– Franšizing(neimovinsko,kooperativniugovorukomdavalacfranšizeustupako-risnikusvojapravapoduslovimakojisudetaljnoodređeni,akojihseobeugovornestranemorajustrogopridržavati).

Činjenica je da se sve veći broj kompanija udružuje u neki od pomenutih obli-kameđusobnesaradnje,jerjedinonatajnačinmogusačuvatiiunapreditisvojetržišnepozicije,smanjititroškoveposlovanja,doprinetirastuprofitaipoboljšatisvojekonomskipoložaj.


3. Učešće transnacionalnih kompanija u investicionim, trgovinskim i tehnoškim tokovima

Mnogobrojnaistraživanjaiizveštajinadležnihsvetskihinstitucijaupućujunasnakonstataciju da transnacionalne kompanije igraju dominantnu ulogu u ukupnim mak-roekonomskim tokovima savremene, svetske privrede. Sadašnja kretanja nam govoredauglobalnojprivredifunkcionišeoko70000transnacionalnihkompanijakojeukupnoposedujuikontrolišuvišeod900000afilijacijarasprostranjenihširomsveta.Uglavnomje zastupljeno pravilo damatične kompanije potiču i imaju svoje sedište u razvijenimzemljama,doknjihoveafilijacijepolakoobarajutajtrendiporedtogaštosenalazeuraz-vijenimsvevišesulociraneiuzemljamaurazvoju.Ovekompanijekontrolišuvećinskideoinvesticionihtokova,oko3/4tokovatehnologije,približno1/4ukupnesvetskeproiz-vodnjeičakoko2/3svetsketrgovine.Ukolikouobziruzmemopokazatelje:tržišnavred-nost,ostvarenaprodajainetoprihodmožemoprimetitidajepremaizveštajuWallStreetJournela-aza2004.godinuprvihšestkompanijaizSAD-a.Unizuod50vodećihtransna-cionalnihkompanijapreovladavajukompanijeizSAD-aiVelikeBritanije,saizuzetkomFrancuske (Total), Italije (ENI), Španije (Telefonica), Nemačke (Deutsche Telekom),Švajcarske (Novartis,Nestle,RocheHolding,UBS) i Japana (ToyotaMotor,NTTDo-CoMo,NipponTelegraph&Telephone).

3.1. Transnacionalne kompanije i investicioni tokoviVećinatransnacionalnihkompanijasopstvenikapitalinvestiraudrugezemljeizvan

svojematičneputemstranihdirektnihinvesticija(foreigndirectinvestments-FDI).PremadefinicijiUN-astranedirektneinvesticijepredstavljajutakvaulaganjakojapodrazume-vajudogovornopovezivanjepartnera,obezbeđivanjedugoročnihinteresaisprovođenjekontroleodstranepreduzećaizjednezemljenadpreduzećemkojejerezidentnekedrugezemlje.Naovajnačinpeduzećeinvestitorstičevlasničkukontrolunadpreduzećemukojejeuložiokapital,akojesenalaziudrugojzemljiizvannjegovematične.Stranedirektneinvesticijemoguimativišeformikaoštosu:javneinvesticijeodstranedržave,privatneinvesticijepojedinacaigrupaiinvesticijepojedinihpreduzeća.Najvećiudeouovomob-likuinvestiranjaimajusvakakozemljepopularne„trijade“:SAD,JapaniEU.Najćešće,stranedirektneinvesticijepodrazumevajusledećetrivrstulaganja:9

– Vlasničkikapital(equitycapital)–kojipodrazumevaulaganjesredstavauakcijestranekompanije,

– Reinvestiranazarada(reinvestedearnings)–predstavljadeozaradestranogin-vestitorakojinijepreuzetuvidudividendevećjeiskorišćenzapovećanjekapitalafilijalei

– Intra-kompanijske pozajmice (intra-company loans) – podrazumevaju davan-je sredstavana zajamuokviru jedne transnacionalnekompanije i to izmeđumatičnogpreduzećaifilijalailiizmeđusamihfilijala.

Veomajebitnodazemljakojaželidaprivučeinostraneinvestitoreformiraprivlačanistabilanprivredniambijentkojićeodgovaradiinvestitorima,dapopotrebiprilagodisvojzakonskiiliinfrastrukturalniokviriotpočnenizprilagođavanja.Pridonošenjuodlukeoinvestiranju,investitorserukovodinekimodsledećihmotiva:10

9Vidi,www.unctad.org,1996.god.10Vidi,BjelićP.,Ekonomika međunarodnih odnosa,Prometej,Beograd,2003.godine


– jeftiniresursi(resource-seekinginvestment),– širenjetržišta(market-seeking),– povećanjeefikasnosti(efficiencyseeking)i– strateškiinteresi(strategigasset-seeking).Činjenicajedavelikekorporaciježeledainvestirajuuonuzemljugdeimraspo-

laganju stoji obilje prirodnih resursa, sirovina, energije i jeftine radne snage.Naravnokadagovorimoostranimdirektniminvesticijamakaopovoljnomoblikuulaganjazastraneinvestitore,moramopomenuti i svepozitivne inegativneefektekojeoneostavljajunazemljeukojeseinvestira:11

Pozitivni efekti su: Negativni efekti su:1.rastmogućnostizanoveinvesticije, 1.zavisnostodstranogkapitala,2.rastzaposlenosti, 2.iskorišćavanjeresursa,3.rastkonkurentnosti, 3.tehnološkazavisnost,4.uvoziboljasnabdevenostsirovinama,4.otpuštanjeradnikazbogvlasništva,5.transfertehnologije, 5.neodgovarajućimodelpotrošnjei6.savremenijaorganizacijaradai 6.ugrožavanjenacionalnogsuvereniteta.7.sticanjesavremenihznanja

Od‘90.-tihgodinaXXvekapanadalje,stranedirektneinvesticijebaležekonstan-tanrast inajvećinivosudostigle1995.godineuiznosuod315milijardidolara.Gru-papetnajrazvijenijihzemaljasveta(G5),jenosilacnajvećegdelakakoizlaznih,takoiulaznihstranihdirektnihinvesticija.Svakako,glavnipreduslovzaprivlaćenjeinvesticijajesprovođenjeprocesaprivatizacijeiuspostavljanjestabilnogpolitičkogsistemautranzi-tornimzemljamaisamimtimstvaranjepovoljnogambijentazainvestiranje.Regionalnogledano,najvećiiznostistranihdirektnihinvesticijauloženisuusledećezemljeurazvoju:Azija,LatinskaAmerika,Kina,CentralnaiIstočnaEvropa,Afrikaitd.Štosetičeinvesti-ranjazemaljaurazvoju,možemorećidauposlednjojdekadistranedirektneinvesticijeizovihzemaljapokazujutendencijuporastaalijeipaknjihovudeouukupnimsvetskimulaganjimajošuvekveomamaliuodnosunaudeoviokorazvijenihzemalja.

3.2. Transnacionalne kompanije i trgovinski tokoviPre svega, bitno je istaći da samameđunarodna trgovina ima veoma značajan i

pozitivanuticajnastopuekonomskograstasvakenacionalneekonomijekojajeuključenaumeđunarodnetrgovinsketokove.Najčešćemožemoistaći trimehanizmaputemkojihtrgovinapodstičeekonomskirast:12

1.Rastizvozapodstičeekonomijuobimaivišinivospecijalizacije,štojeosnovazavećuproizvodnjuodonenadomaćemtržištu.Većaproizvodnjaseplasiranastranatržištaisamimtimdonosivišiekonomskirastukupnojnacionalnojprivredi.

11Vidi, ĐorđevićM., Strategije internacionalizacije preduzeća,Monografija, Ekonomskifakultet,Kragujevac,2001.god.

12Vidi,ĐurićD.,BubanjaVidasM.,PrekajacZ.,Međunarodna ekonomija,Insitutekonomskihnauka,Beograd,2000.god.


2.Rastuvozaotkanjauskagrlainedostatkesirovina,materijala,opremeiliusluga,kojisuneophodniinputizaobavljanjedomaćeproizvodnje.

3.Nacionalna ekonomija učešćem u međunarodnoj trgovini ostvaruje eksterneefektekaoštosu:novaznanja,novetehnologijeiinformacije,kakopriizvozuproizvod-nje tako ipriuvozu.Stranipartneripodstičunabržeusvajanje tehnologija ipodizanjekvalitetadomaćihproizvodaiusluga.

Uokvirusamihtransnacionalnihkompanijapostojivisokaintrakompanijskazavis-nostikoordinacijaizmeđusamihafilijacija,aliistotakoiizmeđumatičnogpreduzećaisvakepojedineafilijacije.Pomenutonasnavodinazaključakdasevelikideomeđunarodnetrgovineodvijaupravounutarsamihkorporativnihsistemaipoznatjekaointra-firmiliintra-kompanijska trgovina.Ovaj vid trgovine je karakterističan po tome što se odvijauokvirima jednekompanije i to na relacijimatičnakompanija-afilijacije ili afilijacija-afilijacija.Čestoveliketransnacionalnekompanijeneželejavnodaprezentujurezultatesvogposlovanja,paukolikoseoslonimonasvetskeproceneondamožemokonstatovatidaoko1/3svetsketrgovineseodvijaunutarsamihkompanija,1/3seobavljanarelacijitransnacionalnekompanijeinepovezanekompanije,apreostalatrećinajeupravoonajdeomeđunarodnetrgovinekojiseodvijaizmeđunacionalnih,netransnacionalnihkompanija.Najčešćesupredmetintra-firmtrgovineintermedijalniproizvodikojisutransformisaniiliugrađeniunekedrugeproizvodetokomproizvodnogprocesa.

Karakteristična pojava u međunarodnoj trgovinu su transferne cene koje obuh-vatajumanipulativnetroškovetransnacionalnihkompanija,takodaserazlikujuodceneidentičnetransakcijekojabisepostiglanaregularnomtržištuutrgovinimeđunezavisnimpartnerima.Čestoimamosituacijudasetransferneceneporedkorišćenjautrgovinskimtransakcijamaunutarkorporacije,koristeiunetrgovinskimtransakcijamaizmeđumatičnekompanije i afilijacija i touviduplaćanjakamatanapozajmice, plaćanjaprovizijanauslugeisl.

Najčešćimotiviprimenetransfernihcenauintra-firmtrgovinisu:13

– Porezi(putemtransfernihcena,profitseprebacujeizzemaljasavisokimuzemljesaniskimporeskimstopama),

– Carinskeinecarinskebarijere(kakobizaobišlavisokecarinenauvezenurobuuzemljidomaćinaodređeneafilijacije,transnacionalnakompanijaminimiziracenurobekojajepredmetrazmene)i

– Fluktuacije deviznog kursa ( potcenjivanjem ili precenjivanjemodređene robeobavljaseitransfervalutaizjedneafilijacijeilizemljeudrugu).

Bezobziraštozemljeurazvojuističudatransferneceneomogućujuredistribucijudohotkanaštetusiromašnihaukoristbogatihzemalja,kojesuujednoimatičnezemljetransnacionalnihkompanija,primenaovogsistemajeidaljeprisutna.

3.3. Transnacionalne kompanije i tokovi tehnologijePodtehnologijom,najširerečeno,sepodrazumevaskuptehničkih,organizacionihi

menadžmentznanja.Transfertehnologijepredstavljadaljeustupanjetehnologijedrugimkorisnicimaimožeseodvijatiizmeđudvapreduzećailiinstitucijeuistojzemlji,atakođei između subjekatakoji su locirani u različitimzemljama.Prenos tehnologijemožemo

13 Vidi, Đurić D., Bubanja Vidas M., Prekajac Z., Međunarodna ekonomija, Institutekonomskihnauka,Beograd,2000.god.


definisati i kao transfer sistematizovanih znanja potrebnih za proizvodnju proizvoda,odnosnozavođenje iprimenuodređenihprocesauproizvodnji.14U ranijimperiodimarazvojasvetskeekonomijeglavninosiociprivrednograstasubilezemljeproizvođači iizvoznici nafte,međutimdanas su to na znanju zasnovane industrije kao što su: elek-tronika,telekomunikacije,avioindustrija,farmaceutskaindustrijaitd.Uvođenjemnovihtehnologija i automatizacijomposlovihprocesa, smanjuje sepotrebazamanuelnimra-domiuprviplanizbijaobrazovanaradnasnagapotkrepljenanajsavremenijimznanjima.Nauka, obrazovanje i informacije predstavljaju najznačajnije strateške resurse razvojaukupnesvetskeprivrede.Međutim,moramokonstatovatidaovkvenagleinadasveskupepromenei inovacijemogupratitisamorazvijenezemljekojesuujednoimatičnezem-ljenajvećegbrojatransnacionalnihkompanija.Ovezemlje,načelusaSAD-omiJapa-nom,ulažuogromnafinansijskasredstvauistraživačko-razvojneaktivnosti,primenjujunajsavremenija tehnološkadostignuća,pasamim tim jošvišeprodubljujupostojeći jazizmeđurazvijenihinerazvijenih.Najčešćeprisutnimodalitetitransferatehnologijesu:15

– kupovinanaučnihistručnihčasopisa,štopodrazumevaprenosznanjaponajnižojceni,

– trgovinatj.uvozmašinaisavremeneopreme,– strane direktne investicije i to kroz afilijacije u potpunom vlasništvu ili kroz

zajedničkaulaganja,– ne-imovinskeformesaradnjesatransnacionalnimkompanijamakrozmehanizme

kaoštosu:patenti,licence,franšize,ugovoriotehničkojpomoćiitd.i– strateškealijanse.Prenossavremenetehnologijeizjednevisokorazvijeneudruguvisokorazvijenu

zemlju jedostaefiikasnijiprocesuodnosunaprenos tehnologije izvisokorazvijeneuzemljuurazvoju.Samimtim,poanalogijimožemozaključitidaitransnacionalnekom-panijeimajuvelikeprednostiukorišćenjunovihtehnologijauodnosunalokalnefirme,nekeodnjihsu:16

– transnacionalnekompanijeposedujuvisokoobrazovanuradnusnagu, tehničkupodršku,iskustvoifinansijskasredstvazaimplementacijuprocesaučenja,

– imaju pristup glavnim izvoznim tržištima zahvaljujući sopstvenim poznatimbrendovimai

– mogu vršiti transfer pojedinih komponenti ili procesa iz proizvodnog lanca uzemljeurazvojuiintegrisatiihumeđunarodnisistem.

Nažalost, zemljeu razvojuumeđunarodnimprocesima transfera tehnologijeug-lavnom se pojavljuju kao korisnici zastarele i prevaziđene tehnologije, pošto njihovpolitički,ekonomskiiobrazovnisistemneodgovarasavremenimpotrebamaizahtevima.

14 Vidi, www.unctad.org, Tehnology for development series-Investment and tehnologypoliciesforcompetitivenees

15 Vidi, Đurić M., Bubanja Vidas M., Prekajac Z., Međunarodna ekonomija, Institutekonomskihnauka,Beograd,2000.god.

16 Vidi, www.unctad.org, Tehnology for development series-Investment and tehnologypoliciesforcompetitivenees


4. Politički uticaj transnacionalnih kompanijaMonopolski položaj na svetskoj ekonomskoj sceni i velika finansijska moć,

omogućujetransnacionalnimkompanijamaznačajanpolitičkiuticajkakounacionalnimtakoiumeđunarodnimokvirima.Kompanijeuglavnomsvojumoćkoristekakobiobez-bediledonošenjetakvihpolitičkihodlukakojećevoditikamaksimizacijinjihovihprofita.U početnomperiodu nastanka i razvoja transnacionalnih kompanija, njihov glavni ciljjebiodaštovišerazgranajumrežusvojihfilijala,adanasimjeglavnapreokupacijadazaobiđunacionalnuregulativukakobiostvarileželjenerezultateposlovanja.Bitnojeraz-likovatiuticajtransnacionalnekompanijenapolitikumatičnedržaveuodnosunapolitikudržavedomaćinaukojojkompanija imasvojufilijalu.Ukolikomatičnazemljapovećaporeznadobitkorporacijakakobiobuzdalamoćvelikihkompanijaonereagujutakoštoosnivanjufiktivnaposlovnasedištaudržavamagdevladajuniskeporeskestope,poznatijekaooff-shoreoperacije.

Moćnekompanijesvojpolitičkiuticajispoljavajuitakoštoneposrednoučestvujuuformiranjuiodređivanjusastavabudućevladeumatičnojzemlji.Njihovuticajsemani-festujekrozlegalneilinelegalnevidovedonacijanamenjenepolitičkimpartijamačijisekandidatnalaziutrcizamestouvladi.Ukolikofinansiranikandidatdospenafunkciju,dužan je dauzvrati naklonost kompaniji investitoru i sprovodi određenemereunjenukorist.Ukolikokompanijepretendujudautičunavećizabranuvlast,tadanajčešćetoradeuviduprivremenogotpuštanjavelikogbrojasvojihradnikaunadidaćenastupajućisoci-jalninemirisrušitiaktuelnuvlast,koja„sasvimslučajno“neradiukoristdotičnetransna-cionalnekompanije.Čestoprisutna tehnikapolitičkoguticaja je i „lobiranje“,odnosnootvoreniuticajnaorgane izvršnevlastiu fazidonošenjaodređenihodluka.Kompanijetadalobirajuprotivodlukazakojesmatrajudanisuunjihovominteresutakoštojavnostiinadležnimorganimaiznosesvojeargumenteprotivtakvihodluka.17Najpoznatijiprimerje američka kompanija ITT (InternationalTelephone andTelegraphCorpocation) kojajeiskoristilapravolobiranjaiučinilaodlučujućekorakeusmenidemokratskiizabranogpredsednikaČileaSalvadoraAljendeakojiježeleodasprovedenacionalizacijurudnikakojisupripadalidotičnojkompaniji.18

Međutim,mnogekompanijeusvojojogromnojželjizasticanjemštovećihiznosaprofitakoristeraznanedozvoljenainelegalnasredstvakakobiostvarileuticajnadržavnuvlast (podmićivanja, pretnje i sl.). Zemlje u kojima kompanije najčešće pribegavajupodmićivanjusu:Kina,JužnaKoreja,ItalijaiMalezija.Naravno,najboljejedogovoritiisprovestinekokompromisnorešenje.Transnacionalnekompanijesushvatiledajena-jboljepostićipovoljandogovorsavladamadržavaiobezbeditiobostranekoristi,atakođesu ivladeuvideleda je zadalji razvoj inapredaknjihovihzemaljaneophodankapitaltransnacionalnihkompanija.

Transnacionalnekompaniječestoostvarujusvojuticajinaglobalnojmeđunarodnojscenitakoštoutičunaodnoseizmeđudržavakaoinasamemeđunarodneorganizacije.Prianaliziranjumeđunarodnogpolitičkoguticaja,možemoprimetitipostojanjetriaktera:

– Subjektiuticaja–transnacionalnekompanije,– Instrumentiuticaja–države,međunarodneorganizacije,neformalnegrupepreko

kojihseostvarujeuticaji– Objektiuticaja–akterinakojeseutičetj.državeimeđunarodneorganizacije.19

17Vidi,www.transparency.org18Vidi,www.globalissues.org19Vidi,BelićD.,Multinacionalna kompanija,Fakultetorganizacionihnauka,Beograd,1998.


Interesantanprimerpokušajameđunarodnogpolitičkoguticajajeizbijanjehladnogtrgovinskog rata izmeđuEU i SAD-a koji je popularno nazvan „banana rat“.UovomslučajusuSADzastupaleinteresesvojihkompanijaChiquitaiDolekojesusmatraledazemljeAzije,Pacifika iKariba imajupovlašćeniji položaj u trgovini bananamana ev-ropskomtržištu.Uglavnom,izaobedržavekojestupeutrgovinskiratstojestrategijskiinteresinjihovihvodećihkompanija.20

5. Poruke radaTransnacionalnekompanijeigrajuveomaznačajnuulogunasvetskojekonomskoj

sceni,doprinoseefikasnojalokacijiresursa,podstičuprivrednirastirazvojiuspostavljajumeđunarodnu-ekonomskusaradnjusvojematičnezemljesazemljamaukojimasualociranenjihovefilijale.Pored togaštoprenosenizpozitivnihekonomskih impulsaneizostavnosemoraspomenuti injihovnegativanuticaj,koji sepresvegaogledauuspostavljanjumonopolskog i dominantnogpoložajanapojedinimnacioalnim tržištima,maksimalnojeksploatacijiraspoloživihresursainarušavanjueko-sistemazemljedomaćina.Daliovemoćnekompanijezasobomostavljajupozitivneilinegativneefekte,postojerazličitačakiskrozsuprotnamišljenja.

Kakobiostaliobjektivniusvomrazmatranju,ukazaćemonaveomainteresantneinadasverealnepodatkevezanezaposlovanjetransnacionalnihkompanijakojićečitaocauputitinasamostalnodonošenjezaključka.

Danas,usvetupostojivišeod70000transnacionalnihkompanijakojekontrolišuposlovanje900000svojihširokorasprostranjenihfilijala.Matičnapreduzećasuuglavnomlociranaurazvijenimzemljama,čakvišeod80%,aod200najmoćnijihkompanijačak186imajusedišteusledećimzemljama:Japan,SAD,Nemačka,Francuska,VelikaBritanijaiŠvedska.Petnajbogatijihzemaljakontrolišečak85%svetskogGDP-a,dokostalezemljesvega15%.21Veomainteresantanpodatakjedaod100najvećihekonomijanasvetu51sutransnacionalnekompanije,aostataksuzemlje.Veomačudno,aliipakistinito,namzvučičinjenicadasu6najvećihkorporacijavećeod7državaposmatrajućiiznoseprofitakojeostvaruju.22Možemokonstatovatidasutransnacionalnekompanijevećeibogatijeodze-maljakojeustvariregulišunjihovoposlovanje.Kadaposmatramoprodajukojuostvaruju200najvećihkompanijamožemoprimetitidaječakpolovinaorijentisanana5ključnihsektora,atosu:trgovina,auto-industrija,bankarstvo,maloprodajaielektro-industrija.Za-nimljivojepomenutidasunajmoćnijetransnacionalnekompanijeizzemaljatakozvanetrijade:SAD,JapaniEUidapokrivajučak70%ukupnihstranihdirektnih investicija.Činjenicajedavećinakompanijazloupotrebljavaradnusnaguinepoštujeljudskapravauzemljidomaćina.Poslednjihgodina,višeod40kompanijajeusvojilopolitikuzaštiteljudskihprava,anajvećiposlodavcisuameričkekompanije:GeneralElectric,Wal-Mart,PepsiCo.,FordinemačkakompanijaSiemens.

Procesiglobalizacijeitransnacionalizacijesvetskeprivredesuneminovnostireal-nostkojojsemoramokonstantnoprilagođavati,kojumoramoprihvatitisasvimsvojimpozitivniminegativnimefektima,jersvakosuprotstavljanjebibilovišenegouzaludno.

godine20Vidi,PelevićB.,Teorija međunarodne strateške trgovine,Ekonomskifakultet,Beograd,

1993.godine21Vidi,www.unctad.org,World Investment Report 2004 andWorld Investment Report

2003.22Vidi,www.globalpolicy.igc.org,Globalization1998.


LITERATURA

1. AcinĐ.,Međunarodni ekonomski odnosi,Pigmalion,NoviSad,2003.god.2. Belić D., Multinacionalna kompanija, Fakultet organizacionih nauka, Beograd,

1998.god,3. BjelićP.,Ekonomika međunarodnih odnosa,Prometej,Beograd,2003.god.4. Đorđević M., Strategije internacionalizacije preduzeća, Monografija, Ekonomski

fakultet,Kragujevac,2001.god.5. ĐurićD.,BubanjaVidasM.,PrekajacZ.,Međunarodna ekonomija,Insitutekonom-

skihnauka,Beograd,2000.god.6. PelevićB.,Teorija međunarodne strateške trgovine,Ekonomski fakultet,Beograd,

1993.god.7. PopovĐ.,Definicija transnacionalnih kompanija,ZbornikzadruštvenenaukeMati-

cesrpske,NoviSad,1981.god.8. Sukijasović M., Multinacionalno preduzeće, Institut za međunarodnu politiku i

privredu,Beograd,1981.god9. SvetličićM.,Zlatne niti transnacionalnih preduzeća, Ekonomika, Beograd, 1986.

god.10. www.brittanica.com, Encyclopedia Britannica,Multinational Corporation, January

2000.god.11. www.unctad.org,12. www.econ.iastate.edu,MultinationalCompany-Definition,February2000.13. www.transparency.org14. www.globalissues.org15. www.globalpolicy.igc.org,Globalization1998.


MERE AGRARNE POLITIKE ZA UNAPREĐENJE SEOSKIH ZAJEDNICA

NA MARGINALNIM I OSTALIM PODRUČJIMA SRBIJE1

RezimePočevod2004.godine,Ministarstvopoljoprivrede,šumarstvaivodoprivredeRepublikeSrbijejepokrenulonizmerakojeseodnosenarazvojiunapređenjeselaipromovisanjeaktrivnostinaselu.Međutim,onoštokarakterišedržavnupodrškuu2006.godinijestedaiznospodsticajnihsredstavazavisiodterito-rijepodručjanakojuseodnoseinvesticioniprojekti.BespovratnasredstvasedodeljujuuvećemprocentuzaonapodručjaOpštinanačijojteritorijipostojeprirodneizakonskepreprekezarazvojintenzivnepoljoprivredneproizvod-njenavelikimpovršinama,negozaoblastikojetonisu.Sobziromdajerazvojseoskihzajednicaintegralnideosveukupnogekonom-skognapretkauzemljamaEvropskeUnije,čijomčlanicomvidimouskorijojbudućnostiiSrbiju,onsenamećekaovažančinilacrazvojainašezemlje.U ovom radu, prikazuju se mere podrške investicijama u marginalnim idrugimpodručijimaSrbije,akojeimajuzaciljrealizacijuprojekatakaoštosu:unapređenjeproizvodnjeiplasmana;obnovaijačanjeseoskeinfrastruk-ture;razvojipromocijaruralnihoblasti,zaštitaživotnesredineiseoskihpre-dela;razvojipromocijaorganskeproizvodnje.Poredtoga,ukazujesenatoko ima pravo da traži bespovratna sredstva,kako se konkuriše za njihovodobijanjeikojajetopotrebna dokumentacijaprikonkurisanju. Ključne reči: seoske zajednice, marginalna područja, investiranje, podsti-cajna sredstva, registrovana poljoprivredna gazdinstva1 Rad predstavlja deo istraživanja na projektu “Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni

razvojufunkcijiuključivanjaSrbijeuEvropskuuniju”,kojifinansiraMinistarstvonaukeizaštiteživotnesredineRepublikeSrbije.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrJonelSubićInstitut za ekonomiku poljoprivrede – BeogradMrNatašaCecićInstitut za ekonomiku poljoprivrede – Beograd


MEASURES OF AGRICULTURAL POLITICS FOR IMPROVEMENT OF RURAL COMMUNITIES IN MARGINAL AND OTHER AREAS OF SERBIA

AbstractSince2004.,MinistryofAgriculture,ForestryandWaterpowerengineeringofRepublicofSerbiahasbeen set inmotion rowofmeasures for villagedevelopment and improvement and forpromotingactivities in rural areas.Still,characteristicofgovernmentsupportfor2006.isthatamountoffinan-cial incentivesdependsof regionwhich investmentprojectsarerelated to.Returneesmeansofpaymentareimpartedinhigherpercenttomunicipalitiesonwhichterritoryexistedsomenaturalandlawobstructionfordevelopingintensiveagriculturalproductiononlargeareas.Inregardto,thatdevelopmentofruralcommunitiesisintegralpartofwholeeconomicprogress inEUcountries, and thatwe seeSerbia asmemberof EUinnearfuture,itissuggestedasvitalfactorofourcountrydevelopmenttoo.In this paperwork, somemeasures of support to investments inmarginalandotherareasofSerbiaareshown.Theiraimisrealizationofprojects,likeas:productionandsaleimprovement;renewalandstrenghteningofvillageinfrastructure;developmentandpromotionofruralareas,environmentandcountrysideprotection;developmentandpromotionoforganicproduction.Besides,itispointingtopersonswhohaverighttoaskforreturnlessmeans,howtocompeteforthemandwhatistherequireddocumentationfortheirwining. Key words: rural communities, marginal areas, invest, financial incentives, registered agriculutural estates (farm land)

UvodPoljoprivreda,kaojednaodveomabitnihkomponentiekonomskograzvojaSrbije,

jeukratkomperiodutranzicijepretrpelamnogonegativnihuticajajerjeperiodizolacijeuproteklihpetnaestakgodinakrozdruštvene i ekonomskekrize i odsustvodugoročnestrategije,stopiraonjentehničkiitehnološkirazvoj.

Sobziromdaprihodiodizvozapoljoprivrednihproizvodamogudaobezbedemod-ernizacijukakopoljoprivredetakoidrugihgranaiprivrednihaktivnosti,predpoljoprivre-domSrbijesedanasnalazemnogiizazovikaoštosu:pronalaženjenovihtržišta,povećanjekonkurentnosti kroz otvaranje tržišta za proizvode iz drugih zemalja, prilagođavanjepravilimaistandardimaEvropskeUnije,osvajanjenovihtehnologijaimnogidrugiizazo-vikojićeizmenitinjenustrukturu.Zaostvarivanjeprocesaprestruktuiranjapoljoprivredeneophodnajepodrškadržave.

Uciljupodsticanjastabilnogikontinuiranograzvojapoljoprivredneproizvodnjeistimulisanjaaktivnostikojeobezbeđujuproduktivnijiinesmetanživotnaselu,projekto-


vanjeobimpotrebnihpodsticajnihsredstavauoblastipoljoprivredeza2006.godinuodstraneMinistarstvapoljoprivrede,šumarstvaivodoprivrede,kojisuusmereninapolitikuprilagođavanjaEvropskojUniji,naobezbeđenjeonihuslugakojetržištepopravilusporoiliuopštenepružainaintervencijekojepomažudasepoboljšafunkcionisanjetržišta,aprioritetsumarginalnapodručjaSrbije iodnosesena:unapređenjeproizvodnje iplas-mana;razvojipromocijururalnihoblasti,zaštiteživotnesredineiseoskihpredela;irazvojipromocijuorganskeproizvodnje.

Podsticajnasredstvasedodeljujuuiznosuod30–60%ukupnevrednostiprojektakaobespovratna,poduslovomdasukorisniciobezbediliučešćeisopstvenihsredstavazarealizacijuprojekta.Iznospodsticajnihsredstavazavisiodteritorijepodručjanakojuseodnoseprojekti(marginalnaiostalapodručja).

1. Mere za unapređenje proizvodnje i plasmanaUodnosunavećinuevropskihzemaljastočarstvouRepubliciSrbijijeuznatnom

zaostajanjukoje semanifestujemalimbrojemuslovnihgrlapohektarupoljoprivrednepovršine,niskomproduktivnošćuisl.

Uciljuunapređenjagenetskogpotencijalastoke,povećanjaproduktivnostiiproiz-vodnjeusmisluvećeikvalitetnijeproizvodnjemesa,mleka,jaja,vune,dr.,potrebnojevršitinabavkurasnepriplodnestokeizuvoza.Natajnačinunapređenjemstočarskeproiz-vodnjestvorilibisetržišniviškovikojibiseplasiralinainostranotržišteizadovoljilepotrebedomaćegtržištazakvalitetnimizdravstvenobezbednimproizvodimaanimalneproizvodnje.

Sadrugestranemehanizovanostnašeproizvodnjejenaizuzetnoniskomnivouastarosnastrukturajeveomanepovoljna.Kakobiseoviproblemiublažilisubvencionisaćesekupovinaopremezapoljoprivredu,poljoprivrednemehanizacije(traktori,motokulti-vatori,sejalice,vadilice,prskalice,atomizeri,presekosačice…),opremezaunapređenjeprodaje (hladnjače, sušare, vinarije, pakerice…) i objekata u kojima se obavlja poljo-privrednaproizvodnjailipripremazaprodaju(staje,skladišta,silosi…).

Visinapodsticajnihsredstavaiznosiod50-60%zamarginalnapodručjaiod30-40%zasvaostalapodručja(tab.1.)

Tabela 1.–Prikazpodsticajnihsredstavazaunapređenjeproizvodnjeiplasmana

Pravonakonkursimaju

VisinabespovratnihsredstavaMarginalnapodručja

Sveostaleoblasti

1) Unapređenjerasnogsastavastokeputemnabavkerasnepriplodnestokeizuvoza

Fizičkolice do50% do40%

2) Nabavkamašina(traktori,motokultivatori,berači,presekosačiceiostalepriključnemašine)iopremezaratarsku,hortikulturnuistočarskuproizvodnju


3) Popravka,dogradnjailiadaptacijaobjekatazasmeštajiuzgojstoke



4) Nabavkaopremeiizgradnjaobjekatazaskladištenjepoljoprivrednihproizvodaiunapređenjeplasmana(hladnjače,sušare,skladišniprostori,pakerice,kalibratori,vakumirkeidrugo)

Fizičkoliceizemljoradničkazadruga

do60% do40%

Izvor:PoljoprivredniinformatorMinistartsvapoljoprivrede,šumarstvaivodoprivredeRepublikeSrbije,www.minpolj.sr.gov.yu

2. Mere za obnovu i jačanje seoske infrastrukturePodsticajnasredstvazaobnovuijačanjeseoskeinfrastrukturekoristeseza:–Pojačavanjeelektromreže;–Izgradnju,popravkuiuređenjeatarskihputeva;–Izgradnjuidogradnjuvodovodnemreže;–Izgradnjuidogradnjukanalizacionemreže;–Popravkuiadaptacijuseoskihdomova;–Izgradnjuiopremanjecentarazarazvojselairesurnihcentarazarazvojsela;i

resurnihcentara,biznisikubatoraisl.Iznospodsticajnihsredstavautvrđujeseodprocenjenevrednostiprojektaizamar-

ginalnapodručjaiznosi60%,azaostalapodručja50%.Pravonakorišćenjepodsticajnihsredstavazaobnovuijačanjeseoskeinfrastructure

imajujedinicelokalnesamouprave,apravonakorišćenjepodsticajnihsredstavazaizgrad-njuiopremanjecentarazarazvojselairesursnihcentarazarazvojsela,biznisinkubatoraislično,imajuporedlokalnihsamoupravaiudruženjagrađanaizemljoradničkezadruge.

3. Mere za razvoj i promociju ruralnih oblasti, zaštite životne sredine i seoskih predela

Podsticajnasredstvazarazvojipromocijururalnihoblasti,zaštiteživotnesredineiseoskihpredelaodnosesenasledećeoblasti:

1. Diverzifikacija aktivnosti na poljoprivrednim gazdinstvima ili u njihovom okruženju radi obezbeđeivanja alternativnih prihoda, što podrazumeva dogradnju iadaptacijuobjekatazabavljenjeruralnimidrugimoblicimaturizmaidogradnjuiadapt-acijuobjekatainabavkuopremezabavljenjetradicionalnimzanatima.

Iznospodsticajnihsredstavajezamarginalnapodručja50%,zasvaostalapodručja40%,apravonanjihovokorišćenje imajufizička lica, lokalnasamouprava,udruženjegrađanaizemljoradničkazadruga.

Ponudazdravehraneostvarićemnogoboljerezultateukolikosepredstaviudruženosaturističkomponudomsela,štopodrazumevakonzumiranjezdravehranetokomboravkanaselu. Idejazaovajvid turizmapotiče izudaljenostigradskepopulacijeodprirodeapokazalo se da je jedan deo urbanog stanovništva spreman da odmor provede na seludelećisasvojimdomaćinimasveposloveokogazdinstvaipreradehrane.

Izrada kvalitetnog programa boravka na selu ne sme biti prepuštena lokalnojsnalažljivosti,onamorabitipredmetanalizeukolikoseočekujurazvojiefektiodovogvidaturizma.Pravljenjeturističkihponudazaslužujepodrškukakofiskalnutakoiuplas-


manujerbionimoglidaobogateturističkuponuduidoprinesudaseefikasnopredstaveitržišnovalorizujuantropogeniidrugiresursi.Istovažiizatradicionalnezanate.Naovajnačinbimogladaseobezbedidopunskazaposlenostnaselu.

2. Razvoj i promocija lokalnih proizvoda i seoskih vrednosti, što podrazumevapromovisanje i zaštitu lokalnih proizvoda i očuvanje seoske zajednice i promovisanjeekonomskih,kulturnih,socioloških,običajnihidrugihosobenostikrajaisela.

Iznospodsticajnihsredstavajezamarginalnapodručja60%izasvaostalapodručja50%,apravonanjihovokorišćenje imajufizička lica, lokalnasamouprava,udruženjegrađanaIzemljoradničkazadruga.

Veomabitnakarakteristikasavremenogturističkogtržištajedasuunikatniproizvo-divisokocenjeniiutomsmislusekaosastavnideoturističkeponudesvečešćepromovišelokalno,regionalnoinacionalnoatimejačaulogaseoskihdomaćinstava.Perspektiveukojimaseoskadomaćinstvamogudatipunidoprinossa togaspektasuupoznavanjesatradicijomiobičajima,proizvodnjalokalnihspecijaliteta,upoznavanjesafolkloromiig-rama,upoznavanjesastarimzanatimaialatima,narodnaradinostidr.

3. Podizanje kapaciteta za rad na razvoju sela i podrška organizovanju seoskog stanovništva radi zajedničke aktivnosti, kojiobuhvataedukacijuseoskogstanovništvazastrateškoplaniranjeisprovođenjeprojekataururalnomrazvoju;uspostavljanjeudruženjaizadruga;obnovusalašaidrugihtipovatradicionalnogseoskogdomaćinstva;uspostavl-janjedemonstracionihfarmi,preradnihiturističkihkapacitetanamenjenihedukacijipol-joprivrednikaisavetodavaca.

Iznospodsticajnihsredstavazamarginalnapodručjaje50%azasvaostalapodručjaod30-40%.

4. Zaštita životne sredine i seoskih predela obuhvata:uređenjeseoskihđubrišta;izgradnju jama grobnica; podizanje vetrozaštitnih pojaseva; pošumljavanje i zatravlji-vanje područja koja su ugrožena erozijom; izgradnju potpornih zidova nasipa i drugihvidovazaštiteodnegativnihefekataerozije; saniranje seoskihdeponija;uspostavljanjeproizvodnjeglistenjaka(nabavkalegala,izgradnjaobjekatainabavkaopreme);podrškuintegralnimprojektimazaponovnouspostavljanjepašnihproizvodnihsistemauvisoko-planinskimoblastima(angažovanjepastira,nabavkaelektričnihpastira,nabavkaiobukačuvarskihirasnihpasa,nabavkaterenskihtransportnihsredstava–malitraktoriniskogklirensa i terenskavozila saprikolicom,uključujući i tovarne i životinje za transport ipripadajućuopremu,pokretnamuzbaopremaiagregati,izgradnjaletnjihskloništaisl.);košenjevisokoplaninskihprirodnihlivadazapripremusena.

Uciljuzaštiteživotneokolineneophodnojeuticatinarazvojekološkesvestikodučesnikauprocesupoljoprivredneproizvodnje i strogoj primeni zakona i standarda izoblastiekologije.

Visina posticajnih sredstava iznosi 50% zamarginalna područja i 50% za svaostalapodručja,apravonakorišćenjeimajuzainteresovanalicačijiseprojektiizvodenamarginalnompodručju.

4. Mere za razvoj i promociju organske proizvodnjeSistemorganskepoljoprivredepromovišeekološki,socijalnoiekonomskizdravu

proizvodnjuhrane.Organskapoljoprivredasmanjujeoslanjanjenaveštačkeinpute,bilohemijskeiliorganske,uštovećojmeri,aumestotogadopuštadamoćnizakoniprirode


povećajuipoljoprivredniprinosiotpornostnabolesti.Privlačnostorganskeproizvodnjeukomercijalnomsmisluseogledaupremijizacenu,aprednostučinjenicidaonaoprav-davapačakiuspešnovalorizujeproizvodnjunamanjimproizvodnimpovršinamakojeuSrbijidominirajuufarmerskojstrukturi.

Organska proizvodnja odgovara marginalnim područjima jer omogućava iusklađivanjedruštvenoginteresazazaštituprirodnihdobaraiekonomskepotrebeseoskogstanovništvakojinaovimteritorijamaživeiobezbeđujusopstveniopstanak.

IztihrazlogaugrupupodsticajnihsredstavaMinistarstvapoljoprivrede,šumarstvaivodoprivredespadajuipodsticajnasredstvazarazvojipromocijuorganskeproizvodnje(tab.2)ikoristeseza:

–Razvojipromocijuorganskihproizvoda;i–Podizanjekapacitetazaradnarazvojuorganskeproizvodnje;Pravonakorišćenjepodsticajnihsredstavaza razvoj i promociju organske proiz-

vodnjeimajufizičkalica,lokalnasamouprava,udruženjegrađanaizemljoradničkazadru-ga,aiznostihsredstavazamarginalnapodručjaiznosi50%,zaostalapodručjatakođe50%,iutvrđujeseodprocenjenevrednostiprojekta.

Podsticajnasredstvaza podizanje kapaciteta za rad na razvoju organske proiz-vodnje sedaju krozedukacijuseoskogstanovništvauoblastiorganskeproizvodnje.Iznostihsredstavaje50%zamarginalnapodručjai30-40%zasvaostalapodručja.Edukacijajeodizuzetnevažnostijertrebadaproizvođačimadapružiinformacijenovimtehnolo-gijama i kako ihprimenjivati, opotencijalnim tržištima, ekonomičnosti proizvodnje, ocenamapoljoprivrednihproizvodaisl.

Tabela 2.Prikazpodsticajnihsredstavazarazvojipromocijuorganskepoljoprivrede

Pravonakonkursimaju:

VisinabespovratnihsredstavaMarginalnapodručja

Sveostaleoblasti

1.Razvojipromocijaorganskihproizvoda

1) Promovisanjeizaštitaorganskihproizvoda

Fizičkolice,lokalnasamouprava,udruženjegrađanaizemljoradničkazadruga

do50% do50%

2.Podizanjekapacitetazaradnarazvojuorganskeproizvodnje1) Podrškaradunaedukacijiseoskog

stanovništvazaplaniranjeisprovođenjeprojekatauoblastiorganskeproizvodnje

Lokalnasamouprava,udruženjegrađanaizemljoradničkazadruga

do50% do40%

2) Uspostavljanjeipodrškauspostavljenjudemonstracionihorganskihfarmi,preradnihiturističnihkapacitetanamenjenihedukacijipoljoprivrednikaisavetodavacauoblastiorganskeproizvodnje

Fizičkolice,lokalnasamouprava,udruženjegrađanaizemljoradničkazadruga

do50% do30%


3) Podrškaregionalnojsaradnjiimobilnostinaprednihorganskihfarmerainjihovihudruženja(posetenaprednimorganskimfarmerima,izložbamaisajmovimaorganskeproizvodnjeudrugimkrajevimazemljeiuinostranstvu)

Lokalnasamouprava,udruženjegrađanaizemljoradničkazadruga

do50% do40%

Bez obzira na vrstu podsticajnih sredstava, pravo na konkurs imaju: Poljoprivrednici, odn. fizička lica itoakosunosiocipoljoprivrednoggazdinstva,

imajuvišeodjednegodinepoljoprivrednogstažaiusvojstvusuosiguranikapoljoprivred-nika,mlađiod40godina,odnosnood55godinazateritorijumarginalnihpodručja,iakomogudaobezbedesopstvenideosredstavaneophodnihzarealizacijuplaniranih inves-ticijakojenavodeuzahtevu;

Zemljoradničke zadruge ako je gazinstvo upisano u Registar poljoprivrednihgazdinstava, ako mogu da obezbede sopstveni deo sredstava neophodnih za realizac-iju planiranih investicija koje navode u zahtevu, i ako prilikom donošenja odluka sepridržavajuzadružnihpravila;

Udruženja građanaakomogudaobezbedesospstvenideosrestavaneophodnihzarealizacijuplaniranihinvesticijakojenavodeuzahtevuiakoprilikomdonošenjaodlukasepridržavajupravilastatute;

Jedinice lokalne samouprave akomogudaobezbedesospstvenideosrestavaneo-phodnihzarealizacijuplaniranihinvesticijakojenavodeuzahtevu.

Visinapodsticajnihsredstavaiznosimaksimalno2.000.000 dinarazafizičkalicai5.000.000 dinarazazemljoradničkezadruge,udruženjagrađanaijedinicelokalnesamou-prave.

Poljoprivrednikkoji ispunjavapropisaneuslove,popunjavaobrasceokorišćenjupodsticajnihsredstavazaunapređenjeselainakonpopunjavanjaobrascapopunjenado-kumenta šalje uMinistarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.UMinistarstvusepredmetobrađuje,akokomisijaodobrizahtevpotpisujeseUgovoroobezbeđivanjusredstavainatajnačinsedefinišuobavezeipravakorisnikasredstava.

5. Kratak opis konkursne dokumentacijeZasvenavedenepodsticajnemerekonkursnadokumentacijaobuhvatasledeće:– Popunjenkonkursniobrazacsaobaveznimpotpisompodnosioca;– Potvrduoregistracijipoljoprivrednoggazdinstva(zafizičkalicaizemljoradničke

zadruge);– Projekatizrađenodstranestručnoglicasaspecifikacijamaicenamakoštanja;– PotvrduRepubličkog fondazapenzijsko i invalidskoosiguranjepoljoprivred-

nikaosvojstvuosiguranikaiuplaćenomstažuosiguranja(zafizičkalica);– DokazoregistracijiunadležnomMinistarstvuistatus(zaudruženjagrađana);– Dokazosopstvenomučešćusredstava.


ZaključakUtranzicionimdržavamakakvajeinašazemlja,pitanjeopstankaselajesveak-

tuelnija tema, a značaj unapređenjamarginalnih područja poprima krucijalnomesto upolitici održivog razvoja poljoprivrede ruralnih zajednica. Zato je jedan od najbitnijihzadatakaMinistarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da stvori povoljnije us-lovezazapošljavanjeuraznovrsnimaktivnostimavezanimzamarginalnaiostalaseoskapodručjaitimezaustavimigracijumladihizselaugradove.Utusvrhuaktivnostizapočete2004.godinenastavljenesuiu2006.godini,krozinvestiranjeuraznovrsnevidovepoljo-privredneproizvodnjeiaktivnostikojedoprinoseunapređenjumarginalnihiostalihseo-skihpodručja.

Podsticajnemereimajuzaciljizraduodrživogiefikasnogpoljoprivrednogsektorakojimožeda se takmičina svetskom tržištudoprinosećiporastunacionalnogdohotka,što podrazumeva obezbeđenje hrane koja zadovoljava potrebe proizvođača u pogledukvalitetaibezbednostiuzistovremenoočuvanježivotnesredine,iukrajnjempripremanjepoljoprivredeSrbijezaintegracijuuEvropskuUniju.

LITERATURA

1. MarijaM.Nikolić,Vuković,P.(2005):Seoskaženskapopulacijakaooslonacmul-tifunkcionalnograzvojaruralnihpodručja.Međunarodninaučniskup:Multifunk-cionalnapoljoprivredairuralnirazvoj.Tematskizbornik.Beograd,str.440-446.

2. Prof.drKrstanMalešević:„O komplementarnosti multifunkcionalne poljoprivrede i ruralnog razvoja“.Tematskizbornik:„Multifunkcionalnapoljoprivredairuralnirazvoj“.Institutzaekonomikupoljoprivrede,Beograd,2005.god.str.23-36.

3. DejanJanković:„Perspektive ruralnog razvoja Srbije“.Tematskizbornik:„Multi-funkcionalnapoljoprivredairuralnirazvoj“.Institutzaekonomikupoljoprivrede,Beograd,2005.god.str.393-403.

4. Program raspodele i korišćenja sredstava subvencije u oblasti poljoprivrede,šumarstva ivodoprivredeza2006.godinu.RepublikaSrbija,Ministartsvopoljo-privrede,šumarstvaivodoprivrede,Beograd,januar2006.god.

5. „SlužbeniglasnikRS“,br.106/05,108/05-ispravka.6. „Podsticajnasredstvazaunapređenjesela“.Poljoprivredni informator2006.god.

str.12-20.7. Informatororegistracijiikreditiranjupoljoprivrednihgazdinstava.www.minpolj.

sr.gov.yu


UTICAJ PROMENA NA UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA SA POSEBNIM

OSVRTOM NA ULOGU LIDERA NA POVECANJE PRODUKTIVNOSTI

ORGANIZACIJE

SadržajUposlovnomokruženjuosnovni resurs svakeorganizaciječine ljudi inji-hovesposobnosti,kojimadoprinoseostvarenjuorganizacionihciljeva.Nji-hovakreativnost,inovativnost,motivisanost,informisanost,osobinesukojeihčinedrugačijimodostalihresursaupreduzeću.Menadžmentrevolucijajenapovršinuposlovnogsvetaizbacilaljudekojimorajuimatimoćpodržanuznanjima,sposobnostimailičnimosobinama,morajubitisposobni(iliospo-sobljeni)dabisuverenoiautoritetomličnostiupravljalipromenamaipro-cesima.Procesumnožavanjanovihmultidisciplinarnihmenadžmentznanjai sposobnosti, dinamičan je proces, koji obezbedjuje autonoman razvitaksvakekompanije.Promenesupostaletolikosloženeidinamične,daodnji-hovih znanja i sposobnosti i njihovogdejstvauprivredi i društvuuvelikozavisisudbinasvetskogporetka.Osnovaneophodnostiliderskogupravljanjaleži u dinamičkom razvoju današnjeg ljudskog društva.Lider je onaj kojimožedavodiorganizacijuudanašnjemturbulentomokruženju,jerjeononajkojimožedaseuspešnonosisapromenama..Kjučdobrogliderajeuodnosuprema ljudima,emocionalnauloga lidera jeprimarna.Liderstvopočivanaviziji kako preživeti i pobediti u promenama.Najnovija saznanja u oblastirazvoja ljudskihvrednosti, razvoja svesti i funkcionisanja ljudskogmozganampružajudragoceneuvideialatepomoćukojihmožemodaproniknemounajvažnijepokretačeljudskihaktivnostiidaihupotrebimoupozitivnomsmislu.Za lidere ne postoji razlog da žele damenjaju ljude, naprotiv, raz-likesuzanjihprednosti,nemane.Lidergradiklimuutimunaprednostima,anenaslabostimaljudi.Onćenatajnačinkoristitititalenteljudiupotpunosti,posebnoonekojeonnema.Lidertretiraljudeonakokakooniželedabudutretirani,zahvaljujućitomemožemosadostavelikompouzdanošćudaana-liziramospecifičnezahteveradnihmestaikarakteristikepojedinacakojina

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrMehmedAvdagićFakultet za spoljnu trgovinu – Novi SadMrMilkaĐukićFakultet za spoljnu trgovinu – Novi Sad


njimarade.Potrebnojeznanjekakouspešnoupravljatiljudskimkapitalom,kakopridobiti,razviti,zadržatiinagradjitipraveljudekojićepostićiposta-vljeneciljeveisleditistrategijupreduzeća.Dabipostiglištoboljerezultateposlovanja,neophodnojedobroorganizovanjeiupravljanjeljudskimresur-simaupreduzeću..Sveaktuelnijipojamtimskogradakojidrasticnodovodidopovecanjaproduktivnostiorganizacijepostizućisinergetskiefekatiinte-grisuciznanjasvihpojedinacaangazovanihutimu. Ključne reči: upravljanje ljudskim resursima, liderstvo, povećanje produk-tivnosti, organizacija, promena

THE INFLUENCE OF CHANGES OVER MANAGING THE HUMAN RESOURCES WITH

THE SPECIAL REGARD TO THE ROLE OF THE LEADER CONCERNING THE INCREASE OF PRODUCTIVITY OF AN ORGANIZATION

AbstractIn the business environment, people and their abilitiesmake themain re-sourceofeveryorganizationthroughwhichtheycontributetorealizationoforganizationalgoals.Their creativeness, inclination to innovation,motiva-tion,beingwell-informedarethecharacteristicswhichmakethemdifferentfromtheotherresourcesinacompany.Managementrevolutionhasthrownouttothesurfaceofthebusinessworldpeoplewhohavetohavepowersup-portedbyvariouskindsofknowledge,skillsandindividualcharacteristics.Also, theymust be capable ofmanaging the changes andprocesses usingtheir personal authority. The process of multiplication of newmultidisci-plinedmanagementknowledgeandabilitiesisadynamicprocessprovidingan autonomousdevelopment of every company.Changes havebecome socomplexanddynamicthatthedestinyoftheworldorderlargelydependsontheirknowledgeandabilitiesaswellastheiractionsinbusinessandsocietygenerallyspeaking.Thebasisofmanagementnecessarilybeingperformedbyaleaderliesinadynamicdevelopmentoftoday`ssociety.Aleaderistheonewhocanleadanorganizationintoday`sturbulentenvironment,forheistheonewhocanfacethechangessuccessfully.Thekeyofagoodleaderisinhisrelationshiptowardsotherpeople,hisemotionalrolecomestothefirstplace.Leadershiprestsonavisionhowtosurviveandwinintheworldofchanges.Thenewestinformationintheareaofthedevelopmentofhumanvalues,thedevelopmentofconsciousness,andfunctioningofhuman`sbraingiveusvaluableinsightandtoolswithwhichwecancometothebottomofmotivesofhumanactivityandusetheminapositiveway.Forleadersthereisnoreasonforchangingpeople(thattheywanttodothat);onthecontrary,tothem,differencesrepresentadvantagesnotdisadvantages.Aleadermakesan


atmosphereinateamonthegroundsofhuman`sstrengthsnotweaknesses.Inthiswayhewillcompletelyusepeople`stalents,especiallythoseoneshehimselfdoesnotpossess.Aleadertreatspeoplethewaytheyliketobetreat-ed.Thankstothisfact,wecananalysespecificdemandsofcertainworkingplacesandthecharacteristicsoftheindividualsworkingattheseplaceswiththe great certainty.Knowledge is needed in order tomanage the human`spotentiality, inorder toget,develop,holdandaward therightpeoplewhowillaccomplishtheappointedgoalsandfollowthestrategyofthecompany.Inordertoachievebetterresultsofrunningbusiness,itisnecessarytohaveagoodorganizationandmanagementofhumanresourcesinacompany.TheTEAMWORKwhichisgettingmoreandmoreactual,drasticallyleadstotheincreaseoftheproductivityofanorganizationgivingusthesinergeticeffectandintegratingknowledgeofallindividualsworkinginateam. Key words: management of human`s resources, leadership, increase of productivity, an organization, a change.

UvodUposlovnomokruženjuosnovniresurssvakeorganizaciječineljudiinjihovespo-

sobnosti,kojimadoprinoseostvarenjuorganizacionihciljeva.Njihovakreativnost,inova-tivnost,motivisanost,informisanost,osobinesukojeihčinedrugačijimodostalihresursaupreduzeću.Prema tome,zaposlenipredstavljajunajvažniji resursukreiranjudodatnihvredostipreduzeća.Važnostljudskogkapitalaraste,takodaljudiposedujusvevišeznanjaiinformacijapajeiupravljanjeljudkimresursimasveteže.Potrebnojeznanjekakouspe-šnoupravljati ljudskimkapitalom,kakopridobiti,razviti,zadržati inagraditipravelju-dekojićepostićipostavljeneciljeveisleditistrategijupreduzeća.Kvalitetnoupravljanjeljudskimresursimajenajznačajnijaposlovnaaktivnostsvakeoragnizacije.Dabipostiglištoboljerezultateposlovanja,neophodnojedobroorganizovanjeiupravljanjeljudskimresursimaupreduzeću.Konkretnedefinicijeseuglavnombazirajunanjegovojfunkcijiupravljanjaljudskimresursimaradiuspešnijegostvarenjaorganizacionihciljeva.Osnovaneophodnosti liderskogupravljanjaležiudinamičkomrazvojudanašnjegljudskogdru-štva.Celokupnoljudskosaznanjedanassedupliraurokuod2,5godine.Liderjeonajkojimožedavodiorganizacijuudanašnjemturbulentomokruženju,jerjeononajkojimožedaseuspešnonosisapromenama.Znači,liderstvoipromenesusinonimikadarazmišljamooposlovnomliderstvu.Ključdobrogliderajeuodnosupremaljudima,emocionalnaulo-galiderajeprimarna.Dokmenadžmentostvarujeplanoveorganizovanjem,ekvivalentuliderstvu jekomunikacija izmeđuonihkojisenalazenaputuostvarivanjasvojevizije.Određivanjepravca,upravljanje,možedabudestatičkaosobina,jerpoodređivanjuprav-canijeneophodnodaonajkojijeodrediopravacnužnobudeupokretukacilju.Kretanjekacilju,vođenje,nužnoimadinamičkuformu,jeronajkojivodikaciljumoradabudenačelutakvepromene.Današnjesvakodnevneturbulentnepromeneuokruženjususinonimneophodnostivećeguplivaliderstvauupravljanju.


1. Teorijska razmatranjaUpravljanjeljudskimresursimasepozicionirausferivođenja,odnosnousmeravan-

jaljudiuorganizaciji,azasnivasenaključnimkategorijamaorganizacionogponašanjakaoštosu:motivisanje,odnosipojedinacaigrupa,organizacionasocijalizacija,organiza-cionakultura.1

Zaefikasnoupravljanjeovimresursomneophodnasuodređenateorijskaznanja,kaoispecifičnemetode,procesiipostupcidabiseljudskipotencijaliskoristio,odnosnodabiseusmerionjegovrazvoj.Upotrebairazvojljudskihresursatrebadabuduusmerenikare-alizacijikrajnjihciljevapreduzeća,tj.njegoverazvojneiposlovnepolitike.Ljudskiresursjeentitetkojisenalaziuveknapočetkuinakrajusvakeposlovnepriče,jeronsvakakoimanajdugoročnijeposledicepojednuorganizaciju.Stogajevrlovažno,gotovoesenci-jalno,odabirupravihsaradnikaposvetitidovoljnoikvalitetnovreme.Stogajevrlovažno,gotovoesencijalno,odabirupravihsaradnikaposvetitidovoljnoikvalitetnovreme.Vrlojevažnosamomprocesuizboraposvetitidovoljnopažnjeiako,kakodr.IsakAdizeskaže:«Izborljudizavisiodsamihljudi,onnikadanećebitisavršen.»2.Menadžmentrevolucijajenapovršinuposlovnogsvetaizbacilamenadžerekojimorajuimatimoćpodržanuznan-jima,sposobnostimailičnimosobinama.Procesumnožavanjanovihmultidisciplinarnihmenadžmentznanjaisposobnostidinamičanjeproceskojiobezbeđujeautonomanrazvi-taksvakeorganizacije.Menadžerikaoreprezentimenadžmentaikompanije,morajubitisposobni(iliosposobljeni)dabisuverenoiautoritetomličnostiupravljalipromenamaiprocesima.Promenesupostaletolikosloženeidinamičnedaodnjihovihznanjaispo-sobnostiinjihovogdejstvauprivrediidruštvuuvelikozavisisudbinasvetskogporetka..Danassupotrebneidejedabiseopstalonatržištu.Liderjetajkojiprodajeideju.Danassupotrebninovikonceptidabiseorganizacijapribližilaičvršćepovezalasapotrošačima.Menadžerovzadatakjedakonzervirazadatikonceptidaunjegovimokvirima«isteru-je»maksimalnuefikasnost,liderrušivažećekoncepteinudinove,čestoineproverene,koncepte i ideje.Danas jepotrebanorganizacionimodelkojimožeda senosi sa svimtimpromenama.Tojeorganizacijavisokihperformansi,saliderimaucelojnjenojstruk-turikojirazmišljajupobedničkiikojinapadeizokruženjaprevodeušanseidugoročanrastirazvojnatržištu.

2. Problem, predmet i ciljCiljupravljanjaljudskimresursimajestvaranjenaučnihpretpostavki,metodaipo-

stupakaurealizovanjuiusaglašavnjainduvidualnihiorganizacionihciljeva.3Upravljanjeljudskimresursimaomogućujeprilagodljivabazaozaposlenimakojaslužizaboljeraspo-ređivanjekadrovakaorešenjenudisenizizveštajaipopisazaanalizepodatakaozaposle-nimauznadzorpodataka.uključenisuipopisizaposlenih,naziviradnihmesta,evidencijaodsutnosti, popisi rođendana i drugi statistićki izveštaji induvidualnih i organizacionihciljeva.Upravljanjeljudskimresursima,uvekuukomživimo,predstavljaće,imperativopstankajedneorganizacije.Danas,velikibrojljudi,ukolikoimadovoljnonovca,možedakupitehnologijuiotpočneproizvodnju,alitržišnuprednostuodnosunakonkurentske

1Acin-Suglinski,S.,“Obrazovanjemenadžerazaakciju,direktorbr3”,Privredni pregled, Beograd,64str,1993

2Adizes,I.,„Upravljenjepromenama”,Agora,Beograd,87str,1994.3Ackermmann, K.F., “Strategischer Personal menagment auf dem Prufstand”, Personal

management im Wandel, Poeschel, Stuttgart,31 str, 1989.


organizacijeidugoročniopstanaknatržištumoćićedaostvarisamoukolikobudeimaokvalitetneljude,sposobnedabrzo,lakoiefikasnorešeprobleme.Jedanodnajznačajnijihfaktorauspešnogposlovanjasusvakakoljudskiresursi,odnosno,kvalitetanistručanka-dar.Ovačinjenica,naravno,implicirapotrebuzastalnimunapređenjemcelokupnogsiste-maznanja.Unapređenjeseogledakrozsprovođenjeinternihiekstrenihobukazaposlenih,stručnousavršavanje,finansiranjedaljegobrazovanjailiinformisanjezaposlenihnapoljustruke(obezbeđivanjemprisustvanaseminarimaizoblasti-građevinarstva,informacionetehnologije,ekonomije,isl.;obezbeđivanjemstručneliterature,časopisainovinskihlis-tova,kaoiostalogneophodnogmaterijala).Timesezaposlenipodstičudaprateinovacijeustruci,kaoiaktuelnepromeneidešavanjauistoj,štosepozitivnoodražavanakvalitetrada.

Kakobipostigliodređeneciljeveuorganizaciji,menadžmentljudskihresursamoradaispuniodređenezahteve,kojićeuticatinapoboljšanjeradazaposlenihasamimtiminjihovuvećuproduktivnostuorganizaciji.3Kroz tozadovoljenje i ispunjenjezahtevaosnovnoginajvrednijegresursaupreduzeću,dolazimodoispunjenjaciljeva,kojimaseteži.Ukolikomenadžmentljudskihresursanijeustanjudaupravljaljudskimresursimatomožedautičenaposlovanje,kaoiprofitiunajgoremslučajuopstanakteorganizacije.

Osnovniciljupravljanjaljudskimresursimajeostvarivanjesledećihciljeva: – Funkcionalni cilj - funkcijaupravljanja ljudskimresursimajestedadoprinosi

organizacijionolikokolikojepotrebnodabionaostvarilasvojeciljeveirealizovalaorga-nizacionustrategiju.Tobiznačilodaresursitrebaštoracionalnijeiefikasnijedasekoriste,uostvarenjuorganizacionihciljeva.

– Organizacioni cilj-kaoštosmovećistakli,zaorganizacijunajbitnijifaktorjeljudskiresurs,prematometrebadapoboljšamoefikasnostidamotivišemozaposlenenaštoboljinačinitimećemoispuniticiljeveorganizacije.

– Društveni cilj -usvakodnevnimljudskimodnosimadruštvenenormeisistemivrednostisuveomavažniuostvarivanjudobrekomunikacije.Bitietičkiidruštvenoodgo-voranpremapotrebamaiizazovimadruštvaiminimiziratinegativneuticajetihzahtevana poslovne organizacije je takođe jedanod značajnih ciljeva, ne samo za upravljanjaljudskimresursima,većmenadžmentaucelini.

– Lični cilj –zadovoljenjezaposlenihjenajznačajnijezasvakuorganizaciju,alinijedovoljnozadovoljitizaposlenesamouposlovnomsmisli,neophodnojepomagatiimuostavrenjunjihovihličnihciljeva.Samonatajnačinmožesezadobitinjihovopoverenje,azaposlenićebitizadovoljniipotivisanizanapredakiličnidoprinosorganizaciji.

Svakiodnavedenihciljevabitnoutičenaupravljanjeljudskimresursimačimesepoboljšavauspešnostorganizacije.

Kreativnost i inovativnost su postale nezaobilazne komponente upravljanja pre-duzecem,idoprinelesupovecanjuulogeistrazivanjairazvoja.Strategijemenadžmentaljudskihresursatakođetrebadadoprinesukreativnostizaposlenih,ataktikezainovacijedaomogućeprimenunovihideja.Ključnakarakteristikajedamodernizacijaposlovanjazahtevanovaznanjainoveprofesijekojepodrazumevajuvisoknivoobrazovanjaiobuke.Individualci moraju biti spremni na usavršavanja kako bi se prilagodili promenama izadržalisvojaradnamesta,kakonebipostalikategorijanezaposlenih.


Kada razmišljamo o motivaciji i sistemima nagrađivanja postavlja se jednouobičajenopitanje:akojesvejedinstvenoispecifičnoimaliičegaštojeslično?Dalimožemoneštodauzmemokaopolaznuosnovu,kaoreperuodnosunakojipostavljamonekimodel?Odgovorinaovapitanjasu,nasrećupotvrdni.

Stil liderstva je način na koji se uspostavljaju odnosi između lidera i saradnikakaoiostalihzaposlenihuorganizaciji,odnosnonačinnakojiliderusmeravaponašanjepodređenihisredstvakojakoristidaihpridobijeiliprivolinaželjenoponašanje.Bazičnikriterijumipokojimarazlikujemostilovesu:pristuplideramotivisanjupodređenih–pri-nudailipodsticaj,načinnakojiliderdonosiodluke,izvorimoćikojekoristidaostvariuti-cajnapodređene,sposobnostlideradaprilagodisvojeponašanjerazličitimsituacijama.Naosnovuovihkriterijumarazlikujemo:klasičnestilove,isavremenestiloveliderstva.Pionir-skestudijeoliderstvusuHotorniAjovastudije.Ovestudijesuispitivaleuticajtristilalid-erstvanaponašanjeiperformanse,ito:autokratsko,demokratskoiliberalno.Ohajostudijesuprveinterdisciplinarnestudijeliderstvazasnovanenatimskomradupsihologa,sociolo-gaiekonomista.4Nazaključcimaovihstudijabazirasekoncept„menadžerskemreže”.Mreža imadvedimenzije:brigaza ljude ibrigazaproizvodnju.Sanapredovanjemnahorizontalnojosi,gdejepredstavljenabrigazaproizvodnju,lideripokazujudasuorijenti-saninazadatak,doknapredovanjemnavertikalnojosi,gdejepredstavljenabrigazaljude,lideripokazujudaposedujuvećistepenbrigezaljudstvo.

Menadžerskamrežasedokazalaupraksikaodobarnačintestiranjalidera,jerimpokazujedajezadovoljstvozaposlenihistotolikovažnokaoipostignutaproduktivnost.

3. Hipotetski zadaciNaosnovupredmeta,ciljaizadatkaistraživanja,kaoikorišćenjaadekvatnelitera-

turedefinisanisusledećehipotetskizadaci:H1-Postojistatističkiznačajnarazlikaizmeđuispitanikaposociopsihološkimfak-

torimauzavisnostiodhijarahijeigodinaH2 -Postoji statističkiznačajna razlika izmeđupolovapoemocionalnojkompe-

tentnostiH3-PomotivupostignućapostojistatističkiznačajnarazlikaizmeđupolovaH4-Popraksioedukacijepostojistatističkiznačajnarazlikaizmeđupolova

4. Primenjena metodologijaKadasuupitanjuljudiznamodapostojijezgrozajedničkihljudskihosobinakoje

uslobodnijojinterpretacijimožemonazvati»ljudskapriroda«.Akoseogrešimoosuštinuljudskeprirodepravećimodeleisistemekojiseoslanjajunaveštačke,anenaprirodneljudskepotrebe,nećemomoćiuspešnodaupravljamonadugirok,jerpreilikasnijedolazidosvesneilinesvesne»pobune«iznutra–izsamebitinašeprirode.Ljudskevrednostiismisaoljudskogživotapovezanisusatimjezgrom.Istotako,najnovijasaznanjauoblastirazvojaljudskihvrednosti,razvojasvesti ifunkcionisanjaljudskogmozganampružajudragocene uvide i alate pomoću kojihmožemoda proniknemou najvažnije pokretače

4Arnold,E.,„ManagingHumanResources”,London,122 str,1989.


ljudskihaktivnostiidaihupotrebimoupozitivnomsmislu.Zahvaljujućitomemožemosadostavelikompouzdanošćudaanaliziramospecifičnezahteveradnihmestaikarakteristi-kepojedinacakojinanjimarade.

Četirianketesuobuhvaćene:1)AnketakojanosioznakuAje:Emocionalnakompetentnostkoduspostavljanjaodnosasadrugimljudima2)AnketakojanosioznakuPje:Motivpostignuća3)AnketakojanosinazivUPje:Skalazaispitivanjeopštegstavapremapromenama4)AnketakojanosioznakuEDje:Skalazaispitivanjestavaopraksiedukacije

5. Interpretacija rezultata istraživanja ili rezultati istraživanja i diskusija

Ključnifaktorposlovnoguspehasvakeorganizacije jemotivisano,kompetentnoifleksibilnoosobljekojejezadovoljnopravcemkojimserealizujuposlovneaktivnosti,poslovnomkulturomuorganizacijiinačinomupravljanja.

5.1 Rezultati i diskusija5.2Brojčana(n)iprocentualna(%),zastupljenostispitanikakodemocionalnakom-

petentnostkoduspostavljanjaodnosasadrugimljudima nijekompetentan umerenokompetentan kompetentann 49. 200. 63.% 15.71 64.10 20.19

5.3Brojčana(n)iprocentualna(%),zastupljenostispitanikakodmotivpostignućabezmotiva umerenmotiva motivisan

n 27. 195. 90.

% 8.65 62.50 28.85

5.4Homogenostpoluodnosunapsihološkihfaktoraispitanika m/n %muškarci 127/208 61.06žene 58/104 55.77

Definisanekarakteristikepopoluuodnosunapsihološkihfaktoraispitanikaimaju:Kodmuškarci127od208ispitanika,homogenostje61.058%(veća),toznačida81ispi-tanikaimadrugekarakteristikeanekarakteristikesvojegrupe.Kodžene58od104ispi-tanika,homogenostje55.769%(manja)jer46ispitanikaimadrugekarakteristike.


6. ZaključakMenadžment revolucija je na površinu poslovnog sveta izbacila menadžere

kojimoraju imatimoć podržanu znanjima, sposobnostima i ličnim osobinama. Procesumnožavanja novih multidisciplinarnih menadžment znanja i sposobnosti dinamičanje proces koji obezbeñuje autonoman razvitak svakog kompanije.Menadžeri kao rep-rezentimenadžmentaikompanije,morajubitisposobni(iliosposobljeni)dabisuverenoiautoritetomličnostiupravljalipromenamaiprocesima.Liderstvopočivanavizijikakopreživetiipobeditiupromenama.Liderstvojevažnonesamozbognašihličnihkarijeraiorganizacijaukojimaradimo.Potrebnisunamliderikojićenassvojomenergijomuje-dinitinaputuprogresaljudskogdruštva.Promenesupostale tolikosloženeidinamičnedaodnjihovihznanjaisposobnostiinjihovogdejstvauprivrediidruštvuuvelikozavisisudbinasvetskogporetka.Ljudskiresursjeentitetkojisenalaziuveknapočetkuinakrajusvakeposlovnepriče,jeronsvakakoimanajdugoročnijeposledicepojednuorganizaciju.5 Stoga je vrlo važno, gotovo esencijalno, odabiru pravih saradnika posvetiti dovoljnoikvalitetnovreme.Najnovijasaznanjauoblastirazvojaljudskihvrednosti,razvojasve-stiifunkcionisanjaljudskogmozganampružajudragoceneuvideialatepomoćukojihmožemodaproniknemounajvažnijepokretačeljudskihaktivnostiidaihupotrebimoupozitivnomsmislu.ljudidrugačijijednioddrugihinjihovtipličnostiikaraktertrebadasekalkulišekaokonstanta.Zaliderenepostojirazlogdaželedamenjajuljude,naprotiv,overazlikesuzanjihprednosti,nemane.6Liderkojigradiklimuutimunaprednostima,anenaslabostimaljudi.Onćenatajnačinkoristitititalenteljudiupotpunosti,posebnoonekojeonnema.Promenekojeseusvetutrenutnodešavajuimajudalekoseđneimplikacijezazivotiradpojedinacaiorganizacijapatimeinastiloverukovodjenjakojesemorajupri-menjivatiunutarradnihorganizacija.Procesglobalizacije,povecanjekonkurencije,naucno-tehnoloskirazvoj,razvojIT-aidemografskepromeneuticunapromenesistemavrednostiistilovazivotairadaljudi.Metodomempowerment(ovlascivanjem)demokratskivodjapo-merabirokratskegranicekojesputavajuljude,cimeimomogucavamaksimalnokoriscenjeznanja,iskustva,kreativnostiambicija.Prenosenjemobavezaiodgovornostiuzaposlenimasebudipreduzetnickiosecaj,osecajvlasnistvanadsopstvenimradnimmestominadcelo-kupnimposlovnimprocesom.Preduslovdemokratskogvodjenjajedatakvalicnostmorabitipre svegademokratska licnost,znaciemotivno imentalnozrela,neopterecenastatu-snimrazlikama,otvorenogduhairealana.Sveaktuelnijipojamtimskogradakojidrasticnodovodidopovecanjaproduktivnostiorganiyacijepostizućisinergetskiefekatiintegrisuciznanja svihpojedinacaangazovanihu timu.Aliuspesan timski rad je izvodljiv samouonimorganizacijamaukojimavladademokratskaklima,postovanjerazlicitosti,uvazavanje,solidarnost,fleksibilnost,veomazastupljenodelegiranjeodgovornostiikompetencijaza-poslenih.Navedeneperformanseuogromnojmerizaviseodstilarukovodjenja,madaiodzaposlenihinjihovesposobnostisaradnjeifunkcionisanjautimu.Zlatnopraviloliderstvajedalidertrebadatretiraljudeonakokakooniželedabudutretiraniionoseovimkon-ceptomupotpunostipoštuje.7Zahvaljujućitomemožemosadostavelikompouzdanošćudaanaliziramospecifičnezahteveradnihmestaikarakteristikepojedinacakojinanjimarade.Trebasvekadroveedukovati,podsticatiimotivisatizarad.

5 Drucker P. F., „Management challenges for the 21st century“,Harper Business, USA, 2001.

6ĐinđićZ.,„Jednasrpskavizija“, Ateneum, Beograd, 2004.7DruckerP.F.,„Theeffectiveexecutierevised”,Harper Business, USA, 2002.


LITERATURA

1. Acin-Suglinski,S., “Obrazovanjemenadžera za akciju, direktor br 3”,Privredni pregled, Beograd,1993.

2. Ackermmann,K.F.,“StrategischerPersonalmenagmentaufdemPrufstand”,Per-sonal management im Wandel, Poeschel, Stuttgart, 1989.

3. Adizes,I.,„Upravljenjepromenama“,Agora,Beograd,1994.4. Arnold,E.,„ManagingHumanResources“,London,1989.5. Drucker P. F., „Management challenges for the 21st century“,Harper Business,

USA, 2001.6. DruckerP.F.,“Theeffectiveexecutierevised”,Harper Business, USA, 2002.7. ĐinđićZ.,„Jednasrpskavizija“, Ateneum, Beograd, 2004.


PRIMENA PDV U REPUBLICI SRBIJI SA OSVRTOM NA AP KOSOVO I METOHIJU

RezimePoreznadodatuvrednost(udaljemtekstuPDV)seprviputpojaviouFran-cuskojoko1958.godine.Primenjujeseu120zemalja,svimevropskimizuzevBIH.USrbiji,PDVseprimenjujeod1.januara2005.godine.Svapravnalicaipreduzetnici,odnosnoporeskiobveznicičijijeukupanprometuprethodnihdvanaestmesecivećioddvamilionadinarapostajuobvezniciPDV.PDV je pre svega preduslov učlanjenja nase zemlje u Evropsku uniju ipoboljšanjaporeskogambijentakaopodsticajazastraneinvestitore.Osnovniciljuvodjenjaovogporezajepovećanjebrojaobveznikaiprosirenjeosnov-iceradismanjenjaprosečnogporeskogoterećenja.UradusuobrađeniakutuelniproblemifunkcionisanjaPDV,sakraćimosvr-tomnaprimenuPDVnaKosovuiMetohiji. Ključne reči: porez na dodatu vrednost, poreska stopa, prethodni porez

UvodPorezinapotrošnjususe60-ihgodinaubiralikao jednofazni, tj.obračunavalisu

seutrgovininamaloilivelikoivišefaznitj.kaskadniporezikojisuseobračunavalikodsvakeprodajenekogdobrailiusluge.PDVjesvefazniporezkojiseobračunavausvakojfaziproizvodno-prodajnogciklusa,alisamonaiznosdodatevrednostikojajestvorenautojfazi,anenaceluvrednostproizvodnje.

PDVseuZakonuoPorezunadodatuvrednost1(udaljemtekstuZakon)definišekao„opštiporeznapotrošnjukojiseobračunavaiplaćanaisporukudobaraipružanjuusluga,usvimfazamaproizvodnjeiprometadobaraiusluga,kaoinauvozdobara,osimakoovimzakonomnijedrugačijepropisano.“2Prematome,konačnacenuumaloprodajipredstavljazbirsvihdodatihvrednostipofazamaproizvodnjeiprodaje.

1ZakonoPorezuzadodatuvrednost(„SlužbeniglasnikRS“,br.84/04i86/04),jeusvojen23.jula2004.godine.

2(Član1,stav2),ZakonoPorezuzadodatuvrednost…

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrJelenaBožovićMrIvanBožovićEkonomski fakultet – Priština/Kosovska Mitrovica


JedanodosnovnihuslovaEvropskeUnijejeuvodjenjePDVuciljuharmonizacijeporeskepolitikesanjenimstandardima.Usvajanje tzv.„EZmodela“podrazumevapri-menusledećihprincipa:3

– potrošni principznačidaseizosnovicezaoporezivanjeizuzimajusvenabavke,uključujućiinabavkuopreme;objekata(nabavkakapitalnihdobara),4

– kreditni metod,podrazumevadaseporeskaobavezautvrdjujekaorazlikaizmed-juporeskeobavezezaisporukeiporeskeobavezezanabavke5i

– princip odredista – destinacije, prema kome se oporezivanje unosa dobara ucarinskopodručijeRepublikevršipremamestupotrošnje.6

– UzemljamaEvropskeunije,kaoiunajvećembrojuostalihzemaljauprimenijepotrošnioblikporezanadodatuvrednost,kojiseprimenjujepremanačeluodredišta,aiznosporeskeobavezeizračunavasepomoćukreditnogmetoda.

1. Funkcionisanje PDVDabinekolicebiloobveznikPDVtrebadasamostalnoobavljaprometdobarai

uslugailiuvozidobra,daprometdobaraiuslugavršiuokviruobavljanjadelatnosti,dajedelatnosttrajnaaktivnostidapostojiciljostvarenjaprofita.

ObveznikPDVjedužandavodievidencijuoprometudobara iusluga,odnosnopredmetaoporezivanja,7nanačinkojiomogućavakontroluobračunavanjaiplaćanjaPDVusvakomporeskomperiodu,odnosnokalendarskommesecuilikalendarskomtromečju.

Satehničkogaspekta,obračunPDVsemožeizvršitidirektnimiliindirektnimmeto-damaoporezivanja.Koddirektnog metoda oporezivanja,kojijeteškoprimenjivupraksiutvrđujesedodatavrednostproizvoda,kaoosnovicanakojuseprimenjujeodgovarajućaporeskastopa,zarazlikuod indirektnog metoda oprorezivanja, tjkadaseodukupnogporezanaprometodbijeprometplaćenuprethodnojfazi.

Stopa naPDV se određuje na osnovu standardaEvropske unije, tako da poseb-nastopanesmebitinižaod5,aopštaod15%.Svakazemlja individualnonaosnovubudžetskihpotrebaodređujeopštustopu.NaosnovunavedenoggrafikonalakojeuočitidajestopakojaseprimenjujeunašojzemljimeđunajnižimauEvropi.

3Uputstvozaprimenuzakonaoporezunadodatuvrednost,Ministarstvofinansija,Poreskauprava,Beograd,decembar2004.str6.

4 Poreski obveznik oduzimanjem celokupne vrednosti kapitalnih izdataka od vrednostiprodajesprečavadvostrukooporezivanjekapitala: jednom,prinjegovojkupovini,adrugiputnaoutputkojijenjimeproizveden.

5Umnogimzemljamaraširenajeuupotrebikreditnametoda,kojomseneizračunavadodatavrednost,negosenaosnovuračuna,kaodokazaopostojanjuporezanadodatuvrednost,oduzimaodporezakojiseiskazujenaračunimazaprodajuproizvoda.

6Primenaprincipaodredištaznačidaseporeznadodatuvrednostplaćatamogdesedobrotroši.Naprimer,kadaizvoznadobranapuštajuzemljuoslobodjenasuPDV,aliseoporezujuuzemljiukojojsetroše,takodaiuvezenaidomaćadobraravnopravnokonkurišunadomaćemtržištu.

7Predmetoporezivanjapodrazumeva:promet dobara i usluga(dobra-sirovine,poluproizvodi,gotoviproizvodi,živabića)inematerijalnestvari(voda,električnaenergija,gas,toplotnaenergija),a usluge su, uglavnom, usluge zastupanja, posredovanja, zakupnepokretnosti i pokretnih stvari,uslugereklame,uslugepopravke,bankarskeusluge,uslugeosiguranja,telekomunikaconeuslugeidr.),kao i uvoz dobarauRepubliku.


Grafikon 1.KomparativnipregledstopePDV(opšteiposebne)unekimzemljamaEvrope

2522 21 20 19 20

18

12

75

0 0

8.5 8

Poljska

Hrvats

ka

Rumunija

Slovenija

Srbija

OpštaPosebna

ZakonomoPDVpredviđenesudveporeskestope:– opštastopaod18%i– posebnastopaod8%.Neki proizvodi čiji je promet do sada bio izuzet od oporezivanja biće oporezo-

vaniposebnomstopomod8%.Ovasniženastopaseobračunavananajosnovniježivotnenamirnice(hleb,brašno,mleko,ulje,šećer,povrće,meso,udžbenikeidr.)

PDVseobračunavapostopikojavažiumomentunastankaporeskeobaveze,pri-menom propisane poreske stope na iznos neto nadoknade.Osnovica za obračun PDVjerazlikaizmeđunabavneiprodajneceneproizvodauodređenojfaziprometa.Poreskaosnovicajenetonadoknada,tj.nadoknadaukojunijeuključenPDV.Netonadoknadaseizračunavapoobrascu:

100*PS100

BNNN

�

�,

pričemuje:NN-netonadoknadaBN-brutonadoknadaPS-propisanastopaPrimer:Akobrutonadoknadaiznosi10,000dinara,zapropisanuporeskustopuod

18%,netonaknadabiiznosila:

58.8474100*118

10000100*

18100

10000naknadaneto ��

�

�

JedanodnajbitnijihelemenatasistemaPDVjepredhodniporez.PredhodniporezjeiznosPDVkojije:8

– obračunatuprethodnojfaziprometadobaraiuslugaiskazanuračunuizdatogodstraneobveznikaPDV,

8(Član27.),ZakonoPorezuzadodatuvrednost…


– plaćenpriuvozuiposebnoiskazanucarinskojdokumentacijii– posebno iskazanuračunuzaavansnoplaćanjekoje je izvršiokupacobveznik

PDV.OvommetodomseodmahutvrđujeporeskaobavezaobveznikaPDV.9Radiseo

razliciizmeđuporeskeobavezekojujeondužandaplatizasvojeisporukeiporezakojisumuuračunimaobračunavaliprethodniučesniciuprometu,odnosnoporezakojijeplatioprilikomuvozadobara.Primenaovemetodesezasnivanaprincipuporeskogkreditailitzv.fakturnomprincipu.Uovomslučaju:ukolikoobveznikPDV,kojisebaviproizvodn-jomslatkiša,nabavišećerodlicakojenijeobveznikPDVnemapravonaodbitakprethod-nogporeza,poštolicekojenijeobveznikPDVnemapravoiskazivanjaPDVuračunima.

Zakonomjeuređenposebanpostupakoporezivanjazamaleporeskeobveznikečijiukupanprometneprelaziiznosoddvamilionadinara,ililicekojepriotpočinjanjudelat-nostiprocenidaunarednihdvanaestmesecinećeostvaritiprometvećioddvamilionadinara.Umaleporeskeobveznikesemoguuvrstitipoljoprivrednici,turističkeagencije,agencijezaprometpolovnihdobara,umetničkihdela,kolekcionarskihdobaraiantikvite-ta.

Uslučajudapravnalica,ogovornalicaupravnomlicu,ilipreduzetnicinepostujuobavezepropisaneZakonomoPDVpropisanesunovcanekazneito:10

– zapravnalicaurasponuod100.000do1.000.000dinara.– zaodgovornalicaupravnomlicuurasponuod10.000do50.000dinarai– zapreduzetnikeurasponuod12.500do500.000dinara.PDVseupotpunostizamenjujedosadašnjisistemjednofaznogporezanaprometu

kojemseporeznaprometobračunavaiplaćauposlednjojfazi-ufazipotrošnje.Poreskeobavezesubilioslobođeniiuvoziveleprodaja,zarazlikuodplaćanjaPDVukomesviučesniciplaćajuporeskuobavezu,štosemoževidetiiznarednoggrafikona:11

Grafikon-ŠemafunkconisanjaPDV

Platio PDV

14.4+3.6=18

UVOZNIK

Cena 100+18(PDV)

(dinara)

VELEPRODAJACena 100+50 (50% marža)

150 +27 (PDV) = 177 din

MALOPRODAJA

Cena 150 + (10% marža)

15=165+29.7(PDV)=194.7 din

FINALNI

POTROŠAČ

DRŽAVNI BUDŽ ET

Platio PDV

27-18=9

Platio PDV

29.7-27=2.7

9Uputstvozaprimenuzakonaoporezunadodatuvrednost,…str.7.10(Član60.),ZakonoPorezuzadodatuvrednost...11Sačinjenonaosnovupodatakaiprimeraizhttp://njnjnj.poreskauprava.sr.gov.džu


IznavedenoggrafikonajasnosevidilanacplaćanjaPDV.ToznačidauvoznikplaćaPDVnauvozrobeikadaprodajeveleprodaji,veleprodajaprilikomprodajemaloprodaji,amaloprodajakadarobuprodajekrajnjempotrošaču.

Prematome,usistemuPDVnaplataporezasepodstižekrozceolanactransakci-ja, od proizvodjača do krajnjeg potrošača. Svako u tom lancu obračunava svoj porez.ProizvodjačprodajesvojproizvodsavećukalkulisanimPDV.ProizvodjačuplaćujePDVubudžet.Veletrgovackojijeplatioproizvodjacuugrađujesvojumaržunaosnovuceneproizvoda,bezporeza.NaformiranucenuobračunavaPDVi takoformiracenupremasledećemkupcu.Znaci,veletrgovacsvojuporeskuobavezuumanjujezaiznosPDVkojimujeobračunatinaplaćenodstraneprethodnogučesnikauprocesutj.proizvodjača.

VažnojenaglasitidasejedandeoprometaoslobađaplaćanjaPDV.Sapravomnaodbitakpovraćajaoslobođenje:izvoz,prometrobaiuslugastanacauSrbijiimeđunarodniprevozuvazdušnomirečnomsaobraćaju.Bezpravanaodbitak,PDVnemoradaseplaćanausluge:banaka,osiguranja,zdravstvaiobrazovanja.

PoljoprivrednicinemajuobavezudaseuključeusistemPDV,jerplaćajuporeznagodišnjiprihod.Samouslučajudaimjeprihodu2004.većiod2milionadinaraimajuobavezudaseprijavezauključivanjeusistemPDV.Poljoprivrednici,aliifirmesaprome-tommanjimoddvamilionadinaramogudaseuključeusistemPDV,akonjihovgodišnjiprometnijenižiodmiliondinara.

NajvećaprednostPDVjeizostajanjekumulativnogefektaoporezivanja,pashodnotomenemaninegativnihposledicatogefekta.PrednostiPDVseogledajuusledecem:

– Svakipojedinačniučesnikulancuproizvodnjeprometaiizvozajezainteresovanzaplaćanjeporeza,jerposlovanjesaonimakojineplaćajuporeznanosidirektnuštetu.Koposluje sapreduzećimakoji nisuobvezniciPDVdirektnogubi, jer nemapravanapovraćajporeza;

– Smanjuje se prosečno poresko opterećenje, jer se povećava broj poreskih ob-veznikaiproširujeosnovicaobračuna;

– Neutralanjezaporeskogobveznika,jerprethodniporezmožedaodbijeodsvojeporeskeobaveze;

– Porezomseoporezujesamododatavrednostproizvoda.– Efikasnijajenaplataporeza;– Neutičenapovećanjemaloprodajnihcena.Premanekimprocenamapovećanje

cenamožebitido2%,jersePDVobračunavasamonadodatideonovevrednostiusvimprometnimfazama.

– Dolazidosnižavanjaopštestopeporezanaprometkojajedo1.januara2005.iznosila20%,aod1.januara2005.18%;

– Doprinosiravnopravnijempoložajusvihučesnikauprivrednomživotu,jerdo-prinosiizbegavanjudvostrukogoporezivanja;

– Boljajecenovnakonkurencijanaizvozneproizvode.,jerćeserobaoporezivatinultomstopom,sapravomnapovraćajporeza.Toznačidaćesviizvoznicikojisuplatiliporeznaprometuslugaimatipravonapovraćajprethodnoplaćenogporeza.Savporezkojisuuplatiliprilikomproizvodnjeproizvodaza izvozmoćićedaodbiju i timenećeopterećivatiizvoznucenuproizvoda;

– Destimulisanjeuvoza,jeruvozniciporedobračunacarineiakcizetrebadaplateiPDV;


– Povećavadržavneprihodeiutičenarazvojinfrastruktureidrugeprednosti.Nasuprot tome, glavni nedostak PDV je složenost funkcionisanja što zahteva

stručnoosposobljavanjeučesnikauprometukoji imajuobavezudagaprimenjuju,ali iporeskihorganakojikontrolišunjegovuprimenu.

Uprvimfazamanjegoveprimenedelimičnoutičenarastcenado2procenta,jerprivredakreditiraciklusreprodukcijesvedokseproizvodneprodakrajnjempotrošaču.

2. Primena PDV na kosovu i metohijiPrimenaPDVna teritorijiAPKosova iMetohije (u daljem tekstuAPKiM), za

vremevaženjaRezolucijeSavetabezbednostiOUNbr.1244, je regulisanauredbomiz-vrsavanjaZakonaoporezunadodatuvrednostna teritorijiAPKiM12 (udaljem tekstuUredbaoKosovu).ToznačidaseprometdobaraiuslugakojiobvezniciPDVvršesateri-torijeRepublikeSrbijevanteritorijeAPKiMnateritorijuAPKiM,odnosnosateritorijeAPKiMnateritorijuRepublikeSrbijevanAPKiMutvrdjujunaosnovuZakonaiUredbeoKosovu.

DokazidasudobraotpremljenasateritorijeRepublikevanAPKiMnateritorijuAPsu:13

– jedinstvenacarinskaisprava,izdatauskladusacarinskimpropisima,– izvod izposlovnog računaobveznikaPDVda jeza isporučiocadobra izvršen

prenosnovčanihsredstavasaposlovnogračunaprimaocadobaranaposlovniračunob-veznikaPDV,isporučiocadobara,i

– dokazoplaćenomPDVnateritorijiAPKiM.NepostojiklasičancarinskipostupakzarobukojanapustaužepodručjeSrbije,

takodaseapsolutnoneradiogranicikojomseSrbija„otcepljujeodKosova“.Uperiodupre1.juna2005.godine,naisporukudobaranapodručjeKiMjeprimenjivanataksaod5%kojajeukinuta.SadaseprimenjujeposebnataksakojaseplaćanaprometrobesateritorijeAPKiMu2005.godini.14

NateritorijiAPKiMneophodnajeadekvatnaprimenaikontrolaporezanadodatuvrednost,uciljupovećanjakonkurentnostidomaćeprivredeismanjenjasiveekonomije.PoštonateritorijiSrbijepostojedvafiskalnaicarinskasistema,isporučilacizbilokogpreduzećaizužeSrbije,kadapodneseporeskuprijavuporeskojadministraciji,moraimatidokazdajetarobastigladofinalnogpotrošača.KadasepodaciobradeuPoreskojupravisredstvazapovraćajprethodnoplaćenogporezaseprenoseurokuod15dana15,odnosno45dana.16

UciljusmanjivanjaisprečavanjakorupcijeikriminalanateritorijiAPKiMneo-phodnojeobezbeditivećusaradnjusaodeljenjemzaunutrasnjukontroluradiotkrivanjasvihnepravilnosti u radu.U svimcarinarnicama (ima9 carinskihkontrolnihpunktova

12ZakonaoporezunadodatuvrednostnateritorijiAPKiM,„SlužbeniglasnikRS“,broj124/04.

13Uputstvo…str.190.14Pregledposebne taksekojaseplaćanapromet robesa teritorijeAPKiMu

2005.godinividetinahttp://njnjnj.cekos.co.džu15Akose radiopretežnom izvozniku,odnosnoonomko ima70%izvozaodukupnog

prometaivrednostizvozavećuod10milionaeuragodisnje.16Akonijepretezniizvoznik.


premaAPKiMiRepubliciCrnojGori),trebadapostojesandučićizaprimedbeiprijavekaoibrojevitelefonazaneposredankontaktsapomenutimodeljenjem.Ukolikopostojiopravdanasumnjadapreduzećaizbegavajudaplateporezneophodnojespečitiradtakvogpreduzeća.

SistemPDVtrebadautičenasmanjenjebrojapomenutihpreduzeća,jerusistemuPDVnijemoguće izbeći plaćanje poreza u trenutku carinjenja, a prema tome prestajedabudeosnovnimotivzaosnivanjeiradtakvihpreduzeća.Samoefikasnomkontrolomprimenecarinskihpropisamogućejesuzbiti„sivuekonomiju“,ikrijumčarenjezabranjenerobeidoprinetiuvećanjubudžetskihprihodaSrbije.

ZaključakPDV je našao široku primenu u poslednjih 10 godina.Njegove pozitivne strane

premašujunegativnezbogčegaseraširiovelikombrzinomusvetu.UnašojzemljijesasvimizvesnoštojenapočetkuprimenePDVdošlodouspora-

vanjaprivrednihaktivnostiizopravdanihrazloga.Kodnasjeobrtkapitalaveomasporirokovinaplatepotraživanjadugi,štoznačidajedošlodoizvesnogkreditiranjaprocesareprodukcijezaperioddokseodbijuporeziplaćeniuprethodnojfaziproizvodnjeipro-meta.

IskustvazemaljakojaprimenjujuPDVpokazujudanemainflatornoguticajaovogsistemaporeza.PovećanjecenauprometuuSrbijiogledasekodnovoizgrađenihnepo-kretnosti(18%),štojeizazvalonepovoljneefektenainvestiranjeirešavanjestambenihproblema.Primenomporeza,samopojediniproizvodisuneznatnopojeftinili(prerađevine,električna energija), dok su brojni poskupeli (meso, komunalije, knjige).Argument danemaposkupljenjasadržanjeučinjenicidajestopaPDVza2%manjaodstopeporezanapromet,pokojojsudosadaoporezivaneuslugeinajvećideorobezaključnosa1.ja-nuarom2005.Poštosuunašojzemljiprisutnainflacionaočekivanjatrebavoditipolitikučvrstogkursadinara,kakobiseinflacijazadrzalauprojektovaneokvire,pouzorunajedanbroj zemalja17moguće jepreduzimatimere radi održavanja cenovne stabilnosti uvidukontrolecenailizamrzavanjacena.

NateritorijiAPKiMveomajeznačajnojačatiinstitucijekontroleprometarobe.Svenaporetrebausmeritinapronalaženjumodelakojinećepretvoritiadministrativnnulinijuugranicu,aistovremenoomogućitiefikasnijukontroluposlovanjapreduzećauskladusavazećimzakonskimpropisima.Predstavnicicarineostajunapunktunaadministrativnojlinijikakobikontrolisaliinostranurobu,dokćekontrolurobesrpskihproizvodjačasaAPKiMvršitiposebnaslužbaPoreskeuprave.ObračuninaplatuPDVvršinadleznicarinskiorgan.

ZakonomoPDVjeomogućenouspostavljanjeprethodnogefikasnogipravednogporezanapotrošnju.UvodjenjePDVnasamompočetkuprimenejevećdonelopozitivnerezultate.Značajnojesmanjenatzv.sivaekonomija,abitnouvećananaplativostporezazaoko35%uodnosunaperiodbezprimenePDV.Takodjedoslojedopovećanjaindu-strijskeipoljoprivredneproizvodnje(7-20%),aštojeodposebnogznačajasmanjenjei

17Radiseosledećimzemljama:Austrija,Francuska,Holandija,Belgija,Norveška,Grčka,Mađarska,VelikaBritanija,Nemačka.


budzetskideficit.Poštoseneplaćanjeporezasmatranajvećimprivrednimgrehom,svakonepoštovanjeporezatrebastrogosankcionisati,novčano,zakonomidoživotnomzabra-nombavljenjabiznisa.18

LITERATURA

1. http://www.cekos.co.yu2. http://www.poreskauprava.sr.gov.yu3. Uputstvo za primenu zakona o porezu na dodatu vrednost,Ministarstvo finansija,

Poreskauprava,Beograd,decembar2004.4. ZakonoPorezuzadodatuvrednost,„SlužbeniglasnikRS“,br.84/04i86/04.5. ZakonoPorezunadodatuvrednostnateritorijiAPKiM,„SlužbeniglasnikRS“,broj

124/04.

18PrimeraradinajpoznatijimafijasAl’kaponejedospeouzatvorprezbogutajeporeza,negokriminala.


СИСТЕМ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА И ЈАВНА ПОТРОШЊА

SummaryPublicconsumptionisstateconsumption,andnomatterifthecostsareman-ufacturingornonmanufacturing,theysatisfytheneedsofacertainnumberand kind of subjects.Wider comprehension of general consumption startswithdifferent rolesofeconomicandnon-economicactivities.Namely, thefirstonesjusttakepartinmakingsocialproduct,whilethelaterareinvolvedinitsdistribution.However,itisnecessaryforastatetohavecertainfinancialinstitutionsim-plementedinitsfinancialsysteminordertomakeexpenses.Certainly,oneofthemostsignificantandimportantfinancialinstitutionsisthebudget.In most of the countries, determinants have resulted in increasing publicconsumptionfundsanditsbiggershareinnationalincome,duringlastfewdecades.Decreasingpublicexpensesanddeficitasaparticipation inGDParethemainchallengesoffiscalpolicyinmodernstates.AsforSerbia,theexpensesarenotflexibleenough,becausemorethan80%ofSerbianbudgetexpensesarefixedbydifferentacts(retirements,socialwelfare,subventionsetc.)Decreasingpublicconsumptionshare inGDPwillmakegrowthofprivateinvestmentsandconsumptionpossible.Infuture,publicconsumptionlevelshouldbeadjustedtothepossibilitiesoffinancingthedeficit.Theexpensesdedicatedtosocialsecurityofthecitizensareamongthemostimportantexpensesofbalanceinmodernstates.Therearetwokindsofsocialsecurityofthecitizensinmodernstates.Thefirstisasegmentofcontribu-toryinsurancewhichmeansretirementanddisabilityinsurance,healthandunemploymentinsurance.Thesecondisanumberofdifferentkindsofsocialsecurityofallcitizens,whoarenotable toprovideadequateexistenceforthemselves.Contributoryinsurancetodayrepresentsthemostsignificantmodeofsocialsecurity,itisfundedbythemeansofcontributions,itisregularandcompul-sory,buttheremaybedifferentformsofoptionalandcompulsorycomple-mentaryinsurance,aswell.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрСлободанИгњатовићНишка пословна школа – Ниш


About45%ofthetotalpublicconsumptionisspentoncompulsoryinsuranceorganizations(retirementanddisabilityplan,contributoryinsurancesystemandunemploymentexchange).Contributory insurance systemcanbefinancedbyon-goingadjustmentofcontributionstoexpenses,aswellasaccumulationofcapital.The pay-as-you-go systemworks successfully if citizens of a country arerelativelyyoung,andnationalincomeisincreasinginlongterms,sopensionsarefinancedbythecontributionstheemployedpayfor.Problemsarisewhentheratebetweenthenumberofpensionersandthosewhopayforcontribu-tionsincreases,socalledcoefficientofdependence.Thecapitalaccumulationsystemissuperiorcomparingtothepay-as-you-gosystem.Theemployedbecomeawarethatpayingforthecontributionstheyspareforfuture,i.e.thattheircontributionswillnotbeusedforretirementpaymenttocurrentpensioners.Themainprobleminthissystemishowtoinvestthecollectedfundssuccessfully,asinalotofcountriesintransition

Резултатипроизводњеисказаниувеличинидруштвеногпроизводаинародногдохоткаодређујувеличинуукупнепотрошњеињенихпосебнихоблика1.

Кадасезавршепроцесирасподеледруштвеногпроизводаинародногдохотка,настаје процес трошењањегових појединих компоненти у различитим облицимапотрошње. Укупна потрошња најпре се дели на производну и непроизводнупотрошњу,причемусеполазиодњиховихфункцијаудруштву.

Производну потрошњу чини репродукциона потрошња која подразумеватрошењепредметарадаиинвестиционапотрошњакаотрошењесредставазарад.Непроизводнупотрошњучинеличнаиопштапотрошња.Кадасерепродукционапотрошњаобављаусамомпроизводномпроцесу,састановиштакружногкретањапривреде, потрошњасе сводина својефиналнеоблике, личну, општуиинвести-циону.

1 Друштвени производ представља збир свих произведених роба и извршенихуслугаупривредиу токуодређеногпериода,најчешће годинедана.Онсеможеизразитипреко натуралне и вредносне структуре.Натурална структура подразумева количину свихпроизведенихробаиизвршенихуслуга(натуралним,односнофизичкимјединицама-метри,килограми тоне). Друштвени производ се изражава вредносно, односно путем цена, којеисказујуелементењеговевредноснеструктуре.Затајпоступаккористеседваметода.Првијепроизводниметод,обрачундруштвеногпроизвода,подназивомМПС–Системматеријалнепроизводње, аудругомслучајуто јеСНА–Системнационалнихрачуна.Разликаизмеђуовадваметоданастајеуследразличитогсхватањапривреднихинепривреднихделатностиустварањудруштвеногпроизвода.Величинанародногдохоткаседобијакадасеоддруштвеногпроизвода одузме вредност амортизације: НД = ДП - АМ. Елементе структуре народногдохотка добијамо тек после процеса његове расподеле који представља једну од битнихкомпоненти, деловања економске политике. НД = ЛД +АФ: ЛД = лична потрошња: А =акумулација,изворсредставапроширенерепродукције,аФ=суфондовиопштеизаједничкепотрошњеуделатностимакојенеучествујуустварањудруштвеногпроизводавећуњеговојрасподели.


Јавна потрошњаКаошто је речено општа, односно јавна потрошња је потрошњадржаве, и

билодајеонапроизводнаилинепроизводназадовољавапотребеодређеногбројаикругасубјеката.Међутим,дабидржавамогладатроши,неопходноједаусвомфинансијскомсистемубудууграђенеидапостојеодређенефинансијскеинституције,илиинституцијезафинансирањејавнихрасхода.Притом,познатоје,једнаоднајзна-чајнијихинајважнијихфинансијскихинституцијаје,свакако,буџет.

Буџетпредстављаосновни,аунекимслучајевимаијединиинструментпри-купљањајавнихприхода.Иначе,постоједвеврстедржавнихприхода:директниииндиректнипорези.Директним порезима, држава опорезује различите облике до-хотка(плате,профите,рентеикамате),докиндиректнипредстављајупорезенапот-рошњу(порезнадодатнувредностробаиуслуга,акцизе,царине,порезинапоклонеисл.).

Поредбуџета,теоријаипраксасавременихдржавапознајуидругеинститу-цијејавнихфинансија,каоштосу:буџетскифондови,финансијскипрограми,по-себнирачунииподрачуниисл.Усавременимтржишнимпривредама,укојимајепосебно развијен систем социјалног осигурања, специфичне финансијске инсти-туцијепредстављајуфондовисоцијалногосигурања.ОвиФондови,чакштавише,спадајууредфинансијскинајзначајнијихинајмоћнијихфинансијскихинституцијасавременихдржава.2

Држава,такођеимадвеврстерасхода.Упрвугрупуспадају:државнирасхо-динакуповинуробаиуслуга,наплатедржавнихивојнихчиновника,расходизаизградњуиодржавањеинфраструктуре(путеви,комуникацијеисл.),штојезајед-ноозначеносинтагмомробнајавнапотрошња.Удругугрупурасходаубрајајусе:државнаплаћањазапензије,накнадезанезапослене,издатцизасоцијалноосигу-рање,премије,регресиисубвенцијепредузећа,каоинакнадагубитакајавнимпре-дузећима.Овиоблицијавнихиздатаканазивајусетрансфернимплаћањима.3

Уоквирујавнепотрошњедржаваостварујевишесвојихфункција,одуправне,прекоекономскеисоцијалне.Кадајеупитањуњенаекономскаулогатребанагласи-тидасеонареализујенадваначина.Наиме,државајепривреднисубјекатондакадакупујеразличитеробеиуслугенатржишту,аистовремено јесубјекатекономскеполитике.Утомсвојствуонаодобравасредствазаразличитеврстепомоћипреду-зећимаиодржаваинфраструктурукојајеодвиталногзначајазаобављањењиховеделатности.

Ширесхватањесадржинеопштепотрошњеполазиодразличитеулогепри-вреднихинепривреднихделатности,такоштоједнеучествујуустварањудрушт-веногпроизвода,адругеучествујууњеговојрасподели.Наосновутогаубившимсоцијалистичкимземљама,међукојима јебилаиСФРЈ,општа (јавна)потрошњаукључивалаје,поредфинансирањакласичнихдржавнихфункцијаифинансирањанепривредних делатности.Из тих разлогањен назив је био “општа и заједничкапотрошња” и сегмент кога је чинила општа потрошњафинансирао се из пореза,односно буџета, а заједничка потрошња изфондова чији су извор била средствадоприносанадоходакитз.личнедохотке.

2Б.Раичевић,Јавнефинансије,Iиздање,Центарзаиздавачкуделатност,ЕкономскифакултетБеоград,2005.,стр.317.

3 Д. Ђорђевић, Јавне финансије, Привредна академија, Самостални и недржавниуниверзитет,НовиСад,2005.,стр.47.


Јавнапотрошњајеједанодобликафиналнепотрошњезачијефинансирањесе издваја део народног дохотка и стога се поставља питање детерминанте којиодређујењенобим.

Детерминанте јавне потрошњеДетерминантејавнепотрошњесу:(1)ниводостигнутогпривредногразвоја,(2)

економскаулогадржаве,(3)елементиполитичкеорганизациједруштва(4),карактерсоцијалнефункцијеи(5)степенитемпоразвојанепривреднихделатности.4

Виши ниво привредног развоја, пружа веће могућности за задовољавањепотреба у оквиру јавне потрошње. У развијеним тржишним привредама то сенарочитоодносинајачањеекономскеисоцијалнефункциједржавечијареализацијаангажујесвевећаматеријалнасредства.

Саповећањемпривредногразвоја,нарочитоутржишнимпривредама,долазии до повећања економске улоге државе. У сваком случају, оваква улога државепроизилази из ширења функција јавне потрошње у регулисању нивоа агрегатнетражњеијачањуулогебуџетскогдефицитауекономскојполитици.

Социјална функција у савременим тржишним привредама, подразумевасоцијалнуулогудржавезачијуреализацијутребаобезбедитизначајнасредстваизнародногдохотка.Средствимакојасеиздвајајузаовусврхуобухваћенисуиздатцизаразличитеобликесоцијалнихдавањаизаштите,затимзапомоћнезапосленимидр.,путемкојихсевршипрерасподеладохоткаодбогатихкасиромашнијимслојевима.Трансфериманифестујусоцијалнуулогудржавеињиховоповећањедиректноутиченаповећањесредставајавнепотрошње.

СтепенитемпоразвојапривреднихделатностиједетерминантакојајебилаодзначајаусистемуопштепотрошњеуземљамаИсточнеЕвропеибившеЈугославије,јер је у њеном саставу било и финансирања потреба непривредних делатности.Ширењенепривреднихделатностиусловљаваповећањеделасредставаопштепотро-шњенамењенихзаједничкимпотребама,апрекотогаињиховогукупногизноса.

У већини земаља, последњих деценија, дејство детерминанти је ишло управцуповећања средстава јавнепотрошњеињиховог већег учешћаународномдохотку.Смањењејавнихрасходаидефицита,каоучешћауБДП,сукључниизазовифискалнеполитикесавременихдржава.

ШтосетичеСрбије,расходисунедовољнофлексибилни.Краткорочно,вишеод80%трошењасредставабуџетаСрбијејефиксиранозаконима(пензије,социјалнадавања,зараде,субвенције,осталинивоивластиисл.).

Поредтога,расходипопутиздатаказазараде,социјалнадавањаипензијесуиндексирани,барзаизносинфлације,штоостављамалопросторазаимплементацијуодређенихпрограмаипројеката.

Наорганизацијеобавезногсоцијалногосигурања(пензијскогиинвалидскогсистема, система здравствене заштите и тржишта рада), отпада око 45% укупнејавне потрошње. У наредном периоду, треба ускладити ниво јавне потрошње

4E.Вукадин,Економскаполитика,ДосијеиСаветпројектаКонституисањаСрбијекаоправнедржаве,Београд1999.године,стр.137.


са могућностима економије и могућностима за финансирање дефицита. Усредњорочномпериодуочекивалосесмањењеучешћа јавнихрасходауБДП-уса46,7%у2002.на44%у2006.години.

Смањењеучешћа јавнепотрошњеуБДП-у, оставићепростора заповећањеприватнихинвестицијаипотрошње.5

Функције јавне потрошњеУоквирусвакогобликапотрошње,задовољавајусепотребеодређеногбројаи

кругасубјеката.Суштинасвакогпојединачногобликапотрошњејеуштопотпунијемзадовољењупотребакојесеуњенимоквиримајављају.Најважнијефункцијејавнепотрошњесу:економска,социјалнаидистрибутивна.

Економска функција јавнепотрошњејеочигледнијауколикосуи тржишнимеханизмиразвијени.Имајућиувиду,да је јавнапотрошња једнаодкомпонентиагрегатнетражње,неприкиднимутицајемнањенобимиструктуруинструментимаекономскеполитикеодређујесенивоагрегатнетражње.Уразвијенимтржишнимпривредама јавна потрошња представља битан сегмент укупне акције економскеполитикеурегулисањупривреднеравнотеже.

Социјална функцијајавнепотрошњесеможесагледатисадвааспекта.Првиаспект подразумева издвајање средстава буџета, која су намењена подмирењупотребазаизраженимсоцијалнимсадржајем,докдругиаспектсејављауваријантиопштепотрошњекојаукључујеипотрошњунепривреднихделатности.

Редистрибутивна функција опште потрошње исказује се дејством мераекономске политике. Има за циљ прерасподелу дохотка друштва од богатијихслојевакасиромашнијим.Високедохотке,упринципу,опорезујеповишимстопама,анискепонижимстопама.Расподеломсредставатрансфераповећаваседоходаксиромашнихслојевастановништва.

Уколикојениводостигнутогпривредногразвојадруштвенезаједницевиши,штоћесеодразитиувеличининародногдохоткауапсолутномирелативномизразу,веће су могућности издвајања за јавну потрошњу и за остваривање свих њенихфункција.Уразвијенимтржишнимпривредамаекономскафункцијајавнепотрошњеимадоминантнуулогуизначајиодњенереализацијезависидомашајиинтензитетсоцијалнеидистрибутивнефункције.

Расходи намењени социјалној сигурности становништва су међу биланснонајзначајнијимјавнимрасходимаувећинисавременихдржава.Речје,заправо,одвеврстесоцијалнесигурностистановништвасавременедржаве.Прво,речјеосегментусоцијалногосигурања,какоономобавезномтакоиономдобровољномидопунском,којеобухвататриврстесоцијалногосигурања:(1)пензијскоиинвалидскоосигурање,(2)здравственоосигурањеи(3)осигурањезаслучајнезапослености.Друго,речјеоразнимоблицимасоцијалнезаштитесвихкатегоријастановништва,којеизразнихразлоганијеупозицијидасебиобезбедиодговарајућуегзистенцију.

Реч је о класичној заштити сиромашних, односно за рад неспособнихкатегоријастановништва,којенемогудаостваресоцијалнуиекономскусигурност,

5Р.Србија,Министарствофинансијаиекономије,Меморандумобуџетуиекономијиифискалној политици за 2006.г.са пројекцијом за 2006/2007.г., објављеног уСЛГласникуР.Србије,98/05,стр.31.


илијеостварујуунедовољномобиму.Уовукатегоријумогудасеукључеирасходинамењенисоцијалномзбрињавањустарихиболесних,помоћпородицамасавећимбројемдеце,алиирасходинамењенисанацијипоследицаелементарнихнепогодаинесрећа.

Циљеви фискалне политике и јавна потрошњаОснова дејства мера фискалне политике је фискални систем, под којим се

подразумевајусвеврстепореза,такса,доприносаидругихинструмената,којичинедруштвенеприходе, с једне стране,и свиоблицидруштвенихрасходаипрописикојиихуређују,сдругестране.Фискалнаполитикакористиинструментефискалногсистема, путем којих реализује одређене циљеве економске политике. Онапредстављазначајнусферудејстваикомпонентуекономскеполитикенаостварењепостављенихциљева.

Субјекатфискалнеполитике,којиодређениминструментимаубираприходеирасподељујеихнаразличитерасходе,једржава,односноњениоргани.Државниприходи се сливају у државни буџет и друге фондове чија се средства троше заодређенерасходе,односнопотребе.

Субјекатјавнепотрошњеје,пореддржавеодносноњенихоргана,ипојединац,на посредан или непосредан начин. На пример, сваки грађанин је у прилици дакористи услуге државне администрације, при чему се то остварује на посреданначин, док се социјална давања непосредно користе од стране појединца којииспуњењемусловаостварујутоправо.Какојејавнапотрошњаједнаодкомпонентифиналнепотрошње,односноагрегатнетражње,инструментимафискалнеполитикеможесерегулисатињеннивоиструктура.Јавнапотрошњасефинансираизјавнихприхода који се формирају преко инструмената фискалне политике, као што су:порези,царине,таксе,доприносиијавнизајмови.6

Јавни приходи обезбеђују средства за финансирање јавних расхода чијомреализацијом се постижу одређени фискални циљеви. Утицај инструменатафискалне политике доприноси да се њиховом применом реализују три основнациља:алокативни,редистрибутивниистабилизациони.

Алокативни циљ огледасеу алокацијиикоришћењупроизводнихфактора.Инструментфискалнеполитикенатајначиннадомештадејствомеханизмаценакојенеобезбеђујуувекусловезарационалнуалокацијупроизводнихфактора.Примераради, држава из средстава буџета обезбеђује инвестиције за, оређену привреднуграну чији ће убрзани развој допринети повећању конкурентске способностидомаћихпроизводанастраномтржишту.Стимулисањеинвестицијаможесепостићисмањењемпорескихстопанапрофитепредузећаодређенихграна,остављајућитакоњеговвећидеоулагањаупроширенурепродукцију.

Редистрибутивни циљ фискалне политике се огледа у карактеру њенихинструмената.Редистрибутивнафункцијасеостварујетаквимдејствоминструменатафискалнеполитикекојимсепостижекорекцијаодносаупримарнојрасподели.

Доходакиимовинапојединацаипривреднихсубјекатастеченаупримарнојрасподеликоригује се инструментима фискалне политике у висини која обезбеђује прерасподелународногдохоткаукористсиромашнихслојеваибољегквалитетаразличитихуслугајавногсектора(здравство,образовање,култура).Например,повећањесоцијалнепомоћиостварује

6Е.Вукадин,оп.цит.стр.179.


сесредствимакојанаимепорезаплаћајуимућнислојеви,односнопрерасподеломнародногдохоткаизмеђуразличитихдруштвенихслојева.

Стабилизациони циљ фискалне политике је изузетно важан и долази доизражаја нарочито од времена све присутнијег државног интервенционизма упривреди.Ширење економске улоге државе укључивало је ангажовањефискалнеполитикеиу остваривањуциљева стабилизационе економскеполитике.Афирма-цијуфискалнаполитикадобијау теоријиЏ.М.Кејнзаукојој су јавниприходиирасходиибуџетскидефицитзначајнеполугедржавнеинтервенцијеупривреди.

Стабилизационафункцијафискалнеполитикеогледасеуњеномдејствунапостизањеиочувањепунезапослености,односнонасмањењунезапослености,затимстабилног нивоа цена и уравнотеженог платног биланса земље.У депресијацијипривреде јавни расходи се повећавају да би се смањила незапосленост, док се увремекоњуктуреонисмањујудабисеснизиластопаинфлације.

Фискални ризици и социјална сигурностПодфискалнимризицимаподразумевасенеочекиванираст јавнихрасхода,

илипад јавнихприхода,каорезултатнеповољнихкретањапривреднограстаилипроблема који су структуралног карактера.7 Неизвесности су везане пре свега занепостојање званично усвојених програма реформи неких од главних потрошачабуџетскихсредстава:здравства,образовања,пензијскогиинвалидскогосигурања,одбранеиунутрашњебезбедности.

Основи ризици при реализацији одрживог нивоа јавне потрошње везанису за: спорију просечну стопу раста БДП од пројектоване; значајну једнократнудевалвацију курса; знатномањи прилив страних инвестиција од пројектованог имањеприходеодприватизације;иекспанзијупотенцијалнихобавезадржавепоос-новукредитазареконструкцијуиобновуинфраструктуре.

Јавнефинансијеизложенесуризикуприсуствависокогнивоајавногдуга,алинаовомнивоуинформационеподршкетешкогајеквантификовати.

Портфолио обавеза у страној валути (евро и долар) са собом носи ризикбудућег кретања девизног курса динара. Сходно Закону о буџетском систему, убуџетуСрбијеутврђујусегодишњиобимзадуживањаигаранција,висинабуџетскогдефицита,каоиодносдугаимакроекономскихагрегата. 8

Социјалнасигурностпредстављаширокипојам,којиозначавазаштитукојудруштвопружасвојимчлановима.

Расходизасоцијалнусигурностмогуиматитриразличитавида.Онисемогупојавитикао:(а)јавнирасходи,којисносејавна,полу-јавнаилиаутономнатела(нпр.пензијскифондови);(б)порескирасходи,уобликуразличитихпорескихолакшица(нпр.стандардниодбитакзаиздржаванодетеилинестандардниодбитактрошковалечења);и(ц)обавезепослодавца(нпр.плаћањенакнадезавремеболовање;плаћањетрошковалечењазапосленимаисл.).

7 Б.Прокоповић,Управљањефинансијама предузећа,Факултет заменаџмент,НовиСад,2005.године,стр.268.

8 Меморандум о буџету и економској и фискалној политици за 2004.годину, сапројекцијомза2005.и2006.г.,“СлужбенигласникР.Србије”,бр.98/05,стр.31.


Јавноправнателамогуобезбеђиватисоцијалнусигурностнаједанодследећатриначина:

– уформисоцијалногосигурања;– уформидавањаизбуџетакојанеподразумевајудасукорисниципретходно

платилидопринос,нитидаспадајуукатегоријукојајематеријалноугрожена(нпр.унекимдржавамасесвимапружаздравственазаштита,безобзиранаматеријалностање и без обзира на околност да ли су и у којој мери, плаћени здравственидоприноси);

– у форми социјалне помоћи, која се такође исплаћује из буџета, али самолицимакојасуматеријалноугрожена; 9

Социјално осигурање представља данас најзначајнији облик социјалнесигурности. Оно се финансира доприносима, редовно је и обавезно, али могупостојатииразличитеформедобровољног,допунскогсоцијалногосигурања.10

Финансирање социјалног осигурањаСоцијалнимосигурањемобезбеђујусеогромнановчанасредства,којаслуже

зауреднофинансирањепензија.Овимсредствимарасполажуфондови,којемогуорганизовати држава, предузећа, удружења итд, а у циљу обезбеђења исплатепензијскихнакнадасвојимпензионерима.

Из табеле бр.1 виде се издвајања доприноса на плате за пензије и укупнидоприносизасоцијалноосигурање,којесекодвећинеземаљакрећеураспонуод23,8%(ВеликаБританија)до56,6%(Холандија).

Табела 1.Прегледстопадоприноса,2004.(%одплате)Доприносизапензије Укупнидоприносизасоцијално

осигурањеПослодавац Запослен Укупно Послодавац Запослен Укупно

Аустрија 10,2 12,6 22,8 17,25 25,0 42,1Француска 6,6 9,8 16,4 15,4 33,9 49,3Немачка 9,8 9,8 19,5 20,0 21,3 41,3Грчка 6,7 13,3 20,0 11,6 24,1 35,6Италија 8,9 23,8 32,7 8,9 30,9 39,8Холандија 19,2 8,9 28,0 39,4 17,2 56,6Србија 11,0 11,0 22,0 17,9 17,9 35,8В.Британија 11,0 12,8 23,8 11,0 12,8 23,8

Source:U.S.SocialSecurityAdministration(2004.)

Пензијскефондове генералноможемоподелити на јавне и приватне. Јавнипензијскифондовиформиранисусредствимакојиједнимделомиздвајајузапослении послодавци, а други део се издваја од стране државе. За разлику од јавних

9Д.Поповић,Наукаопорезимаипорескоправо,Савременаадминистрација,Београд1997.године,стр.703.

10Ибид,стр.704.


пензијскихфондова,приватни(којисенајчешћеназивајукапитализованифондови,фондовиакумулацијеикапитала)формирајусеоддоприносакојисекапитализујуикаоштедњаслужезафинансирањепензијскихнакнада.

Постоје два начина финансирања система социјалног осигурања и то:системомтекућег(годишњег)усклађивањасарасходимаизсоцијалногосигурања(eng.Pay-as-you-gosystem)исистемомакумулацијекапитала(eng.Fundedsustem).

Систем текућег усклађивања доприноса са расходимаСистем текућег усклађивања доприноса са расходима из социјалног

осигурањауначелуслужизафинансирањеправаизобластисоцијалногосигурањау оним случајевима код којих је период од тренутка алиментирања до тренуткаостваривањаправарелативнократак.Међутим,пензијесеисплаћујуурелативнодужемвременскомпериоду.

Уколико је становништво неке земље релативно младо, а народни доходакдугорочнорасте,системтекућегусклађивањадоприносасапензијскимрасходимамогаобидафункционише,јерсеиздоприноса,којеплаћајузапослени,финансирајупензијеактуелнихпензионера.Проблеминастајукадасеодносизмеђубројапензио-нера и броја лица која плаћају допринос тз. коефицијент зависности повећа. Дотаквогпорастаможедоћиподдејствомтрифактора:

– раногодласкаупензију,ауСрбијијепросечнадобпензионисања57година(мушкарци),односно53године(жене);

– смањења броја лица која плаћају доприносе (због незапослености илиевазије);и

– старењастановништва,којејепоследицадемографскихтенденцијаувећиниразвијенихземаљаиземаљаутранзицији.

Почетком50-тихгодина,тајодносјебио1:5,2(583.000запосленихи111.000пензионера),у1987.години1:3,05,ау2004.години1:1,27(1,5милионазапосленихи1,2милионапензионера).

То доводи до тога да је удео издатака за пензије у друштвеном производуизузетновисокиизносискоро14%(уземљамаутранзицијионјенајвишедо10%,ауглавномоко6-7%)иусловљавадефицитпензионихфондова,око6%друштвеногбрутопроизвода.

Систем акумулације капиталаКодсистемаакумулацијекапиталасредстваоднаплаћенихдоприносатребало

биинвестиратитакодадајуодговарајућипринос(каматуилидивиденду).Системакумулацијекапиталауначелујесупериоранупоређењусаpay-as-you-

goсистемом.Свакизапосленипостаје,наиме,свестандакрозплаћањедоприноса“штедизасвојустарост”,адањеговасредстванећеслужитизапокрићепензијскихрасходадругихлица.Наовајсеначин,увећавастопаштедњеудруштву,штодоводидопорастаукупнеакумулацијеидоповећањапривреднограста.

Основни проблем, код овог система, је како обезбедити да се средстваприкупљенадоприносимаефикасноинвестирају.Онјепосебноизраженуземљамаутранзицији,укојимасеефектнеберзетекформирају.


Другипроблем је,какоприликомпреласкасасистематекућегусклађивањадоприноса пензијским расходима на систем акумулације капитала финансиратипензијестаријихзапослених,којиумоментуувођењасистемаакумулацијекапиталаза собом већ имају одређени радни стаж, а никакав акумулисани капитал, јер судоприносикојесуплаћалиускладусаpay-as-you-goсистемомкоришћенизаисплатетекућихпензија.Овајсистемнијеповољанзаособекојесеранопензионишу,затоштојепотребандужипериодоплодњесредстава,дабипензијебиленазадовољавајућемнивоу.

Систем акумулације капитала, може се применити и код система јавногосигурања, али најчешће се примењује код обавезног и добровољног пензијскогосигурањаипензијскогосигурањаспонзорисаногодстранепослодавца.

Дабиовајсистемефикаснофункционисао,прекопотребнојефункционисањефинансијског тржишта. Код овог система доприноси запослених и послодавцаинвестирана средства пензијског осигурања имају пореске олакшице од странедржаве.Сасвимјесигурнодаћепрелазсасистематекућегусклађивањадоприносасарасходиманасистемакумулацијекапиталаизазватинизпроблемакаоштосу:недостајућасредствазаисплатупензијасадашњихпензионера,социјалнунапетостивећеоптерећењезаодређенегрупеосигураника.

effectivemarketsarestillbeingformed.


1. Б. Раичевић, Јавне финансије, I издање, Центар за издавачку делатност,ЕкономскифакултетБеоград,2005.

2. Б.Прокоповић,Управљањефинансијамапредузећа,Факултетзаменаџмент,НовиСад,2005.

3. CommissionoftheEuropeansommunites,„JointReportonSocialProtectionandSocijalInclusion“,January2005.

4. В. Арсић,Милочерски економски форум, 2005. Конкурентност и европскипут,СавезекономистаСрбије2005.

5. Д.Ђорђевић,Јавнефинансије,Привреднаакадемија,Самосталниинедржавниуниверзитет,НовиСад,2005.

6. Д.Поповић,Наукаопорезимаипорескоправо,Савременаадминистрација,Београд1997.

7. E. Вукадин, Економска политика, Досије и Савет пројекта КонституисањаСрбијекаоправнедржаве,Београд1999.

8. Меморандумобуџетуиекономскојифискалнојполитициза2004.годину,сапројекцијомза2005.и2006.г.,„СлужбенигласникР.Србије“,бр.98/05

9. Martineau,Jean-Noel,„TheNationalPensionSystemofSerbia,PreliminaryFiscalAnalysis“,USAID-BearingPoint,June,2004.


АНАЛИЗА УТИЦАЈА ФАКТОРА НА ИНОВАЦИЈЕ ПРОИЗВОДА

И ПОСЛОВНИХ ПРОЦЕСА

СажетакКомпетитивна предност снажно од зависи способности предузећада постигне бенефите од иновативних активности.Организације се усвојиминовационимнапоримамогуопределитидауводесамоиновацијепроизвода, само иновације процеса или за комбиновање иновацијапроизвода и процеса. Познавање фактора који утичу на иновацијепроизвода и процеса и њихових ефеката је неопходно за обликовњеиновационестратегијекоја је једанодкључнихчинилацауспехаино-вације.Урадуистражујемоутицајседамекстернихиинтернихфакторана иновације производа и пословних процеса. За анализу важнихрелацијаиизвлачењезакључака,поредтеоријскелитературе,користимоирезултатевишестудија. Кључне речи: иновације производа, иновације пословних процеса, зрелост привредне гране, потребе купаца, тражња, технолошка могућност, привлачност за инвестирање, величина предузећа, извозна орјентација

THE ANALYSIS OF THE FACTORS THAT INFLUENCE PRODUCT AND BUSINESS

PROCESSES INNOVATION

AbstractThecompetitiveadvantageofacompanystronglydependsonitspossibilitytobenefitfrominnovationalactivities.Intheirinnovationalefforts,compani-

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрНебојшаЗакићДрМиланСтаматовићДрАнаЈовановићФакултет за предузетнички бизнис, Универзитет Унион – Београд


escanchooseonlyproductinnovations,onlyprocessinnovationsoracom-binationofproductandprocessinnovations.Understandingthefactorsthatinfluenceproductandprocess innovationand theireffects isnecessary fordecidingonaninnovationstrategythatisoneofthecorefactorsofaninnova-tionsuccess.Weresearchtheinfluenceofseveninternalandexternalfactorsonproductandbusinessprocessesinnovation.Fortheanalysisofimportantrelationsandconclusions,besidetheoreticalliterature,weusetheresultsofseveralstudies. Key words: product innovations, business processes innovation, industry maturity, buyers’ needs, demand, technological possibility, investment at-tractiveness, company size, export orientation

УводИновације су један од главних извора компетитивне предности и кључне

су за раст компанија. Брз развој технологија, комбинован са порастом глобалнекомпетиције и брзим променама у тражњи купаца, имплицира да компетитивнапредностпредузећаможебитисамопривремена.Предузећаулажувеликенапорекакобипутеминовацијанадмашилакомпетитореинапредовалаутржишнојутакмици.Посматранонамакронивоу,иновацијеимајувиталанутицајинаекономскиразвојједнеземље.Стоганијеизненађењедаиновацијесвевишезаокупљајупажњуистра-живачких,пословнихивладинихкругова,какоуразвијенимземљаматакоиуонимземљамауразвојукојенастоједабрзонапредујуидостигнустатусразвијених.

Иновације се међу собом значајно разликују. Једноставно категоризујућипредузећа каоиновативнаилинеиновативна ризикује агрегирањеразличитих ти-пова иноватора на начин који може сакрити важне релације. Међу различитимкатегоризацијама иновација које су развили истраживачи најважније су: поделаиновација према типу иновације, према степену иновативности и у односу натрајекторијуодрживости.

Премастепенуиновативностииновацијеседеленаинкременталне,полура-дикалнеирадикалнеиновације(Davilaисарадници2006).Радикалнеиновацијепо-тенцијалнонудевеликепрофитеикомпетитивнупредносталиизискујумноговишиниво ризика, напора компаније и ангажовања ресурса.Инкременталне иновацијеостварујускромнијеповраћајеалиизискујунижиниворизика,напораиресурсаиимајувећустопууспеха.Полурадикалнеиновацијеспадајуизмеђуоведвекатего-рије.

Уодносунатрајекторијуодрживостиразликујусеодрживе иреметилачкеиновације (Christensen2003).Постепенуиновативностиодрживеиновацијемогубитиуцеломспектруодинкременталнихдорадикалнихареметилачкеиновацијесуполурадикалнеилирадикалне.Одрживеиновацијесуонекојепобољшавајупос-тојећипроизводилипроцес,безобзиранастепенпобољшања.Реметилачкеинова-цијекреирајузамашанрастнудећиновутрајекторијуперформансикоја,чакиакојепочетноинфериорнауодносунаперформансепостојећихтехнологија,имапотен-цијалдапостаненадмоћна.

Темаовоградавезанајезаиновацијепроизводаипословнихпроцеса(поделапрематипуиновације).Иновацијепроизводасупобољшавањапостојећихпроизводаиразвојикомерцијализацијановихпроизвода.Овеиновацијеимају јактржишни


фокус. Иновације пословних процеса су побољшавања постојећих процеса иразвојиимплементацијановихпроцеса.Реч „пословни“подвлачида сепроцесиодносена све делове унутарпословања.Иновације процесаимају вишеинтернифокус,тражедаразвијуновеспособности,компетенцијеирутине.Овосеодносинаиновацијепроцесакојесупримарноефикасношћувођене.Поредњихпредузећамогууводитииновацијепроцесакојепобољшавајупроцеснуефективност,штосеодносинаусклађивањепроцесасазахтевимакупаца,каоинаусклађивањепроцесасастратегијом,процесамеђусобноисадругимкомпонентамапословногсистема.Иновацијепроцесасемогупојавитииузахтевудапомогнуиновацијупроизвода.Иновацијепроизводаипроцесамогубитиновезатржиштеилиновезапредузеће.

Организацијесеусвојиминовационимнапоримамогуопределитидауводесамо иновације производа, само иновације процеса или да комбинују иновацијепроизвода и процеса, што зависи од доброг сагледавања постојеће стратегије ианализеекстернеиинтернеситуације.Специјализацијазаодређентипиновацијаимасвојихпредности.Предузећасеусмеравајузаоноштосматрајуданајбољеодговарањиховој ситуацији и дизајнирају иновационе процесе, развијају способности,алоцирају ресурсе и граде партнерства сагласно том опредељењу. Комбиновањеиновацијапроизводаипроцесанастојидаискористипредностиобатипаиновација.Комбинованиприступнудивећемогућностиуодносунаспецијализованеприступеалијекомплекснијиизахтеваодорганизацијевишевремена,енергијеиспособностизањеговоовладавање.

Схватањеразликаизмеђуиновацијапроизводаипроцеса,утицајаразличитихфактора и ефеката на пословање омогућава делотворније стратешко планирањеи успостављањеиновационих стратегија.У раду се истражује утицајфакторанаиновацијепроизводаипословнихпроцесадајуодређенизакључциштодоприносирелевантнимдоносиоцимаодлукаупредузећимада,уодносунаситуацију,изаберуодговарајућеопцијеупогледутипаиновације.

Анализа утицаја екстерних и интерних фактора на иновацијe производа и пословних процеса

Наиновацијeпроизвода,пословнихпроцесаилињиховукомбинацијумогудаутичумногиекстернииинтернифактори.Уовомрадунашапажњајеусмеренанаследећефакторе:зрелостпривреднегране,потребеиочекивањакупаца,тражњу,технолошке могућности, привлачност за инвестирање, величина предузећу иизвознуорјентацију.

Зрелост привредне гране. Једна од главних идеја у теоријама еволуцијеиндустријеједасесасазревањемпословањаосновакомпетицијепомераодиновацијепроизводадоиновацијепроцеса.ПремаосновноммоделукојисупредложилиUt-terbackиAbernathy(1975)ранонаконрођењановеиндустријепредузећасетакмиченаосновудиференцијацијепроизводаијакоинвестирајууразвојновихпроизвода.Какотржиштесазреваипотребекупацасубољедефинисане,предузећапомерајуњихов фокус такмичења на трошкове и економију обима, инвестирајући више упословнепроцесекакобиихчинилеефикаснијимиефективнијим.Klepper(1996)истичедаузрелиминдустријамапредузећавишепажњепосвећујуиновацијипос-ловнихпроцесауодносунаиновацијепроизвода.


Емпиријскаистраживањапотврђујуутицајзрелостипривреднеграненатипиновације.ИстражујућишвајцарскиграђевинскикластерVock(2001)установљавадасамо29%грађевинскихфирмиунутаршвајцарскогграђевинскогкластерараз-матраиновацијепроизводаважнезањиховекономскиуспех.Упркосважностиобатипаиновација за укупну економију једне земље,швајцарске грађевинскекомпа-нијенаглашавајузнатновишиеконономскизначајиновацијепроцесауодносунаиновацијупроизвода.Овокаоиподацидобијениистраживањемкојипоказујудасуунутаркластераиновацијеновезапривреднугранусасвимретке,представљајујаснезнакезрелостисектора.

Основнимоделиновацијаистадијумаразвојапомажеменаџеримадаразумејукакветиповеиновацијаистратегијетребадаразматрајууразличитимпериодимањиховогразвојаиуразличитимкомпетитивнимокружењима.Међутимовајмоделније универзално примењив. Utterback (1994) указује да је више применљив запроизводњу(уодносунауслуге)гдесевременомпојављујудоминантнистандардии дизајни производа, и где се компетиција онда помера ка цени. Kim (1997)анализирајућикорејскислучајистичедапредузећауземљамауразвојупрвостичузрелутехнологијуодразвијенихземаља,затимучедакористеовутехнологијуитекнаконтогаразвијајупроцесеиспособностизасопственидизајнпроизвода.

Новедисконтинуалнетехнологијетакођемогуданарушеовајциклусидаонзапочнепоново(TushmanиAnderson1986).ПремаChristensen-у(2003)инајбољекомпанијепослеодређеногвременаодпојавереметилачкихиновацијамогудадо-живенеуспехзатоштопраксеменаџментакојесуучиниледакомпанијепостанули-дериунекојгранисукаотаквенепримењивеуновимоколностимаидасупотребнедругачијеспособностикојекомпанијеморајударазвију.

Потребе и очекивања купаца. Претходни приступ (Utterback и Aberna-thy 1975; Tushman иAnderson 1986; Klepper 1996) описују релације између ево-луције индустрије и иновације као еволуциони модел промене крећући се однастанкаваријететаунутарпривреднегранедоуспостављањастандардаинајбољепраксе.Премаовомприступуиндустријскакомпетитивнадинамикасепомераоддиференцијације производа ка редукцији трошкова, од иновације производа каиновацијипроцеса.

Емпиријскаевиденција једеломпотврдилаовакавприступалисууоченаимногаодступања.Ипоредмногихнастојањадасеовеаномалијеускладесаосновниммоделом нека питања остају недоречена. Један од проблема, што истиче Tripsas(2008) је да еволутивни модели посматрају преференције купаца као релативностатичке.Kahl(2006),наосновупроучавањалитературеизмаркетингаиекономијеи емпиријске евиденције, развија приступ да куповина нове технологије захтеваразумевањеипросуђивањеод странекупацаштоуводиваријацијеу коришћењу.Стандардизацијаукоришћењунијенештонеизбежно,купцимогукатегоризиватиновутехнологијуразличитоуодносунанамерепроизвођачаидругихкупаца,онимогудаадаптирајуновутехнологијуускладусалокалнимстањимаизахтевима,могудаекспериментишу,учеикреативнокористетутехнологију,креирајућиновиизвор варијација иновација. Индустријска компетитивна динамика се помера оддиференцијацијепроизводадокомпетицијезаснованенатрошковимасамокадаитехнологијаикупцикористестандардизацију.

Kahl (2006) извлачи важан закључак – иновативне активности компанијаутичунатокакокупцивреднујуикористетехнологијуаликупцитакођемењајуочекивањазасновананаконтинуираномкоришћењутехнологијеутичућинаактив-


ности предузећа. Ово има важне последице за предузећа. Предузећа могу осна-житиспособностикорисникаподстичућиихдаразвијуновеупотребезапостојећетехнологије(„стареиновације»),штоможедодатнобитиоснаженоинкременталниминовацијамапроизводаипроцеса.Производнапредузећасебемогудиференциратииновирајућиууслугекојемогупомоћистварањеновихупотребаодстранекорис-ника.Овислучајевипоказујукакопредузећамогуизвућиновебенефитенаосновуповратног утицаја од стране купаца, уколико су у стању да разумеју и задовољењиховепотребе.

Потребеиочекивањакупаца(удаљемтекступотребе)суесенцијалнезаино-вације процеса које побољшавају ефективност процеса. Орјентација ка купцимаи задовољство купаца су познати концепти из менаџмента тоталног квалитета.Компанијеорјентисанекакупцимасуреспонзивненаисходишнепотребекупаца,мере степенњиховог задовољства и побољшавају процесе у настојању да купцибудузадовољени.

У контексту иновација производа приступ заснован на потребама купацауводи Hippel који истиче да се организације у својим иновационим напоримаморајуокренутипотребамакорисника.Ауторуводиважанпојамутеоријуипраксуменаџмента,тзв.„водећекориснике“.Тојепосебнакласакорисникаодкојихмогубити изведена највећа сазнања о будућим потребама. Према овом аутору водећикорисници се суочавају са потребама које ће се тек појавити на тржишту, и томесецимаилигодинамапредругих.Онитакођеимајуспособностдаизразебудућепотребе као функцију њиховог искуства (Hippel, 1988). На овај начин предузећастичувреднеинформацијекојеимпомажудаоткријулатентнепотребе.

Christensen(2002)истичедафокуснапостојећекупцеможеограничитиспо-собностпредузећадаиновира, затоштоменаџеринисурадидаслуженовимко-рисницима.Међутим,фокусирањенапостојећекупценијеистоштоибитипот-пунотржишноорјентисан.SlaterиNarver (1999)предузећаусредсређенасамонапостојеће купце ињихове садашње израженежеље називају „вођеним од странекупца“,и аргументујудабитипотпунотржишноорјентисан је знатновишенегобити купцем вођен. Тржишно орјентисане компаније, поред постојећих купаца,такође се усредсређују на потенцијалне купце и поред садашњих потреба и налатентнепотребекупаца,прикупљајућиивреднујућиинформацијесатржиштанаантиципативанначин.

Свакако ово није нимало лако постићи и мала предузећа поготово имајуограниченемогућностидасвојеиновативненапорепроширеванпостојећихкупаца.Verheesисарадници(2004)сууХоландијиспровелиистраживањеоулозикојукупциимајуна радикалнеиновацијепроизводаумалимпредузећима.Онисудоказалихипотезудаизраженепотребепостојећихкупацазарадикалниминовацијамапрои-звода позитивно утичу на усвајање радикалних иновација производа од странемалихпредузећа.Међутимуслучајуизраженихпотребапотенцијалнихкорисникахипотеза није доказана. Сагласно терминологији Slater-а и Narver-а тестиранамалапредузећасенемогуоценитикаоистинскитржишноорјентисанаупогледурадикалнихиновацијапроизвода(Verheesисарадници2004).

Тражња.Гледиштедајетржишнатражњаглавнифакториновацијапотичеод Schmookler-а (1962). У његовом раду о детерминантама техничких променааутор аргументује да тражња одређује стопу и правац активности изума, затошто свако рационално предузеће које тежи добити је респонзивно на економскеподстицаје.ПремаSchmookler-упорастутражњипретходипорастууиновационим


активностиматј. тржишнизахтевиобезбеђујуподстицаједапредузећаиновирајуи усвајају технологије. У литератури се популарно овај концепт назива „вучатржишта“,усмислудатржиштевучеиновације(енг.marketpull).

Мада је ауторововластитоемпиријскоистраживањенашлодатражњаиграглавну улогу у увођењу иновација (Schmookler, 1966), следећи истраживачи ни-су постигли овај резултат. Емпиријска евиденција наредних деценија није иден-тификоваладајетражњакључнаодредницаиновације(Cohen,1995).

Тражња свакако утиче на иновационе активности. Бенефити иновације супропорционалнивеличинитржишта.Предузећесеможепреопределитизаиновацијеакопроценидајепотенцијалзапродајувелики.Најважнијекарактеристикетражњекојеорганизацијатребадаразмотрису:потенцијалпродаје,расттражње,трајањетражње,неодређеносттражњеиеластичносттражње.

Проблематика потреба купаца и тражње је повезана. Последњих деценијапотребекупацанештовишепривлачепажњуистраживача.Међутим,иакопотребекупаца могу да буду добар предвиђач иновације мора се сагледати тражња. Акоорганизација процени да је потенцијал продаје мали и да се не може очекиватизначајнијирасттоможепресудноутицатинаисхододлукеоиновацији.

У једној скорашњој канадској студији Astebro и Dahlin (2005) постављајуи емпиријски доказују три важне хипотезе: а)што су вишепотребе корисника ипозитивније опажање изума већа је вероватноћа његове комерцијализације (тј.реализација иновације); б) што је већа очекивана тражња за изумом већа је ве-роватноћа комерцијализације и в) ефекти потреба и преференција корисника суусклађенисаефектимаочекиванетражњезавероватноћукомерцијализацијеизума.

Везуизмеђутражње,софистикацијекорисникаииновацијепроизводаипроцесаистражујеGuerzoni(2007).Анализирајућивеличинутржиштааутораргументуједа,кадасуупитањумасовнатржишта,предузећаналазепрофитабилнимдаинвестирајууиновацијепроцеса.Оватржиштамоглабибитимасовнатржиштазаробуширокепотрошњеалионатакођемогупредстављатитржиштазастандардизованепроизводепопутличнихрачунара.Збогнискогстепенасофистикације,вишејепрофитабилнозапредузећадауводеиновацијепроцесаикористевеличинутржиштанегодаследестратегије диференцијације. Нове радикалне или реметилачке иновације се препојављујууследтехнолошкихпреломанегоподстицајатражње.

Насупроттоме,натржишнимнишамаиновацијајеорјентисанакастварањуразноликости.Малевеличинетихтржиштанедозвољавајузначајнеинвестицијеуиновацијепроцесазатоштобројјединицаизлазаниједовољновеликидапревазиђевисокефиксне трошкове.На другој страни, корисници су добро свеснињиховихпотребаичестопомажупроизвођачимаупроцесудизајна,дајућивреднуповратнувезуиличакпредлажућииновативнарешења.Изовогразлога,високајевероватноћадасеоствареинкременталнеиновацијепроизвода,специфичнезатржишнунишу.Упркосмалојвеличинитржишта,могусепојавитиирадикалнеиновације,поштосвесностопотребамакорисникасмањујенеодређеностпотенцијалнетражње,обез-беђујућипредузећесазнањемкојејевреднозаиновације.

Технолошка могућност. Расправа о важности технолошке могућности на-супроттржишнетражњепотичејошодвременаSchumpeter-а(1934)којинаглашавадасупредузетницивођенитехнолошкиммогућностима.НасупротSchmookler-овојпозицији, овај приступ, у литератури популаран као „гурање технологије“ (енг.technologypush)претпостављадаправацистопатехнолошкепроменејеодређен,


не захтевима, већ прикладношћу технологије посебној индустријској примени.Истраживачииемпиријскаевиденцијавишеподржавајуовајприступ(Cohen,1995,Goldenbergисарадници,2001идр.).

Димензијетехнолошкемогућностисутехнолошкизначај–коликијеочекиванитехнолошкидоприносизума,технолошкеперформансе–степенукомеизумрадибољенегоалтернативеилииспуњавафункцијекојепретходнонисубилеобезбеђенеитехничкаизводљивост–вероватноћаколикојеизумтехничкиисправанипотпун.Astebro и Dahlin (2005) уводе још и технолошку неодређеност која представљавероватноћу да ће планиране будуће активности истраживања и развоја решитипостојећепроблеме.

Према приступу „гурања технологије“ (Johnson и сарадници, 2008), техно-логисти и научници врше истраживања уњиховимистраживачким јединицама илабораторијама,дабистворилиновознањекоједаљествараосновузановепроиз-водеилипроцесе.Менаџеритребадабудупријемчивинаоношторадењиховиистраживачкикадровииподржеихсаобилнимресурсима.Буџетизаистраживањеиразвојсукруцијалнидасеиновацијадешава.

Иновацијесучврстоповезанесапостојањемнаучнеосновеирастомнаучногзнања. Јаканаучнаосновафокусираиновационеактивностиунајпродуктивнијемправцу, смањујући трошкове покушаја и грешака. Ова основа може обезбедитиспрегупотенцијалнихтехнологија,чимерастевероватноћапроналажењатехнолошкеефикасностиповезанесаспецифичнимциљевимапредузећа(илипривреднегране).Такође, јаканаучнаосноваомогућуједасепроширискупциљевапредузећа(илипривреднегране)искуппроблемасарешењима.Посматранонанивоунационалнепривреде,јасноједасупривредеонихземаља,којеимајујакенаучнеитехнолошкепотенцијале, у огромној предности над привредама земаља које те потенцијаленемају. За земље у развоју је од круцијалног значаја да те потенцијале развијајууколикосежелирастиразвојпривреде.

Развојтехнологијеможедовестидорадикалнихиреметилачкихиновација(ичестопотпунонезависноодтражње)иоватемазаокупљавеликупажњупредузетника,пословнихкруговакаоиистраживачаиновација.Темајеврлоатрактивнасобзиромдаоваквеиновацијемогуданосеврловисокеповраћаје(нпр.вијаграфирмеPfizerилисвојевременонајлонDuPont-а).Ипакуреалномпословномсветуовеиновацијенисучесте.Компанијемогудугорочноостваривативеликекористиуправоакокон-тинуалноуводеинкременталнеиполурадикалне(одржавајуће)иновацијепроизводаипроцеса.

УистраживањуиновацијепроизводакојесуспровелиAstebroиDahlin(2005)резултати показују да технолошка могућност има ефекте који су за 80% већи уодносунатражњутржишташтојеускладусаранијомистраживачкомевиденцијом(и што је још Schumpeter уочио). Аутори извлаче још један важан закључак –ефектитехнолошкемогућностиитражњесемеђусобнонепоништавају.Овоимаимпликације да приступи гурања технологије и вуче тржишта не треба да будусупротстављени један другом. Иновациона стратегија у пракси обично садржиунекојмериизбалансираниприступизмеђунаукеитехнологијес једнестранеитражњесадругестране(Johnsonисарадници2008).

Технолошка могућност наглашава значај организованих активности истра-живањаиразвоја(ИР)укомпанијама.BaldwinиSabourin(1999)уопсежнојстудијифактора који доприносе иновационим активностима у канадској прехрамбеној


индустрији,измеђуосталог,бавесепитањемдалијеиукојојмериИРјединицанеопходна за иновације. Аутори налазе да организације које имају ИР јединицеимајувећувероватноћудабудуиноваториуодносунаонекојетејединиценемају(односје85%наспрам53%).ИакоИРјединицасамапосебиниједовољназауспехиновације,ауториналазедавероватноћауспехаиновацијерастеза60%услучајуњеногпостојања.

Према овој студији (Baldwin и Sabourin 1999) организованеИР активностису значајније за иновације производа. За овај тип иновација вероватноћа да ћеорганизације које имају ИР јединице увести иновације је 59%, док за иновацијепроцеса вероватноћа износи 37%. За организације које немају ИР јединице ве-роватноћадаћебитиуведенеиновацијепроизводаје37%наспрам22%заиновацијепроцеса.Закомбинованеиновацијепроизводаипроцесарезултатисублискионимазаиновацијепроизвода(59%услучајуорганизацијакојеимајуИРи37%услучајуорганизацијабезИРјединице).

Ово су очекивани налази. Иновације процеса захтевају укључење људикоји учествују у процесу, пошто практично они најбоље познају како постојећипроцесифункционишу.Програмииновацијапроцесаинсистирајунапартиципацијизапослених,штојепосталодеоорганизационекултуремногихкомпанијаиуведеноумеђународнестандарде.Свакакоизауспехиновацијепроизводавеомајеважнасарадњаизмеђуразличитихфункција(штоукључујеиформирањетимоваукрштенихфункција),каоиповезивањесадругиморганизацијама(купци,испоручиоци,посло-внипартнери,иноватори,институти,факултети,владинеорганизације,органицаијекоједоносестандарде,независниекспертиитд.).

Иновације сржних процеса (поготово процеса производње/реализацијеуслуге)могузахтеватиновупроцеснутехнологију.ПремаEttile-у(2000)увећинислучајева предузећа не развијају процесну технологију изнутра већ је купују натржишту (при чему прилагођавања могу битни неопходна). Изазов је да на овајначин стечена процесна технологија буде фактор компетитивне предности кадајепрактичнорасположиваиконкурентима.Међутимдабиефективноуправљалитехнолошком транзицијом потребно је добро познавати релације између новетехнологијеиорганизације.Овозахтеваодорганизациједадоброприлагодисвојеполитике,структуре,системеменаџментаипроцедуре.Неуспехтехнолошкихпро-меначестосепојављујекадапредузећаисувишемноготехнолошкихпроменатребадаусвојиисувишебрзо.

Иновацијепроцесаиноветехнологије(поготовоинформационетехнологије)супопуларнатемаупословнојштампиилитератури.Јошсупоборнициреинжењерингапочетком деведесетих истицали кључну улогу информационе технологије у ино-вацијама процеса (Davenpоrt 1993).Произвођачи пословног софтвера су кренулидругимпутемнудећискупеинтегрисанепакете(нпр.ЕРПсистеми,апликацијезаелектронскопословањеидр.)којезахтевајуодпредузећаприлагођавањеипроменепроцеса. Разочарања услед реинжењеринга или увођења ЕРП система уследиласу добрим делом што није сагледана стратегија предузећа, постојећи пословнипроцесиидругeкомпонентeпословногсистемаињиховамеђусобнавеза.Услу-чају реинжењеринга, између осталог, организације нису добро идентификовалеи селектовале процесе за реинжењеринг, па се дешавало да су велика средствауложенаупроцесекојинисуодстратешкеважностизаорганизацију.УслучајуЕРПсистемaонисубилиимплементираникаонезависнаактивностбезанализепроцесаиутицајакојиимајунапроцесеидругекомпоненте.Једнаоднаученихлекцијаједа


требадобросагледатиокружење,постојећустратегијуиунутрашњуситуацијупреупуштањаутаквеподухвате.Такође комплетанпоступактребадабудевођенодменаџераанестручњаказаинформационутехнологијуиконсултаната.

Привлачност зa инвестирање.Способностдасеконтролишуиизвукубене-фитиодиновацијаигракључнуулогузаинвестирањеуиновације.Самоакопреду-зећеочекуједаћедауберекористиодиновацијаоноћеиматинамерудаиновира.Засврхеовеанализеповлачењеразликеизмеђуиновацијапроизводаипроцесабилобизначајноакобиједанодовадватипаиновацијамогаобитиоцењенкао«иноватив-нији»уодносунадругииакобинекиодњихтрпeoвећетржишненеуспехе.

ПремаOxeraConsulting(2005)дваглавнапитањакојаувезиовепроблематикетребаразмотритису:

– Којитипиновацијајевишеиновативан,другимречимакојиодовихтиповаиновацијаможестворитивишеиновација?

– Да ли се ови типови иновација суочавају са различитим тржишнимнеуспесимаидокогстепена?

Генералноииновацијепроизводаииновацијепроцесанудепотенцијале заиновације.Главнаразликаједаиновацијепроизводаимајудиректанутицајнадоб-робиткорисника,докиновацијепроцесасепојављујуилиуследпосебнихнастојањадасепобољшаефикасности/илиефективностпроцесаилиузахтевудапомогнуиновацијупроизвода.Истраживачидосаданисуразвилиматематичкиапаратнитијенекоемпиријскоистраживањеутврдилоданекиодовадватипаносивишеинова-ција.Упогледупрвогпитања,неможесезакључитикојиодовадватипаиновацијајевишеиновативан(OxeraConsulting2005).

Упогледутржишнихнеуспехасуоченимсаовадватипаиновација,процеснеиновације генеришу већа расипања у односу на иновације производа.Иновацијепроцесасуповезанесаначиноморганизовањасржнихпроцесаипроцесаподршке,системимаменаџментаимерења,методамарадакојепредузећекористи(оперативнеполитике,процедуре, упутства), променамаинформационе технологије, процеснетехнологијеиинфраструктуре,уопштепроменамамногихкомпонентипословногсистема.Знањествореноодиновацијапроцесаједобримделомимплицитно;оноје уграђено у особље, и може бити тешко да се експлицира (у документацији,софтверу),шточинивероватнијимдасепојављујуефектирасипања.

Сдругестранепроизводикојисеиспоручујунатржиштесуврловидљиви,доксупроцесисакривениупредузећуипредстављајутајнузаоневанпредузећа.Производисеуодносунапроцесемогузнатнолакшереплициратиимогузахтеватиодређенемере заштитепопутпатентнихправа.ПремаGentle-уиCоntri-ју (2005)позитивна страна ефектаиновацијепословнихпроцеса је даниналикиновацијипроизвода,која јевидљиванатржиштуилакосекопира,компетитивнапредностпостигнутакрозиновацијупроцесаостајеунутарпредузећаиконкурентијетешкомогупоновити.

Улитератури семогунаћиистраживањакоја указујудаинвеститоривишепреферирајуиновацијепроцесаалиоваемпиријскаграђајеврлоограничена.Дајемопример једнепортугалске студије (Bartzokas 2000) премакојој институционалниинвеститори (банке) вишенагињуиновацијамапроцеса.Ауторнаводида је већавероватноћадаћебанкефинансиратииновацијупроцесанегоиновацијупроизвода.Са једним изузетком, испитаници у спроведном истраживању сматрају да је из


перспективе банке финансирање иновације процеса лакше. Пројекти иновацијепроизвода се посматрају као мање одређени, са више степени слободе и мањеизвеснимкомерцијалнимучинком.

Потребнојемеђутимбитиврлоопрезануоцениуспехаиновацијапроцеса.Многеорганизацијеспроводеинкременталнеиумањојмериполурадикалнеино-вацијепословнихпроцеса.Међутимовипрограмиилипројектимогудаигноришуширапитањапопутструктуре,системаитехнологије.Управоовапитањасуреалниузроци многих проблема слабих перформанси са којима се компаније суочавају.Парцијалнеиинкременталнеиновацијепроцесамогудопринетипобољшањупер-форманси неког подсистема али изазвати подоптимизацију система као целине.ПремаGardner-у(2004)овојеједанодразлогазаштосемогууочитиистекаопреилилошијеорганизационеперформансеиакојеорганизацијаспровелабројнепројектепобољшавања процеса. Ово значи да сва побољшавања процеса треба да будупланиранаиоцењиванасагласнодоприносуширемсистемутј.коликодоприносепредузећу.

Сдругестранепрограмирадикалнихиновацијапословнихпроцесасувеомакомплексни(иакорезултатнаконспроведенепроменеможебитизнатносмањивањекомплексностиуоперацијамаиорганизацији).Штојенивопословногпроцесанакомесевршеинтервенцијевиши,тојевећиутицајнадругекомпонентепословногсистемакојесуспрегнутесапословнимпроцесимаштозначидаионеморајутрпе-типромене.Оводоводидознатногусложњавањапроблематикепроцеснеиновације,укључујевеликеинвестиције(упроцеснуиинформационутехнологију,организа-ционепромене,програмевезанезаедукацијуиобуку,консултанскеуслугеидр.)ипостављависокезахтевезауправљањепроменомиуправљањепрограмом/пројек-тима.Иакооваквипрограмипотенцијалнонудеизразитовисокеперформансеонимогудовестидовеликихразочарањаинеуспеха.

Емпиријскаистраживања спроведенихпрограмареинжењерингапословнихпроцесаупрвојполовинидеведесетихпоказујувисокустопунеуспеха.ТакопремаCaron-уисарадницима(1994)стопанеуспехаје50%докMurphy(1994)извештавадаовастопаизноси70%.Неуспесисуутицалидаорганизацијепостануопрезнијеупогледустепенаиновативностииобухватапроцеснеиницијативе.

ПремаOxeraConsulting (2005)из теоријскеи емпиријскеперспективе,нијејаснодалисутржишнинеуспесивишеповезанисаиновацијамапроизводаилипро-цеса. За инвеститореможе бити тешко да оцене ризик и прогнозирају повраћајеод улагања у иновације производа, пошто крајњи резултат зависи од тражњенатржиштуновогпроизвода.Иаконеуспесимогуизгледативећиуслучајуиновацијапроизвода,имамалоемпиријскеевиденцијеупогледутаквогзакључка.Стогаоникојиодлучујуоинвестицијамаморајударазматрајудругеелементеувезимогућ-ности(не)успехасакојимасеможесуочитииновацијапроизводаилипроцеса.Уку-панзакључакједадимензијапроизводанаспрампроцесанеможебитиводичприодређењукојитипиновацијаћевероватнотрпетинеуспех.

Величина предузећа. Повраћаји напора иновације процеса расту пропор-ционално са величиномпредузећадок суповраћајинаиновацијупроизводакон-стантниуодносунавеличинупредузећа.Збогтога,порастубројупроизведенихдобарамораимативећепозитивнодејствонаиновацијепроцесанегопроизвода,узрокујућидасепредузећеокрећеодиновацијапроизводакаиновацијамапроцесаСагласнотоме,саповећањемвеличине,предузећаћесевишеопредељиватизаино-


вацијепословнихпроцеса.Услучајуиновацијепроизвода,узимајућиуобзирсамовеличинупредузећа,неможесепредвидетидалићемањаиливећапредузећабитииновативнија(CohenиKlepper1996,PetsasиGiannikos2005).

У истраживању у канадској прехрамбеној индустрији (Baldwin и Sabourin1999)раздвојенисуслучајевиувођењасамосталнихиновацијапроцеса,самосталнихиновацијапроизводаикомбинованихиновацијапроизводаипроцеса.Вероватноћада предузеће уводи самосталне иновације пословних процеса расте линеарно савеличиномпредузећа–рангирајућиод18%зазанајмањувеличину(предузећаса10-19 запослених), даље респективно 26% (предузећа са 20-49 запослених), 36%(предузећаса50-99запослених),41%(предузећаса100-249запослених),до49%завеликапредузећа(преко250запослених).Попитањуиновацијапроизводанај-иновативнијапредузећаспадајуугрупупредузећаод100-249запослених,ито56%,наспрам54%запредузећаса20-49запослених,и44%засвеосталекатегорије.Закомбиноване иновације производа/процеса предњаче велика предузећа са 66%, уодносуна58%запрвуследећукатегоријуи46%свеосталекатегоријепредузећа.

Истраживање спроведено у Горњој Аустрији (Kaufmann A., Tödtling F.,1999)показуједасувеликапредузећанајактивнијииноваторипроцеса–84%њихспроводи иновације процеса, у односу 58%малих и средњих предузећа посебнотестираногузоркаи39%малихисредњихпредузећаконтролногузорка.Премаовојстудији разлика у иновацијама производа је за 6% већа код великих предузећа уодносунамалаисредњапредузећапосебнотестираногузоркаи24%уодносунамалаисредњапредузећаконтролногузорка.ПосебантестираниузораксеодносинаучесникеуселектованимпрограмимаинапредузећалоциранаутехнолошкимцентримадокконтролниузоракобухватамалаисредњапредузећаунајважнијимгранамауГорњојАустрији.Уовомистраживањукомбинованеиновацијепроизвода/процесанисупосебноразматране.

Обухватно истраживање спроведено је у Ирској (Forfás Innovation Survey,2006). Истраживањем је обухваћено 6177 предузећа. Посматрани период је двегодине,између2002и2004.Одтогапремаистраживању531предузећеуводисамоиновацијепроизвода,825њихсамоиновацијепроцесадок1811предузећауводикомбиноване иновације производа и процеса – укупно 3222 предузећа. Студијаналазида2955предузећанијеиновационоактивно.Усекторупроизводњевеликапредузећа (више од 250 запослених) су најактивнији иноватори процеса – 84,3%њихуодносуна64%средњихпредузећаи41,5%малихпредузећа.Усекторууслугатајпроценатзавеликапредузећаизноси48,4%,наспрам36,5%засредњапредузећаи35,2%замалапредузећа.Услучајуиновацијапроизводаразликајетакођеубедљи-ваукориствеликихпредузећа.Упривреднимгранамаукојимајепроизводњапри-марнаделатностодносиновацијапроизводапремакласификацијивелика/средња/малапредузећаје72,6%/64,6%/40,7%докусекторууслугаоваразликајезначајномања:35,2%/27,9%/27,5%.

Ова истраживања потврђују теорију по питању релација између величинепредузећа и иновације пословних процеса – са величином предузећа расте ве-роватноћаувођењаиновацијапословнихпроцеса.Услучајуиновацијапроизводадвестудијепоказујудасувеликапредузећаиновациононајактивнија,докуједнојтосусредњапредузећа.Назачељусумалапредузећаусвимкатегоријама.Разлозиза ово могу бити ограничени финансијски, људски и технички ресурси малихпредузећа, али и неки други чиниоци,што би у конкретним условима захтевалододатнаистраживања.


Извозна орјентација. Последњих година предмет појачаног интересовањаакадемских, научнихи владинихинституција умногим земљама је истраживањевезеизмеђуизвозаииновација. Једноодбитнихпитањаистраживача јекојитипиновацијаимавишеутицајанаодлукеоизвозу.Двестудије,британскаинемачка,настоједарасветлеовувеомаважнутему.

У британској студији Higon и Driffield (2007) истражују релације измеђусклоности малих и средњих предузећа према извозу и иновација производа ипроцеса. Истраживање показује да преко 43% малих и средњих предузећа којаделујунастранимтржиштимауводеиновацијепроизводауодносунасвега26%предузећа која нису извозници (која послују само на унутрашњем тржишту). Упоређењусатим27%предузећаизвозникаспроводипроцеснеиновацијенаспрам19%онихпредузећакојанеизвозе.Уовепроцентеауториукључујуипредузећакојауводекомбинованеиновацијепроизводаипроцеса,ипредузећакојачинесамоиновацијепроизводаилисамопроцеса.Проценатпредузећаизвозникакојауводесамоиновацијепроизводаизноси28,4%,онихкојикомбинујуиновацијепроизводаипроцесаизноси20,9%асвега10,2%предузећаизвозникаспроводисамоиновацијепроцеса.

У студији спроведеној од стране Becker-a и Egger-a (2007) која обухвата1537предузећадошлоседосличнихзакључака.Премањиховимистраживањима61,96%предузећакојаизвозеиновирајупроизводеи/илипроцесе(наспрам38,4%онихкојитонечине).Међуизвозницима23,57%уводисамоиновацијепроизвода,67,50% уводи комбиноване иновације производа и процеса, а свега 8,93% уводисамоиновације процеса.Попитањуизвоза, резултатиистичу важност иновацијапроизводаикомбинованихиновацијапроизводаипроцеса.Премаовимауториманемаевиденциједаиновацијапроцесаохрабрујепредузећедаизвозисемаконијекомбинованасаиновацијамапроизвода.

ЗакључакУмладимпривреднимгранамапредузећасевишетакмичепутеминовација

производа у односу на зреле привредне гране где доминира иновација процеса.Овонијеуниверзалноправилоипостојебројнаодступања,нпр.везана засекторпривреде, развијеност земље и дисконтинуитет саме иновације. Предузећа могутражитишансудапреломеовајциклуспутемреметилачкихиновацијаиоствареизузетанрезултат,што јепопуларна темамеђупредузетницимаиистраживачимаиновација(алиреметилачкеиновацијенисучесте).

Потребе и очекивања купаца су битне за иновације производа и иновацијепроцеса које циљају на ефективност процеса. Организације треба да разматрајуне само постојеће купце већ и потенцијалне купце, и не само садашње потребевећилатентнепотребекупаца.Потребекупаца такођепривлачевеликупажњуупословним и истраживачким круговима. Једна од важних тема која се истиче јетражењеводећихкупацаинастојањеоткривањанесамоњиховихсадашњихвећилатентнихпотреба.

Тражњајенезаобилазанфакториновацијапроизводаипроцеса.Организацијатреба да сагледа потенцијал продаје, раст и друге карактеристике тражње. Када


суупитањутржишненише (мала тржишта)иновацијепроизвода субољиизборза организацију у односу на иновације процеса. У случају масовних тржишта,организацијемогуостваритизнатнебенефитепутеминовацијапроцеса.

Технолошкамогућностјенајважнијифакториновацијапроизводаипроцеса.За велике организације ово значи да морају да имају организациону јединицуистраживањаиразвојаусвомсаставу.Ова јединицаимацентралнуулогууино-вацијама производа, свакако у снажној сарадњи са другим функцијама у орга-низацији и спољним стејкхолдерима. За мале организације партнерства и мрежесунајбољипутпревазилажењаограничења(уследнемањаразвијенеИРјединице,ресурснихидругихограничења).Услучајуиновацијапроцеса,нештојемањаулогаорганизационејединицеистраживањаиразвојаивећајепартиципацијазапосленихкојиучествујуупроцесукојијепредметпромене.Новепроцеснеиинформационетехнологије могу бити привлачне менаџменту за (радикалне) иновације процесаалиморају се добро сагледати стратегија, пословнипроцесии друге компонентеорганизације, ињиховамеђусобнаповезаност, како сенебидесиликрупнипро-машаји.

Са становишта привлачности за инвестирање нема емпиријске евиденцијекојибиуказалидаиновацијапроизводанаспраминовацијепроцесадајевећустопунеуспехаиобрнуто.Овојевеомаважанзакључакзаинвеститоре–самонаосновутипаиновацијенеможесепросуђиватиуспешностиновације.Утомсмислустепениновативностијенештопоузданијиводич–инкременталнеиновацијеипроизводаипроцесаимајувећустопууспехадокрадикалнеиновацијеносезнатновећиризикалииизузетанповраћајуслучајууспеха.

Великапредузећавишеиновирајупроцесеуодносунамалапредузећаштојеускладусатеоријом.Истраживањапоказујудавеликапредузећавишеиновирајуи производе.Међутим управо иновације производа представљају шансу за малапредузећа.Разлозизавећуиновативноствеликихпредузећапопитањупроизводамогу бити ресурси, знање и вештине запослених, организација, развијен ИР,овладавање процесима иновације и др. Али и мала предузећа могу да овладајунекимодовихспособности,анедостатакресурсаинеразвијенИРделоммогудакомпензујуграђењемпартнерстваимрежа.Уосталомуколиконисуупитањумладапредузећау областима високих технологијаи уколиконемају јакеистраживачко-развојне капацитете (што је обично случај), мала предузећа могу више да следеприступ „вуче тржишта“ и уводе иновације производа засновано на тражњи ипотребамакупаца.

Урадујеистраживанаивезаизмеђуизвозаииновацијапроизводаипроцеса.Дваевропскаистраживања,јасноистичуважностиновацијапроизводазаизвознике.Иновацијепроцесасуутомсмислузначајнесамоакосекомбинујусаиновацијамапроизвода.Овајзакључакјеважанкакозапојединачнапредузећакојажеледапродрунациљнастранатржиштатакоизавладукојанастојидаповећаукупниизвоз.

Овај рад има своја ограничења. Прво, свакако има још фактора који могубити разматрани.Међунеке од важних спољнихфактора који нису укључени уовуанализуспадајуинтензитеткомпетиције,утицајспољнихстејкхолдераиинсти-туционалногокружења.Међуунутрашњимфакторимапредметанализемогубитипорекло власништва (стране/домаће компаније), личност, орјентација и ставовирелевантних доносиоца одлука о иновацији (власника/менаџера), расположивост


ресурса,трошковиитд.Друго,радсезасниванаподацимаевропскихиканадскихстудија.Истраживањаунашојземљибипоказалаукојојмерисерезултатиунашојсрединиразликујуиузрокетихразлика.

Генерално, проблематика овог рада је од значаја не само за појединачнеорганизацијевећинивопривреднегранеиуопштенационалнупривреду.Разумевањеутицајафакторанаиновацијепроизводаипословнихпроцесаиефекатанапословањејеважнозадизајнирањенационалнеиновационеполитике.Државнеипривреднеинституцијекојенастоједаподстичуразвојмалихисредњихпредузећа,повећајуконкурентностпривредеиоснажеизвозуправоуиновацијамаимајукључнуполугузаостварењетихциљева.Такођерадистичеизначајнаучнеитехнолошкеосновеједнеземљеипотребуњеногсталногразвоја.


1. AstebroT.,DahlinK.,(2005)„OpportunityKnocks“,ResearchPolicy,1404-1418.www.rotman.utoronto.ca/bicpapers/pdf/03-04.pdf

2. Baldwin,J.R.,SabourinD.,(2000)„InnovativeactivityinCanadianfoodprocess-ingestablishments:theimportanceofengineeringpractices“,InternationalJournalofTechnologyManagement,Vol.20,No.5/6/7/8,511-527.

3. Bartzokas, A.,(2000)„PortugueseSMEsandinnovationfinancing:financialmar-kets, industrial restructuring and technological investment in Southern Europe“,TSERworkshopontheRegionalLevelofImplementationofInnovationandEdu-cationandTrainingPolicies,Maastrich

4. BeckerO.S.,EggerH.P.,(2007)„EndogenousProductversusProcessInnovationandaFirm’sPropensitytoExport“,CESifoWorkingPaperNo.1906

5. www.cesifo-group.de/~DocCIDL/cesifo1_wp1906.pdf6. Caron,J.,Jarvenpaa,S.andStoddard,D.,(1994)„BusinessreengineeringatCIGNA

corporation:experiencesandlessonslearnedfromthefirstfiveyears,MISQuar-terly,Vol.18,No.3,233-250.

7. Christensen,C.M.,(2003)„Theinnovator’sdilema“,HarperCollins,NewYork8. Cohen,W.M.,(1995)„Empiricalstudiesofinnovativeactivity,“In:StonemanP.

(Ed.),„Handbookoftheeconomicsofinnovationandtechnologicalchange“,(182-264.),BasilBlackwell,Oxford

9. Cohen,W.,KlepperS.,(1996)„Firmsizeandthenatureofinnovationwithinindus-tries:thecaseofprocessandproductR&D“,ReviewofEconomicsandStatistics,Vol.78,No.2,(May,1996),232-243.

10. Davila,T.,Epstein,M.J.,Shelton,R., (2006)“Makinginnovationwork:howtomanageit,measureit,andprofitfromit”,WartonSchoolPublishing,NewJersey

11. Davenport,T.H.,(1993)„Processinnovation:reengineeringworkthroughinforma-tiontechnology“,HarvardBusinessSchoolPress,Boston

12. Ettile, J.E., (2000)„Managing technological innovation“, JohnWileyandSons,NewYork

13. ForfásInnovationSurvey,(2006)„Thefourthcommunityinnovationsurvey-firstfindings“,September2006


14. www.forfas.ie/publications/forfas060920/forfas060920_innovation_survey_we-bopt.pdf

15. Gardner,R.A.,(2004)„Theprocess-focusedorganisation:atransitionstrategyforsuccess“,ASQQualityPress,Milwaukee

16. Gentle,C.,Contri,B.,(2005)„GlitteringPrize–howfinancialinstitutionscandrivegrowththroughprocessandserviceinnovation“,DelоitteResearch

17. www.deloitte.com/dtt/cda/doc/content/DTT_DR_GlitteringPrize_May2005.pdf18. Goldenberg,J.,LehmannD.R.,D.Mazursky(2001)„Theideaitselfandthecir-

cumstancesofitsemergenceaspredictorsofnewproductsuccess“,ManagementScience,Vol.47,No.1, 69-84.

19. Guerzoni,M.,(2007)„Theimpactofmarketsizeandusers’sophisticationoninno-vation:thepatternsofdemand“,DRUIDSummerConference,June18-20,2007,Copenhagen

20. Higón,D.,DriffieldA.N.,(2007)„Exportingandinnovationperformance:analysisoftheannualsmallbusinessSurveyintheUK“,EconomicsandStrategyGroup,AstonBusinessSchool,AstonUniversity

21. www.etsg.org/ETSG2007/papers/higon.pdf22. Johnson,G.,ScholesK.,WhittingtonR.,(2008)„Exploringcorporatestrategy“,8th

edition,PrenticeHall,NewJersey23. Kahl,S., „Considering the customer: determinants and impact of using technol-

ogy“,Workingpaper,MIT24. Kaufmann,A.,TödtlingF.(1999)„SMEinnovationandsupportinUpperAustria“,

TSER-Project,SMEPOL,Vienna25. epub.wu-wien.ac.at/dyn/virlib/wp/eng/mediate/epub-wu-01_51b.pdf?ID=epub-

wu-01_51b26. Kim,L., (1997)„Imitation to innovation: thedynamicsofKorea’s technological

learning“,HarvardBusinessSchoolPress,Boston27. Klepper,S.,(1996)„Entry,exit,growth,andinnovationovertheproductlifecycle“,

AmericanEconomicReview,Vol.86,No.3(Jun.,1996),562-583.28. Murphy, E., (1994) „Cultural values, workplace democracy and organisational

change:emerging issues inEuropeanbusinesses“, In:Coulson-Thomas,C. (Ed.)„BusinessProcessRe-engineering:Myth &Reality“,KoganPage,London,201-210.

29. OxeraConsulting,(2005)„Innovationmarketfailuresandstateaid:developingcri-teria“,EuropeanCommunities,Brussels

30. ec.europa.eu/enterprise/library/lib-competition/doc/innovation_market_failures_and_state_aid.pdf

31. Petsas,I.,GiannikosC.,(2005)„Processversusproductinnovationinmultiproductfirms“,InternationalJournalofBusinessandEconomics,Vol.4,No.3,231-248.

32. Rentzhog,O.,(1998)”Processorientering:engrundförmorgondagensorganisatio-ner”,Studentlitteratur,Lund

33. Slater,S.F.,Narver,J.C.(1998)”Researchnotesandcommunicationscustomer-ledandmarket-oriented:let’snotconfusethetwo“,StrategicManagementJournal,Vol.19,No.10,1001-1006.


34. Schmookler,J.,(1962)„Economicsourcesofinventiveactivity“,The JournalofEconomicHistory,Vol.22,No.1,(Mar.,1962),1-20.

35. Schmookler, Ј., (1966) „Invention and economic growth“, Harvard UniversityPress,Cambridge

36. Schumpeter,J.,(1934)„Thetheoryofeconomicdevelopment“,HarvardCollege,Cambridge

37. Tripsas,M.,(2008)„Customerpreferencediscontinuities:atriggerforradicaltech-nologicalchange“,ManagerialandDecisionEconomics,Volume29,No.2-3, 79-97.

38. Tushman,M.,AndersonP.,(1986)„Technologicaldiscontinuitiesandorganization-alenvironments“,AdministrativeSciencesQuarterly,Vol.31,No.3,439-465.

39. Utterback, J., (1994) „Mastering the dynamics of innovation“, Boston, HarvardBusinessSchoolPress

40. Utterback,Ј.М.,AbernathyW.J.,(1975)„Adynamicmodelofprocessandproductinnovation“,OMEGA, International Journal ofManagement Science, PergamonPress,Vol.3,No.6,639-656.

41. Verhees,F.,MeulenbergM.,Pennings J., (2004)„Theroleofcurrentcustomersforradicalproduct innovationinsmall-firms“,AmericanAgriculturalEconomicsAssociationAnnualMeeting,Denver,Colorado,August1-4,2004

42. library.wur.nl/wasp/bestanden/LUWPUBRD_00334636_A502_001.pdf43. Vock,P.,(2001)„AnanatomyoftheSwissconstructioncluster“,In:„Innovative

clusters: drivers of national innovation system“, 229-247., OECD Proceedings,Paris


FINANSIJSKI FJUČERSI-BUDUĆA TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI PO

UTVRĐENOJ CENI

RezimeTržištefinansijskihderivata,konkretnofjučersa,suintegralnideoglobalnogtržištakapitalanakomesufinansijski istrumenti-derivatiosmišljeni iz in-teresa velikih investitora za efikasnijom zaštitomod rizika, promena cenafinansijskihaktiva,kaoispekulativnihrazloga.Finansijskifjučersjeugovorkojimseprodajuikupujustandardnekoličineodređenogfinansijskogistru-menta,određenogdanaubudućnostipounapredutvrđenojceni.Nafinan-sijskomtržištu fjučersugovori se javljajukaokamatni,devizni i indeksni.Uosnovionisadržekompenzacioneposlove.Finansijsketransakcijeseba-zirajunaprincipuhedžinga,(eliminisanje rizika)eliminisanjemrizikadugepozicijedodatnomkratkompozicijomilipakeliminisanjemkratkepozicijedodatnomdugompozicijom.Zaizvršavanjeobavezaizaštituklijenataodve-likihfluktuacijacenakojemoguprouzrokovatijednojodučesnicanatržištuogromnegubitke,staraseklirinškakuća,kodkojesuiprodavacikupacuobavezidapoložedepozit, sistemommargina,dnevnimprilagođavanjem isistemomkorigovanihmarginaprodavcaikupca. Ključne reči: finansijski derivati, fjučersi, finansijska tržišta, hedžing, kupovina i prodaja

FINANCIAL FUTURES-FUTURE TRADE SECURITY AT A SPCIFIED PRICE

RezimeFinancialderivativesmarket,futurescontractsinparticular,areintegralpartofglobalcapitalmarketinwhichfinancialinstruments–derivateshavebeen

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrDraganMomirovićAD.„Autopromet“–Niš


devised,byinterestsofbiginvestorsformoreefficientriskprotection,fluc-tuationofpricesoffinancialassetsaswellasforfinancialspeculationprotec-tion.Infinance,afuturescontractisastandardizedcontracttobuyorsellacertainfinancial instrumentsatacertaindatein thefuture,ataspecifiedprice.Infinacialmarketfuturescontractscouldbedevidedintoindexbased,currencyfuturesandintereseratefuturescontratcs.Basiclytheyconsistsofcompensationtransactions.Financialtransactionsarebasedonhedgingprin-ciple(eliminationofrisk),eliminatiingtheriskoflongpositionwithaddi-tional„shortpositon“oreliminationof shortpositionbyadditional ‘’longposition’’.Clearinghousesareauthorisedandinchargeforexecutionofob-ligationsonbehalfofmembersandprotection fromsignificantfluctuationofpriceswhichcouldcausetomarketparticipianthugepotentiallossesonwhoseaccountssellersandbuyersarerequiredtoputindepositesbasedonclearinghousemarginrequirements,dailysettlementofbalancesandupdatedmarginsofsellersandbuyers. Key words: financial derivates, futures, financial markets, hedging, buying and selling

Nastanak razvoj i funkcionisanje finansijskih fjučersaPoslovnookruženjefinasijskih institucija tokomsedamdesetihgodina,anaročito

osamdesetih i devedesetih postajalo je sve rizičnije. Sve učestalije promene kamatnihstopadovodilojedopovremena,veomanestabilnakretanjanatržištuakcijaiobveznica.Predmenadžerimafinasijskihinstitucijapojavioseproblemplasmanafinasijskihsredsta-vauznajmanjimogućirizik.Zainteresovanostzasmanjenjerizika,uslovilojedopojavefinasijskih inovacija,odnosnokreiranjenovihfinasijskih istrumenatakojimenažerimafinansijskih institucijapomažudabolje i efikasnijeupravljajufinansijskim rizicima.Tifinasijskiistrumentinazivajusefinasijskiderivati,čijesuisplatepovezanesaprethodnoemitovanimhartijamaodvrednosti i veoma su efikasnakao istrumenti za eliminisanjerizika.Najvažnijiinajčešćekorišćenifinansijskiderivatiodstranemenadžerafinansijskihinstitucijaradismanjenjarizikasu:

ForvardiFinasijskifjučersiOpcijeiSvopoviZnačajfinansijskihderivatajeutomeštofinasijskiminstitucijamaomogućavaju

važan izvorprofita,naročitovelikimbankamakojepostepenouviđajuda tradicionalannačinplasmanafinansijskihsredstavapolakoodumire.Poredtoga,onisuefikasniusman-jenjurizikajerosiguravajuhedž1,odnosnoomogućavajufinansijskiminstitucijamadasesavećimstepenomsigurnostiupusteufinasijsketransakcijekojeizvesnoeliminišuopasnosti rizika.Tržištefinansijskihderivata,omogućavaučesnicimanafinansijskomtržištukojiželedaizbegnurizikda:2

1Hedžingje,operacijanafinasijskomtržištuzasnovananakonceptusmanjenjerizika2stojić,S.(2001),s..131


– Minimizirajunjegoveizloženostiriziku,– Prenosrizikananekogdrugog,kojevoljansnosititakavrizik.Principhedžingasebazirananasmanjenje,odnosnoeliminisanjerizikakojinastaje

finasijskim transakcijamaeliminisanjemdugepozicijedodatnomkratkompozicijomilipakeliminisanjemkratkepozicijedodatnomdugompozicijom.Takonaprimerakofinasi-jskainstitucijakupiodređenuhartijuodvrednostionaautomatskizauzimadugupoziciju,ahedžobavljaugovaranjemprodajetehartijeodvrednostizauzimajućikratkupozicijuunekombudućemperiodu.Suprotnotome,prodajomnekehartijeodvrednostizauziman-jemkratkepoziciječijuvrednostmoraisplatitiunekombudućemvremenu,hedžobavljatakoštougovarakupovinutehartijeodvrednostiunekombudućemperioduzauzimajućipritomdugupoziciju.SvetojeuslovilopojavunaČikaškojberzi1975god.finasijskihfjučersa.

Finasijski fjučers jeugovoro trgovinikojimse regulišekupoprodaja standardnekoličineodređenogfinasijskogistrumentaubudućemperiodupounapredutvrđenojceni.Finansijskifjučersugovorimogusegrupisatiutriosnovnaoblika:kamatni,devizniiin-deksni.Unjihovojosnovisenalazefinansijskiinstrumenti(obveznice,presvega),deviznikurseviiberzanskiindeksi.Indeksnifjučersisusenajkasnijerazvilialibeleženajvećirast.Onisuspecifičnipotomeštoseunjihovojosnovinalaziberzanskiindekskojisamnepredstavljaništaopipljivoteseoviugovoriuvekizvršavajuunovčanomobliku.Ovifin-ansijskifjučersisudvaputaodvojeniodpredmetaugovoraipredstavljajuopkladunakre-tanjeberzanskogindeksaubudućnostikojisampredstavljamerukretanjacenaakcija.

2. Finansijske transakcije na tržištu fjučersa-primerKakonafinansijskomtržištuseobavljajufinansijsketransakcijeprimenomugovora

ofjučersimaprikazaćemonaprimeruugovoraČikaškeberzeiz2000god.akojiseodnosinaprodajudugoročnihobveznicadržavneblagajneSAD.

KAMATNASTOPANADUGOROČNEOBVEZNICEDRŽAVNEBLAGAJNE(CBT)-1.000.000$;POENI,1/32OD100%3

LifetimeOpenOpen High Low Settle Chg. High Low Int.Jan. 111-08 111-30 110-24 111-24 21 113-28 100-05 393,546Jun 109-26 110-13 109-15 110-12 21 112-15 105-00 37,713Estvol179,387;vilWed159,060;openint431,381,+36Vrednostugovorakojijepredmettrgovineakojiseodnosinadržavneobveznice

izraženeunominalnojvrednostiiznosi100.000$,cenesudateuapoenimaod1.000$,samogućnošćunajmanjepromeneod1/32poena tj. 31,25$, rokomdospećanajmanje15god.isaklauzulomdasenemoguopozvati.Ugovoromjeodređenakamatnastopaod8%.Takođe,jeugovoreno,daakoprilikomispunjenjaugovoradugoročneobveznicenemajuupisanuugovorenukuponskukamatudaseistanadomestikoličinomobveznicakojomseobezbeđujepokrićerazlikeizmeđuobveznicakojeseisporučujuikuponskihobveznicasakamatomod8%.Prematome,prodajaikupovinafjučersanemaistitretmankaokodtrgovineosnovnimfinasijskimistrumentima.Praksafinasijskogtržištauslučajufjučersauvoditerminzauzimanjepozicijeito:

3Mishin,F.(2006),s.312


– pozicijunastranikupca,kojijesaglasandakupiobveznicenadandospećaizakogasekažedajezauzeodugupozicijui,

– pozicijunastraniprodavca,kojiprodaje fjučers ikoji seobavezaoda isporučiobveznicenadandospećaizakogasekažedajezauzeokratkupoziciju.

Dabismoobjasnilikakosetrgujeovomvrstomugovorakadasekupujeiproda-je fjučers za dugoročne obveznice, poći ćemo od pretpostavke da je, recimo 1martatekućegodineprodatjunskiugovorvrednosti100.000$poceniod110$,ukupnevred-nosti110.000$.Prodajomugovoraprodavacseobavezaodakrajemjunakupcuisporučidugoročneobveznicenominalnevrednosti100.000$za110.000$.Kupacsekupovinomdugoročnihobveznicapoceniod110$obavezaodazanominalnuvrednostdugoročnihobveznicaod100.000$krajem juna, tj. rokomdospećaplati110$ (110.000$)kada ihprodavacisporuči.Međutim,akoumeđuvremenukamatnestopenakupljeneobvezniceporastupoistekuugovorakrajemjuna,tj.cenatihobveznicapadnena105$(105.000$za100.000$nominalnuvrednost),kupacugovoraizgubiće5.000$jerjeobvezniceplatio110.000$. amožeda ihprodapo tržišnoj ceni za105.000$.Prodavac,uovoj situacijiprodajom obveznicakupcuza110.000$koje jekupioza105.000$ostvarujedobitod5.000$.

Dabismoobjasnili,štaseutakvojsituaciji,dešavasaprodavcemikupcempoćićemoodčinjenicedaseposleistekarokatj.datumaistekafjučersa,cenaugovorajejednakaceniaktivekojanaosnovuugovoratrebadaseisporuči.Zaštojetotako,videćemo,akopogle-damoštasedešavanadanistekajunskogugovora,kadajecenadugoročnihobaveznicaodređena ugovoromnominalne vrednosti 100.000% iznosila 1o5.000(105$).U slučajudase fjučersproda ispod105$,naprimerza104$, trgovacgamožeodmah kupiti za104.000$preuzmeobvezniceiodmahihprodaza105.000$,čimeneposrednoostvarujeprofitod1.000$.Ostvarivanjeprofitanatajnačinnepodrazumevanikakavrizikpaćesviakterinatržištuhtetidadoćudonjega.Dakle,sviakterinatržištućeželetidakupetakavugovorštoćeneminovnodovestipoporastanjegovecene,naprimer105$kojanedonosivišeprofittećevelikiintereskupcaopasti,tjprestatitražnjazatakvimugovorima.Su-protnoodtoga,akocenafjučersaporasteiznad105$,recimo106$sviprodavcićeželetidaugovorprodajujerdobijaju106.000$naosnovufjučersa,adugoročneobveznicekojetrebadaisporučekupcimaplaćajusamo105.000$itimeostvaruju1.000$profita.Real-izacijatakvogprofitanepodrazumevanikakavrizik,prodavcićetežitidastalnoprodajutakveugovoresvedokcenatihugovoranepadnena105$ikojavišenedonosinikakavprofit.Takosenatržištimafjučersaeliminacijomnerizičnihprofitabilnihprilika,kojajeufinansijskimtransakcijamapoznatakaoarbitraža,garantujedaćecenafjučersanadandospećabiti istovetnaceni aktivekojanaosnovunjega trebada se isporuči.Ponekad,međutim,fjučersisadržeodređeneugovorneodredbeuaktivi,kojedovodedotoga,dasecenaugovoranadannjegovogdospećamalorazlikujeodcenepredviđeneugovoromalisuterazliketolikomaledaseneuzimajuuobzirprilikomanaliza.

Utrgovinskimtransakcijamafjučersimanafinansijskimtršištima,veomalakomožedaseutvrdikojajestranaizdatogposlaprofitirala,odnosnoostvariladobitakiligubitakkadadođedopromenekamatnestope,polazećipritomodčinjenicedajesadanomistekaugovoracenafjučersajednakaceniugovorompredviđeneaktive.Uprimeru,imamaositu-aciju,dajeusledporastakamatnestopecenadugoročnihobveznicanadanistekaugovora,tj. krajem juna iznosila105$, i cena junskog fjučersa zadugoročneobveznice takoćeiznosila105$,daklejednakesu.Pritom,kupackojijeumartukupiougovorza110.000$


ostvariojegubitakzapetpoena,odnosno5.000$(5%na100.000$).Međutim,prodavackojijeumartuprodaofjučersza110.000$,padcenena105$doneomujadobitodpetpoena,odnosno5.000$.

3. Hedžing opertacije pomoću fjučersaKakofinansijaka institucija, uovomslučajukonkretnobanka,koristifinansijske

fjučere na finansijskom tržištu da bi eliminisalamogući kamatni rizik pokazaćemo naprimeru, koji se odnosi na prodaju državnih dugoročnih obveznica sa kojima bankaraspolaže,čijanominalanavrednostiznosi1.000.000$.Pritom,poćićemoodpretpostvkedajebankarecimoumartu2006god.posedovaladugoročnedržavneobvezniceoznake9ś/5034čijajeisporukapredviđenaCBTfjučersomzadugoročnedržavneobveznicečijije rokgodinudana,odnosnorokdospećamarta2007god.Pretpostavimotakođedasekamatnastopanadugoročnedržavneobveznicekojesupredmettrgovanjanećepromenitinitokom2007godiočekujesedaonaiznosi8%,čimeseobezbeđujedasedugoročnedržavneobveznice9s/5034ifjučersprodajuponominalnojvrednosti,tj.obveznicenomi-nalnevrednostiod1.000.000$prodajuponominalnojvrednostiod1.000.000$ifjučersnominalne vrednosti 100.000$ prodaje se za 100.000$. Da bi se prilikom trgovanjafjučersomizbegaokamatnirizikprimenjujeseosnovniprinciphedžinga,odnosnodasedugapozicijadržavnihobveznica9s/5034eliminišekratkompozicijom,tj.prodafjučers.Predmenadžerimabankejavljaseproblemkojiseodnosinatokolikougovoratrebapro-dati?Brojugovorakojitrebaprodatidobijasetakoštosepodeliiznosdateaktivesdolar-skomvrednošćusvakogpojedinačnogugovora.Natajnačinseneposrednoizbegavarizikodpromenevrednostikamatnestope.Načinnakojiseutvrđujebrojpotrebnihugovoramožemoprikazatimatematički,sledećomjednačinom:

BU=VA/VUpričemuje, BU-broj ugovora za hedž VA-vrednost aktive VU- vrednost svakog ugovora

Akopođemoodkonkretnesituacijedaćedugoročnedržavneobveznice9s/5034bitiisporučenenaosnovuugovoraofjučersučijijerokdospećazagodinudanaidaseutomvremenskomperiodukamatnastopanećepromenitinaobveznicekojesupredmettrgov-anja,dakle8%idaseobveznice9s/5034ifjučersprodajuponominalnojvrednosti,kolikobiugovorabankamoraladaprodadabiustartueliminisalakamatnirizikna1.000.000$vrednostiuobveznicama9s/5034kojeposeduje?Koristećiprethodniobrazacdobijamo

BU=1.000.000$:100.000$=10dajepotrebnoprodatidesetfjučersazadugoročneobveznicečimeseneposrednoeliminišekamatnirizik.

Štaćesedeseti,akopretpostavimo,daćesenarednegodineusledporemaćajanafinasijskomtržištu,recimousledinflatorenihporemećajadođedoporastakamatnestopena1o%.

–Vrednostumartu2006godinesa8%kamatnestope1.000.000$–Vrednostumartu2007godinesa10%kamatnestope-832.701.60$–Gubitak167.298,40$


Utakvimprilikimavrednost9s/5034obveznicakojebankaposedujeumartu2006godzbogpromenekamatnestopeopašćena832.701.60$.Gubitakzbogdugepozicijeuslučajuovihdugoročnihobveznicaiznosi167.298,40$.

Umartu2005godkratkapozicija10fjučersaobavezujeisporuku9s/5034državnihobveznicauvrednostiod1.000.000$,kojeumartu2006godimajuvrednost832.701,60$,odnosnovrednost1,000,000$nakonporastakamatnestopena10%.Umomentuprodajeobvaznicakupacseobavezaodaihplati1.000.000$porokudospeća.Utomslučajupro-davacfjučersajeostvariodobitod167.298,40$,tj.:

–Iznoskojikupacfjučersaplaćamarta2006godkojijedogovorenmarta2005god 1,000.000$–Vrednostisporučenihobveznicamarta2006godsakamatnomstopomod10% 832.701,60$DOBIT 167.298,40$Hedžingoperacijajedakleuspešnorealizovana,štoznačidajeneto-dobitnula.

Ovakoizvršenafinasijskaoperacija,tj.hedžingufinasijskojteorijiipraksinazivasemikrohedžkojiobjašnjavakakofinansijskainstitucijazaodređenuvrstuaktivekojomraspolažeeliminišerizikodmogućnostipromenekamatnestope.Poredmikrohedžingafinansijskeinstitucijeprimenjujuidrugitiphedžingapoznatkaomakrohedžingkojiobuhvatace-lokupanfinansijskiportfolioinstitucije.

4. Internacionalizacija trgovine fjučersimaBrzi razvoj tržištafinansijskih fjučersa iostvarenivelikiprofitnaberzamaSAD

tokomdevedesetihgodinauslovilesuvelikointeresovanjeberzadrugihzemalja,takodaje senaLondonskojmeđunarodnojberzifinansijskihugovora trgovalo evrodolarskimugovorima,naTokijskojberzi akcija trgovalo seobveznicima japanskevlade iugovo-rimazaevrojene,na francuskojmeđunarodnoj terminskojberzi trgovalo seugovorimaobveznicafrancuskevladeiuOsakinaberzihartijaodvrednostitrgovaloseugovorimazaindeksNikei225.Tosuugovori,odnosnofjučersisakojimasenajvišetrgujeusvetu.Sveto,ipojavairazvojsistemaelektronsketrgovineGlobexomogućilesurazvojtrgovinefjučersimanaberzamaširomsveta,štojeneminovnodovelodoglobalizacijetržištafin-ansijskihfjučersa.

5. Uspešnost fjučersaFjučersisustandardizovaniugovorikojipredviđajukoličinuosnovnogistrumenta

nakojeseodnose,rokisporuke,minimalnirasponcenaislično,štoomogućujenjihovutrgovinunaberzamafjučersa.Osmišljenisu tako,daomogućavaju rešavanjeproblemalikvidnostiieliminisanjerizika.Usuštini,fjučersiseodlikujusledećimkarakteristikama:

– količinekojeseisporučujusustandardizovanesatačnopreciziranimdatumimaisporuke, što lakše učesnike na tržištu povezuje i time obezbeđuje likvidnost na tomtržištu;

– fjučersima se može opet trgovati nakon kupovine ili prodaje, sve do istekadatumaisporuke;

– isključivosttrgovinesamojednomvrstomdugoročnihdržavnihobveznica;


– isključivost omogućava zamenljivost, odnosno trgovinu nekom, bilo kojomdrugomvrstom,državnomdugoročnomobveznicom,čijijerokdospećadužiod15godinaikojanijeopozvanautomperiodu;

– likvidnosttržištapovećava,poredkontinuiranetrgovinefjučersimaimogućnostzamenljivosti, odnosno, isporuku drugih vrsta dugoročnih obveznica a ne samo jedneugovoreneobveznice.

Poredhedžera,kojikupujuiprodajufjučersiopcioneugovorekakobismanjilirizikodgubitkaprouzrokovanogoscilacijamacenaikojiseupuštajuuterminskotrgovanje,nedabiostvariliprofit,većdabiizbegligubitak,naterminskomtržištuučestvuju:4

– špekulantii– berzanskitrgovci.Razlog da se fjučersima može isporučiti set drugih obveznica leži u činjenici

sprečavanja mogućnosti tzv.stvaranja kornera. Odnosno, izbegavanjem, da neko natržištuvršipritisaknatrgovcekojisuprodaliugovore,otkupomsvihisporučivihhartijaodvrednostidovodećitimeinvestitore,kojisuukratkojpoziciji,unemogućusituacijuobezbeđenjaodrizikaodbilokogdrugog,augovorihobavezujedahartijeodvrednostimorajuisporučitiodređenogdatuma.Utakvojsituacijipostojimogućnostdaseinvestito-rimanametnuvisokecenezahartijeodvrednosti,jer,ihonimorajukupitidabiispuniliobavezeizugovora.Utomslučaju,špekulanti,5natržištuostvarujuogromnudobitnateretinvestitora,kojijeukratkojpozicijiidoživljavavelikegubitke.Mogućnostšpekulacijemože dovesti do suženja tržišta, jer se investitori teže opredeljuju da zauzmu kratkupoziciju,pauciljusprečavanjaraznihmanipulacijaokontrolitržištabrinunadzornior-gani i berze koje kreiraju fjučerse. Pored toga, posao špekulantima na tržištu fjučersaotežavamogućnostisporukerazličitihvrstahartijaodvrednosti,štoihprinuđujedakupevećukoličinuhartijaodvrednostidabiostvarilisvojenamere.Razlogučešćaspekulanatanatržištimafinansijskihfjučersa,proizlaziizmogućnostikojepružatrgovinafjučersima,akojeseodnosenaefektelevridža,brzinitransakcijeimanjetransakcionetroškove.Uzavisnostioddužinedržanjaotvorenihpozicija,natržištufinansijskihfjučersa,spekulantimogudelovatikaoskalperikojibrzozatvarajupoziciju,kaodnevnitrgovcikojizatvara-jupozicijuikaopozicionitrgovcikojidužezadržavajuotvorenupoziciju.Spekulativnakomponenta i njegova neutralizacija na tržištu fjučersa, ima posebne karakteristike zasvakuvrstufjučersa.

6. Organizacija tržišta fjučersaFjučerjeposvojojsuštinipravniugovorkojinosipravaiobavezekakozakupca,

takoizaprodavca.Kupacfjučersugovoraimapravonaaktivukojajeugovorenafjučersomiobavezudaplatiaktivu.Okoizvršavanjaobavezastaraseklirinškakuća.6Klirinškakućaseovdepojavljujekaozaštita ikupca iprodavcau fjučersugovoru,garantujućikupcuisporukuaktiveiplaćanjeprodavcu,ito:

4Ostojić,S.(2001),S.1315 Špekulant preuzima rizik na tržištu, kupovinom fjučersa sa ciljem da koristeći dnevne

oscilacijecenafinansijskihistrumenataostvaridobit.Popraviluonineposedujuosnovnifinansijskiistrumentiimajukratkutržišnupozicijupritomprodajućionoštoneposeduje.

6Grupaautora,Berzanskipojmovnik,Berza,novembar1992.S-23preuzetodZdravković,D.iautori(1998),S.547


– Sistemommargina– Sistemomdnevnogprilagođavanja– Sistemomkorigovanjamarginakupcaiprodavca7

Prematome,kupaciprodavacmeđusobnonesklapajudirektnougovorofjučersima,već za njih to radi klirniška kuća koja je povezana sa berzom fjučersa.Time, kupac iprodavacizbegavajuobostranirizikusledfinansijskogbonitetailipouzdanostijednogilidrugog,svedotledokjeklirinškakućafinansijskistabilna.

Dabise,obezbedilasigurnostispunjenjaugovornihobavezaistabilnostklirniškekuće,odnosnoizbegleeventualnevelikeoscilacijecenauvremenskomperioduvaženjafjučersugovora,akojemogudovestidovelikihgubitakajednogodaktera,kupciiprodav-ciradiobezbeđenjauobavezisudanasvojeračunekodklirniškekućeuplatedepozit,kojisenazivainicijalnommarginom.Time,marginapostajeposebanoblikgarancije.Početnaminimalnamarginakodkliringaiznosiizmeđu2-10%odvrednosti.Tokomtrajanjaugo-voranovčaniiznosmargineseprilagođavakretanjuceneugovora.Taprilagođavanjasupoznatakaotržišna,odnosnodnevnaprilagođavanja.Toznači,dasenakrajusvakograd-nogdana,uzavisnostiodpromeneucenifjučersadodajeilioduzimasaračunamargine.Akocenaugovorasmanjiiznosmarginekojujeučesnikdeponovao,onjedužandarazlikudoplati,akojepakpovećava,onjeovlašćendarazlikuprihoduje.Nivokojidostignekre-tanjecenaakojipovlačizasobomobavezudoplateilipravonaisplatunazivasemarginaodržavanja.8

Nafinansijskomtržištu,većinaprodavcadanomistekaugovoraneisporučujuugo-vorenuaktivu,jerimumestoisporuke,fjučersomogućavakompenzacijukupovinomugo-vora.Natajnačin,prodavacistovremenozauzimaikratkuidugupoziciju,onpraktičnosamsebi trebada isporučifinansijski istrument.Utakvoj situacijipropisidozvoljavajuponištenjeobaugovora.Timese,smanjujutransakcionitroškoviizbegavanjemtroškovafizičkeisporuke.

ZaključakTržište finansijskih fjučersa, nastalo je kao rezultat inventivnosti finansijskih

menadžerakrajemprošlogveka,usledsvevećihproblemanaplateplasiranihfinansijskihsredstava,saciljemzaštiteodrizikaiobezbeđenjelikvidnosti.

Finansijskifjučersjeterminskiugovorkojimsetrgujenaterminskojberzi,definisanstandardnomformompropisaneodstraneberze.Ugovorfinasijskihfjučerasadržiobav-ezudasekupiiliprodaaktivaodređenogfinansijskogistrumentapounapredutvrđenojceninadanzaključenjaugovora.Naterminskojberzi,finansijskifjučersugovorijavljajuseutriosnovnaoblika:kamatni,devizniiindeksni.Unjihovojosnovisenalazefinansijskiinstrumentideviznikurseviiberzanskiindeksi

Nafinansijskomtržištu,državneobvezniceidrugifinansijskiistrumentisfiksnomkamatnomstopom,težeosciliranjukojejeinverznopromenamakamatnestope,pasuzbogtoga,ceneovihfinansijskihistrumenatačestoizloženerizikupromenakamatnestope.Uzpretpostavku,dasesviostalielementiugovoraostanunepromenjeni,promenakamatnestopeuticaćenapromenuceneobveznica, i to,akosekamatnastopapovećasmanjićesevrednostobveznicaiobratno.Utomslučaju,investitorpribegavazamenisvogport-

7Zdravković,D.iAutori,(1998),s.5478Vasiljević,B.82006)s.266


folijahartijeodvrednostiukoristdržavnihobveznica, zaključivanjem fjučersugovoranadržavneobveznice,štomuomogućavasmanjenjerizika,odnosnominimiziranjegu-bitkanauloženikapital.Investitorimaidrugimučesnicimanaberzi,trgovinafjučersimaomogućava hedž, odsnosno,mogućnost da se samanjim rizikom upuste u finansijsketransakcije,smanjujućitimesopstvenuizloženostrizikuiprenosrizikanadrugog.Principhedžingasebaziranasmanjenje,odnosnoeliminisanjerizikakojinastajefinasijskimtran-sakcijamaeliminisanjemdugepozicijedodatnomkratkompozicijomilipakeliminisan-jemkratkepozicijedodatnomdugompozicijom.

Naterminskimberzamaučesniciutrgovinifjučersimamogutrgovatizasvoj(speku-lativnakomponenta)iliračunkomintenta.Usuštini,trgovinafjučersimaseodvijaputemkliringa,kojinasebepruzimaobavezuispunjenjaugovora,obezbeđenjempolaganjade-pozitaodstraneučesnikautrgovini,kaoposebanoblikgarancijetzvmargina.Minimalnapočetnamarginasetokomtrajanjaugovoraprilagođavakretanjucena,primenomposebneprocedurepoznatekaopodešavanjetržištu.

Faktički, kupovinom i prodajom fjučers ugovora investitor kompenzuje gubitakkojimožedaostvarinafinasijskomtržištu.Znači,dafjučersugovorispadajuufinansijskederivate,kojisupoobimuidinamicinajvećisegmenttržištaderivata,odnosnoizvedenifinansijskiistrumenti,jersenjihovacenaizvodiizceneosnovnihhartijaodvrednostikojajepredmetfjučerstrgovine.

LITERATURA

1. Mishkin,F.(2006),Monetarnaekonomija,bankarstvoifinansijskatržišta,Datasta-tus,Beograd

2. Ostojić,S.(2001),Implementacijatržištakapitala,NoviSad3. Vasiljević,B.(2006),Osnovifinansijskogtržišta,Zavet,Beograd4. Zdravković,D.iautori,(1998),Finansijskatržištaiberze,Ekonomskifakultet,Niš


EKONOMSKA ŠPIJUNAŽA – MOTIVI I METODE

Sadržaj

Poslovnašpijunažakaonovaekonomskadisciplina,iakonegdezanemarena

anegdeomražena,zauzimaznačajnomestouodnosimameđudržavama i

vodećimtransnacionalnimkompanijama.

Poslovna špijunaža jeu suštiniprocespretvaranjapodataka iz informacija

uznanje.Osnovnismisaoposlovnešpijunažejedasesteknekomparativna

prednostuodnosunakonkurenciju,zbogčegaipostoji„sivazona“između

takvogprikupljanjaposlovnihpodatakaiekonomskešpijunaže.USrbijise

zarazlikuoddrugihdržavautranziciji,oticanjevažnihsaznanjaiinformacija

jošuvekne smatravelikomštetom.Čak ikada sedogodi slučajposlovne

špijunaže,kodnassetoapsolutnonegira.Štaviše,idesedotledaseoticanje

veomavažnihposlovnihinformacijainesmatranekomvećomštetom.Jer,

kakoobjašnjavajutonisupare,opipljivpredmetilinekomaterijalnodobro–

mašina.Zarazlikuodtakvognašeggotovoneodgovornogodnosa,svetkao

i zemlje u našemokruženju, tomepridaju veomaveliku pažnju, izdvajaju

novaciobučavajuljude. Ključne reči: Poslovna špijunaža, ekonomska špijunaža, konkurencija, tržište, ekonomske informacije, proizvodne informacije, poslovna tajna, zaštita informacija.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrVidakRadovićSpoljnotrgovinski Fakultet, Univerzitet Privredna Akademija – Novi Sad


BUSINESS ESPIONAGE – MOTIVE AND METHODES

AbstractBusiness espionage, likeaneweconomydiscipline, somewhereunvalued,somewherehateful,precedeimportantplaceinrelationsbetweenstatesandguidenationalcompany.Businessespionageisprocessof transformingdata inknowledge.PrimarysenseofBusinessespionageistoconcoursecomparingofconcurrence,andbecauseof thatexisted“gray-zone”betweendataacquisitionandbusinessespionage.In contrast to Serbia, of others countries in transition, outlet of importantinformation’sarenotbigworse.Andevenifiodinecasebusinessespionage,inSerbia that’s just absolutelynegation.What’smore, outlet of importantinformation’sisnotsuchabigworse.Those,howthereexplained,that’snotmoney,sensibleobjectorsamemateriallywell–machine.Unlikeofour irresponsibly relation,worldandcountries inourambience,renderitverycarefulness,assignmoneyandtutoredpeople.

Key words: Business espionage, economy espionage, concurrence, mar-ket, economy informations, products informations, business secret, saving informations.

1. UvodUvremevelikekonkurencijeistalnihinovacija,posedovanjepraveinformacijeu

pravovremeosiguravakompanijivodećipoložajnatržištuistvaraodrživukonkurentskuprednost. Sa ciljem održavanja i povećavanja tržišnog učešća, kao i profita, otvara seimogućnost stvaranja velike baze podataka.Bitno je u pravovremeotkriti šta i kakokonkurenti rade ištaplanirajuubudućnostidarade.Utusvrhupribegavaseekonom-skoj(industrijskoj)špijunaži.Ekonomska(industrijska)špijunažapredstavljaskupdobroplaniranihiveomastručnoizvedenihaktivnostiuciljupribavljanjapoverljivihekonom-skihinformacija,kojesuodkoristizaposlovneprojektefirmeilizaštituekonomskihinte-resasvojedržave.Razlogjeopravdanijednostavan.Ekonomskašpijunažastvaramnogomanjetroškovenegoštojepotrebnozaulaganjeusektoristraživanjairazvoja,štedinaupošljavanju specijalizovanih stručnihkadrova i smanjuje tehnološki jazuodnosunakonkurenciju.

Suštinaposlovnešpijunažejeprocespretvaranjapodatakaizinformacijauznan-je.Glavnicilj poslovnešpijunaže jedase steknekomparativnaprednostuodnosunakonkurenciju,zbogčegaipostoji„sivazona“izmeđutakvogprikupljanjaposlovnihpo-datakaiekonomskešpijunaže.

Idejnitvoracpojmaposlovnašpijunaža,StevanDedijer,smatradovođenjeuvezuprikupljenihinformacijaipredviđanjaizuzetnovažnim,audanašnjedobainformacijaimogućnostipristupasvimpodacimavažnojeiznatiupotrebitiprikupljeneinformacije1.Zatofirme,koježelebitikonkurentne,prikupljeneinformacijepomnoobrađujuianaliz-

1Vidi,Izvor:http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=137&clanak=19


iraju.Dedijerkažedaje1960.godineusvetunaposlovnušpijunažuotpadalo25odstouk-upnihšpijunskihoperacija,a60odstonavojno-obaveštajnedelatnosti.Već1990.godinevojnašpijunažačinilaje15odsto,aposlovna60odstoukupnihobaveštajnihoperacija.

2. Pojam ekonomske špijunaže

Premaodređenimsaznanjima, iskustvima i analizamaposlovna špijunaža jezbirveomadelikatnih,planiranihistručnoizvedenihaktivnostizaradpribavljanjapoverljivihinformacijaodkoristizaposlovneprojektesopstvenogpreduzeća,organizacijeilidržaveilizazaštituposlovnihinteresaistih.Onatakođepredstavljasastavnideoposlovaekonom-sko-diplomatskihservisauciljuproučavanjaposlovnestrategijekonkurentskihfirmiilidržava,novihposlovnihprojekata,planovaiistraživanjanovihproizvodailinastupanastranomtržištu,nadvladavanjekonkurenataupotrazizanovimtržištimailiunadmetanjuzanoveposloveisuzbijanjukonkurencijenasvetskomtržištu.Ekonomskailiindustrijskašpijunažaznačinelegalnoprikupljanjeekonomskih iposlovnihpodataka i informacija,kojekonkurentskefirmečuvajuutajnosti.Utusvrhukoristeseraznemetode,kaoštosuzapošljavanjesvojihljudiukonkurentskimkompanijama,angažovanjespecijalizovanihagencija,korišćenjediplomatskihpredstavnikauinostranimzemljamagdekompanijaimaposlovneintereseitd.Krajnjiciljsvakefirmekojapočinjeekonomskušpijunažujestedadođedoposlovnetajne.

2.1. Poslovna tajnaU suštini, poslovna tajna je kao skup informacija i podataka čije saopštavanje

trećem licumoženaneti štetuposlovnim interesima iposlovnomugledukompanije.Upraksi, najčešće se kao poslovne tajne sreću originalni proizvodni postupci, nove teh-nologije,sastojcispecifičnihproizvoda,poslovniugovorisaklijentimainjihovsadržaj,know-how, sastav i kvalitetmenadžmenta. Značajan vid poslovne tajne je proizvodnatajna.Proizvodnatajnapodrazumevasvakušemu,formulu,izumiliinformacijukojaseprimenjujeuposlovanjuitimestičekonkurentskaprednostnadkompanijamaizistihilisličnihdelatnostikojeihneznajuineprimenjuju.Svizaposleniukompanijidužnisudačuvajuposlovnutajnuzavremeradnogodnosaukompanijiiposlenjegovogprestanka.Poslovna tajnasemožeotkriti samonaopravdanizahtevovlašćenihosoba inadležnihorganaitomoguuraditiosobekojesuovlašćeneopštimaktimapreduzeća.Poslovnatajnaseodređujeopštimaktima iodređenimpropisimapreduzeća, i sa sobomnosikrivičnuodgovornostuslučajuodavanja.

2.2. Informatička podrškaTimovizaposlovnušpijunažupodrazumevajuinformatičku(isvakudrugu)oprem-

ljenost(rast tržišta informacijazavisi iodulaganjadržaveuinformatičkutehnologiju).Tako jenaprimer,uSrbiji u toku2001.ukupnavrednost isporučenih informacijabila500.000dolara,auZapadnojEvropibilaje,uistovreme,uvrednosti1,25milijardidola-ra.Softverizaposlovnušpijunažu,kojisusenudilinatržištudo2005.godine,sadržavalisumatičnepodatkefirmiod1996.do2003.godine,ugovorneuslovekupaca,prodajnecenovnike,podatkeodobavljačimaikupcima,ozalihamaiprometurobe,kaoipodatkeoplanuprodajeizalihama.Nasuprottome,podaciizoperativnebazesadržeknjigovodstvo


roba,fakturisanjeifinansijskorukovodstvo.Natajnačinomogućenajesadržajnaanalizaprodaje,distribucijeilogistikeitouciljupoboljšanjasastavaplanova,kaoianalizestanjazaliha.

3. Ekonomska špijunaža kroz istoriju

Ekonomskašpijunažavodiporekloizvojnešpijunaže.Špijuniranjejezabeleženojoš1500godinepren.e.kadajeMojsijeodabrao12špijunaiposlaoihudruguzemljusazadatkomdarazgledajuzemlju,naroddalijejakilislab,kolikoihima,dalisudobriilizli,kakvisugradovidalisuutvrđeniiline(poStaromzavetu,Biblija).

Ljudisuseoduvekbavilikrađomtuđih tajni, ideja ipronalazaka. Istorija jeza-beležilapunotakvihprimera,amićemonavestisamoneke.Takoje,pojednojlegendi,nekakineskaprincezau15.vekunapustilasvojuotadžbinusakapomodcvećanaglavi.Ucvećusubilesakrivenečaureodsvilenebube.Tujetajnuodnelakaopoklonsvomdra-gomprincuuIndijuitakojeIndijapočeladaproizvodisvilukrađomčaurasvilenebubeuKini.Ili,VizantijskicarJustinijanjeu6.vekuposlaosirijskemonaheuKinu,kojisumudonelisvilenebubeušupljinamabambusovihštapova,kojimasusepoštapali.Ili,tajnatvrdogkineskogporcelanaječuvanauKonisvedo17.veka.TadajejezuitskisveštenikD’Antrekoluspeodauđeukineskecarske radionice,upozna tehnologijuproizvodnje,ukradeizvesnekoličinekaolinaiprenesejeuZapadnuEvropu.TakojeuEvropipočelaproizvodnjatvrdogkineskogporcelana.Velikiusponratneasamimtimiindustrijskešpi-junažepočinjedolaskomHitleranavlastistvaranjemnacističkeNemačke.Primenjivalosenačelo«totalnešpijunaže»kojeglasi:Nema podatka koji nije važan, nema mesta koje nije interesantno i za špijuna su sposobni svi deca, odrasli, vojnici, seljaci, intelektualci. Posledrugog svetskog ratadolazidousavršavanja industrijske špijunaže.U ilegalnomistraživanjukonkurentskihaktivnostinametisuvisoketehnologije,industrijanaoružan-ja, elektronika, informacione tehnologije, farmacija, svemirski programi, automobilskaindustrijaitd.

4. MotiviMotivkojim seodređenakompanijavodikadakrećeu industrijsku špijunažu je

doćidobilokojeinformacije(informacijajemoć)kojaćepomoćikompanijidaostvarisvojeciljeve.Ciljmožebitikreiranjenovogproizvodailiimitacija,razvojnovetehnologi-je,povećanjetržišnogučešća,povećanjekonkurentskeprednostiitd.Kompanijeidudotemeredaciljanoismišljenoulazeubazupodatakakonkurentskekompanijesaciljemdajojnanesuodređenuštetuuposlovanju.

Mestanakojimasemogunaćiinformacijeinteresantneekonomskimšpijunimasusledeća:–Formalnidokumenti (strategijskiplanovi, izveštaji, specifikacijeproizvoda iproizvodnihprocesa,radnipapiri,tehničkadokumentacija)

–Skice(Smatrasedajeposleizradeformalnogdokumentaskicanevažnaibez-vredna.Međutim, informacijekojesenalazenaskicamasuodznačaja i toekonomskišpijuniznaju)

–Nevažnikomadićipapira(računi,putnekarte,salveteisl.naizgleddelujunevažnoibezazlenoaliipakmogupomoćiuodređivanjudaljegtokaakcijekonkurenata)

–Internakorespondencija(zapisnicisasastanka,odluke,rešenja,bilteniisl.pre-punisudetaljaoposlovanjukompanijeibudućimnamerama)


–Državneustanove(Zavodizastatistiku,Zavodizapatente,poslovnaudruženjaidrugo,sakupljajuodpreduzećarazneinformacijekojemogubitiinteresantneekonoms-kimšpijunima)

–Javniservisi(velikiizvoriinformacijasudnevneinedeljnenovine,specijalizo-vaničasopisi,Internet)

– Formalni sastanci (kompanije u određenim periodima organizuju sastanke sasvojimzaposlenima,gdeosimdnevnogredaimaidrugihmaterijalakojimogudoćidokonkurenata)

–Neformalnisastanci(zaposlenisesastajuposleradnogvremenairaspravljajuoposluurestoranu,kafiću,prekotelefonaisl.

Kompanijeseudanašnjimuslovimatržišnogprivređivanjaiekspanzivnekonkuren-cijemorajusuočitisarizikom,tj.morajushvatitiopasnostodekonomskešpijunažedabimoglepreduzetiodređenemerezazaštitusvojihvažnihpodatakaod«slučajnihposeti-laca»tj.špijuna.

Opasnostkompanijimogupredstavljatipojedinci,organizacija,događaj,okolnostiitd.Najznačajnijepotencijalneopasnostizakompanijusu:

–lošaobukakadrova–licakojasvakodnevnodolazeukompaniju(tzv.insajderi)–konkurentskekompanije–straneobaveštajneslužbe–organizovanikriminal–«sitni»kriminal–terorizam–dobavljači–potrošači–novinari–prirodnekatastrofe.Slaboobezbeđenjekompanije.Razlikujemočetirikategorije:1.Operativne (propusti u poslovanju, slučajne greške zaposlenih, način davanja

informacija,upotrebaInterneta,telefona,faksaitd.)

2.Fizičke(slabaobučenostljudiizobezbeđenja,nepostojanjeulazno/izlaznekon-trole,neurednistolovi,računaribezšifri,nezaključanekancelarijeitd.)

3.Kadrovske(propustiprizapošljavanjunovihkadrovaobrazovanje,iskustvo,ličniproblemiitd.)

4.Tehničke(nezaštićenabazapodatakauračunarima,prenospodataka,prisluškivanjetelefonaisl.)


5. Informacija kao cilj ekonomske špijunaže Informacijekojepredstavljaju interesprisakupljanju ianalizipodatakau

ekonomskojšpijunaži2:a)Informacijekomercijalnesadržine:–podaciokonkurenciji,njihoveslabestrane;–podaciodobavljačima;–podaciotržištu;–uslovifinansijskogposlovanja;–tehnološko-proizvodnetajne;–merekojepreduzimakonkurencijapremasvojimprotivnicima;–podaciopotencijalnimpartnerima,proveranjihovogpoštenja;–informacijaomestučuvanjatereta,vremenuimaršrutiprevoza;–otkrivanjeosetljivihodnosameđusaradnicima;otkrivanjelicapogodnihzavrbo-

vanjeputemotkupa,uceneilinadruginačin;–vezeimogućnostirukovodstva;–utvrdjivanjekrugastalnihposetilaca.b)Informacijeličneprirode:–izvoriprihoda;– pravi odnosi prema ovim ili onimdruštvenimdogadjajima, prema vladajućim

strukturama;–načinličnogživotarukovodiocaičlanovanjegoveporodice;–rasporedimestasusreta–poslovnihiličnih;–podacioveličinifinansijskogblagostanja;–informacijaoljudskimslabostima;–opasnesklonosti;–štetnaseksualnaorijentacija;–podacioprijateljima,prijateljicama,mestimaodmora,putanjamakretanja;–informacijeomestimačuvanjadragocenosti;–adresaprebivališta;–bračnaneverstva;–problemiizmedjuroditeljaidece.Preventivnemerezaštitekompanije,4kategorije:1.Operativnemere(upoznavanjezaposlenihsapostojanjempretnjiinjihovaobuka;

klasifikovanjeinformacijanaonekojesu«poverljive»;strogauputstvaoinformacijamakojesemoguiznositiujavnost,posektorimaPR,Marketing,Prodaja;izveštajioosobamasakojimasestupaukontaktiproverabonitetapotencijalnihposlovnihpartnera;odvojenetelefonskelinijezavažneposlovnerazgovoreitd.);

2 Vidi, http://megatrender.blog.co.yu/blog/megatrender/megatrender- 2/2007/09/07/dimen-

zije-ekonomske-spijunaze2


2.Fizičkemere(svakodnevnozaključavanjekancelarija,stolova;instaliranješifrinavažnimračunarima(serverima);postavljanjevideouređaja;zapošljavanjedobroobučenihljudizaposaoobezbeđenja);

3.Kadrovskemere(proveradiplomeoobrazovanju;proverapostojanjapolicijskogdosijea;uvođenjepolaganjapsiho-testova;uvođenjeintervjuasazaposlenima;kategori-zacijazaposlenihjernemogusviimatipristupvažniminformacijama);

4.Tehničkemere(instalacijaantivirusprograma;kontrolapristupaprogramimairačunarima;izborpouzdanogpartnerazaservisiranjeračunarskihmreža).

6. Ekonomska špijunaža u SrbijiOticanjevažnihsaznanjaiinformacijajošuveknesmatravelikomštetomuSrbiji.

Bezobziranaevidentantehnološkizaostatak,nijetačnodauprivrediSrbijenepostojeveomainteresantneinformacijezanašekonkurente,aliminjihovomčuvanjuposvećujemoveomamalopažnje.Čakikadasedogodislučajposlovnešpijunaže,kodnasse toap-solutnoignorišeilinegira.Štaviše,otkrivanjeveomavažnihposlovnihinformacijainesmatranekomvećomštetom.Jer,kakoobjašnjavajutonisupare,opipljivpredmetilinekomaterijalnodobro–mašina.Zarazlikuodtakvognašeggotovoneodgovornogodnosa,svetkaoizemljeunašemokruženju,tomepridajuveomavelikupažnju,izdvajajunovaciobučavajuljude.Istotako,informacijeoljudima,njihovimznanjimaipotencijalimajesuimovinavrednazlata.Zainformacijesemnogiotimaju,anamatačinjenicakaodaništaneznači.Kodnasje,jošuvek,gotovonormalnastvardanekoodvrhunskihstručnjakailimenadžerapređeizjednenadrugu,konkurentskufirmu,domaćuiličakstranuidanastavidasebaviposlomkojimseiprebavio,kaodaseništanijedogodilo.Umnogimrazvijen-imdržavamatakvomstručnjakuilimenadžerubiminimumdvegodinebilozabranjenodaobavljasličneposlove,dabisenatajnačinsačuvalanjegovavažnasaznanjaopreduzećuizkogajeotišao.

Dasveovonijepukaapstrakcijaidajezaštitapodatakaiinformacijasvakodnev-naiživotnapotrebaukazujeitodajekodnasujekurestruktuiranjevelikihprivrednihsistemaiodvajanjesuštinskihodpratećihdelatnosti,kaouvodusutrašnjuprivatizaciju.Tiprocesisuposebnointeresantnizabudućepartnereiučesnikeutomposlu,aliidobraprilikazavelikeprevare–nenamenskotrošenjepara,finansijskeidrugepronevere.Sr-bija, izlazećipolakoizekonomskekrize,postajeveomainteresantnopodručjezarazneposlovneopservacije,pajeposlovnašpijunažaintenzivna(strancinasboljepoznajunegomisamisebe),imajusvepotrebneinformacijeonašimpreduzećimaikreirajustrategijuipolitikunametanjauslova,dovodećisebeisvojevlasnikeudobrustartnupozicijukodkupovinepreduzećauzveomapovoljneuslove,jerplaćajusamood10do20odstonji-hovepravevrednosti.Osimlošeklime iukupneatmosfereprivrednogkriminala,uSr-bijinepostojestručnjaci,kojibisesuprotstaviliekonomskojšpijunaži,delujućinajprepreventivno, a potom i operativno.Čak se internakontrola i interna revizija (uokvirusamefirme)unašimbankamaijavnimpreduzećimatekpojavljuju,alijošuveksaslabimrezultatima.Usuštini,teškojeuopštenaćiiobučitiljudekojibisevisokostručnobavilisamosprečavanjem„pranja“novca,antikorporacijskimmerama,sajber(kompjuterskim)kriminalom,mešetarenjeminformacijamaisl.Tosuveomauskespecijalnostiiposebnaznanjakojimasekodnasbavimalibrojljudi,anidruštvose,nažalost,netrudimnogodaihobuči,angažujeiadekvatnoplati.


7. Ekonomska špijunaža u industrijski razvijenim zemljamaZarazlikuodnašegpristupaovojproblematici,upojedinimindustrijskirazvijenim

državamavećsepristupiloorganizovanomobučavanjukadrazaveomasloženeiriskantnefunkcijeekonomskogdiplomate.Međuprvimasu touradiliJapanci iFrancuzi,kojisuprviusvetu1997.godineosnovaliŠkoluzaekonomskoratovanje,tzv.grupeESLSCA,dokJapancisvojuelituzaekonomskudiplomatijuobučavajuuokviru„Macušitaškolezabiznisimenadžment“jošodsredineosamdesetihgodina.

JapanZaostvarenjejedinstvenognacionalnogcilja–osvajanjesvetskogtržišta,Japanci

sumobilisalisvesnagepolitike,ekonomijeidruštva.TežišteiglavnesektorečineMITI,uokvirukojihjegrupisanonekolikoministarstava:međunarodnetrgovine,industrije,fin-ansija,spoljnihposlovaionoštonaZapaduspadapodministarstvounutrašnjihposlova.UMITIspadajuidržavneiparadržavneagencijekao„Jetro“(japanskaspoljnotrgovinskaorganizacija), trgovinskadruštvanazvana „ŠogoSoša“u koje ulazevelike kompanije,poput„Micubišija“i„Mitsuija“.Tometrebapridodatijošdesetakgrupacijakompanija,asocijacija, federacijaposlodavaca, sindikata.Nisu izostavljenenidržavneobaveštajneslužbe,kaonipolitičari.Izmeđusvihnjihrazvilesusevišestrukedirektnevezesosnovnimciljemstalnogekonomskograzvoja,dabiJapanpostaosvetskatrgovinska,industrijskaitehnološka sila.Za ostvarivanje takvog cilja neophodne su visokoobrazovne ustanove.Većnavedena„Macušitaškolazabiznisimenadžmentjednajeodvodećih,itonesamouJapanu.Jedinikriterijumzaizborkandidatajesposobnost,znanjeiingenioznost,aštoimotvaraulazakubiznisipolitičkuelituJapana.Predavačisuimnajboljidomaćiistranistručnjaci,odekonomijeipolitičkihnauka,doupoznavanjespecifičnostivodećihjapan-skih takmaca u strategiji ovladavanja svetskim tržištem. Sastavni deo njihovih naporajestetemeljnopripremanjezakorišćenjesvihraspoloživihtehnikairesursa,odnosnoin-strumenataimehanizama,zaekonomskuiposlovnušpijunažunjihovihkonkurenatanasvečetiristranesveta.EkonomskamrežaJapanakombinujebrojnekanaleznanja,atoseposebnoodnosinaindustrijuibanke.Japancidugoročnoizgrađujusvojustrategiju,kojaihobavezujedaneprestanoširepoljesvojihznanjaokulturidržavameta,njihovognačinaživota,potrebatamošnjihpotrošačaikretanjanasvetskomtržištu.

Francuska Francuskatakođeimasličankonceptpostepenubrigedržavezauspešnostnacio-

nalne ekonomije, državne i privatne podjednako.U domenu odbrane od ekonomske iposlovnešpijunažeodstranekonkurencije,Francuzipreporučujuvelikuautonomijukom-panijauodlučivanjuoupravljanjuekonomskimodlukamana tomplanu.Samadržavaneutičenakompanijeunastojanjudaostvaremaksimalniprofit,aliimsavetujestvaran-je zajedničkihmreža informisanja kako bi saznalimenadžerske odluke konkurencije iuspešnosačuvalidelove tržišta, a istovremenoosvojilinova i takozaštitili ekonomskuosnovusvojihpreduzeća.TojebioosnovniciljosnivanjaŠkolezaekonomskoratovanje,gdesupredavačizaekonomsko-obaveštajniradiskusnigeneralifrancuskecivilneivojneobaveštajneslužbe–DGSEiDSST.


8. ZaključakObaveštajnaaktivnost,kaonezaobilaznakarikauodlučivanjukodprivrednihsub-

jekata,javljasekaoključnooružjeuostvarivanjuposlovnestrategijedelovanjemupot-punolegalnimokvirima.Razvojobaveštajno-bezbednosnihaktivnostinalazimouprivrediJapanapodokriljemMinistarstvazaspoljnu trgovinu i industriju (MITI) iuNacional-nojspoljnotrgovinskojagenciji (JETRO),uŠvedskojpodtehničkimatašeom(STATT),uSjedinjenimDržavamapodNEC-om,uFrancuskojINTELCOM-om...Osimvladinihagencija,isamiprivrednisubjekti,nateranipovećanomkonkurencijomistrahomzasvojopstanak na tržištu, osnivaju odeljenja koja se bave obaveštajnim i bezbednosnim ak-tivnostima.Kodnasu javnostinemanikakvog tragarazmišljanjaoovakvojaktivnosti.Strategijapreživljavanjaiekonomskeekspanzijejednogmalognaroda(države)nemožesepripisativeličininjeneoružanesile,brojnostipopulacijeiveličiniteritorije,većsavršenojorganizovanosti njenih obaveštajno-bezbednosnih službi, kao baze ekonomskih, diplo-matskihivojnihaktivnosti.NeophodnojedasenanajvišemdržavnomnivoupodstakneizgradnjanacionalnogpristupaobaveštajnimibezbednosnimsposobnostimaSrbije,kaotemeljakonkurentnostiiopstankasrpskeprivrede.AkoželimouEvropskuuniju,ondajezadatakSrbijedasvojenaučne,ekonomske,tehnološkeiprivredneaktivnostiprilagoditrendovimaEvropskeunije.

Sređenipolitičkiodnosiiprivredninapredakznačajnisučiniocikakounutrašnje,takoispoljašnjestabilnosti,a timeibezbednosti.Onisupretpostavkazaodgovarajućaneposrednaulaganja,aosnovniprivrednistandardivažnisukriterijumizaprimanjenovihčlanovauEvropskuuniju.Privrednustabilnostznačajnoodređujusvetskičinioci– iuzajedničkojigrijakihTNKidrugihorganizacijameđudržavama.

Zatounutrašnjastabilnostibezbednost,jednostranoshvaćene,jesustanještomanjeugroženostidržaveprotivdržavnimdelatnostima.Zasvakuvladuunutrašnjabezbednostjednajeodglavnihoblastipolitike,kojasevišenemožeposmatratijednostrano.Štaviše,veoma brzo postaje jasna povezanost i zavisnost unutrašnje bezbednosti države odprivredne,finansijskeisocijalnebezbednosti.Unutrašnjabezbednostdanasimaisvevećumeđunarodnudimenziju.Moglobisetvrditidaunutrašnjubezbednostznačajnoodređujeta međunarodna dimenzija. Glavne odrednice za to su uvoz kriminala, međunarodnetrgovinenarkoticimailjudima,imeđunarodniterorizam.Organizovanikriminaljeglav-ni izazovunutrašnjebezbednosti.Globalizacija i informatičkodobastvorilisu takorećisvetsko tržište kriminala. Zato je za borbu protiv organizovanog kriminala neophodnadelotvornameđunarodnasaradnja.Sličnajesituacijaikadajerečoglobalnomratuprotivterorizma,koganekiautoriocennjujukaopolitičkimitkoji jepropagiranzapostizanjesvetske hegemonijeSjedinjenihDržava.Kada je snažni industrijski i tehnički razvitakobuhvationizzemaljausvetu,kadajenatržišteizbacivanvišakproizvoda,kadajeizfab-rikadnevnoizlazilonastotinehiljadaraznogoruđa,oružja,mašinaimilionatonarobe,ipočelaborbazaosvajanjetržišta,ekonomskašpijunažajepočeladapostajesveznačajnijifaktorusklopucelokupneobaveštajnedelatnostinekedržave.Ekonomskašpijunažaje,kao i svidrugioblici špijunaže,bilaprvenstvenoodređenapotrebamavojnešpijunaže.Trebalojeutvrditikolikoikakvogoružjaproizvodijednafabrika,kolikobrodovaiavionaidrugeopreme.Pored toga je trebalodoćidonacrta iplanovanovihvrstaoružjakojeposeduje strana zemlja, do novihmašina kojima se to oružje proizvodi, da bi i sopst-venazemljamogladaproizvodiistotakvooružje...Takojenastalajednaodnajraširenijihšpijunskihdelatnostiusvetu,kojajesvakimdanomsvevišeobogaćivalasvojusadržinuradanovimzadacima,teproširivalasvojudelatnostipostalatolikomasovna,danijevišepredstavljalasamovažnopitanjedelatnostiobaveštajneslužbejednezemlje,negoijedne


fabrike, kompanije, stručnih i poslovnih udruženja i organizacija u jednoj državi.Doksusviostalioblicišpijunaže(politička,vojnaitd.)rezultatdelatnostiobaveštajnihorga-nizacijajednedržave,ekonomskaiposlovnašpijunažapoprimilesuielementeprivatnešpijunaže. Fabrike, kompanije, udruženja, bilo da su privatno vlasništvo, bilo da su udržavnim rukama, svakona svompodručju i uokviru svoje specijalnostiosniva svojuslužbuzaprikupljanjepodatakaoproizvodnji,planovimaproizvodnjenovihproizvoda,cenama,istupimanadomaćemisvetskomtržištuistovrsnihpreduzeća.Čvrstapovezanostimeđuzavisnostprivredesvihzemaljausvetu,konkurencijakojastojiiznadsvegatoga,uslovilisuirazvitakekonomskeiposlovnešpijunažedoneverovatnihrazmera.Iznadsvihtihdelatnostistajalajeobaveštajnaslužba,kojajeisvojuaktivnostiaktivnostdrugihinsti-tucijausvojojzemljiusmeravalauželjenompravcu,sakupljalasveinformacijenajednommestu,koristilaihuinteresucelezemljeipostajalanajkorisnijideocelokupneobaveštajnedelatnosti,jersenjenradispoljavaukonkretnimmaterijalnimkoristimazajednuzem-lju.Dok sve ostale obaveštajne delatnosti samo „troše“materijalna sredstva, ekonom-skaiposlovnašpijunažamaterijalnopomažusvojudržavu.Naprimer,akonekastranaobaveštajnaslužbadođedoplanovaipodatakazajednuvrstumašinekojunjenistručnjacinisuuspelidakonstruišuilibitroškoviradananjenompronalaženjuiusavršavanjubiliisuviševelikiza takvuzemlju,onda jematerijalnapomoćslužbeu tomslučajuvelika.Isto tako,akobi jekupovalikao licencuoddrugezemlje,moralibi skupoda jeplate.Dobijanjempodataka i svihplanovaomašiniputemobaveštajnihmetoda,obaveštajnaslužbauštedisvojojzemljinesamomaterijalnasredstva,negoivremekojebionamoraladautrošidabinjenistručnjaciproizvelitakvumašinu.Adanasseznadasvakipronalazakuindustrijizastarevazatridopetgodina.Sličanprimermožesenavestiiuoblasticeneproizvodanasvetskomtržištu.Jednazemljaželidaprodanekojdrugojsvojproizvod,naprimer,začetiridolarapokomadu,alijenjenaobaveštajnaslužbasvojimmetodamauspe-ladasaznadabitazemljazbogoskudiceutomproizvodu,hitnepotrebeisl.bilaspremnadaplatinesamočetiri,negoipet-šestdolara.Možesezamislitikakvesukoristizaonuzemljučijajeobaveštajnaslužbasaznalatajpodatak,akose,naprimer,radiostotinamahiljadakomadaodređenogproizvoda.Pritomezaprivredujednezemljenijebitnodalitepodatkedobijaobaveštajnaorganizacijaizakojestojidržavailiprivatnik,vlasnikfabrikeilikompanije,jeriprivatnafabrikačinideoopšteprivredejednedržave.Zatoekonomskaiposlovnašpijunažapredstavljajujednuodvrlovažnihpolugacelokupnepolitikejednedržave,jerjakaprivredapredstavljazdravuičvrstuosnovusvakezemlje,vojnusnagu,moćnjeneodbraneiigravidnuuloguupolitičkimodnosimasdrugomdržavom.Iztograzlogasverazvijenezemljeposvećujuizuzetnovelikupažnjuproučavanjuekonomskihodnosaujednojdržavi,kvantitetu,kvalitetuiraznovrsnostinjeneproizvodnje,snazinjeneindustrije, izvozu iuvozu,njenim istupimana stranim tržištima, tehničkom inaučnomnapretku,sveuciljuzaštiteekonomskih interesa iprivredesvojezemlje.Interesovanjeobaveštajnihslužbizaekonomijujednedržavenezaustavljasesamonaglobalnimpitan-jimaiproblemimanjeneprivrede,većidedotakvihdetaljadabiselaikupitaozaštojeikometopotrebno.

Ekonomskaiposlovnašpijunažapredstavljajujednuodvrlovažnihpolugacelok-upne politike jedne države, jer jaka privreda predstavlja zdravu i čvrstu osnovu svakezemlje, vojnu snagu,moć njene odbrane, i igra vidnu ulogu u političkim odnosima sdrugomdržavom.


LITERATURA

1. General-majorupenzijidrTodorPetković,„Poslovna Špijunaža I Ekonomsko Ra-tovanje – Agenti presvučeni u biznismene“,Tabloid,članak16,2007.

2. Bojan Đorđević,„Dimenzije ekonomske spijunaže“,Megatrender,2007.3. www.en.wikipedia.org/wiki/Industrial_espionage4. ZoranPetrovićPiroćanac,„Ekonomska Špijunaža“,DraslarPartner:Jugoistok,In-

stitutzapolitičkestudije,2005.5. WilliamM.Johnson,„101 Questions & Answers About Business Espionage“, The

Questorgroup,USA,2001.6. AllenW.Dulles,„The Craft of Intelligence: America’s Legendary Spy Master on

the Fundamentals of Intelligence Gathering for a Free World“, JoanBureschTal-ley,USA, 2006.

7. HediehNasheri,„Economic Espionage and Industrial Spying“, CambridgeStudiesinCriminology,PresssyndicateoftheUniversityofCambridge,Cambridge,UK,2005.


ПРОМЕНЕ У МАРКЕТИНГ СТРАТЕГИЈИ МАЛЕ ФИРМЕ

SummaryOneofprioritiesofactualmarketingstrategyis toprovidecontinualcom-petitiveadvantagesforsmallfirmsandtheirproductsinthemarket.Thisisbecauseboththeinterestsofsmallfirmsandconsumersarebeingprovidedforinthemarket.Numerousresearcheshaveshownthatgoodconnectionofproductswiththemarketmakesthesourceofprofitofsmallfirms.Butsinceasmallfirmisacomplexorganizationaswellconsistingofnumer-ousinterconnectedsub-systemsthataredependentofeachotheraswell,itisnecessaryforasmallfirmtocontinuallychange.Aseverysub-systemhasitsownprogramandstructureallbeingintercon-nected,changesarenecessaryinthisdomain. Key words: changes, marketing, small firm, customer, price.

Актуелна стратегија маркетинга, као пословне функције, има за приоритетобезбеђивање трајне конкурентске предности за мале фирме и њене производе(услуге) на тржишту.Успешна стратегија мале фирме је маркетинг оријентисанакада инпути за стратегијске одлуке долазе, пре свега, са тржишта и када серационалност стратегијских одлука тестирана тржиштупутем: анализе реакцијекупаца,конкурентаиосталихорганизацијаиинституцијаодчијегделовањазависипословниуспехмалефирме.

Бројнаистраживањанаглашавајудаједобраповезаностпроизводасатржиш-темјединиизвордобити.Но,сталносеказујекакојепредоношењаовестратегијскеодлукепотребно:

– оценитипортфолиопроизвод-тржиште-малафирма,– таквуанализунаправитиизаглавнеконкурентемалефирме,– наосновутогасачинитипројекцијуконкурентскепозицијемалефирмеи

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрБратиславБ.ПрокоповићЗоранИ.ЦветковићБратиславЈ.ПетковићНишка пословна школа – Ниш


– коначно, створити стратегијске опције-корективна, дефанзивна и офан-зивна.

Малафирмајекомплекснаорганизација,јерјесачињавајубројнимеђусобноповезаниподсистемикојисудиференцирани,алиимеђусобноусловљени.Свакиподсистем има свој програм и структуру, а сви су међусобно повезани општиморганизационимсистемом,информисањемитокомфакторапроизводњеуфирми.

Трансакције измећу људи из маркетинга и других пословних функција усавременојпривреди,сусвебројнијеисвејевећиброј„токова“.Титоковиукључујутокове:

– факторапроизводње,пресвега,финансијскихсредстава,– посла,којиобављамаркетингидругепословнефункције,– помоћи,каотехничкапомоћипомоћусвету.Комуницирање рефлектује фреквенцију контаката између маркетинга и

другихпословнихфункцијапутемразличитихначина комуницирања, које супо-везане са тим или очекиваним променама у окружењу. Маркетинг стратегија седефинише полазећи од маркетинга као пословне концепције чији су елементи:потребе,интегралностнапорадасезадовољеисатисфакцијаносиоцапотребаузостварењециљевапословања.Претпоставкарационалностимаркетингстратегијеједефинисањепотребапојединихсегменататржишта,изборциљнихтржишнихсег-менатаистварањемаркетингмиксазасвакитржишнисегмент.

Усавременојпривредизадовољењепотребаизахтеваодређенихтржишнихсегменатапонекадпревазилазимогућностипојединачнемалефирме,посебнокадаје изричит захтев да се обезбеди значајна конкурентска предност на одређеномтржишту.Тада сеидена тзв. симбиотскимаркетинг, који се односина све врстекомбинацијаизмеђумалихфирми,семтрадиционалних.Претпоставкаједасумалефирмеунечемукомплементарне.Прелазећинасистематичанначинкрозпроцесеидентификовања, анализе и процене, као и селекција симбиотских програма ипартнера, малафирма ствара додатне потенцијале-остварује економију величине,заснованунасинергетскимефектимаизмеђупроизвода-услугапревазилазећиогра-ничењауфакторимапроизводњеузсмањењеризикаибољезадовољавањепотребаизахтевакупаца.

Да би дошло до размене, што је фундаментална улога маркетинга у малојфирми,потребнојеефективноиефикаснокоришћењеинструменатамаркетинга.Усуштинимаркетингмиксимадвазадатка:

– комуникациони(дапренесепотрошачимарелевантностпроизвода/услугазањиховепотребеипреференције),

– оперативни (да се отклоне баријере у трансакцијама или размени: место,време,власништво,перцепцијаивредност).

Променеу стратегијии структуримаркетингамогубитиинициранеумар-кетинг сектору или на нивоу мале фирме. Промене у малој фирми могу битиразличитогкарактера.Сматраседакрупнепроменеимајуследећекарактеристике:

– вишепроменаодкојихсунекеповезанеанекене,– некомплетностпромена,– неизвесностбудућегстања,– променесеодигравајуудужемвременскомпериоду.


Иначе,честосеправиразликаизмеђучетиритиповапромена.

Карактеристикеовихпроменаогледајусекрозњиховесадржајекао:* подешавање -променеинплементарногкарактераиобављајусенаоснову

антиципирањабудућегтокадогађаја,* адаптирање -промене,истоинкременталногкарактера,алисеобављајукао

реаговањенадогађајеуокружењу,* реоријентација - промене које имају стратегијски карактер на основу

антиципирањабудућегтокадогађајауокружењу,* поновно креирање-променестратегијскогкарактераизазванедогађајимау

средини,којипредстављајувеликуопасностзаопстанакмалефирме.Овепроменезначерадикалнонапуштањедосадашњеоријентацијемалефирме

(квалитативнаразликасареоријентацијом).Стратегијскепроменесуинтензивнијеодинкременталних,арекреативнеодантиципативнихиморајусеобавитиукраћемвременском периоду. Инициране промене може се јавити на било ком нивоу умаркетинг структури.Потребно једапостојинезадовољствопостојећимстањемстварииатрактивностновихрешења.

Зауспехпроменепотребноједасе:

– прецизнодефинишебудућепожељностање,– дијагнозирасадашњестањеуконтекстубудућностии– дефинишекритичнипутпреласкаизсадашњегубудућестање.

Процеспроменанетребадаугрозистабилностобављањапостојећихактив-ностиумаркетингу.Поредвеличинетржиштаистопераста,иосталедетерминанте,а посебно стратегија позиционирања мале фирме на тржишту утичу на пове-ћањедобити.Успешна је онамалафирмакоје развија одговарајућу стратегију запостизањесвојихциљева,формираадекватнуструктуруорганизацијезаспровођењетестратегијеиобезбеђујемалојфирми(успешнимсистемимаинформисања)пла-нирањеиконтролу.

Кључназамисаоједајестратегија,анеструктура,полазнаосновасавременогуправљањамаломфирмом.Малафирмаби,најпре,требалодаодлучиобудућемправцуразвоја,азатимдаразвијеорганизационуструктуруисистемедатоспроведе.Међутим,требаиматиувидудасуонеумеђузависностиидадоброконципиранаструктура,свакаконакраћирок,итекакоутиченаефикасноспровођењестрате-гије,односноостваривањециљевастратешкогпланирањаиспровођењастратегија.Бројнаистраживањауказујудамалефирмекојесупословалепомоћуформализованогсистема стратешког управљања значајно претеке оне без тог система, посебно увисинидобити,величинитржишногуделаиповраћајанауложеникапитал.


2.2. Усмерена конкурентностТрагањезатржишнимучешћемможебитиуспешнокаоипотребазазлатом:

никад се не можете пронаћи. Ако се послује, има се 100% властитог тржишта,једнакокаоиконкуренција.

Стварни циљфирме је развити тржиште. Али, фирма ће увек имати 100%властитог тржишта, смањило се оно или повећало. Њено садашње тржиште јеодређенотимештапродаје,гдепродајеикогаснабдевасвојимпроизводима.Опста-накзависиодтогадалиупотпуностичувавластитотржиште.Међутим,дабисеразвијалаинапредовала,мораширититржиштенакојемможечуватипредностиуодносунаосталепредностииуодносунаконкурентекојибимоглипродаватињенимкупцима.

Тржишниудеојебезначајануколикомалафирманедефинишеграницекојејеодвајајуодњенихконкурената.Теграницесупољанакојимајемалафирмаједнакаса конкурентима у очима потенцијалних купаца. Вештина одржавања положајасастојисеупомерањуграницапредностинатржиштепотенцијалногконкурентаиспречавањуконкурентадаучиниисто.

Усмереномконкурентношћудобијаседостаувремену.Конкурентскепроменезакојесубилепотребнегенерациједешавајуседанасзанеколикогодина.Елементистратешке конкуренције били су познати и коришћени од како људи комбинујуинтелигенцију,машту,акумулиранересурсеиусклађујупонашањезавођењебитаказатржиштеинатржишту.Стратешкаконкуренцијаможеиматиснажанутицајнапословнупродуктивност.

Елементистратешкеконкуренцијесу:

– способностпоимањаконкурентскогокружењакаосистема,– Способностпредвиђањастратешкихпотеза,– Ресурсикојисесталномогуангажоватизановеупотребе,– Способностпредвиђањаризикаиповраткасредставаи– Спремностнаделовање.

Међутим,самиовиелементинечинестратегијукојајесвеобухватна.Свакипропустконкурентадаразвијеиангажујевластитересурсенасупротстратешкимпотезима ривала,можепотпунопореметити конкурентске односе.Треба имати увидудапоследицестратешкиходлукамогубитирадикалнепроменеурелативнократкомвременскомпериоду,јерприроднаконкуренцијајееволутивна,астратешкаконкуренцијајереволуционарна.

Ангажовањемресурса,стратегијенастојеобухватитизначајнепроменекон-курентскиходноса.Самодветемељнепрепрекеублажавајуњиховреволуционарникарактер.Једнајенеуспех,којипосвојимпоследицамаможебитидалекосежанкаоиуспех.Другајесвојственапредносткојуимаопрезанбранилацуодносунанападача.Успехобичнозависиодкултуре,перцепције,становништва,карактеристичногпона-шањаиузајамногуважавањаконкурента.


1. Јачање преговарачке моћиОсновна специфичност прилагођавања мале фирме тржишном амбијенту

јестеповећањепреговарачкемоћинатржишту.Малафирмаможекроздугорочнусарадњу, да повећа своју стабилност и утицај на тржишту и то путем повећањанивоа задовољавањапотреба великих купаца, стварањем заједничког имиџа, ста-тусаивећегучешћанатржишту.Тосеможеостварити,пресвега,врхунскимква-литетомиспецифичношћусвогпроизводногпрограма.Утомправцу,малафирматреба да настоји, да одређене кључне добављаче интегрише, посебно имајући увиду вертикално повезивање, чиме би се дошло до веће контроле у реализацијикрајњегпроизвода.Посебнојезначајноуспоставитинепосреднуиблискусарадњусатериторијалноблисколоциранимдобављачимаисаонимакојиседржеуговоромпредвиђенихусловаснабдевања.

Преговарачкамоћмалефирме,премасвојимдобављачима,можесеостваритипутем:ограничењабројадобављача,радијачањаконкуренцијемеђуњима;изборомдобављача међусобно конкурентних и поделом набавке међу њима; повременогтражењановихдобављача,радипроверетржишнихкретањаиприкупљањаинфор-мацијаотехнологији;запошљавањемпродавацарадитражењасавременихначинакуповина;улагањемуинформацијерадибољегразумевањетржиштадобављачаитржишнихуслова;ипраћењамтехничкогразвојарадиелиминисањаилисмањењапотреба заскупимимпутима, гдесе јединичнитрошковинемогусмањити.Истотако,промоцијаиекономскапропагандастварајуистимулишутражњу,подстичуњендаљиразвој,асаповећаномпродајомутичуинаповећањерентабилностиидобитималефирме.

2. Кретање коњуктуре Сагледиштадугорочнепословнеполитикефирме,одвеликогзначаја јеса-

гледавање и праћење привредних збивања и кретања на тржишту. Пре свега, тоје практична потреба повезивања свих феномена на тржишту, иако се они немогу изучавати изоловано из оквира општих кретања осталих регионалних, кон-тиненталнихисветскихпривреднихпроцеса.

Пресвега,требаиматиувидукоњуктурнециклусекојисуврлокомплекснапојава у развоју тржишног механизма, јер се манифестују под истовременимкумулативнимдејствоммногихфактора.Уусловимасложеногпривређивањаисвединамичнијегтржишта,с једнестране,немаправилнетржишнеоријентацијебезпраћења и проучавања коњуктурних кретања, а која су последица неуједначеногритма производње и потражње, с друге стране.Односно, то су она наизменичнастањауспонаипадапривреднеактивности,тепраћењеиизучавањекоњуктурнихкретањаспадајуувеомаделикатнепроблеметржишта.

Укоњунктурнимкретањимаразликујуседваосновнаправца:успониопадање,причемупрвипочињеполако,апрестајенагло,докдругипочињебрзоипрестајеспоро.Наизменичнокретањеовадваглавнаправцапровлачисекрозчетирипознатефазе:оживљавање,полет,кризаидепресија.

Задатак,коњунктурнихистраживања,неисцрпљујесесамо„дијагнозирањем“економскеситуације,негоиу„прогнозирањемкретањаубудућности“,теупракси,малефирме,требадакористиизвеснасредствапомоћукојихобављафункцијуистра-живањакоњунктуре.Основниинструментиовефункцијесу„симптомикоњунктурних


кретања“паихјезбогтогапотребносредити,сталнопратитиианализирати.Притоме,морасепредходновршитисистематскоупознавањекарактераодређенихпри-вреднихинепривреднихсимптома,јербезтоганемамогућностибрзогформирањаправилноггледиштаиефикасногдоношењамериторнихпословниходлука.

Симптоми коњунктуре, на основу којих се обавља привредна дијагноза ипрогнозасуследећи:

– новчанотржиште,– сферапроизводње,– кретањеиндексацена,– кретањеиндексаспољњетрговине,– индексликвидностии– факторипонудеитражње

3. Стална иновацијаМоћнепривреденалазесеупроцесимабурнихтрансформацијачијуоснову

чине сталне технолошке иновације. Такве промене су наметнуле и нужностбрзог и ефикасног прилагођавања на свим организационим нивоима. Процес сеобележава као реструктуирање или „нова конкуренција“. У самом исходишту теновеконкуренцијејепредузетничкафирмакојаимајединственукарактеристикудаконтинуираноунапређујепроизводе,производнепроцесеицелокупнумаркетиншкуорганизацију.Овдеје,уочавасе,речоSchumpeter-овојконцепцијипредузетништва,којајевезанаискључивозаодређенивидиновацијанатржишту.

Поовоммоделу,малафирмасепредстављакаоколективпредузетника,чијајеосновнакарактеристикастратегијскаоријентација,односноконтинуиранаиновација.Заразликуодпредузетничкефирмекојасвојразвојостварујеиновирањемпроизвода,производногпроцесаилиорганизацијеуопште,традиционалнахијерархијафирменастојидаминимизиратрошковепроизводњеузнепромењеностпостојећегпроиз-водног процеса. Разлика између ова два модела мале фирме је у организацијипроизводње: иновативност претпоставља сталну организациону флексибилностнамикропроизводномнивоу.Такавобликфлексибилностизахтевадругачијуорга-низацију рада, него што је случај у хијерархијској малој фирми. Предузетничкафирма је она која непрестано „учи“, сматрајући да идеју о унапређењу може даиницирабилоко(потрошачи,менаџери...)односносматраиновацијусвојеврснимдруштвенимпроцесомкојитребаподстицати.

Друга група фактора су разлике у самом производном ланцу. У контекстустаре конкуренције присутна је алтернатива тржиште-план: производне фазе секоординирају билоценамана тржиштубило административно уменаџерској хи-јерархији.

Трећа разлика је повезана са организацијом сектора. Креирање секторскестратегије у појединачнојфирми се личнопреносина цели сектор.На тај начинразличитемалефирмекооперирајууусавршавањурада,извозноммаркетингу,фи-нансирањуистраживања,штодоводидодаљегразвојаспецијализације.


Четвртаглобалнаразликајеусамомконцептумакроекономскогуправљања.Успешна економска политика треба да се заснива на прекиду старе дихотомијетржиште-план. Пословна политика треба да буде стратегијски фокусирана и каотаквадаподстичеонесекторекојисуустањудамаксимирајупривреднираст.Овихнеколикосуштинскихкарактеристикаједовољнодаупозориначињеницуданијеупитањусамотрансформацијамалефирме,већда јенеопходнореструктуирањецелокупногпривредногамбијента.

4. Концепт портфолиаНајпопуларнијиинајчешћепримењиваниприступстратегијскомпланирању,

у малим фирмама развијених земаља, је портфолио приступ. У пракси, бројнихдиверзификованих фирми, развијених земаља примењују се различити моделипортфолијапроизвода,ширисепремапостојећихмодела,анастајумодификованиисасвимнови.

Модернапраксаразвијенихземаљапоказуједајезаиндустријскемалефирмегенералноважећи,четворофазниеволутивнимоделсистемапланирања(табела1.).

Искуствена истраживања указују да је тржишни удео битан елеменат рен-табилности.Већи тржишни удео претпоставља већи обимпроизводње, а то пов-ратнозначинижетрошкове.Упраксиједоказанодасетрошковирелативносмањујусаповећањемобимапроизводње.Собзиромдасетрошковиодређеногпроизводасмањују, очекује се да се и цене смањују. Комбинација обима трошкова и ценапредстављабитнудетерминантурентабилности.

Табела 1.Четирифазеуразвојуформалногстратегијскогпланирања

Извор:Gluck,F;Kaufman,S,Walleck,S,StrategicManagementforCompetitiveAdvantage,HarvardBusinessReview,Jul-Avgust,str.157.


Портфолио концепт почива на ставу да је дугорочна рентабилност малефирмеобезбеђенаоптималномкомбинацијомпортфолијапроизвода,саразличитимстопамарастатржиштаиразличитимучешћемнатржишту.Притомејенеопходнодаунутрашњаструктурапортфолијапроизвода(послова)будефункцијаравнотеженовчаних токова различитих производа, односно раста тржишта и учешће натржишту.Сходнотомепланирасестратегијскапозицијаинаступнатржишту.Ком-бинацијомрастатржишта–учешћанањемудобијасематрицаBCG(Сл.бр.1).

Слика 1.Учешћенатржишту-расттржишта

Матрицаобезбеђујепроцедурузакласификацијесвихпроизводапопитањуњиховихсадашњихпозицијаиперспективеубудућностисааспектарентабилитета.Оваметода,истовремено,обезбеђујеосновузараспоређивањепотребнихсредставауодносунабудућепословање,наначинкојинудивероватнуоптималнуисплативост.

Мишљењасмодајекодпортфолиометоданајважнијипроблемизборатрак-тивнихпроизвода (послова)иуспостављањеодговарајућиходносаунутарпроиз-водно-пословнеструктуре.

Пракса показује да се одлука о ликвидацији једног производа далеко тежедоносиододлукеоуласкууновипосао,ализадугорочнупословнустабилностмалефирменеопходноједасечинииједноидруго.Зауспешностратегијскопонашањенеопходноједамалафирмаидепаралелно:

– сановимпројектима-обећавајурентабилностузвеликиризик;– сауходанимпроизводима-већастабилнатржишта,узмањиризик;– сапројектимадобреперспективенастарту,каои;– сапроизводимауфазиопадањареализације.

Модеран приступ у управљању малом фирмом усмерен је на остваривањедугорочногуспехамалефирмеуњеномсложеномипроменљивомокружењу.Малафирма,каодеоширегокружењаморасеадаптиратипроменамауокружењу,дабиопстала, расла и развијала се. Најважније је разумевање да је промена стална, асасвим јесигурнода јенајсложенијеформулисатиодговарајућепланскеодлукеуусловимасталнихпроменафактораокружења.Малафирмаморадаизградитаквенормеи вредностикојиодређујуњену тежњу за одређеномврстом стратегијскогпонашања.Системстратегијскогпланирањасаконцептомстратегијскихпословнихјединица,уоснови,представљапортфолиопланирање.

Овајпроцеспланирања,усуштини,следичетирикорака:


– идентификацијаСПЈ(стратешкепословнејединице)малефирме-најважнијикорак,

– стратегијскаанализаовихјединица(сажимањесвихфактора).Уовојфазиодређујесесадашњипортфолиофирме,

– стратегијскоуправљањеовимјединицама.УовојфазисеутврђујустратегијезапојединеСПЈкаоициљнипортфолиомалефирме,

– стратегијскопреиспитивањеидетаљнаконтрола.Први ниво планирања у оквиру индивидуалних СПЈ и најважнији корак у

стратегијскомпланирањујестеидентификацијадисконтних,независнихсегменатапроизвод/тржиште.

Другинивопланирањајезбирпотенцијалнонезависнихкомпоненти,односноСПЈ.

Повезанипослови (јединицапроизвод/тржиште) групишусеуоквируСПЈ,којапредстављаорганизационуцелинудовољнохомогенудазавређујејединствентретманупогледуутврђивања стратегијскепозицијеи улоге.У савременим сис-темима планирања тежиште је на стратегијској оријентацији јединица производ/тржиште,ускладусадвосмернимодносомстратегијеиструктуре.

Величинамалефирме,природањеногпословања,карактеристикеокружења,правациметодраста,циљевиидр.одређујунеопходаноквирзастратешкопланирање.Тако,хијерархијскаприродаиндивидуалнихпословазахтеваихијерархијскупри-мену концепта СПЈ, јер овај приступ омогућава, преко одређеног стратегијскогнивоаанализе,изражавањеспецифичностииповезаностииндивидуалнихпослова.Хијерархијска структура портфолија би почела на нивоу линије производа којиукључује разматрање индивидуалних јединица производ/тржиште.Највишинивобибиопортфолиомалефирмекојибиукључиваосвепортфолиенижихнивоа.

Даљитокпроцесапортфолиопланирањаопредељенјеизборнимпортфолиомоделом.Јер,усавременојпраксималихфирмиразвијенихземаљапримењујусеразличитипортфолиомодели.МногиодњихпредстављајумодификацијеосновногмоделакојијестворилаБостонскаконсултанскагрупа(BCG),водећаконсултанскаорганизација за питање стратегије мале фирме.1 Теоријска основа коришћењаучешћанатржишту,каодругогстратешкогфактора,јеуконцепцијикривеискуства.Методологија формулисања стратегије, применом модела портфолија производаукључујеследећефазе:

– анализаатрактивноститржишта,– анализарелативнихконкурентскихпредности,– анализасадашњегпортфолиамалефирме,– одређивањестратегијскихциљева,– развојалтернативнихстратегијазаостваривањециљева,– оценастратегијаианализаодлучивањаи– изборстратегијаиалокацијаресурса.Графикпроцесаформулисањастратегиједатјеуграфику2.1Проф.дрБратиславБ.Прокоповић;Основимаркетинга(7.издање),Цекомбукс,Нови

Сад,2007.годинестр.189.


Графикон 2.Графичкиприказформулисањастратегија.ПрименоммоделаMcKinsley/GeneralElecric

Првикорак,одређивањапостојећегпортфолиапредузећа,представљанајпреидентификацију стратегијских пословних јединица и њихово позиционирање наматицупортфолиачијесудимензије:

1)Дугорочнаатрактивностсегменатапроизвод/тржиште,2)конкурентскапозиција(снагапредузећа).Собзиромнавредносттржишнеатрактивности(ниско,средње,високо)удевет

стратешкихкатегорија.Тосумогућиположајистратегијскихјединицаупортфолијуорганизације.

Табела 2.МатрицапортфолиапроизводаMcKinsey/G.E,forma3x33

Одређивање стратегија за појединачне пословне јединице резултира изпозиције пословне јединице у погледу тржишне атрактивности и конкурентскепозиције.Премаовоммогућејенијансиратидеветразличитихстратегијскихмогућ-ности.Кључнистратегијскиправцису:

– запословнејединицеизпоља1матричногприказа,неопходнесуиоправданестратегијеинвестирањаираста,

– запословнејединицеизпоља3препоручујусестратегиједезинвестирања.Међутим, треба имати у виду да су истраживања показала да избор

неадекватнихпретпоставки(изабранедимензијеињиховемере)испецифичностисвакогпојединогмодела резултирају у различитомпозиционирањуи различитимстратегијскимпрепорукама.

Ваљаност стратегијских закључка одређена је пре свега циљевимаорганизације.Међутим,великијеризиккоришћењасамоједногмодела,каобазезапортфолиеанализуиформулисањастратегија.Коришћењедобрихособинаипред-


ностипојединихпортфолиомодела,ињиховоинтегралнокоришћење,доприносивредностипортфолиоанализекаопоузданеосновезаформулисањестратегијемалефирме.

Закључна разматрањаУовомделу истраживања, прилагођавањамалефирме реалним тржишним

токовима,неопходнојеистаћиставданепостојиједаниливишемоделапонашања,поготовузадуживременскипериод.Малафирмаморанепрестанодасеприлагођавакористећипозитивнеелементеизвишемоделаилиуправљачкихметода,односноњиховукомбинацију.

Примераради,праксауказуједасумалефирмечестопристраснауприменипортфолио методе што може да блокира њену корисност у процесу стратешкогпланирања.Осимтога,запажасетенденцијадасемалефирмевишеконцентришунакапиталнеинвестицијенегонаалокацијурасположивихсредстава.

Друга метода прилагођавања мале фирме тржишним условима је анализаатрактивности тржишта и процена пословне позиције мале фирме. Полазећи одсадашњеибудућеатрактивностипојединихтржиштаипословнепозиције,могућејеформиратинајповољнијепословнестратегијезамалуфирму,којаћеобезбедитиоптималнерезултате.

Дакле,најбољирезултатизамалуфирмупостижусекомбинацијомоватриметода. Због тога је неопходно компарирати њихове карактеристике о разнимосновама.Тоукључујеразнеаспектепосматрања:

– употребљенезависнеинезависнепроменљивеињиховетеоретскеосновенакојимапочивају,

– компарацијаулогепојединихметодаупроцесупланирања,– способност да се сагледа прошла, садашња и будућа динамика

конкуренције,– начинанакојесемогуиспитиватистратешкепроменеи– анализенакојусесвакаметодаможеприменити.


1. Проф.дрБ.Новаковић-Рајчић;Маркетинг,Привреднаакадемија,НовиСад,2008.

2. Проф.дрБ.Б.Прокоповић;Основимаркетинга,Проинком,Београд,2006.3. М.Милисављевић;Маркетинг,Мегатренд,Београд,1998.4. Ж.Радосављевић;Маркетинг,Привреднаакадемија,НовиСад,2006.5. Др П. Б. Петровић; Маркетинг стратегија предузећа, Институт за спољну

трговину,Београд,1995.


НЕКЕ ПОСТАВКЕ О ЗАКУПУ ПОљОПРИВРЕДНОГ ЗЕМљИШТА

ПРЕМА ВИЗАНТИЈСКОМ ЗАКОНОДАВСТВУ VII И VIII ВЕКА

Периодраногсредњегвека(одVIIдоIXвека)обележавајусвојеврснатранзициона кретања у својинско-земљишним односима која доводедо пропадања старе земљишне аристократије и до развитка новогвојногплемства.Упериодураногвизантијскогфеудализмадолазидојачања провинцијске администрације која својим мерама доводи доконсолидовања и јачања привредног живота. Овај период транзицијевизантијских социјалних структура обележава независни поседникземљекојипроизводинасвојојземљи,засебе,аплаћапорездиректнодржави.1 Управо у овом периоду византијске историје настали су иЕклога2иЗемљорадничкизакон3.Изовадвазаконскадокументамисмоизабралидаобрадимоначиннакојисевршиозакуппољопривредногземљишта. Кључне речи: Еклога, Земљораднички закон, Емфитеуза, закуп пољопривредног земљишта, закупац. 1AlanHarvy,EconomicexpansionintheByzantineempire900–1200,CambridgeUniversity

Press,Cambridge2002,14.2 Ekloge ton nomon (избор из закона) представља један од најзначајнијих правних

споменикаВизантијекоји јенастаоураздобљуодVIIдоVIIIвека.Овај закондонет језавремевладавинецареваЛаваIIIиКонстантинаVили726.или741.године.

3Nomos Georgikos јенастаонајвероватнијеупериодуизмеђуVIIиVIIIвека.Прецизнодатирањенијемогуће.Некиисторичаризакондатујукасније,односнопочеткомVIIIвека.

СТРУЧНИЧЛАНЦИМрЗоранСимоновићИнститут за економику пољопривреде – Београд


SOME POSTULATES FOR TENURE ACCORDING TO BYZANTINE

7th AND 8th CENTURY LAW

Theearly-medievalperiod(from7thto9thcentury)ischaracterizedbytran-sitionalmovements in landownership leadingto thedeclineofold landedestatearistocracyanddevelopmentofnewmilitarynobility.IntheperiodofearlyByzantinefeudalism,provincialadministrationgrewstrongerleadingtotheconsolidationandstrengtheningoftheeconomy.Thisperiodoftransi-tionoftheByzantinesocialstructuresgavewaytothesystemoffreepeasantfarmswherefarmersproducedontheirownland,forthemselves,andpaidtaxesdirectlytothestate.EclogaandtheAgriculturalLawwerealsowritteninthisperiod.Drawinginformationfromthesetwodocuments,wechosetoelaborateonthewaysinwhichfarminglandwasleased. Key words: Ecloga, Agricultural Lae, Emphyteusis, farming land lease, Tenant.

УводПериодраногсредњегвека(одVIIдоIXвека)обележавајусвојеврснатран-

зиционакретањаусвојинско-земљишнимодносимакојадоводедопропадањаста-реземљишнеаристократијеидоразвиткановогвојногплемства.Упериодураногвизантијскогфеудализмадолазидојачањапровинцијскеадминистрацијекојасво-јим мерама доводи до консолидовања и јачања привредног живота. Овај периодтранзицијевизантијскихсоцијалнихструктураобележаванезависнипоседникзем-љекојипроизводинасвојојземљи,засебе,аплаћапорездиректнодржави.4УправоуовомпериодувизантијскеисторијенасталисуиЕклога5иЗемљорадничкизакон6. Изовадвазаконскадокументамисмоизабралидаобрадимоначиннакојисевршиозакуппољопривредногземљишта.

Времедоношењаовихзаконападаувремеједногоднајтежихпериодаисто-ријеЦарства познатог као „византијскимрачни средњи век“. То је време када јеЦарство услед политичке кризе и сталној изложености ратовању на два фронтаизгубило своје поседе уСирији,Палестини, Египту, СевернојАфрици, на већемделуБалканскогполуострваиуСевернојИталијибилопринуђенода себори заопстанак.ИзбијањемиконоборачкогпокретазавладалајеуЦарствукризакојадајеовомраздобљупосебнообележијеикојајезавишеодстогодинадржавупретворилаупоприштежестокихунутрашњихборби.

4AlanHarvy,EconomicexpansionintheByzantineempire900–1200,CambridgeUniversityPress,Cambridge2002,14.

5 Ekloge ton nomon (избор из закона) представља један од најзначајнијих правнихспоменикаВизантијекоји јенастаоураздобљуодVIIдоVIIIвека.Овај закондонет језавремевладавинецареваЛаваIIIиКонстантинаVили726.или741.године.

6Nomos GeorgikosјенастаонајвероватнијеупериодуизмеђуVIIиVIIIвека.Прецизнодатирањенијемогуће.Некиисторичаризакондатујукасније,односнопочеткомVIIIвека.


ЕмфитеузеЕмфитеуза7 каоинститутправно-економских односа, појавио се и развио у

VвекууВизантији.Подемфитеузомподразумевамодугорочан,отуђивинаследнизакупземљезаобрађивање.Предметемфитеузебиласуземљиштакојајетектребалообрадити, а која су сеналазилау саставуимператорских saltusa8.Емфитуетаилизакупацнеобрађенихземљишнихпарцелабиојезаизвесновремеослобођенплаћањазакупнине.9После протока времена закупац је плаћао закупнину у новцу која сезвалаcanon,којијебионештонижиодзакупнинекојасеутврђивалауговоромаоiusinagrovectigali.Праваемфитеутебиласууосновиистакаоиправавектигалисте.Такођезакупацјесносиосведржавнедажбинеиимаостварноправнузаштиту.

Римскиправницусудуговодилиспорокотогадалијеемфитеузазакупилипродајаземљишта.ОвајспорјерешензавремевладавинеЗенонакојијеемфитеузупрогласиозастварноправопосебневрсте.Јустинијанјепрошириоемфитеузутакоштојујеспојиосаiusinagrovectigali.10Овуновуустановујетакођеназваоемфитеуза.По Јустинијану емфитеута (закупац) губи своје право на земљу (емфитеузу) пренегоштогапонудисопственикуземљиштанаоткуп.11Прематомеуводисеправопречекуповине.Такођесеутврђуједаонајзакупацкојисенијекористиоправомпрече куповине има право тражити да му емфитеута исплати 2% од постигнутецене.Преласкомнанатуралнупривреду,закупнинасеисплаћивалаунатури.Праваемфитеутесусегасилакадатригодинезаредомнијеисплатиозакупнинуилинијеизвршиопорескеобавезе.12

ЕмфитеузајеуЕклогизадржаласвојаобележијакојапотичуизЈустинијановекодификације.НемабитнихразликаизмеђуемфитеузепоЈустинијановомправуипоЕклоги.ИпакуЕклогипостојиједнаодредбакојанепостојиниуЈустинијановомправуниукаснијимвизантијскимзаконима(Прохирону,Василикамаитд.).13Еклога(XII,6)забрањујецивилнимивојнимфункционеримакаоисвимвојницимауоп-штедаузимају земљиштеуемфитеузуи закупидасеуопштебавебилокаквимлукративнимпословимаувезисанекретнинама.Чиниседасуовомодредбомви-зантијскицаревижелелидасеодупруфеудализацијидруштва.Уколикобидржав-нимфункционеримабилодозвољенода гомилају велике количине земљеу својеруке,пајављиваласереалнаопасностданатаквимпоседимадржавнавластпостанесувишна.Регулисањезакономовепојавенаводиназакључакда јенајвероватнијеовапојавабилазаступљенауреалномживотујериначенебинибилопотребедасеонакодификује.

7Насталаодречиemfiteueinштозначисађењевиновелозеимаслина.8Saltusјешума,планина,кланац,пашњак.9ИвоПухан,Римскоправо,Научнакњига,Београд,1974,246.10 Jus in agro vectigali представља трајноправона искоришћавању туђег земљишта,

намењеногпољопривреднојпроизводњи.11ДрагомирСтојчевић,Римскоприватноправо,Савременаадминистрација,Београд,

1985,180.12ИвоПухан,исто,247.13ЛујоМаргетић,Еклогаиз726.годинеињезинаважностзанашуправнуповијест,

ЗборникправногфакултетасвеучилиштауРијеци,Ријека,1980,58–59.


О дугорочним закупима пољопривредног земљиштаУговори о дугорочном закупу пољопривредног земљишта појавили су се у

систему римског права доста касно. Економско–друштвени односи условили супојаву ових уговора тек са одумирањем класичне робовласничке привреде и сапреоријентацијом римске земљорадње на обраду путем слободних закупаца. Зарегулисањеодносавласниказемљиштаислободногзакупцанијевишебиодовољануговорократкорочномзакупуземљиштазатоштократкорочниуговоринисудавалидовољносигурностинизакупциманивласницимаземљишта.Великипоседниксенијесамбавиопољопривредом,нитијеуправљаосвојимпоседом;задовољаваосеубирањемгодишњерентекојусузакупцибилиобавезнидамуплаћају.

Премаглави(титулу)XIIIЕклогеуговорозакупујемогаобитиилиписмениилиусменииважиоје29година.Овајуговорсеподједнакоодносиоинадржавнуинаприватнуимовину.Наосновуовогуговоразакуписусеисплаћивалинагодишњемнивоу.14Престанакуговораозакупунисумоглидатраженизакуподавацнизакупацтокомцелегодине.Прекидуговорајебиојединомогућакосугастранкеизричитоуговориле.ЈошјецарЗенонпрописаодаобестранеизакуподавацизакупацмогу,акосенисудругачијеспоразумеле,утокупрвегодинезакупадаоткажууговорбезобразложењаинакнаде.15

Такођео закупимаалиинајамуилидеобиземљеговорииЗемљорадничкизакон.Премачлану16.Законапостојимогућностдаземљорадникузмењивуиливинограднаобраду.Приликомдоговарањасавласникомплатиојекапару,почеоједарадиалисеизнекогразлогапредомислиоинапустиојерадове.Утомслучајуземљорадникјеуобавезидавласникуплативредностњивеидаистувративласнику.ОвајчланЗаконајеврлонејасан.Утумачењусејављајуразличитамишљења.ПремаАшбурнеру у питању је обичан најамни радник који је примио предујам за својнајамнираднатуђемпољу.16Медведевсматрадајеупитањукласичанобликдавањаземљесељакуподаренду.17Другиауторисумишљењадасерадио закупцукојинијевезанзаземљу.ПосебнозанимљивообјашњењејеонокојеједаоМаргетић.Ончлан16.повезујесачланом11.законакојипредвиђадеобуземљенаконорања,паобрађивачсејенасвојојполовиниземље,авласникнаономделукојимујеорањемприпремиообрађивач.18Члан16.представљанекуврстутрајнедеобеземљеизмеђувласниказемљеиобрађивача.Овимчланомсерегулишеједаноднајстаријихслу-чајевадеобеземљенаконњенеобраде.

ЗакључакНакрајутребадаистакнемодаЕклогаспадаунајважнијеисторијскоправне

споменикесвогадоба.УпознајенассазаконскомрегулативомЦарствакојајеважилаупериодуодVIIдоIXвека.Овазбирказаконасадржиусебиправненормеримског

14LudwigBurgmannEcloga,DasgesetzbuchLeonsIIIundKonstantinosV,Löwenklau–E.V.FrankfurtamMain,1983,213иЛујоМаргетић,исто,71.

15ДрагомирСтојчевић,исто,270.16Internet,file//www.fordham.edu/halsall/source/farmerslaw.html17И.П.Медведев,Византйскийземледельческийзакон,Ленинград1984,152–153.18ЛујоМаргетић,исто,98-99.


права, прилагођене новонасталим околностима. Јустинијанова кодификација је увременимакојаследепосталанезграпнаитешкопримењива.ИзтогразлогапојавиласепотребадаседонесепосебанизборзаконаназванЕклога.

ПринципаграрниходносауЗемљорадничкомзаконусадругестранеутемењенје на два развојна процеса. Први се ослања на законску регулативу, а други наобичајноправокојесепостепеноканонизује.Обаовапроцесасувеомаважназапроучавањеисторијеаграрниходноса.

ИзсамеанализеобазаконауочавамодасумногиинститутиаграрнеполитикепреузетиизРимскогцарства.ТојесвакакологичантокјерјеВизантијакаоИсточноримскоцарствоинаследниктихинститута.Овосенарочитоодносинапроблематикупоседовниходноса,наодносенасталезакупомземље,напроблемеекономскереа-лизацијеземљишнесвојине(натуралнарента)илинапроблемеодносапремадржави(порескаикредитнаполитика).

Институтзакупаземљеиинстутемфитеузасууправоинститутиримскогпра-вакојисуприлагођениновнасталимситуацијманатерену.


1. LudwigBurgmannEcloga,DasgesetzbuchLeonsIIIundKonstantinosV,Löwen-klau–E.V.FrankfurtamMain,1983

2. AlanHarvy,EconomicexpansionintheByzantineempire900–1200,CambridgeUniversityPress,Cambridge2002.

3. Лујо Маргетић, Еклога из 726. године и њезина важност за нашу правнуповијест,ЗборникправногфакултетасвеучилиштауРијеци,Ријека,1980.

4. И.П.Медведев,Византйскийземледельческийзакон,Ленинград1984.5. ИвоПухан,Римскоправо,Научнакњига,Београд,1974.6. Драгомир Стојчевић, Римско приватно право, Савремена администрација,

Београд,1985.7. Internet,file//www.fordham.edu/halsall/source/farmerslaw.html


TRŽIŠTE I CENE KAO KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU INVESTICIONIH

PROJEKATA

ApstraktUradujeistaknutznačajanalizetržištauprojektimakojimasetežirešavanjuproblema preduzeća, a sve u cilju što boljeg pozicioniranja preduzeća natržištu.Potpunosagledavanjeuticajtržištaicenapredstavljavažankoncep-cijski imetodološkiaspekteosmišljavanjairealizacijeprojekata.Modernookruženjejezapravoprojektno-orjentisanookruženjekojepodrazumevapos-tojanjeinterakcijepreduzećaiokruženja.Uokruženjujenajrelevantnijiam-bijentukomepreduzećeposluje,odnosnouslovinatržištu.Posebanznačajimamanedžmentpreduzećainjegoveaktivnostikaostvarivanjudefinisanihciljeva. Ključne reči: tržište, cene, projekat, investicije, rizik, neto sadašnja vred-nost, menadžerske opcije.

MARKET AND PRICES AS CRITERIA FOR EVALUATION OF INVESTMENT PROJECTS

AbstractThearticleemphasizestheimportanceofmarketanalysisinprojectsfocusedatsolvingtheenterpriseproblems,aimingatbetterpositioningofafirmonthemarket.Completeoverviewofmarket influencesandprices representsan importantconceptualandmethodologicalaspectof thecreationandre-alizationofprojects.Modernenvironmentisinessencetheproject-orientedenvironmentthatincorporatestheexistenceofinteractionbetweenthefirm

СТРУЧНИЧЛАНЦИMrJelenaŠaranovićViša ekonomska škola – Peć u Leposaviću


anditsenvironment.Themostrelevantfactoristheambienceinwhichafirmisactive,e.g.marketconditions.Managementteamanditsactivitieshaveaspecialimportanceintherealizationofdefinedgoals. Key words: market, prices, project, investments, risk, net present value, management options

UvodUrazmatranjurizičnihinvesticija,možeseupotrebitiisimulacijazaaproksimaciju

očekivanevrednostinetosadašnjevrednosti,očekivanevrednosti internestoperentabi-inostiiliočekivanevrednostiindeksaprofitabilnostiizadisperzijuokoočekivanevred-nosti.Podsimulacijompodrazumevamotestiranjemogućihrezultatainvesticionogpred-logaprenegoonbudeprihvaćen.

Testiranjesetemeljinamodeluzajednosainformacijamaoverovatnoći.Pomoćumodelaza simulacijukoji jeprvipredložioDavidHertz,moraju se razmatrati tržište itroškoviinvestiranja.1

Analizatržištaobuhvata:1.veličinatržišta2.prodajnacena3.stoparastatržišta4.tržišniudeoZaanalizutroškovainvestiranjarelevatnisusledećipokazatelji:5.potrebnainvesticija6.korisnivekopreme7.ostatakvrednostiinvesticijeTroškoviposlovanjaifiksnitroškovi:8.troškoviposlovanja9.fiksnitroškovi.Svakomseod tih faktorapripisujuperiodiverovatnoćekoji se temeljenaoceni

menadžmentaomogućimrezultatima.Takosestvarajumogućirezultatizasvakifaktoruskladusnjihovimverovatnoćamanastanka.Kadaseodredeperiodiverovatnoće,sledećikorak je utvrdjivanja interne stope rentabilnosti (ili neto sadašnje vrednosti izračunatepobezrizičnojstopi)kojaćeproizići izslučajnihkombinacijaupravonabrojanihdevetfaktora. Pokušaj simulacije izvodi se za svaki od osam faktora. Zajedno, prva četirifaktora (analiza tržišta) daju godišnji prihod od prodaje. Faktori 8 i 9 daju namgodišnjetroškoveposlovanjaifiksnetroškove.Zajedno,tihšestfaktoraomogućujunamdaizračunamogodišnjedodatneprihode.Kadseeksperimentalnevrednostitihšestfakto-rakombinujuseksperimentalnimvrednostimapotrebneinvesticije,korisnogvekatrajanjaiostatkavrednostiprojekta,imamodovoljnoinformacijadabismoizračunaliinternustopurentabilnosti(ilinetosadašnjuvrednost)zatajpreliminarnitest.Natajnačin,računsimuliraeksperimentalnevrednostizasvakioddevetfaktora,izatimračunain-ternustopurantabilnostinatemeljusimuliranihvrednosti.

1 David B.Hertz, “RiskAnalysis in Capital Investment”, Harvard Business Review 42,1984.,str.95


Tržište, troškovi i neto sadašnja vrednostPostupakseponavljamnogoputa.Svakiputdobijamokombinacijuvrednostizade-

vetfaktoraiinternustopurentabilnostizatukombinaciju.Kadsepostupakponovineko-likoputa,internesestoperentabilnostimoguucrtatiurazdobljuučestalosti.Očekivanavrednostistandardnadevijacijaperiodaverovatnoćemogućihnetosadašnjihvrednosti(ilialternativno,internestoperentabilnosti),ilodasuizvedeneuzpomoćdrvaverovatnoće,simulacijeilinekogdrugogsredstva,dajunamdovoljnoinformacijazaprocenjivanjeriz-ikainvesticionogpredloga.Naprimer,akojenetosadašnjavrednostpribližnonormalna,možemoizračunativerovatnoćupredlogadaćedavatinetosadašnjuvrednostkojajeman-ja(većaod)odredjenogiznosa.Natemeljunašihprethodnihrezultatadrvaverovatnoće(aliuzpretpostakunormalnepodele),pretpostavimodaželimoodreditiverovatnoćudaćenetosadašnjavrednostbitijednakailimanjaodnule.Dabismoodredilituverovatnoću,najpreodredjujemokolikojestandardnihdevijacijanulaudaljenaodočekivanogiznosaNSV.

Poznavanjeverovatnoćeunetosadašnjojvrednosti i internoj stopiprinosamožese pokazati posebno korisnim u procenjivanju rizka kod projekata koji konkurišu je-dandrugome.Kadajeupitanjuvišeinvesticionihprojekata,potrebnojeproučitinjihovkombinovanirizik.Utomslučaju,moramoupotrebitipostupakmerenjakojiserazlikujeodonogkojikoristimozajedinstveniprojekt.Pristupkojićemoprimenitiodgovarapristu-pupomoćuportfeljaokojiseobičnoprimenjujenakapitalneinvesticioneprojekte.

Akopreduzećeuvodiprojektkodkojegjeverovatnoćadasubudućitokovinovcavrlokoreliralisonimapostojećeimovine,ukupnićeserizikpreduzećapovećativišenegodauvodiprojektkojiimaniskustepenkorelacijespostojećomimovinom.Uztučinjenicu,preduzećemožetražitiprojektakojibisemoglikombinovatitakodasmanjujuralativnirizikpreduzeća.

Pokazalo se da su te korelacije ključni elementi u analiziranju rizika portfeljapreduzeća.Kadsubudućiprojektisličniprojektimaskojimajepreduzećeimaloiskustva,mogućejeizračunatikoeficijentekorelacijenatemeljuistorijskihpodataka.Zaostalein-vesticije,procenakoeficijentakorelacijemorasetemeljitijedinonaprocenibudućnosti.

Korelacija izmedju očekivanih neto sadašnjih vrednosti različitih investicija možebitipozitivna,negativnaili0,zavisnooznačajuudruživanja.Korelacijapokazujedasenetosadašnjevrednostidve investicijemenjajuproporcionalno.Koeficijentkoralacijepokazujedaonesuprotnovarirajuutačnoistomsmeru.Korelacija0pokazujedasuonenezavisneilinepovezane.Zavećinuparovainvesticija,koeficijentsekorelacijenalaziizmedju0i1.Razlogjenepostojanjenegativnokoreliranihinvesticionihprojekatadavećinainvesticijapozitivnokorelirasprivredom,atimeijednasdrugom.

Procenekoeficijenatakorelacijemorajubitiobjektivnekolikogodjetomogućeakoseželidajeukupnastandardnadevijacijakojasedobijaujednačinirealistična.Logičnojeočekivatidaćemenadžmentpreciznoprocenititekoeficijent.Kadasestvarnakorelacijarazlikujeodočekivanekorelacije,situacijamožebitiprocesučenja,tesemogurevidiratiprocenezaostaleprojekte.

Tržište i menadžerske opcijeDosadasmopretpostavljualidase tokovinovcaukapitalnimprojektimapojav-

ljujudonekoghorizontaiondasmoihdiskontovalikakobismodobilinjihovusadašnju


vrednost. Medjutim, investicioni projekti ne moraju se neophodno realizovati čim suprihvaćeni.Menadžerimoguuvestiičestouvodepromenekojeutičunadobivenetokovenovca i životni vek projekta. Ropska odanost tradicionalnimmetodama diskontovanjatoka novca često zanemaruje buduću menadžersku fleksibilnost-odnosno, fleksibilnostmenjanjastarihodlukakadsepromeneuslovi.

Postojanjemenadžerskihopcijapovećavavrednostinvesticionogprojekta.Vrednosprojektamožeseposmatratikaonjegovanetosadašnjavrednost,izračunatanatradiciona-lninačin,zajednosvrednošćubilokojeopcije.

Vrednost projekta = NSV + vrednost opcije

Štojevećibrojopcijainesigumostkojaokružujenjihovuupotrebu,većijerugideoujednačiniivećajevrednostprojekta.Štojevećanesigumost,tojevećašansadaćeseopcijapotrebititejestogavrednostopcijeveća.

Vrstedostupnihmenadžerskihopcijaobuhvataju:1.Opcijazaproširenje(ilisužavanje)-jednajeodvažnihopcijaonakojapreduzeću

omogućujeproširenjeproizvodnjeakouslovipostanupovoljni ismanjenjeproizvodnjeakouslovipostanunepovoljni.

2.Opcijazanapuštanje-akoprojekatimavrednostnapuštanja,toefektivnopred-stavljaputocijuvlasnikuprojekta.

3.Opcijazaodgadjanje-zanekeprojektepostojiopcijačekanjadaisenatajnačindobilenoveinformacije.

Nekadaseteopcijeneformalnoposmatrajukaokvalitetnifaktorikodprocenjivanjavrednostiprojekta.Značenjetimopcijamanemorabitivećeodonogada,akosedogoditoito,imamomogućnostučinititoito“.

Menadžerskeopcijejedalekotežeprocenitinegofinansijske.Formulezafinansi-jskeopciječestonedajurezultatkadseprimenjujunamenadžerskeopcije.Umestotoga,morajusekoristitimanjepreciznipristupikaoštosudrvoodlučivanje(dijagramimazaproblemeodlučivanja)isimulacije.

Opcije za proširenje.U projektu kao što je otvaranje proizvodnog pogona, vrločestomenadžmentimaopcijuzapreduzimanjedaljihinvesticija.Naprimer,GummyGlueCompanyprocenjuje novi, revolucionami lepak.Kompanijamože izgraditi pogonkojimesečnomožeproizvoditi25.000galonalepka.Tajnivoproizvodnjenijeekonomičan,nisgledištaproizvodnjenitisgledištamarketinga.Očekujesenegativnanetosadašnjavrednostprojektaod3miliona$.Uskladustradicionalnomanalizom,projektbitrebaobitiodbačen.

Nemožesepokazatidanovilepakmožebitipobednik.Akoseprihododprodajeznačajnopoveća,GummyGlueCompanymožeizgraditinovipogon,recimo,zadvego-dine.Proširenjem,proizvodnjabiseutrostručila ipogonbiposlovaonanivouvisokogučinka.No,mogućnostda sedostigne taj viši nivopotražnjenećebiti ostvariv ako seinvesticijaprvogstepenanepreduzmesada.Ukolikokompanijanepreduzmeinicijalneinvesticije,onanećeimationoštoposlovnistratezizovuprednostprvereakcije.

Pretpostavimodapostoji50:50šansidaćetržištebitimnogovećezadvegodine.Akobude,netosadašnjavrednostinvesticijedrugogstepena(proširenja)nakrajudrugegodinebiće15miliona$.Kadsetavrednostdiskontujenasadašnjupozahtevanojstopi


prinosa,netojesadašnjavrednostuvremenu0jedanaestmiliona$.Akosetržištesmanjuitokomsledećedvegodine,kompanijanećedalje investirati, idodatna jenetosadašnjavrednostnakrajudrugegodine,premadefiniciji,nula.

lakojeinicijalnorazmatranjeprojektadalonegativnunetosadašnjuvrednost,vidimodaopcijazapriširenjevišenegonadoknadjujenegativnuNSV.Budućidaprojektuključujevrednuopciju, trebabibitiprihvaćen.Zacikličneodluketakvevrste,pristupprekodrvaodlučivanjaomogućujeanaliziranjemogućegredosledadogadjaja.

Analiza tržišta i cena kao osnov za opciju odlaganja ili napuštanja realizacije projekta.

Drugaopcijajenapuštanjeprojektanakonštosepreduzme.Tosemožesastojatiodprodajeimovineprojektailinjenogiskorišćavanjaudrugompodmčjupreduzeća.Uobaseslučajamožeprocenitivrednostnapuštanja.Odredjeniprojektinemajuekstemutržišnuvrednostilialternativnuupotrebutejezanjihvrednostnapuštanjajednakanuli.

Osnovnonačelozaodredjivanjetrebaliprojekatnapustitiistojekaoionokojesekoristizaocenuisplativostiulaganja.Sredstvasetrebajuuzetiiliosloboditisprojektakadgodprojektneopravdavaekonomičnostnjihovedaljeupotrebe.Popravilu,investicioniprojekatbisetrebaonapustitikadaje:

1.vrednostnapuštanjavećaodsadašnjevrednostibudućihtokovanovcaprojekta,2.kad jeboljenapustitiprojektu tovremenegoganapustitiunekombudućem

razdoblju.Kadpostojimogućnostnapuštanja,vrednostprojektasemožepovaćati.Možese

rećidaje:

Vrednost projekta = NSV bez opcije napuštanja + vrednost opcije za napuštanje

Identifikacijaopcijenapuštanjamožeimatiznačajanučinaknaizborprojekta.Akopretpostavimodajezatevanastopaprinosa10postoiupotrebimojezadis-

kontovanje,možemoodreditiočekivanunetosadašnjuvrednostpredlogabezopcijezanapuštanje.Točinimo:

1.izračunavanjemnetosadašnjevrednostizasvakimogućiniztokanovca,2.ponderisanjemsvakognizatakodapomnožimoizračunatunetosadašnjuvred-

nostsa(zajedničkom)verovatnoćomnastankatognizai3.dodavanjemverovatnoći-ponderisanihnetosadašnjihvrednostisvihmogućih

nizova.Kad uvažimomogućnost napuštanja projekta na neki kasniji datum, rezultati se

dramatičnomenjaju.Kaduvažimonapuštanje,moramorevidiratiplaniranetokovenovca.Kadponovoizračunamoočekivanunetosadašnjuvrednostzaprojektnatemeljurevidiranihinvormacija,vidimodajeonprihvatljiv.Toznačajnopovećanjeuočpekivanojnetosadašnjojvrednostinastajeuodnosunaosnovnislučajjerseudeonajgorihmogućihrezultatatokanovcaosnovnogslučajaeliminišeakosenapustiprojektkadatržišniuslovipostanunepovoljni.

Što jevećavarijabilnostmogućih tokovanovcaprojekta,opcijazanapuštanje jevrednija.Opcija napuštanja kao i drugemenadžerske opcije, omogućuju preduzećuda


seokoristiudobrimrazdobljima,dokuticaj lošihperiodamožeumanjitiupotrebuoveopcije.Granicavrednosti teopcijeogledaseuuvažavanjunjenogpostojanjaštomožepromenitisignalzhaodbacivanjeprojektausignalzanjegovoprihvatanje.

Osimštosemožeupotrebitizaprocenunovihpredloga investiranja,ovajpostu-pakmožeseupotrebitizaprocenupostojećihinvesticionihprojekatanastalnojosnovi,odnosnodaseodlučijeliboljenastavitisprojektomiligatrebanapistuti,ioslobodjenasredstva upotrebiti negde drugde.Na taj način, premda je projekt profitabilan, ima gasmislanapustiti ako jenjegovavrednostnapuštanjadovoljnovelika.Optimalnovremenapuštanjaprojektaseodredjujeizračunavanjemkojakombinacijapreostalihočekivanihbudućihtokovanovcaibudućevrfednostinapuštanjaimajunajvećusadašnjuvrednost.Stalnimocenjivanjemprojekata,kompanijamožeizdvojitionekojiekonomskivišenisuodrživi.

Zanekeinvesticioneprojekte,postojiopcijačekanja,odnosno,projektsenemoraodmahpreduzeti.Čekanjem,preduzećemožedoitinove informacijeo tržištu,cenama,troškovimapačpak ionekimdrugimstvarima.No,čekanjeuzrokujedasepreduzećeodričeranihtokovanovca,pačakiprednostiprvereakcije.Kadadonosiodlukuonovomproizvodu,menadžment imaopciju lansiratiproizvodsada iliodgoditinjegovpočetak.Akoseproizvodlansirasada,kompanijećerealizovatitokovenovcapre,negodačeka.No,akočeka,kompanijamoždamožeizvršitilansiranjemnogobolje.Kaoikoddrugihmenadžerskihopcija,štojevećakolebljivostmogućihrezultata,većajevrednostopcijezaodlaganje.

ZaključakKljučnemenadžerskeopcije imajuistimotiv–ostvarivanjeekonomskihefekata.

Tosepodjednakoodnosinaproširenje(ilismanjenje),kaoinanapuštanjeiodlaganje.Kakojenjihovciljredukcijailieliminisanjelošihrezultata,štojevećanesigurnostkojasepovezujesbudućnošću,njihovavrednostjeveća.Postojanjemenadžerskefleksibilnostimožeuticatinapočetnuodlukudaseprojekatprihvatiiliodbaci.Odlukaoodbacivanjukojaproizilaziizupotrebetradicionalneanalizemožesepromenitiakojevrednostopcijadovoljnovelika.Odlukaoprihvatanjumožesepromenitiuodlukuoodlaganjuako jekompenzacijskavrednostopcijevećaodizgubljenihrealnihtokovanovca.Tradicionalnimetodizboraopcijauglavnomseoslanjanaanalizunetosadašnjevrednosti.Medjutim,tajsepristupumnogimslučajevimamoramodifikovatikakobimenadžerskeopcijebilerealizovaneustvarnosti.

LITERATURA

1. Adižes,I.,Životni ciklusi preduzeća,PolitikaiSITJ,Beograd,1991.2. Henderson,J.AndR.Quandt,Microeconomic Theory: A Mathematical Approach,

London,McGraw-Hill,1980.3. Hertz,D.,”RiskAnalysis inCapital Investment”,HarvardBusinessReview,No

42,1984.4. Jakovčević,K.,Struktura i vrednovanje kapitala, Ekonomski fakultet, Subotica,

2000.5. Kotler,P.,Marketing Management,6thedition,Prentice-HallInc,EngewoodCliffs,

N.J.,1988.


6. Milisavljević,M.,Strategijski menadžment,Čigojaštampa,Beograd,2000.7. MilisavljevićM.,RankovićJ.,Marketing strategija,Ekonomskifakultet,Beograd,

1995.8. Stojanović,B.,Tržište Evropske unije,Ekonomskifakultet,Niš,2003.9. Stojanović,I.,Kako ostvariti najveći profit,DIIIS,Beograd,1994.10. Zdravković,D.,Stojanović,B.,Đorđević,D.,StojanovićI.,Teorija i politika cena,

Ekonomskifakultet,Niš,2008.


ANALIZA PROGRAMA KONSALTING PODRŠKE ZA PREDUZEĆA U SRBIJI1

ApstraktOsnovnasvrhaizgradnjetržišneekonomijejepodizanjeukupneefikasnostiposlovanja i unapređenje poslovnih performansi preduzeća.Konsultantskeorganizacije pomažu kompanijamada ostvare svoje ciljeve, reše poslovneprobleme,identifikujuiiskoristenovemogućnosti,povećajusvojeznanjeiimplementirajupredloženepromene.Zadatakkonsaltingasečestodefinišekaoprofesionalnaasistencijauidentifikaciji,dijagnoziirešavanjuproblemakojiseodnosenarazneoblastiiaspekteposlovanjaiupravljanjapreduzećem. Ključne reči: konsalting, poslovne performanse, konkurentnost, menadžerske sposobnosti.

ANALYSIS OF CONSULTING SUPPORT PROGRAM FOR COMPANIES IN SERBIA

AbstractThemainpurpose forbuildingmarketeconomy is rise the totalefficiencyoftradeandimprovementofcompanies`businessperformances.Consultingorganizationshelpcompaniestorealizetheiraims,solvebusinessproblems,identifyandusenewpossibilities,increasetheirknowledgeandimplementsuggestedchanges.Purposeofconsultingisoftendefinedasprofessionalas-sistanceinidentification,diagnosisandsolvingproblemsdealingwithmanyareasandaspectsofrunningcompaniesandbusiness. Key words: consulting, business performances, competitiveness, managerial capabilities1 Rad predstavlja deo rezultata istraživanja na projektu 149007 „Multifunkcionalna

poljoprivredairuralnirazvojufunkcijiuključenjaRepublikeSrbijeuEvropskuUniju”finansiranogodstraneMNZŽS.

СТРУЧНИЧЛАНЦИMrBrankoMihailovićInstitut za ekonomiku poljoprivrede – Beograd


UvodKonsaltingsečestodefinišekaoprofesionalnapodrškapreduzećimauidentifikaciji,

dijagnoziirešavanjuposlovnihproblema. Pretpostavkauspešnogkonsaltingajeposlov-niintegritetiposlovnastručnostkonsultanta.Sdrugestrane,klijent,tj.preduzećetrebadapoznajekonsultantskotržišteiposlovnuponudukonsultantskihorganizacijakakobiizabrao adekvatnog konsultanta za određen poslovni problem.Brzina, kvalitet, dodatavrednostirazumljivarešenjapostajuključnifaktoriizborakonsultanta.

Postoje poslovni problemi koji su proizvod grešaka, propusta, nedostataka ineiskorišćenihmogućnosti i koji zahtevaju korektivne akcije. Sa druge strane, imamoprobleme,kodpretežnouspešnihkompanija,kojisuvezanizaperspektive,mogućnostiistrategijezadaljepoboljšanjeposlovanjaunastupajućimgodinama.

Kodkompanijakojeimajukriznusituacijuanaliziraćeseaktivnostiipredlozirešenjakonsultantskihorganizacijakojipredstavljajukombinacijukorektivnihmeraistrategijazadaljirazvoj.Timeseomogućavakompanijinesamodaizađeizpostojećekrizeiuspostavipređašnjestanjeilidosegnestandardvećpostignutodstranekonkurentskihkompanija,većidasteknekonkurentskuprednost,dodatnukompetencijuisnagudamožedasenosisanovimizazovimaidaostvariboljeposlovanjeubudućnosti.Rešenjeposlovnogprob-lemakojesesvodisamonakorektivnemeredajekratkoročnoolakšanjeinegarantujedasekompanija,bezstrateškeusmerenostiiposlovnogprograma,nećeubrzonaćiponovousituacijikojazahtevaintervenciju.Takođe,radimaambicijudaponudiodgovorkadakoristitiuslugekonsultantskihorganizacija.

Osimpotrebezakonsaltingaktivnostimaizoblastiukojimamenadžerinisudovolj-nostručni,konsultantisemoguangažovatizajednokratneidopunske,aliveomaosetljiveposlovneaktivnostikaoštosuuvođenjenovogproizvoda,prodornainostranotržišteiliborba sa agresivnom konkurencijom. Istovremeno, pomoć konsultantskih organizacijamožebitipotrebnausituacijikadajemenadžmentkompanijeopterećenbrojnimaktiv-nostima,štojeslučajkoddifersifikovanihpreduzeća,kadapostojećirealnimenadžmentkapacitetineobezbeđujusimultanuoptimizacijuposlovnihaktivnosti.

Konsaltingfirmesvevišesusvesnekolikojepresudnoučenjeiznanjezanjihovuspeh iposlovanje.Njihovapotrebadakoristeznanje ističeseuskorašnjoj literaturiomenadžmentkonsultantima imenadžmentuedukacije2.Kada jeupitanjuznanje, jednavažnastvaruliteraturitičesevrednostiintelektualnogkapitala3.Ovajprilaznaglašavaekonomskuvrednostljudskogkapitala,znanjaidrugihvrstanedodirljivihresursazakom-paniju.

Budućidakonsaltingfirmenekoristepatentiranjekakobimerileizaštitileintelek-tualnusvojinu,onemogu imatizaštitneznakove,bazeznanja idruge izvorekoji tražezaštitu.Problemjerelevantanzaklijentezbogprednostiznanjanajednojstraniidiskre-cijenadrugoj.Deokonsaltingznanjamožebrzodapostanezastareoidaizgubivrednost.Zbogtogajezakonsaltingfirmupotrebno,kaoizaklijenta,dasemenadžmentznanje

2Kipping,M.andArmbrüster,T.,„ManagementConsultantsandManagementKnowledge“, A Literature Review,ADraft,TheUniversityofReading.UK2000.

3Edvinsson,L.andMalone,M.S.,„IntellectualCapital“,TheProvenWaytoEstablishYourCompany’srealValuebyMeasuringItsHiddenBrainpower,JudyPiatkus(Publishers)Ltd.London1997.


stalno usavršava. Literatura o formiranju znanja4 imenadžmentu edukacije5 naglašavasposobnostfirmidaorganizujusvojuinternukomunikaciju,tokoveprocesaradaiznanja,svedokontinuiranepodrškemenadžmentukrozedukacijuiširenjeinovacija.Razmenaznanjapokazalasekaoefikasanmetodzakorišćenjepostojećegznanjaiolakšavanjenje-govoginoviranja.

Dijagnoza stanjaPremapodacimaKompass-ovogregistrapreduzeća,uSrbijiposlujukonsultantske

organizacije koje su specijalizovane za pružanje podrške u poslovanju preduzeća izsledećihoblasti6:upravljanjeirukovođenje;komercijalnoposlovanje;studijeielaborati;uslugekonsaltingauoblastiindustrijskogmarketingairazvoja;uslugeistraživanjatržišta;uslugemarketinga;uslugeneposrednogmarketinga; uslugefinansijskoginformisanjaiuslugekonsaltingauoblastimainvesticijaifinansija.

NajvećibrojkonsultantskihorganizacijauSrbijipružapodrškuudomenuupravljanjairukovođenja.Naime,uovomtržišnomsegmentuposluje290konsultantskihkompanija,štoje31,56%odukupnogbrojakonsultantskihkompanijauSrbiji.7Uovojoblastikon-saltinga(Tabela 1) značajnijesuzastupljenikonsultantiza:uslugeprojektmenadžmenta(17.93%),proizvodnju(16.90%),partnerstvo,integraciju,konzorcijum,transferikonsoli-dacijupreduzeća(10.69%)ireorganizacijuiracionalizacijupreduzeća(8.62%).

Tabela 1:UpravljanjeirukovođenjeRed.broj

Oblastkonsaltinga Brojpreduzeća %

1. Konsultantizamenadžment 12 4,142. Uslugeprojektmenadžmenta 52 17,933. Projektmenadžment,gradjevinarstvo 1 0,344. Konsultantizaproizvodnju 49 16,905. Konsultantizaradnestudije 4 1,386. Konsultantizaoperativnaistraživanja 9 3,107. Konsultantizaakcionarskustrategiju 26 8,978. Konsultantizafinansijskoupravljanje 19 6,559. Konsultantizakreditnimenadžment 4 1,3810. Konsultantizaanalizutroškova 15 5,1711. Konsultantizaorganizovanjeprodaje 3 1,0312. Konsultantizaspoljnutrgovinu 14 4,8313. Tehničkisavetizaizvoznike(medjunarodnistandardi,

zakoni,odobrenja)1 0,34

14. Konsultantizaprivremenoupravljanje 1 0,3415. Konsultantizaglobalizaciju/internacionalizacijukompanija 1 0,34

4Nonaka,Ikujiro&Takeuchi,H.,„TheKnowledgeCreatingCompany“,OxfordUniversityPress.NewYork1995.

5Davenport,ThomasH.andLaurenceP.,„Workingknowledge-howorganizationsmanagewhatthey know“,HarvardBusinessSchool.Boston,Mass1998.

6www.kompass.co.yu7 Prema Kompass-ovom registru preduzeća u Srbiji posluje oko 1000 konsultantskih

organizacija(tačnije919kompanija).


16. Konsultantizakontrolukvaliteta 4 1,3817. Konsultantizareorganizacijuiracionalizacijupreduzeća 25 8,6218. Konsultantizapartnerstvo,integraciju,konzorcijum,

transferikonsolidacijupreduzeća31 10,69

19. Konsultantizarelociranjekomercijalnihiindustrijskihpreduzeća

1 0,34

20. Konsultantizaoptimizacijukadrova 2 0,6921. Konsultantizaplateradnogosoblja 5 1,7222. Konsultantizarevizijuupravljanja 2 0,6923. Konsultantizaposlovnirazvoj 8 2,7624. Konsultantizapodsticanjeradnogosoblja 1 0,34Ukupno 290 100,00Izvor:www.kompass.co.yu

Krozdiversifikovanustrukturuposlovneponudekonsultantskihorganizacijaizlaziseususretnaraslojtražnjizakonsultantskimuslugama,čijijerazvojposlednjihgodinabio intenzivan. Ipak,konsultantsko tržištenije razvijenoudovoljnojmeri,kojapodra-zumevaefektivnukonsaltingpodrškupreduzećimauraznimsferamafunkcionisanja.Pritome,postojiproblemmerenjarazvojakonsultantskogtržišta.ZvaničnastatistikaSrbijenepratiposebnosektorkonsaltinga,poštonijedefinisanustatističkojklasifikacijidelat-nosti. Istovremeno,ocenu razvojakomplikuje iprocenjivanjekonsultantskihprihodauproteklomperiodu.Posledično,neophodnojenaćiadekvatnesupstitutezaprethodnona-vedeneparametre.

Razvojkonsultantskogtržištamožesepratitiprekoučešćakonsultantskihprihodaubrutodomaćemproizvodu(GDP).ProsečnoučešćeuEvropiiznosi0.44%GDP.Srbijajejošuvekdalekoodevropskogproseka.Naime,dijagnozastanjausektorukonsaltingamožeseodrediti indirektnoprekoostvarenihinvesticijausektoruposlovnih,tehničkih,finansijskihidrugihuslugauukupnoostvareniminvesticijamauSrbiji.OvoučešćejenapočetkutranzicijeuSrbiji,tj.u2001.godiniiznosilo0,0468%.Uočljivojedajevrednostsupstitutaoko10putamanjaodprosekazaEvropu.

Uoblastikonsaltingpodrškeukomercijalnomposlovanjuevidentiranoje92konsul-tantskekompanije,štočini10,01%ukupnogbrojakonsultantskihkompanija.Uovomsek-toruističuse:konsultantizaosnivanjepreduzeća(33,70%),konsultantizaspoljnutrgovinu(39,13%)ikonsultantizarazvojmaloprodaje(16,30%),štojeprikazanoutabeli 2.

Tabela 2:KomercijalnoposlovanjeRed.broj

Oblastkonsaltinga Brojpreduzeća %

1. Statističkeusluge 13 14,292. Informacioneuslugeuizradistudijaielaborata 25 27,473. Uslugekonsaltingauizradielaboratazapotrebeindustrijei

trgovine9 9,89

4. Izradaposlovnihizveštajaiekonomskihstudija 16 17,585. Konsultantizaekonomikupoljoprivrede 3 3,306. Konsultantizaekonomskestudijeizoblastipomorstva 1 1,107. Ekonomskiizveštaji,Inženjeringelaborati 17 18,68Ukupno 91 100,00Izvor:www.kompass.co.yu


Istovremeno,rasteznačajkonsultanatazarukovanjesistemimaposlovnihpodataka,kaoikonsultanatazainformisanjeusektorugradjevinarstva.Zaizradustudijaielaborataspecijalizovanaje91konsultantskakompanijaili9,90%odukupnogbrojakonsultantskihkompanijauSrbiji.

U ovom segmentu konsultantskog tržišta najveće učešće imaju: informacioneuslugeu izradi studija i elaborata (27,47%), ekonomski izveštaji, inženjering elaborati(18,68%)iizradaposlovnihizveštajaiekonomskihstudija(17,58%).Takođe,uočljivojedaznačajnoučešćeimajustatističkeuslugeikonsaltingpodrškauizradifizibilitistudija (Tabela 3).

Tabela 3.StudijeielaboratiRB Oblastkonsaltinga Brojpreduzeća %1. Statističkeusluge 13 14,292. Informacioneuslugeuizradistudijaielaborata 25 27,473. Uslugekonsaltingauizradielaboratazapotrebeindustrijei

trgovine9 9,89

4. Izradaposlovnihizveštajaiekonomskihstudija 16 17,585. Konsultantizaekonomikupoljoprivrede 3 3,306. Konsultantizaekonomskestudijeizoblastipomorstva 1 1,107. Ekonomskiizveštaji,Inženjeringelaborati 17 18,688. Izradafizibilitistudija 7 7,69Ukupno 91 100,00Izvor:www.kompass.co.yu

Uslugekonsaltingauoblastiindustrijskogmarketingairazvojazastupljenesukod43konsultantskekompanije,odkojihsučak42kompanijespezijalizovanezaorganizacijunabavkepreduzeća(Tabela 4).Pritome,samojednakonsultantskakompanijaspecijalizo-vanajezaindustrijskimarketingirazvoj.

Tabela 4:UslugekonsaltingauoblastiindustrijskogmarketingairazvojaRB Oblastkonsaltinga Brojpreduzeća %1. Informativnicentri,industrijskimarketingirazvoj 1 2,332. Konsultantizaoraganizacijunabavke 42 97,67Ukupno 43 100,00Izvor:www.kompass.co.yu

Konsultantske kompanije specijalizovane za istraživanje tržišta čine 14,58%ukupnog broja konsultantskih kompanija. Najveće učešće imaju konsultantske uslugeistraživanja tržišta (47,01%), slede usluge istraživanja tržišta anketiranjem potrošača(11,19%),uslugeistraživanjatržištainvesticionihdobara(10,45%).Istovremeno,velikoučešćeimajuuslugemotivacionihistraživanjai ispitivanjajavnogmnenja,marketinškestudijeiistraživanjatržištaproizvoda(Tabela 5).

Tabela 5:IstraživanjetržištaRB Oblastkonsaltinga Brojpreduzeća %1. Uslugeistraživanjatržišta 63 47,012. Uslugeistraživanjatržištainvesticionihdobara 14 10,453. Uslugemotivacionihistraživanjaiispitivanjajavnogmnenja 10 7,46


4. Uslugeistraživanjatržištaanketiranjempotrošača 15 11,195. Marketinškestudije,Istraživanjatržištaproizvoda 12 8,966. Istraživanjetržišta,efektnostoglašavanja 14 10,457. Istraživanjetržišta,prehrambenaindustrija 6 4,48Ukupno 134 100,00Izvor:www.kompass.co.yu

Konsultantskeuslugemarketingaevidentirajusekod139konsultantskekompanije(učešćeod15,12%).Najznačajnijeservisnelinijekonsaltingauovomtržišnomsegmentusu:marketing iprodaja(47,48%);unapredjenjeprodaje(25,18%); lansiranjeproizvoda(9,35%). Zanemarljivo je učešće konsultanata zamarketing strategiju (0,72%), uprkosnjenomznačajnomuticajunaperformansepreduzeća.

Tabela 6:UslugemarketingaRB Oblastkonsaltinga Brojpreduzeća %1. Konsultantizamarketingstrategiju 1 0,722. Konsultantizaunapredjenjeprodaje 35 25,183. Konsultantizalansiranjeproizvoda 13 9,354. Uslugemarketingazaduvanskuindustriju 3 2,165. Uslugemarketingazaprehrambenuindustriju 11 7,916. Uslugemarketingazamodnuindustriju 7 5,047. Marketingdatabaseservices 2 1,448. Konsultantizamarketingiprodaju 66 47,489. Uslugemarketingazaindustrijugume 1 0,72Ukupno 139 100,00Izvor:www.kompass.co.yu

Uoblastineposrednogmarketingaističuseuslugedistribucijecirkularaiuzoraka,uslugeunapredjenjaprodaje,uslugeadresiranjairačunarskeobradeadresazaneposredanmarketing(Tabela 7).Tržišnastrategijapreduzeća,osimuvažavanja4P-marketingkon-cepta,trebalobidasadržiinteraktivansistemmarketingakojikoristijedanilivišemedijaprivrednepropagandekakobiseuticalonatržišnutražnju.

Tabela 7:UslugeneposrednogmarketingaRB Oblastkonsaltinga Brojpreduzeća %1. Konsultantineposrednogmarketinga 2 4,542. Uslugeprodajerobetelefonom 5 11,363. Uslugedistribucijecirkularaiuzoraka 13 29,544. Uslugeunapredjenjaprodaje 10 22,735. Directmailorganisations 1 2,276. Usl.račun.obradeadresazaneposredanmarketing 5 11,367. Uslugeadresiranja 6 13,648 Listbuilders 2 4,54Ukupno 44 100,00Izvor:www.kompass.co.yu

Naime, reč je o direktnom marketingu, koji predstavlja napor da se privuku iodržavajupotrošačinaosnovukontaktabezposrednika.Ciljjedaseostvaridirektnorea-


govanjeuformi:kupovineputemtelefonailipošte,zahtevazakatalogomililiteraturomoproizvodu,saglasnostidaseposetilokacija,događaj,sajamiliizložba,participacijeunekojformiakcije,zahtevazademonstracijomproizvoda,zahtevazaposetompreduzeću8.Direktanmarketingimasledećebitnekomponente:

– privrednapropagandasadirektnimreagovanjem,– razvijenaiefikasnabankapodataka,– direktnograđenjeodnosasapotrošačimadasepovećaobimprodaje,– tržišnoučešćeidobit.Zarazlikuodmasovnogmarketingakojipotrošačeidentifikujekaogrupukojaima

zajedničkedemografskekarakteristike,direktanmarketingidentifikujepotrošačapoim-enu, adresi, i ponačanju u kupovini.Direktanmarketing u proizvodnji i prodajimožeseostvaritiputemmaksimarketinga,marketingabazepodataka,telemarketingaiinterak-tivnogmarketinga.Maksimarketingpredstavljakorišćenjebankepodatakaopotrošačimai privredne propagande u funkciji stvaranja ciljno usmerene poruke koja doprinosi st-varanjuiproširenjudugoročnihodnosasaspecifičnomgrupompotrošača.

Marketingbazepodatakauključujeekstenzivnulisturelevantnihinformacijazaužuciljnugrupuveomaperspektivnihpotrošačasaponudompreduzećaodinteresaupravozanjih.Telemarketing,kaoštosamnazivgovori,predstavljaprodajuputemtelefona.Pos-lednjioblikdirektnogmarketinga,tzv.interaktivnimarketingpodrazumevasistemmedijakojiomogućavapreduzećimaipojedincimakaopotrošačimadaučestvujuudvostranomkomuniciranjuputemračunara,televizije,telefaksa.

Konsultantskeuslugefinansijskoginformisanjačine2,07%konsultantskogtržišta.Najvećeučešćeimajuuslugekomercijalnogifinansijskoginformisanja,uslugeinform-isanja o stanju na tržištu deviza i usluge informisanja o stanju na terminskim robnimtržištima(Tabela 8).

Tabela 8:UslugefinansijskoginformisanjaRB Oblastkonsaltinga Brojpreduzeća %1. Uslugekomercijalnogifinansijskoginformisanja 10 52,632. Uslugeinformisanjaostanjunaterminskimrobnim

tržištima3 15,79

3. Uslugeinformisanjaostanjunatržištudeviza 4 21,054. Uslugeinformisanjaostanjunatržištuplemenitihmetala 2 10,53Ukupno 19 100,00Izvor:www.kompass.co.yu

Finansijskikonsaltingjerezultatpotrebezaadekvatnimiintegrisanimfinansijskiminformacijamakojesupostalepresudanfaktorefikasnogfinansijskogplaniranja.Kodus-lugakonsaltingauoblastimainvesticijaifinansijadominirajusavetodavneuslugeudo-menukapitalaifinansijskihinvestiranjasaučešćemod53,73%.Takođe,značajnoučešćeimajukonsultantizainvestiranjeuhartijamaodvrednosti,kaoiuslugeinvestiranja,kapi-talrizikaikapitalpoduhvata(Tabela 9).

8Jobber,D.,Principles and Practice of Marketing,McGraw-HillBookCompany,London1995,str.44.


Tabela 9:UslugekonsaltingauoblastimainvesticijaifinansijaRB Oblastkonsaltinga Broj

preduzeća%

1. Uslugeinvestiranja,kapitalrizikaikapitalpoduhvata 8 11,942. Savetodavneuslugeudomenukapitalaifinansijskihinvestiranja 36 53,733. Konsultantizainvestiranjeuhartijamaodvrednosti 15 22,394. Konsultantizaobezbedjenjeinvesticija 5 7,465. Savetodavneuslugeuupravljanjusredstvimaklijenataucilju

optimalizacijeprinosa3 4,48

Ukupno 67 100,00Izvor:www.kompass.co.yu

Tražnja zafinansijskimkonsaltingomće rasti u skladu sa razvojemfinansijskogtržištauSrbiji,najviše tržištakapitala.Emisijaakcijapreduzećai različiteoperacijesaakcijama zahtevaju kompleksno finansijsko planiranje koje će inicirati potrebu za ek-sternimsavetima.

Prethodnaanalizasegmenatatržištakonsultantskihuslugaukazujedaseovotržištedoneklediversifikovalo,imajućiuviduposlovnuponudukonsultantskihkompanijauSr-biji.Nakon2000-tegodinenjegovrazvojbiojeintenzivanislabokontrolisan.Međutim,sudećipobrojukonsultantskihkompanijaiostvareniminvesticijama,možesezaključitidasenijeudovoljnojmerirazvilouproteklomperiodu.Posledično,uprelaznomperiodudoksekonsultantskotržišteuSrbijiznačajnijenerazvije,astručnoobrazovanjeneprila-godipotrebamapreduzetništva,bitnuuloguuunapređenjuperformansipreduzećaimaćeprogramirazvojakompetentnostiiregionalnesaradnjeipovezivanjapreduzeća.

Programi unapređenja kompetentnosti, regionalne saradnje i povezivanja malih i srednjih preduzeća u Srbiji

Projekat i ideja regionalne saradnje – RECCO. KonceptposlovanjamrežeCen-tarazaposlovneuslugeuJugoistočnojEvropi-SEENetwork omogućiojeuspostavljanjeCentara zaposlovneusluge zaprekograničnu saradnju i spoljnu trgovinu, u svakoj odzemaljapartnerauprojektu.Poslovnikonsaltingikreiranjeuslovazauspešnuposlovnusaradnju,doprinoseunapređenjuposlovanjasektoramalihisrednjihpreduzećakrozus-postavljanjebilateralnesaradnjeipristupnovimtržištima.Takođe,razvijenajeiwebplat-formazapružanjeipromovisanjeposlovnihusluga9.Regionalnipartnerisu:

– Centarzaregionalnirazvoj(RDA),Tirana,Albanija;– PrivrednakomoraRepublikeSrpske,BanjaLuka,BosnaiHercegovina;– Udruženjeposlovnihkonsultanata(UPS-AMC),Zagreb,Hrvatska;– Centarzapreduzetništvoiprivrednirazvoj(CEED),Podgorica,CrnaGora;– BASMEKonsaltingiTrening,Skoplje,Makedonija;– RegionalnaprivrednakomoraUžice,Srbija.Centrizaposlovneuslugeuokvirumrežesupolaznetačkeukojimasepreduzećima

moguobezbeditiinformacije,treninziikonsultantskeuslugekaoikontaktisaposlovnim9www.see-network.com


partnerimaizNemačkeiJugoistočneEvrope.Istovremeno,obezbećujuseposlovneinfor-macijezapreduzećaizinostranstva,čimeseonaupoznajusamogućnostimainvestiranja,osnivanjapreduzećaipravimpartnerimazasaradnju.

U tabeli10prikazanjesadržajRECCO projekta iočekivaniefekti.Najznačajnijielementiprogramasukonsultantskeusluge,treninziiwebplatformakojapružaosnovneinformacijeoJugoistočnojEvropi,svakojzemljipojedinačno,potencijalnimposlovnimpartnerima i uslovima investiranja kapitala. Na realizaciji projekta učestvuju konsul-tantskekompanijeizNemačkeusaradnjisalokalnimpartnerima10.Realizacijaprogramaolakšavapristuptržištuinvestitorimaiposlovnimpartnerimaizinostranstva.

Sdrugestrane,malaisrednjapreduzećaunapređujukonkurentnostkrozposlovnopovezivanjeizajedničkupromociju.Kombinovanjemznanjai iskustvaizsvakezemljepronalazeseadekvatnaposlovnarešenja.CentarzaposlovneuslugeSrbija(priRegional-nojprivrednojkomoriUžice)imazacilj:

– unapređenje poslovanja domaćih MSP i povećanje njihove konkurentnosti nainostranomtržištukrozobezbeđenjeposlovnihinformacija,tržišnihstudija,konsultantskihusluga, treninga, direktnih poslovnih kontakata, promocije i olakšanog pristupa tržištuJugoistočneEvropeiNemačke/EU;

– razmenu informacija i znanja, i prenošenje najboljih iskustava iz Nemačke izemaljauJugoistočnojEvropi;

– daljirazvojprekograničnesaradnjeimeđunarodnesaradnjeuJugoistočnojEvropiiEvropskojuniji;

– rastizvozasrpskerobeuNemačkuiJugoistočnuEvropu;– intenziviranjeinostranihinvesticijauSrbijiiboljekorišćenjeprednostikojenude

postojećibilateralniSporazumioslobodnojtrgoviniuregionu.

Tabela 10:SadržajRECCOprojektaiočekivaniefekti

PortfolioKonsultantskihusluga PortfolioTreningaMarketingiprodajaUvođenjesistemaupravljanjakvalitetomKorporativnadruštvenaodgovornostUvođenjestandardaISO9000:2001IstraživanjetržištaSpoljnotrgovinskaregulativaitehničkistandardizaizvoziuvozrobenatržišteEUiJIEUpravljanjeprojektimaMogućnostifinansiranjaEU-Razvojpredloga

OtkrivanjeproblemaupreduzećimaIzradabiznisplanaKonsultantskaizvrsnostViiVaštimFinansijskilizingInvestiranjeuindustriji

Sadržajwebplatforme Očekivaneprednosti

10 InWEnt (www.inwent.org) – je nemačka organizacija zameđunarodni razvoj ljudskihresursa, napredne treninge i dijalog. Osnovana je integrisanjem Carl Duisberg Gesellschafti Nemačke Fondacije za međunarodni razvoj. Organizacija ima višedecenijsko iskustvo umeđunarodnojsaradnji.Njenipraktičniprogramisunamenjenistručnjacimairukovodiocimakojidonoseodlukeuposlovanju,politici, javnojupraviicivilnomdruštvuširomsveta.ILTISGmbHjevodećaorganizacijazarazvojirealizovanjestrategijakrozpružanjekonsaltinguslugaitreningapreduzećimaijavniminstitucijama.ZnačajanbrojvodećihpreduzećauNemačkojsuIltisovistalniklijenti.


Opšteinformacijeoregionu,partnerimauJIEvropi,uslovimazainvestiranje,primeriuspešneposlovnesaradnjeizmedjupartneraizJIEiNemačke.Informacijeosvakojzemljipojedinačno:Opštipodaci:površina,stanovništvo,administrativnapodela,podaciodostignutomnivouprivrednograzvoja,poslovnakultura.Investicije:pregledstruktureprivredeiznačajnihprivrednihdelatnosti;privrednipodsticaji;zakonskaregulativa;raspoloživiljudskiresursiUvoz:strukturauvozapoproizvodima,delatnostima,zemljama;prikazznačajnihuvoznika;finansiranjeuvoza;zakonskaregulativa.Izvoz:raspoloživipotencijal,strukturaizvozapodelatnostima,proizvodima,zemljama,značajniizvoznici;distributivnikanali;finansiranjeizvoza;zakonskaregulativa.Značajnaposlovnadešavanja;pregledinstitucija,univerziteta,medijskihkućauzemlji.

zalokalnepartnere:povećanjeefikasnostikorišćenjemsinergetskihefekatasaradnjemeđulokalnimpartnerima;sticanjenovihznanja;poboljšanjekvalitetauslugakojesepružajuklijentimaičlanicama;povećanjebrojaklijenatausledobraćanjanovimciljnimgrupama;mogućnoststicanjanovihprihoda;promovisanjeimidžasopstveneorganizacije;regionalnipristup–višeodnacionalnog/regionalnogprovajdera.zapotencijalneinvestitoreiposlovnepartnereizinostranstva:olakšanpristuptržištuiproširenjemogućnostizaposlovnusaradnjuuregionuJugoistočneEvropedostupnostsvihrelevantnihinformacijaotržištuJugoistočneEvropenajednommestuzamalaisrednjapreduzeća:povećanjekonkurentnosti;promocijaiposlovnopovezivanje;povećanjeprofita.

Program pružanja pomoći razvoju malih i srednjih preduzeća – BAS. RadiseoprogramuEvropskebankezaobnovuirazvoj,uokvirukojegćesejasnodefinisatipotrebemalihisrednjihpreduzećazakonsaltingomiodređivatiadekvatnekonsaltingus-lugekojećeimpružatidomaćikonsultanti.Takođe,vršićesepovezivanjemanjihdomaćihfirmikojimajepotrebnaekspertskapodrškasapreduzećimakojamogudaimjepruže.OsnovniciljBAS programa(BusinessAdvisoryServices)jedasepružipodrškarazvojuikonkurentnostimalihisrednjihpreduzeća,putemfinansijskepomoćikojaćesekoristitiza dobijanje poslovnih saveta i konsaltingusluga odnajboljih domaćih konsultantskihfirmi.Istovremeno,malimprivrednicimaćebitiponuđenasaradnjaipodrškapriizboruodgovarajućihdomaćihkonsultanatazarešavanjespecifičnihposlovnihproblemaikonk-retnih konsultantskih zadataka.U slučaju dameđu domaćimkonsultantima ne postojeodgovarajućistručnjacibićeomogućendolazakkonsultanataizinostranstvakojićesvojeznanjepodelitisastručnjacimauSrbiji.11Pritome,preduzećemoradaispunjavaodređeneuslovekakobisekvalifikovalozadobijanjeovepomoći.Programzahtevadapreduzećebuderegistrovanouskladusavažećimpropisima,dajevećinskideoakcijauprivatnomidomaćemvlasništvuidapostojidvegodine12.

Projekat razvoja preduzeća i preduzetništva - Ekoris. Ovajprojekatkojimupravlja

11Uokviruprogramabićefinansirano50odstotroškovaumaksimalnomiznosuod10.000evra.

12 Preduzeće koje želi da dobije konsultantsku pomoćmože da obavlja delatnost u svimsektorimaosimuvojnojiduvanskojindustriji,bankarstvuiigramanasreću.BASprogramomnisuobuhvaćenipravnisaveti,revizorskeusluge,apromocijaprogramauSrbijibićeorganizovanazasvezainteresovaneprivrednikeuregionalnimprivrednimkomoramaidrugimlokalniminstitucijama.Trajanjeprojektanijevremenskiograničenovećzavisiodposlovnogsavetakojijezatražen.


EAR(EuropeanAgencyforReconstruction),afinansiragaEU,započet jeudecembru2004.godine.Ciljprojektajedasestvorepovoljniuslovizarazvojsektoramalihisred-njihpreduzeća,kakobiseunapredilanjihovakonkurentnostnastranomtržištuidodatnostimulisalakonkurentnostsrpskeekonomije.Programsesastojiodsledećihkomponenti:

– razvoj politike sektora malih i srednjih preduzeća kroz podršku državneinstitucije;

– direktnapodrškabiznisuuokvirukojejeosnovanosedamregionalnihagencijazarazvojmalihisrednjihpreduzećaipreduzetništva;

– kreiranje nacionalne inovacione strategije i Fonda namenjenog direktnominvestiranjuuinovacioneprojektekojistimulišurazvojpreduzetništva.

Značajnakomponentaprojektajesuinovacije,tejeuskladusatimpokrenutata-kozvanaGrantšemazarazvojpreduzećaiinovacijaod2,25milionaevrakojaobezbeđujefinansijskupodrškuzaovakveprojekte.Ekoris projekatpredstavljadopunustrateškimmeramapodrškedržavenauci,inovacijama,istraživanjuitehnologiji,štoznačajnotrebadadoprineserazvojuekonomijezasnovanenaznanju.

Zaokret u upravljanju preduzećima - TAM program. Ovaj program je u Sr-bijipokrenut2001.godineiomogućavapreduzećimadarazvijunoveposlovneveštinena nivouključnihmenadžera13.Najiskusniji svetski lideri u biznisu pružaju konsaltingpodrškuunameridapomognunašimpreduzećimadaunaprederukovođenjeiefikasnostposlovanja.Primarniciljprogramajedapomognemenadžmentupreduzećakojeispun-javapotrebnekriterijumedauspešnijevodiposloveuuslovimapojačanekonkurencijenatržištu,kaoidapomogneuidentifikovanjuilociranjupotrebnihresursa.TAM program(TurnAroundManagement)podržavaiekonomskureformutakošto:

– preduzećimapomažedasetransformišuiuspešnoposlujunaslobodnomtržištu,– pomažeimdarazvijunoveposlove,– menadžerimapružapodrškuurazvojuupravljačkihsposobnosti.Pojedinačni projekti su prilagođeni potrebamakonkretnogpreduzeća.TAMpro-

grampomažepreduzećimauSrbijiupripreminovihnačinaposlovanja,razvojuprodajnihimarketinškihstrategija,istraživanjuizvoznihmogućnosti,privlačenjufinansijera,finan-sijskomistrateškomplaniranju,restrukturiranjuorganizacije,unapređenjuproizvodnjeidizajnaiuusaglašavanjusapravnimpropisimaudelatnostiimeđunarodnomekološkompraksom14.DabisepreduzećekvalifikovalozapomoćpoprogramuTAM,ključnojedamenadžmenttrebadaprepoznakoristodprojektaidabudespremandaposvetineophodnovremeitrud.Preduzećetrebadabudeuprivatnomvlasništvuilidasedržavaopredeliladagaprivatizujeinemožebitiizoblastibankarstva,vojneproizvodnje,igaranasrećuili

13 Projekat obično traje 18 meseci i vodi ga jedan od visokostručnih TAM-ovih višihindustrijskih savetnika,koji imabar15godina iskustvakaogeneralnidirektorukompanijikojaposluje u određenom relevantnom sektoru u ekonomsko razvijenim uslovima. TAM programangažujevišeod3.100stručnjakasvihoblasti,anaprojektimauSrbijibilojeangažovanovišeod140specijalista.

14 Od 1993. do 2005. godine TAM program je realizovao više od 1.300 projekata u 27zemalja,sadonatorskimfondomod82milionaevra.USrbijijeumeđuvremenuovimprogramomobuhvaćeno86preduzećaiznajrazličitijihsektoraizsvihkrajevazemlje,odčegaje65projekatabilofinansiranoprekoEAR-a.Svimenadžerikojisubiliuključeniuposlednja24projektauSrbijikonstatovalidajenakonsprovođenjaTAM-a,perspektivakompanijeboljailiznačajnobolja.SvisuocenilidajeTAMprojekatbiouspešan,a75odstomenadžerajepozavršetkuprojektazaključilodajeprojekatvisokozadovoljavajućiiliodličan.


duvanskeindustrije.PrimenaTAMprojekatapostrukturamadelatnostijenajzastupljenijausektoruproizvodaoddrveta(18%),zatimmašina,električneopreme,odećei tekstila(14%),dokjeusektorumaloprodajeiuslugaTAMprojekatprimenjenu11%slučajeva.Usektoruostaleprerade,hemijskimproizvodima,građevinskommaterijaluitransportu,TAMprojekatzastupljenjesa8%.

VećinasrpskihkompanijakojesuuključeneuTAMprogramznačajnosupovećaleizvoznepotencijale,aovajprojekatpomogaojemnogimpreduzećimadaunapredeproiz-vodnjuiposlovanjeipovećajuproduktivnost.Uspešnapreduzećakojasuušlauprojekatpriličnosupovećalasvojemogućnostizavećeotvaranjetržištaubudućnosti,ulazakSr-bijeuEU,aliiboljesnalaženjenatržištuEvropeisveta.OčekujesedaTAMuSrbijibudenastavljeniunarednomperiodu.

UNIDO program unapredjenja poslovanja malih i srednjih preduzeća. Or-ganizacija Ujedinjenih Nacija za industrijski razvoj (UNIDO) već 10 godina uspešnopomažeunapređenjeposlovanjauzemljamaurazvojuitranziciji15.Programsebaziranaprincipukontinualnihunapredjenjauzprimenuključnihindikatoraposlovanja.SaglasanjeISOstandardimaipredstavljajedanodkorakakazahtevimakojejepostavilaSvetskaTrgovinskaOrganizacija(STO).Dosadašnjaprimenaprogramajekodpreduzećadoveladoprosečnogpovećanjaefikasnostiposlovanjaod8-25%.Osimunapređenjamendžerskihsposobnostiiveština,programsadržiiekspertskealateipraksuzamonitoring.Naime,UNIDO tehnike i alati predstavljajuposlovnivodičzapreduzećakojaželedaunapredesvojeposlovneperformanseuuslovimapojačanekonkurencijeistrožijihuslovaposlo-vanja.Ovaj program vodimenadžera kroz poslovanje dijagnosticirajućimu u svakomtrenutkuaktuelnostanjeposlovanja.Najbitnijizadaciprogramasu:

– adaptacija i implementacija paketa za unapređenje poslovanja zasnovanog naUNIDOmetodologijiiodgovarajućimsoftverskimalatima;

– naučitimenadžereidatiimalatedavodeposlovanjesamaksimalnomefikasnošću,korišćenjem sopstvenih resursa i čineći poslovni razvoj održivim, konkurentnim iproduktivnim;

– unapredjenjeposlovnihrezultatamalihisrednjihpreduzeća;– podizanjeznanjakaopreduzetničkogkapitalazauvođenjeinovacija.

UNIDO EPIC Serbianudiprogram–„Besplatanbiznissavet”.Uokvirupromo-cijeUNIDOmetodologijekontinualnogunapređenjaposlovanja iUNIDOalatazame-renjeposlovnihrezultata,organizovanjepromotivniprogramkojipodrazumevadvevrstepomoći:

– Sprovodjenju dijagnostičkog programa. Ovaj program će, uz maksimalnočuvanjeposlovnetajne,omogućitisnimakopštegstanjapreduzećaiukazatinamestagdebitrebaloobratitipažnjusapredlogomnačinazaunapređenje.

– Definisanje specifične potrebe preduzeća i davanje smernica za njihovu realizaciju. UNIDO EPIC Serbia obezbeđuje do 50% sredstava za realizaciju većineaktivnostikojepredložekonsultanti,uslučajudapreduzećeodlučidaimpoverinjihovurealizaciju.

UNIDOprogramunapredjenjaposlovanjaprimenjenjeuvišeod3000kompani-jaširomsveta16.Skrivenigubiciumalimisrednjimpreduzećimasekrećuu iznosuod

15www.win2biz.com/unido_sw/eng/global-directory.htm16Njegovaprimena jedalapozitivne rezultateu: Indija (1999.),Rusija (1999.),Slovačka

(1999.),Čile(2000.),Kenija(2000.),Uganda(2000.),Tanzanija(2000.),Zambija(2000.),Etiopija


5-35%, zavisno od stručnosti menadžera i razvijenosti preduzeća. U takvim uslovimadolazidoniskeproduktivnosti,nekonkurentnosti,izgubljenihizvoznihirazvojnihšansiisl.Posledično,UNIDOprogramupravoimazadatakiciljdaukažemalimisrednjimpreduzećimada dijagosticirajumesta na kojimapostoje neefikasnosti, da impomogneda neefikasnosti eliminišu ili minimiziraju i učine svoje preduzeće konkurentnijim nadomaćemistranomtržištu.

ZaključakUpravljanje poslovanjem preduzeća podrazumeva primenu modernih poslovnih

koncepata i spremnost za suočavanje sapromenama.Konsalting je jedanodznačajnihfaktora efikasnog restrukturiranja preduzeća u Srbiji i unapređenja poslovne prakse.Suštinarestrukturiranjapreduzećajeupovećanjuspoljneiunutrašnjekonkurentnostikrozotvaranjepremameđunarodnom tržištu ipospešivanje stvaranjanovihmalih i srednjihpreduzeća.

Uspešno rešavanje nagomilnih problema u periodu afirmacije tržišne ekonomijemoguće je ukoliko se stvori ambijent koji podstiče procese preobražaja ekonomskog idruštvenogsistemauSrbiji.Tržišninačinposlovanjasenećedesitisamposebi.Naime,osimfaktorakaoštojerecimodržavakojatrebadabudekatalizatortransformacionihpro-cesa,potrebnesuikonsaltingintervencijekojedovodedostvaranjatržižnogporetka.Pro-gramikonsaltingpodrškezapreduzećauSrbijiupravodoprinoserazvojuposlovanjanaprincipimatržišneekonomije.Radiseokonsaltingintervencijamakojedovodedorazvojaspontanihekonomskihprocesakojikarakterišu tržišnuekonomiju.Tiprocesisu razvojnovogsektora,preduzetničkainicijativaiposlovniaktivizamtransformisanihkompanija.

LITERATURA

1. Edvinsson,L.andMalone,M.S.,„IntellectualCapital“,TheProvenWaytoEstab-lishYourCompany’srealValuebyMeasuringItsHiddenBrainpower,JudyPiatkus(Publishers)Ltd.London1997.

2. Davenport,ThomasH.andLaurenceP.,„Workingknowledge-howorganizationsmanagewhatthey know“,HarvardBusinessSchool.Boston,Mass1998.

3. Jobber,D.,Principles and Practice of Marketing,McGraw-HillBookCompany,London1995.

4. Kipping, M. and Armbrüster, T., „Management Consultants and ManagementKnowledge“, A Literature Review,ADraft,TheUniversityofReading.UK2000.

5. Nonaka, Ikujiro&Takeuchi, H., „TheKnowledge Creating Company“, OxfordUniversityPress.NewYork1995.

6. www.kompass.co.yu7. www.see-network.com8. www.inwent.org9. www.win2biz.com/unido_sw/eng/global-directory.htm

(2000.),Egipat(2001.),Kolumbija(2002-2004.),Palestina(2004.),Liban(2004.),VelikaBritanija(2004.),idrugezemlje:Argentina,Austrija,Bahrein,Bugarska,Brazil,SaudijskaArabija,Italija,Maroko,Nikaragva,Peru,Poljska,ŠriLanka,Švedska,Tajland,Tunis,USA,Vijetnam.


СЛОбОДАН ЈОВАНОВИћ, ЂОРЂЕ ТАСИћ И РАДОМИР ЛУКИћ О СУВЕРЕНОСТИ

SLOBODAN JOVANOVI^, D@ORD@E TASI^ I RADOMIR LUKI^

O SUVERENOSTI

RezwmePonqtie suvereniteta vstre~aetsq s |pohi anti~noj literatury i su}estvuet vplotx do na{ih vremen. V te~enie istorii u~enye k suverenosti podhodili s razli~nyh to~ek zreniq. V sovremen-nom mire filosifiq aburda suverenosti pereme}aetsq v centr tvor~eskih interesov. V tvor~estve Slobodana Jovanovi~a, D`ord`a Tasi~a i Radomira Luki~a suverenost gosudarstva za-nimaet va`noe mesto, ob_edinqq v sebe i nonsensy novoj logiki mira.

Европска унија и теорија ограничене сувереностиЕвропској унији тежи већина земаља европског континента. Разлог за то

требатражитиуследећем:малеисиромашнеземљенајчешћеразоренератовима,национализмимасвихврста,корупцијом,«буразерском»приватизацијомдошлесудотакозваногегзистенцијалногдна.Безобзиранаузрокекојисудовелидотога,акојинисубезуделаЕвропскеунијеиАмерике,те земљеневидедругиизлазутрагањузаспасомдоучлањењауисту.

Свеснеда«једанодцентралнихизазовакојиглобализацијадоносипредстављамоћан скуп економских сила, транснационалних корпорација које све снажније

СТРУЧНИЧЛАНЦИМрАлександарКостић


обликују економски крвоток планете»1, прибегавају једином изгледном решењу.Презадуженеиопустошенеспоља,иизнутранемогуопстатибезпомоћиземаљакоје чине Европску унију. Да би исте уопште биле предмет интересовањаУнијенеопходноједаионеиспунеодређенеусловекојисуувезисаправномрегулативом,затимпоштовањемисте, спровођењуодређенихпрепорукаСаветаЕвропекоје сетичуекологије,људскихправа,уважавањамеђународногправа.Међутим,проблеминисусамоекономскогкарактера,јерпостојивидљива,апонекадискривенатежњака наметању англосаксонске монокултуре. Ту се преплићу интереси европскихдржавасадугомтрадицијом(Немачка,Француска)иАмерике.Малеземљетакођеса дугом традицијом државе и развијеним културним идентитетом, трагајући заспасењем,честосупротивуречноподељенеунутарсамихентитетаназаступникекосмополитскеилибољереченомондијалистичкекултуре,ипоборникеочувањанационалнекултуре.Контроверзекојеизоваквесупротстављеностипроизилазесеумножавају.НатписиустановаифирмиуСрбијиписанисугајевицом(латиницом)ићирилицом,иакоуЗаконуизричитостојидајесрпскописмоћирилицаидаустановеифирметребаистицатићириличнимписмом.ОвојесамосегменткојиупућујенаконтроверзеикарикатуралноразумевањеприближавањаЕвропскојунији.Нанивоунационалнедржавененаступаникрај суверенитетанитимумификовањекласичне,апсолутнеинедељивесуверености,већтрансформацијекоједоносеистовременои мање и вишесуверености.Деокласичнесуверености,прерогатива,остајеочуван.ОважностисувереностисведочииизјаваХемса,председникасенатскогодборазаспољнепословеАмерикеуСаветубезбедности:«АмеричкинароднећеприхватитивластбилокојенаднационалнеинституцијекојајеизнадсуверенихправаАмерикедаодлучујекакодаделаусопственомнационалноминтересукодкућеиусвету.»Сер БрајанУркварт, готово четири деценије други човекООУН који цитира овостановиштедодаје:«Хелиснијерекаодалиовадоктринаважиизадругедржаве.»На то питање ће одговорити амерички међународноправни теоретичар Р. Фок:«Упркосвеликимпроменама,бацањенационалногсуверенитетаутрњекрајње јепреурањено.Мадасутранснационалнирежимисвенеопходнији,суверенадржаваостајебитназапостизањесоцијалних,економскихикултурнихправаудогледнојбудућности.Сувереностјеједанодмалобројнихштитоваслабим,рањивимдржавамапротив спољног интервенционизма, који је неупоредиво ређе мотивисан одистахуманитарнимразлозима,анајчешћесебичнимгеостратешкиминтересимамоћнихдржава».2

Оваразмишљањазваничникаитеоретичаранајбољеилуструјуконтроверзекојепостојеувезисапитањемсувереностиисавременеглобализације.Наједнојстранијепотребазауклапањемумеђународнетрансатланскеиевропскеинтеграцијеи, са друге стране, сувереност као гарант за очување културног и сваког другогидентитета.Негденасрединиизмеђуовадва,ипак,супротстављенапроцесастојиограниченасувереност.Утомсмислу«класичнасувереностнеостајеконзервисана–свејегушћамрежамеђузависности,кооперацијеизмеђудржава,свејеширикругживотнихпроблема који вишенемогуда се регулишуискључивоунутарњенихоквира. Но, међузависност сама по себи не укида сувереност. Она може водитиучешћу држава у одлучивањуна регионалномнивоу.Наднационална регионална

1МирославПечујлић,Глобализација(дваликасвета),Гутенберговагалаксија,Београд2002,стр.177.

2Исто,стр.180.


држава,попутЕвропскеуније,отудапостајеобликзаштитесувереностипосебнослабијихирањивихдржава,којетусувереносттешкомогуочуватикао«усамљенијахачи».3

Ови наводи посредно говоре управо о моделу ограничене суверености.Чланице Европске уније утапају део суверености у заједничку наднационалнудржаву.Напланукултуре,«животсавременихгенерацијасеодвијаудвадуховнасвета истовремено: на позорници националне и глобалне културе.Однос измеђутадвасвета,природаглобалнекултуреиначиннакојисествара:ратилимирнисуживот,искорењивањеилиузајамнообогаћивање,природноусвајањеилиприсилнонаметање–постајепресудникултурниизазовновеере».4

Очигледно је да културни идентитет нације и глобална култура нисусупротстављени–напротивизњиховогукрштањапроизилазевредностикојесамепосебинемогуданосенегативанпредзнак.

У чему се огледа добровољност одрицања од дела суверености у користнаднационалнедржавекаквајеЕвропскаунија?УусловимапредвиђенимСтатутомСаветаЕвропеипоступкупријемачланица.«Свевремедоктрајепоступакпријема,СаветЕвропенастојидаутиченадржавудаизменизаконе,политикуипраксукојинисуускладусастандардимаОрганизације.Поступаксеможеисасвимобуставитиу случајевима када је понашање државе очигледно супротно овим стандардима,рецимоакосерадиотешкомкршењимаљудскихправа.ПримерарадитоседесилоРусијизбогсукобауЧеченији»5.

Очигледно је да се домаће законодавство усклађује са законима Европскеуније.УсвемутоменијебезосноваизапажањепојединиханалитичарадапостоједвострукистандардисамогСаветаЕвропекадасепаратистичкетежњеитероризамкојиупражњавајуЧечениформулишуборбомзаљудскаправа.Но,безобзиранасвето,ууниполарномсветузавећину,аконеизасвеземљеевропскогконтинента,непостојидругаалтернатива,акосеподњомнеподразумеваизопштеностизсвета,пасамимтимисвихекономскихтоковаштонеминовнодоводидотешкихпоследицапотаквуземљу.ДобровољностприступањаЕвропскојунијијекаоштосевидиизнаведеногприличнокомплекснасобзиромнаалтернативу.Иначепоступакзапријемнеке земље покреће «Комитет министара Савета Европе. Одмах затим ‘уважениправници’ (eminent lawyers) утврђују да ли је правни систем државе кандидатакомпатибиланстандардимаСаветаЕвропе»6.

Ово је, у ствари, суштинаограниченесуверености једнедржаве, јер сеонаповинује вишим нормама Европске уније,што је опет добровољно одрицање одделасувереностиукористисте.

Поступак пријема у Савет Европе је политички процес. У том смислуполитичкифакторииграјуглавнуулогуимогу«дауспореилиубрзајупријем.Унекимслучајевимаполитичкиразлозисубилитоликојакидасупревагнулиукористпријема,чакикадајебилојаснодакритеријумизачланствонисузадовољени–например,услучајуРусије»7.

3Исто.4Исто,стр.183.5ВладимирЂерић,ЧланстводржавеуСаветуЕвропе,Београдскицентарзаљудска

права,Београд,2001,стр.21.6Исто,стр.20.7Исто,стр.21.


Указивањенанедоследностинијенашатема,алипроизвољностикојепроистичуизснагеполитичкевоље,анеаргумената,лимитирајудометесамеЕвропскеунијеколикогодтобиомеђукоракуостварењуправеднијегибољегсвета.

Недоследности се огледају и у обавезама које су преузеле нове чланице уодносу на земље примљене пре 1990. Старе чланице «нису морале да прихватератификацијуоквирнеконвенцијезазаштитунационалнихмањина»8.

Ово има оправдање, јер су се многи проблеми у међувремену показаликао непремостива препрека коју је требало уклонити. Тај се проблем показаокомплекснијимнегоштоизгледа.Многипредставницинационалнихмањинапочелисудазлоупотребљавају,пачакиизазивајуконфликтечестоисцениранимсукобимакакобианатемисаливећинскинародкаогеноцидан,штојебилоњиховоскривенооправдањезасепаратистичкетежње.

Представници Европске уније се нису сналазили у таквим ситуацијамабезрезервностајућинастрану«слабијих».Овојеизазивалоодијумчитавимрегијамаикодпојединихнародапремаинтеграцијама,јерсукаоглавниаргументуодбраниодовелукавосмишљенеигремањинаињиховихповршнихзаштитникаистицалисувереност. Наовајначин,контроверзесусечестоумножавалеиотежавалепроцесинтеграције.

Свесноилине,текЕвропскаунијанапутудоостварењасвојихциљеванаилазинапрепрекекојепонекадсамасебиправи.

ПарламентарнаскупштинаСаветаЕвропеприликомпријемазапуноправночланство као услов је постављала «да правни систем државе кандидата мора дајемчиподелувласти.С једне стране,поделавластинаизвршнуи законодавну јеважна за остварење владавине права, пошто је један од кључних елемената овогначеладазаконеусвајајуиспроводеразличитеособе.Сдругестране,независностсудствасесматранеопходномзаделотворнузаштитуљудскихправаиСаветЕвропеје инсистирао да се нове чланице обавежу да ће обезбедити независну позицијуправосуђа»9.

Овоје,уствари,примерпозитивногинсистирањакоједржавиомогућуједавршисвојуфункцијупрековладавинеправа,штојеуједногаранцијасуверености,уистинуподконтроломорганаЕвропскеуније.Наовајначин,Европскаунија сепојављујеикаогарантсуверености,алииврховнавласткојаможедајеограничи.Свакако да би се све ово спроводило, јавила се потреба поступка за надзоромиспуњењачланскихобавеза,каоисанкцијезакршењеистих.Овасупремацијатакођеспадаукатегоријупоступкакојизначиограниченусувереностдржавечланице.

СведоцисмодасечланствоСаветаЕвропеувећалоса23чланице(1989)на43чланице(2001),штојекомплекснопитањесувереностипребацилоудругиплан.Разлог за толежиудобровољности: земљесеодричудела сувереностиукористзаједницеуовомслучајуЕвропскеуније:«Међутим,питањекојетектребададобијеодговорједалићеСаветЕвропеињеговечланиценаћидовољнополитичкевољедаинсистирајунапоштовањустандардаорганизацијеприликомпоступканадзораи,каднемадруге,наувођењусанкцијапремачланицама.БезтогаприступањедржаваисточнеисредњеЕвропеможебитипочетакпропастиСаветаЕвропе».10

8Исто.9Исто,стр.42-43.10Исто,стр.77.


Овоможедаизгледапесимистично,ализемљекојесутекизашлеизкомунизманемају традицију заштите људских права какву су имале земље са либерарнимвредностимаЗапада.СањиховимприступањемСаветуЕвропе, његовапажњасепребациласаочувањаовихвредностинаостваривањеитујеустварисуштинатешкоћанапутудопотпуногтријумфаинтеграцијеисатимиконцептаограниченесуверености.Она јефактичкинеминовностдабиседокрајаусвојилепредностиидеала демократије,људских права и владавине права. Јер «далеко је од истине,какосесадаувеликоверује,данамтребанекамеђународнаекономскавласт,докдржавемогуистовременодазадржесвојнеограниченполитичкисуверенитет.Тачнојеуправо супротно.Оноштонамтреба... није самомоћурукаманеодговорнихмеђународних економских власти него надмоћна политичка сила која можеда представља противтежу економским интересима... Суштина је да ове моћимеђународневластибудустриктноограниченевладавиномправачакивишенегоу националној сфери».Овако замишљенаподељенаилибољеречено ограниченасувереностпроизилазиизгледиштакојаподупируконцептуједињењаразличитихземаља.Поменутиауторјепристалицафедералногуређења.Европскаунијанијетакоорганизованаали,свеједно,принциподрицањаодделасувереностиукористУнијеилиХајековефедерације само потврђује чињеницу да је ограничена сувереностза многе истраживаче modus vivendi на путу стварања успешне наднационалнедржаве.


1. МирославПечујлић,Глобализација(дваликасвета),Гутенберговагалаксија,Београд2002.

2. ВладимирЂерић,Чланство државе уСаветуЕвропе, Београдски центар заљудскаправа,Београд,2001.

3. F.H.Hayek,Puturopstvo,Global,Beograd,1997


ФИНАНСИЈСКИ АСПЕКТИ ОРГАНИЗОВАЊА ПОљОПРИВРЕДНЕ

ПРОИЗВОДЊЕ У ВОЈВОДИНИ – ПРИМЕР МЗ ГЛОГОЊ1

СажетакМЗГлогоњуспелаједатрадицијуизнањеуповртарскојпроизводњи,путем повољног географског положаја, пре свега, близини великимтржиштима Панчева и Београда, валоризује на прави начин. Иакосу улагања у ову производњу велика, а цене колебљиве, са високимприносима поврћа – произвођачи успевају да остваре рентабилнупроизводњу и високе профите. Глогоњ има велику шансу за већиразвој пољопривреде у будућности, посебно кроз организованији имаркетиншки осмишљен наступ произвођача поврћа (кроз удружења,задруге). Наиме, овим путем произвођачи би могли, уз изградњуосновних објеката чувања и дистрибуције производа, да пласирајувећу понуду поврћа, у договореној динамици и роковима испоруке,какодомаћем,такоииностранимтржиштиматокомцелекалендарскегодине.Међутим,успешанмаркетиншкинаступподразумева,пресвега,већукредитнуподршкупроизвођачима(лакшудоступносткредитима,стимулативнекамате,грејспериодисл).Поредтога,произвођачибиубудућностиморалидаослушкујуиизлазеусусретпроменамаутражњи,којасесаосновнихповртарскихпроизвода(купус,кромпир),свевишепомеракадругимврстамаповрћа(кељ,прокељ,броколи); Кључне речи: пољопривреда, повртарство, рентабилност, паритети, цене, улагања; 1 Рад представља део резултата истраживања у оквиру Пројекта бр. 149007 Д

МултифункционалнапољопривредаируралниразвојуфункцијиукључивањаР.СрбијеуЕУ,финансираногодстранеМНЗЗСР.Србије.

СТРУЧНИЧЛАНЦИМрВеснаПараушићИнститут за економику пољопривреде – БеоградMрБранкоМихаиловићИнститут за економику пољопривреде – БеоградДрВељкоРадојевићМеђународна менаџерска академија – Нови Сад


SummaryLocalcommunityGlogonjtakeachievedtraditionandknowledgeinproduc-tionofvegetablecropsonrightway,thankstothenearnesstoahugemarket,likePancevoandBelgrade.Investmentsinproductionofvegetableareex-pensive,pricesoscillate,butwithahighyieldperha–producersarepossibletoachieveprofitabilityproductionandhighprofits.Glogonjhasabigchanceforagriculturaldevelopmentinfuture,especiallythroughbetterorganizationofproducersinmarketaccession(association,cooperative).Withabetteror-ganization,producerscanofferhigherquantityofproductionduringtheyearin agreeddynamics anddelivery time.Nevertheless, agricultural producerhavetolistenandacceptchangeindemand,whicharemovesfromthebasicsvegetables(cabbage,potato)toadifferentkingofvegetables(headorflowervegetablessuchaskale,sprout,broccoli,cauliflower). Key words: agriculture, vegetable crops, profitability, prices, investment;

УводСелоГологоњприпадапанчевачкојопштини(једнооднајмањихселауовој

Општини),налазисеуњеномсеверозападномделу(20кмудаљенојеодПанчева),налевојобалирекеТамиш.Премастатистичкомпописуиз2002.године,уГлогоњуживи3.178становникаили2,5%становништваопштинеПанчево.СелоимаМеснуканцеларију, пошту, јавно комунално предузеће, релативно је добро покривено иосновнимобјектимасоцијалногидрушвеногстандарда.Међутим,великипроблемиселајесу,пресвега,комуналнеприроде.

ОнопочемујеМЗГлогоњпосталапрепознатљивајестепољопривреда,тачнијеповртарство.ПремаанкетномистраживањуИЕП,Београд(1),Глогоњкарактеришевисокпроценатдомаћинстава(око90%)којисебавипољопривредом,апресвега,повртарством (кромпир и купус). Повртарство је за велики број домаћинставадопунскиизворприхода,апремаанкетиИЕП,око50%домаћинставаповртарствомсебавиактивно,усмислупродајетржишнихвишкова.

1. Глобална оцена достигнутог нивоа економског развоја и основни правци будућег развоја МЗ Глогоњ

Према подацима Републичког завода за статистику (Попис 2002.), највећипроценат домаћинстава у Глогоњу (око 85%) спада у непољопривредна, премаизворима прихода. То значи да гро становништва села Глогоњ месечне приходеостварујерадећиувећимградовима (Панчево,Београд), амањиброј запослен јеиусамомселуилиоколнимселимаимањимградовима.Пољопривредаје,премаподацимапописаиз2002.године,замалибројдомаћинствајединиизворприхода(уГлогоњустатистикарегиструјесвега6%чистопољопривреднихдомаћинстава,премаизворимаприхода).Међутим,премаанкетномистраживањуИЕП,Београд,пољопривредајеосновнаилидопунскаделатностзавеликибројдомаћинставауселу(око90%одукупногбројадомаћинставауселусупољопривреднагаздинстава).

Собзиромда јенајближивећииндустријскицентарГлогоњаградПанчевоида јенајвећибројрадноспособногстановништватамозапослен,унаставкуседајеосновнасликаразвојаПанчева,преконародногдохоткапостановнику.Наиме,


премаподацимаРепубличкогзаводазастатистику(ОпштинеуСрбији,2005,РЗС,стр. 140), народни доходак (друштвени производ без амортизације) у општиниПанчевозначајнопрелазивредностиовогагрегатауодносунаР.СрбијуиВојводину.НештобилжевредностисуупоређењусаБеоградом,мадаинатомнивоупоређењаопштина Панчево остварује већи народни доходак по становнику. Посматраноподелатностима, стварањународногдохоткау општиниПанчевоу2004. години(ОпштинеуСрбији2005,РЗС,стр.148-149),доминантноједоприносиластворенавредност у прерађивачкој индустрији (60%). Мања вредност народног дохоткаостваренајеиупољопривреди(10%)итрговинииуслугама(9,2%).

Табела 1.Кретањенародногдохоткапостановникуупериоду2002-2004.година

2002 2003 2004

Динари %уодносунапретходнугод.



Панчево 131.176 73,1 240.051 83,0 225.787 -5,9

Р.Србија 76.349 32,5 88.283 15,6 118.947 34,7

Војводина 89.738 14,9 100.854 12,4 132.625 31,5

Јуж.-банат.округ

98.607 28,1 142.923 44,9 156.928 9,8

Београд 108.782 58,1 134.230 23,4 195.383 45,6

www.statserb.co.yu

Табела 2.ОдноснародногдохоткапостановникууопштиниПанчевоупериоду2002-2004упоређењусаизабранимрегијамаиградовимауРепублициСрбији

-учешћеНД/становникууПанчевууистомагрегатууизабранимрегијамаиградовима-

Године 2002 2003 2004

Панчево 100 100 100

Р.Србија 171,8 271,9 189,8

Војводина 146,2 238,0 170,2

Јужно-банатскиокруг 133,0 168,0 143,9

Београд 120,6 178,8 115,6

www.statserb.co.yu

Могућности да село Глогоњ у наредном периоду интензивира привредниразвој превасходно ће зависити од реалног сагледавањаи антиципирања стањаукретањуфактораокружења(шансеипретње)иинтерних(локалних)способностисамогсела.Анализаовихфакторадатајеунаредне2табеле.


Табела 3.ПотенцијалииограничењаМЗГлогоњ

Локалнеспособности ЛокалнеслабостиБлизинаБеограду-водећемекономскомитрговачкомцентруСрбије;БлизинаПанчеву-развијенојиндустријскојзони;Изграђенгасоводигаснамрежакрозселоудужиниод40км;Електрификацијасела(око85%селапокривенојеуличнимосветљењем);Постојањетрадицијеикултурепољопривреднепроизводње;Високазнања,великоискуствоирекордниприносиуповртарству(посебноупроизводњикромпираикупуса);Јошувекживатрадицијапрераденекихпољопривреднихпроизводаудомаћојрадиности;Релативнојефтинараднаснагазапроизводњуипрерадупољопривреднихпроизводаили/иповећањеучешћарадноинтензивинихлинијауструкутрипољопривреднепроизводње;

Неадекватнаинфраструктурнаопремљеностсела;тосе,пресвега,односинапокривеностселапутноммрежом(Глогоњимаоко20кмпутеваодкојихсусамо2,5кмпресвученаасфалтом),комуналнуинфраструктуру(канализација,водоснабдевањеквалитетомводомзапиће),нисконапонскуелектро-енергетскумрежу(сачестимпрекидимаунапајању),недовољноразвијентелекомуникационисистем(изузетнослабтелефонскипријем,недовољанбројбројева)исл.БуџетскиприходиопштинеПанчево,ипоредприсутнерационалнеинаменскеупотребе,немогудапокријуразвојнепотребесела;Недовољноразвијенамалапривреда,неидентификованезонезањенразвојинедовољнаистраженосттржишнихмогућности;Малибројизграђенихиндустријскихкапацитета,укључујућиикапацитетезачувањеиосновнупрерадупољопривреднихпроизвода(хладњаче,сушаре);Недостатакзадругаилидругихудружењакојебипољопривредницимаолакшавалеилиосигуравалепласман,посебноповртарскихпроизвода,гдејеконкуренцијаизузетнојака;Скромнемогућностизасопственаинвестиционаулагања;БлизинаТамишуивеликеопасностиодпоплаваиподземнихвода,чимесеугрожавапољопривреднаповршина;Екстензивнаратарскапроизводња,низакпринос,уситњенпосед,производњазасопственепотребе;Сточарскапроизводњајетрадиционална,екстензивнаиоријентисананаличнупотрошњустановништва;

Табела 4.Шансеипретњеокружења

Повољноокружење НеповољноокружењеЗапочетипроцеситржишногпреструктурирањапривреде,узразвојпратећихтржишнихинструменатаимеханизама;Већислухдражавезаприватнуиницијативуиразвојмалихбизнисауодносунаранијипериод;Релативносмиривањеиобуздавањеинфлације;Стабиландевизникурс;Повољнијиусловизапошљавања,посебномладих,прекоповластицазапослодавцеобезбеђенихпрекоМинистарствафинансијаР.Србије;Финансијскаподршкадржаве(истинаскромна)зарегистрованапољопривреднагаздинства;Развојздравственесвестипотошачауправцувећегконзумирањаповрћауисхраниипомерањеутражњиодосновнихповртарскихпроизвода(купус,кромпир),кадругимврстамаповрћа(кељ,прокељ,броколи);

РепубликаСрбијајошувекједалеконапутукаЕвропииприлагођавањуњенимстандардима(посебноуобластимаправосуђа,државнеуправе,заштитеправаграђанаисл.);Јошувекнезавршенипроцесиприватизацијепривредеивеликибројзаконскихнедоследностиинелогичностиуовомпроцесу;Неконкурентностдомаћепривреденаиностраномтржишту,штојеевидентноповисокомспољнотрговинскомдефицитуивисокомизвозусировинаирепроматеријала;Великипроценатнезапослених;Нискакуповнамоћстановништва,којаограничаваплатежноспособнутражњу,аповећавапотрошњупроизводаиздомаћерадиности;Високајавнапотрошња;Недовољноподстицајниусловизакедитирањеиинвестирање,билопрекодржаве(ресорнихминистарства),билопрекокомерцијалнихбанака;Неразвијенитоковипрометапољоприведнихпроизвода(индивидуалан,несигуранинеорганизованпласман)ивисокаколебљивостоткупнихцена;Недостатакстручнепомоћииподршкепољопривредницима(ветеринарске,саветодавнеуслугесл.);


Сагледавајући претходне табеле, а настојању да се минимизирају претњеокружењаилокалнеслабости,односноактивирајушансеокружењаиопштинскии сеоски потенцијали, у наставку су наведени основни правци будућег развоја,односноделатностикојемогубитилокомотиверазвојаунаредномпериоду:

– од индустријских и услужних делатностишансу би требало дати развојумалепривреде,којапружавеликемогућностидасестановништвоселанаадекватанначинупосли;пропулзивнапроизводњамањихсеријапроизвода,управцуповећањастепенафинализацијепроизводње,аузувођењесавременихтехнологијаиагресивногмаркетиншког пласмана - могућа је посебно у области прехрамбене индустрије;овдебиакценаттребалоставитинамањепогонепроизводњеконзервираногили/исмрзнутогповрћа,затимразнихпроизводаодповрћаутзв.домаћојрадиности(ајварисл);такође,производњаумањимприватнимпогонимамоглабидасеусмериинамеснепрерађевинеодсвињскогмеса,чимебисетовсвињауселупомериосатачкесамодовољностинанивопроизводњетржишнихвишкова;

– повољни приородни услови, близина великим тржиштима (Београд,Панчево),каоитрадицијаизнањеупољопривреднојпроизводњи-дајуогромнушансузавећиразвојпољопривреде,апосебнокрозорганизованијиимаркетиншкиосмишљеннаступпроизвођачаповрћа(крозудружења,задруге);наиме,овимпутемпроизвођачи би могли, уз изградњу основних објеката чувања и дистрибуцијепроизвода,дапласирајувећупонудуповрћа,удоговоренојдинамициироковимаиспоруке, како домаћем, тако и иностраним тржиштима током целе календарскегодине;

– једанодначинаинтензивирањаповртарскепроизводњеуГлогоњумогаобиићиуправцу гајењаповрћау стакленицимаипластеницима (високипластенициинискипластеницитунелскогтипа);иакојеценаизградњеовихпросторагајењаповрћа висока (за квадратниметарпластеника требало би уложитиизмеђу 22-50евра, док је изградња стакленика између 100-150 евра), економска оправданостинвестиције јенеспорна,поготовоупоређењуса стопомрентабилностикојупо-љопривреднициостварујууратарскојпроизводњи;притом,пољопривредницибиморалидаослушкујуиизлазеусусретпроменамаутражњи,којасесаосновнихповртарскихпроизвода(купус,кромпир),свевишепомеракадругимврстамаповрћа(кељ,прокељ,броколи);

2. Финансијски аспекти организовања пољопривредне производње у МЗ Глогоњ

Структура пољопривредне производње у МЗ Глогоњ. Према анкетномистраживањуИЕП,Београд(1),око95%одукупногбројадомаћинставауселусудомаћинствасапољопривреднимгаздинставом,азавећинуњихпољопривредаједопунскаделатностизначајандопунскиизворприхода.Преко90%пољопривреднихдомаћинставабависеповртарством(кромпирикупус),аоко50-60%газдинставаповртарствомсебавиактивно,усмислупродајетржишнихвишкова.Одовогбројаповртарских газдинстава издваја се, свега, неколицина (4-5) већих произвођача,којисеповртарствомбавенаповршинамаод1ха-3ха.Великибројдомаћинставасапољопривреднимгаздинством(50-60%)бависеиратарством(пшеница,кукуруз,сунцокрет),алималипроценатњих(око20%)ратарствомсебавиактивно,навећимповршинамаиузпредајутржишнихвишкова.Штосесточарстватиче,свињарством


сеусмислутржишнихвишковабавимањеод50-такдомаћинстава(иакооко80%пољопривреднихгаздинставауселуимасвињезасвојепотребе),асвеганеколицагаздинстава(мањеод10)поседујеукупнооко40кравамузараипредајемлеко.

I Паритети улагања и зараде у повртарству. Према подацимаУдружењаповртарауГлогоњу,паритетулагањаизарадеупроизводњиповрћакрећесеод1:3до1:5.Иакосуулагањавелика,посебнозасадњукромпира,аценеколебљиве,сависокимприносимаповрћаиценамафиналногпроизводанатржишту-произвођачиуспевају да остваре рентабилну производњу и високе профите. Међутим, збогиндивидуалних пласмана и великих осцилација цена - број оваквих успешнихпроизвођачауназад2-3годинесесмањује.

Цена коштања поврћа. – Највећа ставка у цени коштањаповрћа односи се на трошкове ђубриваи

заштитнасредства;количинаупотребљеногђубриваизаштитнихсредставаупроиз-водњиповрћаварирапопроизвођачима,каоитиповииврстеђубриваипрепаратакојисекористе;

– УпроизводњиповрћанеизбежнајеупотребаНПКђубрива,каоиразличитихврстаазотногђубрива;ценаНПКђубриваиазотнихђубривауАзотариПанчевонијесемењалаодпролећа2006.године,атренутна(октобар2006.)малопрођанаценазаНПКђубривоје19,4дин/кг,заКАН16,7дин/кгизаУРЕУ22,2дин/кг;известанбројпроизвођачауодређенимфазамаразвојабиљкекористиитзв.холандскођубриво,чијајецена132дин/кг(3.200-3.300дин/25кг);

– Цена заштитних средстава за биљке креће се од 300-500 дин/л или кг задомаћаили,чак,од700-1.200дин/200грзаувозна;

– Закромпирсеубичајенокористихоландскосеме,чијајеценаупољоприв-реднимапотекамаоко74-92еуроценти/кг;узависностиодкалибражесеменазависииценаиколичинапотребногсемена;примераради,заједанхектарподкромпиромпотребно јеоко1.300-1.500кг семенакалибражеод28-35,чија јеценапочетком2006.годинебилаоко2,75дин/кг (око55динараза20кг); закупуснајвећибројпроизвођачакористисемефирмеКлаус,хибридБРАВО(францускапроизводња),које се може наћи у пољопривредним апотекама и у Глогоњу, а тренутна цена(октобар2006.)мује4.000дин/50гр(45еура/50гр);иначеза1хаповршинаподкупусомпотребнојеоко200-250грквалитетнограсада;

Приноси, пласман и цене поврћа. – УГлогоњу,младикромпируобичајеноимаприносод10т/хадо15т/ха,а

јесењи(стари)од20т/хадо30т/ха,узависностиодгодине;купусимаприносод7т/хадо9т/ха;

– КупусикромпирсеуглавномпродајунакванташкојпијациуБеоградуилиназеленојпијациуПанчеву;свакипроизвођачпроналазисвојеканалепродаје,немаорганизованог откупаилипласмана; ово је и један од разлогашто су уназад 2-3годинесмањењеповршинеподкромпиромикупусом;


– Велепродајнаценамладогкромпираупролеће2006.годинебила је60-70дин/кг(средњацена40-60дин/кг);малеповршинесубилеподпластеницима,такода суимале количине кромпирапродате за 100-120 дина/кг; стари кромпириматренутнуцену(октобар2006)навелико15-20дин/кг,акупусод6-8дин/кг.

II Паритети улагања и зараде у ратарству. Овипаритетисудалекоисподоних који важе у повртарству. Високе цене репроматеријала (пре свега, ђубриваи горива) и релативно ниске цене ратарских производа ограничавају већу зарадупроизвођача.Примераради,пшеницарода2006.годинеималајеоткупнуценуод9,45дин/кг(пшеницујеуГлогоњуоткупљивалопредузеће«ЋупАгростој»),аоваценамоглајепроизвођачимадаобезбедисамопокривањетрошковаиминималнузараду.Упредузећу«ЋупАгростој»уГлогоњупроизвођаче,тј.кооперантечекајуи,небашповољни,новиусловијесењесетве,покојимаје1кгНПКђубрива=2,2-2,5кгпшеницерода2007.године.Иначе,премаоптималнимпаритетимаразмене,1кгНПКђубриватребалобидавредиод1,15-1,25кгпшенице.

Штосетичеиндустријскихкултура,уГлогоњусеуглавномсејесунцокрет.Ценаовеуљарице јевећгодинамауназаднепромењена (ценасунцокретау2006.годиниизноси 175 еура/т), а извесне корекције постоје једино у премијама,мар-жама за веће произвођаче или натуралним паритетима за размену сунцокрета иђубрива.Генерално,у2006.годинипроизвођачинемогуочекивативисокузарадунасунцокрету,собзиромнаизостанакпремирањаовепроизводње(прошлегодинепремија је износила 1,5 дин/кг), непромењене откупне цене сунцокрета и растценарепроматеријала.Иакосигуранпласманиисплатаопредељујупроизвођачекаовојкултури,унаредномпериоду,санепромењенимусловимазазаснивањесетвесунцокрета, економскиразлозиопределићепроизвођачека смањивањуповршинаподсунцокретомиповећањуповршинаподуљаномрепицомисојом.

III Паритети улагања и зараде у сточарству. У Глогодњу нема већихтржишнихвишковастоке.ПремаистраживањимаИЕП,Београд,око50-такгаздин-ставасеактивнијебавитовомсвиња.Ценасвиња(упросекуоко90дин/кгуоктобру2006.) и нискаценаприплодногматеријала омогућавају рентабилну, алии веомаризичнупроизводњу,собзиромдајеценасвињаизузетноосцилаторна,апласманнеизвестан.

IV Паритети улагања и зараде у млекарству.ПредајутржишнихвишковамлекаприватнојмлекариуПанчевууселувршисвегаоко6произвођача,одкојихјесамоједанвећи,сапредајоммлекаодпреко100лдневно.УГлогоњуседневноприкупидо400литарамлека,аоткупнаценамлека(октобар2006.)замаснуједи-ницуод3,6,сапремијомод3дин/лиПДВ-омјеоко16дин/л.Оваценавећдужипериод није мењана, ањена висина не може да покрије потребна улагања у овупроизводњу(одисхранестоке,ветеринарскихуслуга,доприменесвиххигијенскихитехнолошкихстандарда).Наиме,тржишнаценамлекајевишенегодестимулативназаозбиљније,већеилитржишнобављењемлекарством,којесвевишезахтеваве-ћакредитнасредствазаукрупњавањеиосавремењавањепроизводње.Поредцене,производњумлекаограничавајуидругифактори:смањивањебројамлекара,изо-станакнезависнихинспекцијскихслужбизаконтролумаснејединицемлекаисл.


ЗАКљУЧАК

Иакосуулагањауповртарскупроизводњувелика,посебнозасадњукромпира,аценеколебљиве,сависокимприносимаповрћа-произвођачиуспевајудаостварерентабилнупроизводњуивисокепрофите.Међутим,збогиндивидуалнихпласманаивеликихосцилацијацена–бројуспешнихпроизвођачаповрћауназад2-3годинесесмањује.Стопарентабилностикојасеостварујеуратарскојпроизводњиједалекоисподонекојаважиуповртарству.Наиме,високеценерепроматеријала(пресвега,ђубриваигорива)ирелативнонискеценератарскихпроизводаограничавајувећузарадупроизвођача.Производњасвињасвевишепостајеризичнаиосцилаторна,собзиромнанеизвестанпласманстокеичестепроменеуценамасвињаиприплодногматеријала.Умлекарствуценамлекавећдужипериоднијемењана,ањенависинанеможедапокријепотребнаулагањауовупроизводњу.Наиме,тржишнаценамлекајевишенегодестимулативназаозбиљније,већеилитржишнобављењемлекарством.Поред цене, производњу млека ограничавају и други фактори: смањивање бројамлекара,изостанакнезависнихинспекцијскихслужбизаконтролумаснејединицемлекаисл.

ЛИТЕРАТУРА:

1. ПрограмекономскогисоцијалногразвојаМЗГлогоњ,Институтзаекономикупољопривреде,Београд.,материјалзајавнурасправу,2007;

2. Станови,књига1:Коришћењеинастањеналица,подаципонасељима,мај20043. Станови,књига2:Врста,својинаиопремљеност,подаципонасељима,мај20044. Пољопривреда,књига2:Пољопривреднагаздинствапремаактивностиииз-

воримаприхода–подаципоопштинама,октобар20045. Становништво,књига2:Полистарост,подаципонасељима,март20036. Становништво, књига 5: Становништво према активности и полу, подаци по

насељима,октобар20037. Становништво, књига 7: Пољопривредно становништво према поседовању

пољопривредноггаздинства,активностииполу–подаципонасељима,септембар2004

8. Становништво,књига9:Упореднипрегледбројастановникаод1948-2002,подаципонасељима,мај2004

9. Становништво, књига 11: Домаћинства према поседовању пољопривредноггаздинстваибројучланова,подаципонасељима,јун2004

10. ОпштинеуСрбији,200511. Анкетаопотрошњидомаћинставаупрвомкварталу2006,саопштењебр.148,од

30.06.2006,Статистиканационалнихрачуна;12. АнкетноистраживањеИнститутазаекономикупољопривреде:Општакарак-

теристиканасеља-упитник1,упитник2;Београд,2006;13. СтудијаразвојалокалнеекономијеопштинеПанчево,Саобраћајниинститут

ЦИП,Београд,новембар200514. www.glogonj.net15. www.mzglogonj.com16. www.statserb.sr.gov.yu


НЕШТО О ДИВИДЕНДИ

SummaryDividendhas long traditionboth inbusinessand inprofessional sense. Itspolicytriestofindadequatesolutionsinthefirmforsatisfactoryincomefortheinterestedgroupsthatinfluencethefirm’sbusiness.TheexpressionDIVI-DENDisoneofthemostfrequentexpressionsheretoday.Dividendrepresentstheoutflowofresourcesfromthefirmanditsnatureisopposedtotheotherpartofnetincomerelatedtothetotalincome. Key words: dividend, small firm, profit, net income, revenue, shareholders.

УводЗа дивиденду се каже да представља облик исплате акционарима прихода

компаније,билоизсадашњег,билоизпротеклогпериода.Дивидендаимадугутрадицију,какоупословнимтакоиустручнимоквирима.

Ова традиција обележена је многим контроверзама, у оквиру којих је углавномфигурирало питање: да ли прихваћени обрасци исплате дивиденде од странепредузећаимајуефектанавредностњенихакција,односнонавредностфирмеибогатствоакционара.

Дивидендномполитикомпокушавасенаћиадекватнорешење,односноком-промис у виду одговарајућег дивидендног прихода акционарима, између заин-тересованих група које утичу на пословање предузећа.Као и кодмногих другихпроблемаоптимизације,такоикодпроблемакојетретирауправљањедивидендомтражењеадекватногрешењаје,заправо,тражењеоптимумауправљањафинансија-ма,придатомскупуограничења.

Терминдивидендапредстављаједаноднајфреквентнијихтерминакојипратекапиталниоднос.Међутим,појамдивиденде,апосебноњенасадржинаиметоде,остајујошувекнејасниидобримделомзатворениустручнимкруговима.

Дивиденда представља одлив средстава из предузећа. Њена природа суп-ротстављенаједругомделунетодобитка,којичинизадржанудобит,којиуновомрепродуктивном кругу има улогу инвестиционих средстава. Можемо рећи да се

СТРУЧНИЧЛАНЦИMajaљ.Арсић-ТрајковићБратиславЈ.ПетковићДушанГ.ПавловићНишка пословна школа – Ниш


остваренанетодобитпредузећаделинадваделачијајенаменаразличита:један,који чине средства за исплату дивидендии други који чине средства задржана упредузећузаинвестиционенамене.

Оваквоуопштавање,иакостручнокоректно,моглобидастворинетачнупред-ставуотомедајесвакадивидендановацкојисеобавезнотроши,теданепостојиначиндасеидивидендареинвестира.Збогтогајепотребнообјаснитикаквеметоде,уодносунаинтересакционара,компанијаможедакористикадаостварипозитиванпословнирезултат.

Кадакомпанијадођедопрофита,морадаодлучиштаћедарадисањим.Можедагазадржииреинвестираитосезовеинтернофинансирање,илиможедагауцелиниилиделимичноисплативласницимаувидудивиденде.Акоикадаодлучипотоње,можедаустановирелативносталнуполитикудивиденди,штоћезаузвратиматиутицајанаинвеститорекаоипозицијуирејтингкомпанијенафинансијскомтржишту.

Штаћекомпанијастварноиодлучитизависиодситуацијеусамојкомпанијиисадаиукаснијемпериоду,аиодпреференцијасадашњихипотенцијалнихинвес-титора.

Дабисморазумелисуштинуполитикедивиденди,морамосепрвоупознатисапроцедуромисплате,аондаисаосновнимтеоријскимпоставкама.

Наконтогаћеморазмотритикакоикојифакториутичунаодлукуодивиденди,анакрајуикојесвеврстедивиденди,односнополитикадивидендипостоје,каоинекефинансијскеоперацијекојеиаконисудивиденде,имајузаједничкекарактеристикесањимапаихваљаовдеиразмотрити.

Процедуре у исплатама дивидендеУколикопредузећеодлучидаисплатидивиденду,ондатоможеучинитина

једаноддваосновнаначина:уготовини(cashdividend)иисплатидивиденденовимакцијама (stock dividend). Ако, насупрот томе, предузеће одлучи да не исплатидивиденду, акционарима може понудити откуп сопствених акција (stock baybackili stock repurchase), какобиоствариликористипо основупозитивногпословањањиховекомпаније.Изборнекогодовихначинаимасвојујаснуаргументацију.

Исплатадивидендеунадлежностијескупштинеакционарапредузећа,адалићеонабитиисплаћена,укојемизносу,накојиначинислично,одлучујескупштинаакционара,напредлогуправепредузећа.

Логично,скупштинанајпреразматраиусвајаизвештајнезависногревизора,који,измеђуосталог,садржиинформацијуооствареномнетопрофиту.Затосе,наскупштинама акционара, тачка везана за доношење одлуке о исплати дивиденденалазиприкрајудневногреда.

Дан одржавања скупштине акционара на којој је донета одлука о исплатидивидендесматрасекритичнимданомзаутврђивањелистеакционаракојиимајуправонадивиденду.Уколиконемадругихограничења, акоја сеодносенаправозадржавањадивидендеодстранепретходногвласникаакције,сматраседаправонаисплатудивидендеимајусвиакционарикојисунаданодржавањаскупштинебиливласнициакцијадатогпредузећа.


Поред правно-законских регулатива, везаних за одлучивање о дивиденди,значајнојеобратитипажњуинадинамикуисплатедивиденде.Онасеобичноиспла-ћујегодишње,полугодишњеиликвартално.Топитањеспадаунадлежностскуп-штинеакционараивезанојезасмањењеадминистративнихтрошковаупоступкуисплатедивиденде.

Тако,каконаводеBrealeyиMyers,фирмаDisney1999.годинеједонелаодлукуда дивиденде исплаћује једном годишње, уместо квартално – како је то ранијечинила.Disneyиманеобичновеликибројакционарасаврломалоакцијаупоседу.Одлучујућисезагодишњуисплатудивиденде,овакомпанијајесмањилазначајанизнострошковавезанихзадостављањечековасадивидендомсвојимакционарима.

Значајан утицај на сатисфакцију акционара има и континуитет исплате ди-виденде. Због опасности да акционари повуку енормне дивиденде из предузећа,прописанјеначинутврђивањасредставарасположивихзадистрибуцијуакционаримаитакопостављенлимит–ограничењенависинудивиденде.

Регулативапостављалимитенапоступакутврђивањарасположивогизносадивидендекакобисезаштитиликредиторипредузећаидругиповериоциодубрзаногповлачењаакционарскогкапиталаизкомпаније.

Законпрописуједаседивидендаакционаримаможеисплатитисамоизреа-лизованогнетодобитка, тј.нетодобиткаизпословања,увећан задобитакоства-ренпоосновупродајеосновнихсредстава.Свакивишаксредставаостваренрева-лоризацијом основних средстава представља нереализовану добит и не може серасподељивати.

Самконтинуитетисплатедивиденде,поредњеногизноса,одразјеквалитетапословањапредузећаиувексеистиче:„Акопланиратедакупитеакцијузбогњенихдивиденди, проверите да ли ће предузећа бити у стању да их исплаћује токомрецесијеилошијихдана”.

Какојевисинарасположивихсредставазаисплатудивидендезаконскипро-писана, веома значајно питање представља начин расподеле тих средстава. Тео-ријски,задивидендесеможеупотребитичитавизноснетодобиткапредузећаилине,ипоредпозитивногрезултатапословања.

Тражењеоптимумаимаурасподели,нетодобити,централнојепитањевођењадивиденднеполитике,каоиелементауправљањафинансијама.

УпознаћемосесапроцедуромкаквајеуСАД-у,изатоштојетонајразвијенијетржиште,изатоштосеуглобалупраксанеразликујепуноиуосталимтржишноорјентисаним економијама, и зато што је наш законодавац досада у многомеприхватиорешењаизпроблематикехартијаодвредностиифинансијскихтржиштапоупоредномправууправоизовеземље.

Коначну одлуку о дивиденди доноси управни одбор компаније. Одбор сеобично састаје кварталноилиполугодишњеу вези исплате дивиденде, пре свегадабиодлучиодалићејеуопштебити,аондаиоњенојвисини.Одлукудоносинаосновуфинансијских података (пре свега биланса стања и успеха и готовинскихсалда)којеприпремарачуноводственоодељењеидосадисплаћенихдивиденди.

Већина компанија има устаљену политику исплаћивања дивиденди и попитању термина и по питању износа истих.Па ипак, на сваком од састанака по


питању дивиденде, управни одбор може донети и другачију одлуку, зависно однекихзначајнијихповећањаилисмањењаприхода,илинекихдругихпоремећајаупословнимактивностима.

У пракси америчких компанија је устаљена следећа динамика у процесуисплатедивиденди.Управниодборнаконпозитивнеодлукеоисплатидивидендејавно оглашава изјаву о дивиденди, датум уписа и датум исплате. Ова изјава сенајчешћеобјављујеуWallStreetJournal,Barron′sиосталиммедијимакојисебавефинансијскимизвештавањем.Дивидендућедобитисваоналицакојасууписанакаовласнициакцијанаунапредутврђендатум.Збогвременапотребногзауписукњигеновихвласникаакција,четирираднаданапредатумауписаакцијесетргујуexdividendштозначидауколикокупитеакцијеутомкраткомпериодунематеправонадатудивиденду.

Токомтогпериода,теоријскигледано,акосезанемаретржишнефлуктуације,цена акција би требало да падне за износ најављене дивиденде. Следећи битантермин је датум исплате. То је дан када се шаљу чекови уписаним власницимаакција,ионјеобичнопарнедељанаконданауписа.

Дивиденда и процењивање акцијаДивиденда је битан чинилац у процени вредности акција. О томе говори

чињеницадајеосновнимоделзапроценуакцијаизведенуправонаосновудивидендеикапиталнихзарада.

Садашњавредност акцијадобија седисконтовањемочекиванедивидендеиочекиванеценеакцијенакрајупериода.Овдејебитноприметитидаидивидендеикапиталнезарадепредстављајуочекиваневредностиурачунскомсмислу.

Акопретпоставимодаседивидендаунекомпредузећуисплаћујуједномго-дишње,односнодавласникакцијечекапунугодинупрепримањаследећедивиденде,те да на крају тог периода акцију прода тада је, садашња цена акције, израженаочекиваномдивидендомнакрајутекућегодине,плусочекиваномценомакцијенакрајугодинеиакосуобедисконтованеимамомоделзаизналажењесадашњецене.

Траженастопаприноса(requiredrateofreturn)можесеутврдитиупотребомCAPM-a(capitalassetpricingmodel)илиAPT-a(arbitragepricingtheory),којитретирајуочекиванеприносеуусловимаравнотежетржиштахартијаодвредности.

Променедивидендејасносеодражавајунапроменеувредностиакција,штопосредноутичеинапроменетржишнекапитализациједатогпредузећа.Наведенианалитички израз недвосмислено упућује на закључак да је висина дивиденде удиректнојпропорцијисавредношћуакције,акоседисконтнастопанемења.

Запажа се да је, на основу наведеног модела за процену вредности акцијамогуће наслутити одговор на питање да ли дивиденда утиче на економску моћакционара.Какојевисинадивидендепоследицаоствареногпословногрезултатаиактуелнедивиденднеполитикефирме,јасноједаиједанидругифакторутичунастепенбогатстваакционара.


Чиниоци дивидендеОписанасутриразлогазбогкојихинвеститориименаџментдивиденднупо-

литикусматрајуказном.Поредовога,могућенавестиинеколикопрактичнихразлогакојисетичунивоаисплаћенихдивидендипредузећа.

Предузећа која имају добре инвестиционе могућности обично задржавајувећидеоостваренедобити.Исто,кадасутржишнеоколноститакведасенеможеобезбедити зајмовни капитал, онда је ослањање на сопствени капитал природнапоследица.

Начелнопосматрано,предузећакојабрзорастусвојомдивидендномполитикомпредвиђајунискедивиденде, чак је инеисплаћују, какоби више средставабилорасположивозарастиразвој.

У случају већег нивоа развијености, предузећамењају образацисплате ди-виденде,тј.повећавајуизносдивидендезаисплату.

Интересантно је поменути тзв. „резидуалну теорију дивиденде”, по којојсу средства намењена за дивиденде добијају као резидуална величина, пошто сепретходноразмотрестопеприносанаинвестицијекојесепланирају.Тојепосебноизраженокадапостојииндиферентностакционарауодносунаисплатудивиденде.

Резултат такве дивиденднеполитике јесте несталност дивидендногмодела,односнофлуктуацијадивидендеувремену,узависностиодрасположивихинвес-тиционих могућности: што је већа потреба предузећа за инвестирањем, мањесредставаостајезаисплатудивидендеакционарима,иобратно.

Законикоји регулишурадпривреднихдруштаваограничавајупредузећададивиденде могу исплаћивати искључиво из реализованог добитка. То је логичноизпростогразлогаштобииразличитиоблицинереализованогдобиткамоглиби-ти уврштени у средства потенцијално расположива за расподелу дивиденде. Тобипрактичнозначилодаседивиденданевежезарезултатепословањаирадпре-дузећа.

Мадајетовишеискустворазвијенихпривреда,могућеједаууговоруозајмуизмеђу предузећа и зајмодавца постоји клаузула која ограничава ниво дивидендерасположиве за дистрибуцију акционарима током периода зајма. Такве клаузулеобичносекористекаозаштитазајмодавцаодстранепредузећа.

Предузећакојаимајустабилнеобрасцедобитка,кодкојихдобитмањеосцилирапопериодима,убољојсупозицијиуодносунадругакојаимајувећекоефицијентеисплатедивидендеиобратно.

Сразмерно високе ретенционе стопе, односно ниски коефицијенти исплатедивиденде,ублажујупотребузановимемисијамаакција,штопоредуштедетрош-коваемисијеимазапоследицуинепромењенувласничкуструктуру.Иакопостојећиакционаричестоимајуправопречеготкупаакција,неморадазначидаћеувекиматидовољносредставадатоправоискористенаодговарајућиначин.

Такође,високеретенционестопемогубитисигналконкуренцијизапреузимањедатог предузећа.Предузећа са високим ретенционим стопама сумного рањивијана тржишту. Но, ни предузећа са већим дивидендама нису поштеђена страха одпреузимања.


Високедивидендемогубитисигналтржиштуда јеменаџментупредузећустекао поверење у просперитет фирме, тако да његова атрактивност тиме расте.Овајпроблемуправопотенциразначајкреирањаквалитетнедивиденднеполитикепредузећа.

Такођебитанфакторуразматрањуоптималногнивоадивидендејепсихологијаинвеститора.Инвеститори,наосновуискуства запредузеће, већимајуизграђенаочекивањаупогледувисинедивидендеиуколикосеовимочекивањиманеудовољи,могућјегубитакповерењаирадконкретногпредузећа.

Менаџментможеиматиинформацијеобудућемпросперитету(могубитијавнопубликоване),којеуказујудасуакцијетренутнопотцењенеодстранеинвеститора.Томожебитиочигледансигналдаћедоћидозначајнијекуповинеакцијанатржишту.

Тадајелогичноослонитисенапостојећидобитак,негоемитоватиновеакције.Томожеповећатиекономскумоћпостојећихакционара,крозповећануретенцијудобиткаупредузећудобитка.

ЗакључакУ случају политике дивиденди то би значило да у зависности од облика и

врстефирме,објективнеситуацијеиокружењаукојојсеналази,теоријабитребалададајаснепрепорукеотомекаквабиполитикадивидендитребаладасеводи.Алитонијемогуће,јеркакосмоиздосадашњегизлагањавидели,несамодасепраксаи теорија разликују, већ у теоријском смислу имамо два потпуно супротна ставаонајосновнијемпитању:„Далиједивидендауопштебитна,тј.требалиусвајатиполитикудивидендекаоактивнидеоукупнефинансијскестратегијепредузећа?”

Обатеоријскаправцанасвојој страниимајуврлоубедљивеаргументе, алиемпиријска истраживања не успевају ни да потврде, ни да оповргну без икаквесумњениједнуодњих.Уоваквојситуацијивеликуодговорностимаменаџменткојинаосновутренутнепозицијефирме,њенихдугорочнихплановаалииобјективнихоколностиукојимапослује,морасамдатиодговорнаследећапитања:

– далићефирмаисплаћиватидивиденде?– ако хоће, на основу којих принципа ће се одређивати динамика и висина

свакепојединачнеисплате?– далиће,иукојимслучајевима,предузиматиодређенефинансијскепотезе

којимогуиматиефектесличнедивиденди(попутакцијскихдивиденди,раздвајањаиреоткупаакција)?

Оноштојестесигурно,једаодговоринасватапитањаморајубитиусаглашенисаопштимпараметримапословањадатефирме–финансијскимиинвестиционимплановима,паиусвојеномвизијом,мисијомистратегијом.Требаразуметиданиједнакомпанијанијепосталауспешнасамозатоштојеусвојилаодређенуполитикудивиденди, већ зато што је ефективна и ефикасна у свом основном послу, а топостижепресвегаодговарајућомполитикоминвестирањаифинансирањаусвакомсегментусвогпословања.



1. Aragon,G.A.;Financialmanagement,AllynandBacon,Boston,1989.2. Боривоје,Б.П.;Финансијскименаџмент,ПроинкомБеоград,2006.3. ЖивковићАлександар,БерићДејан,ПавловићЂорђе,БојовићПетар;Уводу

финансијскименаџмент,Београд,2005.4. Царић,С.;Банкарскипословиихартијеодвредности,НовиСад,2000.


ЗАСТУПАЊЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА

SymmaryBusinesscompanies,aslegalentitiesareobligatedtohaveappropriatebodiesthroughwhichtheirlegalstatuswillberealized.Troughthem,businesscom-paniescommunicatewiththirdpartiesandotherpartiesandorganizations.Thebodiesthatactforandrepresentabusinesscompanycouldbedefinedindifferentways.Mostfrequentlybythelaw,statute,generallegalacts,someothergeneralactordecision,aswell asbycontract.Theauthoritycanbegivenexplicitlyorimplicitely.Mostfrequentlythebusinesscompaniesarerepresentedby thedirectors as business bodies, proxies– contract agents,travellingsalesman,purchasersoremployedproxies. Key words: Business companies, Representatives, Law, Statute, Contract, Travelling salesman, Purchasers.

Привреднеорганизацијекаоправналицаморајудаимајуодговарајућеорганепрекокојихсеостварујењиховправнисубјективитет.Органипривреднеорганизацијезаступајуипредстављајупривреднеорганизацијепрематрећимлицимаидругиморганима,јерсекодправнихлицајединопрекоорганаможеостваритизаступањеипредстављањетепривреднеорганизације.

Свепривреднеорганизацијепоштосусубјектиуправномпрометуморајудаимајуодговарајућеорганекојиихзаступајуипредстављају.УправозбоговенеопходностиуЗаконуупредузећимаиз1996.годинесупредвиђенаосновнаправилаозаступањуипредстављањупривреднихорганизација,итоучлановимаод41.дочлана49.овогаЗакона.

У ранијим прописима код нас се правила разлика између заступања ипредстављањаипостојалајемогућностдапостојеразличитаовлашћењапојединихоргана упогледу заступањаипогледупредстављања.Управној теорији сепотпунооправдано критиковало законско правило, јер свако заступање у себи садржи ипредстављање, аисто таконемапредстављањабез заступања.УпостојећемЗакону

СТРУЧНИЧЛАНЦИЗоранЦветковићИренаЖ.СмиљанићMрМиљанЗ.МаловићДраганаСтанисављевићМилошЗ.МалобабићНишка пословна школа – Ниш


опредузећимаиз1996.годиненеправисеоваразликаисастановиштапраксекаоиизразлогаправно-теоретскекоректностиовонепостојањеразликовањаупогледузаступањаипредстављањајеисправније.

Требанагласитидасеуправнојтеоријизаступањепривреднихорганизацијаможепосматратиипроучаватиисадругихстановишта.

Пре свега, у Закону о облигационим односима из 1978. године регулише сезаступање привредних организација са становишта заступања учесника на робно-новчаномтржишту,приликомзакључивањауговораупривреди,аистотакоикаопосебна привредна улога коју пружају специјализоване привредне организације.Основнојеправилоуовомпогледупредвиђеноучлану54.Законаооблигационимод-носимапокомеправналицамогудазакључујууговореоправномпрометууоквирусвојеправнеспособности, јерсууговорибезправногдејстваакосузакљученипрекоправнеспособностиправнихлица,итадатрећесавеснолицеможејединодазахтеванакнадуштетекојујепретрпелоуследзакључењауговоракојинемаправнодејство.

Посебно је, такође, значајноразматрањеуговораотрговинскомзаступањукаопосебногуговораробногпромета,кадајетосамосталнаделатностпојединепривреднеорганизације. Ове облике заступања треба проучавати у оквиру уговора робногпромета,јерсерадиопосебномпрофесионалномзаступништвууробномпромету,уциљузараде.Утомпогледусуодпосебногзначајаииндиректниоблицизаступања,каоштојетонпр.уговорокомисиону,каоделимичноидругипојединиуговориробногпромета.

У оквира правног положаја привредне организације заступање привреднеорганизације се једино посматра са аспекта реализације правног субјективитетапривреднеорганизације.

Органикојизаступајуипредстављајупривреднуорганизацијумогудасеодредена разне начине. Најчешће се они одређују законом, статутом, општим правилимапривреднеорганизације,некимдругимопштимактомилиодлуком,каоиуговором.

Овлашћење за заступање се може дати изричито или конклудентнимрадњама,тј.прећутно.

Полазећи од ових критеријума најчешће се као заступници привреднихорганизација и јављају директори као пословодни органи, пуномоћници,тј. уговорни заступници, трговачки путници, прокуристи и помоћници позапослењу.

1. Директори, тј пословодни органи као заступници привред них организација

Привредне организације као учеснице у правном и пословном прометунајчешће заступајудиректори.То јеизричитоипредвиђеноучлану41.Законаопредузећима из 1996. године, иако поред директора оснивачким актом, односностатутомможесеодредитидапореддиректорапривреднуорганизацијузаступајуидругалица.Тосутзв.статутарнизаступниципривреднеорганизације.

Директори су дакле опште овлашћени органи преко којих се остварујесубјективитет привредних организација, јер преко њих најчешће привреднеорганизације закључују уговоре и обављају драге правне радње у правном ипословномпромету.


Уактуоснивања,односноууговоруооснивању,статуту,општимправилимаилиунекомдругомопштемактуможебитипредвиђенодапривреднуорганизацију,пореддиректоракаопословодногоргана,заступаилипредстављаинекодруголицебезобзирадаХјетолицеурадномодносуутојпривреднојорганизацијиилиније.

Основнојеправилодајезаступниковлашћендауимеизарачунпривреднеорганизацијеиуоквирусвојиховлашћења,закључујеуговореивршидругеправнерадњеуправномипословномпрометуипреддругимсубјектимаиорганима.Збогтога јепогрешносхватање једногделанашеправне теоријепокојој једиректор,тј. пословодни орган законски заступник привредне организације. Не ради се озаконскомзаступнику,јерсеуовомслучајустварноинерадиозаступањуједноглицаодстранедругоглицанаосновузаконскиходредаба,јединосерадионадлежностиједногорганапривреднеорганизације.

Уначелу,директор,односнопословодниорганнемаограничењаузаступањупривредне организације чији је орган.Од овог правила се може одступити самоондаакојетоизричитопредвиђеноуоснивачкомакту,односностатутупривреднеорганизације. У оснивачком акту, односно статуту привредне организације можесеограничитизаступањеназакључивањеодређенихуговораилинавршењедру-гих правних радњи, аможе се одредити да заступник закључује уговоре и вршидруге правне радње само уз сагласност органа управљања. Сва овлашћења зазаступника привредне организације, односно ограничења његових овлашћења ипрестанак овлашћења у погледу заступања уписују се у судски регистар.Дирек-ториидрагистатутарнизаступниципривреднеорганизациједужнисудасеприд-ржавајуовлашћењаиограничењаовлашћењакојисупредвиђениустатутуилиуодлукаманадлежнихорганапривреднеорганизације.Иакосеограничењеовлаш-ћењазаступникапривреднеорганизацијеуносиусудскирегистар,акојисеводипопринципима јавностирада, учлану41. Законаопредузећимаиз1996. годинеизричито је предвиђено да ограничења овлашћења заступника немају правнодејство према трећим лицима.Ово законско правило је у директној супротностисазаконскимправиломизчл.55.Законаооблигационимодносимаиз1978.годинеукомејепредвиђенодасесматрадауговорнијенизакључен,акојеустатутуилинекомдругомопштемактупривреднеорганизацијепредвиђенодазаступникможеда закључиодређениуговор самоуз сагласностнеког органа, а таква сагласностниједобивена.Тусепостављајудвавеомазначајнапитања.Првојекакоупраксипоступити у случајевима ове изричите законске колизије. Приоритет у применитреба дати оном законском правилу које је касније донето по старом принципутумачењаправадакасниједонетизаконотклањапривременораниједонетезаконе.Значи, приоритет у примени има законско правило из Закона о предузећима из1996. године.Друго јеправно-теоретскопитањеко је одових законскихправилаисправније.Уупоредномправусепреодговоранаовопитањекористиједнопрет-ходноправилоатоједалијетрећелицезналозаоваограничењаупогледуовогзаступањаилинијезнало,нитиморалознати,тј.далијетрећелицесавесноилинијесавесно.Порединтересапривреднеорганизацијеиинтересатрећихсавеснихлица мора се водити рачуна о заштити правне сигурности. Полазећи од свеганапреднаведеног,правно-теоретскипосматрано,иједноидругозаконскоправилоиз Закона о облигационим односима и Закона о предузећима сувише је круто иискључивоиможедовестидоповредеонихинтересаициљевакојиморајуужи-ватиправну заштитуу тржишнојпривреди.Другимречима,овиуговориидругеправне радње преко граница овлашћења могу бити пуноважни или ништавни у


зависностиодзахтеванесвесностиуробно-новчанимодносимаатасавесностсеу различитим ситуацијамаи на разненачине конкретизује пословнимобичајима.Поштосесавесностнаиндиректанначинспомињеучлану42.Законаопредузећимаиз1996.годинеуформулацијидаограничењепуномоћникадејствујепрематрећемлицусамоако јеонозањихзналоилиморалознати,крутаодредбаизчлана42.Законаопредузећимаиз1996.годинедаограничењеовлашћењазаступниканемаправнодејствопрема трећимлицима, требапротумачити такода се овоправилопримењује само онда ако се ради о савесним трећим лицима, јер постоји општеправилодасениконеможепозиватинаприменупојединогзаконскогправилаакојенесавестан.Другимречима,уовомкрутомзаконскомправилуупогледуњеговеприменепостојипретходнапретпоставкасавесноститрећеглица,адалијетотрећелицебилосавесноилинијеуконкретномслучајуусудскојпракситребаутврђиватиприменомпословнихобичајакојипредстављајуправиластруке.

2. Уговорни заступници привредних организацијаДиректор,односнонекидругиорганпривреднеорганизацијеуоквирусвојих

овлашћењаможедададругомлицуписменопуномоћјезазакључењеодређенихврстауговораизапредузимањедругихправнихрадњиуоквирузаступања.Оснивачкимактом,односностатутомилиодлукоморганауправљањаможесеодредитидазаступ-никможедададругомлицупуномоћјезазаступањесамоузпретходнусагласносторганауправљања.(Чл.42.Законаопредузећимаиз1996.године).

Заступник се на основу писменог пуномоћја мора придржавати добијениховлашћења једино у границама овлашћења уговори и правне радње заступникаобавезујузаступанолице.

Приликомзакључивањауговораиобављањадругихправнихрадњи,ускладуса чланом 85. Закона о облигационим односима из 1978. године, заступник имаобавезудаобавестидругустранудаиступауимезаступаног.Акозаступниктаконепоступи,сматраседајеуговорзакључензазаступаногсамоондаакоједругауговорна страна знала или је из конкретних околности могла да закључи да за-ступникиступауимезаступаног.

Основнојеправилодазаступникнеможедапренесесвојаовлашћењанадруголице.Одовогаправиласеодступауглавномутрислучаја:1)акојетопредвиђенозаконом, 2) ако је тако уговорено и 3) ако је заступник спречен околностима дапосаоличнообави,аинтересизаступаногзахтевајупреузимањеодређеногправногпосла.

Заступникморадазакључујеуговореидругеправнерадњејединоуграницамадобијениховлашћења.Акозаступникпрекорачидобијенаовлашћења,тообавезујезаступаногсамоаконакнадноодобриовопрекорачењеовлашћења,итоу једномразумном року који је према редовном току ствари, потребан да се уговор таквеврстеразмотрииоцени.Поистекуовогарокасматраседа једобијеноодобрењеуговора преко граница овлашћења. Уколико је ово накнадно дато, најчешће сесматра да је дато ретроактивно, ако није изричито супротно одређено.У случајупрекорачењаовлашћењаодстранезаступника,акодругастрананијезналанитијемораладазназапрекорачењеовлашћења,можеодмахпосазнањузапрекорачењеипрепротекаовогароказаевентуалнонакнадноодобрењеовогауговора,даизјавидасенесматравишеобавезномтимуговором.


У члану 87. Закона о облигационим односима из 1978. године предвиђенојеправилоуциљузаштитетрећегсавесноглицакојенијезналоинијеморалодазна за прекорачење овлашћења, а које је претрпелоштету када заступани одбиједанакнадноодобрипрекорачењеовлашћења.Тадазаовуштетутрећемсавесномлицусолидарноодговарајузаступникизаступани.Унашемранијемправу,каоиумногимдругимстранимправима,уоваквимситуацијамауциљузаштитеинтересатрећихсавеснихлица,уговорнесматрамопуноважним.

Истасеправилапримењујуикаданеколицекојеуопштенијебилоовлашћенозакључиуговоруимедругога,стомразликомдатадазаштету,којујепретрпелотрећесавеснолице,одговарајединопуномоћникбезовлашћења.

Уговорнозаступништвосезасниванапуномоћју,тј.овлашћењузазаступањекојевластодавацдајепуномоћнику.Пуномоћникможебитифизичкоиправнолице,апуномоћје седајеупрописанојформиакосе захтевапрописанаформа занекиуговорилинекидругиправнипосаокојитребадапуномоћникзакључи.Значи,акосерадиозакључењунеформалногуговоранипуномоћјенеморабитиупосебнојформи,аакојепрописанаформазауговоркојисезакључујенаосновупуномоћја,утојформидабудеиопуномоћење.

Пуномоћјеможебитиразличито,можебитигенералноиопште,аможебитипосебноиспецијалносамозаодређенеправнепословеилисамозаодређениправнипосао.Општепуномоћјесеможеодноситијединонаредовнопословање.Посебнопуномоћјеморадапостојиизапреузимањесвакеменичнеобавезе,зазакључењеуговора о јемству, уговор о поравнању, уговор о изабраном суду, као и за онеправнерадњекојимсезаступаниодриченекогправабезнакнаде(Члан91.Законаооблигационимодносимаиз1978.године).

Овлашћењепуномоћникавластодавацможеиуонимслучајевимакадасетогаправаууговоруодрекао,накнаднодасузиилидаопозове,азаопозивањеисужавањесваког пуномоћја није прописана никаква форма. Уколико је овим сужавањем иопозивањемпуномоћјаповређенонекоуговорноправопуномоћника,атоможебитинаосновууговораоналогу,уговораоделуилинекогдругогуговора,пуномоћнику начелу има право да захтева од властодавца накнаду штете. Ово су правилакојимсерегулишуинтерниодносиизмеђувластодавцаипуномоћника.Међутим,опозивање и сужавање пуномоћја проузрокује одговарајуће правне последице ипрематрећимлицимаизбогтогасеучлану93.Законаооблигационимодносимаиз1978.годинепредвиђајупосебнаправилакојимасерегулишуовиекстерниодносиуслучајуопозиваилисужавањапуномоћја,каоиуслучајупрестанкапуномоћја.Опозивањеи сужавањепуномоћја је безправног дејствапрема трећемлицу којенијезналоилинијемоглодазназаопозивањеилисужавањепуномоћја,акојеуго-ворсапуномоћникомвећзакљученилиобављеннекидругиправнипосао.Уовомслучају властодавац има једино право да захтева од пуномоћника накнадуштетекојујезбогтогапретрпео.Пуномоћникуовомслучајунијеодговоранданакнадиштетувластодавцуаконијезнаоилинијемораодазназаопозивањеилисужавањепуномоћја.

Односизмеђу заступникаи заступаног је однос узајамногповерењаи збогтогапуномоћјепрестајеуначелуакодођедопрестанказаступникаилизаступаног.Изузетно,пуномоћјенепрестајеакосезапочетипосаонеможепрекинутибезштетезаправнеследбеникекаоиудругимсличнимслучајевимасобзиромнаприродупосла.Овиизузетцимогуизакономбитиизричитопредвиђени.


Учлану95.Законаооблигационимодносимаиз1978.годинетзв.пословнипуномоћник,тј.пуномоћниккојизаступапривреднуорганизацијунеможеотуђитиилиоптеретитинепокретности,аистотаконеможедапреузимаменичнеобавежеилиобавезејемства,неможедаузмеузајаминеможедаводиспоракониједобиопосебнопуномоћјезасвакуодовихпосебнихправнихрадњи.

Овосуосновнаправилаоуговорномзаступањуунашемпозитивномправу.Усвакомконкретномслучајубитан јеконкретануговоро заступањуисадржинапуномоћја, и због тога савесни привредници треба увек да провере пуномоћјезаступникапрезакључењауговораидругихправнихпослова.

3. ПрокураУнашем позитивном праву су предвиђена посебна правила о прокури као

посебном облику заступања привредних организација (чланови 43-48. Закона опредузећимаиз1996.године),каоштојетослучајиумногимстранимземљама.Прокурајеизузетнозначајна,нарочитозапојединеврстепривреднихорганизација,аистотакоиуспољнотрговинскомпромету.

Прокурасадржинајшираовлашћењакојасу,поправилу,утврђеназазаступањесубјекатапривредногитрговачкогправа.Прокураовлашћујепрокуристууистомобимуовлашћења,поправилу,каоштоихимаидиректор,аонанесадржијединоовлашћење за закључењеуговоракоји сеодносинаотуђењенепокретнихствари(члан45.Законаопредузећимаиз1996.године).Значи,садржинаиобимовлашћењакаопрокуреутврђујесезаконом.Заотуђењенепокретнихстварипрокуристамораиматипосебнописменоовлашћење.Обимовлашћењапрокурејеутврђензакономионсенеможемењатиуговоромилинанекидругиначин.

Институт прокуре је творевина немачког права, који су врло брзо каснијеприхватиле у своме законодавству и друге европске земље. Прокура омогућујерастерећењедиректора,односнопословодногорганауобластизаступничкихфун-кција,иакосенитаданерадиопреносуупотпуностиовезаступничкефункцијена прокуристе, јер је директор и даље овлашћен у погледу заступања привреднеорганизације,иондакадапостојипрокура.Прокурасеможедатирадникусапо-себним овлашћењем и одговорностима и неком другом лицу у привредној орга-низацији,аможеседатиидругомлицуванпривреднеорганизације,тј.лицукојеније у радном односу у тој привредној организацији. Изричито на основу члана44.Законаопредузећимаиз1996. године,давањеипрестанакпрокуресеморајууписатиусудскирегистар,и тонајкаснијеурокуод30данаоддананастанкаипрестанкаовлашћења.

Основно је правило да прокура не може бити условљена, ни временски,ни садржински, тј. прокура се даје у најширем законском обиму овлашћења нанеодређеновреме.Прокурудаједиректор,узсагласноступравногодбора.

Постоједвеврстепрокуре:појединачнапрокураизаједничка(скупна,колек-тивна)прокура.

Појединачнапрокура семожедати једномиливећембројулица.Кодпоје-диначнепрокурејебитнодасвакипрокуристаимасваонаовлашћењакојанаосновузаконасадржипрокура.

Скупна или заједничка прокура се даје најмање двојици или већем бројулицазаједно.Кодскупнеиликолективнепрокурејеосновнодасеправнипослови


иправнерадњемогупредузетиида суправнерадњепуноважнесамоондакадапостојисагласностсвихпрокуриста.Требаочекиватидасескупнаилизаједничкапрокура најчешће појављује онда када се одлучује о великим вредностима, тј. овеликимправнимпословима,пајезбогтоганеопходнавећастудиозностиопрезностприликомодлучивања.

Свакаизјаваисаопштењетрећеглицакојејеучињеноједномпрокуристи,безобзирадалисерадиопојединачнојилискупнојпрокури,сматраседајеучињенасвим прокуристима. У упоредном праву се најчешће захтева писмена форма запрокуру.Управоовајписменидокуменатјепосебналегитимацијапрокуристезбогширинеовлашћењакојејеонимаоупогледузаступања.

Односизмеђупривреднихорганизацијаипрокуристе,којизаступапривреднуорганизацију,јеодносузајамногповерења.Управозбогтога,прокуристанајчешћеније овлашћен да преноси прокуру на друго лице, а у том смислу треба да сепротумачи и правило да привредна организација може у свако доба да опозовепрокуру.

4. Трговачки путнициТрговачкипутницисупосебнаврстапуномоћникакојизаступајупривредне

организације, најчешће путујући из једног у друго место. Овакви облици засту-пања привредних организација се најчешће не појављују код свих привреднихделатности.Трговачкипутницисечестопојављујууобластитрговине,уобластииздавачкеделатностииуобластипроизводаширокепотрошње.Трговачкипутницисенајчешћеналазеурадномодносуупривреднојорганизацијиионипоправилузаступајупривреднуорганизацијуизванместаукомесеналазиседиштетепривреднеорганизације. Трговачки путници закључују уговор у име и за рачун привреднеорганизације коју заступају или обављају само функције привредне пропагандепосредујућиузакључењупословапривреднеорганизацијеитрећихзаинтересованихлица.Упозитивномправуовлашћењатрговачкогпутникасурегулисанаучлану97.Законаооблигационимодносимаиз1978.године.Предвиђено једасетрговачкипутници појављују једино код привредних организација и дањихова овлашћењаморајуизричитобитинаведенаупуномоћју.Услучајуспорасматраседатрговачкипутницинисуовлашћенидазакључујууговоре,негосамодаприкупљајупоруџбине.Акотрговачкипутникпрекорачиовлашћења,властодавацможенакнаднодаодобрисвепословекојејетрговачкипутникзакључиопрекорачењемсвојиховлашћења.

Трговачкипутницикојисуовлашћенидазакључујууговоренаосновутогаовлашћењанисуовлашћениданаплаћујуцену,каонидапродајуробунакредит.Упогледунаплатеценеипродајеробенакредиттрговачкипутнициморајубитипосебноовлашћени.Сдругестране,претпостављаседајетрговачкипутниковлашћендазавластодавцапримарекламацијеупогледунедостаткаробекаоиосталеизјавеувезисаизвршавањемуговоракојисузакљученињеговимпосредовањем.Трговачкипутникјетакођеовлашћендауимевластодавцапредузимапотребнемерезаочувањеправаиинтересавластодавцаизуговоракојисузакључениделатношћутрговачкогпутника.

Трговачки путници послују често на основу збирке узорака и коришћењемпословних формулара, најчешће на основу формалних уговора или формуларапонудапривреднихорганизацијазакојупослују.


Обимовлашћењаиограничењауобичајениховлашћењатрговачкихпутникаморабитиозначеннатакавначинкојијеприступачантрећимлицима.Уколикотрећасавесналицанисууситуацијидамогудасеупознајусаограничењимауобичајениховлашћења путника, ова ограничења овлашћења трговачких путника не могу дапроизводеправнепоследицепрематрећимлицима.

У нашој пословној пракси трговачки путници су често снабдевени одго-варајућимоверенимлегитимацијамавластодавцакојимасеонипредстављајупотен-цијалним пословним партнерима. Овим писменим легитимацијама морају битинаведенаисваограничењаовлашћењатрговачкихпутника,нарочитоакосерадионеуобичајенимограничењимаовлашћењатрговачкихпутника.

5. Пуномоћници по запослењуПуномоћници по запослењу су овлашћени да заступају привредну орга-

низацијуукојојрадеитоненаосновузаконаиуговора,негонаосновупословакојеобављајуутојпривреднојорганизацији.Пуномоћниципозапослењусулицакојимајеупривреднојорганизацијиповереновршењетаквихпословаизкојихсе,поредовномтокуствари,оправданоможезакључитида јетолицеовлашћенодазакључујеодређенеуговореилидаобављаодређенеправнерадњеуимеизарачунтепривреднеорганизације.

Учлану98.Законаооблигационимодносимаиз1978.годинејепредвиђено,да је овлашћење пуномоћника по запослењу у вези са пословима које раде и дасе односи на закључење и извршење одређених уговора. То су, нпр. продавци упродавницама,радницикојиобављајуодређенеуслугеуугоститељству,радницинапословимашалтерскеслужбеупоштама,убанци,итд.

Конкретно питање која су у привредној организацији и у ком обиму суовлашћена као пуномоћници по запослењу.У случају спора, суд, по правилу, послужбенојдужности,оцењуједалијеодређенолицепуномоћникпозапослењу.Уовојпроценисуодпосебногзначајаправиластруке,тј.посебнипословниобичаји.Упословнојпракситосучесто,пореднаведенихлица,руководиоцикомерцијалнихслужби,самосталниреференти,затимзаменициилипомоћницидиректораитд.Например,умеђународномдрумскомпревозуробе,пуномоћницимапозапослењусесматрајушофери друмских возила у погледу закључењапотребних уговора радиобезбеђењаповратногтерета,поправкедрумскогвозилаитд.

У начелу, у оквиру својих претпостављених овлашћења пуномоћник позапослењуможедадапуномоћјенекомдругомлицу.


1. Антрев,П.Д.А.;Природноправо,Подгорица,ЦИД,2001.2. Бабић,И.;Заступањеодстранелицакојаобављајуодређенепослове,Зборник

радовасаСаветовањанаКопаонику,Правниположајпривреднихорганизацијаусвојинскомплурализму,Београд,1990.

3. Бартош,М.;Основеприватногправа,Труд-Београд,безгодине.4. Проф. др Царић С.; Правни положај привредних организација, Центар за

привредниконсалтинг,НовиСад,2000.

Documents

ЕКОНОМИКА...Zivorad Gligorijevic, Ph.D, Nis Sreten Cuzovic, Ph.D, Nis Sofija Lihova, MSc, Kijev (Ukraine) Branko Mihailovic, MSc, Beograd EKONOMIKA is also financially supported