ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕvtsns.edu.rs/wp-content/uploads/2019/04/MSS-IT-Knjiga-predmeta.pdf · Node.js file server system: читање фајлова, креирање

1

– КЊИГА ПРЕДМЕТА –

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Мастер струковне студије

НОВИ САД,

април 2019.

2

Р.

Б. Шифра Назив

Ужа научна, уметничка

односно стручна област Сем. П В ДОН

Ос-

тали

час.

ЕСПБ

1 М17 Управљање знањем и

информатика

Eлектротехничко и

рачунарско инжењерство,

Mашинско инжењерство

1 4 3 10

2 М18 Јава програмирање Eлектротехничко и

рачунарско инжењерство 1 4 2 1 10

3 М19 Софтверско

инжењерство


рачунарско инжењерство 1 4 3 10

4 М20 Развој веб апликација Eлектротехничко и


5 М21 Напредне методе

програмирања



6 М24 Примењене методе

моделовања ризика




2 4 4 10

7 М25 Аквизициони и

управљачки системи



8 М28 Стручна мастер пракса 1 Eлектротехничко и

рачунарско инжењерство 2 6 5

9 М22 Развој апликација за

мобилне системе



10 М23 Напредни концепти у

базама података



11 М26

Софтверске методе

моделовања

експеримента




3 4 4 10

12 М27 CAD/CAE/CAM и CIM

системи




3 4 4 10

13 М29 Стручна мастер пракса 2 Eлектротехничко и


14 М30 Приступни мастер рад Eлектротехничко и


15 М31 Мастер рад Eлектротехничко и

рачунарско инжењерство 4 16

3

Студијски програм: Информационе технологије

Назив предмета: Управљање знањем и информатика (М17)

Наставник/наставници: Зоран Т. Ловрековић, Биљана Д. Гемовић, Бранко М. Савић

Статус предмета: Обавезан

Број ЕСПБ: 10,0

Услов: Нема

Циљ предмета

Циљ предмета је развијање ставова код студената о потреби напуштања принципа

индустријског пословања, и пре свега масовне производње са циљем овладавања

способношћу пословања на нови, постиндустријски начин иманентан добу знања и ери

дигитализације и одговарајућем начину примене ИТ као главног омогућивача тих промена.

Исход предмета

Оспособљеност за успостављање нових пословних процеса заснованих доминантно на

знању као главном ресурсу организације, и одговарајућу примену информационо-

комуникационих технологија као омогућивача иницијатива за управљање знањем.

Садржај предмета

Теоријска настава Дефиниција знања. Радна знања. Појам управљања знањем. Обележја транзиције из индустријског у

доба знања. Иновативност и креативност као компоненте управљања знањем. Тацитна и

експлицитна знања. Индивидуална и организациона знања. Процесна знања. Улога управљања

знањем. Значај дељења знања, тимског рада и мотивисаности. Промена парадигме: од поседовања

информација ка стварању знања. Виртуелне организације. Техничко-технолошки аспекти

управљања знањем. Социолошко-културолошки аспекти управљања знањем. Филозофски и

психолошки аспекти управљања знањем. Утицај организационе структуре на управљање знањем.

Утицај организационе структуре на информациони систем организације. "Паметне" компаније.

Организација која учи. Спирала стварања знања. Карактеристике информационих система

"организације која учи". Интерно структуриране иницијативе за управљање знањем. Екстерно

структуриране иницијативе за управљање знањем. Захтеви за информациони систем који омогућује

спровођење иницијатива за управљање знањем. Повећање компетентности кроз управљање знањем.

Управљање организацијским знањем - квалитативна разлика основног ресурса информационог

система: податак, информација, знање. Интелектуални капитал. Методе за мерење интелектуалног

капитала. Радници знања. Информациони систем као алат радника знања. Рударење података (Data

Mining), откривање знања у базама података (knowledge discovery in databases - КДД), Складишта

података (data warehouse). КДД информациони системи за откривање, предикцију и верификацију.

Примери примене ИТ у управљању знањем.

Практична настава У свему прати програм предавања, кроз анализу студија случаја, brainstorming, симулације и

предлоге примене иницијатива за управљање знањем у конкретним организацијама, у виду израде

пројеката-семинарских радова.

Литература

1. Ловрековић, З.: Управљање знањем, ВТШ, Нови Сад, 2012.

Број часова активне наставе: 105 Теоријска настава: 60 Практична настава: 45

Методе извођења наставе

Монолошки, дијалошки, интерактивно и методом покушаја и погрешака.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена

активност у току предавања 10 писмени испит

практична настава усмени испит 50

колоквијум-и 20

семинар-и 20

4


Назив предмета: Јава програмирање (М18)

Наставник/наставници: Зоран Т. Ловрековић





Упознавање са појмом виртуелне машине и принципима објектно оријентисаног

програмирања у Јави. Стицање вештина развоја, тестирања, објављивања и примене Јава

десктоп и веб апликација, као и израде пропратне документације.


Оспособљеност за стручно обављање послова и задатака који су функционално и садржајно

повезани са струковним програмом, односно за самосталну израду Јава десктоп и веб

апликација, уз израду пропратне документације.


Теоријска настава

Појам виртуелне машине. Објектно оријентисано програмирање у Јави: класе, објекти,

енкапсулација, методе, референце, наслеђивање, полиморфизам, апстрактне класе,

интерфејси. Изузеци. Улазно-излазни подсистем. Графички кориснички интерфејс: AWT,

Swing (лабеле, дугмад, текстуална поља, слајдери, панели, менији, листе...). Генерички

типови података. Java Collections Framework. Рад са релационим базама података користећи

JDBC. Сервлетска технологија. Праћење сесије. Java Server Pages (ЈСП). ЈСП изрази. ЈСП

скриптлети. ЈСП декларације. ЈСП директиве. JavaBeans. JavaServer Faces. Facelets.

Коришћење Javadoc алата за генерисање Java API документације у HTML формату.

Практична настава

У свему прати програм предавања, кроз израду једноставних задатака, и затим израду

пројеката-семинарских радова, који могу бити појединачни или тимски. Пројекат је

самостално израђена и тестирана Јава апликација са графичким корисничким интерфејсом

и релационом базом података.


1. Rogers Cadenhead, Laura Lemay: Java 6 , Самс, Компјутер библиотека, Београд, 2009.

2. Ласло Краус: Јава - Решени задаци, Академска мисао, Београд, 2005.

3. Милан Гоцић: Алгоритамско решавање проблема и објектно оријентисан приступ у Јави

са решеним задацима и задацима за вежбу, Микро књига, Београд, 2011.



Монолошки, дијалошки, интерактивно, демонстративно.




практична настава усмени испит

колоквијум-и презентација пројекта 50


5


Назив предмета: Софтверско инжењерство (М19)

Наставник/наставници: Маја Н. Димитријевић





Упознавање са методама софтверског инжењерства, циклусним фазама развоја софтверског

система и елементима управљања софтверским пројектом.


Оспособљеност за активно учествовање у софтверском развојном тиму при изради

софтверског система. Оспособљеност за моделовање процеса израде информационог

система, планирање пројекта и управљање њиме, тестирање софтвера и израду пропратне

документације.


Теоријска настава Основни принципи софтверског инжењерства и мотивација за развој ове дисциплине. Анализа

проблема који се јављају током развоја сложенх софтверских система у данашње доба. Основне

фазе циклуса развоја софтвера – студија изводљивости, анализа захтева, валидација захтева,

креирање архитектуре софтверског система, детаљни дизајн, тестирање и верификација,

имплементација, одржавање и унапређивање софтверских система. Креирање студије изводљивости

софтверског производа. Особине квалитетне спецификације захтева. Дизајнирање софтверског

система – архитектура система, дизајн компоненти, детаљни дизајн. Основни принципи дизајна

корисничког интерфејса. Објектно-оријентисано програмирање и коришћење дизајн патерна.

Анализа и поређење актуелних процесних модела животног циклуса софтверског производа.

Агилне методе развоја софтверских система и екстремно програмирање. Управљање софтверским

пројектом. Праћење напретка. Метрике за праћење квалитета софтвера. Особље и тимови на

пројекту. Методе за верификацију и технике тестирања софтверског система. Тест прихваћања,

јединични тест, интеграциони тест. Аутоматизовано тестирање система. Израда документације.

Континуирано одржавање система. Подмлађивање и одржавање софтверских система.

Практична настава Примена моделовања процеса и животног циклуса информационог система кроз пример

информационог система из праксе. Учествовање у изради конкретног пројекта кроз тимски рад.

Примена објектно-оријентисане методологије развоја софтвера. Примери примене техника

тестирања (функционални тест, тест перформансе, тест прихваћања). Креирање тест документације.

Израда пропратне документације за конкретни информациони систем.


1. Pfleger, S., L., Atlee, J.: Софтверско инжењерство, CET, Београд, 2006.

2. Pressman, R.: Software engineering: a practitioner's approach, McGraw-Hill Companies Inc,

New York, 2010.






активност у току предавања 10 писмени испит 50




6


Назив предмета: Развој веб апликација (М20)

Наставник/наставници: Тања Т. Крунић





Упознавање студената са напредним техникама развоја веб апликација: Примена Node.js-a у

развоју динамичких веб апликација и њиховог стилизовања помоћу CSS preprocessor-а

LESS.


Студенти користе Node.js у развоју динамичких веб апликација, као и напредне технике

стилизовања и прилагођавања веб страница разним уређајима помоћу CSS preprocessor-a

LESS.


Теоријска настава CSS preprocessor-и. LESS. Рaдна окружења за LESS. Алати за превођење LESS у CSS (онлајн сервиси

и радна окружења, Crunch framework). Аутоматизовано превођење LESS-a у CSS коришћењем

Grunt.js-а. Коришћење променљивих и операција над променљивама. Миксини са и без параметара.

Nesting. Наслеђивање - extend и extend all. Контролa тока - Mixin Guards. Рекурзије. Импортовање

кода из других фајлова. Импортовање по референци. Примена LESS-a у прилагођавању садржаја

мобилним телефонима и таблетима. Block element modifier (BEM) конвенција именовања класа која

омогућује писање стилова на модуларан и одржив начин. Примена BEM у CLESS-у. Предности

примене. Block и његове особине. Element. Modifier. Веза између: block name, element name, element

modifier name, element modifier name.

Node.js – инсталација. GitBash – примена. Покретање .js фајлова у GitBash-у. Покретање фајлова у

конзолном прозору и веб бровсеру. Креирање сервера. Подешавање порта localhosta. Модули –

уграђени и сопствени. Прослеђивање query stringova. Node.js file server system: читање фајлова,

креирање нових, додавање и измена садржаја фајлова. Node package manager. Express окружење.

Слање емаилова корисницима путем Node.js-a. Upload фајлова. Комуникација са базама података.

Практична настава Примена горе наведених напредних могућности Node.js-a у креирању динамички генерисаних веб

страница и њихово стилизовање применом LESS-a.


1. Крунић Т., Материјал са предавања из предмета Развој веб апликација у електронском

формату – скрипта

2. Dayley B., Dayley B., Dayley C., Node.js, MongoDB i Angular integrisane alatke za razvoj veb

strana, Kompjuter biblioteka, Beograd, 2018.

3. LESS, tutorialspoint, https://www.tutorialspoint.com/less/less_tutorial.pdf

4. Selier A., LESS (stylesheet language),

https://www.immagic.com/eLibrary/ARCHIVES/GENERAL/WIKIPEDI/W130509L.pdf



Монолошки, интерактивно.



активност у току предавања писмени испит

практична настава 10 усмени испит

колоквијум-и 40 презентација пројекта 50

семинар-и

https://www.tutorialspoint.com/less/less_tutorial.pdf

https://www.immagic.com/eLibrary/ARCHIVES/GENERAL/WIKIPEDI/W130509L.pdf

7


Назив предмета: Напредне методе програмирања (М21)

Наставник/наставници: Тања Т. Крунић




Циљ предмета Упознавање студената са основним принципима функционалног програмирања са применама у

JavaSript-у како би могли креирати интерактивне веб странице са прегледним кодом који се брзо

извршава, лако одржава и надовезује.

Исход предмета Студенти примењују основне принципе функционалног програмирања приликом израде

интерактивних веб страница у JavaScript-у.


Теоријска настава Појам и принципи функционалног програмирања. Предности функционалног програмирања: Јасан

и прегледан код, модуларност, могућност поновне употребе, независност, тачност. Поређење

функционалног и објектно-оријентисаног начина програмирања. Функционално програмирање у

JavaScript – у. Референцијална транспарентност функција. Разлика између функције и методе.

Појам праве (изворне) функције. Паралелно кодирање. Затворења. Функције вишег реда. Анонимне

функције. Метода ланаца. Рекурзије и њихова примена – принцип избегавања петљи. Побољшање

перформанси програма применом Lazy evaluation - принципа позива по потреби и одложеног

извршавања. Наредбе map(), filter() и reduce() и њихова улога у избегавању коришћења петљи.

Callback функције и њихова примена. Примена Callback функције на елементе низа. Функција

contact() за спајање низова без примене петљи. Примена изворних функција над низовима: reverse(),

sort(), every(), some(). Имплементација техника функционалог програмирања - манипулација

функцијама: Наредбе apply() и call() и кључна реч this. Претварање функција са више аргумената у

функцију са једним аргументом. Примена наредбе bind(). Композиција функција. Наредба

compose(). Поређење примене композиције функција и примене метода ланаца. Манипулација

догађајима (event-има) у функционалном програмирању. Повезивање функционалног и објектно-

оријентисаног програмирања у JavaScript – у. Наслеђивање у функционалном програмирању.

Функционални Mixin-и и њихова примена.

Практична настава Примена принципа функционалног програмирања у JavaScript-у при изради интерактивних веб

страница чистог и прегледног кода који се извршава оптималном брзином.

Литература 1. Крунић Т., Материјал са предавања из предмета Напредне методе програмирања у електронском

формату – скрипта

2. Mantyla D., Functional programming in JavaScript,

https://pepa.holla.cz/wp-content/uploads/2016/08/Functional-Programming-in-JavaScript.pdf

3. Atentio L., Functional programming in JavaScript, Manning publication, 2016,

http://ebook-dl.com/book/3771

4. Aravinth A., Beginning functional JavaScript, Apress, 2017,

http://file.allitebooks.com/20170309/Beginning%20Functional%20JavaScript.pdf



Монолошки, интерактивно.






семинар-и

https://pepa.holla.cz/wp-content/uploads/2016/08/Functional-Programming-in-JavaScript.pdf

http://ebook-dl.com/book/3771

http://file.allitebooks.com/20170309/Beginning%20Functional%20JavaScript.pdf

8


Назив предмета: Примењене методе моделовања ризика (М24)

Наставник/наставници: Божо М. Илић, Бранко М. Савић

Статус предмета: Изборни



Циљ предмета Овладавање знањима и техникама из математичког моделовања процеса у области заштите информационих

технологија уз коришћење статистичких метода потребних за обраду и анализу података из уже струке и у

моделовању ризика.

Исход предмета Студент ће бити оспособљен да користи статистичке методе за представљање, обраду и анализу података из

уже стручних области и да на основу добијених модела доноси одлуке о њиховој значајности и могућности

примене у току анализе процеса, а посебно у процени ризика информационих система.


Теоријска настава Вероватноћа догађаја и особине. Условна вероватноћа. Тотална вероватноћа и Бајесова формула. Случајне

променљиве. Врсте случајно променљивих. Закони расподеле. Функција расподеле случајно променљиве.

Неке значајне расподеле случајно променљивих. Закони великих бројева и централна гранична теорема.

Статистика. Популација, узорак, обележје. Врсте узорака. Скале мерења. Узорачка расподела и кумулативна

расподела обележја. Узорачка функција расподеле. Графичко представљања података (полигон, хистограм,

стубичасти дијаграм, кружни дијаграм, Парето дијаграм) и графичка детекција особина расподеле

(нормалност, асиметричност, спљоштеност, хомогеност). Зависност обележја. Дијаграм расипања.

Линеарност. Трансформације у циљу линеаризације зависности. Функције узорка-статистике. Мере централне

тенденције, мере расипања и зависности. Практичка примена анализе показатеља варијације Тачкасте оцене

параметара. Интервалне оцене параметара (интервали поверења). Примена основних статистичких хипотеза.

Модели регресионе анализе у практичном истраживању. Примена графова у моделовању технолошких

процеса. Појам графа. Историја теорије графова, дефиниције и основне теореме. Методе моделовања процеса

у току развоја пожара. Практични примери Mарковљевих ланаца у току развоја пожара. Моделовање: Врсте

модела. Препоруке при изради модела. Примери употребе модела. Моделовање и рачунске симулације

модела. Подела симулационих модела.

Математички модели процене ризика информационих система на основу рањивости система. Прорачун

исплативости улагања у безбедност информационих система.

Практична настава Групне и самосталне израде задатака из области моделовања ризика, са нагласком на ризике по

информационе системе.

Литература 1. Долевић В., Примењена статистика, Научна књига, Београд, 1993.

2. Оčevičić H., Nenadić K., Šolić K., Metodologija odlučivanja temeljena na procjeni rizika informacijskih sustava i

Bayesovom učenju, Technical Gazette 21, 3, 539-544, 2014.

3. Hult H., Lindskog F., Mathematical modeling and statistical methods for risk management, 2007,

https://people.kth.se/~lindskog/papers/RMlecturenotes07B.pdf

4. Bojanc R., Quantitative model for information security risk management, MakeLearn, 2012,

https://www.issbs.si/press/ISBN/978-961-6813-10-5/papers/ML12_067.pdf

5. Patel S., Zaveri J., A Risk Assessment Model for Cyber Attacks on Information Systems, Journal of Computers, Vol.

5, No. 3, 2010.



Интерактивно.



активност у току предавања писмени испит 50




https://people.kth.se/~lindskog/papers/RMlecturenotes07B.pdf

https://www.issbs.si/press/ISBN/978-961-6813-10-5/papers/ML12_067.pdf

9


Назив предмета: Аквизициони и управљачки системи (М25)

Наставник/наставници: Бранислав М. Сантрач





Стицање знања о основним појмовима и правилима из области мерења и аквизиције.

Упознавање делова и карактеристика појединих система.


Разумевање основних појмова у области. Могућност одређивања елемената система на

основу захтева мерење и аквизиције. Познавање конкретних карактеристика појединих

делова система, те њихово уклапање у реалан систем.



Предавања: Уводно предавање – организација и садржај предмета, начин полагања.

О мерно аквизиционим системима: историјат, потребе, типови. Величине које се мере,

типови сензора. Типови архитектуре: централизовани, дистрибуирани, WASCAD системи.

Главни део предавања: концепт SCADA система, елементи SCADA систем, мерна опрема и

извршни органи, удаљени U/I (улазно/излазни модули), удаљене станице, системи за

комуникацију, централна станица, архитектура SCADA система, SCADA системи у

електроенергетици и аутоматици, SCADA системи у термоенергетским постројењима.

SCADA системи и комерцијални ПЛЦ контролери. Њихове међусобне сличности и примена

ПЛЦ-а као облика SCADA-е. Прилагођавање SCADA-е на систем Internet of things.

Сигурносни аспекти система, решења. Преднсти и недостаци.

Примери примене SCADA-е у индустрији, медицини, транспорту, пољопривреди и војним

апликацијама. Заједнички елементи и разлике.

Софтвер за програмирање. Типови језика за програмирање. Нивои програмирања: ледер

дијаграми, програмски језици.


Аудиторне вежбе: Излагање одговарајућих задатака из свих области, групно вежбање

задатака.

Посета предузећима.

Други облици наставе: Израда семестралног рада, Излагање, одбрана пред аудиторијумом.


1. ISIP скрипта – SCADA системи, ФТН, Нови Сад, 2010.

2. http://www.keep.ftn.uns.ac.rs/predmeti/ee2_3g_indsys_protokoli/ISIP%20skripta%20-

%20SCADA.pdf , 2012.

3. М. Матијевић, Г. Јакуповић, Ј. Цар – Рачунарски подржано мерење и управљање, 2008.



Интерактивно, рад на рачунару, групни рад студената уз менторство, самостални рад.






семинар-и

http://www.keep.ftn.uns.ac.rs/predmeti/ee2_3g_indsys_protokoli/ISIP%20skripta%20-%20SCADA.pdf

http://www.keep.ftn.uns.ac.rs/predmeti/ee2_3g_indsys_protokoli/ISIP%20skripta%20-%20SCADA.pdf

10


Назив предмета: Стручна мастер пракса 1 (М28)

Наставник/наставници: Сви наставници на студијском програму и коментори из

предузећа





Стицање и примена стручних знања из стручних предмета прве године мастер студија у

одабраној радној организацији. Упознавање са радним процесом и структуром организације

самог предузећа у коме се обавља пракса.


Практично искуство у примени знања и вештина стечених током основних студија и прве

године мастер студија. Стечено знање из функционисања рада радне организације.

Прикупљање података и припрема практичног дела рада за мастер рад.


Стручна мастер пракса 1 изводи се у другом семестру мастер струковних студија, у трајању од 90

часова. Остварује се у радним организацијама производних, услужних и других делатности, по

општим и индивидуалним програмским садржајима, договореним између коментора из радне

организације, предметног наставника - ментора и студента. Процедуре и формулари везани за

стручну мастер праксу 1 утврђени су и дати у прилогу документације за акредитацију Школе.

Студент на пракси обавља опште и посебне задатке. Општи задаци подразумевају да студент

упозна: историјат предузећа, организациону структуру, и производни програм односно радни

процес у предузећу.

Посебне стручне задатке које треба студент да обави током праксе дефинишу коментор из

предузећа и ментор - наставник. То су тематске целине које је студент слушао и полагао у стручним

предметима, а сада та знања примењује у практичним условима у изабраном предузећу.

Наставници - ментори и коментори имају задатак да студенту прецизно дефинишу радне задатке и

обавезе у циљу упознавања студената са организацијом предузећа или установе, радним процесима,

технологијом, поступцима контроле квалитета производа и услуга, начином прикупљања и обраде

података, у вези са израдом мастер рада. Коментор у предузећу редовно сарађује са студентом,

упућује га и прати његов рад.

По обављеној стручној мастер пракси 1 студент подноси извештај који по садржају и форми

одговара упутствима ментора и коментора, дефинисаним на почетку праксе.

У избору мастер стручне праксе 1, Школа покушава да обезбеди да радни задаци током периода

праксе пружају адекватне могућности за студента да покаже/стекне способности у неколико

категорија: примена стручног и академског знања; практичне способности; аналитичке вештине,

вештина решавања конкретних проблема; иновативност и оригиналност; развојне вештине;

управљање временом; писмено и усмено изражавање, све у циљу оспособљавања за будућу

професију.


Уџбеници из изабране области, радови из стручних часописа, софтверски туторијали,

техничка документација у предузећу, итд.

Број часова активне наставе: 90 Теоријска настава: Практична настава: 90


Практично, интерактивно, менторски.





колоквијум-и


11


Назив предмета: Развој апликација за мобилне системе (М22)

Наставник/наставници: Зоран Т. Ловрековић





Да студенти стекну вештине пројектовања, развоја, тестирања, објављивања и примене

апликација за мобилне уређаје и мобилне системе.


Оспособљеност за стручно обављање послова и задатака који су функционално и садржајно

повезани са струковним програмом-односно за самосталну израду Андроид апликација за

мобилне уређаје и мобилне системе.



Основе Андроид програмирања и кратак репетиториј Јава програмског језика. Далвик и

АРМ виртуелна машина. Активности, фрагменти и намере код апликација за мобилне

системе. Ресурси и квалификатори ресурса. Андроид манифест. Gradle. Упознавање

Андроид корисничког интерфејса. Дизајнирање корисничког интерфејса помоћу погледа.

Приказивање слика и менија помоћу погледа. Перзистентност података. Провајдери

садржаја. Запис података у датотеке. Рад са мобилном базом података. ОРМ. Локациони

сервиси. Умрежавање. Развој Андроид сервиса. Рад са веб сервисима. СОАП и РЕСТ.

Ретрофит и ГСОН. Слање порука. Објављивање Андроид апликација. Кориштење Еклипсе

развојног окружења за развој Андроид апликација. Кориштење Андроид студио развојног

окружења за развој Андроид апликација. Кориштење Андроид емулатора.


У свему прати програм предавања, кроз израду једноставних задатака, и затим израду

пројеката-семинарских радова, који могу бити појединачни или тимски. Пројекат је

самостално израђена, тестирана и објављена Андроид апликација.


1. Lee, W.M: Андроид 4 развој апликација, Компјутер библиотека, Чачак, 2012.

2. Bill Phillips, Brian Hardy: Android Programming: The Big Nerd Ranch Guide, Big Nerd

Ranch, Atlanta, USA, 2013.



Монолошки, дијалошки, интерактивно и метода покушаја и погрешака.







12


Назив предмета: Напредни концепти у базама података (М23)

Наставник/наставници: Маја Н. Димитријевић





Упознавање са техникама за напредно коришћење система за управљање релационим

базама података и креирање сложених SQL скрипти за приступ и манипулацију подацима.

Упознавање са NoSQL системима за управљање базама података и њиховим предностима и

манама у односу на системе за управљање релационим базама података.


Оспособљеност за коришћење напредних елемената SQL језика, у циљу креирања сложених

скрипти за приступ и манипулацију подацима ускладиштеним у релационим базама

података. Способност информисаног одлучивања о коришћењу NoSQL система за

управљање базама података у односу на системе за управљање релационим базама

података, у зависности од конкретне врсте примене.



Напредни елементи SQL језика. Угњеждени упити. Креирање и коришћење "погледа"

(views). Коришћење уграђених функција SQL језика. Променљиве и курзори у SQL језику.

Ускладиштене процедуре. Креирање "окидача" (trigers). Коришћење индекса у циљу

оптимизације упита у релационим базама података. Значај и коришћење трансакција у

релационим базама података. Појам NoSQL система за управљање базама података.

Предности и мане NoSQL система у односу на системе за управљање релационим базама

података.


Креирање релационих база података и напредних упита коришћењем SQL језика. Креирање

ускладиштених процедура, окидача и погледа (views), примењених на стварним

релационим базама података попуњеним тест подацима. Креирање SQL скрипти које

обухватају коришћење променљивих, структурних елемената SQL језика и уграђених

функција. Креирање индекса у циљу оптимизације извршавања SQL упита. Креирање

трансакција на релационим базама података.


1. Joel Murach: MySql – Training and Reference, Mike Murach & Associates Inc., USA, 2012.

2. Anthony Molinaro: SQL kuvar, Mikro knjiga, 2006.

3. Pramod J.Sadalage, Martin Fowler: NoSQL Distilled, Pearson Education, 2013.









семинар-и

13


Назив предмета: Софтверске методе моделовања експеримента (М26)

Наставник/наставници: Божо М. Илић, Бранко М. Савић




Циљ предмета Овладавање техникама примене софтвера за математичко моделовање података добијених

експерименталним путем у разним областима инжењерства. Овладавање коришћењем софтвера за

статистичку обраду података.

Исход предмета Студент ће бити оспособљен да користи софтвере за статистичке методе представљања, обраду и

анализу података.


Теоријска настава Примена софтвера у моделовању експеримента који се врше у разним областима инжењерства.

Програмски пакет Mathematica. Импортовање табеларних података експеримента из .csv, .xls. и .mdb

фајлова у програм Mathematica. Примена наредби за обраду података експеримента. Наредбе за

нумеричку интерполацију експерименталних података. Исписивање метода за прорачун

вероватноће, условне вероватноће и Бајесове формуле. Случајне променљиве и закони расподеле.

Наредбе за прорачунавање средње вредности, геометријске средине, медијане, варијансе,

стандардне девијације, коваријансе, коефицијента корелације. Методе за испис сложене функције

расподеле. Наредбе за цртање графика расподеле случајне променљиве: Нормална расподела,

Студентова расподела. Наредбе за прорачун вероватноће и математичког очекивања условног

догађаја који се понаша према одређеној расподели: нормалној, Поасоновој, унифорној,

експоненцијалној. Статистика. Примена наредби за статистичку визуелизацију: Наредбе и опције за

цртање графика добијених експерименталних вредности, хистограма, глатког хистограма, 3Д

хистограма и глатког 3Д хистограма. Обeлежје и узорак. Тип расподеле. Наредбе за прорачун

узорачке аритметичке средине, узорачке дисперзије, кориговане дисперзије, узорачког момента и

централног момента реда k. Методе за оцене параметара. Примена наредби за тестирање хипотеза.

Практична настава Примена математичког софтвера у обради конкретних података добијених експерименталним

путем. имулација појединих процеса на за ту сврху намењеном софтверу.


1. Wolfram Mathematica – документација софтверског пакета, Probability & Statistics,

https://reference.wolfram.com/language/guide/ProbabilityAndStatistics.html

2. Петрић М., Статистика, Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду,

2006.

3. Меркле М., Вероватноћа и статистика за инжењере и студенте технике, Академска

мисао, Београд, 2006.



Интерактивно.







https://reference.wolfram.com/language/guide/ProbabilityAndStatistics.html

14


Назив предмета: CAD/CAE/CAM и CIM системи (М27)

Наставник/наставници: Владимир М. Блануша




Циљ предмета Стицање основних знања из подручја CAD/CAE/CAM и CIM система. Рачунаром подржано

пројектовање делова, рачунаром подржана производња применом CAM софтвера, рачунаром

подржане анализе применом CAE система и рачунаром интегрисана производња.

Исход предмета Познавање и примена CAD/CAE/CAM и CIM система.


Теоријска настава Увод у рачунаром подржано пројектовање (CАD). Принцип CАD технологије, Модел и моделовање,

цртање и моделовање, моделске форме, врсте геометријских модела, геометријске моделске форме.

Моделовање делова и моделовање склопова. Генерисње техничке документације (израда

радионичких и склопних цртежа). Пројектовање машинских елемената применом програмског

система специјалне намене. Пројектовање и израда техничке документације. Моделовање осовина,

вратила, зупчаника. Израда подсклопова, склопова и склопних цртежа.

Аутоматизовано програмирање машина и сложених система применом CАМ програмских система.

Програмирање машина за обраду метала скидањем струготине (глодалице и стругови).

Примена CAE програмских система у рачунарској анализи статичког понашања конкретних делова

моделованих у оквиру CАD модула.

Увод у рачунаром интегрисану производњу (CIM) и њене подсистеме. Аутоматски флексибилни

технолошки системи, машине и остале структуре у оквиру CIM-a. Аутоматизовано програмирање,

машина и сложених система у оквиру CIM-a. Процедуре и стандарди за повезивање подсистема у

оквиру CIM-a. Методологија повезивања компонената CIM-a у јединствену целину и програмска

решења. Карактеристични модели рачунаром интегрисане производње (CIM-a).

Практична настава Рачунарске вежбе – Моделовање призматичних делова. Моделовање цилиндричних делова.

Моделовање сложених делова. Израда техничке документације. Рачунаром подржано пројектовање.

Програмирање глодалица и стругова применом конкретних програмских система. Рачунарске

анализе статичког понашања. Повезивање аутоматских флексибилних технолошких система,

машина и других структура у оквиру CIM-a.

Литература 1. Зељковић, М., Табаковић, С., Живковић, А., Млађеновић, Ц., Кнежев, М.: Основе CAD/CAE/CAM

технологија, Факултет техничких наука, Нови Сад, 2018.

2. Зељковић М., Боројев, Љ.,Табаковић, С., Антић, А., Живковић, А.: Програмирање нумерички

управљаних машина алатки за обраду резањем, Факултет техничких наука, Нови Сад, 2010.

3. Девеџић, Г., Ћуковић, С., Петровић, С., Максић, Ј.: 3Д моделовање производа, Универзитет у

Крагујевцу, Машински факултет у Крагујевцу, 2009.

4. Лукић Љ.: Флексибилни технолошки системи, Универзитет у Крагујевцу, Машински факултет у

Краљеву, Краљево, 2008.



Интерактивно, демонстративно и лабораторијски.







15


Назив предмета: Стручна мастер пракса 2 (М29)


предузећа





Стицање нових и примена стечених напредних знања везаних за студијски програм у

одабраној радној организацији, у функцији израде приступног и завршног мастер рада.


Практично искуство у примени и коришћењу знања и вештина стечених током основних

студија и три семестра струковних мастер студија. Способност за идентификацију, анализу

и решавање конкретног проблема из области информационих технологија. Прикупљање

података и припрема практичног дела рада за приступни рад и за завршни мастер рад.


Стручна мастер пракса 2 изводи се у трећем семестру мастер струковних студија, у трајању од 90

часова. Остварује се у радним организацијама производних, услужних и других делатности, по

индивидуалним програмским садржајима, договореним између Коментора из радне организације,

предметног наставника - Ментора и студента, а који су у функцији израде приступног и мастер рада.

Процедуре и формулари везани за стручну мастер праксу 2, која може да се обавља и у ВТШ СС у

Новом Саду, утврђени су и одобрени у прилогу документације за акредитацију Школе. Студент на

стручној мастер пракси 2 обавља посебне задатке, које дефинишу Коментор из предузећа и Ментор-

наставник, након поднетог семинарског рада у предмету „Приступни мастер рад“.

Ментори и Коментори имају задатак да студента усмере и прецизно дефинишу радне задатке и

обавезе у циљу разраде прелиминарне мастер теме. То су, на пример: планирање и спровођење

анкете и/или прелиминарних експеримената, разматрање могућих начина решавања конкретног

проблема, избор методологије и детаљно планирање извођења главних анализа, одабир технологија

примењених приликом израде практичног пројекта, током израде мастер рада. У другој фази праксе,

након поднетог писменог предлога мастер рада, студент извршава планиране активности – анализе

анкета, експеримената, нумеричких симулација, статистичке обраде података, односно примењује

одабране технологије током израде планираног практичног пројекта. Коментор у предузећу и

Ментор из Школе редовно сарађују са студентом, упућују га и прате његов рад на пракси.

По обављеној стручној мастер пракси 2 студент подноси извештај који по садржају и форми

одговара упутствима Ментора и Коментора, дефинисаним на почетку праксе.

У избору стручне мастер праксе 2, Школа покушава да обезбеди да радни задаци током периода

праксе пружају адекватне могућности за студента да покаже способности у неколико категорија:

примена стручног и академског знања; практичне способности; аналитичке вештине, вештина

решавања конкретних проблема; иновативност и оригиналност; развојне вештине; управљање

временом; писмено и усмено изражавање, све у циљу оспособљавања за будућу професију.


Уџбеници из изабране области, радови из стручних часописа, софтверски туторијали,

техничка документација у предузећу, итд.



Практично, интерактивно, менторски.







16


Назив предмета: Приступни мастер рад (М30)


предузећа




Циљ предмета Развијање способности за самостално планирање пројекта којим ће се решити конкретан практичан

проблем из изабране области. Интегрисање, надоградња и практична примена знања стечених током

студија. Развијање способности уочавања и дефинисања проблема, комуникације са Mентором и

Kоментором. Упознавање са практичним методологијама које се могу користити у изабраној

области.

Исход предмета Кроз самостални и менторски рад (ментор из Школе и коментор из предузећа), студент дефинише

оквирну тему мастер рада и затим је детаљно разрађује, све до писменог предлога и усмене одбране

детаљног плана за израду мастер рада. Тиме студент развија способност да спроводи анализе и

идентификује проблеме у оквиру задате теме. Практичном применом стечених знања из различитих

области код студената се развија способност да сагледају место и улогу струковног мастер

инжењера у изабраном подручју, потребу за сарадњом са другим струкама и тимским радом.

Садржај предмета Настава на предмету се одвија кроз самостални примењени истраживачки рад. Кроз самостални и менторски

рад (уз Ментора из Школе и Коментора из предузећа), студент дефинише оквирну тему мастер рада, затим је

детаљно разрађује, све до писменог предлога и усмене одбране детаљног плана за израду мастер рада.

По добијању теме и задатка, уз редовно консултовање и извештавање, студент проучава одговарајућу стручну

литературу, претходне дипломске и мастер радове из сличне области и врши прелиминарне анализе у циљу

бољег дефинисања задатог проблема. До половине семестра, студент предаје семинарски рад са критичким

прегледом литературе, који независно оцењују Ментор и Коментор из предузећа.

У другој фази, у време стручне мастер праксе 2, студент детаљније изучава природу, структуру и сложеност

проблема. Активно тражи публикована сазнања из шире теме задатог рада, планира и спроводи прелиминарне

експерименте, како би се задатак и тема што боље квантификовали. Тиме студент изводи закључке о могућим

начинима решавања, бира методологију и детаљно планира организовање и извођење главних анализа,

експеримената, нумеричких симулација, статистичке обраде података или примене одабране технологије

приликом израде практичног пројекта, током израде мастер рада.

Студент обавља редовне консултације са Ментором и Коментором, а по потреби и са другим наставницима

Школе. Циљ активности студената током ове фазе истраживања је стицање неопходних искустава за

решавање комплексних проблема и препознавање могућности за примену претходно стечених знања у пракси.

До краја семестра, студент подноси Приступни струковни мастер рад, који треба да садржи следеће делове:

Увод, Приказ проблема, Кратак преглед литературних података, Детаљна разрада циља и задатака, Предлог

методологије, План рада и потребних ресурса, Прелиминарни резултати, Закључак, Литература.

Приступни рад оцењује Комисија од 3 члана – Ментор, Коментор из предузећа и члан. Писмени извештај, на

формулару Школе о оцењивању приступног рада, са сугестијама за евентуалне поправке, доставља се

студенту до почетка испитног рока.

У испитном року, студент држи излагање о Приступном раду и усмено га брани пред трочланом комисијом.

Литература Уџбеници из изабране области, радови из стручних часописа, претходни дипломски и мастер

радови, итд.


Методе извођења наставе Менторски, консултативно, интерактивно, практично, индивидуални примењени истраживачки рад.



активност у току консултација 10 писмени испит

семинар – преглед литературе 20 усмени испит 30

приступни рад 40

17


Назив предмета: Мастер рад (М31)

Наставник/наставници: Ментор




Циљ предмета Примена теоријских и практичних знања стечених на студијском програму и на стручној мастер

пракси, са циљем да студент усвоји напредне начине доношења комплексних инжењерских одлука.

Исход предмета Оспособљеност за примену стечених теоретских знања и вештина са мастер студијског програма

кроз практичну примену у производном и/или развојном окружењу. Оспособљеност за планирање,

организовање и спровођење стручног мастер пројекта који задовољава конкретне почетне циљеве.

Оспособљеност за представљање мастер рада путем писане документације и усмене презентације.

Садржај предмета Након положених свих испита, студент приступа изради мастер рада. Мастер рад је истраживачко

методолошки-практични рад студента у којем се упознаје са решавањем комплексних практичних

проблема и методологијом развојних и практичних истраживања у некој од области мастер

студијског програма.

Мастер рад се израђује из било ког научно-стручног или стручно-апликативног предмета, али

укључује знања и вештине из више предмета.

Наставник тог изабраног предмета је ментор мастер рада студента. Ментор је активни учесник у

свим фазама израде мастер рада, а по потреби у израду рада укључује коментора из предузећа (са

мастер праксе студента) и друге наставнике у Школи.

Поред детаљног прегледа одговарајуће савремене литературе и/или правно-техничке регулативе у

изабраној области, мастер рад би требало да садржи бар два од следећих елемената - аналитички,

прорачунски, пројектантски, развојни или експериментални аспект.

Рад се ради на појединачној основи, а пожељно је да је повезан са специфичним знањима стеченим

током стручне мастер праксе у предузећу. Рад подразумева почетна теоретска истраживања у

области, након чега се дефинишу иницијална тема и циљеви мастер рада. Потом се приступа

решавању проблема, прорачунавању, пројектовању, развоју итд., тј. испуњавању циљева рада. Рад

мора бити поткрепљен практичним радом или експериментом, што подразумева планирање

експеримента, прикупљање, обраду и анализу података, као и креирање писане документације.

Након обављеног истраживања студент припрема мастер рад у прописаној форми која садржи

следећа поглавља: Увод, Циљ рада, Теоријска истраживања, Експериментална истраживања

(Практичан рад), Резултати и дискусија, Закључак и Преглед коришћене литературе.

Након завршеног рада, студент предаје писану верзију рада, коју комисија прегледа и одобрава

усмену одбрану. Након провере испуњености услова по процедури која је дата Правилником

Школе, студент приступа усменој презентацији и одбрани мастер рада. Одбрана је јавна.

Литература Уџбеници из изабране области, радови из стручних часописа, техничка документација у предузећу,

софтверски туторијали, итд.

Број часова активне наставе: Теоријска настава: Практична настава:

Методе извођења наставе Менторски, интерактивно, практично, лабораторијски, индивидуални рад.



активност у току израде

мастер рада 10 одбрана мастер рада 30

квалитет мастер рада 60

Documents

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕvtsns.edu.rs/wp-content/uploads/2019/04/MSS-IT-Knjiga-predmeta.pdf · Node.js file server system: читање фајлова, креирање